Rafael Santi

• Integrisao je prostor i ljudske forme - sve elemente u slici

• Posedovao je izuzetan osećaj za svetlost i senku

• Imao je osećaj za meru, kompoziciju, raznolikost u pokretu, bio je majstor verskih i profanih tema

• Često je radio idealizovanu Bogorodicu sa detetom

Lepa baštovanka

Rafaelo je bio genije za sintezu, spojio je Leonarda i Mikelanđela. Njegova umetnost je istovremeno lirična i dramatična, bogata slikarski i skulptorski čvrsta. Ovaj načim rada posebno se vidi na njegovim Madonama. Koristi Leonardov sfumato, s tim što njegova Bogorodica ne izgleda zagonetno kao Leonardova, već ozbiljno i nežno, ona je idealizovana, skladna i savršena (Rafaelovski tip žene).

Jedna od najznačajnijih Rafaelovih dela nalaze se u Odaji pečata u

Vatikanskoj palati u Rimu.

Prikazao je ciklus fresaka na zidovima koje se odnose na četiri područja

učenosti: na teologiju, filozofiju, pravo i umetnost.

Atinska škola

Po uzoru na Leonardovu “Tajnu večeru” organizuje likove u grupe, zastupljena je simetrična kompozicija i međuzavisnost likova i arhitekture.

Uravnoteženi su duh i telo, pokreti i osećanja.

Prikazana grupa grčkih filozofa okupljenih oko Platona i Aristotela.

Euklid šestarom meri dva trougla

Platon drži knjigu Timaj (o kosmologiji i numerologiji) a Aristotel Etiku ( počiva na materijalnom svetu).

Sokrat učenicima nabraja argumente na prste

Pitagora astronom Zoroastra i geograf Ptolomej drže globuse

Mikelanđelo kao Heraklit

Atinska škola, Rafael

Atinska škola, Rafael

Galateja

Nalazi se u vili Farnezina. Tema iz grčke mitologije: prelepu nimfu Galateju progoni div Polifem. Figure su skulptorski oblikovane i raspoređene u dinamično spiralno kretanje oko izvijene Galateje. Raspored figura koristi da bi postigao iluziju prostora i stvorio uskovitlane pokrete.

Papa Lav X, Rafael

Đorđone, Oluja

Prizor liči na začaranu idilu, san o pastoralnoj lepoti koja će uskoro nestati. Duh nostalgičnog sanjarenja koji do tada predstavljaju samo pesnici, postaje nova slikarska tema. Slika je po raspoloženju slična Arkadiji, pesmi o neuzvraćenoj ljubavi.

Đorđone

Oluja

Đorđone (Ticijan), Poljska svečanost

Ticijan Večeli

Venecijanski slikar raskošnih ritmova i harmonija, lepog tela i odeće.

Revolucionaran u iskazivanju kolorita i tekstura slike.

Radi dramatizovanja kompozicije uvodi dijagonalu i ruši dotadašnji način komponovanja.

Bahanalije Pokušao je da imitira

rimsku sliku koju je poznavao iz opisa. Tema slike je efekat koji izaziva reka vina na stanovnike ostrva Androsa.

Prikazani su likovi u raznim stepenima razodenutosti kako podižu vrčeve sa vinom i raskalašno se ponašaju.

Ticijan antičke mitove predstavlja kao deo prirodnog sveta koji nastanjuju ljudi od krvi i mesa.

Likovi su idealizovani kako bi nas uverili da pripadaju prošlom vremenu.Pozivaju nas da učestvujemo u njihovom blaženstvu.

Zemaljska i Božanska ljubav, Ticijan

Ticijan, Urbinska Venera

Manirizam Od 1517. godine politička i kulturna slika Evrope počela je da se menja pod uticajem Martina Lutera i protestanata. Protestantski pokret se brzo širi severnom Evropom. Pozivajući se na jednu od Božjih zapovesti o idolopoklonstvu, reformatori podstiču svoje sldbenike na uništenje slika i skulptura. Nasuprot njima rimokatolička crkva je podržavala prikazivanje verskih likovnih prikaza kao instrumenta pouke i podsticaja pobožnosti. Dela mahom naručuju vladarski dvorovi, a stil koji nastaje naziva se manirizam. Izveden od reči maniera - način ili stil. Oslanjajući se na dostignuća Mikelanđela i Rafaela, razvija se stil koji naglašava tehničku virtuoznost, učeni izbor teme, lepe figure i namerno složene kompozicije koje će se svideti prefinjenim ukusima. Manirizam je postao stil vrhunske rafiniranosti koji ističe gracioznost, raznolikost i virtuoznost prikaza. Umetnici su pažljivo istraživali definicije lepote. Umesto ponavljana antičkih oblika oni su eksperimentisali s proporcijama, idealnim tipom ljudskog lika i neobičnim kompozicijama.

Sikstinska kapela, Mikelanđelo

Galateja, Rafaelo

Autoportret

Autoportret umetnika prikazan dok sebe gleda u konveksnom ogledalu

Parmiđanino

Madona dugog vrata

Vidljiv je Rafaelov uticaj. U njegovim figurama sve je pretvoreno u duguljastu gracioznost, van uobičajenih proporcija. Ova izveštačena gracioznost figura je postala stil koji su mnogi kopirali. Njegovi likovi imaju izdužene i glatke udove kao slonovača, kreću se lagano i bez napora, otelotvorujući ideal lepote udaljen od prirode. Stub u pozadini nije samo elemenat stila, već i sadržaja – simbol Bogorodičinog bezgrešnog začeća. Prorok sveti Jeronim prikazan je sa svitkom koji je, opet, znak bezgrešnog začeća.

Tajna večera, Tintoreto

Tajna večera, Leonardo da Vinči

Tajna večera,Tintoreto

Tintoreto događaju daje

svakodnevno okruženje,

pretrpavajući prizor slugama,

posudama sa hranom i pićem

i domaćim životinjama.

Dok Hrist svojim učenicima

daje hleb i vino, iznad njega

dim iz svetiljki se pretvara u

oblake s anđelima. Ovim

potire razliku između

prirodnog i natprirodnog

pretvarajući prizor u viziju.

Tintoreto