SAPONOZIDI

Мnоgе bilјkе sаdržе supstаncе zvаnе sаpоnozidi ili saponinski glikozidi - tо su tоksični glikоzidi i mоgu sе nаći, оbičnо u niskim kоncеntrаciјаmа, u mnоgim jestivim i lekovitim biljkama. Srеćоm, sаpоnozidi se lako uništavaju zagrevanjem i vеоmа slаbо se аpsоrbuјu u tеlu, tаkо dа vеći deo unetih saponozida biva izbačen iz organizma.

Aesculus hippocastanum Lychnis flos-cuculi

SAPONOZIDI Opšte karakteristike

Saponozidi ili saponinski glikozidi su glikozidi koji se sastoje iz šećera i nekog nešećernog jedinjenja; hidrolizom se oslobađa šećer i aglikonska komponenta, koja se naziva sapogenin.

Ipak, postoje osobine koje koje ih izdvajaju od ostalih heterozida:

1. vodeni rastvori saponozida stvraju obilnu penu,

2. površinski aktivna jedinjenja,

3. pored uobičajene etarske (glukozidne) veze, šećeri se mogu i estarski povezati sa molekulom aglikona.

U zavisnosti od hemijske prirode sapogenina, postoje dve osnovne grupe: triterpenski i steroidni saponozida.

Glicirizinska kiselina

Distribucija

Steroidni saponozidi su ređi i uglavnom su karakteristika klase Liliopsida (Dioscoreaceae, Liliaceae i Amaryllidaceae).

U prirodi su rasprostranjeniji tritrerpenski saponozidi. Karakteristični su uglavnom za klasu Magnoliopsida (Caryophyllaceae, Polygalaceae, Primulaceae, Hippocastanaceae). Izolovani su iz morskih organizama.

Polygala senega L., Polygalaceae

Rastvoreni su u ćelijskom soku i lokalizovani u vakuolama parenhimskih ćelija.

Ruscus aculeatus L., Liliaceae

Funkcija u biljkama Smatra se da biljka saponozide sintetiše kao fitoaleksine (kao zaštitu od bakterijskih i gljivičnih infekcija).

Farmakološko delovanje i primena • Ekspektoransi (Primulae radix et rhizoma, Senegae radix)

• Diuretici (Herniariea glabra)

• Antiinflamatorna i antiedematozna sredstva - kod oštećenja sluznice i poremećaja venske i rektalne cirkulacije (Glycyrrhizae radix, Hippocastani semen, Rusci aculeati radix, Bupleuri radix)

• Triterpenski saponozidi deluju spermicidno (kao lokalna kontraceptivna sredstva)

• Toksično delovanje na poikilotermne kičmenjake (npr. koriste se za ribolov) i neke beskičmenjake (npr. potencijalni lekovi za terapiju malarije)

• Steroidni saponozidi predstavljaju osnovu za polusintetuzu različitih steroidnih hormona.

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i primenjuju se kao ekspektorantna sredstva

Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Rizom je tanak, izdužen, obrastao žiličastim korenovima. Lisna rozeta se formira u rano proleće. Listovi jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu dršku. Po obodu valovito nazubljeni, na naličju maljavo-beli. Cvetovi u jednostranoj štitastoj cvasti, žuti. Plod ovalna čaura. Stanište: po obodu svetlih, suvih šuma brdskog regiona Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena Koristi se: rizom i tanki žiličasti korenovi jagorčevine (Primulae radix et rhizoma) Berba i sastojci: Podzemni organi se vade kasno u proleće, posle cvetanja biljke. Sadrži 5-10% smeše saponizida. Upotreba: rizom i koren jagorčevine se koriste kao ekspektoransi u terapiji produktivnog kašlja. Napomena: Sveži, mladi listovi jagorčevine su bogati vitaminom C i koriste se kao salata.

Primula veris

Primulae radix et rhizoma – rizom i koren jagorčevine

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i primenjuju se kao diuretična sredstva

Biljka: jednogodišnja ili višegodišnja, razgranata, po zemlji polegla, zeljasta biljka. Stabljike su glatke ili dlakave (H. hirsuta), sa naspramno raspoređenim listovima. Cvetovi mali, neugledni, belozelene krunice, zbijeni u loptaste cvasti u pazuhu listova. Čašica obavija plod koji sadrži jedno seme. Stanište: na peskovitom zemljištu pored puteva i po livadama Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena Koristi se: herba (Herniariae herba) Berba i sastojci: Herba se bere čim cvetovi počnu da se otvaraju. Sadrži kompleks triterpenskih saponozida (3-9%) Upotreba: Kod oboljenja urinarnog trakta, kao diuretik. Najčešće u obliku dekokta. Sastojak je oficinalnog urološkog čaja. Često se kombinuje sa Uvae ursi folium – diuretičko delovanje sitnice pomaže uroantiseptičkom delovanju lista planike.

Herniaria glabra Herniariae herba – herba sitnice ili kilavice

Herniaria hirsuta

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i primenjuju se kao antiinflamatorna sredstva

Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Koren snažan, razgranat, žute boje sa stolonima. Listovi neparno perasto složeni. Cvetovi u grozdastim cvastima na vrhu stabljike ili u pazuhu listova. Cvet ima karakterističnu građu leptirnjača, žutobele krunice. Plod pljosnata mahuna. Stanište: u stepama, vlažnim šikarama, pored reka, na peskovitom i glinovitom zemljištu. Nalazište: kod nas retka vrsta; rasprostranjena u Vojvodini: Fruška gora, Čerević, Sremski Karlovci, Kamenica, Petrovaradin (pored Dunava), Bečej. Koristi se: koren i podzemne vreže (Glycyrrhizae radix) Berba i sastojci: Korenje i vreže se vade u jesen. Sadrži smešu saponozida (6-13%). Najvažniji je glicirizin ili glicirizinska kiselina. Upotreba: Najznačajnija upotreba droge je kao antiinflamatornog sredstva. Koristi se u terapiji peptičkog i ulkusa na dvanaestopalačnom crevu. Slatki koren je lek za hemoroide i upalne procese na koži. U obliku praška, slatkog šećera ili doziranih preparata koristi se kao ekspektorans, blago laksativno sredstvo i korigens ukusa.

Glycyrrhiza glabra L., Fabaceae

Glycyrrhizae radix – slatki koren, likviricija

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i primenjuju se kao antiinflamatorna sredstva

Biljka: listopadno drvo visine do 25 m sa okruglastom krunom. Listovi naspramni, prstasto složeni, sa 4-9 listića. Listići objajasti do izduženo klinasti, na vrhu prošireni sa kratkim šiljkom, nepravilno testerasto nazubljeni. Cvetovi u krupnim, uspravnim metličastim cvastima. Plodovi bodljikave zelene čaure sa 1-2 (3) bubrežaste krupne semenke sjajnosmeđe boje. Stanište: drvo vlažnih šuma, raste na peskovitim rečnim nanosima, na svežim, dubokim zemljištima, do 1200 m nadmorske visine. Nalazište: autohtona na južnom delu Balkanskog poluostrva (Bugarska, Grčka, Makedonija, Albanija). Vrlo često ukrasno drvo u parkovima i drvoredima. Koristi se: sirovo seme odnosno kotiledoni semena (Hippocastani semen) Berba i sastojci: seme se sakuplja u jesen kada zreli, raspuknuti plodovi opadaju. Sadrži 10-20% saponinskog kompleksa poznatog kao escin. Dejstvo: Escin deluje antiinflamatorno i antiedematozno. Saponozidi pojačavaju osnovni tonus krvnih sudova; smanjuju permeabilnost i pojačavaju otpor u kapilarima. Upotreba: Preparati na bazi escina se primenjuju kod poremećaja periferne venske i limfne cirkulacije donjih ekstremiteta, kod poremećaja rektalne cirkulacije i raznih oštećenja sluznica.

Aesculus hippocastanum

Hippocastani semen – seme divljeg kestena

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i primenjuju se u dermatologiji

Biljka: lijana jako razvijenog stabla. Listovi kožasti, glatki, naizmenično raspoređeni, celi ili grubo deljeni na 3 ili 5 režnjeva, ravnog oboda. Uočljiva heterofilija. Cvetovi neugledni, sakupljeni u racemozne cvasti. Krunica belozelene boje. Plod crvena bobica. Stanište: po šumama brdskog područja. Gaji se kao ukrasna biljka, po parkovima i baštama. Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena Koristi se: list (Hederae helicis folium) Sastojci: list sadrži 5-8% ukupnih saponozida. Najvažniji je hederasaponin C. Dejstvo: saponozidi deluju antimikrobno. Deluju iritirajuće na kožu i sluznice; poboljšavaju prokrvljenost površinskih slojeva kože. To utiče na intenziviranje metaboličkih procesa. Takođe, omogućavaju skidanje orožalih delova kože (keratolitičko delovanje) i povećavaju njenu elastičnost i vlažnost (emolijentno delovanje) Primena: ekstrakt lista bršljana se koristi za izradu različitih oblika kozmetičkih preparata. Koriste se u okviru anticelulit programa i u preparatima za negu kože.

Hedera helix

Hederae helicis folium – list bršljana

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i primenjuju se u dermatologiji

Biljka: jednogodišnja, ređe dvogodišnja zeljasta biljka. Listovi ravnog oboda, izduženo jajasti do lopatičasti, zaobljenog vrha, suženi u lisnu dršku kada su u rozeti ili sedeći na izdancima, naizmenično raspoređeni. Cvetovi sakupljeni u krupne glavičaste cvasti, narandžaste boje. Obodni cvetovi jezičasti, a središnji su cevasti. Plod ahenija sa papusom. Stanište: samoniklo raste na toplim staništima s mediteranskom klimom. Nalazište: gaji se u svim krajevima naše zemlje Koristi se: cvast (Calendulae flos) Berba i sastojci: Cvetne glavice se beru preko leta. Sadrže kompleksnu smešu različitih grupa sastojaka: saponozida, flavonoidnih heterozida, triterpenskih i steroidnih alkohola, karotenoida, sluzi i šećera. Sadrži i malo etarskog ulja. Dejstvo: antimikrobno, antiinflamatorno, emolijentno Primena: za ispiranje sluznica usta i gornjih disajnih puteva, kod različitih inflamatornih reakcija. Više se koristi eksterno za terapiju rana koje teško zarastaju i različitih ulceracija kože (masti i kreme). Ekstrakti cvasti se koriste u kozmetičkim preparatima. Deluju emolijentno, hidratirajuće i blago antiseptično. Uljani ekstrakti se dodaju dezodoransima.

Calendula officinalis

Calendulae flos – cvast nevena

Droge koje sadrže steroidne saponozide

Biljka: zimzeleni žbun. Rizom je kratak, obrastao jakim korenovima. Stabljike su visoke do 50 cm. Grančice su metamorfozirane, listolike filokladije, bodljikavog vrha. Listovi su na filokladijama, ljuspasti, trouglasti, mrki. Cvetovi jednopolni, neuglednog perigona. Plod crvena bobica. Stanište: u toplim i suvljim hrastovim šumama Nalazište: sporadično rasprostranjena Koristi se: rizom i koren veprine (Rusci aculeati rhizoma) Berba i sastojci: rizom sa korenovima se vadi u jesen. Osnovni sastojci su steroidni saponozidi. Primena: Tradicionalno se koristi kao diuretik. Ekstrakti ove droge se ugrađuju u masti i koje se koriste u terapiji hemoroida. Postoje i oblici za per os primenu. Ređe se koristi kod poremećaja venske i limfne cirkulacije donjih ekstremiteta, za zaustavljenje krvarenja posle intervencija na uterusu ili kod oboljenja retine.

Ruscus aculeatus

Rusci aculeati rhizoma – koren i rizom veprina, kostrike

TANINI

Termin tanin (od Tanna, što je stara nemačka reč za hrast ili jelu) odnosi se na

korišćenje drveta od hrasta za štavljenje (tanning) životinjskih koža. Međutim,

termin "tanin" se kasnije široko primenjuje za bilo koja polifenolna jedinjenja koja

sadrže dovoljno hidroksilnih i drugih pogodnih grupa, kao što je karboksilna.

Taninska kiselina

Štavljenje životinjskih koža

TANINI Opšte karakteristike

Reaguju sa proteinima kože (kolagenim vlaknima) i grade nerastvorne komplekse. Na taj način koža postaje impregnirana (sprečeno je njeno truljenje i povećana otpornost prema toploti, oštećenima i vlagi). Danas se za štavljenje sve manje koriste biljne droge, a sve više mineralne soli.

TANINI SU U VODI RASTVORNA JEDINJENJA POLIFENOLNE PRIRODE, MOLEKULSKE MASE 500-3000.

Tanini su jedinjenja široko rasprostranjena u mnogim vrstama biljaka, gde imaju ulogu u zaštiti od grabljivica, kao pesticidi, ali imaju ulogu i u regulaciji rasta biljaka. Astringensi tanina izazivaju skupljanje sluzokože usta nakon konzumiranja nezrelog voća ili crnog vina. Isto tako, destrukcija ili promena tanina sa vremenom igra važnu ulogu u sazrevanja voća i starenju vina.

TANINI Opšte karakteristike

TANINI Opšte karakteristike

Na osnovu gradivnih jedinica i hemijske prirode, postoje dve osnovne vrste tanina: • hidrolizirajući tanini (estri fenolnih kiselina i šećera) • kondenzovani tanini (kondenzacioni proizvodi flavanskih molekula)

Postoje i: • mešoviti tanini (smeša dve vrste tanina) • pseudotanini (nastaju od gradivnih jedinica tanina, ali imaju manju molekulsku masu)

Nisu toksični, oporog ukusa. Reaguju sa solima teških metala, alkaloidima i proteinima i grade teško rastvorne komplekse.

Hidrolizirajući tanini - poliestri galne kiseline i centralnog molekula šećera (glukoze)

Distribucija

Kondezovani tanini se nalaze u brojnim vrstama familija Rosaceae, Hamamelidaceae, Rubiaceae, Cupressaceae i Pinaceae.

Hidrolizirajući tanini široko rasprostranjeni, naročito su prisutni u biljkama familija Ericaceae, Anacardiaceae, Geraniaceae, Aceraceae i Punicaceae.

Pojedine biljke i droge sadrže smešu ove dve vrste tanina – "mešovite tanine“, karakteristične za biljke familija Fagaceae, Polygonaceae, Myrtaceae, Theaceae.

Kao nerastvorne, amorfne mase nalaze se u citoplazmi parenhimskih ćelija različitih organa.

Rhus semialata Muray, Anacardiaceae

Potentilla erecta (L.) Rauschel, Rosaceae

Funkcija u biljkama

Tanini se u biljnom tkivu sintetišu i akumuliraju posle infekcije mikroorganizmima.

Predstavljaju zaštitu od insekata i herbivora.

Medijatori starenja tkiva i učestvuju u fiziološkom procesu opadanja lišća u jesen.

Hidrolizirajući tanini su depoi šećera (prisutni u mladim voćkama, oni ih štite, ali procesom zrenja dolazi do njihovig razlaganja – oporost nezrelog voća se gubi, a oslobođeni šećer doprinosi slasti zrelog voća.

Farmakološko delovanje i primena Svi efekti tanina na animalne i humane ćelije su povezani s njihovom osobinom da reaguju sa belančevinama i grade nerastvorne komlekse što se manifestuje taloženjem proteina u površinskim slojevima (adstringentni efekat).

Reaguju sa proteinima površinskih slojeva sluznice i kože, ali i s digestivnim i drugim emzimima, sa proteinima bakterija, gljiva i virusa (zbog toga deluju antimikrobmo).

Droge koje sadrže kondezovane tanine

Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Rizom je vretenast, crvenomrk, svetlije unutrašnjosti, obrastao tankim korenovima. Prizemni listovi 3-5-člani na dužim drškama, gornji listići sedeći, 3-člani. Cvetovi žuti, četvoročlani, sakupljeni u cimozne cvasti. Plodići jajaste orašice. Stanište: raste na livadama, po vlažnim pašnjacima i šumama Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena Koristi se: rizom (Tormentille rhizoma) Berba i sastojci: rizom sa korenjem se vadi tokom leta kada biljka cveta. Sadrži do 20% kondezovanih tanina. Upotreba: adsrtingens i antiseptik

Potentilla erecta

Tormentille rhizoma – rizom trave od srdobolje

Droge koje sadrže mešovite tanine

Biljka: listopadno drvo visoko do 40 m. Na stablu kora belo-siva, plitko ispucala. Kora mlađih grana crvenomrka, srebrnkaste površine. Listovi objajasti, simetrično, više ili manje usečeni sa 4-10 pari simetričnih reženjava. Muški cvetovi u resi, ženski cvetovi pojedinačni ili sakupljeni u cvasti na 1-godišnjim grančicama. Plod žir. Stanište: raste na pekovitom i glinovitom vlažnom zemljištu nizijskih terena Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena vrsta Berba i sastojci: kora se skida u proleće s mladih stabala i grana. Sadrži do 20% mešovitih tanina Upotreba: adstringens i antiseptik Napomena: Hrastov žir sadrži tanine, oko 40% skroba, belančevine, masno ulje i šećere. Preprženi žir se koristi u ishrani. Prženjem skrob prelazi u dekstrin i smanjuje se količina tanina.

Quercus robur L., Fagaceae

Quercus cortex – kora hrasta lužnjaka

Droge koje sadrže derivate floroglucinola

Biljka: Rizom jajolik, koso postavljen, obrastao tamnim, ljuspastim listićima, s donje strane tankim korenovima. Listovi dvostruko perasto deljeni. Sporangije sakupljene u soruse koji su smešteni sa donje strane liske, u gornjem delu, raspoređeni u dva reda s obe strane srednjeg nerva. Sorusi pokriveni bubrežestim induzijumom. Stanište: u senovitim lišćarskim i četinarskim šumama od nizijskog do subalpijskog pojasa. Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena vrsta Koristi se: rizom (Felicis maris rhizoma) Berba i sastojci: rizom se vadi u rano proleće ili u jesen. Sadrži skrob, masno ulje, tanine i oko 20% smole. Najvažniji sastojci smole su derivati floroglucinola povezani sa buternom kiselinom. Najjednostavniji je aspidinol, a najaktivniji je aspidin. Dejstvo: Sastojci floroglucinolne prirode deluju kao antihelmintici. Najbolje deluju protiv pantljičara. Upotreba: Etarski ekstrakt rizoma navale se koristio kao antihelmintik. Delotvorni floroglucinolni derivati su lipofilni, resorbuju se u digestivnom traktu i mogu da dovedu do većih oštećenja optičkog nerva. Danas se retko koriste, samo u veterinarkoj praksi.

Dryopteris filix-mass

Felicis maris rhizoma – rizom prave paprati, navale

Droge koje sadrže derivate floroglucinola

Biljka: višegodišnja lijana. Listovi naspramni, deljeni na 3-5 režnjeva, testerastog oboda, prekriveni vidljivim žlezdama. Cvetovi jenopolni, biljka dvodoma. Muški cvetovi u rastresitim metlicama, u pazuhu listova. Ženski cvetovi u gustim prividnim klasovima, zelenobeli, prekriveni žlezdastim dlakama. Po oplođenju, ženski cvetovi dobijaju oblik jajaste šišarice. Plod je orašica obavijena priperkom (braktejom) Stanište: raste po vlažnim mestima, najčešće na obalama reka. Nalazište: u Srbiji rasprostranjena. Gajena u plantažama. Koristi se: oplođeni ženski cvetovi hmelja (šišarice hmelja – Lupuli strobili). Svi delovi šišarica su prekriveni žlezdama sa etarskim uljem i smolom. Kao droga može se koristiti i prah koji se dobija otresanjem šišarica. To su, ustvari, žlezde (Lupuli glandulae ili Lupulinum). Takođe drogom se smatra i smola dobijena ekstrakcijom šišarica ili žlezda. Berba i sastojci: šišarice se beru u septembru kada počnu da sazrevaju. Lupulin se dobiva istresanjem šišarica ili njihovim trljanjem kroz sito. Šišarice sadrže 0.3-1% etarskog ulja, do 4% tanina, flavonoidne heterozide i 15-30% smole (bolje rečeno žlezda, Lupulinum) Dejstvo: sastojci deluju umirujuće i uspavljujuće Upotreba: sedativ - kod blažih poremećaja raspoloženja, anksioznosti i nesanica.

Humulus lupulus

Lupuli strobili – šišarice hmelja

Derivati orcinola

Biljka: jednogodišnja zeljasta biljka. Listovi naspramno raspoređeni, liska je duboko, prstasto deljena na 3-5 lancetastih režnjeva, testerastog oboda. Cvetovi jednopolni, a biljke dvodome. Ženske biljke su krupnije i bujnije. Muški cvetovi su u metlicama na vrhu stabala, ženski cvetovi u grozdastim cvastima. Plod je orašica obavijena braktejom. Cela biljka ima intenzivan miris. Varijeteti konoplje kod kojih se stabljika ne grana, koriste se u tekstilnoj industriji za dobijanje vlakana. Varijeteti koji daju dosta smole imaju potencijalni značaj za farmaceutsku industriju. Stanište: pored puteva i oko naselja. Danas se gaji kao industrijska biljka. Nalazište: u kulturama je rasprostranjena u svim krajevima naše zemlje. Koristi se: seme (Cannabis semen), ređe lišće (C. folium)

Cannabis sativa

Cannabis semen; Cannabis folium

Orcinol

Derivati orcinola

Berba i sastojci: sakuplja se zrelo seme, a lišće u doba cvetanja biljke. Konoplja sadrži etarsko ulje, flavonoidne heterozide, šećere i masno ulje. Jedinjenja jake farmakološke aktivnosti su kanabinoidi. To su terpenski fenoli prisutni u listovima i najviše u braktejama ženskih cvetova, odnosno u smoli koja prekriva ove delove biljke. Nisu prisutni u semenu i stabljikama. Najaktivniji kanabinoid je tetrahidrokanabinol (THC). Dejstvo: THC se vezuje za receptore u mozgu i prouzrokuje blagu euforiju, relaksaciju i pojačanu percepciju. THC deluje i kao bronhodilatator, usporava puls i izaziva pad krvnog pritiska.

Cannabis semen; Cannabis folium

Upotreba: Konoplja i njeni sastojci se retko koriste u terapijske svrhe. Otkrivena je ograničena primena konoplje kao antiemetičnog sredstva (smanjuje nadražaj na povraćanje) kod bolesnika sa malignim oboljenjima koji su na hemoterapiji. Zloupotreba: Nekontrolisana primena izaziva euforiju, relaksiranost i stanja izmenjenog ponašanja, straha, panike i halucinacija, koji najčešće prestaju po prestanku uzimanja droge.