sastanak naslepo s princem

8/21/2019 Sastanak Naslepo s Princem

1/60

Zvoncica&Foxy

~ 1 ~Bosnaunited


2/60

Zvoncica&Foxy

Sastanak naslepo

s princem

~ 2 ~Bosnaunited


3/60

Zvoncica&Foxy

“Ne mogu da te zaboravim. Svakog momenta mislim na tebe. Vidim

te pred sobom, tvoj osmeh, tvoje oči." Studentkinja Gezina Nojmanzbunjeno je posmatrala ove reči na monitoru kućnog računara.Romantični mejl nije imao naslov, a pošiljalac je bio označenpseudonimom Tangrund. Iznenađena i uznemirena, Gezina se pitala ko jenepoznata osoba koja joj je poslala tu neočekivanu izjavu ljubavi. Ima limožda tajnog obožavaoca? Taj problem nije bila u stanju sama da reši, paje mejl pokazala sestri Tanji u nadi da će joj njeno mišljenje rasvetlitimisteriju. Iako je Tanja bila čvrsto uverena da je u pitanju samo nečijaneslana šala, Gezina nije želela da veruje da se na taj način neko poigrava

s njom, tim pre što su joj reči u pismu zvučale iskreno. Svakako, silno ježelela da sazna šta i ko se krije iza njih!

"Svakog momenta mislim na tebe." Ponovo pročitavši reči koje joj jeuputio nepoznati obožavalac, Gezina Nojman je uzdahnula. Dubokodirnuta, još jednom se zapitala ko je muškarac kojem je uspelo da je zbunis nekoliko rečenica. Nije čak mogla ni da posumnja na bilo koga.

Da li je to bio neki njen poznanik? Ili komšija? Možda stari prijatelj?Znala je jedino da joj je tajanstveni neznanac već postao drag jer joj jeotvorio dušu. Nikada ranije nije dobila tako intiman poklon. Bilo je to za

nju jedinstveno i dragoceno iskustvo."Kad konačno budem pored tebe, osećaću se potpunim." Zvučalo je

gotovo pesnički, pomislila je Gezina. A onda joj je na pamet palo novopitanje: da njen tajni obožavalac nije možda pisac? Otkako je dobilapismo, Gezina, studentkinja poslovne administracije na hamburškomuniverzitetu, nikako nije mogla da se koncentriše na predavanja - misli sujoj neprestano letele ka tajanstvenom neznancu koji joj ga je poslao.Nažalost, nije joj otkrio kako se zove. Očigledno je bio stidljiv, ali barem jeimala njegovu mejl adresu pa je mogla da mu odgovori. Iako nije bila ni

upola tako vešta s rečima kao on.

Profesor je konačno završio predavanje a zatim je isključioprojektor s kojeg je na platnu prikazivao tabele i grafikone. O čemu se turadilo, 23-godišnja Gezina ne bi umela da kaže, mada je, u uobičajenimokolnostima, rado pratila njegova predavanja. Ovoga puta bilo joj jesvejedno o čemu je profesor pričao jer ništa osim tajanstvenog pisma nije

~ 3 ~Bosnaunited


4/60

Zvoncica&Foxy

moglo da joj privuče i zadrži pažnju. Tanja bi je zbog toga verovatnosmatrala naivnom, ali Gezina je čvrsto verovala u veliku ljubav. Možda jojje i bliža nego što sluti! Spakovala je stvari i krenula kući, budući da je ovopredavanje bilo poslednje za danas. Srećom, pomislila je Gezina, jer je bilasigurna da danas više nijedno ne bi mogla da odsluša. S leptirićima ustomaku napustila je studentski grad uputivši se na autobusku stanicukako bi sačekala bus koji ju je vozio skoro do kućnih vrata.

- Vidimo se sutra! - doviknuo joj je kolega, ali Gezina je već biladaleko odmakla. Pred kućom je srela komšinicu Helgu Gutenberg. Videvšije kako se muči s prepunim torbama za kupovinu, Gezina joj je ljubaznoponudila pomoć.

- Samo nebo te je poslalo, draga! - odahnula je starija gospođa

predajući joj u ruke dve prilično teške kese koje je Gezina s osmehomprihvatila. Ona je oduvek bila takva - kad god je mogla, rado je pomagalanevoljnima. Možda je patila od sindroma pomagača? U svakom slučaju,njena majka je tu dijagnozu postavila godinama ranije posmatrajući svojukćerku kako čini dobra dela. Još kao dete kući bi donosila svakupovređenu životinju koju bi negde usput našla, a zatim bi je danimanegovala.

- Bili ste u velikoj kupovini? - upitala je Helgu čije je preteške torbe smukom unosila u njen stan.

- Da, uzela sam sve što mi je potrebno za nedelju dana - promrmljalaje gospođa Gutenberg zatvarajući ulazna vrata stana. Na sreću, stanovalaje na prvom spratu, pa Gezinine muke nisu predugo trajale.

- Smem li da te pozovem na kolače? - upitala ju je komšinicaodloživši namirnice u kuhinji. Iako je više od svega želela da se posvetismišljanju odgovora na pismo tajanstvenog obožavaoca, ovu primamljivuponudu Gezina nije mogla tako lako da odbije - njen prazan stomak većneko vreme se uporno oglašavao pošto odjutros ništa nije jela. Osim toga,malo je verovatno da se Gezinina mlada sestra pobrinula za večeru, a čak i

da jeste, ne bi se moglo reći da je bila vešta kuvarica. S druge strane,kolači gospođe Gutenberg Gezini su odranije bili poznati kao izvanredneposlastice.

Pošto joj je Helga predložila da se raskomoti i negde smesti, Gezinaje sela za sto u dnevnoj sobi sve vreme razmišljajući o staroj dami koja jesigurno bila usamljena i željna društva. Gospođa Gutenberg je živela samai, koliko je Gezini bilo poznato, nikada se nije udavala. Verovatno joj jebilo teško zbog toga, pomislila je Gezina posmatrajući komšinicu dok je izkuhinje iznosila obećane kolače koji su divno mirisali na kajsije.

- Posluži se, draga, a ja ću brzo da pospremim ovo što sam kupila paću nam napraviti čaj - obećala je starija dama.

~ 4 ~Bosnaunited


5/60

Zvoncica&Foxy

- Mogu li vam pomoći?

- Ne, ne, dete, dovoljno si učinila za mene. Probaj kolače, nadam seda će ti se dopasti!

Klimnuvši glavom, s uživanjem je zagrizla voćnu poslasticu koja nesamo da je oko sebe širila prijatan miris, nego je bila ineverovatno ukusna, meka i sočna. Da nije znala da je gospođa Gutenbergnekad radila kao sekretarica u kompaniji koja se bavila uvozom i izvozomrobe, pomislila bi da je ta žena ceo svoj radni vek provela uposlastičarnici. Helga se zaista brzo vratila noseći sa sobom šoljice za čaj,a zatim je sela pored svoje mlade komšinice.

- Kako si provela dan?

- Bio je pun iznenađenja - Gezina se osmehnula pomislivši na čudno

ljubavno pismo koje je dobila tog jutra.- Verujem ti. Izgledaš veoma zadovoljno - gospođa Gutenberg ju je

značajno pogledala a zatim je stavila kesicu čaja u svoju šolju.

- Stvarno? - Gezina je bila zatečena pronicljivošću gospođeGutenberg. Zaista se osećala dobro i bila je ne samo zadovoljna nego iushićena - nije mogla da dočeka da se vrati kući i konačno napiše odgovormisterioznom udvaraču. Gorela je od želje da sazna ko je on, kako izgledai odakle je poznaje.

- Izgledaš kao da si se zaljubila - zaključila je gospođa Gutenberg, našta se Gezina zagrcnula gutajući vreo čaj.

- O, dete, žao mi je, nisam imala nameru... Hoćeš li čašu vode?

- Ne, ne treba, dobro mi je - uspela je Gezina nekako daprozbori, iako ju je jezik strašno pekao. Međutim, brzo se povratila.

- Izvini, draga, nisam htela da te uznemirim - izvinjavala se HelgaGutenberg.

- U redu je, niste - osmehnula se Gezina. - Samo nisam ni pomišljala

da je to toliko očigledno. - Oh, da. Obrazi su ti ružičasti, a u očima imaš izdajnički sjaj.

Dodirnula je obraze i shvatila da gore. Lice joj je verovatno ličilo naparadajz, zbog čega joj je bilo pomalo neprijatno.

- U svom dugačkom životu videla sam mnogo zaljubljenih osoba -glas gospođe Gutenberg zazvučao je setno, kao da je izražavao bol zbogtoga što joj sudbina nije podarila sreću da i ona bude jedna od njih. Aonda se njeno ozbiljno lice ozarilo.

- Ponekad odlazim na zabave penzionera - nasmešila se. - Upoznalasam nekog na jednoj od njih - dodala je pomalo postiđeno.

~ 5 ~Bosnaunited


6/60

Zvoncica&Foxy

Gezina se iskreno obradovala zbog komšinice. Nikada nije kasno zapravu ljubav, pomislila je s osmehom. Neki ljudi je pronađu u zrelomživotnom dobu, ali bolje i tada nego da prožive život bez nje.

- Uzvraća li on na tvoja osećanja? - upitala je gospođa Gutenbergiznenada.

- Još ga ne poznajem - priznala je Gezina. - Od njega sam zasaddobila samo jedan romantični mejl.

- Mejl?

Shvativši da se gospođa Gutenberg verovatno ne razume u novetehnologije, internet i računare, Gezina je pokušala da joj objasni o čemuse radi.

- Mejl je, da tako kažem, pismo koje se šalje preko računara. - Razumem. Neko ti je poslao jedno takvo pismo, a ti ne znaš ko. Ali,zar nisi mogla da vidiš ime pošiljaoca?

- U elektronskoj prepisci nije neophodno navesti ime i prezimepošiljaoca. Dovoljno je koristiti pseudonim, što je Uobičajeno na internetuuopšte. I ja to činim koristeći pseudonim Nahtvind.

- To je čudno. Zašto ne koristiš svoje pravo ime?

Gezina je slegnula ramenima.

- Ne znam, valjda da bih na taj način sačuvala privatnost. A iinteresantnije je tako, mnogi to čine. Nažalost, i moj tajni obožavalac jemeđu njima... Zbog toga se i nije potpisao.

- Šteta! Kako ćeš onda saznati od koga ti je stigla poruka?

- Jednostavno, odgovoriću mu na pismo i pitaću ga ko je.

Trebalo bi da to učini odmah! Čak i po cenu da ne pronađeodgovarajuće reči, ne bi smela više da gubi vreme ukoliko želi da razrešimisteriju.

- Ne zamerite mi, gospođo Gutenberg, ali sada bih krenula kući.Volela bih da mu što pre pošaljem odgovor.

- Naravno, dete, razumem - komšinica ju je otpratila do vrata.

- Kolači su bili odlični.

- Hvala, Gezina. Drago mi je što su ti se dopali i hvala ti još jednomna pomoći - rekla je gospođa Gutenberg i, osmehujući se, dodala: - Mnogosreće s princem!

- S princem? - Gezina joj je, zamišljena, uzvratila osmeh. Bilo bidivno kada bi se iza pseudonima Tangrund zaista krio njen princ iz bajke!Ali, samo malo... Zar Tangrund nije prezime poznate aristokratske

~ 6 ~Bosnaunited


7/60

Zvoncica&Foxy

porodice iz kraja? Kako joj to ranije nije palo na pamet? Ako je tajanstvenineznanac neko iz te porodice, to bi onda baš bila zabavna slučajnost,premda malo verovatna. Jer, otkud aristokratskom mangupu iz familijeTangrund njena mejl adresa? Gezina je, zapravo, tipovala na jednogpoznanika koji je bio prilično stidljiv i verovatno nije imao dovoljnohrabrosti da joj priđe.

"Najdraža moja, ova poruka verovatno će te iznenaditi. Sigurno nisiočekivala da čuješ nešto o meni, a možda me se čak i ne sećaš. Ne mogu da

te zaboravim. Svakog momenta mislim na tebe. Vidim te pred sobom, tvojosmeh, tvoje oči. Kad konačno budem pored tebe, osećaću se potpunim."Gezina je iznova i iznova iščitavala tajanstvene reči na monitoru, svevreme glasno uzdišući. Šta da odgovori nepoznatom obožavaocu? Nijebila spretna u izražavanju osećanja. U svakom slučaju, ni približno dobrakao što je to bio on. Ipak, ako bude previše odugovlačila s odgovorom,njen udvarač može da pomisli da nije zainteresovana za njega. To bi bilafatalna greška! Možda on često proverava poštu očekujući poruku od nje ipada u očajanje jer ništa ne nalazi? Ova pomisao ju je preplašila i zato je

odmah prionula na pisanje. U odgovoru na njegovo pismo otvoreno jeizrazila svoja osećanja - napisala mu je da su je njegove reči u isti mah iiznenadile, i obradovale, i potresle, ali i da bi volela da sazna ko se iza njihkrije. Po navici, potpisala se pseudonimom Nahtvind. Tek što je poslalapismo, u sobu je banula njena mlada sestra noseći u rukama tacnu sačajnikom i dve šolje.

- Još čaja? - namrštila se Gezina posmatrajući Tanju dok je spuštalatacnu na stočić.

- Kako to misliš, još čaja?

- Malopre sam popila jednu šolju kod gospođe Gutenberg. Pre togasam joj pomogla da prenese do stana torbe pune namirnica koje je kupilau marketu.

- Ah, tako. Gospođa Gutenberg je zaista dobra duša, zar ne? Jesi liraspoložena za naše tradicionalno televizijsko veče?

Sestre su svakog utorka uveče zajedno gledale omiljenu seriju. Ali zaGezinu to večeras nije bila dobra ideja, pošto je nameravala da čestoproverava poštu očekujući brz odgovor od misterioznog udvarača. Njenočudno ponašanje izazvalo je Tanjinu radoznalost koja se odjednom našlaiza nje i, gledajući u monitor, preko njenih ramena počela glasno da čita

~ 7 ~Bosnaunited


8/60

Zvoncica&Foxy

Gezininu prepisku s neznancem. Pritom se očigledno dobro zabavljala,povremeno se čak i smejala, što je Gezinu prilično povređivalo.

- I, jesi li uspela da saznaš nešto više o misterioznom Tangrundu? -

šaljivo ju je upitala Tanja. - Radim na tome - odgovorila je Gezina suvo.

- Nije valjda da ozbiljno shvataš ovu ludoriju? - prestala je Tanja dase smeje. - Zar ne vidiš da se neko sprda sa tobom?

Gezini se učinilo da joj je sestra tim pitanjem slomila srce uparamparčad. Kako je mogla tako nešto da tvrdi?

- Ne mislim da se sprda sa mnom, sigurna sam da je ozbiljan.

Gezina je čvrsto verovala u to što je rekla. Nije bila naivna, umela je

da prepozna kad se neko poigrava s njom, a bila je sigurna da se u ovomslučaju ne radi o tome. Osim toga, zašto bi se neko sprdao s njom na tajnačin? Neprijatelja nije imala.

- Oh, čoveče - uzdahnula je Tanja spuštajući se na tabure pored nje. -Samo mi nemoj reći da si se zaljubila u muškarca o kojem baš ništa neznaš!

Nije se zaljubila, bilo bi to preterano reći. Ne zna čak ni ko je upitanju! Ali da je bila zaintrigirana i zainteresovana, to nije mogla daospori. Iako je snažno odmahivala glavom, osećala se kao da je iznenada

uhvaćena u nekom prestupu.- Ponekad se pitam ko je od nas dve stariji - Tanja je rukom prešla

preko čela. - Zar zaista nikad ništa nisi čula o sličnim šalama na internetu?Pa to se stalno događa! Ljudi to rade da bi saznali tvoj broj računa, a pretoga se potrude da osvoje tvoje poverenje.

- Ne verujem da je to u pitanju - odgovorila je Gezina trudeći se dazvuči samouvereno, iako je već bila donekle pokolebana. Možda je Tanjazaista u pravu? Možda je ona samo naivna budala koju bi svako bez pomuke mogao da prevari samo zato što čvrsto veruje u bajke o velikojljubavi? Čak i da je tako, nema razloga za strah, tešila se Gezina. Nikomnije otkrila lične podatke, potpisala se pseudonimom, a jedina šteta kojuje pretrpela jeste to što su joj se srušili snovi! Malo je reći da je Gezina bilaporažena - ne samo da je posumnjala u svoju moć rasuđivanja, već višenije bila načisto ni s tim šta oseća prema neznancu. Videvši koliko serastužila, Tanja je pokušala da je ohrabri.

- Uostalom, sačekajmo da vidimo šta će ti odgovoriti. Ako seodjednom nađe u finansijskom škripcu i zatraži tvoju pomoć, znaćeš načemu si.

~ 8 ~Bosnaunited


9/60

Zvoncica&Foxy

Da bi prekinula neprijatnu tišinu koja je iznenada ispunila sobu,Tanja je još jednom predložila Gezini da gledaju televiziju, ali je ova toponovo odbila. Sestrine reči unele su pometnju u njene misli i osećanja.Gezina je oduvek bila sanjalica dok je Tanja, iako dve godine mlađa od nje,čvrsto stajala s obe noge na zemlji. Uvek je bila razumna, pragmatična iracionalna, za razliku od starije sestre koja je bila njena sušt a suprotnost.Bilo je jasno da će među njima pre ili kasnije doći do trzavica. Njihovarazličitost naročito je došla do izražaja kad su se odvojile od roditeljaiznajmivši stan u Hamburgu. Nisu se slagale ni u roditeljskoj kući uBrandenburgu, ali su se, uprkos suprotnostima, uvek volele. Gezina jeznala da je Tanja dobronamerna i da samo želi da je zaštiti. Svakako, maloopreza u ovakvoj situaciji ne može biti naodmet! Čak je i Gezini bilopoznato da na internetu ima mnogo prevaranata, budući da je

anonimnost svima zagarantovana. Iako je bila svesna neoborivostisestrinih argumenata, duboko u srcu nije ni na trenutak posumnjala u toda je jutrošnje pismo iskreno. Nadala se samo da će to Tanji moći i dadokaže čim joj bude stigao odgovor tajanstvenog neznanca.

- Dobro, odoh onda u svoju sobu - odustala je Tanja od daljihpokušaja da pridobije sestru za gledanje TV serije. - Laku noć, Gezina. I nerazmišljaj mnogo o pismu i pošiljaocu. - Pokušaću.

Čim je ostala sama u sobi, Gezina se ponovo okrenula računaru.Svakog minuta proveravala je poštu, ali očekivani odgovor nepoznatogudvarača nije stizao. Kada je pogledala na sat već je bila ponoć, a ona sezaprepastila jer nije ni primetila da je vreme tako brzo proletelo. Nije višesmela da odlaže odlazak na spavanje pošto ju je sutradan čekao naporandan na fakultetu. Nadala se da će, uprkos svim uzbuđenjima koje jedoživela proteklog dana, uspeti brzo da zaspi. Očekivanja joj se nisuispunila - misli su joj neprestano letele ka neznancu koji je zagrejao njenosrce. Hoće li sutra ujutro zateći njegovu poruku? Znala je da će za nju bitiveoma bolno i razočaravajuće ako se pokaže da je Tanja sa svojimprognozama bila u pravu.

Zaspala je tek oko dva sata posle ponoći, ali mir nije uspela dapronađe. Posle nekog vremena naglo se trgla iz sna u kojem je muškaraczvani Tangrund igrao glavnu ulogu. U snu je videla sebe kako zagrljena snjim odlazi na piknik u šumu. On je bio veoma atraktivan, a ona je izgaralaod ljubavi prema njemu.

Nije je, međutim, zbunjivalo to što ne može da vidi njegovo lice kojeje bilo zaklonjeno senkom. "Sada se osećam ispunjenim", šaputao joj je nauho čvrsto je držeći za ruku. Srce je od silnog uzbuđenja htelo da joj iskočiiz grudi. "I sama se osećam tako", odgovorila mu je u snu. Tada su senjegove usne približile njenim, a zatim ih nežno dotakle.

~ 9 ~Bosnaunited


10/60

Zvoncica&Foxy

U tom trenutku Gezina se probudila osećajući na svojim usnamačaroban ukus njegovih. U stomaku su joj plesali leptiri, a ona je, kako jevreme protkalo, postajala sve sigurnija u to da je muškarac kojeg jesanjala njena sudbina. Ovaj san je znak! Tanja neka misli šta želi, ona seneće odreći čoveka koji joj je pisao i koji joj tako mnogo znači iako ga jošnije srela, osim u snu. Nikako ne sme da propusti svoju šansu! Samo da jojuskoro odgovori!

Te večeri princ Marsel fon Tangrund dokasno je ostao u kancelariji

advokatske firme svog oca. Sedeo je pred računarom i proveravaoelektronsku poštu nadajući se da će mu stići njena poruka. I zaista,odgovorila mu je! Još pre nego što je otvorio njeno pismo, srce je počelodivlje da mu udara. Čitavog dana iščekivao je neki znak života od nje, aliona se nije javljala pa je do večeri gotovo izgubio nadu da će ga uopšteudostojiti odgovora. A onda se, konačno, toliko željeni mejl iznenadanašao u njegovom elektronskom sandučetu!

Da li ga se ona uopšte seća? Iako su tri godine prošle od njihovogprvog i poslednjeg susreta na maskenbalu, on nije mogao da je zaboravi.

Možda je i ona sve ovo vreme razmišljala o njemu? Svim srcem se nadaoda je tako. Osećao je vatrenu strast prema njoj od trenutka kad ju je prviput ugledao. Bila je to ljubav na prvi pogled! Pre nego što je nju sreo nijeverovao da je takva ljubav moguća. Smatrao je da osećanja morajupostepeno da se razvijaju da bi naposletku prerasla u ljubav, da se negujupoput ruže koja će tek posle izvesnog vremena procvetati u punoj lepoti.Ali kada je nju ugledao sve u šta je dotad verovao pokazalo se kao laž.Sreli su se nakratko, ali mu je ona do danas neprestano boravila u srcu nenapuštajući ga čak ni tokom studija u Americi. Nedavno se vratio

u Hamburg s odlukom da ženu koja je davala smisao njegovom životuponovo vidi i zaprosi. Njen zakasneli odgovor dao je krila Marselovojslabašnoj nadi jer je nedvosmisleno ukazivao na to da je i princeza Irisgajila nežna osećanja prema njemu.

"Nikada nisam pročitala nešto lepše, zahvaljujem ti se na divnimrečima. Ipak, kaži mi, molim te, ko si ti." To što nije mogla da dokuči ko jeon pomalo ga je povređivalo, ali i iritiralo. Zar se ona njega zaista ne seća?Zar joj njihov susret baš ništa nije značio? Još jednom je pročitao prvi mejlkoji joj je poslao i, shvativši da je propustio da se predstavi, pokušao je da

je opravda. Međutim, njegov pseudonim trebalo bi da joj bude dovoljnojasan i informativan! Zar joj ni prezime Tangrund ništa ne govori? A

~ 10 ~Bosnaunited


11/60

Zvoncica&Foxy

možda je samo bila pod pritiskom kad mu je slala mejl? Koliko zna, onaradi u modnoj industriji, a tamo su zaposleni uvek pod pritiskom.Verovatno zbog stresa nije mogla da ga se seti ali je, uprkos svemu, ipaknašla vremena da mu odgovori na pismo. Razmišljajući o tome, Marsel seraznežio prebacivši sebi što se osetio povređenim. Zato je odmah sastavionekoliko redaka u kojima je objasnio da je on sin kneza Tangrunda kojegje upoznala pre tri godine na kostimiranoj proslavi njegovog rođendana.Bila je to raskošna svečanost o kojoj se i danas mnogo govori. Opisao joj jepritom i kostim koji je te večeri nosio, kako bi joj pomogao da ga se lakšeseti. Na maskenbalu mu se učinilo, nastavio je Marsel u pismu, da je onazainteresovana za nastavak njihovog tek započetog prijateljstva, a moždai za nešto više od toga. Pošto je završio pismo, princ ga je odmah poslaoIris fon Zigen nadajući se da će mu ona uskoro odgovoriti.

Gezina se osećala kao da je na sedmom nebu. Prošlo je mnogovremena otkako je poslednji put bila zaljubljena. Kad malo bolje razmisli,verovatno nikad dosad nikog i nije istinski volela. Stanje sreće u kojem setrenutno nalazila za nju je bilo novo i nepoznato, ali veoma uzbudljivo.

Dok je hodala ka univerzitetu, mislila je samo o tome kako će, čim sezavrše današnja predavanja, proveriti elektronsku poštu i u njoj pronaćineznančev odgovor koji će razrešiti misteriju njegovog identiteta. Volelabi da je to uradila već jutros, ali nije za to pronašla vremena jer je ustalaprekasno i morala je odmah da krene na fakultet. Posle predavanja izračunovodstva koje je, srećom, gotovo proletelo, nije odmah usledilosledeće - očekivala ju je polučasovna pauza koju je Gezina iskoristila da sepovuče u učionicu s računarima i proveri poruke.

Kad je otvorila svoje prijemno sanduče, imala je šta da vidi - novu

poruku od Tangrunda! Iako se tome nadala, nije verovala da će joj takobrzo stići njegov odgovor i zato je, pre nego što ga je otvorila, oduzbuđenja srce htelo da joj iskoči iz grudi. Kao i prethodni put, začudio juje njegov čudnovati pseudonim koji je bio identičan imenu lokalnearistokratske porodice. Gezina se nikada nije preterano interesovala zaaristokratiju, kao ni za afere koje su je pratile; živela je u sasvimdrugačijem svetu ali bi, ipak, s vremena na vreme iz lokalnih novinasaznala o nekom skandalu vezanom za taj svet. Uzbuđena, otvorila je mejli, čim je počela da čita ono što je tamo pisalo, ostala je sleđena a ubrzaniotkucaji njenog srca pretvorili su se u žestoke i bolne udarce. Već sampočetak pisma uzdrmao je čitav njen svet.

~ 11 ~Bosnaunited


12/60

Zvoncica&Foxy

"Najdraža Iris", pisalo je tamo. Iris? Ko je, pobogu, Iris? "Siguran samda me se sećaš. Zovem se Marsel. Upoznali smo se na maskenbalu nadvoru mog oca pre tri godine." Maskenbal? Dvor? To zaista zvučiaristokratski! Gezina se setila da je jednom prilikom nešto čitala o tomMarselu fon Tangrundu, ali nije mogla da poveže njegovo ime s nekimkonkretnim likom. Kao grom iz vedra neba pogodilo ju je saznanje da seovde, u stvari, radilo o nesporazumu. Romantično pismo koje je u njenojduši izazvalo najplemenitija osećanja uopšte nije bilo upućeno njoj! Biloje, kako je upravo saznala, namenjeno izvesnoj plemenitoj Iris fon Zigen.Kakav strahoviti obrt! A ona se skoro zaljubila! Ispostavilo se da je Tanjabila u pravu, a da se. ona pokazala kao naivna budala. Izvesno je da se neradi o prevari na koju ju je sestra upozoravala, ali se Gezina ipak osećalaizigranom jer su sve te divne reči, za koje je verovala da su namenjene

njoj, zapravo bile upućene drugoj ženi. Naravno, muškarci koji susposobni da pokažu takvu strast obično se nisu interesovali za nju. Šta daradi sada? Nije imala snage da pročita pismo do kraja. Zatvorila je prozors poštom, odjavila se s računara i požurila u kafić da uzme nešto za užinu ida pokuša koliko-toliko da se sabere. Trebalo je hladne glave razmisliti osvemu što se desilo, preboleti sve što je zabolelo i nastaviti dalje. Poručilaje sendvič, ali čim ga je uzela u ruke, shvatila je da više nije gladna. Užasnomalopređašnje iskustvo, saznanje da je bila žrtva nečije zabune, potpunojoj je uništilo apetit. A najgore od svega bilo je to što joj je tajanstveni

neznanac u međuvremenu postao toliko drag da je donedavno bukvalnoizgarala od želje da se sretne s njim. I zato joj se, na samu posmisao da on,u stvari, želi drugu, srce slamalo. Iako ga nikada nije videla niti je čulanjegov glas, prema njemu je gajila snažna osećanja kakva u njoj dotad nijeprobudio nijedan muškarac. Da li je tako nešto bilo moguće? Sudeći poGezini, verovatno jeste.

- Ne izgledaš dobro - prenula ju je iz zamišljenosti koleginica Andreakoja je sela pored nje. - Nije ti dobro?

- Nije - priznala je Gezina. Tačnije rečeno, bilo joj je baš loše.

- Trebalo bi da odeš u bolničku sobu.

- Bolničku sobu? Nisam znala da je imamo ovde.

- Da, postoji jedna. Mogu te odvesti, ako želiš.

Možda to uopšte nije bila loša ideja, budući da je Gezina osećalaslabost u celom telu - kolena su joj klecala, somak joj se grčio, a srce jeisuviše brzo lupalo. Potvrdno je klimnula glavom pa se pridržala zaAndreu koja joj je pomogla da ustane, a zatim ju je iz kafeterije izvela udugačak hodnik na čijem se kraju nalazila bolnička soba.

- Brzo ću obavestiti sestru iz Prve pomoći, a ti za to vreme možešovde prileći - doviknula joj je Andrea na odlasku. Pošto je ostala sama,

~ 12 ~Bosnaunited


13/60

Zvoncica&Foxy

Gezina je legla na bolnički krevet pokrivši se ćebetom do brade, ali se idalje tresla od hladne jeze. Nadala se samo da neće dobiti temperaturu,samo bi joj još to falilo...

- Odmori se malo - opet je začula Andreu koja se brzo vratila u sobua zatim je ponovo napustila. Da li je obavestila medicinsku sestru ili nije,Gezina to nije znala; izvesno je bilo samo to da se sestra uopšte nijepojavila dok je ona ležala tamo, što joj je savršeno odgovaralo, budući daje više od svega želela da ostane sama. Morala je nekako da dovede u redemotivni haos u kojem se našla, ali nije znala na koji način to da učini.Zašto su se u Gezini javila tako intenzivna osećanja prema muškarcukojeg nije ni poznavala? Možda zato što je ona instinktivno osetila da biupravo taj muškarac bio idealan za nju. To potvrđuje i ono čudnosnoviđenje od sinoć! Nije se takav san pojavio niotkud, već je bio odraznjene podsvesti, a svedočio je o tome da su njih dvoje predodređeni jednoza drugo. Međutim, Marsel fon Tangrund ni ne zna da ona postoji!

- Poruku je poslao princ - razmišljala je Gezina naglas. Šta je jošnapisao? Da je bar pročitala mejl do kraja! I, kako je uopšte moglo da dođedo takve zabune, pitala se ona. Možda je mejl adresa tajanstvene Irisslična Gezininoj pa se onda princu potkrala greška u kucanju? Verovatnoje to bilo u pitanju jer je samo na takav način njegovo pismo moglo dadospe do nje. Dok je razmišljala o svemu tome, suze su joj nezadrživonavirale na oči. Iako je pokušavala da ih zaustavi, one su je savladale azatim su poput bujice počele nekontrolisano da se slivaju niz njene vreleobraze. Marsel je tako lako osvojio njeno srce, i to nepovratno, neizlečivo.Sve je moglo biti tako lepo, samo da Gezina nije bila pogrešna žena! Kakoje okrutno bilo nakratko osetiti onoliku sreću, a onda opet ostati uskraćenza nju! Sklopila je oči trudeći se da ne razmišlja više o tome, ali su joj se,uprkos svim njenim naporima, misli neprestano vraćale na Marselovoljubavno pismo. Reči, za koje je verovala da su njoj upućene, bile sumelem za Gezininu dušu. Ona je poticala iz skromne porodice i u njojnikad niko nije video ništa posebno. Sve do princa Marsela koji je,

nažalost, mislio da je ona neko drugi. Ležeći na bolničkom krevetu, čula je žamor iz hodnika koji je zvučao

kao da dopire iz daljine. Savladali su je šok, umor i iscrpljenost, pa jezaspala. U snu se našla u velikoj dvorani ukrašenoj kristalnim lusterima iprepunoj ljudi čija su lica bila prekrivena maskama. Tek št o je shvatila daje na maskenbalu, prišao joj je elegantno odeven muškarac, čije je licezaklanjala zlatna maska, i zamolio ju je za ples. Gezina je odmah znala daje to princ pa je prihvatila njegovu ruku dopustivši da je vodi ka podijumuza igru.

~ 13 ~Bosnaunited


14/60

Zvoncica&Foxy

- Predivno plešeš - pohvalio ju je u jednom trenutku. Činilo joj se dalebdi u njegovom zagrljaju.

- Volim što sam pored tebe, Iris - prošaputao je. Gezina je zastala,

znoj joj je orosio čelo, srce joj je ubrzano tuklo, a ona je strgla masku s licada bi mu pokazala ko je.

- Ne, prinče, grešite, ja nisam Iris već Gezina.

- Gezina? - nije bio preterano začuđen, samo ju je dobro osmotrio. -Prelepa si - dodao je pomalo iznenađeno, a zatim ju je uhvatio za ruke inastavio da pleše s njom kao da mu ni najmanje ne smeta što ona nije Iris.Kad ju je približio sebi snažno je obgrlivši rukama, osetila je njegov dahna svojim usnama. Kako bi želela da je sada poljubi! Bio bi to dokaznjegove ljubavi, čin kojim bi joj pokazao da, iako nije aristokratskog

porekla a ni devojka kojoj je bilo namenjeno njegovo ljubavno pismo, ipakima šanse kod njega. Da su ga nežne reči koje mu je uputila navele darazmišlja o njoj, pa čak i da joj uzvrati osećanja...

- Da li ti je bolje, Gezina? - poznati glas naglo ju je prenuo izsnoviđenja vrativši je u bolnu realnost. Andrea je stajala pored ležajazabrinuto je posmatrajući.

- Očigledno je da si zaspala - dodala je. - Nisam uspela da nađemmedicinsku sestru pa sam došla da proverim kako si pre nego što odemkući.

- Ti si već završila s predavanjima?

- Da, neću ići na poslednji seminar.

Možda bi i ona trebalo da propusti današnja predavanja nafakultetu? Još uvek se nije najbolje osećala, a i trebalo bi ponovo da pišeMarselu, bez obzira na to što će time sebi naneti još bola. Iako je bilapovređena, mora mu što pre objasniti da je bio u zabludi i da ona nije tošto on misli da jeste.

- Mogu li još nešto da učinim za tebe? - upitala je Andrea.

- Ne, hvala ti, dovoljno si učinila. Drugarica više nije mogla dajoj pomogne. Niko nije mogao. Kad su se vrata za Andreom zatvorila,Gezina se uspravila trudeći se da se pribere, a zatim se uputila ka učionicis računarima kako bi do kraja pročitala poslednje prinčevo pismo.

"Želeo bih ponovo da te vidim. Želeo bih da vidim tvoje lice bezmaske koju si nosila na balu. Verujem da si još lepša nego u mojimsnovima."

Dakle, princ se zaljubio u Iris, a da nije ni znao kako ona izgleda!

Neki bi to smatrali ludošću, ali ne i Gezina koja je bila u sličnoj situaciji. Isama se zaljubila u muškarca za kojeg nije mogla da kaže ni ko je ni kakav

~ 14 ~Bosnaunited


15/60

Zvoncica&Foxy

je. Zar bi iko mogao da je krivi zbog toga? Njeno mlado i neiskusno srceosvojile su njegove nežne i iskrene reči koje se, istina, nisu na njuodnosile, ali su bile tako osećajne i strasne! Dok je verovala da su upućenenjoj, bila je na sedmom nebu, ali kad je saznala da je u pitanjunesporazum, svest da u tom komadu ne igra glavnu ulogu potpuno ju jeslomila. Čim je pomislila na to, grlo joj se steglo, a oči su joj se napunilesuzama. Prisilila se da nastavi sa čitanjem mejla.

"Tvoja poruka mi je zagrejala srce. Volim svaku tvoju reč. Deluještako prijatno i vredno ljubavi." Zar to ne znači da bi Marsel mogao da volibaš nju, Gezinu? Jer, ona je te reči napisala, a ne Iris.

"Želim da se sastanemo. Ako možeš, budi sutra u dva kod starevećnice. Staviću ružu u rever kako bi me prepoznala."

Gezina je duboko uzdahnula i počela da kuca odgovor. "Poštovani prinče Marsele, izvinite što sam odgovorila na vašu

prethodnu poruku i tako u vama potkrepila uverenje da vam je pisala Iris.Mislila sam da je poruka upućena meni, ali sada je očigledno da je upitanju bio nesporazum. Ja nisam Iris već Gezina. Molim vas, proverite jošjednom Irisinu mejl adresu, sigurna sam da vam se potkrala greška ukucanju. Želim vam svako dobro. Gezina"

Sve je pripremila da pošalje mejl, ali je ipak oklevala. Prvi put uživotu osetila je da joj zaista teško pada da učini ono što je ispravno.

Toliko je želela da princ Marsel bude zaljubljen u nju, a ne u tamo nekuIris! Ipak, znala je da je to što želi nemoguće - za razliku od nje, Gezinanije bila princeza. I, što je najgore, on već odavno voli tu Iris, dok Gezinaza njega i ne postoji. Zbog svega toga ne bi više smela da ga drži uneznanju. Drhtavim prstima kliknula je na dugme za slanje poruke, ali seu tom trenutku proces neočekivano prekinuo i mejl nije mogao da budeposlat. Istražujući šta se desilo, Gezina je shvatila da se prekinula internetkonekcija pa je, iznervirana, još dva ili tri puta kliknula na dugme zaslanje, ali sistem i dalje nije reagovao. Konačno je odustala od daljih

pokušaja odlučivši da mu pismo pošalje od kuće. Isključila je računar,uzela ranac i krenula kući sa čvrstom namerom da po svaku cenu princaobavesti o njegovoj zabludi, i to što pre, bez obzira na to što će time dokraja slomiti svoje već ionako napuklo srce.

Taj dan ne samo da nije bio srećan za Gezinu, već bi se čakmoglo reći da je bio malerozan. Iz nepoznatih razloga, autobus koji ju je

~ 15 ~Bosnaunited


16/60

Zvoncica&Foxy

dotad prevozio od kuće do fakulteta i natrag nije više redovno saobraćao.Pošto nije znala koliko dugo će morati da ga čeka, Gezina je odlučila dapođe peške kući. Stigla je tek uveče, pokisla, jer ju je na putu zatekaosnažan pljusak.

- Što si tako smrknuta? - pitala ju je Tanja tokom večere. - Hajde,kaži šta te je iznerviralo danas? Razlog nije samo loše vreme, zar ne?

Mlađa sestra ju je ponovo prozrela! Gezina je mrzela to što ne umeda sakrije svoja osećanja i što je Tanja uvek čita poput otvorene knjige.Zbog toga joj je i večera presela, pa je odgurnula tanjir jer odjednom višenije bila nimalo gladna.

- I dalje se radi o onom mejlu koji sam dobila od Marsela - procedilaje Gezina kroz zube.

- O kom mejlu i od kog Marsela? - Tanji još uvek ništa nije bilo jasno. - Marsela fon Tangrunda. Pokazala sam ti ga juče.

- Čekaj malo, je li to onaj Marsel fon Tangrund? Princ?

- Čini se da je poznatiji nego što sam mislila - klimnula je Gezinaglavom.

- I kažeš da ti je onaj mejl od juče baš on poslao?

- Tako je, kasnije se predstavio.

- Dakle, Marsel fon Tangrund je tvoj tajni obožavalac?! - Tanja nijemogla da dođe sebi od iznenađenja - Odakle on tebe uopšte zna?

- U tome i jeste problem - ne zna me. Mejl nije bio upućen meni većnekoj Iris. Verovatno Iris fon Zigen. Mora da je pogrešio dok je beležionjenu mejl adresu.

Kad je to čula, Tanja je prasnula u smeh.

- Da, to ima smisla!

Izgledalo je da je Tanjino shvatanje sveta prevagnulo nad Gezininim,

romantičnim. Ona očigledno nije mogla ni da zamisli da bi njena starijasestra mogla da osvoji bilo kog muškarca, naročito ne aristokratu. Gezinuje to povredilo, što je Tanja odmah pročitala na njenom licu.

- Izvini, to je bilo bezosećajno - pokušala je da ispravi grešku.

- Da, mada si verovatno u pravu. Ipak sam ja ružno pače.

- Ne zaboravi da se ružno pače na kraju pretvara u labuda!

U njenom slučaju, bilo je to teško zamislivo. Gezina je bila niska imršava devojka, ne mnogo guste kose, ali lepuškastog lica.

- Dakle, šta ćeš da uradiš? - Tanja nije odustajala. - Jesi li mu većobjasnila da je pogrešio?

~ 16 ~Bosnaunited


17/60

Zvoncica&Foxy

- Htela sam, ali se baš u tom trenutku na fakultetu prekinula internetkonekcija.

- To zvuči kao sudbina!

- I ako još imaš u vidu da on i ne zna kako Iris izgleda, zaistapomisliš da je sve to sudbina.

- Ma, šta kažeš? Princ je zaljubljen u devojku koju nikada nije video?!

- Tako sam shvatila iz njegovog mejla. Upoznali su se namaskenbalu.

- Ali sigurno je video fotografiju Iris fon Zigen u novinama!

- Ne verujem, jer se o njoj piše samo u lokalnoj štampi, a on jegodinama živeo u Americi i za to vreme verovatno nije čitao ovdašnje

novine. Nedavno se vratio kući i, kako kaže, želeo bi da je vidi jer ju jeviđao samo u snovima. Izgleda da su se prvi put sreli na nekom balu pretri godine, ali su oboje nosili maske.

- Pa to je savršeno! - pljeskala je Tanja rukama.

- Šta je tu savršeno, Tanja? - upitala ju je Gezina bolnim glasom. - Onje u zabludi, moram mu što pre sve razjasniti.

- A zašto bi morala? - upitala ju je mlađa sestra sa zagonetnimizrazom na licu.

- Kako to misliš? - Razmisli, Gezina. On ne zna kako Iris izgleda i misli da si ti Iris.

Shvativši na šta je Tanja aludirala, Gezina se takvoj ideji usprotivila.

- I da ga ostavim da živi u zabludi? Nikada to ne bih mogla dauradim. To nije fer.

- U ratu i u ljubavi sve je dozvoljeno!

- Ne ako imaš savesti.

- Ali, šta ako si ti prava žena za njega? Šta misliš, zašto se internet

veza prekinula baš kada si htela da mu pošalješ mejl? Mora da je zato štonije ni trebalo da mu kažeš istinu!

- Bila je to slučajnost, ništa više.

- To ti kažeš! Dopada li ti se princ ili ne?

Gezini nije trebalo dugo da odgovori.

- Znaš i sama da mi se dopada - stidljivo je prozborila, a obrazi su jojistog trenutka buknuli.

- Onda se bori za njega!

~ 17 ~Bosnaunited


18/60

Zvoncica&Foxy

Možda je Tanja bila u pravu. Možda ne treba tako brzo da odustaneod princa. Ipak mu se dopao njen odgovor! Možda bi mogao da je zavolikad se upoznaju? Međutim, prevara za Gezinu nije bila opcija.

- Neću da ga lažem. Jednostavno, ne mogu. Reći ću mu istinu i akoposle toga ne bude hteo da me vidi, prihvatiću to.

- Ne! To bi bila velika greška! Najpre bi trebalo da se sretnete , da seupoznate, pa tek onda da mu kažeš ko si. Lako je nekome poslati pismeniotkaz! Sigurna sam da će te on zavoleti čim te vidi.

Dvoumila se. Tanja ju je zarazila svojom uverljivošću i snažnimargumentima.

- Ne moraš da tvrdiš da si Iris. Jednostavno ništa ne treba da kažeš, ato onda nije laž. Ako se on zaljubi u tebe, biće mu sasvim svejedno da li si

Iris ili Gezina. Tanjina ideja imala je smisla, ali Gezinu je ipak grizla savest.

- Tako nešto nikada ne izađe na dobro.

- Ali, kakvu alternativu imaš?

- Da mu kažem istinu?

- I da se odrekneš sopstvene sreće? Ti si zaista isuviše dobra za ovajsvet!

- Ne mogu odmah da odlučim. Moram da prespavam i da razmislimo svemu.

- Dobro, učini tako. Kad se malo smiriš, jasnije ćeš razmišljati pa ćešshvatiti kakva ti se šansa pruža. Razmisli o tome! Radi se o pravomprincu! - Tanja joj je namignula uzimajući tanjire sa stola a zatim ih jeodnela do mašine za pranje sudova.

Pravi princ, razmišljala je Gezina. Marselova titula nije joj ništaznačila. Zaljubila se u njega zbog nežnih reči za koje je verovala da su njojupućene a ne zbog njegove titule i bogatstva. Bilo bi joj, možda, i draže da

Marsel uopšte nije princ već običan momak koji se zaljubio u nju ali nijeimao hrabrosti da joj to prizna. Tako bi sve bilo mnogo jednostavnije.

Iako je princ Marsel čitav radni dan proveo pred računarom, posaonije daleko odmakao. Da je za to saznao njegov otac, šef advokatskekancelarije Tangrund, zasigurno ne bi bio preterano srećan. Ali, ma kolikoželeo, princ Marsel uopšte nije bio u stanju da razmišlja o poslu. Napolju

~ 18 ~Bosnaunited


19/60

Zvoncica&Foxy

se već smračilo, kolege su odavno otišle kućama, a princ je sedeo potpunosam, sve vreme zureći u monitor. Još uvek nije dobio nikakav odgovor odprinceze Iris. Da li ju je naljutio svojim poslednjim mejlom? Možda jenjegov predlog, da se sutra nađu kod većnice, stigao prerano? Nije mu bilojasno zbog čega ga princeza ignoriše. Ako neće da se vidi s njim, a naročitoako ne želi da uđe s njim u vezu, onda bi to trebalo i da mu kaže. To mu je,međutim, delovalo malo verovatno, posebno ako se ima u vidu njen prviodgovor na njegov mejl.

Kako god bilo, princ Marsel odlučio je da više ne gubi vreme u firmijer je zaista bilo krajnje vreme da pođe kući. Zato je ugasio kompjuter,zaključao kancelariju, ušao u svoj automobil i odvezao se u vilu u koju se,uz dopuštenje roditelja, uselio po povratku iz Amerike.

- Kasnite, gospodine Tangrund - primetila je domaćica Gretaspuštajući na sto poslužavnik s čajnikom. Ali, Marsel nije bio raspoloženza mirno veče uz čaj i keks u salonu pa se odmah uputio ka radnoj sobi iuključio računar nadajući se da će zateći Irisino pismo.

- Zar ćete zaista raditi u ovo doba? - čudila se Greta nosećiposlužavnik za njim. - Dve kocke šećera, zar ne? - pitala ga je dok mu jesipala čaj u šoljicu.

- Hvala ti, Gret a - ljubazan je bio Marsel - ali sada nisam raspoloženza čaj. Moram nešto važno da uradim.

Kućepaziteljka je shvatila i odmah tiho izašla iz sobe. A Marsel senervirao zbog toga što mu je računar veoma sporo učitavao podatke. Kadse operativni sistem konačno stabilizovao, odahnuo je jer je to značilo dakonačno može da proveri poštu.

- Imate novu poruku - javio se modifikovani glas iz računara, aMarselovo srce odmah je zakucalo brže. Međutim, čim je video o čemu seradi, osetio je duboko razočaranje. Bio je to poslovni, cirkularni mejl kojije njegov otac poslao svim zaposlenima u kancelariji. Od Iris nije dobioništa. Uzdahnuvši duboko, Marsel se naslonio na stolicu masirajući

slepoočnice. Bilo je čudno, ali njegova osećanja prema Iris naglo su sepojačala kada je pročitao njen jučerašnji odgovor. Sudeći po onome što jenapisala, Iris je bila čudesno prirodna, ali i dalje tajanstvena, i delovalamu je mnogo uzbudljivije i poželjnije nego pre tri godine na balu. Bio jesiguran da je ona žena s kojom vredi provesti čitav život. Zašto mu se sadane javlja? Odlučio je da večeras nekoliko puta proveri poštu a potom ćeisključiti računar i otići u krevet. Ukoliko susret ispred gradske većnice nebude ostvaren, tj. ukoliko Iris ne dođe na dogovoreno mesto, sigurno ćemu se pružiti nova prilika da s njom ugovori sastanak. Nije nameravao tek

tako da odustane od nje. Razmišljajući o svemu što mu predstoji, Marselje ponovo proverio poštu i, za divno čudo, pronašao Irisinu poruku!

~ 19 ~Bosnaunited


20/60

Zvoncica&Foxy

Uzbuđen i razbuđen, Marsel je brzo otvorio mejl. Bio je kraći nego što jeočekivao. "Dogovoreno. Sutra u dva sata kod većnice. Vidimo se". PrinceMarsel je bio van sebe od sreće. Stalno je iznova čitao tih nekoliko reči.Biće tamo! Konačno će ponovo zagrliti princezu. Nije mogao dočekati daje ponovo vidi.

Kada se Gezina sledećeg jutra probudila, Tanja je već postavila sto. Radio je svirao, a ona je pevušila pesme koje su dolazile iz malogzvučnika.

- Dobro jutro! - veselo je procvrkutala kada je videla Gezinu. -Doručak je gotov!

Kako je Tanja mogla biti tako dobro raspoložena ovako rano ujutru?Gezina, koja je jedva nešto malo odspavala, i dalje je bila strašno pospanapa je teškom mukom uspela da sedne za sto. Pola noći provela jerazmišljajući o tome kako da se izvuče iz komplikovane sit uacije u kojojse našla. Naposletku je, zaključivši da princa ne bi smela da laže, čvrstoodlučila da mu što pre otkrije svoj identitet. Nipošto nije smela da sepredstavlja kao Iris! Ako zanemari sve ostalo, to je samo po sebi kažnjivo.

A i niko ne bi smeo da se poigrava tuđim osećanjima na taj način, naročitone s osećanjima muškarca kojem je njeno srce odmah i u celini pripalo.

- Samo polako, predstoji ti težak dan - nastavila je Tanja razdragano.

- O, da, veoma težak - potvrdila je Gezina. - Neće mi bit i lako dasaopštim istinu princu.

- Hajde, uzmi malo marmelade. Sluša li nju Tanja uopšte?

- Razmislila sam o svemu, odvagnula za i protiv. Postoji samo jednamogućnost - objasnila je Gezina. - Ne bih više mogla da se pogledam u

ogledalo kada bih tog čoveka još jednom slagala. - Hoćeš li malo sira? Ili kobasice? Probaj šunku, sveža je.

- Uopšte me ne slušaš! - ljutnula se Gezina. Nije joj bilo lako da pričao toj temi i zato je očekivala više podrške od mlađe sestre.

- Radi se o tome da sam ja... Moram nešto da ti priznam - prelomilaje Tanja, nervozno lupkajući prstima po stolu.

- Šta da mi priznaš?

- Samo sam... htela da ti pomognem.

O čemu, pobogu, priča Tanja?

~ 20 ~Bosnaunited


21/60

Zvoncica&Foxy

- Obećaj da se nećeš ljutiti - molila ju je sestra.

- Važi, ali i dalje nemam pojma o čemu se radi.

- Kad si sinoć legla, uzela sam svoj laptop i potražila prinčeve

fotografije na internetu. - I, jesi li ih našla? - Gezina se trudila da zvuči nezainteresovano.

- Naravno! I mogu ti reći da izgleda prilično dobro! Tamna kosa,plave oči, visok, makrantan. Iako sam u novinama viđala njegovefotografije, nikad ga dosad nisam detaljno osmotrila. Ali kad sam videlakoliko dobro izgleda, morala sam nešto da učinim.

- Šta si učinila, Tanja? - strogo ju je pogledala Gezina.

- Sećaš li se kad si mi pre par nedelja dala šifru svog mejl naloga?

- Nisi valjda?! - Gezini je sad već sve bilo jasno, ali se i dalje pomalonadala da greši. - Ulogovala si se na moj nalog i pisala si mu?!

Tanja je potvrdno klimnula glavom, svesna svoje krivice. Kako je tomogla da joj učini?

- Šta si mu napisala? - Gezina je bila i uplašena i očajna u isti mah.

- Da se raduješ susretu i da ćeš se danas u dva ispred većnice naći snjim.

Gezina je osetila iznenadni nalet mučnine. Upravo to nije htela da

učini! - Verovatno mu nisi objasnila da ja nisam Iris? - procedila je Gezina

kroz zube.

- Propustila sam taj mali detalj, priznajem - iako naizgled skrušena,Tanja se zagonetno smeškala.

Nije Tanja bila zrelija od nje, naprotiv! To što je prethodne večeriučinila bilo je veoma detinjasto! Šta sad da radi? Kako da se izvuče?Gezina je bila očajna. Nije želela da izgubi Marsela, ali nije htela ni da

glumi nekog drugog pred njim.- Super - bila je ironična i besna. - Pošto si toliko pametna, imaš lineku ideju kako sve ovo da objasnim princu?

- Zašto da mu bilo šta objašnjavaš? On ništa od svega ovoga ne morada zna.

- Opet počinješ? Ne mogu da ga lažem, bar ne zadugo. Raskrinkaćeme, pre ili kasnije. Pa on je već sreo Iris!

- Na maskenbalu! Sigurna sam da ništa neće primetiti i da će sezaljubiti u tebe.

~ 21 ~Bosnaunited


22/60

Zvoncica&Foxy

- Ali, u kakvim okolnostima? Ne želim da budem voljena na taj način.To je podmuklo.

- Pa dobro, onda mu kaži istinu - slegnula je Tanja ramenima.

- I hoću! Princ Marsel barem toliko zaslužuje. Bilo joj je već unapred

neprijatno zbog čitave ujdurme, ali se nadala da će je princ prihvatiti sosmehom.

Čitavo pre podne Gezina nije znala šta bi sa sobom. Iznova je tragalaza rečima kojima bi princu na najbezbolniji način razjasnila nesporazum.U tim mukama proteklo joj je vreme sve dok konačno nije nastupiotrenutak da krene ka većnici. Zahvaljujući Tanji ne samo da se našla uneprijatnoj situaciji, već je morala da propusti i važne seminare kako bi sesastala s princem. Nije imala pojma kako on izgleda, budući da je, zarazliku od Tanje, zaboravila da potraži njegovu sliku na internetu. Ali,nadala se da će, po dogovoru, nositi ružu na reveru i da će ga, zahvaljujućinjoj, prepoznati.

Nije prošlo mnogo vremena kada je među brojnim turistima koji suobilazili impozantnu većnicu ugledala muškarca u elegantnom odelu kojije čekao kod ulaza u zdanje. Bio je visok, vitak i, kako je na svoju nesrećuzaključila, izuzetno atraktivan. Pošto ga je pažljivo osmotrila, obratila jepažnju na rever njegovog sakoa tražeći obećani znak raspoznavanja. Ružaje bila tamo! Osim njega, na ulici nije bilo više nikoga s ružom na reveru iGezina je znala da je napokon pronašla svog princa. Osetila je kako joj segrlo steže pa je pokušala da se oslobodi neprijatnog osećaja. Ali, sve jebilo uzalud - srce joj je snažno udaralo u grudima, dlanovi su joj postajalisve vlažniji a usta sve suvlja. Uprkos tome, krenula je ka princu, naizgledodvažno, sve vreme napeto razmišljajući kako da započne razgovor snjim. Znala je da bi najbolje bilo da mu odmah kaže istinu da se ne bikasnije uplela u još veće i strašnije laži iz kojih će teško moći da se izvuče.I čim razjasni situaciju s njim, održaće bukvicu Tanji čije ju je nezreloponašanje veoma razljutilo.

Dok mu je, usporenog koraka, prilazila, shvatila je da ju je uočiopročitavši najpre iznenađenje, a zatim i neshvatljivu ushićenost nanjegovom lepom licu. Zar nije primetio da ona nije Iris? Stala je isprednjega, a kolena su joj klecala. Bio je veoma zgodan i mnogo atraktivnijinego što je mogla da zamisli. Šta sada da kaže?

~ 22 ~Bosnaunited


23/60

Zvoncica&Foxy

- Iris - prošaputao je i iznenada je zagrlio. Desilo se toliko brzo daGezina nije stigla ništa da kaže ili učini. Osećala se isuviše slabom da biprotestovala. Prijala joj je njegova blizina, njegov uzbudljivi parfempotpuno ju je opio, savladala ju je t oplina kojom je zračio, a njegova snagaonesposobila ju je da bilo šta učini u svoju odbranu. Nije, zapravo, niželela da se brani. Prepustila se njegovim snažnim rukama uživajući uiluziji koja ih je tako neočekivano zbližila čineći od nje njegovu princezu.Ženu koju voli.

- Hvala ti što si došla - prošaputao joj je u uvo. Njegov glas, koji je biostrahovito muževan, duboko je potresao Gezinu. Bila je na ivici suza.Toliko je želela da ona bude Iris! Da ona bude žena koju ovaj divnimuškarac voli! Ali ona je, nažalost, samo Gezina, jednostavna i običnadevojka iz skromne, radničke porodice. Devojka koja nije posedovala ninasleđe, ni titulu, ni imanje, ništa osim velikog srca spremnog za istinskuljubav.

- Moram nešto da ti objasnim - rekla mu je energično plašeći se daće pod njegovim uticajem odustati od svog plana. Osećala je da će joj ovajmuškarac načisto pomutiti razum i učiniti je nemoćnom da sprovede onošto je naumila.

- Imamo mnogo vremena za razgovor - nežno joj se nasmešio azatim je položio ruke na njeno lice sve vreme je prodorno gledajući u oči.

Gezina nije znala šta mu je na umu, ali je u njegovim očima pročitalaoklevanje, i to samo trenutak pre nego što će se desiti ono čega se najvišeplašila. Pitala se zašto okleva? Da li zato što, možda, sumnja u njenidentitet ili zbog toga što nije siguran sme li na prvom susretu tolikodaleko da ode? Kada su se njegove usne približile njenima, uplašeno jesklopila oči. Bolje bi joj bilo da što pre razjasni ovaj nesporazum! Ali čimje osetila njegove mekane usne na svojima, Gezina se potpuno oduzela. Daje nije čvrsto pridržavao, kao da želi da joj da do znanja da je više nikadaneće pustiti i da mu odsad potpuno pripada, zasigurno bi se stropoštalana zemlju. Iako joj se od prevelikog uzbuđenja vrtelo u glavi, Gezina nijeni htela ni mogla da prekine ovaj predivni, dugački poljubac koji ju jeuzdizao na nebesa. Strasno mu je uzvraćala zaboravivši sve ono što jepripremila da mu kaže. I tek kada se princ odvojio od nje, Gezina se setilada je ona pogrešna žena i da je sve što se među njima desilo, u stvari, laž,prevara i gluma. Pomislivši na to, osetila je snažan bol u grudima praćenužasnom grižom savesti. Princ Marsel je voleo drugu! Ali, može li to sadada mu kaže? Iako joj je bilo teško, osećala je da mora. Međutim, nije višeznala na koji način to da učini, a posle onakvog poljupca nije se niusuđivala na takav korak. Isto tako, jedan deo nje to nije ni želeo. Ne posle

poljupca koji je sve promenio.

~ 23 ~Bosnaunited


24/60

Zvoncica&Foxy

- Mogu li da te pozovem na ručak? - upitao ju je šarmantno uhvativšije za ruku kao da se odavno poznaju. I dalje je bila preslaba da bi mu seoduprla pa je dopustila da je vodi kuda god želi, svesna da je ovo biomožda poslednji povoljan trenutak za razjašnjavanje nesporazuma koji ihje tako čudesno spojio. Gezina se sabrala tek pošto su seli za sto urestoranu. Princ Marsel seo je naspram nje a ona je, jače nego ikadaranije, osećala da je on muškarac njenih snova. Sve u vezi sa njim bilo jesavršeno, osim te jedne jedine sitnice - činjenice da je zaljubljen u druguženu. Što se njegovog odnosa prema Gezini tiče, reklo bi se da on nimalonije sumnjao u to da pred njim sedi Iris. Verovatno je sudbina tako udesilada Gezina i Iris budu slične telesne konstitucije, pa čak i da im govor telabude identičan, tako da Marsel očigledno nije ni imao razloga za sumnju.

- Začuđen sam - rekao je iznenada.

- Začuđen? - uplašeno je promrmljala Gezina osetivši silovit refleksuzmicanja. Zar je već prozreo ovu šaradu? To bi za nju bilo izuzetnoneprijatno. Ako uskoro ne kaže ono što je naumila, verovatno to nikada ineće učiniti.

- Drugačija si nego što sam očekivao.

- Zaista? - Gezina je osetila nepodnošljivu nelagodu, a od straha jepočelo i da joj se vrti u glavi. Zašto mu sada konačno ne kaže? Jer sipreviše uživala u njegovom zagrljaju! Zato ti je sada teško da ga se

odrekneš, javljala joj je savest. Bila je to istina - Gezina se u prinčevomprisustvu zaista osećala kao nikad dotad i nije imala snage da sve toprekine. Dok njega nije srela, nije se uopšte osećala poželjnom. Nijedanmuškarac u njoj nije probudio tako silnu strast kao što je to učinio princjednim poljupcem. A iskreno govoreći, pomalo se i plašila njegovereakcije kada mu bude priznala da se ona, u stvari, zove Gezina Nojman.

- Zapravo, nisam očekivao da ćeš doći u farmerkama i majici -nastavio je princ.

Gezina se zaista obukla jednostavno i ležerno. Bila je mlada devojka,

tako se uvek i oblačila, ali je smetnula s uma da bi u ovoj prilici trebalo daizgleda kao princeza pa joj je zbog tog propusta bilo pomalo neprijatno.Tim pre što je Marsel nosio upadljivo skupu garderobu.

- Ali, dopada mi se - dodao je vragolasto, na njeno velikoiznenađenje.

- Stvarno ti se dopada? - upitala je tek da nešto kaže.

- Da, deluješ prirodno i pristupačno, kao da time poručuješ damožemo biti iskreni prijatelji. Onda, na balu, procenio sam te drugačije.

Ipak, moram sada da kažem da mi tvoj novi stil imponuje.

~ 24 ~Bosnaunited


25/60

Zvoncica&Foxy

- Hvala - s nelagodom je pogledala u svoj tanjir osećajući se jadno.Pošto je za ovu neprijatnu situaciju mogla samo Tanji da se zahvali, hitnojoj je bio potreban njen savet jer više nije umela da se snađe u njoj.

- Da li je u redu da te napustim nakratko? Brzo ću se vratiti -zamolila ga je obrisavši čelo dlanom kako bi prikrila tragove znoja.

- Naravno! Čekaću te ovde - nasmešio se princ.

Zahvalivši mu se na ljubaznosti, Gezina je maltene istrčala izrestorana izvadivši u međuvremenu mobilni telefon iz tašne.Grozničavo je prebirala po njemu dok napokon nije pozvala Tanju koja se,srećom, odmah javila.

- Potrebna mi je tvoja pomoć - rekla joj je uznemireno, gotovohisterično.

- Jesi li mu već rekla?

- Ne, ne mogu. Stvarno je divan. Šta da radim?

- Uživaj.

- To nije ono što želim da čujem, Tanja! Propustila sam dobarmomenat za priznanje! Kad bih mu sada sve ispričala, samo bih ispalasmešna ili bi me, što je još gore, smatrao za prevarantkinju i lažova.

Zar nije to i bila?

- Onda igraj igru. - Koliko puta treba da ti kažem? Ne mogu ni to! Pomozi mi!

- Možda će ti ovo pomoći. Čim mu razjasniš nesporazum, a polazimod toga da to nameravaš da učiniš, prava Iris će do kraja života moći dauživa s njim. Pored njega će provoditi dane, nedelje, mesece i godineuživajući u njegovoj pažnji i poljupcima. Pred tobom je izbor - ili daodmah podvučeš crtu ili da s njim uživaš barem jedan dan. Učini taj danposebnim za sebe jer ne znaš ni kada ćeš ni da li ćeš ikada više provestitakav dan s muškarcem kojeg voliš. Kad se uveče vratiš kući, objasnićeš

mu sve mejlom. Biće besan i razočaran, ali ti ćeš današnji dan zauvekimati kao posebnu i jedinstvenu uspomenu.

Gezina je pretrnula. Tanja je opet bila u pravu! Zaista, ako ništadrugo, ovaj dan s princem Marselom mogao bi biti njen. Možda to i nijenajispravnije, možda će je zbog toga kasnije gristi savest, ali je takvoiskustvo ipak vredno svih potonjih muka. Jer, ona se zaista zaljubila uMarsela. Ne danas, nego od prvog momenta, otkad je dobila njegovopismo. Znala je, nepogrešivo je osećala, da je upravo on muškarac njenihsnova. Isto tako je znala da verovatno više nikada neće sresti muškarca

pored kojeg bi se osećala onako kako se oseća u Marselovoj blizini. Da,ovaj dan bi trebalo da bude njen! Najromantičniji dan njenog života!

~ 25 ~Bosnaunited


26/60

Zvoncica&Foxy

- Jesi li još tu? - nesigurno je upitala sestra s druge strane žice. - Jesili čula šta sam ti rekla?

- Jesam... I mislim da si u pravu - Gezini se nimalo nije dopadalo što

je to morala da joj prizna.- Onda i sama znaš šta treba da činiš.

- Mislim da znam. Iako ću se kasnije zbog toga sigurno pokajati. Alibarem ću se danas osećati lepo. Hvala ti na savetu, vidimo se večeras!

Završivši razgovor, Gezina je ušla u restoran i ugledala konobarakako stoji pored Marsela i prima porudžbinu.

- Nadam se da je u redu što sam poručio i za tebe. To je i trebalo dabude iznenađenje! - zagonetno joj se nasmešio princ.

- Baš sam radoznala - uzvratila mu je osmeh sedajući na svojemesto. Još uvek je bila zbunjena i napeta, ali je pokušala da odagnanervozu koncentrišući se na lepe trenutke koje će provesti s princem.Posle izvesnog vremena konobar je na njihov sto položio drveni brodić ukojem su se nalazile najrazličitijie vrste prekrasno aranžiranog sušija.Gezina nikada ranije nije jela presnu ribu, a nije ni znala da li uopšte možeda je jede. Ipak, jelo je bilo prelepo dekorisano, izgledalo je ukusno iprijatno je mirisalo.

- Setio sam se da si mi na balu otkrila šta najviše voliš da jedeš -

objasnio joj je Marsel svoj egzotični izbor. Dakle, Iris je volela suši. Gezinase kiselo nasmešila pomislivši kako će se njena kula od laži s treskomsrušiti ako ne bude bila oprezna.

- Jesam li? - upitala je nesigurno.

- Da, ispričala si mi da si jedan semestar provela u Tokiju i da si tadazavolela japansku kuhinju.

- Sećaš se toga? - dala je sebi još malo vremena u pokušaju da seizvuče iz još jedne nelagodne situacije.

- Svake reči - potvrdio je on. Ovo bi moglo postati baš žestoko! - Zar ne želiš da probaš? Pogledaj, naručio sam tvoju omiljenu vrstu

- pokazao je Marsel na brodić. Oh, pa on zna i koja joj je omiljena vrstasušija! Ovo neće biti nimalo lako, pomislila je Gezina, već spremna da odsvega odustane. Uz sve to, iako je bila gladna, nije joj se nimalo dopadalaideja da jede presnu ribu, ali se trudila da to ne pokaže i da potisnemučninu u stomaku. Ukoliko nije želela da je razotkrije i da se nasmrtizblamira, morala je da igra ovu igru! Šta se sve ne radi kad si zaljubljen!Uzela je štapiće i pokušala da jede što je veštije mogla. Marsel ju je

posmatrao nežno se osmehujući. Možda ju je čak i prozreo, samo sepretvara? Gezina nije želela da razmišlja o tome trudeći se da se

~ 26 ~Bosnaunited


27/60

Zvoncica&Foxy

koncentriše na žvakanje sušija koji joj uopšte nije prijao. Nije mogla datvrdi da nije bio ukusan, ali nije mogla ni da uživa u njemu budući da jeznala šta jede.

- I, da li je ukusno kao u Japanu? - Skoro da jeste - nasmešila se Gezina pokušavajući da podesi izraz

lica koji bi Marsel protumačio kao uživanje. On očigledno nije imaoproblem sa sušijem koji je jeo kao da mu je to svakodnevna hrana. Što juje navelo na pomisao o tome koliko su njih dvoje različiti i iz kakvihdrugačijih svetova potiču. On je verovatno proputovao skoro čitav svet,dok Gezina nije mrdnula iz svoje zemlje, i to je bilo više nego očigledno,barem u ovoj sceni. Što je vreme više protkalo, Gezini je bivalo sve jasnijeda će se njena lažna fasada uskoro srušiti. Ali, uprkos svemu, činilo se da

je princ Marsel nije prozreo. Možda zato što to nije ni želeo! Kad su završili ručak, pozvao ju je na kružnu vožnju jedrilicom.

Gezina je pretpostavila da će je odvesti na trajekt, ali je ubrzo shvatila daprinc poseduje sopstvenu jedrilicu s osobljem i kapetanom.

- Ti si to unapred isplanirao - rekla je čim je stupila na palubu.

- Prozrela si me. Provešćemo na palubi lep dan i uživati na suncu,može?

To je zvučalo više nego primamljivo. Marsel je očigledno bio čovek

koji je uživao u tome da ugađa ženama. Na Labi je bilo mnogo vetrovitijenego u centru grada pa je Gezina i nehotice počela da drhti od hladnoće.Kad je to video, Marsel je brzo skinuo letnju jaknu sa sebe ogrnuvši jenjome. Zahvalno ga pogledavši, Gezina je duboko udahnula miris koji se širio iz nje.

- Kako je bilo u Americi? - upitala ga je da bi rasteretila razgovor, alii da bi skrenula temu sa sebe. U principu, imala je ona mnogo pitanja zanjega, ali nevolja je bila u tome što nije znala šta sme da ga pita, a šta ne,jer je on verovatno već mnogo toga rekao Iris.

- Zanimljivo. Tamo je sve mnogo veće nego ovde. Ipak, nisampreviše uživao.

- Zašto nisi? - začudila se ona.

- Zato što sam sve vreme mislio samo na jedno - uzeo joj je rukunasmešivši se. - Na tebe - tiho je dodao.

Pretrnuvši, Gezina je pokušala da se nasmeši. Mora da je princMarsel bio mnogo zaljubljen u Iris ili, bolje rečeno, u predstavu koju jeizgradio o njoj. To joj je mnogo govorilo o njemu - da je sposoban da osetipravu ljubav i da ne odustaje lako od one koju voli. Da li bi možda bilomesta i za nju u njegovom srcu?

~ 27 ~Bosnaunited


28/60

Zvoncica&Foxy

- Voleo bih da te češće viđam. Da li bi to bilo moguće?

Nije znala šta da odgovori na to. Da li je sada nastupio trenutakistine? Treba li sad da mu kaže da ona nije Iris? Ili da ipak sačeka i učini

onako kako joj je Tanja savetovala? S tim u vezi, razjašnjavanje njegovezablude putem elektronske pošte delovalo joj je ne samo delikatno većpomalo i kukavički. S druge strane, ako mu sada sve objasni, za nju nećepostojati mogućnost bega - ostaće zatočena na brodu s muškarcem koji ćeu napadu besa možda poželeti da joj naudi. Ili će je, ako ništa drugo, zaceo život zamrzeti zbog onog što mu je učinila. Bio bi to, dakle, isuvišerizičan potez za nju pa je odlučila da i ovoga puta otćuti.

- I ja bih želela da tebe viđam češće - rekla je iskreno. Nije mogla dazamisli ništa lepše od toga da provodi vreme s princem Marselom.

Osmehnuo joj se zanosno, sagnuo se i ponovo je poljubio. Uzvratila mu jepoljubac s uživanjem sve više se uživljavajući u ulogu Iris koju nijepoznavala. Ipak, osećala je radost što je, eto, ona ovde s princem, a ne Irisza koju on nije ni znao kako izgleda. Ona, Gezina, oseća prinčevunaklonost, a ne Iris koja je sada ko zna gde i ko zna s kim.

Provela je s princem prelep dan na jahti sve dok nije počelo da sesmrkava.

- Mogu li da te otpratim do kuće? - ponudio joj je kad su sišli spalube.

U Gezini je zazvonio alarm. Ako je odveze do kuće shvatiće da ne živiu mondenskoj vili već u običnoj stambenoj zgradi. Na tabli na vratimastoji samo Nojman, prezime koje ne krasi nikakva aristokratska titula.Ako to bude video, znaće da je obična devojka i, što je još gore, velikalažljivica! Ovaj dan nikako ne treba da se završi na taj način, pomislila jeuplašeno Gezina. Želela je da ga sačuva u najlepšoj uspomeni.

- Ja.... Ne, zaista nije potrebno. Ne idem odmah kući, treba uskoro dase nađem s nekoliko prijatelja.

- Razumem - privukao ju je sebi pritisnuvši svoje čelo na njeno. Biojoj je toliko blizu da je osetila njegov dah na svojim usnama. Čeznula je zanovim poljupcem, ali ovoga puta on je izostao.

- Uživao sam u ovom danu. Hajde da ga uskoro ponovimo, važi?

- Rado bih provela još jedan lep dan s tobom.

Iako je bila iskrena, Gezina je znala da je to nemoguće. Večeras ćeprinc Marsel dobiti elektronsko pismo u kojem će mu ona sve objasniti.Posle toga on će zauvek nestati iz njenog života, kao što će i ona nestati iznjegovog. Princ je rukama obuhvatio njeno lice i opet spustio svoje usne

na njene. Strasno mu je uzvratila poljubac želeći da što duže traje i da senikad ne završi. Nije želela da se završi ni dan koji je provela s princem,

~ 28 ~Bosnaunited


29/60

Zvoncica&Foxy

ali je ipak morala da krene. Pre nego što se okrenula da pođe, videla jesreću u njegovim očima i zabolela ju je duša što će još danas morati da muslomi srce.

- Lepo veče ti želim - prošaputala je krenuvši, ali ju je princ snažnozgrabio za ruku i ponovo je privukao sebi.

- Ludo je, znam i sam. Kratko te poznajem. Na balu me nisi privlačilatako snažno kao sada. Mislim da sam se zaljubio u tebe, Iris.

Gezinino srce je zaigralo, sasvim iskočilo iz takta. Ove reči su jojporemetile koncept. Kako je to sada mogao da joj kaže? Kako posleovoga da ga povredi priznajući mu da ga je lagala? Iako je princ očekivaoneki odgovor od nje, Gezina je bila isuviše zbunjena da bi nešto mogla dakaže. Da li se zaista zaljubio u nju, Gezinu, ili u Iris? Nije trebalo da

posluša Tanju, sada joj je to bilo jasno. - Moram sada da idem - odvojila se od njega dignuvši ruku da

zaustavi taksi koji je tuda prolazio.

Zatečen, princ je pokušao da zaustavi Gezinu koja je žurno ulazila uautomobil. Njena reakcija bila je brzopleta, ali ona jednostavno nije moglada postupi drugačije s obzirom na to da ju je iznenadila njegova izjava. Isama je bila zaljubljena u njega, ali je znala da za njih dvoje nema nikakvihmogućnosti. Poticali su iz različitih svetova. To nikako ne bi moglo dafunkcioniše. Čak i ako bi moglo, ona je bila zločinac. Ukrala je srce koje je

trebalo da pripadne drugoj ženi. Kako sada da se suoči s tim? Kako da sepogleda u ogledalo?

- Kako si se provela s princem? - upitala je Tanja čim je Gezina ušla udnevnu sobu njihovog zajedničkog stana.

- Konfuzno - rekla je Gezina iscrpljeno. - Jeste li se poljubili? Kakvo pitanje!

- Da - priznala je i protiv svoje volje.

Tanja je pljesnula rukama.

- Dakle, moj savet je pomogao. Odlično!

- Baš suprotno. Tvoj savet je sve pogoršao. Ako mu sada kažemistinu, mrzeće me.

- Onda nemoj da je kažeš.

- Treba i dalje da glumim Iris? Tebi nije dobro.

~ 29 ~Bosnaunited


30/60

Zvoncica&Foxy

- Ali, razmisli malo o tome. On je na dobrom putu da se zaljubi utebe, zar ne?

Činilo se da je tako. Međutim, to nije bilo ono što je Gezina želela.

Trebalo je da se zaljubi u nju a ne u lažnu Iris. Ipak, potvrdila je sestrinupretpostavku.

- Sačekaj još malo s priznanjem, molim te, Gezina - Tanja nijeodustajala.

- Koliko bih još, po tvom mišljenju, trebalo da čekam?

- Dok ne bude siguran u svoja osećanja prema tebi. Onda će tioprostiti malu laž iz nužde.

- Ali on se ne zaljubljuje u mene nego u Iris.

- Jer si ti za njega Iris. Da li je to tako teško razumeti? Iako je shvatila na šta cilja njena sestra, to u Gezininim očima

nije bio pravi put. Osećala bi se užasno ako bi nastavila da laže princa iznala je da će morati da mu kaže istinu, i to što pre. Uprkos tome što jebila pomalo egoistična, morala je da razjasni situaciju, makar i na svojuštetu.

- Reći ću mu istinu - čvrsto je odlučila. Ali ne putem mejla, kako jeprvobitno planirala, već lično. Tako će štetu barem pokušati da svede naminimum. Možda će princ pokazati razumevanje za nju, ali ako i ne

pokaže, ona će to neizbežno morati da učini. - Dobro, onda odbaci svoju sreću.

- Ne odbacujem je. Samo na taj način mogu ponovo postati srećna.Ne treba mi veza koja je izgrađena na lažima, a ne želim ni da razorimdrugu vezu. A to će se desiti ako nastavim dalje s ovim.

- Kakva je to veza kad princ nije ni primetio da ti nisi žena s kojom jepričao na balu?

A moža je to ipak primetio? Barem je uočio promenu na Iris.

Promenu koju je ocenio kao pozitivnu. Sada kad je mogla jasnije darazmišlja, prisetila se njegovih reči na rastanku. Izjavio joj je ljubav. Samo,na koga je mislio, na Gezinu ili Iris? Nije trebalo onako da ode. Time je svedodatno pogoršala izazvavši još veći haos od onog koji je već vladao unjihovom odnosu. Odsad više neće bežati. Bila je sigurna da je to jediniispravan put.

~ 30 ~Bosnaunited


31/60

Zvoncica&Foxy

Sedeći u udobnoj fotelji, Marsel je podigao noge na tabure kada je usalon ušla Greta noseći šolju vrućeg čaja.

- Dobro veče, gospodine Tangrund - pozdravivši ga, postavila je

šolju na sto pred Marselom. Odsutno se zahvalivši domaćici, princ je svevreme zurio u jednu tačku neprestano razmišljajući o neobičnomzavršetku dana provedenog s Iris, koji je počeo tako obećavajuće. Pitao sezbog čega je ona tako naglo otišla. Da li je prerano otvorio srce prednjom? Šta je trebalo da uradi drugačije? Brojna pitanja ređala su se jednoza drugim u njegovoj glavi, a on ni na jedno nije umeo da odgovori. Nijemogao protiv sebe, nije uspevao da kontroliše svoja osećanja. Iris ga je jošpre tri godine očarala, stalno je razmišljao o njoj i sada, kad ju je konačnovideo, emocije ne samo da su ga preplavile nego su i upravljale njime.Kada je posle toliko vremena napokon ugledao devojku o kojoj jegodinama maštao, osetio je leptiriće u stomaku, uzbuđenje kakvo, bio jesiguran u to, nikada ranije nije doživeo. Nije, međutim, očekivao daprinceza bude tako spontana i prirodna, tako prijateljski raspoložena itako jednostavna kakvom se pokazala danas. Njeno društvo veoma mu jeprijalo jer je mogao da bude opušten ne osećajući ni najmanji pritisak snjene strane koji bi u njemu izazvao potrebu da se dokazuje na ovaj ilionaj način.

- Da li je sve u redu s vama? - Greta je bila vidno zabrinuta. - Delujetepomalo odsutno.

- Dobro sam, žao mi je ako ste stekli drugačiji utisak.

- Da li ste proveli lep dan s princezom Iris?

Da li je pričao Greti o svom susretu s Iris? Marsel toga nije mogao dase set i ali, pošto je očigledno obaveštena, najverovatnije jeste razgovaraos njom o tome.

- Bio je to zaista lep dan - razvukao je usne u širok osmeh.

- To me iskreno raduje - Greta je bila ljubazna. - Ali, ako smem da

pitam, zašto onda imate tako tužan izraz lica? Svakom drugom zaposlenom u domaćinstvu njegoveporodice Marsel bi zamerio zbog pitanja koja zadiru u njegovu intimu, alina Gretu se zbog toga nije ljutio jer je s njom imao poseban odnos. Ona jebila kao član porodice - poznaje je odmalena, uz nju je odrastao, ona mu ječesto zamenjivala majku.

- Susret se zavšio pomalo neočekivano. Iris je pobegla bezobjašnjenja - počeo je da se poverava domaćici. Kad je to čula, Greta jesela pored njega, s izrazom lica kakav je pokazivala kad god bi joj se on

obratio ophrvan brigama. Bio je to izraz saosećanja, a iz njenog pogledamogla se tada pročitati snažna želja za pružanjem utehe.

~ 31 ~Bosnaunited


32/60

Zvoncica&Foxy

- Prebrzo sam reagovao - objašnjavao je.

- Na koji način?

Sada mu se činilo pomalo budalasto što je devojci izjavio ljubav na

prvom sastanku. Mora da je delovao nezrelo i nepromišljeno, iako poprirodi nije bio ni jedno ni drugo. Zaista se zaljubio u tu čarobnu ženu, anije uspeo to da sakrije od nje. Emocije su ga savladale, a nju su verovatnouplašile.

- Izjavio sam joj ljubav.

- To je veoma lepo - nasmešila se Greta.

- Ali nju je očigledno uplašilo. Bio sam veoma direktan.

- Takvi ste oduvek bili, kako u detinjstvu tako i danas. Uvek ste hteli

u svemu da budete prvi, nikada niste imali dovoljno vremena da sačekaterezultate, strpljenje vam nikad nije bilo jača strana.

Greta ga je baš dobro poznavala, zaista je oduvek bio takav. Eto, isada je poželeo da odmah napiše pismo Iris ili da je nazove i zatraži od njeda mu objasni zašto je večeras pobegla. Mora da negde još ima njen brojmobilnog telefona koji mu je, pored mejl adrese, dala na balu.

- Ništa ne brinite, gospodine, sigurna sam da će se mlada damauskoro smiriti i shvatiti kakvi ste i šta može da dobije s vama.

- Mislite? - Marsel se ponadao da ipak nije sve upropastio. Greta jepotvrdno klimnula glavom.

- Na prvom sastanku takvo priznanje možda jeste preuranjeno, aliprinceza sigurno shvata da je izrečeno od srca.

Greta je oduvek imala sposobnost da ga umiri mudrim idobronamernim savetima.

- Zahvaljujem vam se, Greta, vi ste zaista dobra duša.

Domaćica je odmahnula rukom.

- Imam decu vaših godina i znam kakvi su mladi danas. Sve morabrzo da se desi. Ipak, strpljenje je vrlina.

Mogao je samo da se složi s njom. Otpio je gutljaj čaja odlučivši dado kraja večeri vežba strpljenje. Možda će čak moći i da se opusti poslečega će, bio je siguran, razmišljati jasnije. Spremivši se za odlazak naspavanje, odlučio je da još jednom proveri poštu u nadi da mu je Irisposlala neko objašnjenje. I zaista, na njegovo iznenađenje, tamo ga ječekala njena poruka! Veoma joj se obradovao i odmah je otvorio.

"Dragi Marsele, izvini zbog mog večerašnjeg naglog odlaska. Želela

bih da razgovaram s tobom o nečemu što će ti objasniti moje čudno

~ 32 ~Bosnaunited


33/60

Zvoncica&Foxy

ponašanje. Htela bih sve lično da ti kažem. Imaš li sutra vremena zasastanak sa mnom? Isto vreme, isto mesto? Srdačno, Nahtvind."

Naravno da za Iris uvek ima vremena! Malo je reći da je bio

oduševljen njenim predlogom pa je u iščekivanju sutrašnjeg sastankapočeo da smišlja šta bi sve mogli zajedno da rade i gde da idu. Imao je većnekoliko dobrih ideja ali naposletku se odlučio za najbolju. Kad se malosmirio, ponovo je pročitao njenu poruku i tek tada su ga pomalouznemirile njene ozbiljne i tajanstvene reči. Nadao se samo da t o o čemuona želi da razgovara nije mnogo neprijatno.

Gezina se nervozno poigravala pramenovima kose dok je stajalaispred stare većnice na glavnom trgu čekajući princa Marsela. Pojavio setačno u minut. Vetar je mrsio njegovu tamnu, gustu kosu, a polo majicaazurnoplave boje savršeno se uklapala s bojom njegovih blistavih očiju.Kad ju je pogledao, osetila je da su joj klecnula kolena. Bio je tolikozgodan da je to bilo prosto neverovatno. Gezinu je srce zabolelo zbogčinjenice da taj atraktivni muškarac neće i ne može biti njen.

- Iris - prošaputao je privukavši je sebi s namerom da je poljubi.

Ovoga puta smogla je snage da se odupre slatkom iskušenju pa ga jepažljivo i blago odgurnula od sebe.

- Šta se dešava? - upitao je zabrinuto. Po njegovom ozbiljnom izrazulica shvatila je daje i on pomalo nervozan.

- Želela bih da popričam s tobom o nečemu veoma važnom.

- Znam, to si mi juče napisala. Jesam li te naljutio nekim svojimpostupkom?

Naprotiv, ona je ta koja će njega naljutiti kada mu bude priznala

da ga je lagala. Odmahnula je glavom, a Marsel je odahnuo, uhvatio je zaruku i zakoračio u nameri da je nekud povede sa sobom.

- Sačekaj, kuda si krenuo? - upitala je, iznervirana njegovimpostupkom.

- Pripremio sam nešto za nas.

- Mislila sam ozbiljno, moramo da razgovaramo - činilo joj se kao daje nije ni slušao.

- Možemo da pričamo koliko želimo, ali hajde da pre toga odemo na

gradsku plažu. Tamo ćeš mi reći sve što imaš da mi kažeš.

~ 33 ~Bosnaunited


34/60

Zvoncica&Foxy

Uzdahnula je. Ovo se razvijalo u pogrešnom pravcu. Ipak, krenula jepokorno za njim. Peške su prešli gotovo čitav grad dok nisu stigli do luke,a odatle su se uputili ka plaži koja je bila prilično dobro posećena. Bilo jeleto, doba kada se većina Hamburžana preseli na plažu u nameri da seosveži na obali Labe. Na toj obali Marsel je pronašao usamljeno i pustomestašce na kojem je stajalo za njih prostrto ćebe i korpa za piknik. Gezinije bilo jasno da je princ nekom od posluge naložio da pripremi sve za toiznenađenje. A ono je sasvim uspelo! Gezina je bila zatečena i raznežena.To ju je pomalo ljutilo jer je osećala da njena odlučnost iz minuta u minutsve više slabi. Pribojavala se da će ona potpuno nestati ukoliko joj Marselpriredi još neko iznenađenje poput ovog i da će opet propustiti priliku damu kaže istinu. A odlaganje će samo pogoršati stvari i naneti joj još višebola. Zato je čvrsto odlučila - sad ili nikad.

- Sedi, molim te - zamolio ju je Marsel pomogavši joj da se smesti na mekom ćebetu. Potom je seo pored nje, otvorio korpu, te iz nje izvadioflašu šampanjca i dve čaše.

- To je baš lepo - Gezina je zaista bila dirnuta.

Otvorio je šampanjac i sipao ga u čaše.

- Za nas - rekao je podižući čašu, a Gezina je prihvatila zdravicu teotpila gutljaj.

- Rekla si da želiš da pričaš sa mnom o nečemu važnom? - odlučio je

Marsel da joj olakša. Osetila je knedlu u grlu. Ne sme sada izgubiti hrabrost!

- Tako je - počela je Gezina trudeći se da umiri uzdrhtali glas. -Nisam bila sasvim iskrena prema tebi...

Tek što je počela da govori, Gezinine reči zaglušila je sirena trajektau daljini. Marsel je ustao pokazujući rukom na prelep predeo koji sepružao pred njima.

- Odavde se pruža fantastičan pogled! Zar ne misliš tako?

- Da, pruža se - uzdahnula je izmučeno.

- Ramena su ti sasvim ukočena, draga moja Iris! - uzviknuo jc Marselkada je ponovo seo na ćebe obgrlivši je sleđa. - Dopusti mi da tipomognem - rekavši to, počeo je da joj masira ramena. Gezini je njegovamasaža prijala više od svega. Kada je završio, osećala se preporođeno.Bila je manje napeta, ali uznemirenost je još nije sasvim napustila.

- Nadam se da te ne činim nervoznom? - iznenada se pojavio prednjom.

Da, činiš me nervoznom, pomislila je Gezina, ali je samo odrečnoodmahnula glavom gledajući ga u oči. Marsel joj se tada neočekivano

~ 34 ~Bosnaunited


35/60

Zvoncica&Foxy

približio i poljubio je u nos radujući se tome kao malo dete koje je krišomuzelo bombonu iz kutije sa slatkišima. On je tako čudesno topla osoba,pomislila je Gezina, iznenađena time što jedan nemački aristokrata, koji jeuz to bio i vrlo bogat, može da bude toliko spontan, neposredan i radostankao malo dete.

- Kad ćeš da me predstaviš svojim roditeljima? - upitao ju jeiznenada.

Gezina je pretrnula od straha - S tobom mislim ozbiljno, Iris.Planiram da uskoro javno obelodanim našu vezu - nastavio je da govori, aglas mu je dobio baršunast prizvuk. - Žao mi je što sam te juče prestrašio,ali samo sam bio iskren. Baš sam se prijatno osećao u tvom društvu. Poslenašeg prvog susreta mislio sam mnogo o tebi, ali od juče su moja osećanja

još intenzivnija. Srdačnija si i zgodnija nego što sam mislio. Zar se on zaista zaljubio u nju, Gezinu? Na samu pomisao o tome

srce je počelo snažno da joj lupa i u njoj se rodila nada. Možda ipak imaneke šanse kod njega?

- I ti si meni veoma drag - bila je i ona iskrena. - Više nego štotrenutno mogu da pokažem.

- Šta te sprečava?

Nije znala kako da formuliše to što želi da mu kaže a da ne uništi

ono što se stidljivo razvijalo među njima. Uprkos tome što se nadala daMarsel gaji osećanja prema njoj, a ne prema Iris, nije više mogla da glumiu ovoj farsi.

- Da li bi me voleo i da nisam princeza? - upitala ga je nesigurno.

- Naravno da bih! - nasmejao se Marsel. - Svejedno mi je odaklepot ičeš. Ne zanima me šta si već ko si. A pred sobom vidim prekrasnuženu u koju sam se zaljubio na prvi pogled.

Obradovale su je njegove reči. Možda će ipak moći da joj oprosti?

- I ja sam se takođe zaljubila u tebe, ali postoji jedan problem.

- Kakav problem, Iris?

- Ja... nisam Iris.

Osetila je kako je obliva hladan znoj. Otkako ga je upoznala nijeznala kako to da mu saopšti, a sada je nekontrolisano izustila dve rečikoje su u sebe sažele sve ono što se danima skupljalo u njoj. Bilo je vrlojednostavno a tako je verovatno i trebalo da bude. Srce joj je žestokoudaralo, u glavi joj se strahovito vrtelo. Mislila je da će se srušiti oduzbuđenja, a Marsel... Marsel se samo nasmejao.

- Šta to treba da znači? - činilo se da je nije razumeo.

~ 35 ~Bosnaunited


36/60

Zvoncica&Foxy

- Zovem se Gezina Nojman - progovorila je konačno osećajući i daljeknedlu u grlu.

Marsel se naglo uozbiljio.

- Ako je ovo neka šala, ne razumem je.- Nije šala. Ja nisam Iris.

- Ali... kako... Pa ja sam ti slao mejlove, a ti si na njih odgovarala.

- Nisi ih slao Iris već meni. Ne znam šta je bilo u pitanju, verovat no sipogrešno kucao njenu mejl adresu. U svakom slučaju, nisam Iris koju siupoznao na maskenbalu već Gezina kojoj je greškom stizala tvojaelektronska pošta namenjena Iris.

Marselovo lice odjednom je postalo mračno.

- Dok sam čitala tvoje prvo pismo, desilo mi se - Gezina je očajničkipokušavala da se opravda. - Nisam znala ko si, ali sam se ipak zaljubila utebe.

- I ostavila si me u uverenju da si ti žena kojoj pripada moje srce? Toje... jadno - prezrivo je odmahnuo glavom.

- Najpre nisam znala da se radi o zameni, to sam uočila tek kasnije.

- I zašto nisi ništa rekla?

- Želela sam, ali nisam mogla. Kad si me poljubio, izgubila sam

razum. I sam si rekao da si se osećao prijatno sa mnom. Možeš li da mekriviš što sam se isto tako osećala u tvom društvu? Da li je zaista važnokako se zovem?

Sopstveni argument nije smatrala mnogo ubedljivim.

- Razume se da je važno kako se zoveš! - Marsel se naglo pridigaoprosuvši čašu sa šampanjcem. - Lagala si me! Folirala! To je nečuveno,neoprostivo! Sam sebi izgledam kao budala što to nisam primetio!

- Htela sam da ti kažem, veruj mi! - Gezina je bila na ivici suza.

Trebalo je da mu to kaže mnogo ranije! Iskreno se kajala zbog toga što jeposlušala Tanju.

- Veoma sam razočaran. Mislio sam da si ti moja srodna duša, ali sadmi je jasno da te uopšte ne poznajem - rekavši to, okrenuo se i otišao.

- Molim te, sačekaj, Marsele! - viknula je Gezina za njim, ali on se nijeokrenuo. Posmatrala ga je, očiju punih suza, kako se udaljava, sve dok nijepotpuno iščezao iz njenog vidnog polja. Osećala je da se sve u njoj slomilo.Znala je da više ni na koji način ne može spasiti vezu koja je među njimatek počela da se razvija. Marsel joj je jasno dao do znanja da ne želi više da

čuje za nju.

~ 36 ~Bosnaunited


37/60

Zvoncica&Foxy

Nečuveno! I veoma razočaravajuće! Iako je u trenutku pomućenesvesti Marsel ove reči uputio Gezini, one nisu u punoj meri odražavaleužasno stanje u kom se nalazio. Osećao se bedno, prevareno, izigrano,napušteno. Ta nepoznata devojka napravila je budalu od njega! Kako jemogla da se tako poigra s njegovim osećanjima, pitao se s bolom u duši.

Čim je tog dana otišao s plaže, Marsel je potražio utočište u dvorcusvojih roditelja u Norderštetu kod Hamburga. Pre studija u Americi živeoje s njima u tom velelepnom zamku koji je, otkad je izgrađen u 18. veku,pripadao porodici Tangrund. Većina njegovih stvari nalazila se i dalje

tamo. Među njima je i cedulja na kojoj je pre tri godine zabeležio mejladresu i broj telefona princeze Iris. Morao je što pre da sazna da li jekoristio pravu ili pogrešnu adresu kad joj je pisao elektronska pisma.

- Mladi gospodine Tangrund! - iznenađeno je uzviknuo batler Antonvidevši Marsela kako parkira kola u stražnjem dvorištu i najkraćim putemkroz ulaz za osoblje stiže u veliku halu dvorca.

- Nisam vas očekivao, inače bih organizovao prikladan doček!

- Bez brige, Antone, kratko ću se zadržati - umirio je Marsel batleraprolazeći užurbano pored njega. Popeo se zatim stepenicama na prvi

sprat ogromnog zdanja uputivši se u svoju sobu u nameri da pronađeceduljicu s mejl adresom i brojem t elefona princeze Iris. Našao ju je nasvom pisaćem stolu, uredno spremljenu. Drhtavom rukom je podigaopapir šokiran onim što je video da na njemu piše.

- Nahtvind 21 - glasno je pročitao. Sad mu je sve bilo jasno. On je tajkoji je načinio grešku! Mislio je da je zapamtio kako glasi adresa, ali jesada shvatio da je propustio da upiše broj 21 posle nadimka. Nije ni čudošto su njegove poruke stizale pogrešnoj osobi! Toj Gezini koja nije htelada mu razjasni grešku. Ne, dopadalo joj se da princa vuče za nos i da se

poigrava s njegovim osećanjima! Varala ga je svesno i promišljeno samoda bi

sastanak naslepo s princem

Documents