Савети за ученикеУ читанци за трећи разред, Симеона Маринковића и Славице Марковић, 2008. године, на страни 159. налази се упутство за добро писање, намењено ученицима. Ево наведених савета:– Размисли о томе шта све знаш о теми о којој треба да пишеш.– Забележи шта све треба да поменеш у свом саставу.– Потруди се да смислиш одговарајући наслов.– Мисли о томе ко ће читати твој рад.– Твој састав треба да има почетак, средину и крај.– Унеси осећања у свој рад (тугу, радост, љутњу, узбуђење, изненађење).– На крају реченице стави тачку, упитник или узвичник.– Почни сваку реченицу великим словом. Имена места и људи такође пиши великим почетним словом.– Реченице не почињи на исти начин (сети се речи са сличним значењем).– Прочитај свој рад и исправи грешке које запазиш.Миливоје Трнавац, наставник, у Вежбанци за писмене задатке у издању Епохе, Пожега, 2007. године, наводи следеће упутство за израду писаних састава:Израда писаног састава подразумева неколико фаза (етапа).I) Анализа теме – Постављање темеља за будућу писану грађевину:– одређивање ширег оквира теме (материја); подвући једном линијом у наслову,– одређивање ужег оквира теме (тежиште); подвући двема линијама у наслову,– одређивање врсте састава (облик); препричавање, причање, опис, извештавање, расправљање.II) Прикупљање грађе – За будућу писану грађевину потребно је прикупити што више и што бољег материјала:– у вертикалном низу, једну испод друге, сажето испиши мисли по реду којим ти долазе у свест;–за ово ангажовати сва чула: вид, слух, мисаоно поимање, машту, памћење, осећања;– појединости узимати из личног живота, из живота других људи, из литературе, а и на основу властитих мисаоних операција.III) Сређивање грађе – Прикупљену грађу средити и појединости распоредити. При томе имати на уму три начела (принципа):– начело јединства (постиже се анализом теме; грађа мора бити у складу са материјом и тежиштем теме; оно што од тога одступа – одбацити);– начело прогресије (мисао мора напредовати и водити ка одговору на тему; не понављати једну мисао на разне начине);– начело складности, хармоније или равномерности (појединости груписати по сродности; више сродних појединости у задатку ће чинити пасус или одељак; свакој појединости одредити ред у писању; у опису појединости повезати по простору и по удаљености; у нарацији или причању појединости се повезују по времену збивања; у извештају и приказу појединости се повезују по узрочно-последичним везама).Могуће је и накнадно додати појединости које одговарају теми; имати на уму да није свака мисао истог значаја, односно да свакој мисли треба посветити онолико места колико њена важност захтева).

VI) Израда плана – То није губљење времена. Добар план осигурава половину успеха твог , писаног састава. У погледу композиције (склопа) писани састав треба да има три уобичајене целине:– увод (занимљив приступ теми – увек на неки нови начин; у погледу обима то је десети до петнаести део задатка, обично један одељак, некада две-три реченице);– разрада (најважнији део задатка, у њему се одговара на тему; садржи више одељака; основна мисао се развија, објашњавају све појединости које се наслањају на увод и које се из увода развијају; наводити примере који најпотпуније доказују оно о чему се пише и употребљавати их где им је место);– закључак (извод из свега што је у задатку речено; понављање главих мисли из разраде, али не истим речима и реченицама – то су сажете и језгровите мисли које делују убедљивије; један одељак, две-три реченице).У овој фази треба одредити наслове пасусима, односно укратко формулисати уопштавајуће мисли (тезе) за више сродних појединости.V) Израда писменог састава – Развијање реченица од прикупљених и сређених појединости.У задатку у целини, потребно је на ненаметљив начин (спонтано) изразити лични став, односно некуидеју.VI) Преглед и исправка задатака. – Прочитати састав и отклонити уочене грешке.