Sini{a Kova~evi}

ZE^JI NASIPsavremena tragedija

78 Sini{a Kova~evi}

SINI[A KOVA^EVI] je ro|en 30. 05. 1954. u SremskojMitrovici, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Fakultetdramskih umetnosti, Odsek za dramaturgiju, zavr{io je u Beogradu.

Pi{e radio drame, televizijske drame, serije, filmska sce-narija i pozori{ne drame i bavi se filmskom i pozori{nomre`ijom.

Najpoznatije radio drame:

Metamorfoze, Zimska dugmad, Pansion Prole}e, Ku}a punabonbona, Istraga, Moj deda ima san da ja postanem arhitekta...

Najpoznatije TV drame:

Mala {ala, Sve~ana obaveza. Vera Hofmanova...

Najpoznatije TV serije:

Portret Ilije Pevca, Najvi{e na svetu celom...

Najpoznatiji filmovi:

Najboqi, Boqe od bekstva, Dr`ava mrtvih...

Najpoznatije pozori{ne drame:

Nasip, Posledwa ruka pred fajront, Novo je doba, Ravi, SvetiSava, Kraqevi} Marko, Srpska drama, \eneral Milan Nedi}, Vi-rus, Janez, Hotel Evropa, Velika drama, Bajka o ~e{qu i violini,Ze~ji nasip...

Ze~ji nasip 79

Najzna~ajnije nagrade:

Tri Sterijine nagrade za drame Novo je doba, \eneral MilanNedi}, Janez; tri Nu{i}eve nagrade za drame Ravi, Sveti Sava,Kraqevi} Marko; tri nagrade na Festivalu filmskog scenarija uVrwa~koj Bawi.

Drama Novo je doba uvr{tena u deset najboqih posleratnihsrpskih drama.

Televizijska drama Sve~ana obaveza uvr{tena je u tri najboqetelevizijske drame ikada snimqene u produkciji RTS-a i pobednikje internacionalnog TV festivala u Plovdivu.

Mala {ala je uvr{tena u antologiju najboqih TV drama.

TV serija Portret Ilije Pevca pobednik je Festivala uMonte Karlu.

Dobitnik “Zlatnog beo~uga” za trajan doprinos kulturi gradaBeograda.

Dobitnik “Kristalne prizme” i “Zlatne mimoze” za film Boqeod bekstva.

Prevo|en je na makedonski, bugarski, poqski, ruski, gr~ki,engleski i nema~ki jezik.

Bio je upravnik Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu.

Redovni je profesor i dekan Fakulteta umetnosti “Akademijeumetnosti Bra}a Kari}”.

@ivi i radi u Zemunu.

LICA:

80 Sini{a Kova~evi}

Sini{a KOVA^EVI]

ZE^JI NASIPsavremena tragedija

MIHAJLO SAVI], 45 godina,ima zlatne ruke, Savamalac.

MARIJA SAVI], 42 godine,Mihajlova `ena, doma}ica.

MARKO SAVI], wihov sin, 9godina.

RUDOLF [TAL, 50 godina,Nemac. Mihajlov du`nik a bogamii poverilac.

VOJA JAR^EVI], 44 godine,lo`a~,Savamalac. Poznatiji kao Jarac.

VLADA MANOJLOVI],45 godina, profesor srpskog.Savamalac.

VIOBRAN RAKI], 40 godina,limar, Marijin brat. Savamalac.

SLOBODAN RAKI], 19 godina,maturant, Viobranov sin.

STOJAN ]ELOVI],19 godina, maturant, Savamalac.

MILADINVOLAREVI]-MIME,19 godina, kolporter, Savamalac.

TIOSAV, policajac, 50 godina.

QUBA PEKAR, Savamalac.

RU@A, Vladina `ena.

PERICA, 9 godina, Ru`in iVladin sin.

HERMAN, Rudolfov podre|eni.SS oficir. I pratilac.I pomaga~.

De{ava se u Beogradu uSavamali.Zima je.Puca kamen.

1.

(Spava}a soba Marije i Mihajla Savi}a. Mrak. Ispod ven~ane slike, nabra~noj posteqi, spavaju Mihajlo i Marija. On ima ~etrdesetpet go-dina, ona je ne{to mla|a. On je jak, {irokih ple}a, debelog vrata, dostavisok. Ona je skladno gra|ena, lepolika, ja~ih bokova i grudi. Zazvonibudilnik. Marija se trgne, pogleda u sat, zako~i ga. Mazno se obratiMihajlu.)

MARIJA: ’Ajde, deda Drkajlo, vreme je.

(Mihajlo se okrene na drugu stranu.)

MIHAJLO: Pusti me.

MARIJA: ’Ajde, sre}o, probudi se, mora{.

MIHAJLO: Jo{ malo.

(Marija ga po~ne qubiti.)

MARIJA: Nema jo{ malo. Odmah.

MIHAJLO: Koliko je sati?

MARIJA: Vreme je.

MIHAJLO: Nemogu}e, sad smo legli.

MARIJA: Pospanko jedan.

MIHAJLO: Je l’ sat uop{te zvonio?

(Marija promrmqa, izme|u poqubaca.)

MARIJA: Aha.

(Mihajlo dohvati sat, prinese ga o~ima.)

MIHAJLO: Pa tek je pola {est.(Shvati.)\ubre.

(Uzme je u zagrqaj. Marija se od srca nasmeje. Mazno.)

MIHAJLO: (Izme|u poqubaca.)Kao, slu~ajno si navila pola sata ranije, a?

(Marija mangupski klimne glavom i nasmeje se.)

Ze~ji nasip 81

2.

(Zimsko praskozorje na obali Save. Beograd, i Savamala, jo{ uvek uto-nuli u san. Nasip. Ogromna reka vaqa sante i ko zna odakle otplavqenebalvane. Iznad betonskog nasipa, iznad ~ijeg nivoa je voda ve} davnopreterala, poslagane vre}e puwene peskom. Nekoliko redova. Puca kamen.Du` nasipa, raspore|eni qudi. Niko ne zbori, samo im iz usta i nozdrvasukqaju debeli jezici vodene pare. Nekoliko vatrica tiwa uz nasip.Qudi pocupkuju, nekoliko wih puni yakove peskom, sa velike gomile,nekoliko metara iza. O~ito je voda ve} opasno blizu posledwem reduvre}ica sa peskom. Sla`e se novi, ko zna koji red. Ze~ji nasip. Muk. Samose, kad-kad, ~uje strahoviti prasak. Sudaraju se sante.)

3.

(Kuhiwa u ku}i Mihajla i Marije Savi}. Upaqeno svetlo. Mihajlo sediza stolom, Marija kraj {poreta lupa jaja u tigaw.)

MIHAJLO: Ma{tam o dve stvari. Da se jednom naspavam ko ~ovek i daopet pojedem osam jaja za doru~ak. K’o nekad.

MARIJA: Idi probudi Marka.

MIHAJLO: Neka ga jo{ malo.

MARIJA: Zakasni}e.

MIHAJLO: Jel spakov’o sino} kwige?

MARIJA: Jeste.

MIHAJLO: Onda nek spava jo{ malo.

MARIJA: Idi probudi ga.

(Donese kajganu i stavi ispred svog ~oveka.)

MIHAJLO: [to si dosadna, nek spava dete.

MARIJA: Dete }e ti zakasniti u {kolu.

MIHAJLO: (Preko zalogaja.)Stavi rakiju na {poret.

MARIJA: Stavila sam. Kol’ko je sati?

(Mihajlo trgne yepni sat.)

MIHAJLO: Deset do sedam.

82 Sini{a Kova~evi}

MARIJA: Idi probudi ga, tr~a}e opet.

MIHAJLO: ^ekaj da zavr{im.

MARIJA: E, Drkajlo jedan. Dokle danas ostaje{?

MIHAJLO: Otkud znam.

MARIJA: Pumpa je opet zaledila.

MIHAJLO: Uspi u wu vru}e vode.

MARIJA: Ja svako jutro treba da sipam vru}u vodu, zato {to si ti lewda je obmota{ slamom.

MIHAJLO: Danas, kad se vratim s nasipa.

(Sedne mu`u u krilo, zato {to je Mihajlo na to natera. Jednostavno jeuhvati za ruku i dovu~e je sebi.)

MARIJA: To ja slu{am otkad se prvi put zaledila.

(Mihajlo je poqubi.)

MARIJA: Mesec dana sipam vru}u vodu.

(Mihajlo je poqubi.)

MARIJA: Smrznem se svako jutro.

MIHAJLO: Ko pi...

(Marija mu stavi ruku na usta.)

MARIJA: Mar{. Ruke mi poplave skroz. Drugi mu`evi...

(Mihajlo je opet poqubi.)

MIHAJLO: Idi probudi malog.

MARIJA: (Tresne krpu o astal.)Mar{, govedo mu{ko.

(Ustane i po|e prema detetovoj sobi. Okrene se na vratima.)

MARIJA: I da zna{, ja jo{ danas sipam vru}u vodu i ...

MIHAJLO: I kvit.

(Mihajlo oma`e komadom hleba tigaw iz koga je jeo, ustane i na stostavi desetak ~a{a. Marija se vrati.)

MARIJA: Ne}e.

(Mihajlo obuva gumene ~izmetine.)

MARIJA: Ne}e i kvit.

Ze~ji nasip 83

(Mihajlo se prodere iz sveg glasa.)

MIHAJLO: Marko, ustaj, nemoj da ti ja dolazim!

(U ku}u, bez kucawa, bane desetak kaqavih i prozeblih qudi. Gumene~izme, bunde. Mokri. Videli smo ih ve} na nasipu. ^ovek Mihajlovihgodina, visok i mr{av, grubog lica. Jarac.)

JARAC: (Oka~i kabanicu na ~iviluk.)[ta se dere{. Dobro jutro.

(I ostali pozdrave.)

MIHAJLO: Budim saraniteqa. Majkino ~edo. Sedite.

MARIJA: Dobro jutro. Sedite.

(Pri|e jednom od qudi, poma`e mu da skine bundu...)

MARIJA: [to ovo dete vukqa{ sa sobom, svi su ludi i nepo{teni,samo si ti po{ten i pametan.

(Pri|e jednom dvadesetogodi{waku.)

MARIJA: Jesi se smrz’o, pile tetkino?

SLOBODAN: Nisam tetka, u redu je...

MARIJA: \avola je u redu... Kako uop{te ide{ u {kolu ako no} pro-dre`di{ na nasipu... Moj ludi brat.

(Pri|e bratu ponovo, pipa mu le|a, da li je mokar.)

MARIJA: Kako su keva i }ale?(U pola glasa.)Niko nije dovukao dete, osim tebe.

VIOBRAN: Obaveza je obaveza za sve. Ne brani tu|e, svoju ku}u brani.

JARAC: Kurac je, izvini snajka, za sve. Eno puna Knez Mihajlovaizbeglica. Nijedan nije na nasipu.

MIHAJLO: Smrzli ste se?

STOJAN: Opasno.

(Jarac i daqe vodi svoju misao.)

JARAC: Za vas Savamalci, obaveza. Vanredna odbrana. A za lezi-lebovi}e izbegli~ke...

STOJAN: I ja sam izbeglica.

JARAC: Ti si ro|en tu u Kara|or|evoj...

84 Sini{a Kova~evi}

STOJAN: Keva i }ale su mi u pro{lom ratu pobegli iz Gacka sajednim cegerom. Mo`e{ slobodno i mene da ra~una{ uizbeglice. Malo im je wihove muke, jo{ }e{ ti da imsere{...

VLADA: Aj’ sad, dosta...

(Marija im sipa vru}u rakiju.)

VLADA: Vedrina celu no}. Puca kamen. Nije mi jasno od ~ega raste.

MIHAJLO: Sigurno su uzvodno ki{urine... Ili sneg.

(Jedan od qudi zaspi za stolom. Marija im sipa rakiju.)

JARAC: Samo da se ne zaledi, onda smo najebali. Izvini snajka.

(Marija se nasmeje.)

MARIJA: Ni{ta. Ni{ta. Pijte, ugrejte se.

MIHAJLO: Je l’ narasla no}as?

STOJAN: Onako.

JARAC: Podlokala kod Jalije. Tamo je najgore.

MARIJA: Skinite se, bi}e vam hladno kad iza|ete.

VLADA: Sad }emo mi da idemo.

SLOBA: Od ~ega raste, nisam lepo pametan?

VLADA: Od ~ega? Ne pada kod nas, al’ pada gore.

JARAC: Dva meseca nisam spav’o ko ~ovek. I kad zaspim sawam kakopunim yak~i}e. Pa dokle, pizda mu materina. Izvini snajka.

MARIJA: (Kroz smeh.)Ni{ta, ni{ta.

(Qudi piju, Marija im doliva. Led sa ~izama i bundi se topi i razliva popatosu. Razgovor sve `ivqi, qudi upadaju jedan drugom u re~.)

VIOBRAN: Deda Mitar, ribar, ka`e da nikad nije bila ni ve}a, nit jeikad vodostaj tol’ko traj’o.

VLADA: Nije to vodostaj nego vodorast.

(Svi se nasmeju.)

STOJAN: ^etrdeset{esti dan.

SLOBA: Vanredne.

MIHAJLO: I {est redovne, pedesdva.

Ze~ji nasip 85

VIOBRAN: Bi}e ribe dogodine ko gliba. Deda Mitar ka`e da su tako itrijespete, posle vodostaja, na prole}e ribu vadili kr-parama.

VLADA: Samo, ka`u, da onda nije bila ovolika.(Ustane.)’Ajde, qudi, popijte, pa da idemo.

VIOBRAN: Ka`u ti keva i }ale da ti i mali pre|ete kod wih. Na^uburi je skroz bezbedno. Ka`e }ale da mu je bog posl’opaket kad je post’o ^uburac.

MARIJA: Ne treba.

STOJAN: (Viobranu.)Otkud tvoj }ale na ^uburi.

VIOBRAN: Keva mi je sa Kaleni}a. Pa kad su mi deda i baba zevnuli, oni keva pre|u tamo. Ostavili meni ovu gajbu ovde.

MIHAJLO: (Mariji.)Pa {to ne odete vas dvoje?

MARIJA: Ma jok. Ne}e biti ni{ta. A i da odem, ko da vama kuva{umadinca. I da mi dovedete ovde ove sojke iz Bristola, pada posle moram da kre~im. Jeftinije je ovako.

(Qudi se nasmeju.)

SLOBODAN: Tetka, boqe vam je tamo.

MARIJA: Ku}a ne le`i na zemqi, nego na `eni. A i Marku je daleko{kola. Ma ne}e poplaviti, ne brinite. Ne bojte se...

VLADA: Ne bojte se, dobro biti ne}e, {to re~e Wego{. Aj’mo.

STOJAN: (Zapeva.)Beogradski mali pijac potopila Sava...

(Svi se nasmeju. Vlada po~ne da drma zaspalog ~oveka. Pani~no.)

VLADA: Miladine, ustaj, provalila!

(Svi se nasmeju. Miladin lewo digne glavu.)

JARAC: Ja sam ~uo da ~ovek od toga mo`e da poludi.

VLADA: Od bu|ewa?

JARAC: To, kad ga waka{ ~im zaspi. Nije to za zajebanciju. Izvinisnajka.

(Marija se nasmeje.)

VIOBRAN: Seko, da nam nije tebe i ove tvoje vru}e.

86 Sini{a Kova~evi}

(Svi poustaju. Vlada iz yepa izvadi litru rakije.)

VLADA: Evo Marija. Ovo za ujutru.

STOJAN: Fala ti puno.

MARIJA: Ma pobogu qudi, pa nema na ~emu. Pa i vi bi tako da je va{aku}a na obali.

STOJAN: Opet smo iskaqali.

MIHAJLO: Aj, ne ser’te vi{e, izvini snajka.

(Svi prsnu u smeh.)

VLADA: Ovima iz tvoje smene reci da je u Jaliji i ovde kod tebenajgore.

(Marija pridr`i Mihajlu bundu.)

MIHAJLO: Bez brige.

(Qudi pozdravqaju i izlaze.)

MARIJA: (Vladi.)Pozdravi Ru`u. Do|ite.

VLADA: Kad se ova salauka zaustavi. Uzdravqu.

JARAC: Snajka izvini.

(Mu` udari Mariju po stra`wici.)

MARIJA: Mar{, kretenu.

(Iza|u svi osim Viobrana i Slobe. Marija mu pridr`ava bundu. Obra}ase Slobodanu.)

MARIJA: Da ne slu{a{ ovog ludog oca vi{e. U {kolu i ta~ka. ’O}e{da ne maturira{, je l’ to ’o}e{...

(Iza|u svi. Ostanu samo sestra i brat. Marija zakop~ava bundu Vio-branu.)

MARIJA: Stvarno si blesav. Da ga vi{e ne vu~e{ po ovoj hladno}i igolomrazici... Propa{}e ti dete, some.

VIOBRAN: Razvodim se.

MARIJA: [ta ka`e{?

VIOBRAN: To {to si ~ula. Som se razvodi.

(Tajac.)

VIOBRAN: Definitivno.

Ze~ji nasip 87

MARIJA: Ne budali.

VIOBRAN: Ne budalim. Vara me, smeje mi se ceo Beograd, mislim da imali zna, keva i }ale su ~uli, ortaci mi se smeju iza le|a...

MARIJA: S kim?

VIOBRAN: Neki Poqanski, sa radija...

MARIJA: Jesi siguran... Qudi su stoka, ~ar{ija je...

(Brat je prekine.)

VIOBRAN: Ma vi{e se i ne kriju.

MARIJA: Ovo nije vreme za razvode, Viobrane...

VIOBRAN: A koje jeste.

MARIJA: U smutna se vremena ~ovek ne razvodi. Naro~ito ne posledvadeset godina braka.

VIOBRAN: Dvadesetdve.

MARIJA: Triput meri jednom seci.

VIOBRAN: Premereno.

MARIJA: Je l’ taj o`ewen? Nisu ovo vremena za razvode, Bato... Pakraj sa krajem se jedva... Bo`e ne mogu da verujem. Yukelajedna pokvarena.

VIOBRAN: Ide slava. Treba da pravim budalu i od sebe i od vas... Kevai }ale... Razume{... Puna ku}a gostiju, svi se podgurkuju,svima neprijatno...

MARIJA: Ma polomi kurvu, odvikni je od {valerisawa...

VIOBRAN: Ne vredi...

MARIJA: Vredi, vide}e{... Iz raja je, veruj mi...

VIOBRAN: Pre bi ruku odsek’o... Kako }u ja bez we, kad ja wu oteram,Bo`e blagi...

MARIJA: Onda tom Poqanskom po tamburi. Ne daj na sebe... Vidikoliki si... Brani sebe i svoje.

(Sa praga sobe oglasi se klinac u piyami, onakav kakvi mogu bitidevetogodi{wi prin~evi nakon sna.)

KLINAC: Je’ se ti to, ujko, vazvodi{?

(Ti{ina. Napoqu pucaju sante i kamen. Viobran istr~i iz ku}e, izno-se}i pune o~i suza.)

88 Sini{a Kova~evi}

4.

(Nasip. Zimsko prepodne. Pramewe magle nad rekom. Sante. Jarac, Mi-hajlo i Viobran kraj vatrice. Qudi u poslu. Vlada i Stojan obilaze izagledaju nasip. Gde-gde poprave vre}u sa peskom ili nesigurno mestopoklope novom vre}om.)

JARAC: [ta je ono, lebac ti se ogadio. Eno ga, potonu sad.

SLOBODAN: Koje? Ono uz veliku santu?

MIHAJLO: Crkotina neka, ili paw.

JARAC: Sunce ti jebem, ono je ~ovek!!!

MIHAJLO: Gde, bre?

JARAC: Eno tamo.

MIME: Potonu...

STOJAN: Qudi, ~ovek u Savi, udavi se ~ovek!! Qudi!

(Qudi se skupe. @agor, vreva, neverica.)

JARAC: Eno ga.

(Onda se sa vode za~uje jezivi urlik samrtnika. Zamrzne krv u `ilama.Mihajlo zbaci sa sebe bundu, izuje ~izme i potr~i nekoliko metaranizvodno.)

VLADA: Mihajlo, jes’ ti lud!

(Potr~i za Mihajlom da ga uhvati, ali Mihajlo sko~i u vodu. Svipotr~e nizvodno, prate}i reku. Slobodan se skine u nameri da sko~i uvodu, ali ga Vlada ~vrsto stegne.)

VLADA: Pomeri se, mamu ti jebem balavu, pi~ku }u ti polomiti.

(Dotr~i Viobran.)

VIOBRAN: Dr`i ga kume, kumim te Bogom.

5.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Marija postavqa sto. Za stolom, oborene glavesedi wen i Mihajlov sin Marko. Devet godina, “kotrqa” R.)

MARIJA: Ni{ta me se ne ti~e i kvit. Sad kad ti otac do|e, vide}e{svog gosu.

Ze~ji nasip 89

MARKO: Nemoj da mu ka`e{, molim te. Ovo je pvvi i posledwi put.

MARIJA: (Ironi~no.)Prvi i posledwi.

MARKO: Mamice, molim te.

MARIJA: (Quta.)Prvi nije, a da bude posledwi, u to }e te ubediti otac, sadkad do|e.

MARKO: Pvvi me je divao.

MARIJA: Uvek tebe neko prvi dira, nevina{ce majkino. A menijednom mese~no sti`u pisma od u~iteqa.

MARKO: Psov’o mi je matev.

MARIJA: Ot’o si mu u`inu. [kolski strah i trepet.

MARKO: Mamice, on je meni pvvi...

(Tog trenutka u sobu grunu desetak unezverenih qudi. Nose Mihajlaizme|u sebe, umotanog u bunde i }ebad. Jarac i Vlada samo u yemperima,o~ito je da su Mihajla umotali u svoje bunde. Marija ustane, otme joj seglasni uzdah, a onda ostane ukopana, sa {akom sme{no postavqenompreko nosa i usta.)

VLADA: Daj brzo rakije!

MARIJA: (Nekako se odledi.)Je l’ `iv?

VLADA: I lanene pe{kire.

(Marija pritr~a Mihajlu. Qudi ga spuste na sto.)

MARIJA: Mihajlo! Vlado, je l’ `iv, ako Boga zna{?

JARAC: @iv je, snajka, ne brini.

VLADA: Daj rakiju.

(Marija pretura po ormaru tra`e}i pe{kire.)

MARIJA: Laneni...

(Stojan do|e do kredenca i sam uzme rakiju.)

VLADA: Skidajte ga, brzo.

(Qudi se u`urbaju oko Mihajla, skidaju ga. Miladin Spava~, potpunonesvesno i nepotrebno, po~ne cediti vunene ~arape koje je netom skinuosa Mihajla. Marija stoji kraj wih, kao udarena u{icom sekire, rukupunih pe{kira.)

90 Sini{a Kova~evi}

MARIJA: [ta je bilo?

(Mihajlo uskoro ostane potpuno nag.)

MARIJA: [ta se desilo?

(Vlada uzme rakiju i poku{ava da je silom uspe Mihajlu u usta.)

VLADA: Otvorite mu usta.(Mariji.)Izvadio je ~oveka iz Save.

(Dvojica silom otvore usta Mihajlu.)

JARAC: Al’ je ste’go, brat ga jebo.

(Vlada pa`qivo sipa rakiju Mihajlu u usta. Mihajlo se zaka{qe.)

SLOBA: Dobro je. Te~o, alo...

STOJAN: Trqajte ga.

(Masiraju Mihajla rakijom i lanenim pe{kirima. Iza lana, na Mihaj-lovoj ko`i, ostaju {iroki, crveni tragovi.)

MILADIN: Ja~e qudi, prsa su najva`nija.

MARIJA: Kakvog ~oveka?

JARAC: Qudi, za tak’u stvar treba imati muda, bre. Izvini snajka.

(Maseri vrlo ozbiqno shvataju svoj posao. Mihajlo zaje~i.)

MARIJA: Lak{e malo, molim vas.

VLADA: Ni{ta ja nisam video. Samo ~ujem...

(Marija ga prekine.)

MARIJA: [ta je bilo, pobogu ~ove~e?

VLADA: Izvadio je davqenika.

STOJAN: Sre}om da je bila ona ~akqa.

MARIJA: Kako?

MILADIN: Ja sam samo ~uo Jarca, onaj se davi. I video Mihajla kakoska~e.

VLADA: Skuvaj, Marija, ne{to toplo. ^aj ili rakiju.

VIOBRAN: Sad je sve gotovo. Sve }e biti u redu.

(Zagrli sestru.)

SLOBA: Da je te~a zakasnio deset sekundi, ode onaj.

Ze~ji nasip 91

VIOBRAN: Tre}i put ga izbacilo.

MILADIN: Pliva ko tane, riba mu nije ravna.

JARAC: Ro|en, bre, na vodi, o’de odrasto, kako, bre, ne bi pliv’o. Sa-vamalci prvo proplivaju, pa prohodaju.

STOJAN: Ma, jes’ ti vid’o {ta je davqenik. Kad uvati, ko mengelama.Nismo mi, tetka Maro, mogli odvojiti onog od Mihajla petminuta. Prsti u{li u meso. A i Mihajlo steg’o onu ~akqu,zglobovi mu, bre, pobeleli, misli{ smrvi}e je, bog te jebo.

MARIJA: Kakvu ~akqu?

JARAC: Kad je Mihajlo doplivo do onog sirotkovi}a, po~’o ga jevu}i prema obali. Dok je, razume{, im’o snage. Kad je po~’oda baldi{e, onda mu je Stojan uspeo da doturi ~akqu.

MARIJA: O, Bo`e gospodine.

VLADA: Kuvaj ne{to Marija.

(Marija se u`urba oko {poreta.)

MARIJA: Gde je taj nesre}nik? Je l’ `iv?

VLADA: Odneli su ga u bolnicu. Plav ko {qiva.

MILADIN: Kako je up’o? S nasipa verovatno?

JARAC: Taj ako se izvu~e, ja }u prestanem da psujem, jebe{ mi mater.

MILADIN: Ma kakvi sa nasipa. Nosila je wega dugo.

MARIJA: Mo`da je neki samoubica. Jadni~ak.

VLADA: Ko to zna.

VIOBRAN: Ko na ovu zimu sam da ska~e.

JARAC: Zna{ ti {ta zna~i, sad u vodi pet minuta. Pukne{ ko ~a{a.Ode srce dok si rek’o kajla!

SLOBA: Izvu}i }e se.

JARAC: Daj Bo`e. Al’ sumwam.

VLADA: Upao je sigurno.

(Marija tek sad primeti da je potpuno zaboravila na sina koji pre-pla{en i zbuwen, stoji {}u}uren kraj {poreta. Pri|e mu i po~ne gaqubiti po rukama i temenu. Onda ga privije uz sebe, toliko sna`no kaoda ho}e da ga vrati u utrobu.)

MARKO: Dobvo je, mama.

(Revnosni maseri i daqe u svom delikatnom poslu, nesmawenom `e-stinom. Onda Mihajlo jekne dva-tri puta. Uspravi se, sedne.)

92 Sini{a Kova~evi}

MIHAJLO: Lak{e malo, pizda mu materina.

(Muk. Jarac se polako i teatralno prekrsti.)

JARAC: Hvala ti sveti Nikolice.

6.

(Spava}a soba Marije i Mihajla. Mihajlo le`i u krevetu. U|e Marija,unese poslu`avnik sa ~ajem.)

MIHAJLO: Ne mogu vi{e, ako Boga zna{.

MARIJA: Mora{, sre}o, da se iznoji{.

(Stavi poslu`avnik pred mu`a i sedne na ivicu kreveta.)

MIHAJLO: Mali spava?

(Marija potvrdi glavom.)

MIHAJLO: Vrelo je.

MARIJA: Ni{ta ja ne znam.

MIHAJLO: Ima{ ti du{u? O{uri}u se.

(Mihajlo sr~e, Marija ne skida pogled sa svog ~oveka.)

MARIJA: Kako ti je?

MIHAJLO: U`asno.

MARIJA: (Upla{eno.)Kako u`asno?

MIHAJLO: Kao da me je tenk pregazio. Boli me svaka ko{~ica. To je odonih klipana i wihove masa`e.

MARIJA: (Ne`no.)Moj heroj... Je l’ mnogo hladna?

MIHAJLO: Ma gde je hladna u decembru, {ta ti je...

MARIJA: Moja luda glava. Sad skakati u reku. I to niko drugi, negoba{ on.

MIHAJLO: Ti da si ~ula taj urlik, nije on ni zapomagao, nije to bilo niupomo}, nego urlik. Neverovatno. Tako ~ovek da mo`e daurlikne.

MARIJA: Tako glasno?

Ze~ji nasip 93

MIHAJLO: Nije tu stvar samo u glasno}i... To jeste neverovatno glasno,ali ima jo{ ne{to... Jebem li ga, neku puno}u, jezu neku, {tali... Strah... Je li pre`iveo?

MARIJA: Bio je Vlada ovde dok si spavao. Niko nije mogao da ode dobolnice, opet raste...

MIHAJLO: Pa {ta je to pobogu...

(Marija ga zagrli, nasloni mu glavu na rame, zapla~e.)

MARIJA: Mogla sam te izgubiti...

(Mihajlo je miluje po kosi.)

MIHAJLO: Dobro je... Neka.

MARIJA: [ta neka... [ta bi mi bez tebe, glavo luda... [ta bih ja beztebe...

(Pla~e. Mihajlo je qubi po kosi, poqupcima joj skida suze. Ona mu po~neuzvra}ati. Otraje to nekoliko trenutaka, Mihajlo je prevrne pod sebe.)

7.

(Nasip. Provejava. I kao da sneg poja~ava sivilo zimskog sutona. Stojani Slobodan sla`u vre}e.)

STOJAN: Evo jo{ ovde. Tako.

(Nameste vre}u. Ne curi vi{e muqava ledewa~a.)

STOJAN: Daj da sednemo malo. Imamo i mi du{u.

(Sednu na vre}e. Zapale. Odbijaju plave dimove. Svetiqka na banderi~kiqavo se upali.)

STOJAN: Pa gde si ti, pobratime? Ne vi|am te.

SLOBODAN: Kako, pa svaki dan smo ovde...

STOJAN: Ne mislim na nasip, zna{ ti o ~emu ja govorim, nemoj mi sepravi{ lud. Kol’ko nisi bio u Obili}u?

SLOBODAN: Jedan bariton mawe, vi{e. A i kome je sad do pesme.

STOJAN: Do|i ti samo. Mawe se peva, vi{e planira i razgovara.(Zna~ajno.)O va`nim stvarima.

94 Sini{a Kova~evi}

SLOBODAN: Premorim se ovde... Ne mogu. A i mene te va`ne stvari nezanimaju. Zna{ da je pao mali Jarac.

STOJAN: ^uo sam. Gde?

SLOBODAN: Na {tajgi.

STOJAN: Jebe{ mi kevu, on nije normalan. Pa ko sad ide da krade na`elezni~ku stanicu, ima vi{e pandura u civilu, od put-nika. Na ~emu je pao?

SLOBODAN: Ne{to krupno izgleda. Ne}e veliki Jarac da pri~a ni{ta,proba da ga vadi.

STOJAN: To malo te`e. Jedino, pu{ku u ruku... Koji mu je...

SLOBODAN: Je l’ ti se javqa }ale?

(Stojan odmahne glavom.)

STOJAN: Keva ’o}e da mi svisne... Tri meseca ni re~i.

SLOBODAN: Javi}e se, vide}e{. Vidra je to.

STOJAN: Tetak ti pliva kao riba. Jesi ti stvarno hteo da ska~e{?

SLOBODAN: Jesam. Qudski je `ivot svetiwa. Ajmo, curi dole kod Bro-darske kasine.

STOJAN: Sedi jo{ malo, da popu{imo. Ne moramo sve ba{ nasdvojica.

SLOBODAN: Totalno smo neorganizovani. A vlast kao da boli kurac,ho}e li pola Beograda oti}i pod vodu.

STOJAN: Ma koja, bre, vlast... Pa mi smo pod okupacijom, bre... Kojakur~eva vlast. Gomila nesposobnih lopova i... Ma, pi~ka immaterina izdajni~ka... Koja su oni vlast. Pa zna se ko vladaokupiranim zemqama... Okupacioni guverneri...

SLOBODAN: Ti{e, ~u}e te neko...

(Stojan sve vi{e pada u vatru.)

STOJAN: Ma nek ~uju, boli me stojko... Vlast. Od zla oca i od goremajke... Do ju~e ker nije im’o za {ta da ih ujede, sad se vozajuu crnim limuzinama. Ima da leti perje... Joj, kad narodupukne trpilo... Joj.

SLOBODAN: Ni~ija nije do zore gorela.

STOJAN: Ni~ija... Da te pitam, pobratime...

SLOBODAN: Pitaj...

STOJAN: Malo mi neprijatno...

Ze~ji nasip 95

SLOBODAN: Slobodno.

STOJAN: Sad si najboqi sa Qubom pekarom... Ka`u, stalno stezajedno...

SLOBODAN: Ma jok...

STOJAN: ’O}u samo da ti ka`em da se ~uva{.

SLOBODAN: [to?

STOJAN: Tako. Ti zna{ {ta se o wemu pri~a.

(Nasipom nai|e Miladin. Pune ruke novina.)

MILADIN: Poku{aj atentata na ministra policije! Poku{aj atentatana ministra policije, atentator pobegao kroz Botani~kuba{tu. Poku{aj atentata...

STOJAN: De si bre, Mime... [ta ima, burazeru...

MILADIN: Pucali na skota...

SLOBODAN: Je l’ `iv?

MILADIN: Jo{ se ne zna? Pao mali Jarac...

STOJAN: ^uli smo.

MILADIN: Stigle nove kurve u Bristol. Odli~ne su?

STOJAN: Rumunke?

MLADIN: Ma jok, bre, na{e iz Bosne. Ne mo`e da se u|e kol’ka jegu`va... Jedva sam se ubacio sino}.

STOJAN: \ubrad. Pa je l’ im i{ta sveto, majku im jebem. Pa to su tisestre, Miladine...

MILADIN: Ma de, bre, kurve sestre, {ta ti je Stole... Sestru ra|a keva,rava je rava, razume{...

STOJAN: Joj, Srbi... Gde }e vam du{a...

SLOBODAN: Nesre}a nema naciju, brate... Ona je internacionalna.

STOJAN: (Ironi~no.)Je l’... Je l’ te to Quba pekar nau~io, brate... Dru`e brate.

MILADIN: Je l’ ti se javq’o }ale?

STOJAN: [ta te boli kurac.

(Krene qutit i rasr|en ka pomr~ini.)

MILADIN: ^ekaj brate, {ta ti je...

SLOBODAN: Stani, Stojane... Pobratime!

(Stojan ode ne osvr}u}i se.)

96 Sini{a Kova~evi}

MILADIN: Koji mu je?

SLOBODAN: Je l’ znaju ko je?

MILADIN: Ko, bre?

SLOBODAN: Atentator.

MIME: Ma kakvi. Ko da ga uvati? Ovi na{i slepci od pandura. Su-tra sti`e neka specijalna policijska ekipa iz Nema~ke...

MILADIN: (Potr~i za Stojanom.)^ekaj Stole, majke ti... Evo, ne}u da idem vi{e u Bristolu.]aletovog mi i kevinog groba... ^ekaj, brate...

(Otr~i za Stojanom. Slobodan stoji sam na nasipu. Lupaju sante. Crnevrane polegale po belom ledu. Sloba gleda a onda i on potr~i za prija-teqima.)

8.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Porodica za stolom. Doru~kuju.)

MIHAJLO: Ja sam tebi rekao, ako mo`emo kao qudi i kao drugovi,mo`emo. A ako ne, ne. Jo{ jednom ne{to ~ujem, polomi}u te.Sa tobom, izgleda, ne vredi lepo.

MARKO: Tajo...

MIHAJLO: Sad ja pri~am. Ti zna{ da ja u {kolu, da te proveravam, ne}uda idem. Zna{ i za{to. Ja sam mislio imam odraslog sina,mo`emo se, razume{, dru`iti i dogovarati o svemu, a tideci otima{ u`inu. Jesi gladan, je l’ ti mati nije spremila,a?! Sve si ocene pokvario. Marko, jo{ jednom ne{to sli~no,pazi, i zaboravi}u da ima{ devet godina, prebi}u te kaoma~ka, ~asnu ti re~ dajem.

MARKO: (Kroz suze.)Tajo, ne}u vi{e, ~asna ve~.

MIHAJLO: ^asna re~?

MARKO: ^asna ve~.

MIHAJLO: Evo ruka. I ne}emo sad da pla~emo, to }emo da ostavimowima.

(Poka`e glavom na Mariju. Otac i sin se rukuju. Resko kucawe navratima. Samo jednom. Odlu~na ruka {irom otvori vrata. ^ovek u crnojSS uniformi stoji na vratima. Ruka na pozdrav.)

Ze~ji nasip 97

SS: Hajl Hitler!

(Muk. Iza Nem~evih le|a, u Mihajlovoj avliji, nekoliko nema~kih voj-nika.)

SS: Gospodin Mihajlo Savi}?

MIHAJLO: (Nesigurno.)Da.

(Esesovac pru`i ruku.)

SS: Major Rudolf [tal. Do{ao sam da vam zahvalim. Mene steju~e izvadili iz vode.

(]ute.)

MIHAJLO: To bi svako uradio... Moja `ena Marija.

MARIJA: (Smu{eno.)Drago mi je.

(Rudolf [tal, SS major lupi petama i poqubi Mariji Savi} ruku.)

[TAL: Gospo|o.

(Opet duga pauza.)

MIHAJLO: I moj sin Marko.

[TAL: Svi troje na M. Ba{ zgodno. Zdravo Marko. Herman!

(Klinac ne udostoji [tala odgovorom. U|e Herman sa brdom paketa.)

[TAL: Danke Herman. Mali pokloni. Cve}e za damu.

MARIJA: Niste trebali.

[TAL: Gospodine Savi}u, bi}u vam zahvalan dok sam `iv. I ja imoja porodica.

(Mihajlo Savi}, jo{ pod {okom, smu{en, unezveren, mo`da bi se ~akmoglo re}i razo~aran, upla{en.)

MIHAJLO: Ne morate zahvaqivati... Desilo se tako... pa to je takonormalno.

[TAL: Nisam siguran da je ba{ najnormalnije u decembru skakati ureku. Kako se ose}ate, mislim zdravstveno?

MIHAJLO: Sasvim dobro, hvala.

[TAL: Iza|ite Herman. Po}i }ete, jo{ danas, sa mnom kod lekara.

MIHAJLO: Nema potrebe, gospodine, sasvim mi je dobro.

98 Sini{a Kova~evi}

(Opet za}ute.)

MARIJA: A ti nikako da ponudi{ gospodina [tala da sedne. Sedite,izvolite.

([tal i daqe stoji.)

[TAL: Sve je sre|eno, pregled je zakazan. Mislim da je potrebno dato u~inite. Kod nema~kih doktora.

(Pauza.)

MARIJA: Sedite, izvolite.(Mihajlu.)A da ipak ode{...

[TAL: Kola }e vas odvesti i dovesti, majka mu stara, niste dete dase oko takvih stvari ube|ujemo.

(Jo{ uvek svi stoje. Marija po~ne otpakivati poklone: namirnice,obu}a, prava ko`na lopta...)

MARIJA: Stvarno niste trebali, gospodine...

[TAL: Sitnica u odnosu na to koliko sam ja zadu`en.

MIHAJLO: Sedite.

(Sednu napokon. [tal se obrati de~aku.)

[TAL: Kako je u {koli?

MARKO: Dobvo.

MARIJA: A hvala?

MIHAJLO: Mo`e jedna rakijica?

[TAL: Ako insistirate.

(I Mihajlo i Marija istovremeno po|u po spasonosnu rakiju.)

MIHAJLO: Neka, ja }u.

(Atmosfera puna neugodnih pauza, nategnuta, isforsirana.)

[TAL: Gospodine Savi}u, ja sam iskren ~ovek. Meni se ~ini da viod mene zazirete. Ja sam ~astan ~ovek i u ovu ku}u sam do{aokao du`nik i prijateq.

(Tajac. Traje. Mihajlo ni{ta ne govori. Klokot rakije, kao grmqavina.)

Ze~ji nasip 99

9.

(Logor opasan bodqivakom `icom. Praskozorje. Naslu}uje se po~etakdana. Magla pala na sparu{enu travu. Blista iwe. Nekoliko qudinaslowenih uza zid. Ruke vezane na le|ima. Herman dâ znak. Za{tek}eCrni Laza. [tepuju mitraqeski meci po belim prsima. Qudi-snopovipadaju polako i izuvijano. Kao da odla`u susret sa smrznutom bquzga-vicom. Blato i krv. I tek kad svi popadaju, Crni Lazar se zaustavi.Crn, da crwi biti ne mo`e.)

10.

(Savamala. Nasip. Miladin pretovaren novinama, ide ulicom.)

MILADIN: Novo vreme. Novo vreme... Srpski patriota spasao nema-~kog oficira. Novo vreme. Srpski rodoqub, rizikuju}isvoj `ivot, sko~io u nabujalu Savu da spase nema~kog prija-teqa. Novo vreme. Novo vreme. Novi dokaz srpsko-nema~kogprijateqstva...

(A kao da u glasu Miladina, kolportera, zvanog Mime ima i ironije.Kanda.)

11.

(No} na nasipu. Oko vatre skupqeni Mihajlo, Vlada, Jarac, Stojan,Viobran, Sloba, Mime i jo{ par qudi koje smo videli kod Mihajla.Fla{a sa rakijom ide u krug.)

VLADA: To je, bre, neverovatno. Takva, razume{, slu~ajnost.

JARAC: Jebi ga.

STOJAN: Da sam znao ko je i ja bi’ sko~io... Da ga za svaki slu~ajubodem i no`em.

VLADA: Ti si iz vode izvadio [tala. Skak’o si pod sante da bispasao Krvavog Rudiku. Gospode Bo`e.

(Negde sa reke dopre strahovit prasak.)

JARAC: Jutros su streqali wih petnaest. ^im je up’o u logornaredio je da se izvede petnaest mladi}a.

MIHAJLO: Za{to?

100 Sini{a Kova~evi}

VIOBRAN: Kako, bre, za{to? Poku{aj atentata na Rudija [tala, SS

majora, zamenika komandanta grada, komandanta logora Ba-wica, ej, majstore.

MILADIN: [to sko~i, crni Mihajlo.

JARAC: Kako, bre, {to sko~i. Ko da je on znao za kim ska~e. Jebi ga.

STOJAN: Ajmo qudi.

MILADIN: Otkud on u vodi?

VIOBRAN: Pucali na wega na mostu. Ubili mu {ofera i posilnog, agwidi ni{ta. Kad je vid’o kol’ko je sati, on preko mosta.

VLADA: Pa kako nije bio u uniformi, pi~ka mu materina.

STOJAN: Zna~i, on je bio u vodi od mosta dovde.

JARAC: Kako nije bio u uniformi? Pa oni je ne skidaju ni kad jebu.

SLOBODAN: Ajmo qudi, vreme je.

MILADIN: Ti, Mihajlo, ko da si se na Boga bac’o kamewem.

JARAC: [ta si se ti balavi, koji kurac okomio na Mihajla? K’o daje on kriv.

VIOBRAN: Od mosta dovde?! Koja je to mrcina.

SLOBODAN: Vreme je, qudi.

MILADIN: [to si, bre, dosadan?

SLOBODAN: Raste, magar~ino. Provali}e.

MILADIN: Tata ti je magar~ina... Izvini ~ika Viobrane.

VLADA: Koji vam je. Dosta. Vi{e nigde ne ide bez deset vojnika. Svinaoru`ani do zuba.

MIHAJLO: I kod mene je bio sa vojnicima.

SLOBODAN: Samo da nisi skak’o.

VIOBRAN: Da on nije sko~io, danas bi streqali sto Srba. Mo`da ivi{e.

STOJAN: Ajmo qudi, najeba}emo.

(Ponovo stravi~no prasne negde na sredini reke. Qudi ustanu i krenudu` nasipa. Jarac uhvati Mihajla za ruku.)

JARAC: ^ek’ da zapalim. Puca no}as, opasno. Ne mogu nikako da senaviknem, svaki put me prese~e.

(Namerno sporo pripaquje. Sa~eka da se qudi odmaknu od wih dvojice.Napokon ostanu sami.)

JARAC: Mihajlo, ko brata te molim.

Ze~ji nasip 101

MIHAJLO: [ta je bilo?

JARAC: Mihajlo, brat mi je u logoru, pomagaj, ako Boga zna{.

MIHAJLO: [ta ja tu, Jarac...

JARAC: (Prekine ga.)Du`nik ti je, `ivot si mu spaso, molim te ko Boga, ja nikadnikom nisam ost’o du`an, slavi}u te mesto krsne slave,ka`i mu da ga pusti, pusti}e ga, mora Mihajlo, nikad ni{tanikom nisam ost’o du`an, jebe{ mi mater ro|enu, brat mi jejedini. Kume, pomagaj!

12.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Mihajlo spava, Marija para stari yemper. Nekozalupa na vrata. Mihajlo sko~i, otvori ih. Na vratima `andarmerijskipodnarednik.)

PODNAREDNIK: Poma`e Bog. Jes’ ti, kakoszove, Milisav Savi}?

MIHAJLO: Mihajlo Savi}.

PODNAREDNIK: Sigurno?

MIHAJLO: Sigurno.

PODNAREDNIK: Dolaz’ ovamo.

MARIJA: (Prepla{ena.)[ta se desilo?(Stavi ogromni paket na sto.)

PODNAREDNIK: Evo, kakoszove, puter, meso, {e}er, konzerve, kafai sapun. Potpi{i.

MIHAJLO: [ta da potpi{em?

PODNAREDNIK: Moram ja to, kakoszove, da pravdam da sam sve,kakoszove, uru~io. Dostavio, razume{.

MIHAJLO: ^ekaj ~ove~e...

PODNAREDNIK: Sve, kakoszove, prekontroli{i. Nemo’ posle dabude, kakoszove, {ta ti ja znam. Da i, kakoszove,~ukulada. Umal’ da zaboravim.

(Izvadi ~okoladu iz yepa i stavi na sto. Mihajlo, zbuwen, potpisuje.)

PODNAREDNIK: Zna~i, ti si, kakoszove, izvadio gospodina majora.

MIHAJLO: Jesam.

PODNAREDNIK: (Dvosmisleno.)Blago tebe. Sre}ko.

102 Sini{a Kova~evi}

13.

([kolsko dvori{te. Klinci podeqeni u dve ekipe igraju fudbal. Galamai cika. Klinci pikaju krpewa~u. Po strani, stoji sasvim sam, MarkoSavi} sa novom ko`nom loptom u rukama. Klinci jure za krpewa~om,Marko Savi} pla~e.)

14.

(Ku}a Mihajla i Marije Savi}. Marija i Mihajlo. U|e Marko, modarispod oka, blatwavih kolena i pocepanog rukava na kaputu. Sav uvaqan ublato.)

MARKO: Dobav dan.

MARIJA: [ta je bilo?

MIHAJLO: Opet si se tukao.

MARKO: Pvvi su me divali.

MIHAJLO: [ta sam ja tebi rek’o?!

MARKO: Pvvi su me divali.

MIHAJLO: [ta sam ja tebi rek’o pro{li put, sunce ti jebem `e`eno.

(Po~ne skidati kai{.)

MARIJA: Mihajlo, nemoj.

(Marko po~ne plakati.)

MARKO: Tajo, nemoj, molim ti se, pvvi su me divali, o~iju mi.

MIHAJLO: Dolazi ovamo!

MARIJA: Nemoj, Mihajlo.

MARKO: (Isprekidano i kroz pla~.)Psovali su mi matev i oca... i... i Pevica vi{e ne}e da sedisa mnom.

(Povla~i se unazad, be`e}i od oca.)

MIHAJLO: (Stane.)Ne la`i!

MARIJA: Mihajlo!

MARKO: Ne la`em, tajo, o~iju mi... I nisu ’teli sa mnom da seloptaju... i... i... i opet su mi psovali oca...

Ze~ji nasip 103

(Za}ute svi. Jako dugo. Marija i Mihajlo se pogledaju. Marko jeca.)

MARKO: Fudbal su mi isekli... Ko`ni.

(Izvadi iz {kolske torbe ise~enu loptu. Duga, mu~na }utwa. Markojeca.)

MARKO: Tajo, ’o}e{ mo}i da mi ga opvavi{?

15.

(Nasip. Vlada, Viobran, Mime, Sloba, Jarac...)

MIME: Majstor Vi}o, nema ti zeta danas...(Slobi.)Nema ti ga tetak.

(Malo jetko i malo kao da Mime ho}e da pecne.)

SLOBA: Nema ni Stoleta.

MIME: Stole }e da do|e. Oti{’o je na Zeleni venac da uvaqa nekukafu i duvan. Stiglo mu iz Hercegovine...

VIOBRAN: Jebem vam mamu balavu, ludu... Pa je l’ vam malo, mali Jarac.

MIME: Mora od ne~eg da se pre`ivi, majstor Vi}o.

VIOBRAN: A, i to {to ka`e{. Meni u radwu niko ne u|e danima. Ko dapravi oluke u ovakvom vremenu...(Jarcu.)Jesi bio da ga vidi{?

JARAC: Ne daju.

VIOBRAN: (Zagrli Jarca.)[ta da ti ka`em, Vojo, brate.(Vladi.)[ta si se i ti umusio...

VLADA: ^u}e{.

JARAC: Nije dobro?

VLADA: Nije.

(Iza le|a pojavi se Stojan, osmehnut od uveta do uveta.)

STOJAN: Poma`e bog. ’De ste, Savamalci...

SLOBA: ’De si ti, brate...

104 Sini{a Kova~evi}

(Stojan im daje svakom po kutiju cigara. Mimetu gurne smotuqaknov~anica u yep. Izvadi iz yepa fla{u sa pi}em, pru`i je Vladi.)

JARAC: Pazi se, Stojane, ako za boga zna{...

STOJAN: Ma ko im, bre, jebe mater...

(Gurne Slobi u yep nekoliko nov~anica.)

JARAC: Zbog crne se berze ide u logor ili na streli{te, Stojane,Stojane...

STOJAN: Lovac je da lovi, prepelica je da se ~uva... Mogu da meuvate...

(Vlada ga prekine.)

VLADA: Sedi ovde...

(Stojan sedne. Savamalci oko wega.)

VLADA: Bila mi danas Marta voskarka. Ona je Ru`ina sestra odtetke. Ona sa tro{arine...

(Pauza. Ne{to lebdi u vazduhu. Ne{to te{ko.)

VLADA: Wen Bo{ko je u Nema~koj u zarobqeni{tvu. Stalag A dva.kod Minhena.

STOJAN: Pa tamo je i moj }ale... Pa u istom su logoru.

(Tajac. Ono u vazduhu ote`a za jo{ dve tone, cirka... Muk.)

VLADA: Pa... Pisao joj Bo{ko...(Stojanu.)I za tvog Vidaka.

STOJAN: (Ledeno.)Je l’ ne vaqa profesore?

VLADA: Ne vaqa.

(Muk. Savamalci poobarali glave, niko ne gleda u Stojana.)

STOJAN: Kako?

VLADA: U bekstvu. Pobeglo je wih nekoliko... Vidaka su ubiliseqaci u jednom selu... Sve su novine u Nema~koj pisale otome, ka`e Bo{ko. O tom patriotskom ~inu... Sedamdesetkilometara od logora.

VIOBRAN: Pa wega su, izgleda, zatukli... Ko besnog kera.

(Ujede se za usnu.)

Ze~ji nasip 105

STOJAN: Joj...

(Uhvati se za glavu.)

VLADA: ’Ajde, dr`i se... ’O}e{ da ja idem sa tobom do Mirjane...

STOJAN: Joj... Joj, Vida~e, nesre}ni~e... Joj meni... Joj, tajko moj...

(]ute svi. Jarac iz fla{e prospe nekoliko kapi na zemqu. Za du{u.Stojan eksplodira.)

STOJAN: (Glasno, koliko ga grlo nosi.)Joj majku vam jebem {vapsku... Pocrkali dabogda svi dokolevke, krvi }u vam se napiti, sve vam jebem i mrtvo i`ivo...

VIOBRAN: Mir... ^u}e te neko, smiri se...

STOJAN: Pa ja i ’o}u da me ~uju, majku im jebem va{qivu, ja i ’o}u da~uju da do|u, da odma’ po~nem.(Izvadi pi{toq iz nedara.)Da vide kako ]elovi}i svete...

(Stoji sa pi{toqem u ruci, zadihan, spreman na sve, mahnit i ustrep-tao. Veje. Pahuqice kao Nedi}eve petobanke.)

16.

(Ku}a Savi}a. Marija kuva kafu, za stolom sede [tal i Mihajlo. Pijurakiju. Na ~iviluku obe{en [talov ko`ni kaput i {apka.)

MIHAJLO: Tri dana sam vuk’o neku kijavicu, posle je i to pro{lo. Od~ajeva.

[TAL: [umadijskih?

(Nasmeju se.)

MIHAJLO: @iveli.

[TAL: @iveli. A vi, gospo|o, ne pijete?

MIHAJLO: Napila se jednom jo{ pre rata. Od likera.

MARIJA: Slatko, znate, pa me prevarilo.

[TAL: Veoma mi je drago, gospodine Savi}u, {to niste imalinikakve zdravstvene posledice. Uzgred, na nasip vi{e nemorate odlaziti.

MARIJA: Mnogo vam hvala, gospodine [tal. Divno.

106 Sini{a Kova~evi}

[TAL: Oslobo|eni ste.

MIHAJLO: Ne znam... Nije to ba{ tako jednostavno. [ta da vam ka`em...

[TAL: Mislim da vas razumem. Prijateqi, pogledi iskosa, bojkot,ku}a na obali, moralne obaveze... Ako se ve} zove Ze~jinasip, ne zna~i da ga prave zecovi, ve} qudi.

MIHAJLO: Otprilike.

[TAL: Kako ho}ete, od voqe vam. Uglavnom, ako se predomislite,vi{e ne morate.

(Marija donese kafu.)

MARIJA: Evo kafice.

[TAL: Hvala lepo gospo|o.

(]ute. Nestalo je teme. Svi to pravdaju srkawem kafe. Zna~i, }ute isr~u.)

MARIJA: (Tek da ne{to prozbori.)Otkad ste u Beogradu?

[TAL: Znam, gospo|o, za{to me to pitate, da se kladimo.

MARIJA: Za{to?

[TAL: Zbog jezika, je l’ tako?

MARIJA: (Nasmeje se.)Jeste.

[TAL: Od avgusta ~etrdesetprve. Zna~i, {esnaest meseci.

MIHAJLO: Govorite boqe od devedeset posto Srba.

[TAL: Do ~etrdesetprve bio sam bipatrid. Imao sam i nema~ki ijugoslovenski paso{.

MIHAJLO: (Iznena|en.)Kako to?

[TAL: Ovde sam ja ro|en. Tu sam i odrastao, pedeset kilometaraodavde, u Rumi. Znate gde je Ruma?

MARIJA: Sremac.

([tal se od srca nasmeje.)

[TAL: Tako ne{to.

MARIJA: A ja se ~udim, kako mo`e tako dobro da govori.

MIHAJLO: (Otme mu se.)Zna~i vi ste folks...

(Ujede se za usnu.)

Ze~ji nasip 107

[TAL: Folksdoj~er. Ne, nisam.

MIHAJLO: Kako niste?

MARIJA: [ta smo vas, nas dvoje, napali ispitivati.

[TAL: Ne smeta mi, gospo|o, nipo{to. Tridesettre}e moj pokojniotac se iselio u Nema~ku. Tad je na vlast do{la wegovastranka.

MIHAJLO: I vi ste po{li s wim?

[TAL: I ja sam nacionalsocijalista. A i{la je i cela familija.

MARIJA: Sipaj gospodinu [talu rakije.

(Mihajlo je poslu{a.)

[TAL: A gde vam je sin?

MARIJA: U {koli.

[TAL: Lep momak. Kol’ko ima godina?

MARIJA: U maju }e imati devet.

MIHAJLO: Alamuwa. Svaki dan polupanog nosa ili pocepanih ~ak-{ira.

MARIJA: Nemiran je, stra{no. A vi, jeste o`eweni?

[TAL: I tri }erke. Samo, za razliku od ogromne ve}ine o~eva imu`eva, nemam slike u nov~aniku.

MARIJA: Pa donesite je kad do|ete slede}i put.

(Mihajlo je “pogleda”, ali Marija kao da ne primeti.)

MARIJA: Da ih vidimo. Jeste li se ovde o`enili?

[TAL: Ne, ne. U Minhenu. @ena mi je Nemica. Mislim, pravaNemica. Gabrijela.

MIHAJLO: E sad je, stvarno, dosta sa pitawima. @iveli.

[TAL: @iveli.

MIHAJLO: To vam je na{ srpski obi~aj. Kad se dvoje nepoznatih sretnu,onda se siti naispitaju jedno drugog.

[TAL: Ne smeta mi to, gospodine Savi}u, da mi smeta ja bih vam torekao. A {ta vi radite?

MIHAJLO: Mislite, od ~ega `ivim?

[TAL: Ma ne, {alio sam se. @iveli.

MIHAJLO: @iveli.

108 Sini{a Kova~evi}

[TAL: Uostalom, ja ionako znam sve o vama. I da ste predavaliru~ni rad u {koli, da sad `ivite od toga {to mnogo stvariznate da popravite i napravite, jel tako? A red je, kad ja ve}toliko toga znam o vama, da i vi ne{to saznate o meni, je l’tako. @iveli.

MIHAJLO: @iveli.

[TAL: Kol’ko sutra mo`ete da se vratite na posao. Ako `elite,naravno.

MIHAJLO: Ne bih vi{e u {kolu, hvala.

MARIJA: Mihajlo?!

MIHAJLO: Dosta!

[TAL: To zna~i da i sad mislite da nije dobro {to smo mi ovde, uSrbiji? Slobodno recite, pa prijateqi smo.

(Tajac. Marija upla{eno pogleda u Mihajla.)

MIHAJLO: (Sigurnim i ~vrstim glasom.)Mislim da nije dobro {to ste ovde!

[TAL: Vi’te, gospodine Savi}u, kad biste to sagledali u jednom re-alnijem filozofsko-istorijskom kontekstu...

MIHAJLO: (Prekine ga, gotovo grubo.)[ta ste vi po zanimawu?

[TAL: Za{to?

MIHAJLO: Tako, zanima me.

[TAL: Farmaceut. Apotekar.

MIHAJLO: Sa univerzitetom.

[TAL: Da.

MIHAJLO: Tako sam ne{to i pretpostavqo.

MARIJA: (Upla{ena.)Nismo vam, gospodine, ni zahvalili za one namirnice.Tol’ko toga. Stvarno ja...

MIHAJLO: Ovako, gospodine [tal. Za neku pri~u sa vama ja nisamdorastao. A vi, opet, mene nikako ne mo`ete da ubedite da jedobro {to ste tu. Boqe, zato, da o tome ne pri~amo. @iveli.

MARIJA: Na svu ovu nesta{icu sav onaj maslac, {e}er...

Ze~ji nasip 109

17.

(Logor. Dvori{te. [amara ko{ava, vrte}i u krug pahuqe kao pepeqare.Desetak potpuno nagih qudi trupka u krugu, tako {to su im glave ume|uno`ju onog ispred wih. Mladi esesovac stoji u centru kruga. Bi~ uruci. Na gotovo de~a~kom licu mladi}a u crnoj uniformi, osmeh... \a-volak. Mefistofel~i}. Trupkaju logora{i. Dok Nemac ne pukne bi~em.Prepoznajemo Hermana, onog koji u stopu prati Rudolfa [tala.)

HERMAN: (Vikne.)Kuce!

(Logora{i se puste iz kola i po~nu skakutati ~etvorono{ke, kev}u}i...Laju, kev}u, opet jako dugo. Opet jako, jako, dugo... Sevne bi~.)

HERMAN: Mace!

(Opet isto. Mijaukawe.)

HERMAN: Ze~i}i!

(Uspravqene {ake pored u{iju. Skakutawe. Jedan logora{ padne. Dvojicamu pomognu da ustane.)

HERMAN: Stonoga!

(Ponovo poni`avaju}e kolo sa nosevima u tu|im dupetima. Onaj nesre-}nik ponovo padne. Sevne bi~. Krvavi trag na le|ima iznemoglog. Po-novo.)

18.

(Ku}a Savi}evih. Marija oko {poreta. U|e Mihajlo.)

MIHAJLO: Ka`i dragi~ka.

MARIJA: Popravio pumpu?

MIHAJLO: Ka`i dragi~ka.

MARIJA: Dragi~ka.

MIHAJLO: Popravio pumpu.

MARIJA: Sunce moje lepo.

(Pri|e mu i poqubi ga.)

MIHAJLO: Samo to. Daj ti ne{to konkretnije.

110 Sini{a Kova~evi}

MARIJA: Mar{.

MIHAJLO: Da sam znao da se tol’ko mrzne{, popravio bih ti je odavno.

MARIJA: Sit gladnom ne veruje.’ Ladno, a?

MIHAJLO: Ledeno. Skuvaj svom ~oveku ~aj.

MARIJA: Dupli. Zaslu`io si.

(Mihajlo pretura po ormanu.)

MIHAJLO: Gde su ti igla i kanap?

MARIJA: Tu su. Popi}u i ja jednu. Da nazdravimo za pumpu.

(Mihajlo prona|e poveliku iglu i kanap. Udene.)

MIHAJLO: I kad uzme{ vodu, uvek malo ispumpaj, mutna je kao oranica.

MARIJA: Ne vredi, takva je skroz. Otkako je Sava narasla. Stalno.

MIHAJLO: Prokuvavaj onda.

MARIJA: E, deda Drkajlo jedan. Pa {ta radim dva meseca.

(Uspe rakiju u dve ~a{e i do|e do mu`a. Dâ mu jednu.)

MARIJA: @iveli deda.

MIHAJLO: @iva bila.

(Kucnu se ispiju malo. Mihajlo ode do ugla, uzme ise~enu loptu, sedne, ipo~ne je za{ivati.)

19.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Za stolom Mihajlo, Vlada, Viobran, Jarac iSloba. Nedostaju Miladin, Stojan i tako|e dvojica koje smo do sadavi|ali, ali se nisu usu|ivali da govore. (Nije dao pisac.) Dakle, ~etvo-rica Mihajlovih prijateqa nedostaje. Marija, po strani, {trika.)

VLADA: Kol’ko za no} opadne, tol’ko za dan poraste. Neverovatno.Plus dva santimetra.

MIHAJLO: Gde su ostali?

VLADA: @iveli.

JARAC: Ako [vabe ne doteraju buldo`der, provali}e.

MIHAJLO: [to ova ~etvorica nisu do{la?

VLADA: Nije buldo`der, nego buldo`er.

Ze~ji nasip 111

MIHAJLO: ^uje{ ti, Vlado, {ta te ja pitam?

(Vlada neve{to sla`e.)

VLADA: Nije im stigla smena.

JARAC: ^izma mi je bu{na, krv joj jebem, levu nogu ne ose}am.

MARIJA: A snajka izvini?(Nasmeje se.)Evo po jedna kafica. Prava.(Ustane.)

VLADA: Nemoj, moramo da idemo.

MIHAJLO: Tek ste seli, popite kafu.

VIOBRAN: Mora se. Zna{ otkad pravu kafu nisam osetio, al moramo.

VLADA: Ajmo qudi. Marija, zdravo.

(Poustaju svi, osim Jarca.)

JARAC: Ja kafu moram popiti, pa makar me ubili za devet minuta.Sti`em ja za vama.

(Qudi iza|u. Ostanu Marija, Jarac i Mihajlo.)

JARAC: Mihajlo, brate{ka, jesi prob’o ne{to?

MIHAJLO: Jarac, za{to ova ~etvorica nisu do{la? Nemoj da me la-`e{. Gde su Stojan i Mime?

JARAC: Jebiga, {to pita{ kad zna{.

MARIJA: Kakvu pije{?

JARAC: Nemoj ni kuvati. Nisam kafu pio triput u `ivotu. Jedinokad imam zatvor, odma’ me protera, da prosti{. Mihajlo,’o}e biti ne{to?

MIHAJLO: Ne}u da te la`em, Jarac, nisam ni{ta ni poku{ao.

JARAC: [to, pobogu Mihajlo? Pa nije on u bawi, svaku no} vode nastreqawe, Jajinci su krvavi skroz.

MIHAJLO: [to je on u logoru?

JARAC: Uvatili ga kad je krao ugaq na stanici. Za to ubijaju,Mihajlo. Samo wega imam, pomagaj, u dupe }u da te qubim.Tvoj pokojni }ale ga je dr`’o na kr{tewu.

MIHAJLO: Ho}u Jarac, ~asna re~.

JARAC: Pa zar zbog dva fi{eka ugqa da ga sarawivam. Evo ti, ima{ode osam mali dukata, daj mu to.

112 Sini{a Kova~evi}

(Izvadi dukate i stavi ispred Mihajla.)

MIHAJLO: Ne}e trebati. Ako bude hteo da ga pusti, pusti}e ga bezzlata.

JARAC: Uzmi samo, Nemci su alavi na zlato. Ako bude malo jo{ }unabaviti. Imam i tri zlatna zuba kod ku}e, ostalo mi izapokojnog oca.

MIHAJLO: Sve }u poku{ati, Jarac, slave mi.

JARAC: Samo tog brata imam. Dvajesdve. Mlado ludo. Ugaq ga jebokrvavi. Idem sad, moram. Molim te ko Boga.

MIHAJLO: Budi bez brige.

(Jarac ustane.)

JARAC: Snajka zdravo.

MARIJA: Uzdravqu.

(Jarac iza|e. Mihajlo ostane sa dukatima u ruci. Dugo ih gleda. Kao da gapeku na dlanu.)

20.

(Nasip. No}. Oko vatre svi Mihajlovi prijateqi. Iz mraka pri|e Mi-hajlo.)

MIHAJLO: Ako sante naprave ~ep, nema pomo}i.

(Stojan, Miladin i jo{ dvojica ustanu i bez re~i odu u mrak. Stojanso~no pqune u Mihajlovom smeru. Gotovo na vrh ~izme.)

21.

(Subota ve~e u ku}i Mihajla Savi}a. Mihajlo, Marko i Marija. Za`aren{poret, veliki lonci puni vode na wemu. Limeno korito na podu.Mihajlo iz velikog ve{ lonca zahvata vodu i poliva Marka koji stoji ukoritu. Nag, logi~no. Marija le|ima okrenuta ovoj dvojici.)

MARKO: Uvela je. Mama, nemoj da se okve}e{.

MARIJA: Dobro, ne}u da se okre}em.

MIHAJLO: U{i nasapuwaj i vrat.

Ze~ji nasip 113

MARKO: U{la mi je sapunica u o~i. Gvize.

MARIJA: Pa isperi je.

MIHAJLO: Mama, nalo`i ti taj {poret, da ne ozebemo.

(Marija, kao da svesno prihvata igru u ovom malom porodi~nom ritualu,le|ima okrenuta dvojici svojih mu{karaca, do|e do {poreta i po~ne galo`iti. Mihajlo, sa puno o~inske qubavi, obavqa delikatni posaopoliva~a. Odjednom, cikne staklo. Prozorsko okno odleti u parampar-~ad. Veliki kamen dokotrqa se do Mihajlovih nogu. Muk. Mihajlo brzoumota Marka u veliki pe{kir i istr~i s wim u susednu sobu. Sa komadomdrveta u ruci, kraj otvorenog {poreta, stoji zale|ena Marija.)

22.

(Nasip. Svi sem Mihajla. Nai|e Jarac. Sedne.)

VLADA: I?

JARAC: Ne daju.

VLADA: Pa, kol’ko dugo ga nisi video?

JARAC: Otkad je uhap{en. Deset dana. Samo da neko ne ubije Nemca,bo`e molim ti se i sveti Nikola.

SLOBA: [to? Ko im, bre, jebe mater...

VIOBRAN: Kako {to... Onda streqaju sto za jednog.

(Za}ute. Sloba izvadi smotuqak para i pru`i Jarcu.)

SLOBA: Evo ~ika Vojo, skupili smo malo... Ovaj... Ako zatreba.

VIOBRAN: Para vrti, ’de burgija ne}e. Potpla}uj, vadi dete...

JARAC: Danas su mi moji lo`a~i dali dveipo iqade... Ja nikadnisam imo vi{e novaca u `ivotu... Sutra }e mi donetipetiqada ma{inovo|e i kondukteri... Kad ne znam kome dadam, pi~ka mi materina.

SLOBA: Nekom Srbinu, svakako... Ako }e neko trgovati glavamaonda smo to mi. Nemac ne}e, garant.

VIOBRAN: Mar{, pi~ka ti materina balava, od koga si ti to mog’o da~uje{, mlad si ti za tu koli~inu cinizma...

STOJAN: (Za sebe.)Od one pekarske komuware...

114 Sini{a Kova~evi}

VIOBRAN: Od obojice dedova ima{ i Kara|or|u{e i Obili}a medaqe.(Imitira ga.)Ako }e neko trgovati glavama onda su to Srbi... U jebem liti...

(Duga pauza. Vlada na uho Viobranu.)

VLADA: [to je najgore, Vi}o kume, u pravu je... Debelo u pravu.

23.

(Mali Savi} i SS major Rudolf [tal. Sami. Sede za stolom.)

MARKO: Viba vibi gvize, vibinoj vibi, vibine vibe vep.

[TAL: Odli~no. Sad stavi ovo u usta.

(Marko stavi malu kuglicu u usta.)

[TAL: Gledaj sad.(Zine.)Jezik ovde, samo malo iza zuba. Probaj. Rrrrrr.

(Marko neve{to poku{ava.)

[TAL: Savr{eno. A sad sve to spojimo sa izdisajem. Ovako.Udahne{, jezik iza zuba, gore na nepce i onda izdahne{.Rrrrrrrrr. Kao motor od kamiona. ’Ajde.

MARKO: Smeta mi ova kuglica u ustima.

[TAL: Ona je tu zato {to i treba da smeta. Sad s wom, posle jevadimo. ’Ajde.

(Marko poku{ava.)

[TAL: Odli~no. A sad ono.

MARKO: Viba vibi gvize, vibinoj vibi, vibine vibe vep.

24.

(Marija Savi}, u svojoj kuhiwi. Pletivo u rukama. @ena wenih godina,zva}emo je Ru`a, mokrom krpom bri{e pod. Kle~i. Kraj wenih kolenakofa i dve ~etke.)

Ze~ji nasip 115

25.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Mihajlo i [tal.)

MIHAJLO: Mnogo vam hvala za staklo.

[TAL: Nema na ~emu. Zaboravite.

MIHAJLO: Kako nema na ~emu? U Beogradu nema stakla ni za kliker anapoqu puca kamen.

[TAL: A gde je gospo|a Marija?

MIHAJLO: Ostala je kod roditeqa, usput. Spremaju slavu. Bili smozajedno na pijaci. [to ne}ete rakijicu, gospodine [tal?

[TAL: Ne mogu, hvala. Boqe je Rudi, zar ne.

MIHAJLO: Ka`e mi Marko da ste bili ju~e.

[TAL: Da, svra}ao sam. Nije bilo ni vas ni gospo|e Marije.

MIHAJLO: A {ta vas dvojica, ve`bate?!

[TAL: Video sam da mali kotrqa r, a `ena mi je logoped, znam nekeve`be. Bili ste na pijaci?

MIHAJLO: Odem tako ponekad, gledam golubove.

[TAL: (@ivne.)Vi ste golubar?

MIHAJLO: Bio nekad. Al, zapati}u ih opet. Ne}e mi se krov videti odgolubova.

[TAL: (Sa razumevawem.)Morali ste da ih prodate.

MIHAJLO: Pojeo sam ih, moj gospodine.

[TAL: Pa da, nema `ita ni za qude, kamoli za golubove. Ja sam,isto, golubar. Ali dr`im samo visokoleta~e.

MIHAJLO: Kakvog sam ja visokoleta~a imao, Bogo moj, za neverovati.Je l’ mo`e ipak, jedna rakijica?

[TAL: Ako insistirate.

(Mihajlo sko~i i uspe rakiju.)

MIHAJLO: Gospodine [tal, imao bih za vas jednu veliku molbu.

[TAL: Izvolite.

116 Sini{a Kova~evi}

MIHAJLO: Radi se o jednom mladi}u koji je u logoru. Zbog kra|e ugqa.Wegov brat je moj kum. Ve} generacijama... Znate, za nasSrbe kumstvo je... Ima samo wega... Spreman je i da plati,ako treba.

(Muk! Dugi, dugi tajac.)

[TAL: Mihajlo, nemojte vi{e nikad od mene tra`iti takve stvari.Nikad. Ne me{ajte posao i ...(Duga pauza.)...prijateqstvo. Imate li vi nekog bliskog u logoru?

MIHAJLO: Ne.

[TAL: Onda, da ne govorimo vi{e o tome. @iveli.

(Za}ute obojica dugo.)

MIHAJLO: Mislio sam...

(Prekine re~enicu na polovini. Opet dugi muk.)

[TAL: A gde je ta golubija pijaca?

MIHAJLO: Nije ba{ blizu. Kod Kaleni}a.

(Posle du`e pauze.)

[TAL: Voleo bih da odem jednom. U`eleo sam se golubova.

MIHAJLO: Sad mogu da se na|u izvanredni primerci za jako male pare.Za konzervu pasuqa i sapun.

[TAL: Tridesetsedme, na bavarskom takmi~ewu, sva tri prva me-sta. Kad je Ahil polet’o... Gospode. Sudije su mislile, ili jenaleteo kobac ili je zalutao. A ja ka`em, gospodo sudije,ako je Ahil zalutao, ja }u...

26.

(Logor. Nekoliko mladi}a i devojka naslowenih uza zid. Ruke na le|ima.^ekaju. Jedan mladi} uspravi glavu.)

MLADI]: @iveo kraq, `ivela Srbija.

(Devojka, jedva dvadesetak godina, odgovori, gotovo sva|ala~ki...)

DEVOJKA: @iveo Staqin, @iveo SKOJ, `ive...

(Crni Lazar prekine ovu tu`nu polemiku. [tek}e. Po belim prsimaotvara novu crvenu dugmad. Popadaju qudski snopovi. Devoj~ina glava namladi}evim grudima. Pahuqe. Pahuqe pokrivaju rupe na prsima. Te{ko.)

Ze~ji nasip 117

27.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Svih troje Savi}a za stolom. Ru~ak. U|e Ru`a,videli smo je kako pere pod.)

RU@A: Dobar dan. @iva mi majka.

MIHAJLO: Zdravo Ru`o. [to `iva ti majka?

RU@A: Pa tako se ka`e kad se neko zatekne za ru~kom.

(Mihajlo joj primakne stolicu.)

MIHAJLO: ’Ajde sedaj. Marija, daj tawir.

RU@A: Ne, ne, nemoj. Sad smo ru~ali, pre pola sata. Ma nema nipola.

MIHAJLO: Ma daj, ’ajde, par zalogaja. Isprqaj tawir.

RU@A: Ne mogu Mihajlo, ~asna re~. Pa ne stidim se vaqda.

MIHAJLO: Sedi makar. [ta Vlada radi?

RU@A: Do{’o sa nasipa, jeo i odma’ zasp’o ko zaklan.

MIHAJLO: Ja }u danas oti}i. Nisam bio ve} tri dana.

MARIJA: ’O}e{ kafu?

RU@A: Ne}u. Nego, daj da ja po~nem, da zavr{im za dana.

MIHAJLO: [ta da po~ne{?

RU@A: Pa da perem ve{, da odu`im.

MIHAJLO: [ta, bre, da odu`i{?

RU@A: Pa onaj sapun i bra{no od neki dan.

(Tajac. Mihajlo sve shvati. Odalami Mariju pogledom. Marija sagneglavu.)

MIHAJLO: Opran je taj ve{. Idi ti, Ru`o, ku}i.

RU@A: Pa Marija i ja smo se dogovorile... Kako da vratim?

MIHAJLO: Vrati}e{ kad bude{ imala.

RU@A: Pa ne znam...(Mariji.)[to si prala kad smo se dogovorile.

MIHAJLO: Nema Ru`o problema. I pozdravi Vladu.

RU@A: Dovi|ewa.

MIHAJLO: Dovi|ewa Ru`o.

118 Sini{a Kova~evi}

(Ru`a iza|e. Duga, duga pauza. Mihajlo odmakne tawir.)

MIHAJLO: Lepo!

MARIJA: Ona je to sama predlo`ila...

MIHAJLO: Dosta!

MARIJA: I vidi{ kakva je zima napoqu, samo dok prostrem, ruke mipoplave.

MIHAJLO: Dosta!

MARIJA: Od kako je Marko po~eo da pi{a u krevet ne mogu da senaperem. I za{to da ne, da joj nisam dala to bra{no, crklibi od gladi.

(Mihajlo sna`no lupi rukom po stolu. Zaurla.)

MIHAJLO: Dosta kad ka`em!!!

28.

(Savi}eva ku}a. Neizbe`na vru}a rakija. Mihajlo, Vlada, Sloba i Vio-bran. Marija po strani.)

VLADA: Jebi ga, za{to ne dolaze. Kako da dolaze, kad ti KrvaviRudika ne izbija iz ku}e. Mo`e{ ti da se quti{ sto puta, toje tako.

MIHAJLO: A Jarac?

VLADA: On bi do{ao, ali zaista nije mogao.

MIHAJLO: Pa ne mogu da ga isteram iz ku}e. A i prema nama je izuzetnofer i korektan.

SLOBA: Ne vidim krv na patosu. Mora da dobro izbri{e ~izme kadkrene ovamo.

MARIJA: Ima tu, sigurno, i preuveli~avawa. Svet ko svet.

(Vlada zausti da joj odgovori, ali se predomisli. Samo se nasmeje rezig-nirano.)

MIHAJLO: Marija, uspi jo{.

(Marija poslu{a mu`a.)

MIHAJLO: Jel stigo buldo`er?

STOJAN: Jeste. Sad je lak{e, kudikamo.

Ze~ji nasip 119

MIHAJLO: Opada?

STOJAN: Ma kakvi. Kol’ko za no} opadne, tol’ko za dan naraste. Plusdva santimetra. Tako ve} danima. Da ne poveruje{.

(U|e [tal. U rukama kavez sa dva goluba. Visokoleta~a. Tajac. Dugo. Aonda Sloba ustane i demonstrativno iza|e. Za wim otac, pa Vlada.Ostanu samo visokoleta~i.)

29.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Mihajlo, Marija i Marko. U|e Jarac.)

MIHAJLO: O, ti si. Zdravo.

(Jarac do|e do Mihajla. Stane. Neugodna ti{ina. Klinac upla{enopogleda majku. Jarac pqune Mihajla u lice.)

JARAC: Crn ti obraz, Mihajlo.

(Okrene se i po|e prema vratima. Na levom rukavu, {iroka, crna traka.)

30.

(Nasip. Nekoliko de~aka Markovih godina. Grudvama i kamewem ga|ajuvrane koje se voze na santama. Pri|e im Marko, nosi ko`nu loptu podrukom. De~aci ne obra}aju pa`wu.)

MARKO: ’O}emo da se loptamo... Opvavio mi ga }ale.

(De~aci i daqe zabavqeni svojim poslom.)

MARKO: Ne svdim se ja... Pevice...

(Perica se okrene.)

PERICA: Dobro Marko. ’Ajde da igramo fudbal. Baci.

(Marko mu baci loptu. Perica je svom snagom {utne u reku. Smeh.)

PERICA: Sad tr~i po }aleta pa nek ti je on vadi iz Save. On to zna.(Imitiraju}i Marka.)Zdvavo Mavko...

(De~aci otr~e. Marko ostane sam. Ko`nu dragocenost Sava odnosi u ne-povrat.)

120 Sini{a Kova~evi}

31.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Opet svih troje Savi}a u ku}i. U|e Vlada.)

MIHAJLO: Otkud ti u ovo doba?

VLADA: Tako. Navratio.

MIHAJLO: ’O}e{ rakijicu. Ima i kafe. Prave.

VLADA: (Ironi~no.)Ne sumwam... Do{ao sam po Jar~eve dukate. Treba}e mu dasahrani brata. Nije me on poslao, sam sam do{ao...

(Mihajlo ode do kredenca, uzme dukate, pru`i ih Vladi.)

MIHAJLO: Ja sam sve poku{ao, deteta mi ovog...

VLADA: Da si ti sve poku{ao, danas bi mali Jarac bio `iv...

MIHAJLO: (Zblanut.)[ta to govori{, Vladimire?!

VLADA: To {to si ~uo...

MARIJA: Sve je poku{ao, ja sam...

VLADA: Ti da }uti{!

MIHAJLO: U mojoj ku}i, moju `enu u}utkujem ja, je l’ to jasno. Kad su[vabe u{le, ja sam napustio {kolu, ti i danas predaje{...

VLADA: Ti zna{ da opravi{ ma{inu za meso i da napravi{ policu,ja ne umem. Ja se razumem u Wego{a i Boru Stankovi}a.Nemam ni zlatne ruke ni alat...

MIHAJLO: Pa podvije{ repinu i po platurinu. Samo {to prethodnomora{ i da se, kad se obrije{, pogleda{ u ogledalo, a to jezajebano... Sad si do{’o da meni dr`i{ lekcije, profe-sore... Da, sinu da ka`e{ da mi dete ostavi na miru... Da nebude belaja. Aj, sad, prijatequ, tutaw...

(Vlada uzme dukate, stavi ih u yep. Gleda Mihajla. Onda se okrene i bezre~i iza|e. Mihajlo zakora~i za wim.)

MIHAJLO: Vlado, ~ekaj...

MARIJA: Ako im mi nismo bili dobri...

MIHAJLO: (Bespogovorno.)Ni re~!

Ze~ji nasip 121

32.

(Poqana. Rudi i Mihajlo stoje i gledaju u nebo. Visoko, gore, dve golubijeta~ke. Mihajlo prinese ruku o~ima. Rudi mu bez re~i pru`i dvogled.)

33.

(Ku}a Savi}a. Marija i, kakoszove, podnarednik. Na stolu veliki paket,ispred podnarednika, kakoszove, rakijica.)

PODNAREDNIK: Dobra ti ova mu~enica. @e`e.

MARIJA: Odakle si ti, Tiosave?

TIOSAV: Iz Mrzenicu. Pored Kru{evca.

MARIJA: Kakvo vam je to ime?

TIOSAV: Kakvo ime, tak’i, kakoszove, i qudi. Ne mo’{trojicu da na|e{ da govoru. Samo, kakoszove, oni{to nisu svojta, {to ne delu, kakoszove, o~evinu,{to nemaju zajedni~ku me|u i {to nisu jal u~etnike jal u partizane, oni govoru a taki nema...(Nasmeje se sam svojoj {ali.)

MARIJA: I ti zbog toga u Beograd?

TIOSAV: Ma jok...

(Kao da se snebiva.)

MARIJA: Pa {to Tiosave?

TIOSAV: (U poverewu.)Navrzo mi se advokat Jovanovi} na `enu. Vido je,kakoszove u Kru{evac na pijac... Da je `eni, sadvoje, kakoszove, dece da je uzima, mlogo mi je lepaRadojka. Dolazio, `eno, kakoszove, da je kupi... A jadecu i `enu na voz pa u, kakoszove, Beograd. Koj dase, kakoszove, bode sa advokatom.

MARIJA: \ubre jedno advokatsko... Ima takvih qudi, mojTiosave, ni porodica im nije sveta. \ubrad.

TIOSAV: Jesje.

MARIJA: Je l’ bi ti, da ponese{ deci ovu konzervumarmelade? ’Ajde, uzmi. Ima takvo jedno |ubre iovde. Voda se sa tu|om `enom kroz Beograd,sramoti joj i mu`a i porodicu.

122 Sini{a Kova~evi}

TIOSAV: Takima bi ja... Samo da nisu advokati... To da bije{ dok nepo`uti...

MARIJA: Ovaj nije advokat. Je l’ zna{ ti gde je radio Beograd.

TIOSAV: Ih...

MARIJA: Taj se zove Poqanski... U mrak neki, a Tiosave, pa da gaodvikne{ od tu|e `ene.

TIOSAV: Ra~uwaj da je odviknut. Samo...

MARIJA: Samo {ta, Tiosave.

(Tiosav poka`e prstom na paket sapuna. Marija mu ga pru`i, podna-rednik ga stavi u yep.)

TIOSAV: Jo{ kol’ko, kakoszove, danas... Majku vi gradim barapsku,{valersku. Jo{, kakoszove, danas.

34.

(Nasip. Mihajlo ide nasipom. Wegovi doju~era{wi prijateqi okre}uglave. Viobran, Stojan... Ponovo pqune za wim. Mihajlo po|e premaVladi i Jarcu. Ova dvojica, kad to primete, okrenu se i odu. Bojkot.Mihajlo sam na nasipu. [amara vetar, praskaju sante.)

35.

(Mihajlo u|e u svoju ku}u. Kaqav, prozebao. Marija pri|e da mu pomogneda se izuje i skine bundu.)

MIHAJLO: Opala je deset santimetara. [ta ima za ve~eru?

MARIJA: Kiseli kupus. Sa kobasicama. Zna{ kakve su im kobasice...

MIHAJLO: Sledio sam se.

MARIJA: Stani, sre}o, malo pored {poreta, da se ogreje{.

MIHAJLO: I noge su mi skroz mokre.

(Marija sko~i do kredenca, uzme suve ~arape i baci Mihajlu.)

MARIJA: Sam si kriv. ^ovek ti je lepo rekao da ne mora{ vi{e nanasip. [to ide{ kad ne mora{.

MIHAJLO: Danas sa mnom niko nije prozborio ni re~. Ni bele.

MARIJA: Budale. Ako im je neko vaq’o, onda smo to bili nas dvoje.

Ze~ji nasip 123

MIHAJLO: Ni Vlada.

MARIJA: Nestalo je bra{na i masti. Moram re}i Rudiju.

MIHAJLO: (Prasne.)Ni{ta ne}e{ re}i(Imitira je.)Rudiju.

MARIJA: Bo`e, Mihajlo, pa ja tebe uop{te ne razumem.

MIHAJLO: (Qut.)Nemoj da te zmija ujede da mu ne{to pomene{. Slu~ajno.

(Otvore se vrata. Na vratima Marko. Na pragu ogromna, ko zna odakledoplovela sviwa, naduta od vode, smrdqiva.)

MARKO: Tajo, vidi.

36.

(Na vratima Mihajlove ku}e. Marija i Rudi.)

RUDI: Dovi|ewa gospo|o, pozdravite Mihajla. @ao mi je {to ganisam video.

MARIJA: Dovi|ewa, Rudi, navratite sutra.

37.

(Pekara. Nekoliko qudi i `ena. Marija, Ru`a, pekar.)

MARIJA: Kilo.(Po~ne preturati po ta{ni.)Gde su mi bonovi?(Pani~no.)Gde mi je nov~anik?

PEKAR: Kakav nov~anik?

MARIJA: Ukrali su mi nov~anik. Zakqu~aj vrata, sigurna sam da samovamo do{la s nov~anikom.

PEKAR: Ba{ si sigurna?

MARIJA: Zovi policiju, sve }u da ih pretresem.

PEKAR: Qudi, ako je neko uz’o, nek vrati, pa da se k’o qudi razi-|emo.

(@amor.)

124 Sini{a Kova~evi}

MARIJA: (Histeri~no.)Ni{ta me se ne ti~e, ovamo sam u{la s nov~anikom. ^uje{{ta ti govorim, zovi policiju, sve }u da ih pretresem.

(Pekar do|e do vrata, mahne nekom na ulici. Zakqu~a ih.)

RU@A: Maro, pobogu...

MARIJA: (Van sebe.)Ku{ more. Vra}ajte mi nov~anik da se ne bi pokajali. Neznate vi ko sam ja, ne znate s kim imate posla. Nemoj da vam,svima, `ute trake ve`em.

(Na vrata zalupa `andar.)

38.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Marija, Marko i onaj, kakoszove, podnarednikekonom. Marija potpisuje. Veliki paket na stolu.)

PODNAREDNIK: Uzdravqu. Onaj, kakoszove,(Namigne zna~ajno,)suska kad govori i vu~e nogu. Odviknut je... Onajradio.

(Ispije rakiju do kraja. Iza|e.)

MARIJA: Dovi|ewa.

(Marija po~ne raspakivati pogolemi paket.)

MARKO: Je l’ ima ~okolade?

(U sobu bane Mihajlo. Bunda, kaqave ~izme, prozebao.)

MIHAJLO: (Prenera`en.)[ta je ovo?

MARIJA: (Usere se.)To je... poslao...

(Mihajlo po|e prema woj.)

MIHAJLO: [ta sam ja tebi rek’o?!

MARIJA: (Uzmi~e.)Nisam mu ja ni{ta... Mihajlo, nemoj pred detetom.

MIHAJLO: [ta sam ja tebi rekao, ’leb ti jebem.

(Po~ne je besomu~no udarati. Tu~e je dugo, do posledwih suza i prvogznoja. Ispod okamewenog Marka, {iri se barica.)

Ze~ji nasip 125

39.

(Nasip. Jarac i Stole, jo{ par qudi. Jarac rukom poka`e prema Mihaj-lovoj ku}i.)

40.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Mihajlo, Marija i Rudolf [tal, SS major.)

MIHAJLO: Moram ne{to da vam ka`em, Rudi.

RUDI: Izvolite.

MIHAJLO: Da vas zamolim.

RUDI: Samo izvolite, nemojte se uop{te snebivati. [ta vam je po-trebno?

MIHAJLO: Nije u tom stvar.(Duga pauza.)Hteo sam da vas zamolim da vi{e ne dolazite.

(Ti{ina. Marija se okrene i ode do kredenca. Po~ne tra`iti nekunepostoje}u stvar.)

MIHAJLO: Ja vas molim da me pogre{no ne razumete. Vi ste nama dragi,toliko toga ste nam u~inili... Ipak sam ja Srbin a viokupator.

(Rudolf [tal klima glavom.)

MIHAJLO: Mali je po~eo mokriti u krevet, potpuno ga ignori{u u{koli, mene i Mariju {ikaniraju na svakom koraku. Malo--malo pa kvaka namazana izmetom, crkotina pred vratima,za prozor znate i sami...

RUDI: Za{to mi za te sviwarije niste rekli ranije?

(Mihajlo ustane, pri|e kredencu, izvadi drvenu kutiju. Prospe ordewe postolu.)

MIHAJLO: Zar mislite da bi policajac pred vratima bio re{ewe.Prijateqi su nam prestali dolaziti, ama ba{ niko, saVladom Manojlovi}em sam najboqi drug od ro|ewa, ni on,do|u samo neke spodobe da se ogrebu za bra{no ili sapun,ili neki koji imaju nekog u logoru... Nadam se da razumete.Ovo su o~eve Kara|or|u{e. I umro je dvadesettre}e odposledica rawavawa.

126 Sini{a Kova~evi}

[TAL: Dobro...(Pauza.)Povredili ste me, Mihajlo. Vrlo.

MARIJA: Rudi, da znate, ja tako ne mislim.

[TAL: Hvala vam.(Ustane, pri|e Mariji, poqubi joj ruku.)Dovi|ewa. Da izbegnemo ono pateti~no zbogom.

MARIJA: Dovi|ewa.

(Do|e do vrata, zastane.)

[TAL: Da vas, gospodine Savi}u, samo jo{ ne{to pitam.

MIHAJLO: Kako da ne.

[TAL: Ali budite iskreni.

MIHAJLO: Izvolite.

[TAL: Da ste znali ko se davi, da li biste sko~ili?

(Ti{ina. Mihajlo ne odgovara. [tal otvori vrata i po|e napoqe.Nekoliko nema~kih vojnika stane mirno. Za{tek}e oru`je, dva Nemcapadnu. [tal brzo sko~i nazad, zatvori vrata. Prasne bomba, stakla seraspu. Nemci uzvrate vatru. Nekoliko qudi razbe`i se po nasipu. Sviosim Jarca. Rafal ga prese~e po prsima, zatetura se i padne u vodu. Vodase sklopi nad wim.)

[TAL: Lezite! Lezite kad ka`em!

(Mihajlo sko~i i povu~e slu|enu Mariju na pod. Utr~i Herman.)

HERMAN: Gospodine majore, jeste li povre|eni?

([tal ustane. Na ramenu velika, krvava mrqa.)

[TAL: Sve je u redu, Herman. Hvala.

41.

(Dvori{te Mihajla Savi}a. Podnarednik kakoszove, stoji kraj Marije.Dva majstora name{taju staklo.)

PODNAREDNIK: Dobra ti je ova, kakoszove, rakija. @e`e.

Ze~ji nasip 127

42.

(Ulica.)

MILADIN: Novo vreme. Drski i vandalski poku{aj atentata na SS

majora Rudolfa [tala kojom prilikom je on rawen a dvanema~ka vojnika ubijena, kojom prilikom je streqano dve-sta talaca. Ubijen jedan od atentatora, ostalima je policijana tragu. Novo vreme, Novo vreme. Drski i vandalski...

43.

(Marija i wen brat Viobran u ku}i Savi}a.)

VIOBRAN: Da probamo ponovo, zbog Slobodana... Bili smo ju~e u crkvi,isplakali smo se oboje... Ni{ta ona ne la`e. Ka`e, bila jesa wim, ne zna {ta joj se dogodilo, ako mogu da joj oprostim...Tako. Ne{to se dogodilo, preko no}i, prelomilo se u woj...Lepo nisam pametan.

MARIJA: Pre|i preko toga i oprosti... Malo je ludovala, opametilase. Ne}ete sad dvadesetdve godine u Savu.(Za sebe.)Batina je iz raja iza{la.

VIOBRAN: A ne, ma nisam je ni tako... Pa nisam ja na wu povisio ton akamoli dig’o ruku...

MARIJA: Eto vidi{... A ja, gluperda, ube|ena da je to pomoglo... I sadpamet u glavu, jesi razumeo?

VIOBRAN: Kako to misli{...

MARIJA: E, Bato, Bato... Kus petao, pile doveka... Da oprosti{, nego{ta. I da pazi{ na `enu, tako mislim.

(Pauza. Dugo ne{to traje Viobranovo pripaqivawe cigarete.)

VIOBRAN: Uhapsili malog Mimeta.

MARIJA: Za{to?

VIOBRAN: Kupili taoce. Ispraznili Zeleni venac, skroz. Sve poku-pili i mu{ko i `ensko.

MARIJA: (Jetko.)Je l’ to, mo`da, zbog atentata na [tala?

(Viobran }uti, ne odgovara.)

128 Sini{a Kova~evi}

MARIJA: [to se i ti i Sloba ne javqate Mihajlu, a Bato?

(Viobran }uti. Dugo, predugo.)

VIOBRAN: Rekli ti keva i }ale... Ovaj, da... Da ne dolazite na slavu!

44.

(Logorska baraka. Kroz visoki prozor ulaze plavi zraci no}i. U trakuledenog svetla stoji mladi}. De~ak. Go do pojasa. Treperi kao jasika.Le|ima okrenuti esesovac pri|e mu lagano. Karmin u ruci. Na{minkamladi}u usta. Obilno i ne paze}i previ{e. Onda mu karminom na{minkabradavice. Zatim klekne, otkop~a mladi}eve pantalone. One kliznu napod. Na mladi}evim nogama `enske ~arape sa halterima... @enske ga}ice.Esesovac ustane. Stoji naspram de~aka. Pendrek na de~akovom ramenunatera ga da klekne. De~a~ki krik pokida pomr~inu. Mime kolporter.Siroti, nesre}ni Mime.)

45.

(Ku}a Mihajla Savi}a. Mihajlo i Marija.)

MARIJA: Ti si wega, kao posledwu protuvu, isterao iz ku}e, a on ti jedanas zastaklio ku}u.

MIHAJLO: Prekini.

MARIJA: Ne}u da prekinem. Va`nija su ti tri kaqava klipana odonakvog ~oveka.

MIHAJLO: Marija!

MARIJA: Nemoj da te iznenadi ako ti jedne no}i zakucaju u prozor. Ivaspitan ~ovek ima pravo na sujetu.

MIHAJLO: Jesi ti poludela, bre, kome ja govorim.

MARIJA: Ba{ tebe briga {ta }e biti sa detetom i sa mnom, ako tebeodvedu.

MIHAJLO: Marija, pa jesi to ti!? Urazumi se, pa je l’ ti zna{ {tagovori{, `enska glavo.

(Neko pokuca na vrata.)

MIHAJLO: Napred.

(U|u Vlada, Stojan i Viobran.)

VLADA: Dobar dan.

Ze~ji nasip 129

MIHAJLO: Ulazite. Maro, stavi rakiju.

MARIJA: Stavi je sam.

(Marija bez re~i iza|e u dvori{te. Neugodna pauza.)

VIOBRAN: Ja ovo, za svojih pedeset godina jo{ nisam do`iveo. Bivaloje i ranije, al otraje deset-petnaest dana, pa pro|e. Trimeseca, jebem joj truwe, nikad nije bila vi{a. I zna se kad jebio vodostaj. U jesen i jo{ vi{e u prole}e. Tope se snegovii {ta ti ja znam. A sad, vidi, da ne veruje{. Fale jo{ samoposledwe kapi ili da se neko popi{a u Savu.

46.

(Nasip. Qudi u poslu, Stojan i Sloba stoje po strani.)

STOJAN: Pao Mime.

SLOBA: Pao.

STOJAN: Ja idem no}as.

SLOBA: Znam.

STOJAN: Otkud zna{.

SLOBA: Sve se zna u Savamali. ^uvaj se.

STOJAN: Ti, kad }e{?

SLOBA: Kad me pozovu. Kod nas je malo druga~ije. Ne mo`e{ kad tiho}e{.

STOJAN: Obi|i mi kevu ponekad.

SLOBA: Ne brini.

STOJAN: Sad nema nikog... Samo ti.

SLOBA: Ne brini...

STOJAN: I mi }emo ipak u dve {ume, a brate?

SLOBA: Izgleda... [teta.

STOJAN: [teta... Idem.

SLOBA: Daj bo`e da se ne sretnemo.

STOJAN: [to?

SLOBA: Pa, mora}u, brate, da te ubijem. ^uvaj se.(Zapla~e.)

130 Sini{a Kova~evi}

STOJAN: Mirjanu mi obi|i... Molim te.

SLOBA: Ma ne brini.

STOJAN: Zna~i, ovo sad zauvek.

SLOBA: Zauvek, brate. Zauvek!

(Zagrle se. Onda se Stojan otme iz zagrqaja i otr~i u pomr~inu.)

47.

(No}. Marija i Mihajlo spavaju. Svako na svojoj strani kreveta. Odse~niudarci u okno. Marija se prene. Naglo. Uspravi se, sedne. Udarci seponove. Marija po~ne plakati.)

MARIJA: Mihajlo, crni Mihajlo, {ta sam ti rekla... Do{li su.

(Mihajlo, upla{en tako|e, sedi u krevetu. Udarci se ponove. On ustane.)

MIHAJLO: Ko je?

MARIJA: Svi }emo stradati zbog tvoje lude glave.

(Otvorite, ja sam... Rudolf, za~uje se spoqa. Mihajlo otvori. Marija seogrne nekim yemperom. Duga, bela spava}ica. U|e [tal. Pijan kao tre-sak. Sedne na prvu stolicu.)

[TAL: Morao sam do}i u ovo nedoba, `ao mi je. Upla{io sam vas,sigurno. Oprostite.

MIHAJLO: (Mariji.)Skuvaj kafu.

([tal grune u krt, detiwi pla~, ramena mu se tresu od jecawa. Dugo nemo`e da progovori.)

[TAL: Odveli su Gabi i decu, Mihajlo.

MIHAJLO: Ko ih je odveo? Gde?

([tal mu pru`i komad hartije.)

MIHAJLO: Ali ja ne znam nema~ki.

Ze~ji nasip 131

[TAL: Sa `aqewem me obave{tavaju da sam `rtva smi{qene`idovske zavere koja je otkrivena u posledwem ~asu i da susvi akteri pohap{eni i izolovani. “Istovremeno vas oba-ve{tavamo i o poni{tewu va{eg braka.”

(Ponovo zabalavi.)

MARIJA: (Prenera`eno.)Gabijela Jevrejka. Gospode!

[TAL: Oni ih moraju pustiti, ja }u jo{ koliko ujutru u Berlin, paja sam smirio jedan od najneugodnijih gradova Evrope, ipakje to adut, zar ne, Marija. Ja sam znao da }e to, jednom, bitiveliki adut. Pusti}e ih, zar ne. Pa ne zovu me uzaludKrvavi Rudi.

(Marija mu donese kafu.)

MARIJA: Popijte kafu, Rudolfe, prija}e vam.

(Rudolf pla~e. Ramena mu se tresu. Pla~e krto i gluvo. Kao Glamo~ko.)

48.

(No} u logorskoj baraci. Bqesne svetlo. Herman sa bi~em u ruci stoji uvratima.)

HERMAN: Fale jo{ dvojica do deset. Ti...

(Poka`e bi~em na jednog nesre}nika. ^ovek se po~ne povla~iti unazad.)

^OVEK: Nemojte mene, molim vas... Ne}u da umrem.

HERMAN: I ti.

(Poka`e bi~em na jo{ jednog. Ovaj ustane i krene. U uglu, dvojica kapoarvu se sa prvim prozvanim.)

^OVEK: Ne smem da umrem, ne}u... Molim vas, ako ste qudi... Uzmitenekog drugog, tako vam Boga.

(Mime ustane sa svog kreveta.)

MILADIN: Uzmite mene. ^uje{, bu|avi, {ta ti ka`em! Alo, slinopederska!

(Tajac. Nemac lupka bi~em po ~izmi. Dugo.)

HERMAN: Dobro. Tvoj izbor.

132 Sini{a Kova~evi}

(Mime se obla~i i obuva. Krene. Onda zastane, izuje se, skine jaknu.Cipele i jaknu ostavi na sredini sobe.)

MILADIN: Treba}e nekom...(Okrene se prema sapatniku.)Hajdemo brate...

(Iza|u. Mimetove cipele i sako stoje kao spomenik. Niko im ne prilazi.Mo`da su te cipele i ta jakna i danas tamo. Spoqa se za~uje rafal.Crni Lazar.)

49.

(Nasip. Sloba i jo{ jedan nepoznati ~ovek `urno grabe ka Mihajlovojku}i. I kada u|u unutra, na nasipu se pojavi mlaz. Izbija kroz nasip,debeo kao de~iji palac.)

50.

(Ku}a Mihajlova. Mihajlo, Sloba i tre}i ~ovek, vlasnik pekare.)

SLOBA: Zna{ Qubu pekara?

MIHAJLO: Znam.

SLOBA: On ti je sve obezbedio. I za tebe i za tetku i za Marka.

MIHAJLO: [ta tu mo`e da se obezbedi.

PEKAR: Odlazak na slobodnu teritoriju, veze, sme{taj... Sve.

MIHAJLO: Ne mogu ja to.

SLOBA: Pa je l’ ti vidi{ {ta on radi?

MIHAJLO: [to ba{ ja? Pa ja sam ga izvadio iz vode.

PEKAR: Na`alost.

MIHAJLO: Pa on je propao ~ovek, skroz... @enu i decu su mu odveli uDahau.

PEKAR: Tek sad }e da se ostrvi.

MIHAJLO: [ta }u sa `enom i detetom. Nemojte mene.

SLOBA: Rekli smo ti da za wih ne brine{. Sve je sre|eno.

MIHAJLO: Ma {ta tu mo`e da se sredi...

Ze~ji nasip 133

PEKAR: Oni }e na slobodnu teritoriju. Zajedno sa tobom... Re~enoti je.

MIHAJLO: Bra}o, qudi smo...

PEKAR: Nismo mi, dru`e Savi}u, nikakva bra}a.

MIHAJLO: Slobo...

(Slobodan okrene glavu.)

MIHAJLO: Ja sam skak’o pod led da ga vadim, sad treba da pucam u wega...Rek’o sam mu da u moju ku}u vi{e ne dolazi, pa nisam ja na...Ja sam familijaran ~ovek, nisam ja na strani [vaba. Pa jasam pos’o u {koli napustio zbog okupacije.

PEKAR: A ti to i doka`i.

MIHAJLO: Qudi, ja ne mogu da pucam u ~oveka.

PEKAR: (Plane.)Ma slu{aj ti, pizda li ti materina krmeqiva, taj monstrumje pola Srbije obukao u crninu a ti mi tu ne{to serka{.Na{i su, samo, triput poku{avali i nisu uspeli. Koliko jesamo talaca pobijeno.

SLOBA: Mali Jarac i Mime...

PEKAR: A tebi ta u{tva ne izbija iz ku}e. Mesec dana.

SLOBA: I du`e.

PEKAR: Ti si bio pod ledom. Zna{ kako je tamo. A ima{ i dete i`enu. Onu {to bi da vezuje `ute trake. Nemoj da im sene{to desi.

MIHAJLO: (Zblanut.)Pa to su ti tetka i brat, Slobodane...

PEKAR: Dosta, sad ja govorim. Biraj... Ma nema{ ti {ta da bira{.Dr`i ovo.

(Pru`i mu pi{toq.)

MIHAJLO: To ti je brat Slobodane... Ro|enijeg nema{.

PEKAR: Mo`e mu biti brat sto puta, partijska je partijska... Na{ jedrug Radoja, ro|enom bratu, u Gospodarskoj mehani sas’o{est komada. Zato {to je ovaj izd’o. Ma ne razume{ ti to,u{tvo...

(Stavi pi{toq na sto ispred Mihajla.)

134 Sini{a Kova~evi}

PEKAR: Ti si jedini koji mo`e da ubije Krvavog Rudiku. Zna{ ko tije veza za {umu i gde. Idemo, Slobo...

SLOBODAN: Te~o, razmisli malo. Mu}ni tom savamalskom tintarom...Ti si po{ten ~ovek, znamo mi. Pa narod }e te proglasiti zasveca. Pomisli na hiqade majki kojima je Rudika obukaocrninu.

PEKAR: I da zna{. Ako izda{, ne}e te spasti ni hiqade Rudika. Nitebe ni `enu ni dete.

SLOBODAN: Mo`e{ ti to, te~o. A za odlazak je sve spremno, ne brini...

(Iza|u. Mihajlo ostane sam. Sedi za stolom. Kao kip. Zapali cigaretu.Ispred wega, na stolu, bqe{ti veliki pi{toq. Mihajlo pu{i, polako,dubokim dimovima. Na nasipu gde je, do malo~as curilo debqinom de~ijegpalca, sad {ikqa voda. Probilo je. Voda se sliva niz nasip, ulazi uMihajlovu ku}u, mutna i ledena. Krvava. Pucaju sante. Ledi. E, mojMihajlo, {ta sad? [ta sad, care savamalski. Ledi.)

K R A J

P.S. Tako ja pi{em! Ba{ tako.

Zemun, 30. 10. 2003.

Ze~ji nasip 135