Teorija i politika cenaPoglavlje VIII:Savreno konkurentna trita

Klasifikacija trinih strukturaStackelberg-ova klasifikacija

Broj kupaca

BrojProdavacaMnogoMaloJedanMnogoPotpuna konkurencijaOligopsonMonopsonMaloOligopolBilateralni oligopolKvazi monopsonJedanMonopolKvazi monopolBilateralni monopol

Klasifikacija trinih strukturaWaud-ova klasifikacija

OdlikeSavrena konkurencijaMonopolistika (ograniena) konkurencijaOligopolMonopolBroj preduzea na trituVrlo mnogoMnogoNekolikoJedanMogucnost preduzeca da kontrolie cenuNema jeOgranienaZavisi od ponaanja drugih preduzea, ali velika u sluaju sporazumaZnatnaMogunost ulaska novih preduzea u granuLako, bez veih preprekaUmereno lakoTeko, znaajne preprekeNemogueDiferencijacija proizvodaNediferenciranDiferenciranNediferenciran i diferenciranProizvod jednog tipaKonkurencijaNema jeDonekle reklamiranje i promocija razliitosti proizvodaVelika reklama i promocijaPromocija proizvoda i reklama u medijima

Klasifikacija trinih strukturaWeintraub-ova klasifikacija

Trino stanjeBroj uesnikaKoeficijent cenovne elastinosti tranjeKoeficijent unakrsne elastinosti tranjePotpuna konkurencijaVeliki0MonopolJedanOdreen (mali) broj0OligopolMaloOdreen brojOgraniena konkurencijaVelikiOdreen (veliki) brojOdreen broj

Trite potpune konkurencijeSavrena konkurencija je najefikasniji trini model

Pretpostavke na kojima poiva model savrene konkurencije su:Veliki broj prodavaca i kupaca male ekonomske snage;Homogenost proizvoda;Data cena;Slobodan ulazak na trite i izlazak sa njega;Potpuna informisanost svih uesnika,Savrena cenovna elastinost tranje i unakrsna elastinost tranje koja je jednaka nuli.

Tranja i granini prihod preduzeaTrina cena je odreena krivama granske ponude i tranje za proizvodima, tako da je za preduzee data kategorija na koju ono nema uticaja.

Kako je cena data kategorija, kriva pojedinane tranje (d) sa kojom se suoava preduzee prikazana je horizontalnom krivom.

Kriva trine tranje (D) odgovara delovanju opteg zakona tranje i negativnog je nagiba.

Tranja i granini prihod preduzea

Maksimizacija profita konkurentnog preduzeaCilj svakog preduzea pa i onog koje posluje u uslovima savrene konkurencije je ostvarivanje obima proizvodnje koji obezbeuje maksimalan profit.

Obim proizvodnje koji obezbeuje maksimalna profit jeste ravnoteni nivo proizvodnje. U ovom obimu proizvodnje razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova je maksimalna.

Kratkorona kriva ponude konkurentnog preduzeaKratkorona kriva ponude konkurentnog preduzea je deo krive graninih trokova iznad prosenih varijabilnih trokova.

Reakcija preduzea na promenu cene inputaPromena cene inputa utie na promenu ravnotenog nivoa proizvodnje, odnosno nivoa koji donosi maksimalan profit.

Porast cene inputa dovodi do smanjenja obima proizvodnje, dok smanjenje cene inputa dovodi do poveanja obima proizvodnje koji donosi maksimalan profit.

Efikasnost konkurentnog tritaEfikasnost trita se odreuje preko blagostanja koje ono donosi kupcima i prodavcima.

Blagostanje kupaca i prodavac se meri preko veliine potroaevog i proizvoaevog vika, odnosno koristi koje kupci i prodavci stiu od uea na tritu.

Efikasnost konkurentnog tritaPotroaev viak je razlika izmeu vrednosti koju kupci pripisuju nekom dobru i iznosa koji plaaju za to dobro.

Proizvoaev viak je razlika izmeu iznosa koji prodavci dobijaju za neko dobro i trokova stvaranja tog dobra.

Ukupan viak jeste zbir potroaevog i proizvoaevog vika, odnosno to je razlika izmeu vrednosti koju potroai pripisuju nekom dobru i trokova stvaranja tog dobra.

Maksimizacija profita konkurentnog preduzea u dugom rokuKonkurentno preduzee maksimizira profit u dugom roku pri onom obimu proizvodnje gde su dugoroni granini trokovi (LRMC) jednaki ceni (P) i dugoronim prosenim trokovima (LRAC) u taki njihovog minimuma.

Maksimizacija profita konkurentnog preduzea u dugom roku

Uspostavljanje dugorone ravnotee konkurentnog preduzea i konkurentnog trita

Nulti, pozitivan i negativan profit konkurentnog preduzea u kratkom roku

Nulti, pozitivan i negativan profit konkurentnog preduzea u kratkom roku

Trenutni rok je vremenski period koji u sebi sadri samo aktivnost realizacije (prodaje) i u njemu su svi faktori fiksni.

U ovom roku dominantan uticaj na trinu cenu ima tranja.

Ravnotea grane u trenutnom i kratkom roku

Ravnotea grane u trenutnom i kratkom rokuKratak rok je vremenski period koji sadri aktivnosti proizvodnje i realizacije i u njemu postoji podela faktora na fiksne i varijabilne.

Na ravnotenu cenu utiu i tranja i ponuda s tim da je uticaj tranje vei.

Ravnotea grane u dugom rokuDugi rok je vremenski period koji u sebi sadri aktivnosti investiranja, proizvodnje i realizacije i u njemu su svi faktori varijabilni.

Na ravnotenu trinu cenu presudan uticaj ima ponuda.

Kraj Poglavlja VIII