saŽetakkarakteristikaleka ,film tablete,400 mg/90 mg ... · broj rešenja: 515-01-04299-15-001 od...

Broj rešenja: 515-01-04299-15-001 od 24.10.2016. za lek Harvoni®, film tablete, 28 x (400mg + 90mg)

1 od 37

SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA

Harvoni®, film tablete, 400 mg/90 mg

Pakovanje: boca plastična, 1 x 28 film tableta

Proizvođač: GILEAD SCIENCES IRELAND UC

Adresa: IDA Business & Technology Park, Carrigtohill, Co. Cork, Irska

Podnosilac zahteva: MEDICOPHARMACIA D.O.O. BEOGRAD

Adresa: Slobodana Đurića 12, stan 7, Beograd-Zemun


2 od 37

Ovaj lek je pod dodatnim praćenjem. Time se omogućava brzo otkrivanje novih bezbednosnih informacija. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek. Za način prijavljivanja neželjenih reakcija videti odeljak 4.8.

1. IME LEKA

Harvoni®, 400 mg/90 mg, film tablete

INN: sofosbuvir, ledipasvir

2. KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV

Svaka film tableta sadrži 400 mg sofosbuvira i 90 mg ledipasvira .

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom:Svaka film tableta sadrži 156,8 mg laktoze (u obliku monohidrata) i 261 mikrogram boje Sunset Yellow FCF Aluminium Lake (E110).

Za listu svih pomoćnih supstanci, videti odeljak 6.1.

3. FARMACEUTSKI OBLIK

Film tableta.

Narandžaste film tablete, oblika dijamanta, sa utisnutom oznakom „GSI“ sa jedne strane i „7985“ sa druge strane.

4. KLINIČKI PODACI

4.1. Terapijske indikacije

Lek Harvoni je indikovan za terapiju hroničnog hepatitisa C (eng. chronic hepatitis C, CHC) kod odraslih pacijenata (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1).

Za detalje o aktivnosti specifičnoj za genotip hepatitis C virusa (HCV), videti odeljke 4.4 i 5.1.

4.2. Doziranje i način primene

Terapiju lekom Harvoni treba da započne i prati lekar koji ima iskustva u lečenju pacijenata sa CHC.

DoziranjePreporučena doza leka Harvoni je jedna tableta jednom dnevno sa hranom ili bez nje (videti odeljak 5.2).

Tabela 1: Preporučeno trajanje terapije lekom Harvoni i preporučena upotreba istovremeno primenjenog ribavirina za određene podgrupe

Populacija pacijenata* Terapija i trajanje terapije

Pacijenti sa CHC-om uzrokovanim genotipom 1,4,5 ili 6

Pacijenti koji nemaju cirozu

Harvoni tokom 12 nedelja.

- Može se razmotriti upotreba leka Harvoni

tokom 8 nedelja kod prethodno nelečenih

pacijenta koji su inficirani genotipom 1


3 od 37

(videti odeljak 5.1, studiju ION-3).

- Može se razmotriti upotreba leka Harvoni +

ribavirin tokom 12 nedelja ili Harvoni (bez

ribavirina) tokom 24 nedelje kod prethodno

lečenih pacijenta koji nemaju sigurnu opciju

za dalju ponovnu terapiju (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa kompenzovano cirozom

Harvoni + ribavirin tokom 12 nedelja

ili

Harvoni (bez ribavirina) tokom 24 nedelje.

- Može se razmotriti upotreba leka Harvoni

(bez ribavirina) tokom 12 nedelja za pacijente

za koje se smatra da imaju nizak rizik za

nastanak kliničke progresije bolesti i koji

imaju dalje terapijske opcije za ponovno

lečenje (videti odeljak 4.4).

Pacijenti nakon transplantacije jetre koji nemaju cirozu

ili imaju kompenzovanu cirozu

Harvoni + ribavirin tokom 12 nedelja (videti

odeljak 5.1).- Harvoni (bez ribavirina) tokom 12 nedelja

(kod pacijenata bez ciroze) ili 24 nedelje (kod pacijenata sa cirozom) može da se razmotri kod pacijenata koji nisu pogodni za lečenje ribavirinom ili ne podnose ribavirin.

Pacijenti sa dekompenzovanom cirozom, bez obzira na

transplantac oni status

Harvoni + ribavirin tokom 12 nedelja (videti

odeljak 5.1).- Harvoni (bez ribavirina) tokom 24 nedelje

može da se razmotri kod pacijenata koji nisu pogodni za lečenje ribavirinom ili ne podnose ribavirin.

Pacijenti sa CHC-om uzrokovanim genotipom 3

Pacijenti sa kompenzovanom cirozom i/ili kod kojih

prethodno lečenje nije uspelo

Harvoni + ribavirin tokom 24 nedelje (videti

odeljke 4.4 i 5.1).

* Uključuje pacijente istovremeno inficirane virusom humane imunodeficijencije (HIV).

Kada se primenjuje u kombinaciji sa ribavirinom, pogledajte takođe Sažetak karakteristika leka za ribavirin.

Kod pacijenata bez dekompenzovane ciroze čijem je terapijskom režimu potrebno dodati ribavirin (videti tabelu 1), dnevna doza ribavirina bazira se na telesnoj masi (< 75 kg = 1000 mg i ≥ 75 kg = 1200 mg) i primenjuje se oralno, podeljeno u dve doze, sa hranom.

Kod pacijenata sa dekompenzovanom cirozom, ribavirin treba primenjivati u početnoj dozi od 600 mg koja se daje u vidu podeljene dnevne doze. Ako se početna doza dobro podnosi, može da se poveća do najviše 1000 do 1200 mg na dan (1000 mg za pacijente sa telesnom masom manjom od 75 kg i 1200 mg za pacijente sa telesnom masom većom od ili jednakom 75 kg). Ako se početna doza ne podnosi dobro, dozu je potrebno smanjiti kako je klinički indikovano na osnovu vrednosti hemoglobina.


4 od 37

Promena doze ribavirina kod pacijenata koji uzimaju od 1000 do 1200 mg na danAko se lek Harvoni primenjuje u kombinaciji sa ribavirinom i pacijent ima ozbiljnu neželjenu reakciju na lek koja je potencijalno u vezi sa ribavirinom, dozu ribavirina treba menjati ili obustaviti lek, ako je to odgovarajuće, sve dok neželjena reakcija ne popusti ili dok ne bude manjeg intenziteta. U tabeli 2 su navedene smernice za promenu doze i obustavljanje terapije na osnovu koncentracije hemoglobina i kardiološkog statusa pacijenta.

Tabela 2: Smernica za promenu doze ribavirina za istovremenu primenu sa lekom HarvoniLaboratorijske vrednosti Smanjiti dozu ribavirina na

600 mg na dan ako:Obustaviti ribavirin ako:

Hemoglobin kod pacijenata bez srčane bolesti

< 10 g/dL < 8,5 g/dL

Hemoglobin kod pacijenata sa istorijom stabilne srčane bolesti

pad hemoglobina za ≥ 2 g/dLtokom bilo kojeg perioda terapije u trajanju od 4-nedelje

< 12 g/dL uprkos smanjenju doze tokom 4 nedelje

Nakon što se prekine primena ribavirina bilo zbog poremećaja u laboratorijskim nalazima ili kliničkih manifestacija, može se pokušati ponovno sa primenom ribavirina u dozi od 600 mg na dan i da se nakon toga poveća doza do 800 mg na dan. Međutim, ne preporučuje se povećanje doze ribavirina na prvobitno propisanu dozu (1000 mg do 1200 mg na dan).

Pacijente treba uputiti da u slučaju pojave povraćanja unutar 5 časova od doziranja treba da uzmu dodatnu tabletu. Ako se povraćanje javi više od 5 časova nakon doziranja, nije potrebna dodatna doza (videti odeljak 5.1).

Ako se doza propusti u roku od 18 časova od predviđenog vremena uzimanja, pacijente treba uputiti da uzmu tabletu što pre i da sledeću dozu uzmu u uobičajeno vreme. Ako je prošlo više od 18 časova pacijente treba uputiti da sačekaju i da sledeću dozu uzmu u uobičajeno vreme. Pacijente treba uputiti da ne uzimaju dvostruku dozu.

Starije osobeNije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubregaNije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Bezbednost sofosbuvira/ledipasvira nije procenjena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (procenjena brzina glomerularne filtracije [eGFR] < 30 mL/min/1,73 m2) ili završnim stadijumom bolesti bubrega (eng. end stage renal disease, ESRD) koji zahteva hemodijalizu (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetreNije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni kod pacijenata sa blagim, umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh-Turcotte [CPT] klasa A, B ili C) (videti odeljak 5.2). Bezbednost i efikasnost sofosbuvira/ledipasvira ustanovljene su kod pacijenata sa dekompenzovanom cirozom (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacijaBezbednost i efikasnost leka Harvoni kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu još ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Način primene


5 od 37

Za oralnu upotrebu.

Pacijentima treba savetovati da progutaju celu tabletu, sa hranom ili bez nje. Zbog gorkog ukusa, ne preporučuje se žvakanje ili drobljenje film tablete (videti odeljak 5.2).

4.3. Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena sa rosuvastatinom (videti odeljak 4.5).

Upotreba sa snažnim P-gp induktorimaLekovi koji su snažni induktori P-glikoproteina (P-gp) u crevima (rifampicin, rifabutin, kantarion [Hypericum perforatum], karbamazepin, fenobarbital i fenitoin). Istovremena primena će značajno smanjiti koncentraciju leka sofosbuvira i ledipasvira u plazmi i može da dovede do gubitka efikasnosti leka Harvoni (videti odeljak 4.5).

4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Lek Harvoni se ne sme primenjivati istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže sofosbuvir.

Genotip-specifično delovanje Za preporučene režime kod različitih genotipova HCV-a, videti odeljak 4.2. Za virusološku i kliničku aktivnost specifičnu za genotip, videti odeljak 5.1.

Klinički podaci koji podržavaju upotrebu leka Harvoni kod pacijenata inficiranih HCV-om genotipa 3 su ograničeni (videti odeljak 5.1). Relativna efikasnost 12-nedeljnog režima koji se sastoji od sofosbuvira/ledipasvira + ribavarina u poređenju sa 24-nedeljnim režimom sofosbuvirom + ribavirinom nije ispitana. Konzervativna 24-nedeljna terapija savetuje se kod svih prethodno lečenih pacijenata sa genotipom 3 i pacijenata sa genotipom 3 i cirozom koji prethodno nisu bili lečeni (videti odeljak 4.2).

Klinički podaci koji podržavaju upotrebu leka Harvoni kod pacijenata inficiranih HCV-om genotipa 2 i 6 su ograničeni (videti odeljak 5.1).

Teška bradikardija i srčani blok Slučajevi teške bradikardije i srčanog bloka zabeleženi su kada se lek Harvoni koristi istovremeno saamjodaronom i drugim lekovima koji smanjuju brzinu rada srca ili bez njih. Mehanizam nije utvrđen.

Istovremena primena amjodarona bila je ograničena tokom kliničkog razvoja sofosbuvira uz direktno delujuće antivirusne lekove (eng. direct-acting antivirals, DAA). Slučajevi su potencijalno opasni po život, zato se amjodaron sme koristiti samo kod bolesnika koji primaju Harvoni u slučajevima kada se drugi zamenski antiaritmici ne podnose ili su kontraindikovani.

Ako se istovremena primena amjodarona smatra neophodnom, preporučuje se da se pacijent pažljivo prati na početku uzimanja leka Harvoni. Pacijente za koje je utvrđeno da su pod visokim rizikom od bradiaritmije treba kontinuirano pratiti tokom 48 časova u odgovarajućem kliničkom okruženju.

Zbog dugog poluvremena eliminacije amjodarona, treba takođe sprovesti odgovarajuće praćenje pacijenata koji


6 od 37

su prekinuli uzimanje amjodarona unutar nekoliko poslednjih meseci, a započeće terapiju lekom Harvoni.

Sve pacijente koji primaju lek Harvoni u kombinaciji sa amjodaronom i drugim lekovima koji smanjuju brzinu rada ili bez njih treba takođe upozoriti na simptome bradikardije i srčanog bloka i treba im savetovati da hitno potraže lekarski savet ukoliko osete iste.

Terapija pacijenata prethodno izloženih antivirusnim lekovima sa direktnim delovanjem na HCV U većini slučajeva, kod pacijenata kod kojih je lečenje sofosbuvirom/ledipasvirom bilo neuspešno vidi se selekcija mutacija rezistentnih na NS5A, koje značajno smanjuju osetljivost na ledipasvir (videti odeljak 5.1). Ograničeni podaci pokazuju da takve NS5A mutacije ne nestaju tokom dugoročnog praćenja. Trenutno nema podataka koji podržavaju efikasnost ponovnog lečenja pacijenata kod kojih su sofosbuvir/ledipasvir bili neuspešni pomoću režima koji sadrži inhibitor NS5A. Slično tome, trenutno nema podataka koji podržavajuefikasnost inhibitora proteaze NS3/4A kod pacijenata kod kojih je prethodna terapija, koja je uključivala inhibitor proteaze NS3/4A, bila neuspešna. Zbog toga takvi pacijenti mogu zavisiti od drugih klasa lekova za uklanjanje infekcije HCV-om. Stoga treba razmotriti dugotrajnije lečenje pacijenata kod kojih dalja mogućnost ponovnog lečenja nije sigurna.

Oštećenje funkcije bubrega Nije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Bezbednost leka Harvoni nije procenjena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (procenjena brzina glomerularne filtracije [eGFR] < 30 mL/min/1,73 m2) ili završnim stadijumom bolesti bubrega (ESRD) koji zahteva hemodijalizu. Kada se lek Harvoni koristi u kombinaciji sa ribavirinom, pročitajte takođe Sažetak karakteristika leka za ribavirin kod pacijenata sa klirensom kreatinina (CrCl) < 50 mL/min (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa dekompenzovanom cirozom i/ili koji čekaju transplantaciju jetre ili posle transplantacije jetreNije ispitana efikasnost sofosbuvira/ledipasvira kod pacijenata koji su inficirani genotipom 5 i genotipom 6 HCV-a i koji imaju dekompenzovanu cirozu jetre i/ili koji čekaju transplantaciju jetre ili nakon transplantacije. Terapiju lekom Harvoni treba odrediti prema proceni potencijalne koristi i rizika kod svakog pojedinačnog pacijenta.

Primena sa umerenim induktorima P-gpLekovi koji su umereni induktori P-glikoproteina (P-gp) u crevima (npr. okskarbazepin) mogu da smanje koncentraciju sofosbuvira i ledipasvira u plazmi, što može dovesti do smanjenog terapijskog efekta leka Harvoni. Ne preporučuje se istovremena primena ovih lekova i leka Harvoni (videti odeljak 4.5).

Primena sa određenim antiretrovirusnim režimima lečenja HIV-aPokazalo se da lek Harvoni povećava izloženost tenofoviru, naročito kada se primenjuje zajedno sa režimom lečenja HIV-a koji sadrži tenofovir dizoproksil fumarat i farmakokinetički pojačivač (ritonavir ili kobicistat). Bezbednost tenofovir dizoproksil fumarata kada se primenjuje uz Harvoni i farmakokinetički pojačivač nije ustanovljena. Potrebno je uzeti u obzir moguće rizike i koristi povezane sa istovremenom primenom leka Harvoni i tablete sa fiksnom kombinacijom doza elvitegravira/kobicistata/emtricitabina/tenofovir dizoproksil fumarata ili tenofovir dizoproksil fumarata koji se daje zajedno sa pojačanim inhibitorom HIV proteaze (npr. atazanavirom ili darunavirom), naročito kod pacijenata sa povećanim rizikom od poremećaja funkcije bubrega. Pacijente koji primaju lek Harvoni istovremeno sa elvitegravirom/kobicistatom/emtricitabinom/tenofovir dizoproksil fumaratom ili tenofovir dizoproksil fumaratom i pojačanim inhibitorom HIV proteaze treba pratiti zbog neželjenih reakcija povezanih sa tenofovirom. Pročitajte Sažetke karakteristika leka za tenofovir dizoproksil fumarat, emtricitabin/tenofovir dizoproksil fumarat ili elvitegravir/kobicistat/emtricitabin/tenofovir


7 od 37

dizoproksil fumarat za preporuke o praćenju funkcije bubrega.

Primena sa inhibitorima HMG-CoA reduktaze Istovremena upotreba leka Harvoni i inhibitora HMG-CoA reduktaze (statina) može značajno povećati koncentraciju statina, što povećava rizik od miopatije i rabdomiolize (videti odeljak 4.5).

Istovremena infekcija HCV/HBV (virusom hepatitisa B) Nema podataka o upotrebi leka Harvoni kod pacijenata sa istovremenom infekcijom virusima HCV/HBV.

Pedijatrijska populacijaLek Harvoni se ne preporučuje za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina zato što njegova bezbednost i efikasnost nisu ustanovljene u ovoj populaciji.

Pomoćne supstanceLek Harvoni sadrži azo boju Sunset Yellow FCF Aluminium Lake (E110) koja može da izazove alergijske reakcije. Takođe, ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Budući da lek Harvoni sadrži sofosbuvir i ledipasvir, sve interakcije koje su utvrđene sa ove dve aktivne supstance zasebno mogu nastati i sa lekom Harvoni.

Mogućnost uticaja leka Harvoni na druge lekoveLedipasvir je in vitro inhibitor transportera lekova P-gp i proteina rezistencije na kancer dojke (eng. breast cancer resistance protein, BCRP), pa može da poveća crevnu resorpciju istovremeno primenjenih supstrata ovih transportera. In vitro podaci pokazuju da ledipasvir može biti slab induktor metaboličkih enzima kao što su CYP3A4, CYP2C i UGT1A1. Koncentracije u plazmi jedinjenja koji su supstrati ovih enzima mogu biti smanjene kad se oni primjenjuju istovremeno sa sofosbuvirom/ledipasvirom. In vitro, ledipasvir inhibira crevne enzime CYP3A4 i UGT1A1. Lekove sa malom terapijskom širinom i koje metabolišu ovi izoenzimi treba koristiti sa oprezom i pažljivo pratiti.

Mogućnost uticaja drugih lekova na lek Harvoni Sofosbuvir i ledipasvir su supstrati transportera lekova P-gp i BCRP, dok GS-331007 to nije.

Lekovi koji su snažni induktori P-gp (rifampicin, rifabutin, kantarion, karbamazepin, fenobarbital i fenitoin) mogu značajno da smanje koncentracije sofosbuvira i ledipasvira u plazmi i tako da dovedu do smanjenog terapijskog dejstva sofosbuvira/ledipasvira i zato su kontraindikovani za primenu sa lekom Harvoni (videti odeljak 4.3). Lekovi koji su umereni induktori P-gp u crevima (npr. okskarbazepin) mogu da smanje koncentraciju sofosbuvira i ledipasvira u plazmi, što može dovesti do smanjenog terapijskog dejstva leka Harvoni. Ne preporučuje se istovremena primena ovih lekova i leka Harvoni (videti odeljak 4.4). Istovremena primena sa lekovima koji inhibiraju P-gp i/ili BCRP može da poveća koncentracije sofosbuvira i ledipasvira u plazmi bez povećanja koncentracije GS-331007 u plazmi; Harvoni se može istovremeno primenjivati sa inhibitorima P-gp i/ili BCRP. Ne očekuju se klinički značajne interakcije lekova sa sofosbuvirom/ledipasviromposredovane enzimima CYP450 ili UGT1A1.

Interakcije između leka Harvoni i drugih lekova


8 od 37

U tabeli 3 prikazana je lista ustanovljenih ili potencijalno klinički značajnih interakcija lekova (gde je 90%-tniinterval pouzdanosti [IP] odnos geometrijske srednje vrednosti najmanjih kvadrata [eng. geometric least-squares mean, GLSM] bio unutar „↔“, iznad „↑“, ili ispod „↓“ unapred određenih granica ekvivalencije). Opisane interakcije lekova zasnivaju se na ispitivanjima sprovedenim sa sofosbuvirom/ledipasvirom ili sofosbuvirom i ledipasvirom kao pojedinačnim supstancama, ili su predviđene interakcije lekova koje mogu da nastanu sa sofosbuvirom/ledipasvirom. Tabela nije sveobuhvatna.Tabela 3: Interakcije između leka Harvoni i drugih lekova

Lekovi prema terapijskim oblastima

Dejstva na kencentracijelekova. Srednja vrednost odnosa (90% interval pouzdanosti) za PIK, Cmax, Cmin

a,b

Preporuke u vezi sa istovremenom primenom leka Harvoni

LEKOVI KOJI SMANJUJU KISELOSTRastvorljivost ledipasvira smanjuje se sa povećanjem pH. Očekuje se da će lekovi koji povećavaju želudačnu pH smanjiti koncentraciju ledipasvira.

AntacidiNpr. aluminijum ili magnezijum-hidroksid; kalcijum-karbonat

Interakcija nije ispitivana.Očekivano:↓ Ledipasvir↔ Sofosbuvir↔ GS-331007

(Porast želudačne pH)

Preporučuje se odvojena primena antacida i leka Harvoni u razmaku od 4 časa.

Antagonisti H2-receptoraFamotidin(40 mg pojedinačna doza)/ ledipasvir (90 mg pojedinačna doza)c/ sofosbuvir (400 mg pojedinačna doza)c, d

Famotidin doziran istovremeno sa lekom Harvonid

Cimetidine

Nizatidine

Ranitidine

Ledipasvir↓ Cmax 0,80 (0,69, 0,93)↔ PIK 0,89 (0,76, 1,06)

Sofosbuvir↑ Cmax 1,15 (0,88, 1,50)↔ PIK 1,11 (1,00, 1,24)

GS-331007↔ Cmax 1,06 (0,97, 1,14)↔ PIK 1,06 (1,02, 1,11)


Antagonisti H2-receptora mogu se primeniti istovremeno sa lekom Harvoni ili u nekom vremenskom razmaku od leka Harvoni u dozi koja ne prelazi doze uporedive sa dozom famotidina od 40 mg dva puta dnevno.


9 od 37

Famotidin(40 mg pojedinačna doza)/ ledipasvir (90 mg pojedinačna doza)c/ sofosbuvir (400 mg pojedinačna doza)c, d

Famotidin doziran 12 časova pre leka Harvonid

Ledipasvir↓ Cmax 0,83 (0,69, 1,00)↔ PIK 0,98 (0,80, 1,20)

Sofosbuvir↔ Cmax 1,00 (0,76, 1,32)↔ PIK 0,95 (0,82, 1,10)

GS-331007↔ Cmax 1,13 (1,07, 1,20)↔ PIK 1,06 (1,01, 1,12)

(Porast želudačne pH)Inhibitori protonske pumpeOmeprazol(20 mg jednom dnevno)/ledipasvir (90 mg pojedinačna doza)c/ sofosbuvir (400 mg pojedinačna doza)c

Omeprazol doziran istovremeno sa lekom Harvoni

Lansoprazole

Rabeprazole

Pantoprazole

Esomeprazole

Ledipasvir↓ Cmax 0,89 (0,61, 1,30)↓ PIK 0,96 (0,66, 1,39)


GS-331007↔ Cmax 1,14 (1,01, 1,29)↔ PIK 1,03 (0,96, 1,12)


Doze inhibitora protonske pumpe uporedive su sa dozom omeprazola od 20 mg mogu se primeniti istovremeno sa lekom Harvoni. Inhibitori protonske pumpe ne smeju se uzeti pre leka Harvoni.

ANTIARITMICIAmjodaron Interakcija nije ispitivana. Koristiti samo ako nije dostupna ni jedna druga

alternativa. Preporučuje se pažljivo praćenje ako se ovaj lek primenjuje sa lekom Harvoni (videti odeljke 4.4 i 4.8)

Digoksin Interakcija nije ispitivana.Očekivano:↑ Digoksin↔ Ledipasvir↔ Sofosbuvir↔ GS-331007

(Inhibicija P-gp)

Istovremena primena leka Harvoni sa digoksinom može povećati koncentraciju digoksina. Potreban je oprez i preporučuje se praćenje terapijskih koncentracija digoksina kada se primenjuje istovremeno sa lekom Harvoni.

ANTIKOAGULANSIDabigatran eteksilat Interakcija nije ispitivana.

Očekivano:↑ Dabigatran↔ Ledipasvir↔ Sofosbuvir↔ GS-331007

(Inhibicija P-gp)

Preporučuje se kliničko praćenje, u kojem se traže znakovi krvarenja i anemije, kada se dabigatran eteksilat primenjuje istovremeno sa lekom Harvoni. Pomoću testova koagulacije mogu se prepoznati pacijenti sa povećanim rizikom od krvarenja zbog povećane izloženosti dabigatranu.


10 od 37

ANTIKONVULZIVIKarbamazepinFenobarbitalFenitoin

Interakcija nije ispitivana.Očekivano:↓ Ledipasvir↓ Sofosbuvir↔ GS-331007

(Indukcija P-gp)

Primena leka Harvoni je kontraindikovana sa karbamazepinom, fenobarbitalom i fenitoinom, snažnim induktorima intestinalnog P-gp (videti odeljak 4.3).

Okskarbazepin Interakcija nije ispitivana.Očekivano:↓ Ledipasvir↓ Sofosbuvir↔ GS-331007

(Indukcija P-gp)

Očekuje se da će istovremena primena leka Harvoni sa okskarbazepinom smanjiti koncentraciju sofosbuvira i ledipasvira što dovodi do smanjenog terapijskog dejstva leka Harvoni. Ne preporučuje se istovremena primena ovih lekova (videti odeljak 4.4).

ANTIMIKOBAKTERIJSKI LEKOVIRifampicin (600 mg jednom dnevno)/ ledipasvir (90 mg pojedinačna doza)d

Interakcija nije ispitivana.Očekivano:Rifampicin↔ Cmax

↔ PIK↔ Cmin

Zapaženo:Ledipasvir↓ Cmax 0,65 (0,56, 0,76)↓ PIK 0,41 (0,36, 0,48)

(Indukcija P-gp)

Primena leka Harvoni kontraindikovana je sa primenom rifampicina, snažnog induktora intestinalnog P-gp (videti odeljak 4.3).

Rifampicin (600 mg jednom dnevno)/ sofosbuvir (400 mg pojedinačna doza)d

Interakcija nije ispitivana.Očekivano:Rifampicin↔ Cmax

↔ PIK↔ Cmin

Zapaženo:Sofosbuvir↓ Cmax 0,23 (0,19, 0,29)↓ PIK 0,28 (0,24, 0,32)

GS-331007↔ Cmax 1,23 (1,14, 1,34)↔ PIK 0,95 (0,88, 1,03)

(Indukcija P-gp)

RifabutinRifapentin

Interakcija nije ispitivana.Očekivano:↓ Ledipasvir

Primena leka Harvoni je kontraindikovana sa primenom rifabutina, snažnog induktora intestinalnog P-gp (videti odeljak 4.3).


11 od 37

↓ Sofosbuvir↔ GS-331007

(Indukcija P-gp)

Očekuje se da će istovremena primena leka Harvoni sa rifapentinom smanjiti koncentraciju sofosbuvira i ledipasvira, što dovodi do smanjenog terapijskog dejstva leka Harvoni. Ne preporučuje se istovremena primena ovih lekova.

LEKOVI PROTIV HCV-aSimeprevir (150 mg jednom dnevno)/ ledipasvir (30 mg jednom dnevno)

Simeprevir↑ Cmax 2,61 (2,39, 2,86)↑ PIK 2,69 (2,44, 2,96)

Ledipasvir↑ Cmax 1,81 (1,69, 2,94)↑ PIK 1,92 (1,77, 2,07)

Koncentracije sofosbuvira, ledipasvira i simeprevira povećane su kada se simeprevir primenjuje istovremeno sa lekom Harvoni. Ne preporučuje se njihova istovremena primena.

Simeprevirh Simeprevir↔ Cmax 0,96 (0,71, 1,30)↔ PIK 0,94 (0,67, 1,33)

Sofosbuvir↑ Cmax 1,91 (1,26, 2,90)↑ PIK 3,16 (2,25, 4,44)

GS-331007↓ Cmax 0,69 (0,52, 0,93)↔ PIK 1,09 (0,87, 1,37)

HIV ANTIVIRUSNI LEKOVI: INHIBITORI REVERZNE TRANSKRIPTAZEEfavirenz/ emtricitabin/ tenofovir dizoproksil fumarat(600 mg/ 200 mg/ 300 mg/ jednom dnevno)/ ledipasvir (90 mg jednom dnevno)c/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)c, d

Efavirenz↔ Cmax 0,87 (0,79, 0,97)↔ PIK 0,90 (0,84, 0,96)↔ Cmin 0,91 (0,83, 0,99)

Emtricitabin↔ Cmax 1,08 (0,97, 1,21)↔ PIK 1,05 (0,98, 1,11)↔ Cmin 1,04 (0,98, 1,11)

Tenofovir↑ Cmax 1,79 (1,56, 2,04)↑ PIK 1,98 (1,77, 2,23)↑ Cmin 2,63 (2,32, 2,97)

Ledipasvir↓ Cmax 0,66 (0,59, 0,75)↓ PIK 0,66 (0,59, 0,75)↓ Cmin 0,66 (0,57, 0,76)


GS-331007

Nije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni ili efavirenza / emtricitabina / tenofovir dizoproksil fumarata.


12 od 37

↔ Cmax 0,86 (0,76, 0,96)↔ PIK 0,90 (0,83, 0,97)↔ Cmin 1,07 (1,02, 1,13)

Emtricitabin/ rilpivirin/ tenofovir dizoproksil fumarat(200 mg/ 25 mg/ 300 mg jednom dnevno)/ ledipasvir (90 mg jednom dnevno)c/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)c, d


Rilpivirin↔ Cmax 0,97 (0,88, 1,07)↔ PIK 1,02 (0,94, 1,11)↔ Cmin 1,12 (1,03, 1,21)

Tenofovir↔ Cmax 1,32 (1,25, 1,39)↑ PIK 1,40 (1,31, 1,50)↑ Cmin 1,91 (1,74, 2,10)

Ledipasvir↔ Cmax 1,01 (0,95, 1,07)↔ PIK 1,08 (1,02, 1,15)↔ Cmin 1,16 (1,08, 1,25)


GS-331007↔ Cmax 1,06 (1,01, 1,11)↔ PIK 1,15 (1,11, 1,19)↔ Cmin 1,18 (1,13, 1,24)

Nije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni ili emtricitabina / rilpirivina / tenofovir dizoproksil fumarata.

Abakavir/ lamivudin(600 mg/ 300 mg jednom dnevno)/ ledipasvir (90 mg jednom dnevno)c/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)c, d

Abakavir↔ Cmax 0,92 (0,87, 0,97)↔ PIK 0,90 (0,85, 0,94)

Lamivudin↔ Cmax 0,93 (0,87, 1,00)↔ PIK 0,94 (0,90, 0,98)↔ Cmin 1,12 (1,05, 1,20)



GS-331007↔ Cmax 1,00 (0,94, 1,07)↔ PIK 1,05 (1,01, 1,09)

Nije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni ili abakavira / lamivudina.


13 od 37

↔ Cmin 1,08 (1,01, 1,14)

HIV ANTIVIRUSNI LEKOVI: INHIBITORI HIV PROTEAZEAtazanavir pojačan ritonavirom(300 mg/ 100 mg jednom dnevno)/ ledipasvir (90 mg jednom dnevno)c/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)c, d

Atazanavir↔ Cmax 1,07 (1,00, 1,15)↔ PIK 1,33 (1,25, 1,42)↑ Cmin 1,75 (1,58, 1,93)

Ledipasvir↑ Cmax 1,98 (1,78, 2,20)↑ PIK 2,13 (1,89, 2,40)↑ Cmin 2,36 (2,08, 2,67)


GS-331007↔ Cmax 1,13 (1,08, 1,19)↔ PIK 1,23 (1,18, 1,29)↔ Cmin 1,28 (1,21, 1,36)

Nije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni ili atazanavira (pojačanog ritonavirom).

Za kombinaciju tenofovir/emtricitabin + atazanavir/ritonavir pogledajte u nastavku.

Atazanavir pojačan ritonavirom (300 mg/ 100 mg jednom dnevno) + emtricitabin/ tenofovir dizoproksil fumarat (200 mg/ 300 mg jednom dnevno)/ ledipasvir (90 mg jednom dnevno)c/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)c, d

Dozirano istovremenof

Atazanavir↔ Cmax 1,07 (0,99, 1,14)↔ PIK 1,27 (1,18, 1,37)↑ Cmin 1,63 (1,45, 1,84)

Ritonavir↔ Cmax 0,86 (0,79, 0,93)↔ PIK 0,97 (0,89, 1,05)↑ Cmin 1,45 (1,27, 1,64)


Tenofovir↑ Cmax 1,47 (1,37, 1,58)↔ PIK 1,35 (1,29, 1,42)↑ Cmin 1,47 (1,38, 1,57)



GS-331007

Kad se daje sa tenofovir dizoproksil fumaratom koji se koristi zajedno sa atazanavirom/ritonavirom, lek Harvoni će povećati koncentraciju tenofovira.

Bezbednost tenofovir dizoproksil fumarata kada se primenjuje uz Harvoni i farmakokinetički pojačivač (npr. ritonavir ili kobicistat) nije ustanovljena.

Ovu kombinaciju treba primenjivati sa oprezom uz često praćenje funkcije bubrega, ako nisu dostupne druge alternative (videti odeljak 4.4).

Koncentracije atazanavira su takođe povećane, uz rizik od povećanja vrednosti bilirubina/žutice. Taj je rizik još i veći ako se, kao deo terapije HCV-a, koristi ribavirin.


14 od 37

↔ Cmax 1,17 (1,12, 1,23)↔ PIK 1,31 (1,25, 1,36)↑ Cmin 1,42 (1,34, 1,49)

Darunavir pojačan ritonavirom(800 mg/ 100 mg jednom dnevno)/ ledipasvir (90 mg jednom dnevno)d

Darunavir↔ Cmax 1,02 (0,88, 1,19)↔ PIK 0,96 (0,84, 1,11)↔ Cmin 0,97 (0,86, 1,10)


Nije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni ili darunavira (pojačanog ritonavirom).

Za kombinaciju tenofovir/emtricitabin + darunavir/ritonavir, molimo Vas viditi u nastavku.

Darunavir pojačan ritonavirom (800 mg/ 100 mg jednom dnevno)/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)



GS-331007↔ Cmax 0,97 (0,90, 1,05)↔ PIK 1,24 (1,18, 1,30)

Darunavir pojačan ritonavirom (800 mg/ 100 mg jednom dnevno) + emtricitabin/ tenofovir dizoproksil fumarat (200 mg/ 300 mg jednom dnevno)/ ledipasvir (90 mg jednom dnevno)c/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)c, d

Dozirano istovremenof


Ritonavir↔ Cmax 1,17 (1,01, 1,35)↔ PIK 1,25 (1,15, 1,36)↑ Cmin 1,48 (1,34, 1,63)


Tenofovir↑ Cmax 1,64 (1,54, 1,74)↑ PIK 1,50 (1,42, 1,59)↑ Cmin 1,59 (1,49, 1,70)


Sofosbuvir↓ Cmax 0,63 (0,52, 0,75)

Kada se daje sa darunavirom/ritonavirom koji se koristi zajedno sa tenofovir dizoproksil fumaratom, Harvoni će povećati koncentraciju tenofovira.


Ovu kombinaciju treba koristiti sa oprezom uz često praćenje funkcije bubrega, ako nisu dostupne druge alternative (videti odeljak 4.4).


15 od 37

↓ PIK 0,73 (0,65, 0,82)

GS-331007↔ Cmax 1,10 (1,04, 1,16)↔ PIK 1,20 (1,16, 1,24)↔ Cmin 1,26 (1,20, 1,32)

Lopinavir pojačan sa ritonavirom + emtricitabin/ tenofovir dizoproksil fumaratom

Interakcija nije ispitivana.Očekivano:↑ Lopinavir↑ Ritonavir

↔ Emtricitabin↑ Tenofovir

↑ Ledipasvir↔ Sofosbuvir↔ GS-331007

Kada se daje sa lopinavirom/ritonavirom koji se koristi zajedno sa tenofovir dizoproksil fumaratom, očekuje se da će Harvoni povećati koncentraciju tenofovira.



Tipranavir pojačan sa ritonavirom

Interakcija nije ispitivana.Očekivano:↓ Ledipasvir↓ Sofosbuvir↔ GS-331007

(Indukcija P-gp)

Očekuje se da će istovremena primena leka Harvoni sa tipranavirom (pojačanim ritonavirom) smanjiti koncentraciju ledipasvira i tako dovesti do smanjenog terapijskog dejstva leka Harvoni. Ne preporučuje se njihova istovremena primena.

HIV ANTIVIRUSNI LEKOVI: INHIBITORI INTEGRAZERaltegravir(400 mg dva puta dnevno)/ ledipasvir (90 mg jednom dnevno)d

Raltegravir↓ Cmax 0,82 (0,66, 1,02)↔ PIK 0,85 (0,70, 1,02)↑ Cmin 1,15 (0,90, 1,46)


Nije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni ili raltegravira.

Raltegravir(400 mg dva puta dnevno)/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)d

Raltegravir↓ Cmax 0,57 (0,44, 0,75)↓ PIK 0,73 (0,59, 0,91)↔ Cmin 0,95 (0,81, 1,12)


GS-331007↔ Cmax 1,09 (0,99, 1,19)↔ PIK 1,02 (0,97, 1,08)

Elvitegravir/ kobicistat/ emtricitabin/ tenofovir dizoproksil fumarat(150 mg/ 150 mg/ 200 mg/

Interakcija nije ispitivana.Očekivano:↔ Emtricitabin↑ Tenofovir

Kada se daje sa elvitegravirom/kobicistatom/ emtricitabinom/tenofovir dizoproksil fumaratom, očekuje se da će lek Harvoni povećati koncentraciju


16 od 37

300 mg jednom dnevno)/ ledipasvir (90 mg jednom dnevno)c/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)c

Zapaženo:Elvitegravir↔ Cmax 0,88 (0,82, 0,95)↔ PIK 1,02 (0,95, 1,09)↑ Cmin 1,36 (1,23, 1,49)

Kobicistat↔ Cmax 1,25 (1,18, 1,32)↑ PIK 1,59 (1,49, 1,70)↑ Cmin 4,25 (3,47, 5,22)



GS-331007↑ Cmax 1,33 (1,22, 1,44)↑ PIK 1,44 (1,41, 1,48)↑ Cmin 1,53 (1,47, 1,59)

tenofovira.



Dolutegravir Interakcija nije ispitivana.Očekivano:↔ Dolutegravir↔ Ledipasvir↔ Sofosbuvir↔ GS-331007

Nije potrebno prilagođavanje doze

BILJNI SUPLEMENTIKantarion Interakcija nije ispitivana.

Očekivano:↓ Ledipasvir↓ Sofosbuvir↔ GS-331007

(Indukcija P-gp)

Primena leka Harvoni je kontraindikovana sa kantarionom, snažnim induktorom intestinalnog P-gp (videti odeljak 4.3).

INHIBITORI HMG-CoA REDUKTAZERosuvastating ↑ Rosuvastatin

(Inhibicija transportera leka OATP i BCRP)

Istovremena primena leka Harvoni sa rosuvastatinom može značajno povećati koncentraciju rosuvastatina (PIK povećana nekoliko puta), što je povezano sa povećanim rizikom od miopatije, uključujući rabdomiolizu. Istovremena primena leka Harvoni sa rosuvastatinom je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Pravastating ↑ Pravastatin Istovremena primena leka Harvoni sa pravastatinom može značajno povećati koncentraciju pravastatina, što je povezano sa povećanim rizikom od miopatije. Kod ovih pacijenata se preporučuje klinička i biohemijska kontrola i može biti potrebno


17 od 37

prilagođavanje doze (videti odeljak 4.4). Drugi statini Očekivano:

↑ StatiniNe mogu se isključiti interakcije sa drugim inhibitorima reduktaze HMG-CoA. Kada se primenjuju istovremeno sa lekom Harvoni, potrebno je razmotriti smanjenu dozu statina i sprovoditi pažljivo praćenje zbog neželjenih reakcija statina (vidjeti odeljak 4.4).

OPIOIDNI ANALGETICIMetadon Interakcija nije ispitivana.

Očekivano:↔ Ledipasvir

Nije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni ili metadona.

Metadon(terapija održavanja metadonom [30 do 130 mg/dnevno])/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)d

R-metadon↔ Cmax 0,99 (0,85, 1,16)↔ PIK 1,01 (0,85, 1,21)↔ Cmin 0,94 (0,77, 1,14)

S-metadon↔ Cmax 0,95 (0,79, 1,13)↔ PIK 0,95 (0,77, 1,17)↔ Cmin 0,95 (0,74, 1,22)

Sofosbuvir↓ Cmax 0,95 (0,68, 1,33)↑ PIK 1,30 (1,00, 1,69)

GS-331007↓ Cmax 0,73 (0,65, 0,83)↔ PIK 1,04 (0,89, 1,22)

IMMUNOSUPRESIVICiklosporing Interakcija nije ispitivana.

Očekivano:↑ Ledipasvir↔ Ciclosporin

Nije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni ili ciklosporina.

Ciklosporin(600 mg pojedinačna doza)/ sofosbuvir (400 mg pojedinačna doza)h

Ciklosporin↔ Cmax 1,06 (0,94, 1,18)↔ PIK 0,98 (0,85, 1,14)


GS-331007↓ Cmax 0,60 (0,53, 0,69)↔ PIK 1,04 (0,90, 1,20)

Takrolimus Interakcija nije ispitivana.Očekivano:↔ Ledipasvir

Nije potrebno prilagođavanje doze leka Harvoni ili takrolimusa.

Takrolimus(5 mg pojedinačna doza)/ sofosbuvir (400 mg pojedinačna doza)h

Takrolimus↓ Cmax 0,73 (0,59, 0,90)↑ PIK 1,09 (0,84, 1,40)

Sofosbuvir


18 od 37

↓ Cmax 0,97 (0,65, 1,43)↑ PIK 1,13 (0,81, 1,57)

GS-331007↔ Cmax 0,97 (0,83, 1,14)↔ PIK 1,00 (0,87, 1,13)

ORALNI KONTRACEPTIVINorgestimat/ etinilestradiol (norgestimat 0,180 mg/ 0,215 mg/ 0,25 mg/ etinilestradiol 0,025 mg)/ ledipasvir (90 mg jednomdnevno)d

Norelgestromin↔ Cmax 1,02 (0,89, 1,16)↔ PIK 1,03 (0,90, 1,18)↔ Cmin 1,09 (0,91, 1,31)

Norgestrel↔ Cmax 1,03 (0,87, 1,23)↔ PIK 0,99 (0,82, 1,20)↔ Cmin 1,00 (0,81, 1,23)

Etinilestradiol↑ Cmax 1,40 (1,18, 1,66)↔ PIK 1,20 (1,04, 1,39)↔ Cmin 0,98 (0,79, 1,22)

Nije potrebno prilagođavanje doze oralnih kontraceptiva.

Norgestimat/ etinilestradiol (norgestimat 0,180 mg/ 0,215 mg/ 0,25 mg/etinilestradiol 0,025 mg)/ sofosbuvir (400 mg jednom dnevno)d

Norelgestromin↔ Cmaks 1,07 (0,94, 1,22)↔ PIK 1,06 (0,92, 1,21)↔ Cmin 1,07 (0,89, 1,28)

Norgestrel↔ Cmaks 1,18 (0,99, 1,41)↑ PIK 1,19 (0,98, 1,45)↑ Cmin 1,23 (1,00, 1,51)

Etinil estradiol↔ Cmaks 1,15 (0,97, 1,36)↔ PIK 1,09 (0,94, 1,26)↔ Cmin 0,99 (0,80, 1,23)

a. Srednji odnos (IP od 90%) farmakokinetike istovremeno primenjenih lekova samih ili u kombinaciji. Bez dejstva = 1,00.b. Sve studije o interakcijama sprovedene na zdravim dobrovoljcima.c. Primenjen kao Harvoni.d. raspon u kome nema farmakokinetičkih interakcija je 70%-143%.e.Ovo su lekovi iz iste klase gde se mogu predvideti slične interakcije.f. Primena atazanavira/ritonavira + emtricitabin/tenofovir dizoproksil fumarata ili darunavira/ritonavira + emtricitabin/tenofovir dizoproksil fumarata i leka Harvoni u vremenskom razmaku (od 12 sati) dala je slične rezultate.g. Ovo ispitivanje je sprovedeno u prisustvu druga dva antivirusna leka sa direktnim delovanjem.h. Granica bioekvivalencije/ekvivalencije 80%-125%.

4.6. Primena u periodu trudnoće i dojenja

Žene u reproduktivnom periodu/ kontracepcija kod muškaraca i ženaKada se lek Harvoni koristi u kombinaciji sa ribavirinom, potreban je krajnji oprez kako bi se izbegla trudnoća kod pacijentkinja i partnerki pacijenata muškog pola. Značajna teratogena i/ili embriocidna dejstva su pokazanakod svih životinjskih vrsta izloženih ribavirinu. Žene u reproduktivnom periodu ili njihovi partneri muškog pola moraju da koriste efikasni oblik kontracepcije tokom terapije i u periodu nakon završetka terapije kako je preporučeno u Sažetku karakteristika leka za ribavirin.


19 od 37

Pročitajte Sažetak karakteristika leka za ribavirin za dodatne informacije.

TrudnoćaNema podataka ili su podaci o primeni sofosbuvira, ledipasvira ili leka Harvoni kod trudnica ograničeni (manje od 300 zabeleženihtrudnoća).

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktna štetna dejstva na reproduktivnu toksičnost. Nisu uočenaznačajna dejstva sofosbuvira ili ledipasvira na fetalni razvoj kod pacova i kunića. Međutim, nije bilo moguće u potpunosti proceniti granice izloženosti sofosbuviru koje se postižu kod pacova u odnosu na izloženost kod ljudi pri preporučenoj kliničkoj dozi (videti odeljak 5.3).

Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanje upotrebe leka Harvoni tokom trudnoće.

DojenjeNije poznato da li se sofosbuvir ili ledipasvir i njihovi metaboliti izlučuju u majčino mleko kod ljudi.

Dostupni farmakokinetički podaci kod životinja pokazuju da se metaboliti sofosbuvira i ledipasvira izlučuju u mleko (videti odeljak 5.3).

Ne može se isključiti rizik za novorođenčad/odojčad. Zbog toga, lek Harvoni ne bi trebalo koristiti tokom dojenja.

FertilitetNema dostupnih podataka o uticaju leka Harvoni na fertilitet kod ljudi. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na štetna dejstva sofosbuvira ili ledipasvira na fertilitet.

Ako se ribavirin primenjuje istovremeno sa lekom Harvoni, važe kontraindikacije za primenu ribavirina tokom trudnoće i dojenja (videti takođe Sažetak karakteristika leka za ribavirin).

4.7. Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Lek Harvoni (primenjen sam ili u kombinaciji sa ribavirinom) nema ili ima zanemarljiv uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, pacijente treba upozoriti da je umor bio češći kod pacijenata lečenih sofosbuvirom/ledipasvirom u poređenju sa placebom.

4.8. Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profilaProcena bezbednosti sofosbuvira/ledipasvira zasniva se na integrisanim podacima iz tri klinička ispitivanja faze 3 (ION-3, ION-1 i ION-2) u koja je bilo uključeno 215, 539, odnosno 326 pacijenata koji su primali sofosbuvir/ledipasvir tokom 8, 12, odnosno 24 nedelje; i 216, 328, odnosno 328 pacijenata koji su primali kombinovanu terapiju sofosbuvirom/ledipasvirom + ribavirin tokom 8, 12, odnosno 24 nedelje. U ta ispitivanja nisu bile uključene kontrolne grupe koje nisu primale sofosbuvir/ledipasvir. Dodatni podaci uključuju dvostruko slepo poređenje bezbednosti sofosbuvira/ledipasvira (12 nedelja) i placeba kod 155 pacijenata sa cirozom (videti odeljak 5.1).

Procenat pacijenata kod kojih je lečenje trajno prekinuto zbog neželjenih događaja iznosio je 0%, < 1%, odnosno


20 od 37

1% kod pacijenata koji su primali sofosbuvir/ledipasvir tokom 8, 12, odnosno 24 nedelje; i < 1%, 0%, odnosno 2% kod pacijenata koji su primali kombinovanu terapiju sofosbuvirom/ledipasvirom + ribavirin tokom 8, 12,odnosno 24 nedelje.

U kliničkim ispitivanjima, umor i glavobolja su bili češći kod pacijenata lečenih sofosbuvirom/ledipasvirom u poređenju sa placebom. Kada se sofosbuvir/ledipasvir ispitivao sa ribavirinom, najčešće neželjene reakcijekombinovane terapije sofosbuvir/ledipasvir + ribavirin su bile konzistentne sa poznatim bezbednosnim profilom kod lečenja ribavirinom, bez povećanja učestalosti ili težine očekivanih neželjenih reakcija.

Sledeće neželjene reakcije su identifikovane za lek Harvoni (tabela 4). Neželjene reakcije su klasifikovane u nastavku prema klasifikaciji sistema organa i učestalosti. Učestalost se definiše kao: veoma česta (≥ 1/10), česta(≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000) ili veoma retka(< 1/10000).

Tabela 4: Neželjene reakcije na lek identifikovane sa lekom HarvoniUčestalost Neželjena reakcija na lekPoremećaji nervnog sistema:Veoma česta glavoboljaPoremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:Česta osipOpšti poremećaji:Veoma česta umor

Pacijenti sa dekompenzovanom cirozom jetre i/ili oni koji čekaju transplantaciju jetre ili kojima je urađena transplantacija jetreBezbednosni profil kombinacije sofosbuvir/ledipasvir sa ribavirinom tokom 12 ili 24 nedelje, kod pacijenata sa dekompenzovanom bolešću jetre i/ili kod pacijenata nakon transplantacije jetre, procenjen je u otvorenoj studiji (SOLAR-1). Nisu zabeležene nove neželjene reakcije na lek kod pacijenata sa dekompenzovanom cirozom i/ili kod pacijenata nakon transplantacije jetre i koji su primili sofosbuvir/ledipasvir sa ribavirinom. Iako su se neželjeni događaji, uključujući i ozbiljne neželjene događaje, javljali češće u ovoj studiji u poređenju sa studijama iz kojih su isključeni pacijenti sa dekompenzacijom i/ili pacijenti nakon transplantacije jetre, zabeleženi neželjeni događaji bili su očekivani kao kliničke posledice uznapredovale bolesti jetre i/ili transplantacije ili su bili u skladu sa poznatnim bezbednosnim profilom ribavirina (videti odeljak 5.1 za detalje o ovoj studiji).

Smanjenje vrednosti hemoglobina na <10 g/dL i < 8,5 g/dL tokom terapije zabeleženo je kod 39%, odnosno 13% pacijenta lečenih kombinacijom sofosbuvir/ledipasvir sa ribavirinom. Primena ribavirina prekinuta je kod 19% pacijenta.

Kod 10% primaoca transplantata jetre, primena imunosupresivnih lekova je bila modifikovana.

Pedijatrijska populacijaBezbednost i efikasnost leka Harvoni kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu još ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Opis odabranih neželjenih reakcijaSrčane aritmijeSlučajevi teške bradikardije i srčanog bloka uočeni su kada je lek Harvoni korišćen istovremeno sa


21 od 37

amjodaronom i/ili drugim lekovima koji smanjuju brzinu rada srca (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućavakontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju naneželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):Agencija za lekove i medicinska sredstva SrbijeNacionalni centar za farmakovigilancuVojvode Stepe 458, 11221 BeogradRepublika Srbijafax: +381 (0)11 39 51 131website: www.alims.gov.rse-mail: [email protected]

4.9. Predoziranje

Najviše zabeležene doze bile su 120 mg ledipasvira dva puta dnevno tokom 10 dana i pojedinačna doza sofosbuvira od 1200 mg. U tim ispitivanjima sa zdravim dobrovoljcima, nije bilo nepovoljnih dejstava uočenihpri ovim vrednostima doze, a neželjene reakcije su imale sličnu učestalost i težinu kao i on prijavljene u grupama koje su primale placebo. Dejstva viših doza nisu poznata.

Nije dostupan poseban antidot za predoziranje lekom Harvoni. U slučaju predoziranja, pacijent se mora pratiti zbog znakova toksičnosti. Terapija predoziranja lekom Harvoni se sastoji od opštih potpornih mera uključujući praćenje vitalnih znakova kao i posmatranje kliničkog stanja pacijenta. Mala je verovatnoća da će hemodijaliza dovesti do značajnog uklanjanja ledipasvira jer je ledipasvir u visokom procentu vezan za proteine plazme. Hemodijalizom se može efikasno odstraniti glavni cirkulišući metabolit sofosbuvira, GS-331007, uz odnosekstrakcije od 53%.

5. FARMAKOLOŠKI PODACI

5.1. Farmakodinamski podaci

Farmakoterapijska grupa: Lekovi sa direktnim dejstvom na viruse; Ostali antivirusni lekovi

ATC kod: J05AX65

Mehanizam delovanjaLedipasvir je inhibitor HCV-a usmeren na protein HCV NS5A, koji je neophodan kako za replikaciju RNK, tako i za sklapanje viriona HCV-a. Biohemijska potvrda inhibicije NS5A ledipasvirom trenutno nije moguća, jer NS5A nema enzimsku funkciju. In vitro ispitivanja selekcije rezistencije i unakrsne rezistencije pokazuju da je ledipasvir po načinu delovanja usmeren na NS5A.

Sofosbuvir je pan-genotipni inhibitor HCV NS5B RNK-zavisne RNK polimeraze, koja je neophodna za replikaciju virusa. Sofosbuvir je nukleotidni prolek iz kojeg intracelularnim metabolizmom nastaje farmakološki aktivni uridinu analogni trifosfat (GS-461203), koji se može ugraditi u RNK HCV-a pomoću NS5B polimeraze i delovati kao terminator lanca. GS-461203 (aktivni metabolit sofosbuvira) nije inhibitor ni ljudskih DNK- i


22 od 37

RNK-polimeraza, niti je inhibitor mitohondrijske RNK-polimeraze.

Antivirusno delovanjeVrednosti EC50 sofosbuvira i ledipasvira protiv replikona pune dužine ili himernih replikona koji kodiraju sekvence NS5A i NS5B iz kliničkih izolata navedene su u tabeli 5. Prisustvo 40% ljudskog seruma nije imalo dejstvo na anti-HCV aktivnost sofosbuvira, ali je smanjilo anti-HCV aktivnost ledipasvira 12 puta protiv replikona HCV-a genotipa 1a.

Tabela 5: Aktivnost ledipasvira i sofosbuvira protiv himernih replikonaReplikoni genotipa

Aktivnost ledipasvira (EC50, nM) Aktivnost sofosbuvira (EC50, nM)

Stabilni replikoni NS5A prolazni replikoniMedijana (opseg)a

Stabilni replikoni NS5B prolazni replikoniMedijana (opseg)a

Genotip 1a 0,031 0,018 (0,009-0,085) 40 62 (29-128)Genotip 1b 0,004 0,006 (0,004-0,007) 110 102 (45-170)Genotip 2a 21-249 - 50 29 (14-81)Genotip 2b 16-530b - 15b -Genotip 3a 168 - 50 81 (24-181)Genotip 4a 0,39 - 40 -Genotip 4d 0,60 - - -Genotip 5a 0,15b - 15b -Genotip 6a 1,1b - 14b -Genotip 6e 264b - - -

a. Prolazni replikoni koji prenose NS5A ili NS5B iz izolata pacijenata.b. Za ispitivanje ledipasvira bili su upotrebljeni himerni replikoni koji nose NS5A gene iz genotipova 2b, 5a, 6a i 6e, dok su za ispitivanje sofosbuvira bili upotrebljeni himerni replikoni koji nose NS5B gene iz genotipova 2b, 5a ili 6a.

Rezistencija U ćelijskoj kulturi Replikoni HCV-a sa smanjenom osetljivošću na ledipasvir selektovani su u ćelijskoj kulturi za genotip 1a i 1b. Smanjena osetljivost na ledipasvir je bila povezana sa primarnom NS5A supstitucijom Y93H u oba genotipa i 1a i 1b. Pored toga, izazvana je Q30E supstitucija u replikonima genotipa 1a. Ciljana mutageneza NS5A RAV-ova pokazala je da su supstitucije koje nose promenu osetljivosti > 100 i ≤ 1000 puta na ledipasvir Q30H/R, L31I/M/V, P32L i Y93T u genotipu 1a i P58D i Y93S u genotipu 1b; a supstitucije koje nose promenu > 1000 puta su M28A/G, Q30E/G/K, H58D, Y93C/H/N/S u genotipu 1a i A92K i Y93H u genotipu 1b. Replikoni HCV-a sa smanjenom osetljivošću na sofosbuvir su selektovani u ćelijskoj kulturi za više genotipova uključujući 1b, 2a, 2b, 3a, 4a, 5a i 6a. Smanjena osetljivost na sofosbuvir bila je povezana sa primarnom S282T supstitucijom u NS5B u svim ispitanim genotipovima replikona. Ciljana mutageneza u vidu supstitucije S282T u replikonima 8 genotipova dovela je od 2 do 18 puta smanjene osetljivosti na sofosbuvir i smanjila je kapacitetreplikacije virusa za 89% do 99% u poređenju sa odgovarajućim divljim tipom.

U kliničkim ispitivanjima – genotip IU analizi integrisanih podataka pacijenata koji su primali sofosbuvir/ledipasvir u ispitivanjima faze 3 (ION-3, ION-1 i ION-2), 37 pacijenata (29 sa genotipom 1a i 8 sa genotipom 1b) zadovoljilo je kriterijume za analizu rezistencije zbog virusološkog neuspeha ili ranog prekida primene leka tokom ispitivanja i imalo je HCV RNK > 1000 i.j./mL. Podaci detaljnog sekvencionisanja za NS5A i NS5B (granična vrednost testa od 1%) nakon početka ispitivanja su bili dostupni za 37/37, odnosno 36/37 pacijenata.

Varijante NS5A povezane sa rezistencijom (engl. resistance-associated variants, RAV) su uočene u izolatima


23 od 37

nakon početka ispitivanja kod 29/37 pacijenata (22/29 sa genotipom 1a i 7/8 sa genotipom 1b) koji nisu ostvarili održivi virusološki odgovor (eng. sustained virologic response, SVR). Od 29 pacijenata sa genotipom 1a koji su zadovoljili kriterijume za proveru rezistencije, 22/29 (76%) pacijenata nosilo je jednu ili više NS5A RAV na položajima K24, M28, Q30, L31, S38 i Y93 u vreme virusološkog neuspeha, dok se u preostalih 7/29 pacijenata nije otkrila nijedna NS5A RAV u vreme virusološkog neuspeha. Najčešće varijante su bile Q30R, Y93H i L31M. Od 8 pacijenata sa genotipom 1b koji su zadovoljili kriterijume za proveru rezistencije, 7/8 (88%) je nosilo jednu ili više NS5A RAV na položajima L31 i Y93 u vreme virusološkog neuspeha, dok 1/8 pacijenata nije imao NS5A RAV u vreme virusološkog neuspeha. Najčešća varijanta bila je Y93H. Od 8 pacijenata koji nisu imali NS5A RAV u vreme virusološkog neuspeha, 7 pacijenata je primalo terapiju tokom 8 nedelja (n = 3 sofosbuvirom/ledipasvirom ; n = 4 sofosbuvirom/ledipasvirom +ribavirinom), a 1 je pacijent primao sofosbuvir/ledipasvir tokom 12 nedelja. U fenotipskim analizama, izolati nakon početka ispitivanja kod pacijenata koji su nosili NS5A RAV u vreme virusološkog neuspeha su pokazali 20 do najmanje 243 puta (najviša ispitana doza) smanjenu osetljivost na ledipasvir. Ciljana mutageneza u vidu supstitucije Y93H u oba genotipa 1a i 1b, kao i Q30R i L31M supstitucija u genotipu 1a, dovela je do jako smanjene osetljivosti na ledipasvir (promena u EC50 u rasponu od 544 do 1677 puta).

Supstitucija S282T povezana sa rezistencijom na sofosbuvir u NS5B nije bila otkrivena ni u jednom izolatu kod virusološkog neuspeha u ispitivanjima faze 3. Međutim, bila je otkrivena supstitucija NS5B S282T u kombinaciji sa NS5A supstitucijama L31M, Y93H i Q30L kod jednog pacijenta u vreme virusološkog neuspeha nakon 8 nedelja terapije sofosbuvirom/ledipasvirom u jednom ispitivanju faze 2 (LONESTAR). Taj pacijent je kasnije bio ponovo lečen sofosbuvirom/ledipasvirom + ribavirinom tokom 24 nedelje i postigao je SVR nakon ponovnog lečenja.

U studiji SIRIUS (Pogledajte u nastavku „Klinička efikasnost i bezbednost“) 5 pacijenata sa infekcijom sa genotipom 1 imali su relaps nakon terapije kombinacijom sofosbuvir/ledipasvir sa ili bez ribavirina. Prilikom relapsa viđene su NS5A RAV kod 5/5 pacijenata (za genotip 1a: Q30R/H + L31M/V [n=1] i Q30R [n=1]; za genotip 1b: Y93H [n=3]).

U studiji SOLAR-1 (Pogledajte u nastavku „Klinička efikasnost i bezbednost“) 13 pacijenata sa infekcijom sa genotipom 1 imali su relaps nakon terapije kombinacijom sofosbuvir/ledipasvir sa ribavirinom. Prilikom relapsa viđene su NS5A RAV kod 11/13 pacijenata (za genotip 1a: Q30R sam [n=2], Y93C [n=1], Y93H/C [n=2], Q30R+H58D [n=1], M28T+Q30H [n=1]; za genotip 1b: Y93H [n=3], Y93H/C [n=1]).

U kliničkim ispitivanjima – genotip 2,3,4,5 i 6NS5A RAV: Nije bilo pacijenta koji su inficirani genotipom 2 i koji su imali relaps u kliničkoj studiji i zato nema podataka koji se odnose na NS5A RAV u vreme neuspeha.

Kod pacijenata, koji su inficirani genotipom 3 i koji su imali virusološki neuspeh, razvoj NS5A RAV (što podrazumeva i povećanje RAV prisutno na početku) obično nije bio detektovan u vreme neuspeha (n=17).

Što se tiče pacijenata koji su inficirani genotipom 4, 5 i 6, samo mali broj pacijenta je bio procenjivan (ukupno 5 pacijenata sa neuspehom lečenja). Supstitucija NS5A sa Y93C pojavila se u HCV kod jednog pacijenta (genotip 4), dok su NS5A RAV prisutni na početku uočeni i u vreme neuspeha kod svih pacijenata.

NS5B RAV: Supstitucija NS5B sa S282T pojavila se u HCV kod 1/17 neuspeha sa genotipom 3 i u HCV kod 1/3, 1/1 i 1/1 neuspeha lečenja sa genotipom 4, 5, odnosno 6.

Uticaj početnih varijanti HCV-a povezanih sa rezistencijom na ishod terapije


24 od 37

Genotip 1

Sprovedene su analize da se istraži povezanost između početnih NS5A RAV koje su postojale od ranije i ishoda terapije. U analizi integrisanih podataka iz ispitivanja faze 3, 16% pacijenata je imalo početne NS5A RAV utvrđene populacijskim ili detaljnim sekvencionisanjem, bez obzira na podtip. Početni NS5A RAV su bili više zastupljeni kod pacijenata koji su u ispitivanjima faze 3 imali relaps (videti odeljak „Klinička efikasnost i bezbednost“).

Nakon 12 nedelja terapije sofosbuvirom/ledipasvirom (bez ribavirina) prethodno lečenih pacijenata (grupa 1 u ispitivanju ION-2), 4/4 pacijenta sa početnim NS5A RAV-ovima koji nose promenu u osetljivosti na ledipasvir ≤ 100 puta je postiglo SVR. U istoj terapijskoj grupi, pacijenti sa početnim NS5A RAV-ovima koji su nosili promenu > 100 puta, relaps je nastupio u 4/13 (31%) u poređenju sa 3/95 (3%) kod onih bez ikakvih početnih RAV ili RAV koji nose promenu ≤ 100 puta.

Nakon 12 nedelja terapije sofosbuvirom/ledipasvirom sa ribavirinom, prethodno lečenih pacijenata sa kompenzovanom cirozom jetre (SIRIUS, n=77), 8/8 pacijenata sa početnim NS5A RAV-ovima koji su imali > 100 puta smanjenu osetljivost na ledipasvir je postiglo SVR12.

Grupu NS5A RAV-ova koji su nosili povećanje > 100 puta i koji su bili uočeni kod pacijenata su činile sledeće supstitucije u genotipu 1a (M28A, Q30H/R/E, L31M/V/I, H58D, Y93H/N/C) ili u genotipu 1b (Y93H). Proporcija takvih početnih NS5A RAV-ova koja se videla pomoću detaljnog sekvencionisanja kretala se od veoma male (granična vrednost testa = 1%) do velike (veći deo populacije plazme).

Supstitucija S282T povezana sa rezistencijom na sofosbuvir nije bila otkrivena populacijskim ili detaljnim sekvencionisanjem u početnoj NS5B sekvenci ni kod jednog pacijenta u ispitivanjima faze 3. SVR je postignut kod sva 24 pacijenta (n = 20 sa L159F+C316N; n = 1 sa L159F; i n = 3 sa N142T) koji su na početku imali varijante povezane sa rezistencijom na NS5B nukleozidne inhibitore.

Nakon terapije sofosbuvirom/ledipasvirom sa ribavirinom tokom 12 nedelja kod pacijenata nakon transplantacije jetre sa kompenzovanom bolešću jetre (SOLAR-1), nijedan (n=8) od pacijenata sa početnim NS5A RAV-ovima koji nose promenu u osetljivosti na ledipasvir > 100 nije imao relaps. Nakon terapije sofosbuvirom/ledipasviromsa ribavirinom tokom 12 nedelja kod pacijenata sa dekompenzovanom bolešću (bez obzira na transplantacioni status), 3/7 pacijenata sa početnim NS5A RAV-ovima koji nose promenu smanjene osetljivosti na ledipasvir > 100 puta imalo je relaps u poređenju sa 4/68 kod onih koji na početku nisu uopšte imali RAV ili RAV-ove koji nose promenu u smanjenoj osetljivosti na ledipasvir ≤ 100 puta.

Genotip 2, 3, 4, 5 i 6Zbog ograničenih veličina studija, uticaj početnih NS5A RAV-ova na ishod terapije za pacijente sa CHC-om koji su inficirani genotipom 2, 3, 4, 5 ili 6 nije u celini procenjeno. Nisu uočene velike razlike u ishodima u odnosu na prisustvo ili odsustvo početnih NS5A RAV-ova.

Unakrsna rezistencijaLedipasvir je bio potpuno aktivan protiv supstitucije S282T u NS5B povezane sa rezistencijom na sofosbuvir, dok su sve supstitucije u NS5A povezane sa rezistencijom na ledipasvir bile potpuno osetljive na sofosbuvir. I sofosbuvir i ledipasvir su bili potpuno aktivni protiv supstitucija povezanih sa rezistencijom na druge antivirusne lekove direktnog delovanja sa različitim mehanizmom delovanja, kao što su NS5B nenukleozidni inhibitori i NS3 inhibitori proteaze. Supstitucije NS5A koje nose rezistenciju na ledipasvir mogu da smanje antivirusno delovanje drugih inhibitora NS5A.


25 od 37

Klinička efikasnost i bezbednostEfikasnost leka Harvoni (sofosbuvir [SOF]/ledipasvir [LDV]) je bila procenjena u tri otvorena ispitivanja faze 3 sa podacima dostupnima za ukupno 1950 pacijenata sa CHC-om uzrokovanim genotipom 1. Tri ispitivanja faze 3 uključivala su jedno ispitivanje sprovedeno kod pacijenata bez ciroze koji prethodno nisu bili lečeni (ION-3); jedno ispitivanje kod pacijenata sa cirozom i bez ciroze koji prethodno nisu bili lečeni (ION-1); i jedno ispitivanje kod pacijenata sa cirozom i bez ciroze kod kojih je prethodna terapija režimom na bazi interferona bila neuspešna, uključujući režime koji su sadržali inhibitor proteaze HCV-a (ION-2). Pacijenti u tim ispitivanjima su imali kompenzovanu bolest jetre. Sva tri ispitivanja faze 3 procenjivala su efikasnost sofosbuvira/ledipasvira sa ribavirinom ili bez njega.

Trajanje terapije je bilo fiksno u svakom ispitivanju. Vrednosti HCV RNK u serumu tokom kliničkih ispitivanja su bile merene pomoću testa COBAS TaqMan HCV (verzija 2.0), koji se koristi sa sistemom High Pure System. Ovaj test je imao donju granicu kvantifikacije (LLOQ) od 25 i.j./mL. SVR je bio primarni parametar efikasnostiprema kojem se određivala stopa izlečenja HCV-a, koji se definisao kao HCV RNK manji od LLOQ 12 nedeljanakon završetka terapije.

Odrasli bez ciroze koji prethodno nisu bili lečeni – ION-3 (ispitivanje 0108) - genotip 1 U ispitivanju ION-3 se procenjivalo 8 nedelja terapije sofosbuvirom/ledipasvirom sa ribavirinom ili bez njega i 12 nedelja terapije sofosbuvirom/ledipasvirom pacijenata sa CHC-om uzrokovanim genotipom 1, bez ciroze, koji prethodno nisu bili lečeni. Pacijenti su bili randomizovani u odnosu 1:1:1 u jednu od tri terapijske grupe i stratifikovani prema genotipu HCV-a (1a naspram 1b).

Tabela 6: Demografske i početne karakteristike u ispitivanju ION-3 Raspodela pacijenata SOF/LDV

8 nedelja(n = 215)

SOF/LDV+RBV8 nedelja(n = 216)

SOF/LDV12 nedelja(n = 216)

UKUPNO

(n = 647)Starost (godine): medijana (opseg)

53 (22-75) 51 (21-71) 53 (20-71) 52 (20-75)

Muški pol 60% (130) 54% (117) 59% (128) 58% (375)Rasa: crnci/afroamerikanci 21% (45) 17% (36) 19% (42) 19% (123)

belci 76% (164) 81% (176) 77% (167) 78% (507)Genotip 1a 80% (171) 80% (172) 80% (172) 80% (515)a

IL28CC genotip 26% (56) 28% (60) 26% (56) 27% (172)

Metavir rezultat određen FibroTestomb

F0-F1 33% (72) 38% (81) 33% (72) 35% (225)F2 30% (65) 28% (61) 30% (65) 30% (191)F3-F4 36% (77) 33% (71) 37% (79) 35% (227)Ne može se protumačiti < 1% (1) 1% (3) 0% (0) < 1% (4)

a. Kod jednog pacijenta u terapijskoj grupi lečenoj 8 nedelja LDV/SOF-om nije bila potvrđena podvrsta genotipa 1.b. Rezultati FibroTesta koji nisu nedostajali bili su mapirani na Metavir-skorove prema sledećem: 0-0,31 = F0-F1; 0,32-0,58 = F2; 0,59-1,00 = F3-F4.

Tabela 7: Stope odgovora u ispitivanju ION-3SOF/LDV8 nedelja(n = 215)



SVR 94% (202/215) 93% (201/216) 96% (208/216)

Ishod kod pacijenata bez SVRVirusološki neuspeh tokom 0/215 0/216 0/216


26 od 37

terapijeRelapsa 5% (11/215) 4% (9/214) 1% (3/216)Ostalob < 1% (2/215) 3% (6/216) 2% (5/216)

GenotipGenotip 1a 93% (159/171) 92% (159/172) 96% (165/172)Genotip 1b 98% (42/43) 95% (42/44) 98% (43/44)

a. Imenilac za relaps je broj pacijenata sa HCV RNK < LLOQ prilikom poslednje procene tokom terapije.b. Ostalo uključuje pacijente koji nisu postigli SVR i nisu zadovoljili kriterijume virusološkog neuspeha (npr. izgubljeni za praćenje).

Osmonedeljna terapija sofosbuvirom/ledipasvirom bez ribavirina nije bila lošija od osmonedeljne terapijesofosbuvirom/ledipasvirom sa ribavirinom (terapijska razlika 0,9%; 95% interval pouzdanosti: -3,9% do 5,7%) i 12-nedeljne terapije sofosbuvirom/ledipasvirom (terapijska razlika -2,3%; 97,5% interval pouzdanosti: -7,2% do 3,6%). Među pacijentima sa početnim HCV RNK < 6 miliona i.j./mL, SVR je bio 97% (119/123) uz osmonedeljnu terapiju sofosbuvirom/ledipasvirom i 96% (126/131) uz 12-nedeljnu terapijusofosbuvirom/ledipasvirom.

Tabela 8: Stope relapsa prema početnim karakteristikama u ispitivanju ION-3, populacija sa virusološkim neuspehom*




PolMuški 8% (10/129) 7% (8/114) 2% (3/127)Ženski 1% (1/84) 1% (1/96) 0% (0/84)

IL28 genotipCC 4% (2/56) 0% (0/57) 0% (0/54)Ne-CC 6% (9/157) 6% (9/153) 2% (3/157)

Početne HCV RNKa

HCV RNK < 6 miliona i.j./mL 2% (2/121) 2% (3/136) 2% (2/128)HCV RNK ≥ 6 miliona i.j./mL 10% (9/92) 8% (6/74) 1% (1/83)

*Pacijenti izgubljeni za praćenje ili koji su povukli pristanak su bili isključeni. a. Vrednosti HCV RNK su bile utvrđene pomoću testa Roche TaqMan; HCV RNK pacijenta može se razlikovati od posete do posete.

Odrasli sa cirozom ili bez nje koji prethodno nisu bili lečeni – ION-1 (ispitivanje 0102) - genotip 1 Ispitivanje ION-1 je bilo randomizovano, otvoreno ispitivanje kojim se procenilo 12 i 24 nedelje terapijesofosbuvirom/ledipasvirom sa ribavirinom ili bez njega kod 865 pacijenata sa CHC-om uzrokovanim genotipom 1, uključujući one sa cirozom (randomizovani u odnosu 1:1:1:1), koji prethodno nisu bili lečeni. Randomizacija je bila stratifikovana prema prisutnosti ili odsutnosti ciroze i genotipu HCV-a (1a naspram 1b).

Tabela 9: Demografske i početne karakteristike u ispitivanju ION-1Raspodela pacijenata SOF/LDV

12 nedelja(n = 214)

SOF/LDV+ RBV 12 nedelja(n = 217)

SOF/LDV24 nedelje(n = 217)

SOF/LDV+ RBV 24 nedelje(n = 217)

UKUPNO

(n = 865)

Starost (godine): medijana (opseg)

52 (18-75) 52 (18-78) 53 (22-80) 53 (24-77) 52 (18-80)

Muški pol 59% (127) 59% (128) 64% (139) 55% (119) 59% (513)Rasae: crnci/afroamerikanci 11% (24) 12% (26) 15% (32) 12% (26) 12% (108)

belci 87% (187) 87% (188) 82% (177) 84% (183) 85% (735)


27 od 37

Genotip 1aa 68% (145) 68% (148) 67% (146) 66% (143) 67% (582)IL28CC genotip 26% (55) 35% (76) 24% (52) 34% (73) 30% (256)


F0-F1 27% (57) 26% (56) 29% (62) 30% (66) 28% (241)F2 26% (56) 25% (55) 22% (47) 28% (60) 25% (218)F3-F4 47% (100) 48% (104) 49% (107) 42% (91) 46% (402)Ne može se protumačiti < 1% (1) 1% (2) < 1% (1) 0% (0) < 1% (4)

a. Kod dva pacijenta u terapijskoj grupi lečenoj 12 nedelja SOF/LDV-om, jednog pacijenta u grupi lečenoj 12 nedelja SOF/LDV + RBV-om, dva pacijenta u terapijskoj grupi lečenoj 24 nedelje SOF/LDV-om i dva pacijenta u terapijskoj grupi lečenoj 24 nedeljeSOF/LDV+RBV-om nije bila potvrđena podvrsta genotipa 1. b. Rezultati FibroTesta koji nisu nedostajali bili su mapirani na Metavir-skorove prema sledećem: 0-0,31 = F0-F1; 0,32-0,58 = F2; 0,59-1,00 = F3-F4.

Tabela 10: Stope odgovora u ispitivanju ION-1SOF/LDV12 nedelja(n = 214)

SOF/LDV+RBV 12 nedelja(n = 217)


SOF/LDV+RBV 24 nedelja(n = 217)

SVR 99% (210/213) 97% (211/217) 98% (213/217) 99% (215/217)Ishod za pacijente sa SVR

Virusološki neuspeh tokom terapije

0/213a 0/217 < 1% (1/217) 0/216

Relapsb < 1% (1/212) 0/217 < 1% (1/215) 0/216Ostaloc < 1% (2/213) 3% (6/217) < 1% (2/217) < 1% (2/217)

SVR stope za odabrane podgrupeGenotip

Genotip 1a 98% (142/145) 97% (143/148) 99% (144/146) 99% (141/143)Genotip 1b 100% (67/67) 99% (67/68) 97% (67/69) 100% (72/72)

Cirozad

Ne 99% (176/177) 97% (177/183) 98% (181/184) 99% (178/180)Da 94% (32/34) 100% (33/33) 97% (32/33) 100% (36/36)

a. Jedan pacijent je bio isključen iz terapijske grupe lečene 12 nedelja SOF/LDV-om i jedan je pacijent bio isključen iz terapijske grupe lečene 24 nedelje SOF/LDV+RBV-om jer su imali CHC uzrokovan genotipom 4. b. Imenilac za relaps je broj pacijenata sa HCV RNK < LLOQ prilikom poslednje procene tokom terapije. c. Ostalo uključuje pacijente koji nisu postigli SVR i nisu zadovoljili kriterijume virusološkog neuspeha (npr. izgubljeni za praćenje). d. Pacijenti bez podatka o statusu ciroze su bili isključeni iz analize ove podgrupe.

Prethodno lečeni odrasli sa cirozom ili bez nje – ION-2 (ispitivanje 0109) - genotip 1ION-2 je bilo randomizovano, otvoreno ispitivanje kojim se procenilo 12 i 24 nedelje terapijesofosbuvirom/ledipasvirom sa ribavirinom ili bez njega kod pacijenata (randomizovanih u odnosu 1:1:1:1) sa cirozom ili bez nje inficiranih genotipom 1 HCV-a, kod kojih je prethodna terapija režimom na bazi interferona bila neuspešna, uključujući režime koji su sadržali inhibitor proteaze HCV-a. Randomizacija je bila stratifikovana prema prisutnosti ili odsutnosti ciroze, genotipu HCV-a (1a naspram 1b) i odgovoru na prethodnu terapiju HCV-a (relaps/proboj naspram bez odgovora).

Tabela 11: Demografske i početne karakteristike u ispitivanju ION-2Raspodela pacijenata




SOF/LDV+RBV24 nedelje(n = 111)

UKUPNO

(n = 440)

Starost (godine): medijana (opseg)

56 (24-67) 57 (27-75) 56 (25-68) 55 (28-70) 56 (24-75)


28 od 37

Muški pol 68% (74) 64% (71) 68% (74) 61% (68) 65% (287)Rasa:crnci/afroameri

kanci22% (24) 14% (16) 16% (17) 18% (20) 18% (77)

belci 77% (84) 85% (94) 83% (91) 80% (89) 81% (358)Genotip 1a 79% (86) 79% (88) 78% (85) 79% (88) 79% (347)Prethodna HCV terapija

PEG-IFN+RBV 39% (43) 42% (47) 53% (58) 53% (59) 47% (207)a

Inhibitor proteaze HCV + PEG-IFN+RBV

61% (66) 58% (64) 46% (50) 46% (51) 53% (231)a

IL28CC genotip 9% (10) 10% (11) 14% (16) 16% (18) 13% (55)


F0-F1 14% (15) 10% (11) 12% (13) 16% (18) 13% (57)F2 28% (31) 26% (29) 28% (31) 30% (33) 28% (124)F3-F4 58% (63) 64% (71) 58% (63) 54% (60) 58% (257)Ne može se protumačiti

0% (0) 0% (0) 2% (2) 0% (0) < 1% (2)

a. Prethodna terapija režimom na bazi nepegilovanog interferona je bila neuspešna kod jednog pacijenta u terapijskoj grupi lečenoj 24 nedelje SOF/LDV-om i jednog pacijenta u grupi lečenoj 24 nedelje SOF/LDV+RBV-om. b. Rezultati FibroTesta koji nisu nedostajali bili su mapirani na Metavir-skorove prema sledećem: 0-0,31 = F0-F1; 0,32-0,58 = F2; 0,59-1,00 = F3-F4.

Tabela 12:Stope odgovora u ispitivanju ION-2SOF/LDV12 nedelja(n = 109)




SVR 94% (102/109) 96% (107/111) 99% (108/109) 99% (110/111)Ishodi za pacijente bez SVR

Virusološki neuspeh tokom terapije

0/109 0/111 0/109 < 1% (1/111)

Relapsa 6% (7/108) 4% (4/111) 0/109 0/110Ostalob 0/109 0/111 < 1% (1/109) 0/111

SVR stope za odabrane podgrupeGenotip

Genotip 1a 95% (82/86) 95% (84/88) 99% (84/85) 99% (87/88)Genotip 1b 87% (20/23) 100% (23/23) 100% (24/24) 100% (23/23)

CirozaNe 95% (83/87) 100% (88/88)c 99% (85/86)c 99% (88/89)Dad 86% (19/22) 82% (18/22) 100% (22/22) 100% (22/22)

Prethodna terapija HCV-aPEG-IFN+RBV 93% (40/43) 96% (45/47) 100% (58/58) 98% (58/59)Inhibitor proteaze HCV + PEG-IFN+RBV

94% (62/66) 97% (62/64) 98% (49/50) 100% (51/51)

a. Imenilac za relaps je broj pacijenata sa HCV RNK < LLOQ prilikom poslednje procene tokom terapije.b. Ostalo uključuje pacijente koji nisu postigli SVR i nisu zadovoljili kriterijume virusološkog neuspeha (npr. izgubljeni za praćenje).c. Pacijenti bez podatka o statusu ciroze su bili isključeni iz analize ove podgrupe. d. Metavir-skor = 4 ili rezultat po Ishaku ≥ 5 na biopsiji jetre ili skor FibroTesta > 0,75 i (APRI) > 2.

Tabela 13 prikazuje stope relapsa kod 12-nedeljnih režima (sa ribavirinom ili bez njega) za odabrane podgrupe (videti takođe prethodni odeljak „Uticaj početnih varijanti HCV-a povezanih sa rezistencijom na ishod terapije“). Pacijenti bez ciroze su imali relaps samo u prisustvu početnih NS5A RAV i tokom terapije sofosbuvirom/ledipasvirom bez ribavirina. Pacijenti sa cirozom su imali relaps uz oba režima, kao i u prisustvu i


29 od 37

odsustvu početnih NS5A RAV.

Tabela 13: Stopa relapsa za odabrane podgrupe u ispitivanju ION-2SOF/LDV12 nedelja(n = 109)




Broj pacijenata koji su odgovorili na kraju terapije

108 111 109 110

CirozaNe 5% (4/86)a 0% (0/88)b 0% (0/86)b 0% (0/88)Da 14% (3/22) 18% (4/22) 0% (0/22) 0% (0/22)

Prisustvo početnih supstitucija u NS5A povezanih sa rezistencijomc

Ne 3% (3/91)d 2% (2/94) 0% (0/96) 0% (0/95)f

Da 24% (4/17)e 12% (2/17) 0% (0/13) 0% (0/14)a. Sva 4 pacijenta bez ciroze sa relapsom su imala početne polimorfizme NS5A povezane sa rezistencijom. b. Pacijenti bez podatka o statusu ciroze su bili isključeni iz analize ove podgrupe. c. Analize (detaljnim sekvencionisanjem) su uključile polimorfizme NS5A povezane sa rezistencijom koji su nosili > 2,5 puta veću promenu u EC50 (K24G/N/R, M28A/G/T, Q30E/G/H/L/K/R/T, L31I/F/M/V, P32L, S38F, H58D, A92K/T i Y93C/F/H/N/S za infekciju HCV-om genotipa 1a i L31I/F/M/V, P32L, P58D, A92K i Y93C/H/N/S za infekciju HCV-om genotipa 1b). d. 3/3 pacijenta je imalo cirozu.e. 0/4 pacijenta je imalo cirozu.f. Za jednog pacijenta kod kojeg je virusno opterećenje postiglo < LLOQ na kraju terapije nedostajali su početni podaci za NS5A i on je bio isključen iz analize.

Prethodno lečeni odrasli sa cirozom – SIRIUS – Genotip 1U studiju SIRIUS su bili uključeni pacijenti sa kompenzovanom cirozom koji su imali neuspeh terapije sa pegilovanim interferonom (PEG-IFN) + ribavirinom i potom neuspešno terapijskim režimom sastavljenim od pegilovanog interferona + ribavirina + inhibitora proteaze NS3/4A. Ciroza je potvrđena biopsijom, fibroskenom (> 12,5 kPa) ili fibrotestom > 0,75 i indeksom odnosa AST: trombociti (eng. AST:platelet ratio index, APRI) > 2.

U studiji (dvostruko slepa i placebom kontrolisana) se procenjivala 24 nedeljno terapijasofosbuvirom/ledipasvirom (sa placebom ribavirina) naspram 12 nedeljne terapije sofosbuvirom/ledipasvirom sa ribavirinom. U poslednjoj terapijskoj grupi pacijenti su primali placebo (umesto sofosbuvira/ledipasvira i ribavirina) tokom prvih 12 nedelja, nakon čega je usledila aktivna maskirana terapija tokom narednih 12 nedelja. Pacijenti su stratifikovani na osnovu HCV genotipa (1a naspram 1b) i prethodnog odgovora na terapiju (da li je bio postignut HCV RNK < LLOQ).

Demografske i polazne karakteristike su izbalansirane kroz dve terapijske grupe. Medijana starosti je bila 56 godina (opseg: 23 do 77); 74% pacijenata su bili muškog pola; 97% su bili belci; 63% su imali genotip 1a HCV infekcije; 94% je imalo ne-CC IL28B alele (CT ili TT).

Od 155 uključenih pacijenata, 1 pacijent je prekinuo primenu terapije dok je bio na placebu. Od preostala 154 pacijenta, ukupno je 149 postiglo SVR12 u obe terapijske grupe; 96% (74/77) pacijenta u grupi sofosbuvir/ledipasvir sa ribavirinom tokom 12 nedelja i 97% (75/77) pacijenata u grupi sofosbuvir/ledipasvirtokom 24 nedelje. Svih 5 pacijenata koji nisu postigli SVR12 je imao relaps nakon postizanja odgovara registrovanog na kraju lečenja (pogledati odeljak iznad „Rezistencija“ – „U kliničkim ispitivanjima“).

Prethodno lečeni odrasli koji nisu postigli uspeh sa kombinacijom sofosbuvir + ribavirin ± PEG-IFNEfikasnost sofosbuvira/ledipasvira kod pacijenata koji prethodno nisu uspeli sa terapijom sofosbuvir + ribavirin ± PEG-IFN je podržana sa dve kliničke studije. U studiji 1118, 44 pacijenta sa infekcijom sa genotipom 1, uključujući i 12 pacijenata sa cirozom, koji su prethodno imali neuspeh terapije sa kombinacijom sofosbuvir +


30 od 37

ribavirin + PEG-IFN ili sa sofosbuvir + ribavirin, lečeni su sa sofosbuvirom/ledipasvirom + ribavirin tokom 12 nedelja; SVR je bio 100% (44/44). U studiju ION-4 je uključeno 13 HCV/HIV-1 koinficiranih pacijenata sa genotipom 1, uključujući 1 pacijenta sa cirozom, koji nisu uspeli sa režimom sofosbuvir + ribavirin; SVR je bio 100% (13/13) nakon 12 nedelja terapije sa sofosbuvirom/ledipasvirom.

Odrasli istovremeno inficirani HCV/HIV-om – ION-4ION-4 je bila otvorena klinička studija u kojoj se procenjivala bezbednost i efikasnost terapije sofosbuvirom/ledipasvirom bez ribavirina tokom 12 nedelja kod pacijenta koji do tada nisu lečeni zbog HCV infekcije i kod pacijenta koji su prethodno lečeni, a koji imaju CHC sa genotipom 1 ili 4 i koinfekciju sa HIV-1. Pacijenti koji su već lečeni nisu postigli uspeh sa prethodnom terapijom sa režimom PEG-IFN + ribavirin ± inhibitor proteaze HCV ili sofosbuvir + ribavirin ± PEG-IFN. Pacijenti su bili na stabilnoj antiretrovirusnojterapiji za HIV-1 koja je uključivala emtricitabin/tenofovir dizoproksil fumarat u kombinaciji sa efavirenzom, rilpivirinom ili raltegravirom.

Medijana starosti je bila 52 godine (opseg: 26 do 72); 82% pacijenata su bili muškog pola; 61% su bili bele rase; 34% su bili crne rase; 75% je imalo HCV infekciju genotipom 1a; 2% je imalo infekciju genotipom 4; 76% je imalo ne-CC IL28B alele (CT ili TT); i 20% je imalo kompenzovanu cirozu. Pedeset i pet procenata (55%) pacijenata je već prethodno bilo lečeno nekom vrstom terapije.

Tabela 14: Stope odgovora u studiji ION-4SOF/LDV12 nedelja(n=335)

SVR 96% (321/335)a

Ishod za pacijente bez SVRVirusološki neuspeh tokom terapije < 1% (2/335)Relapsb 3% (10/333)Ostaloc < 1% (2/335)

SVR stope za odabrane podgrupePacijenti sa cirozom 94% (63/67)

Prethodno lečeni pacijenti sa cirozom 98% (46/47)a. 8 pacijenta sa HCV infekcijom genotipom 4 je bilo uključeno u studiju sa 8/8 postignutim SVR12.b. Imenilac za relaps je broj pacijenta sa HCV RNK < LLOQ prilikom poslednje procene tokom terapije.c. Ostalo podrazumeva pacijente koji nisu postigli SVR i nisu ispunili kriterijume za virusološki neuspeh (npr. izgubljeni za praćenje).

Odrasli istovremeno inficirani HCV/HIV-om – ERADICATE ERADICATE je bilo otvoreno ispitivanje kojim se procenilo 12 nedelja terapije sofosbuvirom/ledipasvirom kod 50 pacijenata sa CHC-om uzrokovanim genotipom 1 i istovremenom HIV infekcijom. Nijedan pacijent nije bio prethodno lečen terapijom protiv HCV-a i nijedan nije imao cirozu; 26% (13/50) pacijenata prethodno nije bilo lečeno antiretrovirusnim lekovima protiv HIV-a, a 74% (37/50) pacijenata istovremeno je primalo antiretrovirusnu terapiju protiv HIV-a. U vreme periodične analize, kod 40 pacijenata proteklo je 12 nedelja od terapije, a SVR12 je bio 98% (39/40).

Pacijenti koji čekaju transplantaciju jetre i posle transplantacije jetre - SOLAR-1SOLAR-1 je otvoreno, multicentrično ispitivanje kojim se procenilo 12 i 24 nedelje terapijesofosbuvirom/ledipasvirom + ribavirinom kod pacijenata sa CHC-om uzrokovanim genotipom 1 ili 4 koji imaju uznapredovalu bolest jetre i/ili kojima je transplantirana jetra. Procenjuje se sedam populacija pacijenata (pacijenti sa dekompenzovanom cirozom [CPT B i C] pre transplantacije; posle transplantacije, bez ciroze; posle transplantacije CPT A; posle transplantacije CPT B; posle transplantacije CPT C; posle transplantacije


31 od 37

fibrozirajući holestatski hepatitis [eng. fibrosing cholestatic hepatitis, FCH]). Pacijenti sa CPT skorom > 12 su isključeni.

Tabela 15: Stope odgovora (SVR12) u studiji SOLAR-1SOF/LDV+RBV12 nedelja(n=168)a

SOF/LDV+RBV24 nedelje(n=163)a

SVR Relaps SVR Relaps

Pre transplantacijeCPT B 87% (26/30) 10,3% (3/29) 89% (24/27) 4,0% (1/25)CPT C 86% (19/22) 5,0% (1/20) 87% (20/23) 9,1% (2/22)

Nakon transplantacijeMetavir skor F0-F3 96% (53/55) 3,6% (2/55) 98% (55/56) 0% (0/55)CPT Ab 96% (25/26) 0% (0/25) 96% (24/25) 0% (0/24)CPT Bb 85% (22/26) 4,3% (1/23) 88% (23/26) 0% (0/23)CPT Cb 60% (3/5) 40,0% (2/5) 75% (3/4) 25% (1/4)FCH 100% (4/4) 0% (0/4) 100% (2/2) 0% (0/2)

a. Šest pacijenata (1 u grupi od 12 nedelja, 5 u grupi od 24 nedelje) sa HCV RNK < LLOQ na poslednjem merenju pre transplantacije, transplantirani su pre SVR12 i isključeni su iz SVR12 i analize relapsa. U analizu relapsa uključeni su samo pacijenti koji su postigli SVR12 ili relaps.b. CPT = Child-Pugh-Turcotte. CPT A = CPT skor 5-6 (kompenzovana), CPT B = CPT skor 7-9 (dekompenzovana), CPT C = CPT skor 10-12 (dekompenzovana).

Od 169 pacijenata sa dekompenzovanom cirozom (pre ili nakon transplantacije CPT B ili C), oni pacijenti koji su postigli SVR12 i koji su imali dostupne laboratorijske podatke u nedelji 12 nakon terapije (npr. isključeni su pacijenti koji su umrli, koji su transplantirani ili za koje nedostaju podaci u tom momentu) su procenjivani u smislu promena njihovog MELD (eng. model for end stage liver disease) ili CPT skora.

Promena MELD skora: 53% (72/135) i 21% (28/135) je imalo poboljšanje ili nije imalo promene MELD skora u odnosu na polazne vrednosti do nedelje 4 nakon terapije; od 35 pacijenata čiji je MELD skor bio ≥ 15 na početku, 63% (22/35) je imalo MELD skor < 15 u nedelji 12 nakon terapije. Uočeno poboljšanje u MELD skorovima je najviše bilo posledica poboljšanja ukupnog bilirubina.

Promena CPT: 59% (79/133) i 34% (45/133) je imalo poboljšanje ili nije imalo promene CPT skorova u odnosu na polazne vrednosti do nedelje 12 nakon terapije; od 39 pacijenata koju su imali CPT C cirozu na početku, 56% (22/39) je imalo CPT B cirozu u nedelji 12 nakon terapije; od 99 pacijenta koji su imali CPT B cirozu na početku, 29% (27/92) je imalo CPT A cirozu u nedelji 12 nakon terapije. Poboljšanje u CPT skorovima je najviše bilo posledica poboljšanja ukupnog bilirubina i albumina.

Klinička efikasnost i bezbednost kod genotipa 2, 3, 4, 5 i 6 (videti takođe odeljak 4.4)Sofosbuvir/ledipasvir je procenjivan za terapiju infekcija koje nisu genotip 1 u malim studijama faze 2, što je sažeto u nastavku.

U kliničke studije su bili uključeni pacijenti sa ili bez ciroze, koji prethodno nisu uzimali bilo kakvu terapiju ili koji su imali terapijski neuspeh nakon terapije sa PEG-IFN + ribavirin +/- inhibitor proteaze HCV.

Za infekcije sa genotipovima 2, 4, 5 i 6 terapija se sastojala od sofosbuvira/ledipasvira bez ribavirina, datih tokom 12 nedelja (Tabela 16). Za infekcije sa genotipom 3, davan je sofosbuvir/ledipasvir sa ili bez ribavirina, takođe tokom 12 nedelja (Tabela 17).


32 od 37

Tabela 16: Stope odgovora (SVR12) sa sofosbuvirom/ledipasvirom tokom 12 nedelja kod pacijenata sa HVC infekcijom sa genotipovima 2, 4, 5 i 6

Studija GT n TEa SVR12 Relapsb

Ukupno CirozaStudija 1468 (LEPTON) 2 26 19% (5/26) 96% (25/26) 100% (2/2) 0% (0/25)Studija 1119 4 44 50% (22/44) 93% (41/44) 100% (10/10) 7% (3/44)Studija 1119 5 41 49% (20/41) 93% (38/41) 89% (8/9) 5% (2/40)Studija 0122 (ELECTRON-2) 6 25 0% (0/25) 96% (24/25) 100% (2/2) 4% (1/25)

a. TE: broj pacijenata koji su prethodno bili lečeni (eng. treatment-experienced, TE).b. Imenilac za relaps je broj pacijenta sa HCV RNK < LLOQ prilikom poslednje procene tokom terapije.

Tabela 17: Stope odgovora (SVR12) kod pacijenata sa infekcijom genotipom 3 (ELECTRON-2)SOF/LDV+RBV12 nedelja

SOF/LDV12 nedelja

SVR Relapsa SVR Relapsa

Prethodno nelečeni 100% (26/26) 0% (0/26) 64% (16/25) 33% (8/24)Pacijenti bez ciroze 100% (20/20) 0% (0/21) 71% (15/21) 25% (5/20)Pacijenti sa cirozom 100% (6/6) 0% (0/5) 25% (1/4) 75% (3/4)

Prethodno lečeni 82% (41/50) 16% (8/49) NI NIPacijenti bez ciroze 89% (25/28) 7% (2/27) NI NIPacijenti sa cirozom 73% (16/22) 27% (6/22) NI NI

NI: nije ispitivano.a. Imenilac za relaps je broj pacijenta sa HCV RNK < LLOQ prilikom poslednje procene tokom terapije.

Pedijatrijska populacijaEvropska agencija za lekove je odložila obavezu podnošenja rezultata ispitivanja sofosbuvira/ledipasvira u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije u lečenju hroničnog hepatitisa C (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj upotrebi).

5.2. Farmakokinetički podaci

ResorpcijaNakon oralne primene sofosbuvira/ledipasvira kod pacijenata inficiranih HCV-om, medijana maksimalnihkoncentracija ledipasvira u plazmi je bila uočena 4,0 časa nakon uzimanja doze. Sofosbuvir se brzo resorbovao i medijana maksimalne koncentracije u plazmi je uočena ~ 1 čas nakon uzimanja doze. Medijana maksimalnekoncentracije GS-331007 u plazmi je bila uočena 4 časa nakon uzimanja doze.

Na osnovu populacione farmakokinetičke analize kod pacijenata inficiranih HCV-om, geometrijska srednja vrednost PIK0-24 u stanju dinamičke ravnoteže za ledipasvir (n = 2113), sofosbuvir (n = 1542) i GS-331007 (n = 2113) je iznosio 7290, 1320, odnosno 12000 nanograma•čas/mL. Cmax u stanju dinamičke ravnoteže za ledipasvir, sofosbuvir i GS-331007 je iznosila 323, 618, odnosno 707 nanograma/mL. PIK0-24 i Cmax sofosbuvira i GS-331007 su bile slične kod zdravih odraslih ispitanika i pacijenata sa HCV infekcijom. U odnosu na one kod zdravih ispitanika (n = 191), PIK0-24 i Cmax ledipasvira kod pacijenata inficiranih HCV-om su iznosile 24% manje, odnosno 32% manje. PIK ledipasvira je proporcionalan dozi u opsegu doza od 3 do 100 mg. PIKsofosbuvira i GS-331007 su bili gotovo proporcionalni dozi u opsegu doza od 200 mg do 400 mg.

Uticaj hraneU odnosu na stanje natašte, primena jedne doze sofosbuvira/ledipasvira sa umereno masnim ili visoko-masnim


33 od 37

obrokom povećala je PIK0-∞ sofosbuvira za približno 2 puta, ali nije značajno uticala na Cmax sofosbuvira. Izloženost GS-331007 i ledipasviru nije bila promenjena u prisustvu ni jedne ni druge vrste obroka. Lek Harvoni se može primenjivati bez obzira na hranu.

DistribucijaLedipasvir je > 99,8% vezan za proteine ljudske plazme. Nakon jedne doze od 90 mg [14C]-ledipasvira kod zdravih ispitanika, odnos [14C]-radioaktivnosti u krvi u odnosu na plazmu kretao se u opsegu između 0,51 i 0,66. Sofosbuvir je približno 61-65% vezan za proteine ljudske plazme i vezivanje ne zavisi od koncentracije leka u opsegu od 1 mikrogram/mL do 20 mikrograma/mL. Vezivanje GS-331007 za proteine u ljudskoj plazmi je bilo minimalno. Nakon jedne doze od 400 mg [14C]-sofosbuvira kod zdravih ispitanika, odnos [14C]-radioaktivnosti u krvi u odnosu na plazmu je bio približno 0,7.

BiotransformacijaIn vitro, nije bio uočen merljivi metabolizam ledipasvira putem ljudskih CYP1A2, CYP2C8, CYP2C9, CYP2C19, CYP2D6 i CYP3A4. Uočen je dokaz sporog oksidativnog metabolizma putem nepoznatog mehanizma. Nakon jedne doze od 90 mg [14C]-ledipasvira, sistemska izloženost je bila gotovo isključivo posledica izloženosti nepromenjenom leku (> 98%). Nepromenjeni ledipasvir je takođe glavni oblik prisutan u fecesu.

Sofosbuvir se opsežno metaboliše u jetri i nastaje farmakološki aktivan nukleozidni analog trifosfat GS-461203. Aktivni metabolit nije uočen. Put metaboličke aktivacije uključuje sekvencionalnu hidrolizu karboksilnog estra koju kataliziraju ljudski katepsin A ili karboksilesteraza 1 i cepanje fosforamidata histidinskim trijadnim proteinom 1 koji vezuje nukleotide (engl. histidine triad nucleotide-binding protein 1), nakon koje sledi fosforilacija putem biosinteze pirimidinskih nukleotida. Defosforilacija dovodi do stvaranja nukleozidnog metabolita GS-331007 koji se ne može efikasno ponovno fosforilisati i nema anti-HCV delovanje in vitro. Kod sofosbuvira/ledipasvira, na GS-331007 otpada približno 85% ukupne sistemske izloženosti.

EliminacijaNakon jedne oralne doze od 90 mg [14C]-ledipasvira, srednja vrednost ukupno otkrivene [14C]-radioaktivnosti u fecesu i urinu je iznosila 87%, s tim da je najviše radioaktivne doze otkriveno u fecesu (86%). Na nepromenjeni ledipasvir izlučen u fecesu je otpadala srednja vrednost od 70% primenjene doze, a na oksidativni metabolit M19 2,2% doze. Ovi podaci ukazuju na to da je izlučivanje nepromenjenog ledipasvira putem žuči glavni put eliminacije, dok je bubrežno izlučivanje manje važan put (približno 1%). Medijana terminalnog poluvremena eliminacije ledipasvira nakon primene sofosbuvira/ledipasvira natašte kod zdravih dobrovoljaca je iznosila 47 časova.

Nakon jedne oralne doze od 400 mg [14C]-sofosbuvira, srednja vrednost ukupno otkrivene doze je bila veća od 92% i sastojala se od približno 80% one otkrivene u urinu, 14% u fecesu i 2,5% u izdahnutom vazduhu. Veći deo doze sofosbuvira otkrivene u urinu je činio GS-331007 (78%), dok je 3,5% bilo otkriveno kao sofosbuvir. Ovi podaci pokazuju da je bubrežni klirens glavni put eliminacije GS-331007 s tim da se veliki deo izlučuje aktivno. Nakon primene sofosbuvira/ledipasvira, medijana terminalnog poluvremena eliminacije sofosbuvira je iznosila 0,5 časova, a GS-331007 27 časova.

Ni sofosbuvir niti ledipasvir nisu supstrati transportera za unos u jetru, transportera organskih katjona (OCT)1, polipeptida za transport organskih anjona (OATP) 1B1 ili OATP1B3. GS-331007 nije supstrat bubrežnih transportera koji uključuju transporter organskih anjona (OAT)1, OAT3 ili OCT2.

Mogućnost uticaja sofosbuvira/ledipasvira in vitro na druge lekove


34 od 37

Pri koncentracijama koje se postižu u kliničkoj primeni, ledipasvir nije inhibitor hepatičkih transportera, uključujući OATP 1B1 ili 1B3, BSEP, OCT1, OCT2, OAT1, OAT3, transportera za izbacivanje mnogih lekova i toksičnih jedinjenja (MATE) 1, proteina odgovornog za rezistenciju na mnoge lekove (MRP) 2 ili MRP4. Sofosbuvir i GS-331007 nisu inhibitori transportera lekova P-gp, BCRP, MRP2, BSEP, OATP1B1, OATP1B3, OCT1, a GS-331007 nije inhibitor OAT1, OCT2 i MATE1.

Sofosbuvir i GS-331007 nisu ni inhibitori niti induktori enzima CYP ili uridin difosfat glukuronoziltransferaze (UGT) 1A1.

Farmakokinetika u posebnim populacijama Rasa i pol Nisu utvrđene nikakve klinički važne razlike u farmakokinetici sofosbuvira, ledipasvira i GS-331007 zbog rase. Nisu utvrđene nikakve klinički važne razlike u farmakokinetici sofosbuvira ili GS-331007 zbog pola. PIK i Cmax

ledipasvira su bile 77%, odnosno 58% više kod žena nego kod muškaraca; međutim, odnos između pola iizloženosti ledipasviru se nije smatrao klinički važnim.

Starije osobePopulaciona farmakokinetička analiza kod pacijenata inficiranih HCV-om pokazala je da unutar analiziranog raspona starosti (18 do 80 godina), starost nije imala klinički važan uticaj na izloženost sofosbuviru, ledipasviru ili GS-331007. Klinička ispitivanja sofosbuvira/ledipasvira uključila su 235 pacijenata (8,6% ukupnog broja pacijenata) starosti 65 i više godina.

Oštećenje funkcije bubregaFarmakokinetika ledipasvira je bila ispitivana kod HCV-negativnih pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (eGFR < 30 mL/min prema Cockcroft-Gaultu, medijana [opseg] CrCl 22 [17-29] mL/min) nakon jedne doze od 90 mg ledipasvira. Nisu bile uočene klinički važne razlike u farmakokinetici ledipasvira između zdravih ispitanika i pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Farmakokinetika sofosbuvira je bila je ispitivana kod HCV-negativnih pacijenata sa blagim (eGFR ≥ 50 i < 80 mL/min/1,73 m2), umerenim (eGFR ≥ 30 i < 50 mL/min/1,73 m2), teškim oštećenjem funkcije bubrega (eGFR < 30 mL/min/1,73 m2) i pacijenata sa završnim stadijumom bolesti bubrega kojima je bila neophodna hemodijaliza, nakon jedne doze od 400 mg sofosbuvira. U odnosu na pacijente sa normalnom funkcijom bubrega (eGFR > 80 mL/min/1,73 m2), PIK0-∞ sofosbuvira je bio 61%, 107%, odnosno 171% viši kod blagog, umerenog,odnosno teškog oštećenja funkcije bubrega, dok je PIK0-∞ GS-331007 bio 55%, 88%, odnosno 451% viši. Kod pacijenata sa završnim stadijumom bolesti bubrega, u odnosu na pacijente sa normalnom funkcijom bubrega, PIK0-∞ sofosbuvira je bio 28% viši kada je doza sofosbuvira bila data 1 čas pre hemodijalize u poređenju sa 60% višim vrednostima kada je doza sofosbuvira bila data 1 čas nakon hemodijalize. PIK0-∞ GS-331007 kod pacijenata sa završnim stadijumom bolesti bubrega kod kojih je primenjen sofosbuvir 1 čas pre ili 1 čas nakon hemodijalize je bio najmanje 10 puta, odnosno 20 puta viši. GS-331007 se efikasno odstranjuje hemodijalizom uz koeficijent ekstrakcije od približno 53%. Nakon jedne doze od 400 mg sofosbuvira, tokom 4 časa hemodijalize je uklonjeno 18% primenjene doze sofosbuvira. Bezbednost i efikasnost sofosbuvira nisu ustanovljene kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili završnim stadijumom bolesti bubrega.

Oštećenje funkcije jetreFarmakokinetika ledipasvira je bila ispitivana kod HCV-negativnih pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (CPT klasa C) nakon jedne doze od 90 mg ledipasvira. Izloženost ledipasviru u plazmi (PIK∞) je bila slična kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre i kontrolnih pacijenata sa normalnom funkcijom jetre. Populaciona farmakokinetička analiza kod pacijenata inficiranih HCV-om pokazala je da ciroza nije imala


35 od 37

klinički važan uticaj na izloženost ledipasviru.

Farmakokinetika sofosbuvira je bila ispitana nakon 7 dana doziranja sa 400 mg sofosbuvira kod pacijenata inficiranih HCV-om sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre (CPT klasa B i C). U odnosu na pacijente sa normalnom funkcijom jetre, PIK0-24 sofosbuvira je bio 126%, odnosno 143% viši kod umerenog i teškog oštećenja funkcije jetre, dok je PIK0-24 GS-331007 bio 18%, odnosno 9% viši. Populaciona farmakokinetička analiza kod pacijenata inficiranih HCV-om je pokazala da ciroza nije imala klinički važan uticaj na izloženost sofosbuviru i GS-331007.

Telesna masaTelesna masa nije imala značajnog uticaja na izloženost sofosbuviru prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi. Izloženost ledipasviru se smanjuje sa povećanjem telesne mase, ali taj uticaj se ne smatra klinički važnim.

Pedijatrijska populacija Farmakokinetika sofosbuvira, ledipasvira i GS-331007 kod pedijatrijskih pacijenata nije ustanovljena (videti odeljak 4.2).

5.3. Pretklinički podaci o bezbednosti leka

Ledipasvir U ispitivanjima na pacovima i psima nisu utvrđeni ciljni organi toksičnosti ledipasvira pri PIK izloženosti približno 7 puta većoj od izloženosti kod ljudi pri preporučenoj kliničkoj dozi.

Ledipasvir nije bio genotoksičan u nizu testova in vitro ili in vivo, uključujući test bakterijske mutagenosti, hromozomske aberacije na ljudskim limfocitima iz periferne krvi i in vivo mikronukleusni test kod pacova.

Ledipasvir nije bio karcinogen u šetomesečnoj rasH2 transgenskoj studji sa miševima pri izloženosti do 26 puta većoj nego što je izloženost kod ljudi. Ispitivanja karcinogenosti kod pacova su u toku.

Ledipasvir nije imao neželjena dejstva na parenje i plodnost. Kod ženki pacova, srednja vrednost broja žutih tela i mesta implantacije su bile nešto snižene kod izloženosti majke 6 puta većoj od izloženosti kod ljudi pri preporučenoj kliničkoj dozi. Pri dozi bez vidljivog efekta, PIK izloženost ledipasviru bila je približno 7 puta veća u mužjaka i 3 puta veća u ženki od izloženosti ljudi pri preporučenoj kliničkoj dozi.

Nisu bili uočeni teratogeni efekti ledipasvira u ispitivanjima njegove razvojne toksičnosti na pacovima i kunićima.

U prenatalnom i postnatalnom ispitivanju na pacovima, pri dozi toksičnoj za majku, potomstvo pacova je tokom razvoja pokazalo prosečno smanjenu telesnu masu i povećanje telesne mase kada je bilo izloženo in utero(putem primene kod majke) i tokom laktacije (putem majčinog mleka) kod izloženosti majke 4 puta veće od izloženosti kod ljudi pri preporučenoj kliničkoj dozi. Nije bilo dejstava na preživljavanje, fizički i bihejvioralni razvoj i reproduktivne sposobnosti potomstva pri izloženosti majke sličnoj izloženosti kod ljudi pri preporučenoj kliničkoj dozi.

Kada se primenjivao kod ženki pacova tokom laktacije, ledipasvir je bio otkriven u plazmi dojenih pacova verovatno zbog izlučivanja ledipasvira u mleko.


36 od 37

SofosbuvirU ispitivanjima toksičnosti ponovljene doze kod pacova i pasa, visoke doze dijastereomerne smeše u odnosu 1:1 uzrokovale su neželjena dejstva na jetru (pas) i srce (pacov) i gastrointestinalne reakcije (pas). Izloženost sofosbuviru u ispitivanjima na glodarima nije se mogla otkriti, verovatno zbog jake aktivnosti esteraze; međutim, izloženost glavnom metabolitu GS-331007 u dozama koje uzrokuju neželjena dejstva je bila 16 puta (pacov) i 71 put (pas) veća od kliničke izloženosti kod doze od 400 mg sofosbuvira. U ispitivanjima hronične toksičnosti nisu uočeni nikakvi nalazi na jetri ili srcu kod izloženosti koja je 5 puta (pacov) i 16 puta (pas) veća od kliničke izloženosti. U ispitivanjima karcinogenosti u trajanju od 2 godine nisu uočeni nikakvi nalazi na jetri ili srcu kod izloženosti koja je 17 puta (miš) i 9 puta (pacov) veća od kliničke izloženosti.

Sofosbuvir nije bio genotoksičan u nizu testova in vitro ili in vivo, uključujući test bakterijske mutagenosti, hromozomske aberacije na ljudskim limfocitima iz periferne krvi i in vivo mišiji mikronukleusni test.

Ispitivanja karcinogenosti kod miševa i pacova ne pokazuju nikakav karcinogeni potencijal sofosbuvira primenjenog u dozama do 600 mg/kg na dan kod miša i 750 mg/kg na dan kod pacova. Izloženost GS-331007 u ovim ispitivanjima je bila do 17 puta (miš) i 9 puta (pacov) veća od kliničke izloženosti kod doze od 400 mg sofosbuvira.

Sofosbuvir nije imao uticaja na embriofetalnu održivost ili na plodnost kod pacova i nije bio teratogen u ispitivanjima razvojne toksičnosti kod pacova i kunića. Nisu prijavljena neželjena dejstva na ponašanje, reprodukciju ili razvoj mladunčadi pacova. U ispitivanjima na kunićima izloženost sofosbuviru je bila 6 puta veća od očekivane kliničke izloženosti. U ispitivanjima na pacovima, izloženost sofosbuviru nije se mogla odrediti, ali granice izloženosti na osnovu glavnog metabolita kod ljudi su bile približno 5 puta veće od kliničke izloženosti kod doze od 400 mg sofosbuvira. Supstance koje potiču od sofosbuvira su prolazile kroz placentu u skotnih ženki pacova i u mleko ženki pacova tokom laktacije.

6. FARMACEUTSKI PODACI

6.1. Lista pomoćnih supstanci

Jezgro tableteKopovidonLaktoza, monohidratCeluloza, mikrokristalnaKroskarmeloza-natrijumSilicijum-dioksid, koloidni, bezvodniMagnezijum-stearat

Film obloga:Opadry II Orange 85F13912:Polivinilni-alkohol, delimično hidrolizovanTitan-dioksidMakrogol 3350TalkSunset Yellow FCF Aluminium Lake (E110)

6.2. Inkompatibilnost


37 od 37

Nije primenjivo.

6.3. Rok upotrebe

2 godine.

6.4. Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva nikakve posebne uslove čuvanja.

6.5. Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Unutrašnje pakovanje leka je HDPE boca sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu. Izmeđuboce i zatvarača se nalazi aluminijumska folija. Zapremina boce je 100 mL. Unutar boce se nalazi kesica ili plastični kanister sa desikantom (silika gel 1g) i poliestarska vata.Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 plastična boca sa 28 film tableta i Uputstvo za lek.

6.6. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i drugauputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

7. NOSILAC DOZVOLE

MEDICOPHARMACIA D.O.O. BEOGRAD

Slobodana Đurića 12, stan 7, Beograd-Zemun

8. BROJ PRVE DOZVOLE I OBNOVE DOZVOLE

515-01-04299-15-001

9. DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE

24.10.2016.

10. DATUM REVIZIJE TEKSTA

Jul, 2016.

saŽetakkarakteristikaleka ,film tablete,400 mg/90 mg ... · broj rešenja: 515-01-04299-15-001 od...

Documents