sberbank srbija a.d., beograd finansijski izveŠtaji za ... · ove procene i pretpostavke su...

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA 2012. GODINU


SADRŽAJ

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

STRANA

1-2 BILANS USPEHA 3 BILANS STANJA 4 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 5 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 6 NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 7 - 68

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2012. GODINU

7

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI Sberbank Srbija a.d Beograd (u daljem tekstu: Banka) osnovana je pod poslovnim imenom Asna banka d.d. Beograd i upisana u registar kod Privrednog suda u Beogradu na osnovu rešenja Fi-158/92 dana 30. januara 1992. godine, a na osnovu rešenja Narodne banke Jugoslavije O.br.352 od 17. decembra 1991. godine o davanju dozvole za osnivanje. Rešenjem Privrednog suda Fi-9193/97 od 8. avgusta 1997. godine izvršena je promena poslovnog imena Asna Banka d.d. Beograd u Trust banka a.d. Beograd. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu XII-Fi-9698/03 od 22. septembra 2003. godine, Trust banka a.d. Beograd je pomenila poslovno ime u Volksbank a.d. Beograd. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 44976/2005 od 22. avgusta 2005. godine izvršeno je prevođenje Banke u Registar privrednih subjekata. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 159826/2012 od 21. decembra 2012. godine, Volksbank a.d. je promenila naziv u Sberbank Srbija a.d. Beograd. Vlasnička struktura Odlukom Skupštine akcionara o distribuciji IX, X, XI, XII i XIII emisije akcija kapital Banke povećan je za nominalnu vrednost od 1.986.773.000,00 dinara. Sve akcije iz IX, XI i XII emisije u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 1.846.928.000,00 dinara upisao je akcionar Volksbank International AG, a akcije X i XII emisije u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 139.805.000,00 dinara upisao je i uplatio akcionar European Bank for Reconstruction and Development. Ugovorom o kupoprodaji akcija od 18. januara 2012. godine, European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) – akcionar Volksbank a.d. sa 3,10% akcijskog kapitala je u svojstvu prodavca prodao kupcu Oesterreichische Volksbanken (OEVAG) 179.217 akcija Volksbank a.d Beograd, čime je OEVAG stekao 3,10% akcijskog kapitala Volksbank a.d. Beograd. Ugovorom o kupoprodaji akcija od 29. marta 2012. godine, OEVAG je u svojstvu prodavca prodao svoj udeo od 3,10% akcijskog kapitala Volksbank a.d. Beograd (179.217 akcija) – i to postojećem akcionaru Volksbank International AG, čime je Volksbank International AG stekao 100% udela u akcijskom kapitalu Volksbank a.d. Beograd. Dana 1. novembra 2012. godine akcionar Volksbank International AG je promenio poslovno ime u Sberbank Europe AG. Skupština akcionara Banke je na sednici dana 7. decembra 2012. godine donela Odluku br. 127/12 o izdavanju akcija XVII emisije, bez javne ponude, radi povećanja akcijskog kapitala. Ukupan obim XVII emisije čine 327.991 komada običnih akcija, nominalne vrednosti 1.000,00 dinara po akciji i ukupne nominalne vrednosti 327.991.000,00 dinara. Akcionarska struktura na dan 31. decembra 2012. godine:

Akcionar: U hiljadama

dinara % vlasništva SBERBANK EUROPE AG 6.102.144 100,00 Ukupno 6.102.144 100,00 Krajnji matični entitet Banke je Sberbank, Rusija.


8

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI (nastavak) Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove. Na dan 31. decembra 2012. godine, Banka je svoje aktivnosti obavljala preko centrale u Beogradu, u ulici Bulevar Mihaila Pupina 165g i 26 ekspozitura, od kojih su devet u Beogradu, dve u Novom Sadu, i po jedna u: Čačku, Nišu, Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Valjevu, Šapcu, Kruševcu, Staroj Pazovi, Zrenjaninu, Požarevcu, Vršcu, Somboru i Jagodini. Banka je na dan 31. decembra 2012. godine imala 549 zaposlenih (31. decembra 2011. godine 511 zaposlenih). Matični broj Banke je 07792247, a poreski identifikacioni broj Banke je 100000354.


9

2. OSNOVE ZA PRIPREMU I OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA

Banka vodi evidenciju i sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa važećim Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2006 i 111/2009), Zakonom o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 107/05 i 91/2010) i pratećom regulativom Narodne banke Srbije izdatom na osnovu navedenih zakona, kao i ostalom primenljivom zakonskom regulativom u Republici Srbiji.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji propisano je da banke u Republici Srbiji sastavljaju i prikazuju svoje finansijske izveštaje u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MRS/MSFI“), kao i Tumačenjima računovodstvenih standarda. Izmene postojećih MRS i prevod novih MSFI, kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenje MSFI do 1. januara 2009. godine, su zvanično usvojeni nakon odluke ministra finansija br. 401-00-1380/2010-16 i objavljeni su u Službenom glasniku Republike Srbije br. 77/2010. MSFI i Tumačenja objavljenja nakon 1. januara 2009. godine nisu primenjena prilikom pripreme priloženih finansijskih izveštaja pošto novi ili izmenjeni MSFI nisu imali uticaj na računovodstvene politike, finansijski položaj i poslovanje Banke.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009, ispravka 12/2009 i 5/2010). Ovim Pravilnikom pravno su definisani obrasci finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima, kao i minimum sadržaja napomena uz te izveštaje, koji sadrže odstupanja od MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja, a koja se odnose na pojedine pozicije finansijskih izveštaja. Kao rezultat gore pomenutog, rukovodstvo Banke nije jasno i bezrezervno objavilo u izveštajima usaglašenost priloženih finansijskih izveštaja sa zahtevima svih standarda i interpretacije izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde koji objavljuje MSFI. Finansijski izveštaji prikazani su u dinarima (RSD) i sve vrednosti su zaokružene na najbližu hiljadu, osim ukoliko nije naznačeno drugačije. Budući da zaokruživanje može da rezultuje u određenoj nepreciznosti, iznosi prikazani u finansijskim izveštajima mogu biti neprecizno prikazani u zanemarljivim iznosima. Pregled osnovnih računovodstvenih politika je prikazan u Napomeni 4. uz ove finansijske izveštaje. a) Načelo stalnosti poslovanja

Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja, koje podrazumeva da će Banka nastaviti da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. b) Funkcionalna i izveštajna valuta

Iznosi u finansijskim izveštajima Banke su iskazani u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu valutu i valutu u kojoj se iskazuju finansijski izveštaji u Republici Srbiji. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama. c) Uporedni podaci Uporedne podatke čine godišnji finansijski izveštaji Banke za 2011. godinu koji su bili predmet revizije od strane drugog revizora.


10

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

(a) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog umanjenja vrednosti kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

(b) Utvrđivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja se bazira na kotiranim tržišnim cenama ponude ili tražnje, bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova. Fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja, koje obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele.

Kada tržišni inputi nisu dostupni, oni se određuju procenjivanjima koja uključuju određeni stepen rasuđivanja u proceni “fer“ vrednosti. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili nakon datuma merenja. Stoga se tehnike vrednovanja revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.


11

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA (nastavak)

(d) Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. (e) Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

(f) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. (h) Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog

odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.


12

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA Osnovne računovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2012. godinu navedene su dalje u tekstu. 4.1. Prihodi i rashodi po osnovu kamate Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostali rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta. Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi koji se odnose na taj finansijski instrument, osim naknada ili dodatnih troškova koji su povezani sa odobravanjem kredita, ali ne i budući kreditni gubici. Metod efektivne kamatne stope predstavlja metod kojim se izračunava amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i odgovarajući prihodi i rashodi po osnovu kamata alociraju na odgovarajući period. Efektivna kamatna stopa je stopa kojom se diskontuju budući novčani tokovi u toku otplate finansijskog instrumenta na njegovu neto knjigovodstvenu vrednost. 4.2. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija Banka ostvaruje prihode od naknada i provizija koji proizilaze iz širokog spektra usluga koje Banka pruža svojim klijentima. Prihodi od naknada se mogu svrstati u dve kategorije: (i) Prihod od naknada po osnovu usluga koje se pružaju u određenom vremenskom periodu Naknade dobijene za pružanje usluga tokom određenog perioda su razgraničene tokom tog perioda. Naknade za odobrenje kredita za one kredite koji će verovatno biti povučeni i ostale naknade koje se odnose na kredite koji su odobreni tokom 2012. godine su odložene (zajedno sa svim dodatnim troškovima) i prikazane u okviru pasivnih vremenskih razgraničenja, koja se prenose u korist bilansa uspeha i prikazuju u okviru prihoda od naknada tokom perioda trajanja finansijskog instrumenta. Banka nije izvršila razgraničenje prihoda po osnovu naknada za kredite odobrene pre 1. januara 2012. godine. Rukovodstvo Banke smatra da efekti nekonzistenog prikazivanja prihoda od razgraničenih naknada za ranije periode nemaju materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje za 2012. godinu. (ii) Prihodi od naknada povezani sa izvršenjem određenog posla Naknade ili komponente naknada koje su povezane sa izvršenjem određenog posla se priznaju pošto se ispune odgovarajući kriterijumi. 4.3. Preračunavanje deviznih iznosa Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije koji je važio na taj dan. Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika uključujući i dobitke i gubitke koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom po osnovu vezivanja otplate dinarskih kredita za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja.


13

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.4. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. 4.4.1. Dobici na prvi dan Kada se cena transakcije na neaktivnom tržištu razlikuje od fer vrednosti na osnovu ostalih uporedivih tržišnih transakcija u okviru istog instrumenta ili baziranih na tehnikama procenjivanja čiji varijabilni parametri obuhvataju samo podatke raspoložive na uporedivim tržištima, Banka odmah priznaje razliku između cene transakcije i fer vrednosti (dobitak na prvi dan) u bilansu uspeha. 4.4.2. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:


14

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) 4.5.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća sastoje se od eskontovanih menica i ostalih dužničkih hartija od vrednosti. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju po se amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća. Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashod indirektnih otpisa plasmana. Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekog događaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodno priznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha. 4.5.2. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u podkategoriju sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti. Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazuju se u bilansu uspeha. Hartije od vrednosti kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate.


15

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) 4.5.2. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak) 4.5.2.1. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća ili finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su plasmani za koje postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu, koja mogu biti prodata zbog potrebe za likvidnošću ili usled promene kamatnih stopa, deviznih kurseva ili tržišnih cena. Utvrđivanje fer (poštene) vrednosti finansijskih sredstava i obaveza za koje ne postoji tržišna cena zahteva korišćenje različitih modela i tehnika. Kod finansijskih instrumenata koji imaju manji obim trgovine i čije tržišne cene su samim tim manje transparentne, utvrđivanje fer vrednosti je subjektivnije, odnosno zahteva veći stepen korišćenja procene u zavisnosti od likvidnosti instrumenata, koncentracije rizika, nesigurnosti na tržištu, pretpostavki u vezi sa cenama i ostalih faktora koji utiču na konkretan finansijski instrument. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskih zapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, a za koje ne postoji aktivno tržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova, gde umesto cena sa organizovanog tržišta uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko aukcija nije bilo duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti uzima tržišnu kamatnu stopu (Belibor). Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru revalorizacionih rezervi, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti. Prihodi od kamata na zapise trezora Republike Srbije se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u bilansu uspeha. U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. 4.5.2.2. Finansijski derivati Finansijski derivati obuhvataju valutne forward i swap transakcije. Finansijski derivati inicijalno se evidentiraju po tržišnoj vrednosti. Tržišne vrednosti se dobijaju na osnovu kotiranih cena na aktivnim tržištima, kao i primenom različitih tehnika procene, uključujući diskontovanje novčanih tokova. Finansijski derivati se računovodstveno prikazuju u okviru aktive ukoliko je njihova tržišna vrednost pozitivna, odnosno u okviru pasive ukoliko je njihova tržišna vrednost negativna. Promene u tržišnoj vrednosti finansijskih derivata iskazuju se u bilansu uspeha, u okviru prihoda ili na teret rashoda perioda na koji se odnose.


16

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.6. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Nakon početnog vrednovanja, krediti i potraživanja su iskazani u bilansu stanja u visini odobrenog plasmana, umanjenog za otplaćenu glavnicu, kao i za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF preračunati su po kursu strane valute na dan bilansa stanja u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. 4.7. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja i potrebna rezerva za procenjene gubitke 4.7.1. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja U skladu sa internom politikom, Banka obračunava ispravku vrednosti potraživanja kao razliku između potraživanja po osnovu glavnice plasmana odnosno finansijskog sredstva, kamate, naknade i ostalih plasmana koje je iskazala u svojim evidencijama i iznosa potraživanja koji se može naplatiti, obračunatog kao sadašnja vrednost očekivanih novčanih tokova, diskontovanih primenom efektivne kamatne stope. Razlika između iskazanih potraživanja i naplativih potraživanja finansijskog sredstva knjiži se na teret bilansa uspeha u periodu nastanka. Obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama definisan je internom metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (Napomena 5). Otpis nenaplativog potraživanja vrši se na osnovu odluka nadležnog organa Banke u slučaju kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate po kreditima i ostalim potraživanjima aktivirani. Otpis nenaplativih potraživanja se vrši i na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana i slično. 4.7.2. Potrebna rezerva za procenjene gubitke Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 129/2007, 63/2008, 104/2009, 30/2010, 94/2011, 57/2012 i 123/2012). Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja. Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%). Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvrđivanje potrebne rezerve za procenjene gubitke u okviru procenata propisanih navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja.


17

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.7. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja i potrebna rezerva za procenjene gubitke

(nastavak) 4.7.2. Potrebna rezerva za procenjene gubitke (nastavak) Inicijalna klasifikacija klijenata se vrši na osnovu kreditne sposobnosti klijenta, dosadašnje urednosti u izmirivanju obaveza i u specifičnim slučajevima na osnovu procene rentabilnosti ulaganja, adekvatnosti tokova gotovine i procene budućih tokova gotovine. Inicijalna klasifikacija klijenta podrazumeva dodelu jedne od pet standardnih kategorija. Konačna klasifikacija potraživanja određuje se uzimajući u obzir docnju u naplati potraživanja, kao i adekvatnost sredstava obezbeđenja potraživanja, a u skladu sa uslovima definisanim u Odluci. Obračunata potrebna rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 5 iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 10a). Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, Banka izdvaja iz neraspoređenog dobitka na osnovu Odluke Skupštine Banke i evidentira u okviru rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima. U saglasnosti sa novom Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavke banke, Banka nije u obavezi da formira potrebne rezerve za procenjene gubitke iz dobiti ali je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju kao i da pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%. 4.8. Učešca u kapitalu Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje su ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

4.9. Gotovina i gotovinski ekvivalenti U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju novčana sredstva na računu Banke kod Narodne banke Srbije i računima blagajne (dinarske i devizne) i sredstva na računima kod domaćih i stranih banaka. 4.10. Repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti su priznate u bilansu stanja. Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora. 4.11. Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti. Rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima je prikazana nematerijalna i materijalna imovina Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos tog sredstva se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadiv iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Gubitak po osnovu obezvređenja vrednosti imovine priznaje se kao rashod tekućeg perioda i iskazuje se u okviru ostalih poslovnih rashoda. Ako naknadno dođe do situacije da gubitak zbog obezvređenja priznat u ranijim godinama ne postoji ili se smanjio, vrednost sredstva se povećava do revidirane procene o njegovoj nadoknadivoj vrednosti, ali tako da povećana vrednost po kojoj se sredstvo vodi ne bude veća od vrednosti po kojoj bi se sredstvo vodilo da nije bio u prethodnim godinama priznat utvrđeni gubitak zbog obezbeđenja sredstva.


18

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.11. Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja (nastavak) Amortizacija je ravnomerno obračunata na nabavnu vrednost osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja: Kompjuterska oprema 20%Nameštaj i druga oprema 10% - 16,5%Motorna vozila 20%Nematerijalna ulaganja 25% Nematerijalna ulaganja obuhvataju naknadno kupljene softvere i ulaganja u licence. Ulaganja u osnovna sredstva u zakupu amortizuju se u skladu sa periodom trajanja zakupa, a shodno ugovoru o zakupu Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih prihoda ili ostalih rashoda. Obračun amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja počinje od trenutka kada se ova sredstva stave u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama. Godišnje stope amortizacije koje je Banka primenila pri obračunu amortizacije po godišnjem računu za 2012. godinu za svrhe finansijskog izveštavanja različite su od stopa amortizacije koje su propisane i priznaju se u poreskom bilansu Banke za svrhe utvrđivanja oporezive dobiti. Obračun amortizacije za poreske svrhe izvršen je u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu obračuna amortizacije za poreske svrhe, što je rezultiralo u odloženim porezima (Napomena 16b). Operativni i finansijski lizing Lizing je klasifikovan kao operativni u slučaju kada je ugovorom regulisano da se vlasništvo nad sredstvom ne prenosi na korisnika lizinga do kraja trajanja lizinga. Sva plaćanja tokom godine po osnovu operativnog lizinga, evidentirana su kao trošak u bilansu uspeha, ravnomerno u trenutku njihovog nastanka, a u periodu trajanja lizinga. Banka ima plaćanja po osnovu operativnog lizinga i to po osnovu plaćanja zakupnine sa pripadajućim porezima. Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano da se ovlašcenje držanja i korišćenja predmeta lizinga prenosi na korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, kao i da se pravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima određenim u ugovoru. Banka nema ugovorene obaveze po osnovu finansijskog lizinga.


19

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.12. Porez na dobitak

a) Tekući porezi

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 10% utvrđuje se poreskim bilansom Banke. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 50% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Stopa od 15% koja će biti efektivna od 1. januara 2013. godine je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/(gubitak) perioda. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno u korist kapitala.


20

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.13. Naknade zaposlenima (а) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

(b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju i jubilarne

nagrade

U skladu sa Zakonom o radu Banka ima obavezu isplate naknade zaposlenima prilikom odlaska u penziju (otpremnina) u iznosu od 3 prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju ili 3 prosečne mesečne zarade ostvarene u Banci u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju, odnosno 3 mesečne zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu isplate – u zavisnosti šta je povoljnije za zaposlenog. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Aktuarski dobici i gubici i troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu, s tim što se aktuarski dobici i gubici po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju priznaju u okviru kapitala.

(c) Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi. 4.14. Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata uključuju porez na imovinu, poreze i doprinose na zarade na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose u skladu sa republičkim, poreskim i opštim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih poslovnih rashoda.


21

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA 5.1. Uvod i pregled Banka je definisala načela za upravljanje rizicima, procesima i tehničko-organizacionom strukturom, ciljevima i ograničenjima rizika. Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata, kao i rizicima koji proizlaze iz tekućih aktivnosti. Banka je u svom poslovanju najviše izložena sledećim vrstama rizika: • Kreditnom riziku • Tržišnom riziku • Operativnom riziku i • Riziku likvidnosti Upravni odbor ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor nad upravljanjem rizicima Banke. Odbor je osnovao odeljenja u okviru Resora za upravljanje rizicima i Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (Asset and Liability Committee - ALCO), koji su odgovorni za upravljanje i praćenje rizika u njihovim specifičnim oblastima. Krajem 2009. godine je osnovan Odbor za upravljanje rizicima (SBRS Risk Committee) u čijoj je nadležnosti nadzor i kontrola rizika i strukture kapitala. Strategija i politike upravljanja rizikom Banke su usvojene u cilju identifikacije i analize rizika sa kojima se suočava Banka, u cilju postavljanja odgovarajućih ograničenja rizika i kontrole za praćenje rizika i pridržavanje limita. Politike i strategije upravljanja rizikom i sistemi se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagođavaju se u skladu sa promenama u tržišnim uslovima, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u Banci. Banka ima za cilj da razvije disciplinovano i konstruktivno upravljanje rizicima uz kontinuiranu obuku zaposlenih i unapređivanja postojećih i kreiranje novih procedura. Odbor za reviziju je odgovoran za nadgledanje pridržavanja politike i procedure upravljanja rizikom Banke kao i za proveru primerenosti okvira upravljanja rizikom u odnosu na rizike sa kojima se suočava Banke. U cilju obavljanja ove funkcije Odboru za reviziju na raspolaganju stoji Služba interne revizije. Interna revizija izvršava redovne i ad-hoc kontrole procedura i procesa upravljanja rizicima, i rezultati iste se dostavljaju Odboru za reviziju, koji izveštava Upravni odbor Banke. 5.2. Strategija upravljanja rizicima Banka ima usvojenu Strategiju i politiku upravljanja rizicima koja propisuje osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima i koja se ažurira na godišnjem nivou. Strategijom su definisani željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti različitih nivoa upravljanja rizicima u Banci. Po pitanju organizacione strukture, Banka je sprovela strogo razdvajanje između resora prodaje tj. lica odgovornih za kontakt sa klijentima i prodaju bankarskih proizvoda i resora za upravljanje rizicima. U postupku odobrenja plasmana definisano je više nivoa odlučivanja, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora. Kreditni plasman se smatra odobrenim ukoliko kreditna odluka sadrži saglasnost kako odgovornog lica u resoru prodaje, tako i saglasnost odgovornog lica u Odeljenju za procenu kreditnog rizika. U procesu odobravanja plasmana, minimalna osnovna interna kontrola je primena principa „dva para očiju“ u zavisnosti od limita bliže opisanih u napomeni 5.3.2. Zahvaljujući organizaciji procesa odobravanja plasmana i relevatnim procedurama, ovaj princip je konzistentno i efektivno primenjen i u poslovanju sa privredom i u poslovanju sa stanovništvom.


22

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.2. Strategija upravljanja rizicima (nastavak) Odeljenja resora za upravljanje rizicima su odgovorna za uspostavljanje i sprovođenje strategije, politika i procedura za upravljanje kreditnim rizikom, razvoj metodologija u oblasti merenja i upravljanja kreditnim rizicima, kao i za operativno kreditiranje. Tokom 2012. godine organizaciona struktura ovog resora je izmenjena u skladu sa organizacionom šemom Sberbank grupe tako da resor sada obuhvata šest odeljenja:

- Odeljenje za procenu kreditnog rizika koje je odgovorno za ocenu kreditnih plasmana kako korporativnim klijentima tako i klijentima iz sektora poslovanja sa stanovništvom,

- Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima koje je odgovorno za metodologiju i obračun rezervi za procenjene gubitke, obračun rizikom ponderisane aktive i kapaciteta za pokriće rizika, razvoj i implementaciju politika i procedura relevantnih za integrisano upravljanje rizicima,

- Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu stanovništva odgovorno je za metodologiju i obračun ispravke vrednosti plasmana za segment stanovništva, ponovnu procenu kolaterala i izveštaje o portfoliu banke u segmentu stanovništva po raznim kriterijumima,

- Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu privrede odgovorno je za metodologiju i obračun ispravke vrednosti plasmana za segment privrede, ponovnu procenu kolaterala i izveštaje o portfoliu banke u segmentu privrede po raznim kriterijumima,

- Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima je odgovorno za uspostavljanje opšteg okvira za praćenje tržišnog rizika imajući u vidu kriterijume i zahteve Narodne banke Srbije i Sberbank Europe grupe (SBEU), kao i za praćenje i upravljanje operativnim rizikom.

- Sektor za restukturiranje i naplatu problematičnih plasmana koji obuhvata sledeća odeljenja:

Odeljenje za restrukturiranje plasmana: odgovorno da se problematičnom klijentu omogući otplata postojećih plasmana pod redefinisanim uslovima kako bi nakon restrukturiranja dužnik nastavio sa redovnom otplatom plasmana.

Odeljenje za ranu naplatu potraživanja: odgovorno za praćenje i naplatu potencijalno

problematičnih potraživanja, a u skladu sa internim procedurama.

Odeljenje za naplatu problematičnih plasmana: u cilju efikasnije naplate u okviru ovog odeljenja postoji i Grupa za terenski obilazak problematičnih klijenata.

5.3. Upravljanje kreditnim rizikom Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci. Upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđuje minimiziranje potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za banku obezbeđeno je kroz uspostavljene interne procedure za upravljanje kreditnim rizikom. Osnove za upravljanje kreditnim rizikom su strategije i procedure Banke kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, procedure, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju. Odeljenja resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima.


23

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.3. Upravljanje kreditnim rizikom (nastavak) Te smernice uključuju:

- Politike upravljanja kreditnim rizikom za poslovanje sa stanovništvom i poslovanje sa privredom, - Postavljanje limita odlučivanja prilikom odobrenja kreditnih izloženosti (Credit Competences), - Priručnik za kreditiranje stanovništva, - Priručnik za korporativno kreditiranje, - Metodologija za obračun ispravke vrednosti, - Procedura za praćenje kredita u kašnjenju, - Procedure kreditne administracije i sl.

5.3.1. Metode merenja kreditnog rizika Banka procenjuje svakog klijenta/izloženost u trenutku podnošenja zahteva i naknadno, korišćenjem rejting alata sa specifičnim parametrima za svaki segment klijenta sa ciljem da se minimizira kreditni rizik. Rejting rezultat odražava procenjeni nivo boniteta klijenta. Banka je definisala rejting proces, kao i srodne procese u svojim internim procedurama. Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li je ograničenje u odnosu na segment, izloženost, nivo rejtinga i sektor u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i takođe ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne sposobnosti klijenta. 5.3.2. Postavljanje sistema limita Banka je definisala sistem limita (ograničenja) u svojim smernicama za upravljanje kreditnim rizikom. Procedura procene kreditne sposobnosti klijenta uključuje procenu svakog zajmoprimca, uspostavljajući maksimalan iznos kredita koji može biti odobren klijentu kao i prihvatljiv nivo obezbeđenja (kolaterala), a sve u cilju smanjenja kreditnog rizika. Banka takođe kontinuirano nadzire kretanje kreditnog portfolija kako bi se preduzele sve mere u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka. Prilikom odobravanja novih plasmana Banka sagledava iznos izloženosti prema jednom licu i grupi povezanih kako bi obezbedila sagledavanje rizika koncentracije i zadovoljenje zakonski propisanih ograničenja. Takođe su definisani i limiti odgovornosti odnosno iznosi plasmana koji mogu biti odobreni od stane nadležnih lica uključenih u kreditni proces, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora. 5.3.3. Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja zajmoprimca, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. Banka je definisala listu prihvatljivih obezbeđenja i njihovu vrednost („SK Lista“). SK lista je podeljena na:

- Visoko-kvalitetna obezbeđenja („SK1 vrednost“) koja se uglavnom sastoje od hipoteka, bankarskih garancija i gotovinskih depozita,

- ostala obezbeđenja („SK2 vrednost) koji uglavnom uključuju jemstva, zalogu na pokretnoj imovini (npr. zaloga na mašinama i potraživanjima), osiguranje nepokretnosti, osiguranje kod NKOSK-a i sl.

Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depoziti, zaloga na pokretnoj imovini, jemstva pravnih i fizičkih lica i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrši u skladu sa lokalno važećom zakonskom regulativom. Sredstva obezbeđenja se obično ne zahtevaju za plasmane bankama, osim kada se hartije od vrednosti drže kao deo repo-transakcija. Praksa je takođe da se sredstva obezbeđenja ne zahtevaju ni za investicione hartije od vrednosti.


24

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.3. Upravljanje kreditnim rizikom (nastavak) 5.3.3. Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika (nastavak) Pregled visoko-kvalitetnog obezbeđenja (SK1 kolaterali) po plasmanima za koje je ispravka vrednosti obračunata na individualnoj osnovi (non perfoming loans) do visine rizične izloženosti a sa primenjenim umanjenjem procenjene vrednosti (hair cut) obezbeđenja prikazana je u pregledu niže: U hiljadama dinara

Krediti i plasmani komitentima Vanbilansne pozicije

Ostala aktiva

2012. 2011. 2012. 2011. 2012. 2011.Individualno rezervisanje za korporativne klijente Rating class 5A Hipotekarna obezbeđenja 190.513 60.502 29.044 5.059 14.288 91Ostala obezbeđenja - 16.687 - 77.938 - 4.465Rating class 5B Hipotekarna obezbeđenja - 24.883 - - - 43.076Ostala obezbeđenja - - - - - 8.448Rating class 5C Hipotekarna obezbeđenja 2.839.430 2.343.325 65.363 297.829 629.853 96.121Ostala obezbeđenja - 1.390.212 - 75.296 - 54.172Rating class 5D Hipotekarna obezbeđenja 3.100.077 1.229.152 284.296 261.665 1.055.676 301.504Ostala obezbeđenja - 58.510 - 55.558 - 361.800Rating class 5E Individualno rezervisanje za sektor stanovništva Hipotekarna obezbeđenja 369.457 353.805 16.245 - 7.180 9.730Ostala obezbeđenja 10.793 252.653 - - 163 7.519Rating class 5C Hipotekarna obezbeđenja 1.178.074 1.277.082 - - 13.075 51.761Ostala obezbeđenja - 662.597 - - - 21.103Rating class 5D Hipotekarna obezbeđenja 1.478.861 - - - 79.138 -Ostala obezbeđenja - 5.818 - - - 187Grupno rezervisanje Hipotekarna obezbeđenja 1.887.495 1.656.448 18 1.400 65.968 57.591Ostala obezbeđenja 292 94.028 338 - 20 3.565Portfolio rezervisanje Hipotekarna obezbeđenja 26.826.216 23.019.253 6.863.480 6.914.047 114.348 138.122Ostala obezbeđenja 8.433.400 1.413.345 1.052.139 1.930.638 540.464 1.008.087 Ukupno 46.314.608 33.858.300 8.310.923 9.619.430 2.520.173 2.167.342


25

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.3. Upravljanje kreditnim rizikom (nastavak)

5.3.4. Obezvređenje finansijskih sredstava Na dan svakog bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvređenja nekog sredstva ili grupe sredstava. Smatra se da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređeni ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obračunava se u skladu sa Internom metodologijoj koja je zasnovana na primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti. Kreditni portfolio Banke je podeljen u dve osnovne homogene grupe:

- Korporativni plasmani - Retail plasmani

Banka usklađuje obračun ispravke vrednosti sa zahtevima MRS 39 na taj način što:

- Formira individualnu ispravku vrednosti za izloženosti koje su predmet pojedinačne (individualne) procene, gde postoji dokaz o obezvređivanju (rejting 5A-5E)

- Formira grupnu ispravku vrednosti za izloženosti koje nisu predmet pojedinačne (individualne) procene a gde postoji dokaz o obezvređivanju (rejting 5A-5E) i/ili kašnjenje preko 90 dana

- Formira portfolio ispravku vrednosti za izloženosti kod kojih ne postoji dokaz o obezvređivanju (rejting 1A-4E)


26


5.3.4. Obezvređenje finansijskih sredstava (nastavak) Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala, umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala, bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne. U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrsta plasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraživanja i ostale relevantne faktore. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka. Krediti sa umanjenom vrednošću su krediti za koje Banka utvrdi da postoji verovatnoća da Banka neće biti u mogućnosti da naplati glavnice i kamate u skladu sa ugovorenim uslovima. Ovi krediti se svrstavaju u određene kategorije kreditnog rizika internog rejting sistema Banke. Rejting rezultat odražava stepen rizika finansijskog gubitka zajmoprimca i svakom rejting rezultatu je dodeljena određena podrazumevana verovatnoća neizmirenja obaveza (“PD“), gde ocena 1 predstavlja najniži rizik, a ocena 5 najviši podrazumevani rizik – default (odnosno “status neizmirivanja obaveza”). Klasifikacija klijenta u određenu rejting kategoriju određena je kombinacijom Hard Facts-a (tj. finansijskih pokazatelja dobijenih na osnovu dokumentacije koja oslikava klijentovo finansijsko stanje), Soft Facts-a (tj. ne-finansijske informacije koje se odnose na poslovni rizik zajmoprimca i njegove karakteristike) i odnosa Klijent-Banka.

Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39).


27

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.3. Upravljanje kreditnim rizikom (nastavak) 5.3.5. Ispravka vrednosti za potencijalne gubitke Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći:

- Izloženost klijenta je veća od 6.000.000 dinara - Rejting klasa klijenta 5A-5E

MRS 39 “Default” definicija Banke Najbolji mogući

rejting Neispunjenje ugovornih obaveza,kašnjenje u plaćanju kamate iliglavnice

Klijent je u kašnjenju više od 90 dana po materijalno značajnoj obavezi

5A

Dužnik je u značajnim finansijskimteškoćama

Značajno pogoršanje kreditne sposobnosti klijenta

5B

Usled ekonomskih ili pravnih razlogau vezi sa finansijskim teškoćamazajmoprimca, zajmodavac odobravaklijentu olakšice koje u uobičajenimokolnostima ne bi bile odobrene

Usled pogoršanja kreditne sposobnosti dužnika produžen je rok otplate kredita, odobren je grejs period, otpisana je kamata/naknada

5C

Velika verovatnoća bankrotstva ilidruge finansijske reorganizacijeklijenta

Stečaj/likvidacija, klijent je utužen

5D

Nastupio je trend naplate kojiukazuje da se celokupna nominalnavrednost potraživanje neće naplatiti.

Usled pogoršanja kreditne sposobnosti dužnika potraživanja su ispravljena u delu ili celosti

5E

Banka za određivanje statusa default klijenata po materijalno značajnoj docnji koristi definiciju Narodne banke Srbije, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Za potrebe obračuna grupne i portfolio ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procente na nepokriveni deo plasmana za korporativne i retail klijente. Za korporativne klijente obračun kolektivne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu koji se sastoji od 25 rejting klasa (1A – 5E). Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće neizmirivanja obaveza koji se koristi za osnovu za obračun ispravke vrednosti. Portfolio ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoće neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta (1A – 4E) na nepokriveni deo angažovanja Banke u periodu identifikacije gubitka.


28

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.3. Upravljanje kreditnim rizikom (nastavak) 5.3.5. Ispravka vrednosti za potencijalne gubitke (nastavak) Pregled rejting klasa: Rejting grupa Rejting klasa Veoma visok kvalitet

K1

1A Veoma visok kvalitet 1B Veoma visok kvalitet 1C Veoma visok kvalitet 1D Veoma visok kvalitet 1E Odličan kvalitet

K2

2A Odličan kvalitet 2B Veoma dobar kvalitet 2C Veoma dobar kvalitet 2D Veoma dobar kvalitet 2E Dobar kvalitet

K3

3A Dobar kvalitet 3B Dobar kvalitet ka prosečnom kvalitetu 3C Prosečan kvalitet 3D Prihvatljiv kvalitet 3E Neadekvatan kvalitet

K4

4A Neadekvatan kvalitet 4B Watch list (Klijenti koji zahtevaju stalan nazdor) 4C Watch list (Klijenti koji zahtevaju stalan nazdor) 4D Watch list (Klijenti koji zahtevaju stalan nazdor) 4E Klijent u kašnjenju preko 90 dana

K5

5A Individualno rezervisanje 5B Restrukturiranje/reprogram zbog pogoršanog finansijskog stanja, dug reprogramiran sa gubitkom

5C

Nesolventnost, stečaj/likvidacija, otpočeo sudski proces 5D Potraživanja za otpis 5E Nepokriveni deo plasmana Banke se obračunava kao razlika između iznosa kredita i iznosa sredstava obezbeđenja. Iznos sredstava obezbeđenja banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog sudskog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću. Za plasmane u rejting klasama 5A – 5E iznos grupne ispravke vrednosti jednak je nepokrivenom delu kredita.


29

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.3. Upravljanje kreditnim rizikom (nastavak) 5.3.5. Ispravka vrednosti za potencijalne gubitke (nastavak) Za potrebe obračuna kolektivne (portfolio i grupne) ispravke vrednosti za klijente u retail segmentu Banka je definisala 9 homogenih grupa i jednu podgrupu :

1) Stambeni krediti 2) Krediti malim preduzećima 3) Krediti poljoprivrednicima 4) Potrošački krediti stanovništvu 5) Stambeni krediti osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita 6) Krediti preduzetnicima 7) Auto krediti stanovništvu 8) Kreditne kartice 9) Dozvoljena prekoračenja po tekućim računima (Overdraft)

Podgrupa restrukturiranih kredita:

1) Restrukturirani krediti mogu pripadati svim homogenim grupama osim grupi 5 - stambeni krediti osigurani kod NKOSK-a

Ispravka vrednosti za sve homogene grupe izuzev podgrupu restrukturiranih kredita obračunava se tako što se procenat ispravke vrednosti primenjuje na nepokriveni deo plasmana u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazi potraživanje. Procenti ispravke vrednosti koji se koriste u retail segmentu izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata između opsega broja dana kašnjenja. Restrukturirani krediti Ukoliko je moguće, rukovodstvo Banke sprovodi mere u cilju restrukturiranja kredita. Navedeni proces uključuje produženje perioda otplate i ugovaranje promenjenih ugovornih uslova. Rukovodstvo Banke kontinuirano nadlgeda dalji razvoj restrukturianih plasmana u cilju praćenja ispunjenja novougovorenih kriterijuma otplate i u zavisnosti od urednosti otplate restrukturiani krediti mogu biti predmet individualne ili kolektivne procene. Prelazak iz podgrupe: Ukoliko klijent po restrukturiranom plasmanu redovno izmiruje svoje obaveze (glavnicu i kamatu) što dovedi do izlaska iz default rejting klase, plasman se vraća u homogenu grupu kojoj pripada u skladu sa tipom ugovora (1-9) ali samo u slučaju ako dužnik redovno izmiruje obaveze nakon restrukturiranja u periodu od šest meseci. Na dan 31. decembra 2012. godine ukupan bruto iznos restrukturiranih kredita iznosio je 7.499.413 hiljada dinara (neto: 6.445.820 hiljada dinara).


NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2012. GODINU

30


5.3.5. Ispravka vrednosti za potencijalne gubitke (nastavak)

Struktura plasmana i ispravke vrednosti za ukupan portfolio banke podeljen na dva segmenta: stanovništvo i korporativni klijenti.

U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski ekvivalenti i opozivi

depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata, naknada,

prodaje, promene fer vrednosti Dati krediti i depoziti

Ostala aktiva (ostali plasmani, nematerijalna

ulaganja,osnovna sredstva ) Ukupna aktiva Vanbilansne pozicije

2012. 2011. 2012. 2011. 2012. 2011. 2012. 2011. 2012. 2011. 2012. 2011. Individualna ispravka vrednosti Bruto izloženost za korporativne klijente - - 591.442 338.556 8.080.548 6.711.492 1.487.195 758.082 10.159.185 7.808.130 405.779 817.536 Ispravka vrednosti za korporativne klijente - - (215.854) (90.694) (2.073.717) (1.343.374) (309.186) (198.679) (2.598.757) (1.632.747) (109.905) (106.435) Neto izloženost individualno ispravljenih potraživanja korporativnih klijenata - - 375.588 247.862 6.006.831 5.368.118 1.178.009 559.403 7.560.428 6.175.383 295.874 711.101 Bruto izloženost za segment stanovništva - - 148.160 134.694 4.605.507 3.861.213 31.324 28.793 4.784.991 4.024.700 16.245 3.160 Ispravka vrednosti za segment stanovništva - - (67.843) (59.049) (1.452.067) (1.131.820) (29.028) (26.524) (1.548.938) (1.217.393) - - Neto izloženost individualno ispravljenih potraživanja klijenata u segmentu stanovništva - - 80.317 75.645 3.153.440 2.729.393 2.296 2.269 3.236.053 2.807.307 16.245 3.160 Grupna ispravka vrednosti Bruto izloženost za korporativne klijente - - 57.175 13.379 32.301 130.588 62.404 8.639 151.880 152.606 - 1.993 Ispravka vrednosti za korporativne klijente - - (2.833) (2.771) (21.680) (47.775) (3.241) (2.479) (27.754) (53.025) - (1.849) Neto izloženost grupnoispravljenihpotraživanja korporativnih klijenata - - 54.342 10.608 10.621 82.813 59.163 6.160 124.126 99.581 - 144 Bruto izloženost za segment stanovništva - - 140.800 126.091 3.163.362 2.870.815 84.843 57.640 3.389.005 3.054.546 6.857 6.289 Ispravka vrednosti za segment stanovništva - - (81.641) (69.511) (1.008.526) (893.472) (46.805) (34.605) (1.136.972) (997.588) (2.252) (20) Neto izloženost grupno ispravljenihpotraživanja klijenata u sektoru stanovništva - - 59.159 56.580 2.154.836 1.977.343 38.038 23.035 2.252.033 2.056.958 4.605 6.269 Portfolio ispravka vrednosti Bruto izloženost za korporativne klijente 1.443.355 331.536 717.370 116.133 32.128.972 13.223.607 2.101.260 2.530.136 36.390.957 16.201.412 21.742.934 16.230.295 Ispravka vrednosti za korporativne klijente - (415) (745) (1.251) (156.529) (86.381) (21.002) (18.264) (178.276) (106.311) (152.264) (95.145) Neto izloženost grupno ispravljenih potraživanja korporativnih klijenata 1.443.355 331.121 716.625 114.882 31.972.443 13.137.226 2.080.258 2.511.872 36.212.681 16.095.101 21.590.670 16.135.150 Bruto izloženost za segment stanovništva - - 101.695 101.391 26.096.586 24.595.458 109.671 122.701 26.307.952 24.819.550 2.266.025 1.554.170 Ispravka vrednosti za segment stanovništva - - (744) (630) (48.084) (29.626) (527) (286) (49.355) (30.542) (10.568) (3.354) Neto izloženost grupno ispravljenih potraživanja klijenata u sektoru stanovništva - - 100.951 100.761 26.048.502 24.565.832 109.144 122.415 26.258.597 24.789.008 2.255.457 1.550.816 Ukupno bruto izloženost 1.443.355 331.536 1.756.642 830.244 74.107.276 51.393.173 3.876.697 3.505.991 81.183.970 56.060.944 24.437.840 18.613.443 Ukupna ispravka vrednosti - (415) (369.660) (223.906) (4.760.603) (3.532.448) (409.789) (280.837) (5.540.052) (4.037.606) (274.989) (206.803) Ukupno neto izloženost 1.443.355 331.121 1.386.982 606.338 69.346.673 47.860.725 3.466.908 3.225.154 75.643.918 52.023.338 24.162.851 18.406.640


31

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.3. Upravljanje kreditnim rizikom (nastavak) 5.3.5. Ispravka vrednosti za potencijalne gubitke (nastavak) Izloženosti koje su predmet individualne i grupne ispravke vrednosti (bruto i neto) na dan 31. decembra 2011. i 2012. godine je prikazana u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara


prodaje Dati krediti i depoziti


ulaganja, osnovna sredstva i ostalo)

31. decembar 2012. Bruto Neto Bruto Neto Bruto NetoKorporativni klijenti Rejting klasa 5A (90 dana kašnjenje) 12.102 9.637 228.146 191.993 5.488 4.907Rejting klasa 5B 120 - 11.372 - 310 -Rejting klasa 5C 229.442 134.869 3.781.241 3.023.474 474.610 441.461Rejting klasa 5D 353.560 232.032 4.090.348 2.800.327 1.010.353 732.003Rejting klasa 5E - - - - 31 -Ostali krediti 53.393 52.392 1.742 1.658 58.807 58.802 648.617 429.930 8.112.849 6.017.452 1.549.599 1.237.173

Sektor stanovništva Rejting klasa 5A (90 dana kašnjenje) 28.308 19.722 977.336 899.634 9.460 5.790Rejting klasa 5B - - - - - -Rejting klasa 5C 25.283 15.378 2.028.137 1.684.043 21.230 16.100Rejting klasa 5D 235.336 104.345 4.761.301 2.723.288 85.457 18.443Rejting klasa 5E - - - - - -Ostali krediti 33 31 2.095 1.311 20 - 288.960 139.476 7.768.869 5.308.276 116.167 40.333 Ukupno 937.577 569.406 15.881.718 11.325.728 1.665.766 1.277.506

U hiljadama dinara


prodaje Dati krediti i depoziti


ulaganja,osnovna sredstva i ostalo)

31. decembar 2011. Bruto Neto Bruto Neto Bruto NetoKorporativni klijenti Rejting klasa 5A (90 dana kašnjenje) 11.173

10.240 238.053 191.914 4.400

4.076

Rejting klasa 5B 7.976 6.506 150.004 130.082 48.933 41.935 Rejting klasa 5C 109.163 91.789 4.435.000 3.854.514 89.895 48.163 Rejting klasa 5D 212.405 139.714 1.915.369 1.198.643 616.564 465.300 Rejting klasa 5E 820 623 2.364 2.365 977 145 Ostali krediti 10,398 10.395 101.290 10.987 5.953 5.945 351.935

259.267 6.842.080 5.478.505 766.722

565.564

Sektor stanovništva Rejting klasa 5A (90 dana kašnjenje) 60.970

36.408 1.640.744 1.380.649 8.018

2.762

Rejting klasa 5B - - - - - -Rejting klasa 5C 197.504 94.140 4.990.263 3.241.501 78.356 22.510 Rejting klasa 5D 1.037 652 40.688 33.480 8 1 Rejting klasa 5E - - - - - -Ostali krediti 1.274 228 60.333 23.532 50 30 260.785

131.428 6.732.028 4.679.162 86.432

25.303

Ukupno 612.720

390.695 13.574.108 10.157.667 853.154

590.867


32

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.3. Upravljanje kreditnim rizikom (nastavak) 5.3.5. Ispravka vrednosti za potencijalne gubitke (nastavak) Kategorija nedospelih i neobezvređenih plasmana uključuje sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana prema Internoj metodologiji u klasama od 1A do 2E. U kategoriju standardnog stepena kvaliteta svrstana su sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana u kategorije od 3A do 3E, a kategorija sub-standardnog stepena kvaliteta uključuje potraživanja Banke klasifikovana u kategorije od 4A do 4E. Grupno obezvređena potraživanja, pojedinačno obezvređena potraživanja i potraživanja koja su u docnji prikazana su posebno. Dospeli a neobezvređeni plasmani uključuju i izloženosti klasifikovane u kategorije od 5A do 5E za koje je obračunom utvrđeno da nemaju obezvređenje.

Nedospeli i neobezvređeni

U hiljadama dinara Visok

stepen kvalitetaStandardni

stepen kvalitetaSub-standardni stepen kvaliteta

Dospeli, aneobezvređeni

plasmani

Grupno obezvređeni

plasmani

Individualno obezvređeni

plasmani UKUPNO Gotovina i gotovinski ekvivalenti i opozivi depoziti i krediti 1.376.119 66.822 -

- - - 1.442.941

Potraživanja po osnovu kamata i naknada

plasmani sektoru privrede 4.073 94.394 26.081 119.704 341 319.325 563.918 plasmani sektoru stanovnistva 5.877 663.788 62.361

141.258 112.108 207.287 1.192.679

Dati krediti i depoziti

plasmani sektoru privrede 2.398.266 22.200.474 2.999.364 1.211.046 2.607 4.390.156 33.201.913 plasmani sektoru stanovnistva 1.388.228 20.360.330 10.398.354

1.676.383 1.890.655 4.803.620 40.517.570

Hartije od vrednosti

plasmani sektoru privrede - 731.463 496.500 - - - 1.227.963 plasmani sektoru stanovnistva - 144.674 250

- - - 144.924

Ostala aktiva

237.175 555.094 43.665 812.982 79.273 768.495 2.496.684 Ukupna klasifikovana aktiva

- 5.409.738 44.817.039 14.026.575 3.961.373 2.084.984 10.488.883 80.788.592

Garancije i akreditivi 1.717.564 9.364.953 3.398.664 103.431 5.280 302.251 14.892.143

Vanbilansne pozicije Neiskorišćene preuzete obaveze 1.462.344 5.486.181 2.169.667 - 1.559 116 9.119.867 Akreditivi 145.642 238.982 25.274 - - - 409.898

Ukupno vanbilans 3.325.550 15.090.116 5.593.605 103.431 6.839 302.367 24.421.908 Ukupno bilansna i vanbilansna aktiva 8.735.288 59.907.155 19.620.180 4.064.804 2.091.823 10.791.250 105.210.500

Na dan 31. decembra 2012. godine napred navedeni iznosi ne uključuju sredstva koja se ne klasifikuju u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke u iznosu od 411.310 hiljada dinara.


33

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.4. Upravljanje tržišnim rizicima Cilj upravljanja tržišnim rizikom je praćenje i kontrola izloženosti tržišnom riziku u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva Banke. Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, Sektora sredstava i investicionog bankarstva i Odeljenja plana, analize i finansijskog izveštavanja. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom postavlja organizacionu osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom, kao i rizikom likvidnosti. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom se sastaje mesečno i detaljno diskutuje o sledećim pitanjima: – Kretanju kursa domaće i internacionalnih valuta na tržištu kapitala – Izveštajima Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, o deviznom i kamatnom riziku,

riziku likvidnosti i riziku druge ugovorne strane – Značajnim promenama u bilansu stanja, stanju kredita i depozita – Praćenje zakonski propisanih pokazatelja

Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima obezbeđuje redovnu kontrolu i izveštavanje o ispunjenosti usvojenih parametara za praćenje tržišnog rizika. Navedeni parametri su definisani u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije i Sberbank Europe Group i sastavni su deo internih procedura Banke. Aktivnosti Sektora sredstava i investicionog bankarstva obuhvataju usklađivanje poslovanja sa propisanim zakonskim zahtevima, upravljanje lividnošću, pokrivanje naloga klijenata (plaćanja, isplate i otplate kredita) i prodaju proizvoda klijentima. Instrumenti trgovanja uključuju trgovanje u stranoj valuti kao i transakcije na tržištu novca. U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja, i uspostavila mesečno izveštavanje prema Narodnoj banci Srbije o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni swap-ovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forward-i inicirani od strane klijenta). Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom. Predlog u vezi sa klasifikacijom svakog novog proizvoda u knjigu trgovanja ili bankarsku knjigu mora doneti Sektor sredstava i investicionog bankarstva zajedno sa Odeljenjem za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, a Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom mora da ga odobri. Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, svakodnevno proverava utrživost pozicija u knjizi trgovanja. U slučaju pada utrživosti, Sektor sredstava i investicionog bankarstva će pokušati da zatvori poziciju. Ukoliko pozicija ne može da se zatvori bez značajnih gubitaka, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom će odlučiti da li poziciju treba zatvoriti bez obzira na gubitak ili je uključiti u bankarsku knjigu. U skladu sa poslovnom strategijom, Banka ne obavlja trgovinu finansijskim intrumentima u špekulativne svrhe. 5.4.1. Valutni rizik Valutni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa. Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti valutnom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, čiji su okviri definisani od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Europe Group. Valutni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom. Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu, kao i za ukupnu deviznu poziciju Banke.


34

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.4. Upravljanje tržišnim rizicima (nastavak) 5.4.1. Valutni rizik (nastavak) Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa od strane Banke doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je izložena kao riziku međuvalutnih kretanja. Banka nastoji da umanji rizik promene kursa valute putem odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Na dan 31. decembra 2012. godine Banka je imala dugu otvorenu deviznu poziciju od EUR 500.447,16 (56.910 hiljada dinara) koja je činila 0,54% kapitala. U hiljadama dinara USD EUR

Ostale valute

Dinarski podbilans

UkupnoAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 253.551 1.667.902 797.438 5.103.151

7.822.042

Opozivi depoziti i krediti 861.763 11.558.212 - - 12.419.975Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata 269 432.883 235.160 726.587

1.394.899Dati krediti i depoziti 387.793 40.973.901 14.994.542 12.990.437 69.346.673Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) - 767.282 - 7.487.127

8.254.409

Udeli - - - 199 199Ostali plasmani 2.150 243.658 934.199 799.278 1.979.285Nematerijalna ulaganja - - - 134.713 134.713Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - 184.335

184.335

Odložena poreska sredstva - - - 31.848 31.848Ostala sredstva - 72.925 - 243.073 315.998 Ukupno aktiva 1.505.526 55.716.763 16.961.339 27.700.748

101.884.376

PASIVA Transakcioni depoziti 250.953 6.132.671 90.027 2.679.858 9.153.509Ostali depoziti 1.314.490 11.534.946 4.825.651 2.473.442 20.148.529Primljeni krediti 1.170 31.584.310 12.056.602 970.105 44.612.187Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - 5.547

5.547

Obaveze po osnovu kamata. naknada i promene vrednosti derivata 210 14.652 - 13.331

28.193Rezervisanja 2.182 187.827 4.625 253.329 447.963Obaveze za poreze - - - 12.078 12.078Obaveze iz dobitka - - - - -Odložene poreske obaveze - - - - -Ostale obaveze 6.830 6.471.898 15.473 452.494 6.946.695Kapital - - - 20.529.675 20.529.675 Ukupno pasiva i kapital 1.575.835 55.926.304 16.992.378 27.389.859

101.884.376

Neto devizna pozicija na dan 31. decembra 2012. godine (70.309) (209.541) (31.039) 310.889

-

Plasmani sa ugovorenom deviznom klauzulom uključeni su u gornjoj tabeli u okviru kolona koje prikazuju odgovarajuće strane valute.


35

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.4. Upravljanje tržišnim rizicima (nastavak) 5.4.1. Valutni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembar 2012. godine:

U hiljadama dinara Pozicija EUR USD CHF

Ostale valute

Ukupno

Neto spot pozicija (313.102) (3.904) (24.062) 30.590 (310.478) Devizna imovina 56.967.665 1.571.931 16.951.160

47.746

75.538.502

Devizne obaveze 57.280.767 1.575.835 16.975.222 17.156 75.848.980 Neto forvard pozicija 339.422 689 -

-

340.111

Duga pozicija 351.015 689 -

-

351.704

Kratka pozicija 11.593 - - - 11.593Ukupno - - - - -Duga devizna pozicija 26.320 - - 30.590 56.910Kratka devizna pozicija - 3.215 24.062 - 27.277

Neto otvorena devizna pozicija

56.910Pozicija u zlatu - Kapital

10.490.691

Pokazatelj deviznog rizika – 31. decembar 2012. godine

0,54%

Pokazatelj deviznog rizika – 31. decembar 2011. godine

8,83%

Sledeća tabela ukazuje na valute u kojima Banka ima značajne izloženosti na dan 31. decembra 2012. godine i 31. decembra 2011. godine svojim monetarnih sredstava i obaveza kojima se ne trguje. Navedena analiza obačunava rezultat razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosu na RSD uz konstantno odražavanje ostalih varijabli. Negativni iznosi u tabeli predstavljaju potencijalno smanjenje bilansa uspeha, odnosno dobitka ili kapitala, dok pozitivni iznosi predstavljaju potencijalna povećanja.

Valuta

Promene u deviznom kursu

(%) 2012.

Efekat na dobitak pre oporezivanja

2012.

Promene u deviznom kursu (%)

2011.

Efekat na dobitak pre oporezivanja

2011. EUR 10%

2.632 10%

112.398

USD 10% (321) 10% (483)CHF 10% (2.406) 10% (2.499) 5.4.2. Kamatni rizik Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu.


36

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.4. Upravljanje tržišnim rizicima (nastavak) 5.4.2. Kamatni rizik (nastavak) Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj postizanje optimalnih neto prihoda od kamata, imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke. Banka je nastojala da politikom kamatnih stopa omogući očuvanje realne vrednosti izvora i plasmana. Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa. U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom). Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stress test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija rasporedjenih u predefinisani sistem periodnih korpi predstavlja iznos kamatnog rizika. Limit kamatnog rizika za Banku, koji je definisan u slučaju paralelnog pomeranja kamatne stope od 200 bp, ograničen je na 15% sopstvenog kapitala Banke. Navedeni limit nije bio prekoračen tokom 2012. godine. Senzitivnost bilansa uspeha se takodje zasniva na merenju efekata promene kamatnih stopa na operativni prihod u kratkoročnom periodu. Gep analiza se koristi za merenje efekta na prihode tako što se određuje neto pozicija aktive i pasive za svaku periodnu korpu iz koje može da proistekne promena prihoda. Efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamate u jednoj godini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na kamatnim stopama na dan 31. decembra 2012. i 2011. godine. su predstavljeni u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Valuta

Promena u referentnoj

kamatnoj stopi

Senzitivnost na

bilans uspeha 2012.

Promena u referentnoj

kamatnoj stopi

Senzitivnost na

bilans uspeha 2011.

RSD 2% 123.625 2% 127.772EUR 2% (156.353) 2% (205.441)USD 2% (13.661) 2% 429Ostale valute 2% (64.393) 2% (16.829)

Takođe, posmatra se i efekat na prihod u slučaju pozitivne i negativne korelacije kretanja promene kamatnih stopa (pozitivna korelacija znači da se sve stope menjaju u istom smeru, dok negativna korelacije znači da se stope menjaju u suprotnom smeru), što je predstavljeno u sledećoj tabeli:

2012. 2011.

Kamatni rizik Limit Razlika Kamatni rizik Limit Razlika

Korelacija +1 (110.782) 281.839 171.057 (94.069) 334.935 171.057Korelacija -1 234.407 281.839 47.432 350.472 334.935 (15.537)

Na dan 31. decembra 2012. godine efekat simulacije pomeranja kamatne stope za 200 bps rezultirao je u promeni neto sadašnje vrednosti portfolija od 6% u odnosu na kapital Banke.


37

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.4. Upravljanje tržišnim rizicima (nastavak) 5.4.2. Kamatni rizik (nastavak) Efekat rizika kamatne stope se obračunava na mesečnom nivou i o njemu se obaveštava Izvršni odbor Banke na redovnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

U hiljadama dinara do 3

meseca

od 3 meseca do

godinu dana

od 1 do 5 godina

preko 5 godina

Nekama-tonosno Ukupno

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti - 1.385.354 - -

6.436.688 7.822.042

Opozivi depoziti i krediti 12.419.975 - - - - 12.419.975Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja - - - -

1.394.899 1.394.899Dati krediti i depoziti 57.671.525 5.207.124 6.393.030 71.987 3.008 69.346.673Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 3.548.736 4.013.191 692.482 -

8.254.409

Udeli - - - - 199 199Ostali plasmani 1.979.285 - - - 1.979.285Nematerijalna ulaganja - - - - 134.713 134.713Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - -

184.335 184.335

Odložena poreska sredstva - - 31.848 31.848Ostala sredstva - - - - 315.998 315.998 Ukupno aktiva 75.619.520 10.605.669 7.085.512 71.987

8.501.688 101.884.376

PASIVA Transakcioni depoziti 9.153.407 - - - 102 9.153.509Ostali depoziti 14.928.249 1.079.925 3.160.741 267.822 711.792 20.148.529Primljeni krediti 42.975.866 1.447.323 186.084 - 2.914 44.612.187Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 982 3.192 1.373 -

- 5.547Rezervisanja - - - - 28.193 28.193Obaveze za poreze - - - - 447.963 447.963Obaveze iz dobitka - - - - 12.078 12.078Ostale obaveze 6.254.507 - - - 692.188 6.946.695Kapital 20.529.675 20.529.675 Ukupno pasiva 73.313.011 2.530.440 3.348.198 267.822

22.424.905 101.884.376

Ročna neusklađenost na dan 31. decembra 2012. godine 2.306.509 8.075.229 3.737.314 (195.835) (13.923.217) -


38

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.5. Upravljanje rizikom likvidnosti Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama, kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućem roku.

U hiljadama dinara do 3

meseca

od 3 meseca do

godinu dana

od 1 do 5 godina

preko 5 godina

UkupnoAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 7.822.042 - - - 7.822.042Opozivi depoziti i krediti 12.419.975 - - - 12.419.975Potraživanja po osnovu kamata, naknada, promene fer vrednosti derivata 1.394.899 - - -

1.394.899Dati krediti i depoziti 7.927.088 10.978.170 26.106.085 24.335.330 69.346.673Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 3.548.736 4.013.191 692.482 -

8.254.409

Udeli - - 199 199Ostali plasmani 1.979.285 - - - 1.979.285Nematerijalna ulaganja - - - 134.713 134.713Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - 184.335

184.335

Odložena poreska sredstva - - - 31.848 31.848Ostala sredstva - - - 315.998 315.998 Ukupno aktiva 35.092.025 14.991.361 26.798.567 25.002.423

101.884.376

PASIVA Transakcioni depoziti 9.153.509 - - - 9.153.509Ostali depoziti 11.560.693 5.089.408 3.391.683 106.745 20.148.529Primljeni krediti 972.913 6.715.153 35.786.938 1.137.183 44.612.187Obaveze po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti 982 3.192 1.373 -

5.547

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivate 28.193 - - -

28.193Rezervisanja 447.963 - - - 447.963Obaveze za poreze 12.078 - - - 12.078Ostale obaveze 692.188 - 4.548.732 1.705.775 6.946.695Kapital - - - 20.529.675 20.529.675 Ukupno pasiva 22.868.519 11.807.753 43.728.726 23.479.378

101.884.376

Ročna neusklađenost na dan 31. decembra 2012. godine 12.223.506 3.183.608 (16.930.159) 1.523.045

-

U cilju smanjenja rizika likvidnosti Banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao sto su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti koje mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke.


39

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.5. Upravljanje rizikom likvidnosti (nastavak) Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnosti sredstava prvog i drugog reda i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Banka je tokom 2012. i 2011. godine imala pokazatelj dnevne likvidnosti iznad minimalnog nivoa. Pokazatelj likvidnosti tokom 2012. i 2011. godine je bio sledeći:

2012. 2011. Prosek tokom perioda 4,14

5,33

Najviši 6,55 6,49Najniži 1,91 3,11Na dan 31. decembra 2,08 4,34 Sledeća tabela prikazuje najznačajnije finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2012. i 2011. godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate: U hiljadama dinara

2012. godina do 3

meseca

od 3 meseca do godinu

dana od 1 do 5

godina preko 5

godina

Ukupno Obaveze po osnovu depozita 20.838.074 5.620.231 3.821.956 120.286

30.400.547

Primljeni krediti 1.110.832 7.193.175 36.726.824 1.244.510 46.275.341Subordinirane obaveze 38.161 114.483 5.105.360 2.199.256 7.457.260 U hiljadama dinara

2011. godina do 3

meseca

od 3 meseca do godinu

dana od 1 do 5

godina preko 5

godina

Ukupno Obaveze po osnovu depozita 10.797.927 3.731.141 2.074.262 200.077

16.803.407

Primljeni krediti 1.879.160 776.047 41.033.211 139.874 43.828.292Suboridnirane obaveze 25.255 75.766 4.991.130 - 5.092.151 Upravljanje strukturom imovine i obaveza je odgovornost Sektora sredstava i investicionog bankarstva. Banka je razvila procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama. Informacije o novčanim tokovima Banka dobija iz sistema za izveštavanje na dnevnom nivou. Likvidnost se prati po valutama (EUR, CHF, USD i RSD). Sektor sredstava i investicionog bankarstva osigurava optimalan nivo dnevne likvidnosti, potreban nivo obavezne rezerve na računu, a u slučaju stranih valuta optimalnu pokrivenost na nostro računu. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke razmatra očekivanja u pogledu budućih trendova u kretanju aktive i pasive Banke. Članovi ovog Odbora diskutuju o raspoloživim informacijama koje bi mogle imati uticaja na likvidnost Banke. Odeljenje plana, analize i finansijskog izveštavanja na dnevnom nivou dostavlja izveštaj o likvidnosti. Banka je tokom 2012. godine imala pokazatelj dnevne likvidnosti znatno iznad zakonom propisanog nivoa.


40

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.6. Upravljanje operativnim rizikom Glavni cilj upravljanja operativnim rizikom u Banci je smanjenje potencijalnih gubitaka koji bi mogli nastati usled:

- Neadekvatnosti procedura i sistema, - Propusta zaposlenih u radu i primeni procedura i - Uticaja eksternih faktora.

U cilju upravljanja operativnim rizikom Banka je definisala Metodologiju za praćenje operativnih rizika. Banka je formirala bazu podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke, a u primeni je i Metodologija samo-ocenjivanja rizika kojom se identifikuju svi potencijalni rizici u poslovanju banke (Risk Self Assesment). Baza podataka o operativnim rizicima (Business Analysis Risk Tool) sadrži podatke o operativnim rizicima od 2006. godine. Od druge polovine 2009. godine Banka primenjuje i metod praćenja ključnih indikatora rizika poslovanja, kako bi na vreme uočila negativne trendove i blagovremeno reagovala na njih. Banka je sprovela Projekat za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je sproveden na osnovu metodologije Sberbank Europe grupe i u okviru njega definisani su planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci. Projektom su definisane i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Početkom 2009. godine izvršeno je prvo testiranje navedenih planova, a krajem svake godine vrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja. Takođe, vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama. U skladu sa uputstvima na nivou Sberbank Europe grupe, Banka primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva ispunjenje sledećih kriterijuma:

da operativni rizik Banke bude pokriven sopstvenim sredstvima, razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom.

Odgovornost za upravljanje operativnim rizicima, uključujući i kontinuirano definisanje sistema i instrumenata potrebnih za te potrebe je u nadležnosti Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima. U skladu sa važećim internim uputstvima Banke, Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima izveštava na kvartalnoj osnovi Izvršni odbor Banke, direktore Odeljenja interne revizije i Odeljenja računovodstva, kao i Odeljenje za upravljanje operativnim rizikom na nivou Sberbank Europe grupe. Takođe, izveštaj o operativnom riziku je sastavni deo materijala za redovne sastanke Upravnog odbora Banke. Nadzor nad postupcima upravljanja operativnim rizicima obavlja Služba interne revizije.


41

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.7. Upravljanje kapitalom Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja, su:

- da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije; - da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama; i - da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala od dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 i 123/2012) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2011). Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke utvrđen je način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i definisanih odbitnih stavki, dok se rizična bilansna i vanbilansa aktiva utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. Osnovni kapital Banke definisan je navedenom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke jednak je odnosu kapitala banke i zbira aktive ponderisane kreditnim rizikom, kapitalnog zahteva u vezi s deviznim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%) i kapitalnih zahteva u vezi sa ostalim tržišnim rizicima koji su pomnoženi recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.


42

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 5.7. Upravljanje kapitalom (nastavak) Tabela koja sledi prikazuje stanje kapitala i ukupne rizične aktive na dan 31. decembra 2012. godine: U hiljadama dinara 2012. 2011.Osnovni kapital Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 6.102.144 5.774.153Emisiona premija 8.718.817 7.904.743Rezerve iz dobiti 4.459.838 2.963.165Nematerijalna ulaganja (134.713) (131.860)Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (5.546) (19.766)Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (2.851.058) - 16.289.482 16.490.435Dopunski kapital Deo revalorizacionih rezervi banke 25.143 14.113Subordinirane obaveze 2.729.239 3.348.509 2.754.382 3.362.622Odbitne stavke od kapitala Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke u skladu sa tačkom 427. stav 1. odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke (8.553.173) (9.948.202) Kapital (1): 10.490.691 9.904.855

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja /isporuke po osnovu slobodnih isporuka 58.192.227 43.458.140Kapitalni zahtev za devizni rizik 56.910 1.150.885Kapitalni zahtev za operativni rizik 5.115.842 4.483.008 Ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva (2): 63.364.979 49.092.033

Adekvatnost kapitala (1/2 x 100) 16,56% 20,18%


43

6. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU KAMATA

a) Prihodi po osnovu kamata reklasifikovano

U hiljadama dinara 2012. 2011.

Prihodi od kamata od ostalih banaka i ostalih finansijskih institucija

13.293

66.126Prihodi od kamata od Narodne banke Srbije 1.164.030 931.530Prihodi od kamata od preduzeća 2.486.690 2.395.963Prihodi od kamata od stanovništva 1.931.210 1.906.950Prihodi od kamata od stranih lica: - strane i povezane banke 9.849 954- ostala strana fizička lica 4 1 Ukupno 5.605.076

5.301.524

Prihodi od kamata na obezvređena finansijska sredstva u 2012. godini su iznosili RSD 346.767 hiljada (2011: RSD 498.495 hiljada). b) Rashodi po osnovu kamata U hiljadama dinara 2012. 2011. Rashodi kamata od zavisnih i povezanih banaka

(721.365)

(125.493)

Rashodi kamata od ostalih banaka i osiguravajućih organizacija (153.676) (68.920)Rashodi kamata od preduzeća (373.374) (194.837)Rashodi kamata od stanovništva (274.167) (168.035)Rashodi kamata od stranih lica: - ostale strane banke (180.086) (842.515)- ostala strana pravna lica (198) -- ostala strana fizička lica (6.956) (4.133) Ukupno (1.709.822) (1.403.933)

Prihodi i rashod po osnovu kamata prikazani po proizvodima:

U hiljadama dinara 2012. 2011. Prihodi od kamata po osnovu kredita i garancija 4.370.464 4.274.458Prihodi od kamata po repo poslovima 16.501 56.064Prihodi od kamata po osnovu trezorskih zapisa 917.788 836.336Prihodi od kamata po osnovu hartija od vrednosti 150.165 773Prihodi od kamata po obaveznoj rezervi 70.997 34.467Prihodi od kamata po osnovu depozita 47.919 47.670Prihodi od kamata po osnovu ostalih plasmana 31.242 51.756 Ukupno 5.605.076 5.301.524

Rashodi po osnovu kamata po proizvodima

U hiljadama dinara 2012. 2011. Rashodi od kamata po osnovu kredita (917.114) (871.693)Rashodi od kamata po osnovu depozita (706.142) (435.925)Rashodi od kamata po osnovu subordiniranih obaveza (86.566) (96.315) Ukupno (1.709.822)

(1.403.933)


44

7. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA a) Prihodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2012. 2011. Naknade po osnovu kreditno-garancijskih poslova 404.176 458.385Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 103.963 93.851Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 78.021 64.098Naknade po osnovu platnih kartica, posredovanja i ostalo 145.122 121.900

Naknade po osnovu hartija od vrednosti 17.912 4.095 Ukupno 749.194 742.329 b) Rashodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2012. 2011. Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (11.254) (9.813)Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (18.063) (17.080)Naknade po osnovu kupoprodaje deviza na međubankarskom tržištu deviza

(3.023)

(10.401)

Naknade za cross border kredite (14.776) (19.838)Ostale naknade i provizije (28.124) (24.799) Ukupno (75.240) (81.931) 8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA U hiljadama dinara 2012. 2011.

Pozitivne kursne razlike 18.311.513 19.711.516Negativne kursne razlike (17.916.449) (19.399.671) Ukupno 395.064 311.845 9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI U hiljadama dinara 2012. 2011. Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 2.745 3.625Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 2.573 1.827Ostali prihodi 9.281 14.401 Ukupno 14.599 19.853


45

10. a) Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja U hiljadama dinara 2012. 2011. Neto rashodi za grupnu ispravku vrednosti - bilansno (8.565) (493.272)Neto rashodi za individualno rezervisanje - bilansno (1.048.753) (658.829)Neto rashodi za portfolio rezervisanje - bilansno (124.835) (26.550) Neto rashodi za grupnu ispravku vrednosti –vanbilansno (230) (448)Neto prihodi za individualno rezervisanje - vanbilansno 5.961 31.670Neto rashodi za portfolio rezervisanje - vanbilansno (59.932) (25.547) Neto rashodi za grupnu ispravku i pojedinačna rezervisanja (1.236.354) (1.172.976) Neto rashodi / prihodi po osnovu rezervisanja za godišnje odmore (143) 824Neto rashodi po osnovu rezervisanja za otpremnine (7.968) (7.673)Neto rashodi po osnovu rezervisanja za bonuse (32.509) (30.329) Ukupno ostala rezervisanja

(40.620) (37.178)

Ukupno

(1.276.974) (1.210.154)


46

10. b) Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja

U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

(Napomena 17)

Potraživanja po kamatama i

naknadama (Napomena

19)

Dati krediti i depoziti

(Napomena 20)

HOV (Napomena

21)

Ostali plasmani i

ostala sredstva

(Napomena 23 i Napomena

25)

Vanbilansna aktiva

(Napomena 30) Ukupno

Stanje 1. januara 2012. godine 415 223.905 3.532.447 17.888 262.949 206.804 4.244.408

Ukidanje rezervisanja (3.718) (277.462) (3.423.269) (48.107) (49.521) (249.744) (4.051.821) Dodatno rezervisanje 3.274 407.554 4.362.372 43.732 167.298 303.945 5.288.175 Kursne razlike 29 15.663 289.053 - 15.549 13.984 334.278 Stanje 31. decembra 2012. godine - 369.660 4.760.603 13.513 396.275 274.989 5.815.040

SBERBANK SRBIJA A.D., B EOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2012. GODINU

47

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI U hiljadama dinara 2012. 2011. Troškovi zarada (591.866) (471.123)Troškovi naknada zarada (80.534) (75.423)Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (105.176) (85.551)Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (142.894) (117.971)Ostali lični rashodi (932) (304) Ukupno (921.402) (750.372) 12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE U hiljadama dinara 2012. 2011. Troškovi amortizacije (Napomena 24)

(140.970) (158.203)

Ukupno (140.970) (158.203) 13. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI U hiljadama dinara 2012. 2011. I Operativni rashodi: Troškovi materijala (43.292) (36.976) Troškovi proizvodnih usluga: Troškovi telekomunikacionih usluga, PTT troskovi, swift (59.752) (49.178)Troškovi održavanja softwera, hardwera, tekuće održavanje (60.385) (47.835)Izdaci za zakup poslovnog prostora (259.533) (231.516)Troškovi građevinsko zanatskih radova, montaža uređaja (479) (644)Troškovi omladinskih i studentskih zadruga (2.050) (2.227)Ostale usluge (14.256) (7.215) Ukupno troškovi proizvodnih usluga (396.455) (338.615) Nematerijalni troškovi bez poreza i doprinosa: Troškovi putnih troškova i dnevnica (43.238) (43.629)Ekspertski i konsultantski troškovi (107.985) (128.021)Troškovi veštačenja, arbitraže i revizije (22.121) (18.912)Troškovi fizičkog obezbeđenja imovine i novca (28.569) (24.108)Usluge čišćenja poslovnog prostora (10.764) (10.418)Troškovi marketinga (40.851) (42.592)Troškovi reprezentacije (6.070) (3.546)Troškovi osiguranja (58.509) (41.642)Takse (7.096) (2.869)Naknada za građevinsko zemljište (13.579) (6.464)Komunalne usluge u zakupu (4.409) (4.041)Troškovi IT usluga (34.755) (34.088)Troškovi vezani za kartice i e-banking (42.446) (35.744)Ostali nematerijalni troškovi (32.251) (41.412) Ukupno troškovi bez poreza i doprinosa (452.643) (437.486)


48

13. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI (nastavak) U hiljadama dinara 2012. 2011. Troškovi poreza (osim poreza na zarade i naknade zarada) (11.986) (23.399)Troškovi doprinosa (osim doprinosa na zarade i naknade zarada) (147.199) (121.488) (159.185)

(144.887)

Ukupno operativni rashodi (I):

(1.051.575)

(957.964) II Ostali poslovni rashodi Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (193.795) (64.491)Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja

(404)

(5.147)

Gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - (1.975)Manjkovi i štete (39) (2.087)Ostali rashodi (37.557) (34.236) Ukupno ostali poslovni rashodi (II): (231.795)

(107.936)

Ukupno (I+II):

(1.283.370)

(1.065.900)

14. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA U hiljadama dinara 2012. 2011. Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja – forward 739 453 Ukupno

739

453

15. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U hiljadama dinara 2012. 2011.Rashodi od promene vrednosti sredstava stečenih naplatom potraživanja (6.696) (3.829) Ukupno

(6.696) (3.829)


49

16. POREZ NA DOBIT a) Struktura poreza na dobit je sledeća: U hiljadama dinara 2012. 2011. Tekući poreski trošak (142.617) (174.893)Odloženi poreski prihod 18.989 1.297 Ukupno (123.628) (173.596) Na dan 31. decembra 2012. godine odložena poreska sredstva u iznosu od 31.848 hiljada dinara se u potpunosti odnose na privremene razlike između sadašnje vrednosti osnovnih sredstava u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za poreske svrhe. b) Usaglašavanje obaveze za porez na dobit po poreskom bilansu i obračun efektivne

poreske stope U hiljadama dinara 2012. 2011. Računovodstveni dobitak pre oporezivanja 1.350.114 1.670.269 Poreski rashod po važećoj stopi 10,00% 135.011 10,00% 167.027Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju 0,81% 10.873 0,70% 11.742Efekti priznatih poreskih kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (poreski kredit iz PK obrasca) -0,24% (3.267) -0,23% (3.876)Efekti privremenih razlika po osnovu osnovnih sredstava -1,41% (18.989) -0,08% (1.297) Porez na dobit 9,16% 123.628

10,39% 173.596

Prilikom obračuna odloženih poreza korišćena je stopa od 15% koliko iznosi stopa poreza na dobit za naredne periode, odnosno za period u kojem se očekuje da će privremena razlika biti iskorišćena. c) Usaglašavanje dobitka pre oporezivanja sa iznosom tekućeg poreskog troška U hiljadama dinara 2012. 2011. Računovodstveni dobitak pre oporezivanja 1.350.114 1.670.269 Poreski rashod po važećoj stopi 135.011 167.027Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju 10.873 11.742

Efekti priznatih poreskih kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (3.267) (3.876)

Obaveza za porez na dobit

142.617 174.893


50

17. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

U hiljadama dinara 2012. 2011. Gotovina u blagajni - u dinarima 261.500 171.297- u stranoj valuti 1.292.385 663.534 1.553.885 834.831 Žiro račun 4.824.801 1.698.089Devizni računi računi kod banaka: - domaće banke 25.716 32.986- inostrane banke 1.385.355 298.550 1.411.071 331.536Ostala novčana sredstva - u dinarima 16.850 16.119- u stranoj valuti 15.435 4.186Ispravka vrednosti gotovine - (415) 32.285 19.890 Stanje na dan 31. decembra 7.822.042 2.884.346 Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 i 107/2012) koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno po stopi od 0% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, u toku jednog kalendarskog meseca. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve u toku 2012. godine iznosila je 2,50% na godišnjem nivou.


51

18. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI U hiljadama dinara 2012. 2011. Obavezna rezerva u stranoj valuti 10.762.184 13.726.966Repo poslovi - 1.800.000Višak likvidnih sredstava u stranoj valuti 1.657.791 - Stanje na dan 31. decembra 12.419.975 15.526.966 Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 i 107/2012) koja propisuje da banke obračunavaju deviznu obaveznu rezervu po stopi od 29% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, kao i na iznos dinarskih sredstava koja su indeksirana valutnom klauzulom sa ugovorenom ročnošću do dve godine i po stopi od 22% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, kao i na iznos dinarskih sredstava koja su indeksirana valutnom klauzulom sa ugovorenom ročnošću preko dve godine u toku jednog kalendarskog meseca. Banka je dužna da održava prosečno dnevno stanje u obračunskom periodu na deviznom računu kod Narodne banke Srbije u iznosu ne manjem od obračunatog iznosa. Narodna banka Srbije ne plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva na redovnom deviznom računu obavezne rezerve. U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije po osnovu deviznih sredstava koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod Banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 i 107/2012) koja je važila do 18. septembra 2012. godine, Banka je obračunavala deviznu obaveznu rezervu po stopi od 100% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu koja su davaoci lizinga držali na posebnom računu otvorenom kod Banke. 19. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER

VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

U hiljadama dinara 2012. 2011.Dospela kamata i naknada od banaka - u dinarima 158 3.783- u devizama 28 5

186

3.788

Dospela kamata i naknada od komitenata - u dinarima 1.620.899 1.191.214- u devizama 143.371 174.040

1.764.270

1.365.254

Potraživanja po osnovu promene vrednosti derivata 103 - Minus: Ispravka vrednosti i rezerva za potencijalne gubitke (369.660) (223.905) Stanje na dan 31. decembra

1.394.899

1.145.137


52

20. DATI KREDITI I DEPOZITI

U hiljadama dinara 2012. 2011. Kratkoročni krediti u dinarima 17.036.372 10.036.597Dugoročni krediti u dinarima 55.435.386 39.541.747Ispravka vrednosti datih kredita (4.630.897) (3.384.356) 67.840.861 46.193.988 Kratkoročni krediti dati u stranoj valuti 904.743 611.288Dugoročni krediti dati u stranoj valuti 727.932 192.714Ispravka vrednosti datih kredita u stranoj valuti (129.706) (148.091) 1.502.969 655.911 Kratkoročni depoziti u stranoj valuti

- 1.010.827

Dugoročni depoziti u dinarima

2.843 -

Stanje na dan 31. decembra 69.346.673 47.860.726 Dati krediti i depoziti sa valutnom klauzulom prikazani su u gornjoj tabeli u okviru dinarskih plasmana. Odlukom o upravljanju rizicima propisano je da zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke. Na dan 31. decembra 2012. godine Banka je uskladila navedeni pokazatelj sa zahtevima Narodne banke Srbije. Kratkoročni krediti preduzećima za EUR su odobravani uz kamatne stope na godišnjem nivou u rasponu od 5 do 11%. Dinarski krediti preduzećima se odobravaju sa kamatnom stopom u rasponu od 10% do 24% na godišnjem nivou, kao i subvencionisani dinarski i indeksirani krediti. Dugoročni krediti preduzećima u dinarima su odobravani na period do 7 godina uz iste godišnje kamatne stope kao i za kratkoročne kredite. Krediti dati fizičkim licima odobravani su na rok od 2 godine (overdraft) do 30 godina za stambene kredite. Banka je imala u ponudi gotovinske, potrošačke, auto kredite, kredite za refinansiranje i stambene kredite. Auto krediti, gotovinski krediti, krediti za refinansiranje i potrošački krediti odobravani su na rok od 7 godina sa kamatnom stopom za RSD u rasponu od 14,45% do 25,45%. Stambeni krediti su odobravani na rok do 30 godina sa kamatnom stopom za RSD u rasponu od 14,45% do 16,45% odnosno za EUR u rasponu od 5% do 8,45%. Koncentracija plasmana komitentima značajna je kod sledećih delatnosti: U hiljadama dinara 2012. 2011. Bankarski sektor u zemlji 353.863 839.474Sektor drugih preduzeća (privredna društva) 32.054.177 20.301.209Sektor preduzetnika 1.735.579 1.697.159Javni sektor 9.130.267 24.523Sektor stanovništva 23.372.609 22.698.921Sektor stranih lica 665.501 245.380 Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači

1.869.007

1.894.323

Ostali komitenti 165.670 159.737 Stanje na dan 31. decembra 69.346.673 47.860.726


53

21. HARTIJE OD VREDNOSTI

U hiljadama dinara 2012. 2011.Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u dinarima - Eskontovane menice 1.372.887 2.462.386Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju u stranoj valuti - Zapisi trezora Ministarstva finansija Republike Srbije 767.282 2.000.462Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju - u dinarima Zapisi trezora Ministarstva finansija Republike Srbije 6.099.816 6.805.430Efekti svođenja na fer vrednost zapisa trezora Ministarstva finansija 27.937 - Ispravka vrednosti eskontovanih menica (13.513) (17.888) Stanje na dan 31. decembra 8.254.409 11.250.390 Na dan 31. decembra 2012. godine hartije od vrednosti stečene u zapisima trezora Ministarstva finansija Republike Srbije sa rokom dospeća preko jedne godine i uz godišnju kamatnu stopu za RSD u rasponu od 12,59% do 13,99%, odnosno za zapise u EUR u rasponu od 4,95% do 5,25% su iznosile 6.895.035 hiljada dinara.

22. UDELI U hiljadama dinara 2012. 2011. Učešće u kapitalu Tržista novca 199 267 Stanje na dan 31. decembra 199 267

23. OSTALI PLASMANI U hiljadama dinara Ostali plasmani u dinarima 2012. 2011. Kupljeni plasmani – faktoring 450.524 -Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 279.451 218.691Ostali plasmani 136.265 134.848Ispravka vrednosti ostalih plasmana (60.864) (48.947) 805.376 304.592Ostali plasmani u stranoj valuti Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama u stranoj valuti 1.196.685 533.308Pokriveni akreditivi i druga jemstva u stranoj valuti 227.437 99.409Ispravka vrednosti ostalih plasmana u stranoj valuti (250.213) (156.122) 1.173.909 476.595 Ukupno ostali plasmani 1.979.285 781.187


54

24. OSNOVNA SREDSTVA, INVESTICIONE NEKRETNINE I NEMATERIJALNA ULAGANJA Promene na osnovnim sredstvima i nematerijalnim ulaganjima u toku 2012. godine bile su sledeće:

U hiljadama dinara Oprema

Avansi i sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Nemateri-jalna

ulaganja Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2012. 878.713 28.175 906.888 316.493 1.223.381 Povećanja - 41.736 41.736 108.085 149.821Prenosi 58.446 (58.446) - - -Otuđenja i rashodovanja (15.583) - (15.583) (58.725) (74.308)Stanje na dan 31. decembra 2012. godine 921.576 11.465 933.041 365.853 1.298.894 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2012. 669.262 - 669.262 184.633 853.895 Amortizacija za 2012. godinu 94.463 - 94.463 46.507 140.970Otuđivanja i rashodovanja (15.019) - (15.019) - (15.019)Stanje na dan 31. decembra 2012. godine 748.706 - 748.706 231.140 979.848Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2012. godine 172.870 11.465 184.335 134.713 319.048Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2011. godine 209.451 28.175 237.626 131.860 369.486 Nematerijalna ulaganja sastoje se iz sledećih pozicija: U hiljadama dinara 2012. 2011.

Licence i softveri 101.119 88.901Nematerijalna ulaganja u pripremi 33.594 42.959 Stanje na dan 31. decembra 134.713 131.860


55

25. OSTALA SREDSTVA U hiljadama dinara 2012. 2011. Ostala potraživanja u dinarima Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 3.377 5.191Potraživanja po osnovu avansa datih za osnovna sredstva 75 -Potraživanja od zaposlenih Potraživanja za više plaćen porez na dobit Potraživanja za sudske troškove i troškove postupka

3.352 21.254

101.876

3.190-

60.114Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u dinarima

108.398 (84.962)

60.041 (57.766)

153.370 70.770Ostala potraživanja u stranoj valuti Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti 222 551Potraživanja od zaposlenih 23 -Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja u stranoj valuti 13.159 18.330Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 22.352 11.957Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u stranoj valuti (236) (114) 35.520 30.724Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničeni ostali troškovi 12.614 14.655 12.614 14.655Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti - 23 - 23Zalihe Zalihe alata i inventara Sredstva stečena naplatom potraživanja

- 114.494

71969.108

Ispravka vrednosti zaliha - (719) 114.494 69.108 Stanje na dan 31. decembra 315.998 185.280


56

26. TRANSAKCIONI DEPOZITI

U hiljadama dinara 2012. 2011. Transakcioni depoziti u dinarima: - Sektor finansija i osiguranja 43.416 8.847- Preduzeća 2.191.177 1.679.190- Stanovništvo 320.121 404.493- Strana lica 5.684 5.709- Drugi komitenti 119.460 23.869 2.679.858 2.122.108 Transakcioni depoziti u stranoj valuti: - Sektor finansija i osiguranja 142.960 33.240- Preduzeća 4.794.271 1.266.141- Stanovništvo 1.353.433 991.648- Strana lica 143.401 121.590- Drugi komitenti 39.586 14.587 6.473.651 2.427.206 Stanje na dan 31. decembra 9.153.509 4.549.314 27. OSTALI DEPOZITI U hiljadama dinara 2012. 2011. Opozivi depoziti u dinarima

938.027 429.538

Štedni depoziti u dinarima 45.242 56.846Depoziti po osnovu datih kredita u dinarima 65.150 16.092Namenski depoziti u dinarima 577.202 1.035.142Ostali kratkoročni depoziti u dinarima 1.791.436 3.136.692 3.417.057 4.674.310 Opozivi depoziti u stranoj valuti

375.384 116.355

Štedni depoziti u stranoj valuti 8.410.036 4.749.137Depoziti po osnovu datih kredita u stranoj valuti 733.120 440.201Namenski depoziti u stranoj valuti 834.352 572.911Ostali depoziti u stranoj valuti - kratkoročni depoziti banaka 3.871.299 313.923Ostali depoziti u stranoj valuti 2.507.281 1.020.251 16.731.472 7.212.778 Stanje na dan 31. decembra 20.148.529 11.887.088 28. PRIMLJENI KREDITI U hiljadama dinara 2012. 2011.

Primljeni krediti u dinarima 970.000

-Ostale finansijske obaveze u dinarima 106 100Primljeni krediti u stranoj valuti 43.639.274 40.438.893Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 2.807 1.965 Stanje na dan 31. decembra 44.612.187 40.440.958


57

28. PRIMLJENI KREDITI (nastavak) Dugoročni krediti u stranoj valuti odnose se na sledeće kreditne linije:

no Banka poverilac Rok dospeća Valuta Stanje 2012.

u valutiStanje 2012. u 000 RSD

Stanje 2011. u valuti

Stanje 2011. u 000 RSD

1.1

SBERBANK OF RUSSIA, Rusija

31.12.2013.

EUR

25.000.000 2.842.957 25.000.000 2.616.022 1.2 31.12.2013. 15.000.000 1.705.774 15.000.000 1.569.614 1.3 30.09.2014. 25.000.000 2.842.958 25.000.000 2.616.022 1.4 31.12.2014. 75.000.000 8.528.873 75.000.000 7.848.068 1.5 31.12.2015. 115.000.000 13.077.603 115.000.000 12.033.704

Ukupno 255.000.000 28.998.167 255.000.000 26.683.430

1.6 SBERBANK OF RUSSIA, Rusija

31.12.2013. CHF

23.000.000 2.166.421 23.000.000 1.975.978 1.7 31.12.2014. 15.000.000 1.412.883 15.000.000 1.288.682 1.8 31.12.2015. 90.000.000 8.477.298 90.000.000 7.732.089

Ukupno 128.000.000 12.056.602 128.000.000 10.996.749

2.1 SBERBANK EUROPE AG, Austria 15.01.2020. EUR 10.000.000 1.137.183 10.000.000 1.046.409 Ukupno 10.000.000 1.137.183 10.000.000 1.046.409

3.1 EUROPEAN FUND FOR SOUTHEAST EUROPE, Luksemburg 30.12.2016. EUR 2.181.818 248.113 - - Ukupno 2.181.818 248.113 - -

4.1

KFW, Austria 30.12.2015.

EUR 3.818.180 434.197 5.090.908 532.717

4.2 1.636.360 186.084 2.181.816 228.307 4.3

30.12.2016. 5.090.909 578.930 6.363.636 665.897

4.4 2.727.273 285.384 Ukupno 10.545.449 1.199.211 16.363.633 1.712.305 Ukupno 43.639.274 40.438.893

Napomena: nakon promene vlasnika promenjeni su i poverioci: * za kreditne linije 1.1, 1.3, 1.4, 1.5, 1.7,1.8 umesto WGZ bank (Nemacka) novi inokreditor je SBERBANK OF RUSSIA (Rusija), * za kreditne linije 1.2, 1.6, umesto VBI Bank (Austrija) novi inokreditor je SBERBANK OF RUSSIA (Rusija) * za kreditnu linije 3.1 umesto VBI Banka (Austrija) novi inokreditor je EUROPEAN FUND FOR SOUTHEAST EUROPE (Luksemburg).


58

28. PRIMLJENI KREDITI (nastavak) Iznosi neiskorišćenih kredita po gore navedenim kreditnim linijama prikazani su u Napomeni 35d. Sektorska struktura po transakcionim depozitima, ostalim depozitima i primljenim kreditima: U hiljadama dinara 2012. 2011. Banke, finansijske i osiguravajuće organizacije 49.428.879

41.617.952

Javna preduzeća 409.747 216Preduzeća 13.063.653 8.425.222Država 306 2.358Ostali komitenti 42.208 44.094Strana lica 407.874 256.892Stanovništvo 10.548.247 6.526.986Ostalo 13.311 3.640 Stanje na dan 31. decembra 73.914.225 56.877.360

29. OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA

U hiljadama dinara 2012. 2011. Obaveze po osnovu kamata, naknada i provizija 28.193 19.262Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata - 636 Stanje na dan 31. decembra 28.193 19.898


59

30. REZERVISANJA

U hiljadama dinara 2012. 2011. Rezervisanja za vanbilansnu aktivu (a) 274.989 206.804Rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 5.276 5.133Kratkoročna rezervisanja za bonuse i druge naknade 126.137 93.628Rezervisanja za otpremnine (b) 41.561 30.911 Stanje na dan 31. decembra 447.963 336.476

(a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu (garancije, avale, akreditive, obaveze za nepovučene kredite i dr.) vrše se po plasmanima Banke gde postoji mogućnost da preuzete potencijalne obaveze padnu na teret Banke te samim tim Banka vrši pojedinačna, grupna i portfolio rezervisanja.

(b) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 3,25%, koja predstavlja adekvatnu stopu u skladu sa MRS 19 “Primanja zaposlenih” u odsustvu razvijenog tržišta visokokvalitetnih korporativnih obveznica. Rezervisanje je utvrđeno na osnovu Kolektivnog ugovora Banke i pretpostavke prosečnog rasta zarada od 3,5% na godišnjem nivou.

Kretanje na računima rezervisanja

U hiljadama dinara

Rezervisanja za vanbilansnu

aktivu

Rezervisanje za neiskorišcene godišnje odmore

Rezervisanja za bonuse i druge

naknade

Rezervisanja za

otpremnine Ukupno Stanje na početku godine 206.804 5.133 93.628 30.911 336.476 Ukidanje u toku godine (249.744) (5.133) (93.628) - (348.505)Izdvajanje u toku godine 303.945 5.276 126.137 7.968 443.326Kursna razlika 13.984 - - 2.682 16.666 Stanje na kraju godine 274.989 5.276 126.137 41.561 447.963

31. OBAVEZE ZA POREZE U hiljadama dinara 2012. 2011. Obaveze za poreze na dodatu vrednost 10.353 7.571Obaveze za druge poreze i doprinose 1.725 745

Stanje na dan 31. decembra 12.078 8.316

32. OBAVEZE IZ DOBITKA U hiljadama dinara 2012. 2011. Obaveze za tekući porez na dobitak - 51.138 Stanje na dan 31. decembra - 51.138 Banka je na dan 31. decembra 2012. godine imala preplatu za tekući porez na dobitak po osnovu uplata akontacija u toku 2012. godine u iznosu od 163.871 hiljada dinara. Po poreskom bilansu za 2012. godinu utvrđena je manja poreska obaveza u odnosu na uplaćene akontacije, te stoga bilansirana razlika preplaćenog poreza iznosi 21.254 hiljada dinara.


60

33. OSTALE OBAVEZE a) Obaveze po osnovu hartija od vrednosti


Obaveze po osnovu ostalih hartija od vrednosti 5.547 19.766

Stanje na dan 31. decembra 5.547 19.766

b) Ostale obaveze


Obaveze prema dobavljačima u dinarima 33.164 36.343

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 51.150 39.416

Obaveze u obračunu 278 284

Ostale obaveze prema zaposlenima 16 33

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u dinarima 64.278 21.292

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 40.835 34.144

Razgraničeni ostali prihodi 312.078 117.339

Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 27.544 22.072

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 30.392 29.336

Subordinirane obaveze u stranoj valuti 6.254.507 4.185.636

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti 131.685 84.697

Obaveze prema zaposlenima u stranoj valuti - 17

Razgraničeni ostali prihodi u stranoj valuti 768 -

Stanje na dan 31. decembra 6.946.695 4.570.609

Razgraničene obaveze za kamatu po dugoročnim kreditima na dan 31. decembra 2012. godine iznose 12.668 hiljada dinara, a po subordiniranim obavezama 463 hiljada dinara. Subordinirane obaveze na dan 31. decembar 2012. godine odnose se na obaveze po subordiniranim dugoročnim kreditima i to:

Banka poverilac Rok

dospeća Valuta


Stanje 2012. u 000 RSD


Stanje 2011.

u 000 RSD SBERBANK OF RUSSIA (2011: WGZ)

19.12.2016 EUR 40.000.000 4.548.732 40.000.000 4.185.636

Ukupno 40.000.000 4.548.732 40.000.000 4.185.636 SBERBANK EUROPE AG

10.12.2022 EUR 15.000.000 1.705.775 - -

Ukupno 15.000.000 1.705.775 - - Ovi krediti nisu obezbeđeni kolateralom i sve obaveze koje proističu iz ovih ugovora se smatraju subordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Banke otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.


61

34. KAPITAL BANKE U hiljadama dinara 2012. 2011. Akcijski kapital 6.102.144

5.774.153

Emisiona premija 8.718.817 7.904.743 Ukupno kapital 14.820.961

13.678.896

Rezerve iz dobiti 4.459.838 294Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke - 2.962.871 Ukupno rezerve iz dobiti 4.459.838

2.963.165

Revalorizacione rezerve 22.390

(5.653)

Dobitak tekuće godine 1.226.486

1.496.673

Stanje na dan 31. decembra 20.529.675 18.133.081 U skladu sa svojim osnivačkim aktima, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala i rezervi Banke. Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija, kao i revalorizacijama do 31. decembra 2002. godine. Akcionari imaju pravo upravljanja Bankom kao i pravo učešća u raspodeli dobiti. Vrednost akcijskog kapitala se sastoji od 6.102.144 akcija nominalne vrednosti od 1.000 dinara po akciji. Vrednost rezervi iz dobiti Banke na dan 31. decembra 2012. godine iznosi 4.459.838 hiljada dinara. Odlukom Skupštine banke u 2012. godini, neraspoređena dobit iz 2011. godine u iznosu od 1.496.673 hiljada dinara i posebna rezerva za procenjene gubitke u iznosu od 2.962.871 hiljada dinara, raspoređene su u rezerve banke. Osnovna zarada po akciji je zarada koja je izračunata deljenjem neto dobitka za period koji se može pripisati akcionarima, koji poseduju obične akcije sa ponderisanim prosečnim brojem akcija koje su u opticaju u toku perioda. Zarada po akciji u 2011. godini iznosila je 259 dinara, a za 2012. godinu iznosi 212 dinara. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji jednaka je osnovnoj zaradi po akciji obzirom da Banka nema potencijalnih akcija, odnosno akcija sadržanih u drugim finansijskim instrumentima ili ugovorima koji mogu dati pravo njihovim vlasnicima na obične akcije. U toku 2012. godine Banka je imala dokapitalizaciju kroz 17. emisiju akcija u iznosu od 327.991 hiljada dinara. Ukupan broj izdatih akcija u 2012. godini iznosio je 327.991, nominalna vrednost akcije je bila 1.000 dinara dok je kupoprodajna cena po akciji iznosila 3.482 dinara što je rezultiralo u emisionoj premiji po ovoj emisiji akcija u iznosu od 814.074 hiljade dinara.


62

35. VANBILANSNE POZICIJE U hiljadama dinara 2012. 2011. Poslovi u ime i za račun trećih lica 208.691 183.856 Garancije (a) 14.905.490 11.837.127 Preuzete neopozive obaveze (b) 14.749.097 25.853.660 Ostala vanbilansna evidencija (c) 113.328.478 130.209.230 Stanje na dan 31. decembra 143.191.756 168.083.873 a) Garancije U hiljadama dinara 2012. 2011. U domaćoj valuti: - Plative garancije 3.193.556 2.361.481 - Činidbene garancije 3.527.063 1.897.051 U stranoj valuti: - Plative garancije 2.499.161 1.020.151 - Činidbene garancije 897.449 710.913 - Cross border garancije 4.788.261 5.847.531 Stanje na dan 31. decembra 14.905.490 11.837.127 b) Preuzete neopozive obaveze U hiljadama dinara 2012. 2011. U domaćoj valuti: - Dozvoljena minusna stanja 1.182.522 901.354 - Odobreni kreditni limiti po karticama 85.687 82.223 - Odobreni okvirni krediti 7.854.243 5.527.562 - Spot transakcije 2.484.150 - U stranoj valuti: - Nostro akreditivi 409.898 265.178 - Spot transakcije 2.709.259 - - Promptne i terminske kupoprodaje deviza 23.338 19.077.343 Stanje na dan 31. decembra 14.749.097 25.853.660 c) Ostala vanbilansna evidencija

U hiljadama dinara 2012. 2011. Hipoteka na poslovnom i stambenom prostoru: - u dinarima 12.149 2.003.334 - u stranoj valuti 100.372.245 113.100.383 Loro akreditivi u stranoj valuti 32.654 74.464

Repo poslovi - 1.800.000 Trezorski zapisi 7.896.028 9.961.788 Primljene garancije iz inostranstva 602.538 616.358 Potraživanja po suspendovanoj kamati 2.708.953 1.215.273 Ostalo 1.703.911 1.437.630 Stanje na dan 31. decembra 113.328.478 130.209.230


63

35. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) c) Ostala vanbilansna evidencija (nastavak) Za navedene garancije, jemstva i ostale preuzete neopozive obaveze procenjena je rezerva za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka u iznosu od 274.989 hiljada dinara (2011: 206.804 hiljada dinara). Ovi iznosi su detaljnije opisani u Napomeni 30a. d) Ostale potencijalne obaveze Sudski sporovi Na dan 31. decembra 2012. godine potencijalne obaveze po osnovu više sporova koji se vode protiv Banke iznose 1.797.015 hiljada dinara. Rukovodstvo Banke ne očekuje materijalno značajne gubitke u narednom periodu po osnovu ovih sporova, te po tom osnovu nisu vršena rezervisanja. Vrednost sporova koje Banka, kao tužilac, vodi protiv trećih lica na dan 31. decembra 2012. godine iznosi 361.257 hiljada dinara. Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane. e) Neiskorišćeni krediti Na dan 31 decembra 2012. godine. Banka ima neiskorišćene kredite po sledećim kreditnim linijama: Banka poverilac Valuta Kreditni limit Neiskorišćen iznos

SBERBANK OF RUSSIA, Rusija SBERBANK OF RUSSIA, Rusija

EUR 305.000.000

50.000.000

CHF 148.000.000 20.000.000SBERBANK EUROPE AG, Austria EUR 10.000.000 -KFW, Austria EUR 20.000.000 -SBERBANK OF RUSSIA, Rusija EUR 40.000.000 -SBERBANK EUROPE AG EUR 15.000.000 - *Napomena: nakon promene vlasnika promenjeni su i poverioci, te je umesto WGZ bank (Nemačka) upisana SBERBANK OF RUSSIA (Rusija) f) Obaveze po osnovu operativnog lizinga poslovnog prostora U hiljadama dinara 2012. 2011. Obaveze koje dospevaju u periodu od godinu dana 275.139 235.752Obaveze koje dospevaju u periodu od 1 do 5 godina 494.205 591.493 Ukupno 769.344 827.245


64

36. USAGLAŠENOST SA POKAZATELJIMA NARODNE BANKE SRBIJE Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2012. godine bili su sledeći: Pokazatelji poslovanja Ostvareno

Propisano

Kapital EUR 92.251.564 min. EUR

10.000.000 Adekvatnost kapitala 16,56%

min. 12%

Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru i osnovna sredstva 1,76% max.60%Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital 3,99% max 20%Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 103,06% max. 400%Pokazatelj likvidnosti – decembar 2,08 min. 1Pokazatelj deviznog rizika 0,54% max. 20% Na dan 31. decembra 2012. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima, a u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2011 i 6/2013) i Odluci o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 i 123/2012).


65

37. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima.

Banka ulazi u odnose sa matičnim pravnim licem – Sberbank Europe, Austrija i ostalim članicama Sberbank grupacije. Takođe, Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem, zaposlenima u Banci i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja. Stanja ovih potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2012. i 2011. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Sberbank gupacije, zaposlenima i ključnim osobljem prikazani su u sledećim tabelama: BILANS STANJA 2012.

2011.

U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski ekvivalenti SBERBANK OF RUSSIA 414 - Krediti i plasmani

SBERBANK OF RUSSIA 387.793 - Ostala potraživanja

SBERBANK OF RUSSIA 28 - Obaveze po depozitima i primljenim kreditima

SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 282.577 -SBERBANK OF RUSSIA 49.093.721 -VOLKSBANK BH D.D., Sarajevo 8.374 8.374MAGYARORSZAGI VOLKSBANK ZRT. 49.510 20.755SBERBANK A.D. BANJA LUKA 2.613 1.311SBERBANK D.D., ZAGREB 103.818 207SBERBANK EUROPE AG 2.864.965 4.612.422 Potraživanja od zaposlenih Kratkoročna potraživanja 15.176

8.152

Dugoročna potraživanja 770.187 717.530 Obaveze prema zaposlenima Kratkoročne obaveze 279.757

224.298Dugoročne obaveze 39.615 9.489 Obaveze prema rukovodstvu Kratkoročne obaveze 31.747

22.128Dugoročne obaveze 245 11.004 Potraživanja od rukovodstva Dugoročna potraživanja

1.077

1.498Kratkoročna potraživanja 3 25


66

37. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA (nastavak) Prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Sberbank Grupe, ključnim osobljem i zaposlenima u Banci na dan 31. decembra 2012. i 2011. godine, prikazani su u sledećoj tabeli: U hiljadama dinara 2012.

2011.

Prihodi naknada

SBERBANK EUROPE AG 916 -SBERBANK A.D. BANJA LUKA 3 9SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 3 -VOLKSBANK BH D.D., Sarajevo 214 211 Rashodi naknada SBERBANK EUROPE AG 3.414 10.400SBERBANK D.D., ZAGREB 7 -MAGYARORSZAGI VOLKSBANK ZRT 14.776 19.838SBERBANK OF RUSSIA 6 - Operativni rashodi SBERBANK EUROPE AG

89.644

118.582SBERBANK OF RUSSIA 1 - Prihodi od kamata

SBERBANK D.D., ZAGREB 4.769 5SBERBANK OF RUSSIA 921 -VOLKSBANK SLOVENSKO A.S 216 2.718MAGYARORSZAGI VOLKSBANK ZRT 1.123 -Zaposleni banke 38.867 35.699Rukovodstvo banke 185 270 Rashodi kamata SBERBANK D.D., ZAGREB 2 -SBERBANK OF RUSSIA 657.185 -SBERBANK EUROPE AG 64.178 125.493Zaposleni banke 9.708 5.953Rukovodstvo banke 919 1.477 Bruto zarade i naknade članova Izvršnog i Upravnog odbora iznosile su 40.644 hiljada dinara za 2012. godinu, odnosno 37.825 hiljada dinara za 2011. godinu.


67

38. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti. Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi finansijskih sredstava i obaveza iskazani u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja. Finansijski instrumenti čija je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća (do 3 meseca) pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnim kamatnim stopama. Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatom stopom, se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržistu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća. Za kotirane emitovane dužničke instrumente, fer vrednosti se izračunavaju na osnovu kotiranih cena na tržištu. Za finansijske instrumente za koje nisu dostupne tržišne cene, koristi se model diskontovanog novčanog toka koji je baziran na krivi prinosa tekuće kamatne stope koja odgovara preostalom periodu do roka dospeća. Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti

Na dan 31. decembra 2012. godine Banka u bilansu stanja poseduje državne zapise Trezora Republike Srbije čiji je obračun fer vrednosti baziran na nivou 2, odnosno na metodu procene fer vrednosti koji je zasnovan na inputima koji su direktno ili indirektno dostupni na tržištu kako je bliže objašnjeno u Napomenama 4.5.2.1. i 21.

sberbank srbija a.d., beograd finansijski izveŠtaji za ... · ove procene i pretpostavke su...

Documents