23. strana

Traženje blaga u Božjoj reči

6. strana

Zašto je Sveto pismo vrhovni autoritet?

12. strana

Sveto pismo otkriva Isusa

20. strana

Važnost Svetog pisma za kraj vremena

Dosegni svet

Odanost Njegovoj reči

Adventistički svet

SEDMICA MOLITVE 2018.

Važnost Božje reči

Тokom ove posebne Sedmice molitve govorićemo o najvaž-nijoj, najuticajnijoj i najkontroverznijoj knjizi svih vremena:

Bibliji. Biblija je nesumnjivo knjiga koja se najbolje prodaje i najraširenija je po celom svetu. Prema nedavnim procenama, štampano je više od 5 milijardi primeraka. Biblija je najprevođe-nija knjiga na svetu, a pojedine knjige iz Svetog pisma prevedene su na 2.932 jezika. Kompletan Novi zavet može se dobiti na 1.333 jezika, a kompletna Biblija na 553 jezika.*

Biblija je vekovima predstavljala izvor uputstava, utehe, i ohra-brenja za milione ljudi. Isto tako je i zabranjivana, spaljivana, klevetana i pogrešno predstavljana od strane svojih protivnika.

Kako ta drevna, bezvremena knjiga utiče na nas, adventiste sedmog dana? Kako možemo biti odani Bogu i Njegovoj Reči dok živimo u postmodernom svetu? Ovde ćete naći odgovore na ta pitanja i još mnogo toga dok budemo proučavali Božju reč.

Pitanjima koja se odnose na otkrivenje i nadahnuće Biblije pristupićemo na praktičan način. Daćemo opšta načela o tome kako čitati Bibliju verno i relevantno. Obuhvaćene su i druge važne teme: Kako mi Biblija prikazuje Isusa? Kako mi pomaže da pravim razliku između dobrog i lošeg? Kako će mi dati nadu i hrabrost za ove poslednje dane? Savetujem vam da svakog dana odvojite vreme da kao član svetske crkvene porodice naučite nešto novo o Bibliji, da se molite i da slušate Božji glas sa svake stranice Njegove Reči.

Bog vas blagoslovio dok se pripremamo za Njegov skori po-vratak. Maranata!

* Statistički podaci iz Wycliffe Global Alliance, okt. 2015. citirani u Biblica, Međunarodnom biblijskom društvu, www.biblica.com/resources/bible-faqs/how-many-different-languages-has-the-bible-been translated-into/.

Ted N. C. Vilson je predsednik svetske Crkve adventista sedmog dana. Dodatni članci i komentari mogu se dobiti iz predsednikove kancelarije na tviteru: @PastorTedWilson i na fejsbuku: @PastorTedWilson.

3 Prva subota

Zašto Sveto pismo?

6 Nedelja

Zašto je Sveto pismo vrhovni autoritet?

8 Ponedeljak

Kako čitati Sveto pismo?

10 Utorak

Zašto je Sveto pismo važno?

12 Sreda

Sveto pismo otkriva Isusa

16 Četvrtak

Nadahnimo druge nadom u svetu bez nade

18 Petak

Razlikovanje dobra od zla

20 Druga subota

Važnost Svetog pisma za kraj vremena

23 Sedmica molitve za decu

Traženje blaga u Božjoj reči

Mi verujemo u silu molitve i rado prihvatamo molbe za molitvom koje upućujemo svake srede na našem jutarnjem bogosluženju u Uniji. Pošaljite svoju potrebu za molitvom na info@adventisti.net a molite se i za nas dok zajednički unapređujemo Božje carstvo.

Adventistički svet

2

Zašto Sveto pismo?Graditi veru na sigurnoj Božjoj Reči

Prva subota

T E D N . C . V I L S O N

Č ovek je bio umro i sahranjen pre više od 40 godina. A tada, jednog tmurnog dana narušen je mir crkvenog groblja

u Lutervortu, Engleska, dok se neka čudna grupa približavala jednoj parceli sa ašovima u rukama. Okupivši se oko groba, sveštenici su naredili kopačima da ekshumiraju ostatke Džona Viklifa, omiljenog sveštenika i vrlo cenjenog oksfordskog đaka koji je umro 31. decembra 1384. Ekshumirane Viklifove kosti zatim su spaljene i pepeo je rasut u reci Svift.

Šta je uradio da zasluži takvu sudbinu? Zašto je Rimska crkva bila tako odlučna da se reši njegovih zemnih ostataka? Džon Viklif se usudio da progovori istinu i svom narodu pruži Reč Božju na maternjem jeziku.

Vek pre rođenja Martina Lutera, Viklif je rekao: „U potpunosti verujte Hristu; u potpunosti se oslonite na Njegovu patnju; nemojte nastojati da se opravdate na bilo koji drugi način osim kroz Njegovu pravednost.“1

MOĆ SVETOG PISMAViklif je znao kolika je moć Svetog pisma i bio je odlučan da ga pruži narodu na običnom jeziku, a ne samo na latinskom – jeziku učenih ljudi. Iako suočen sa žestokim protivljenjem, on je radio svoj važan posao, objašnjavajući da „Englezi najbolje uče Hristov zakon na engleskom. Mojsije je čuo Božji zakon na svom jeziku; a tako je bilo i sa Hristovim apostolima.“2

Viklifova Biblija imala je ogroman uticaj jer je hiljadama ljudi pružila direktan pristup Božjoj Reči. U klasičnom delu Foxe's Book of Martyrs (Foksova knjiga mučenika) Džon Foks je napisao: „Iako su iskopali njegovo (Viklifovo) telo, spalili mu kosti i bacili njegov pepeo u reku, ipak Reč Božju i istinitost njegove doktrine, s njenim plodovima i uspehom, nisu mogli spaliti; i oni traju sve do danas.“3

TINDALOVA BIBLIJAVilijam Tindal, daroviti oksfordski i kem-bridžski đak koji je tečno govorio osam jezika, možda je najpoznatiji prevodilac Biblije i mučenik. Živeći u šesnaestom veku u Engleskoj, Tindal je bio upoznat sa Viklifovom Biblijom. Mada je ona još uvek bila zabranjena, na crnom tržištu su se mogli

3

ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vjetrovi podižu i razmeću“ (Jakov 1,5-6).

Zašto je Sveto pismo toliko važno? Razmotrimo ukratko samo tri od mnogo razloga za to:

BIBLIJA OTKRIVA BOGA„U početku bješe riječ i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ“(Jovan 1,1). Kroz Božju Reč mi učimo o Njemu. Ona nam kazuje kako Bog rešava problem greha i kako čezne da se pomirimo sa Njim. Ona otkriva Njegovu kreativnost, Njegovu uzvi-šenost, Njegovu milost, Njegovu pravdu, i Njegove planove. „Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima“ (Amos 3,7).

Naše prvo Osnovno verovanje glasi: „Sveto Pismo, Stari i Novi zavet, pisana su Reč Božja, nastala kroz božansko nadahnuće. Nadahnuti pisci govorili su i pisali podstaknuti Svetim Duhom. U ovoj Reči Bog je predao čovečanstvu znanje potrebno za spasenje. Sveto Pismo je najviše, najmerodavnije i najtačnije otkrivenje Njegove volje. Ono je merilo karaktera,

NAJNAPADANIJA KNJIGAIako se svuda može naći, Biblija je možda jedna od najmanje čitanih i najviše napadanih knjiga našeg vremena. Iako ponegde još ima progona onih koji poseduju Bibliju, u većem delu sveta su napadi na Sveto pismo suptilniji.

Jedan od najopasnijih napada dolazi putem istorijsko-kritičkog metoda proučavanja Biblije. Kod ovog metoda čitaoci odlučuju šta je važno, a šta nije, čemu se može verovati, a šta treba ostaviti po strani. Čitaoci se postavljaju iznad Svetog pisma.

Još jedan podmukli napad je insinuacija da neko mora biti učen čovek ili teolog da bi razumeo Bibliju; u protivnom će to biti samo „površno čitanje“ teksta. Ovakav argument potiče od Rimokatoličke crkve koja je tvrdila da su samo učeni ljudi iz crkve sposobni da tumače Sveto pismo.

Bog je, s druge strane obećao u svojoj Reči: „Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se; ali neka ište s vjerom, ne sumnjajući

dobiti prepisi, ali su oni bili skupi i teško ih je bilo naći.

Štamparstvo se sve više razvijalo sredinom šesnaestog veka, tako da je Tindal odlučio da je kucnuo čas da se osavremenjeni engleski pre-vod Biblije učini dostupnim većem broju ljudi.Tindal je prevodio sa originalnih grčkih i hebrejskih tek-stova, a ne sa latinskog kao Viklif.

Zbog verskih prilika koje su vla-dale u Engleskoj Tindal je otputo-vao u Nemačku, gde se reformacija već bila zahuktala i Martin Luter završio nemački prevod Svetog pisma.

Tindal je radio brzo i već do 1525. u Englesku su prošvercovani primerci njegovog Novog zaveta. Verske vođe besnele su što ne mogu da zaustave širenje Božje Reči. Za to vreme Tindal je radio na prevodu Starog zaveta, živeći i dalje van Engleske. Bio je preveo i objavio skoro polovinu Starog zaveta, kada ga je odao neki zemljak iz Engleske.

Vilijam Tindal je više od 500 dana proveo u tamnici jednog zamka blizu Brisela pre nego što su ga u oktobru 1536. izveli odatle, vezali za stub u dvorištu zamka, i potom udavili debelim lancem pre nego što mu je telo spaljeno.

Jan Hus, češki sveštenik, bio je još jedan prevodilac i mučenik.4 Bilo je i drugih koji su doživeli sličnu sudbinu.

Šta je to bilo tako dragoceno u Svetom pismu da su oni, i hiljade drugih, bili spremni da pate i umru? Je li Božja Reč isto toliko važna u današnje vreme?

Biblija je sada široko dostupna. Označavaju je kao najveći bestseler svih vremena. To je najprevođenija knjiga na svetu. Pojedine knjige Svetog pisma prevedene su na 2.932 različita jezika. Kompletan Novi zavet se može dobiti na 1.333 jezika. Kompletna Biblija je prevedena na 553 jezika.5

Iako se svuda može naći, Biblija je možda jedna od najmanje čitanih i najviše napadanih knjiga našeg vremena.

4

Predlozi za molitvu:

1. Molite Boga da vama lično dâ bolje razumevanje Božje Reči i veću posvećenost toj izuzetnoj knjizi.

2. Molite Boga da blagoslovi one koji „lome hleb života“ vašoj verskoj zajednici sa razumevanjem.

3. Molite se za ljude širom sveta koji nemaju privilegiju da pristupe Svetom pismu zato što ga nema dovoljno ili zato što progone one koji ga čitaju.

1 „John Wycliffe, Pre.Reformation Reformer“, Christian History, Christianity Today www.christianitytoday.com/history/people/moversandshakrs/john-wycliffe.html

2 Ibid.3 Ibid.4 Emma Mason „The murderous history of Bible transla-

tions“, BBC History Magazine, www.historyextra.com/article/feature/murderous-history-bible-translations; „John Huss, Pre-Reformation Reformer, Christian History, Christianity Today, www.christianitytoday.com/history/people/martyrs/john-huss.html

5 Statistics from Wycliffe Global Alliance, Oct.2015, cited in Biblica, International Bible Society, www.biblica.com/resources/bible-faqs/how-many-different-languages-has-the-bible-been-translated-into/

6 28 Fundamental Beliefs, 2015 edition, Seventh-day Adventist Church Szu.adventist.org/wp-content/uploads/2016/04/28 Beliefs.pdf

7 Ellen G.White, Christian Education, p. 378 White, Christian Service, p.1449 Elen Vajt, Pouke velikog Učitelja, str. 38,39 orig.

Ted. N. C. Vilson je predsednik Generalne konferencije Crkve adventista sedmog dana.

svetu, i više od toga. Ona nas uči da sa Bogom i između sebe uspo-stavimo iskren odnos, i daje nam moćna obećanja da možemo živeti doslednim duhovnim životom.

„Može se mnogo toga napra-viti doslovnim prikazivanjem Biblije ljudima“, pisala je Elen Vajt. „Savetujte ih da prihvate Bibliju kakva je zaista, da mole za božansko prosvetljenje, i tada, kad zasija ta svetlost, da rado prihvate svaki dragoceni zrak i bez straha podnesu sve posledice.“8

SVETO PISMO JE NAŠA ZAŠTITADok je bio na zemlji, predmet Hristovog učenja i propovedanja bila je Reč Gospodnja. Rečeno nam je: „Hristove sluge treba da rade to isto. Danas, kao i nekada, bitne istine Božje Reči guraju se u stranu zbog ljudskih teorija i nagađanja. Mnogi zakleti sveštenici ne prihvataju celu Bibliju kao nadah-nutu Reč ... Oni svoje mišljenje stavljaju iznad Reči; i Sveto pismo koje naučavaju počiva na njiho-vom sopstvenom sudu. Božanska autentičnost Reči se uništava. Tako se seje seme neverovanja; jer ljudi postaju zbunjeni i ne znaju šta da veruju.“

„(Hristos) je učio da svi treba da razumeju Božju Reč. On je ukazivao na Sveto pismo kao na nesporni autoritet, i mi treba to da radimo. Bibliju treba predstavljati kao Reč beskonačnog Boga, kao kraj svake kontroverze i temelj svake vere.“9

Dok se prisećamo odanih mučenika – onih koji su bili voljni da radije žrtvuju sebe nego Sveto pismo – hajde da čuvamo, nauča-vamo i propovedamo moćnu, živu Reč Božju dok Isus ne dođe, tako da možemo reći kao David:“U srce svoje zatvorio sam riječ tvoju, da ti ne griješim“ (Psalam 119,11).

test iskustva, konačno objašnjenje doktrina i pouzdan zapis Božjih dela kroz istoriju.“6

BOŽJA REČ JE ISTINA„Ja sam put i istina i život“, rekao je Isus (Jovan 14,6). U svojoj molitvi Ocu, koja je zabeležena u Jovanu 17, Isus govori: „Osveti ih istinom svojom: riječ je tvoja istina“ (stih 17).

Kad se Isus sukobio sa verskim vođama, koji su bili gnevni zbog Njegove tvrdnje da je Sin Božji, Isus se pozvao na autoritet Svetog pisma: „I otac koji me posla sam svjedoči za mene... ali riječi njegove nemate u sebi da stoji... Ne mislite da ću vas tužiti ocu; ima koji vas tuži, Mojsije, u koga se vi uzdate. Jer da ste vjerovali Mojsiju tako biste vjerovali i meni; jer on pisa za me“ (Jovan 5,37-46).

Sveto pismo, potvrđuje Isus, sve-doči o Njemu. Ono otkriva Božje namere i planove i objašnjava kako je greh stigao na zemlju. Ono otkriva Božji odgovor na greh i Njegov odnos prema ljudskim bićima, i daje uvid u Božji karakter i prirodu.

SVETO PISMO JE POUČNO„Biblija je najopsežnija i najpouč-nija istorija koju ljudi poseduju“, pisala je Elen Vajt. „Ona (Biblija) dolazi direktno iz izvora večne istine i božanska ruka je sačuvala njenu čistotu tokom vekova. Njeni sjajni zraci obasjavaju daleku prošlost, tamo gde ljudsko istra-živanje uzalud nastoji da prodre. Samo u Božjoj Reči nalazimo opis stvaranja sveta. Tu vidimo moć koja je postavila zemaljske temelje i koja se pruža do neba. Samo ovde nalazimo istoriju ljudskog roda, neokaljanu ljudskim predrasudama ili ohološću.“7

Biblija se, kao i Isus, uzdiže iznad kulture, predrasuda i gordosti. Ona nam otkriva istinu o nama, našem

5

Kad su ljudi čuli poruku, uplašili su se i rekli: „Kazaćemo caru sve te riječi“ (stih 16). Tako su i učinili, ali su prethodno rekli Varuhu i Jeremiji da se sakriju.

CAR SA POSTMODERNIM STAVOMJudejski car je reagovao posebno drsko. Jeremija to ovako opisuje: „A car sjeđaše u zimnoj kući devetoga mjeseca, i pred njim bijaše živo ugljevlje. I kad Judije pročita tri četiri lista, isječe car nožem pisar-skim, i baci u oganj na žeravicu, te izgorje sva knjiga ognjem na žeravici“ (stihovi 22 i 23). Joakim na taj način izražava više postmoderan stav:• Nije ga zanimala Božja Reč.• Smatrao je da je njen sadržaj

potpuno nevažan.• Verovao je da Božja Reč ne

predstavlja nikakav autoritet.• Mislio je da može živeti bez

božanskog saveta.• Ne samo da nije bio zaintereso-

van, već je i bez problema uništio Pismo.

• Nije shvatio da je time odbacio poslednju priliku da izbegne krizu.

Kroz celu istoriju sotona je pokretao razne akcije protiv Biblije i njenog autoriteta:1. U ranije vreme (premoderna),

uništavanje i proganjanje.2. U današnje vreme (moderna),

ideološke napade.3. U budućnosti (postmoderna),

indiferentan i prezriv odnos.

DANAŠNJI IZAZOVI KOJI STOJE PRED BIBLIJOMMi danas takođe živimo u vreme raznih kriza: egzistencijalnih, eko-nomskih, ekoloških. U porodicama se suočavamo sa krizama hrane, zdravlja i bezbednosti. Gde da tražimo odgovore na pitanja koja postavljaju ovi problemi? Biblija kaže: „Zovi me, i odazvaću ti se,

A L E H A N D R O M E D I N A V I L J A R E A L

G odine 606. p.n.e. Izrael je bio pred jednom od najvećih kriza u svojoj istoriji. Za samo nekoliko godina, 586. p.n.e. carstvo Judeje biće uništeno. Car Joakim (vladao od 609. do 598.

p.n.e.) postao je vazal Egipta, plaćajući visoke poreze (2. Knjiga o carevima 23,35). Naredne godine (605. p.n.e.), u bici kod Karkemiša, Navuhodonosor II pobedio je faraona Nehaona II i egipatsku vojsku, promenivši političku kartu regije. Joakim je sada bio prinuđen da svoju lojalnost i savez prebaci sa Egipta na Vavilon (2. Knjiga o carevima 24,1).

Tužno je da je mladi Joakim ispao beskorisni vođa u trenutku od najvećeg značaja za Božji narod. Mislio je samo kako da stekne što veće bogatstvo, što je dovelo do korupcije, nepravde i drugih zloupo-treba (Jeremija 22).

PORUKA SA NEBAOko 605.godine p.n.e. Gospod je poslao caru Joakimu važnu poruku preko proroka Jeremije: „Uzmi knjigu i napiši u nju sve riječi koje sam ti rekao za Izrailja i Judu i za sve narode, otkada ti počeh govoriti, od vremena Josijina, do danas; eda bi čuo dom Judin sve zlo koje im mislim učiniti i vratio se svak sa svoga zloga puta, da bih im oprostio bezakonje i grijeh njihov“ (Jeremija 36,2-3).

Jeremija je poslušao i izdiktirao Varuhu reči kojim ga je Gospod nadahnuo. Varuh je pročitao ljudima te reči (stihovi 9 i 10).

Zašto je Sveto pismo vrhovni autoritet?Nadahnuti savet i danas je relevantan kao i kad je bio napisan

Nedelja

6

koji se javljaju u Bibliji. (Isaija 46,10; 2. Timotiju 3,16)

2. Ne smemo očekivati da će ljudi lako prihvatiti biblijske poruke. (Jovan 15,18-19)

3. Postmoderno društvo ima tendenciju odbacivanja Božje Reči u vidu nezainteresovanosti i prezira, i više voli da veruje u lažne koncepte i filozofije. (Otkrivenje 3,17)

4. Biblijska nepismenost podstiče nesigurno versko iskustvo zasnovano na ličnim interesima. (Matej 7,21-23)

5. Božja poruka će ostati uprkos tome što ljudi odbacuju (i ponekad uništavaju) Sveto pismo. (Matej 24,35)

6. Biblija predstavlja vrhovni autoritet. Zbog toga moramo da obraćamo pažnju na njene poruke. (Psalam 119,160)

Predlozi za molitvu:

1. Molite se da nam Gospod pomogne da shvatimo kako da poštujemo i slušamo Njegovu Reč.

2. Molite se da Gospod pomogne svojoj crkvi da ostane verna Njegovoj Reči dok prenosimo Njegovu poruku o kraju vremena.

3. Molite se za članove vaše porodice i vaše prijatelje koji tek treba da razumeju i prihvate autoritet Biblije.

* Elen G. Vajt, Istorija proroka i careva, str. 437. orig.

Alehandro Medina Viljareal je pastor lokalne crkve u Viljahermozi, Meksiko.

napiše novu dodajući još više reči (Jeremija 36,28-31). Niko ne može da zaustavi širenje vesti. Božja Reč ne zavisi od kapricioznih ljudskih srca (Luka 19,14).

Egipat je bio velika nada cara Joakima. Zato se 598. p.n.e. ohra-bren faraonovim rečima otvoreno pobunio protiv Navuhodonosora. Judejski car je ubedio svoje ljude da će im Egipćani pomoći ako napadnu Vavilon. Umesto toga, pobuna je izazvala novu invaziju moćne vojske Haldejaca. Istina je da Egipat nikad nije ni nameravao da pomogne Judeji; on je samo kupovao vreme da ostvari sop-stvene interese.

Bog je poslao caru Joakimu poruku nade za spas njegovog naroda, ali ju je ovaj odbacio jer je poverenje poklonio lažnoj nadi.

Kao glasnici Božje Reči, mi ne možemo pretpostavljati da će biblijsko propovedanje biti toplo pozdravljeno. U današnje vreme mnogi samo žele da čuju reči koje odobravaju njihove grehe. Elen Vajt je pisala: „Mnogi odbijaju da poslušaju ponovljena upozorenja, i više vole da slušaju lažne učitelje koji laskaju njihovoj sujeti i pre-viđaju zlo koje čine. Kad dođe do nevolje, takvi neće imati sigurno utočište, niti pomoć sa neba. Božje odabrane sluge treba da se hrabro i strpljivo nose sa iskušenjima i patnjama koje ih zadese zbog prekorevanja, zanemarivanja i pogrešnog predstavljanja. Oni treba da i dalje odano obavljaju zadatak koji im je Bog poverio, uvek imajući na umu da su drevni proroci i Spasitelj ljudskog roda, kao i Njegovi učenici, takođe podnosili zlostavljanje i progone zbog Reči.“*

ZAKL JUČCI O AUTORITETU SVETOG PISMA1. Bog je jedini koji zna buduć-

nost. On je Izvor svih podataka

i kazaću ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš“ (Jeremija 33,3). Da, Božja Reč ima efikasna rešenja za izazove svakodnevnog života.

Ali šta radi postmoderno druš-tvo? Ono pokazuje nezainteresova-nost za Sveto pismo i odbacuje ga, jer misli da Biblija nema nikakav autoritet; čak postoje pokušaji da se doslovno unište primerci Biblije.

Da li takvo reagovanje pomaže? Ne, jer ljudi još uvek imaju potrebu za duhovnim. U sekularnom svetu ljudi traže duhovnost u lažnim izvorima, ali mi u crkvi doživljavamo nešto drugo: biblijsku nepismenost.

Koje su posledice biblijske nepismenosti? Pojava biblijskog misticizma i povećanje broja duhovnih legendi; potraga za spektakularnim i previše sentimen-talnim doživljavanjem pobožnosti; pojava hrišćanskih „superzvezda“ čije izjave i tumačenja prate njihovi obožavaoci; i formiranje crkve koju pogađaju sve vrste zabluda i apsurdnosti propovedanih u Božje ime.

SUPROTSTAVL JANJE ODBACIVANJU BIBLIJEBožja Reč se ne može uništiti: „Suši se trava, cvijet pada; ali riječ Boga našega ostaje dovijeka“ (Isa-ija 40,8). Iako je car Joakim uništio knjigu, Bog je naredio Jeremiji da

Kroz celu istoriju sotona je pokretao razne akcije protiv Biblije i njenog autoriteta.

7

Slično se dešava danas kada propovednici tumače Sveto pismo drugačije od prvobitnog značenja teksta. Alegorija nam govori više o sposobnostima tumača i značenju koje oni žele da prenesu, nego o pravom značenju odgovarajućeg teksta. Ona naše pouzdanje upućuje na ljude i uzdiže ih.

Ali Biblija kaže da je Bog dao svoju Reč svima, i da je svi mogu razumeti, čak i deca (Matej 11,25-26; Jovan 7,17; 2. Timotiju 3, 14-17).

Neki drugi čitaoci se uzdaju u ljudski razum. Bog nam je dao sposobnost da razmišljamo. On od nas želi da razum koristimo u odnosu sa Njim (npr. Isaija 1,18). Kod pojedinih čitalaca, međutim, razum neutrališe Božju Reč. Kad neka biblijska tvrdnja ne odgovara ljudskoj logici, oni je odbace kao grešku koja se nekako potkrala u Bibliji. Ali Bog je veći nego naša sposobnost da Ga razumemo. Potrebno je da Mu ipak verujemo (Matej 22,29-32; 1. Korinćanima 1,18-25).

Izvesni čitaoci veruju u sebe. Oni uzimaju reči, ali zaboravljaju kontekst i prvobitnu nameru takvog teksta, nesvesno predstav-ljajući sebe kao odlučujući faktor tumačenja.

Na primer, šta znači 1. Petrova 2,21 kad kaže da nam je Isus osta-vio „ugled“ „da idemo njegovijem tragom“? Ako ignorišemo kon-tekst, ovo bi moglo značiti da treba da nosimo istu odeću kao Isus, da ne stupamo u brak poput Njega, i slične stvari koje bi tumač želeo da prikaže.

Međutim, kontekst ovog stiha je jasan. Bog je hteo da kaže da ne treba da „činimo greh“, „psu-jemo“ ili „pretimo“ kad se s nama loše postupa. Ako zanemarimo kontekst Svetog pisma, mi sebe postavljamo za odlučujući faktor tumačenja.

FELIKS H. KORTEZ

Jedna od činjenica koje me najviše iznenađuju u Bibliji jeste da su učenici bili potpuno obeshrabreni Isusovom smrću na krstu. Kad bolje razmislite, to je stvarno zapanjujuće.

Za vreme svoje misije na zemlji, Isus je svojim učenicima nekoliko puta na jednostavan i otvoren način najavio da će biti ubijen, ali i da će ustati iz mrtvih.2 Međutim, krst je iznenadio učenike i kad je Isus vaskrsnuo, oni nisu mogli da poveruju u to! Kako je to moglo da se desi?

Kad razmišljam o tome, nesposobnost učenika da shvate Isusove reči zaista me zabrininjava, jer osećam da bi se to moglo desiti i meni. Međutim, dobra vest glasi da ne mora biti tako. Na putu za Emaus Isus je objasnio kako treba da čitamo Bibliju.

POKLONITE VERU BIBLIJIIsus je objasnio da je razlog zašto Njegovi učenici nisu mogli da razumeju taj što nisu „verovali“ (Luka 24,25). Vera u Božju Reč je prvi korak ka razumevanju (Jevrejima 11,3).

Neki čitaoci svoje poverenje poklanjaju crkvi ili njenim vođama. Oni se zadovoljavaju njihovim mišljenjem i tumačenjem značenja Biblije. Neki to rade jer im je tako lakše, ali drugi misle da Biblija ima neku vrstu „duhovnog“ ili „tajnog“ značenja koje samo odabrani mogu razumeti. To je osnova za alegoriju.

Na primer, Bernar de Klervo, francuski opat iz 12. veka, napisao je propoved o „zubima“ mlade iz Pjesme nad pjesmama 4,2. On tu govori o tome da zubi predstavljaju monahe iz viših i nižih redova u manastiru. Njegova propoved je fascinantna, ali nema veze za prvobitnim značenjem Pjesme nad Pjesmama 4,2.

Kako čitati Sveto pismo?„Ne goraše li naše srce u nama... kad nam kazivaše pismo?“1

Ponedeljak

8

Predlozi za molitvu:

1. Molite se da nam Gospod dâ „uši da čujemo“ i volju da primenimo ono što učimo iz Svetog pisma.

2. Molite se da kao verska zajednica izričito svoju veru poklanjamo Božjoj Reči.

3. Kao adventisti, mi osećamo posebnu misiju da pomognemo drugima da prihvate poruke tri anđela. Molite se da primenimo princip uzimanja „svega pisma“ na naše razumevanje i naučavanje Božje Reči.

1 Luka 24,32.2 Prvo predskazanje: Marko 8,31 i paralele. Drugo predska-

zanje: Marko 9,31 i paralele. Treće je bilo na poslednjem putovanju u Jerusalim: Marko 10,32-34 i paralele. Vidi takođe Jovan 12,23 i 27; 13,1; 16,4-21-32; 17,1.

Feliks H. Kortez je docent na predmetu Literatura Novog zaveta i direktor MA religijskog programa na Teološkom fakultetu adventista sedmog dana pri Univerzitetu Endru, Berijen Spring, SAD.

pismu“ (Luka 24,26). Mi treba da uradimo isto: da pročitamo „sve pismo“ , znači da od Boga tražimo da nam dâ „uši da čujemo“ sve što Pismo kaže, čak i one delove za koje bismo više voleli da nisu tačni ili koji nam se ne dopadaju.

VEŽBAJTE NAUČENOPoslušnost je poslednji korak u razumevanju Svetog pisma. Isus je rekao da će oni koji su voljni da ispune Božju volju spoznati istinu (Jovan 7,17). Isto se desilo sa učenicima na putu za Emaus. Kad su od Isusa tražili da ostane u nji-hovom domu, čime su pokazali da su prihvatili Njegovu poruku i da žele još, „njihove oči se otvoriše“ i oni Ga prepoznaše (Luka 24,31).

Suprotno je takođe tačno. Ono koji „ne vole...istinu“ biće preva-reni na kraju vremena (2. Solunja-nima 2,9-12; 2. Timotiju 4,3-4).

Razumevanje nije neko mesto na koje se stiže, već putovanje na koje neko polazi. Prisnost sa Bogom je rezultat života punog rizika koje preuzimamo sledeći Njegove savete, kao i sigurnost da je Njegova Reč istinita, a Njegova obećanja čvrsta. Kad učenici to osete, više ne žele da ćute. Baš kao ni Isusovi učenici na putu za Emaus.

Drugi su potpuno odustali od vere. Frustrirani različitim tumače-njima, neki su počeli da veruju da niko nije u pravu. Ali Sveto pismo kaže da nam je Bog dao Sveti Duh da nas „uputi na svaku istinu“ (Jovan 16,13).

Bog želi da verujemo Njemu, a ne crkvi, njenim vođama, ljud-skom razumu, pa čak ni sebi, jer svi mi grešimo.

PROČITAJTE CELO SVETO PISMODrugi razlog što je Isusova smrt na krstu iznenadila njegove učenike je taj što oni nisu bili pročitali „celo“ Sveto pismo. Umesto toga, oni su se fokusirali na delove Biblije koji su im se dopadali. Učenici su voleli naziv Sin čovečiji jer su Isusa poistovećivali sa božanstvenim likom iz Danila 7,13-14 koji će primiti vlast i carstvo što nikada neće propasti.

Ali Sveto pismo takođe kaže da će Mesija umreti za grehe ljudi (Isaija 53) i biti pogubljen (Danilo 9,26). Učenici nisu „razumeli“ ove reči, niti Isusova upozorenja, jer se to protivilo onome u šta su uvek verovali i onome što su lično želeli. Oni nisu imali „uši da čuju“.

Za razliku od toga, Isus je objasnio učenicima „i počevši od Mojsija i od sviju proroka ...kazi-vaše im što je za njega u svemu

Ali Biblija kaže da je Bog dao svoju Reč svima, i da je svi mogu razumeti, čak i deca.

9

Kako da donesemo „najbolju“ odluku kad smo zapetljani u mrežu međusobno suprotnih informacija, verovanja i ideja? A „najbolje“ odluke iz ljudske perspektive nisu uvek najbolje i iz Božje perspektive.

POZIV NA PRISNOSTBiblija ne daje jasne, detaljne instrukcije za svaki problem u našem životu. Bilo bi nemoguće napisati priručnik za svaku situaciju, od početka vremena do danas. Ljudi, kulture i dileme menjaju se kako se svet menja.

Biblija je daleko bogatija i korisnija od bilo kog priručnika za samostalno rešavanje problema u svakodnevnom životu. Ona je poziv od Boga da krenemo u potragu za Njim i da Ga nađemo u svakoj priči i svakoj situaciji. Biblija je puna detaljnih slika koje opisuju Njegov karakter pun lju-bavi. Te slike su kao niz posebnih kadrova u skeniranju mozga. Tek kad ih sastavimo u jednu celinu, dobijamo virtualni model mozga i počinjemo da ih shvatamo kao celinu.

Biblija nam pomaže da otkri-jemo mnoge dimenzije Božjeg karaktera punog ljubavi i da razumemo koliko On želi da bude u središtu našeg života, kao i kako da zavolimo Njega i jedni druge.

Tražili smo od naše dece da nam pomognu da napravimo spisak prideva koji opisuju Božji karakter. „Svemogući!“ „Onaj koji prihvata!“ „Hrabar!“ „Darežljiv!“ „Kreati-van!“ „Brižan!“ Nažvrljali smo skoro 200 reči brzinom kojom su nam ih dovikivala. Raspoloženje je sve više raslo. Znali smo da je Bog neverovatan. I mada je naš ljudski vokabular bio jedva dovoljan da opiše Njegovo čudo, slavu i ljubav, odjednom smo imali mnogo bogatiju sliku našeg Boga koja nas ostavlja bez daha.

KAREN HOLFORD

Moj muž traži dom za našu mladu porodicu. Imamo malu decu, a novi grad je udaljen. Tako Berni traži sam. On nastoji da kuće vidi mojim očima. Svaku sobu pažljivo ispituje, zami-

šljajući naš zajednički život u njoj. Da li je kuhinja dovoljno velika? Da li je dvorište bezbedno za našu decu? Hoće li svi tu biti srećni?

Posle 14 godina braka i sedam različitih kuća, Berni tačno zna šta se meni dopada. On zna šta bi mi se u svakoj kući svidelo, šta bi mi smetalo i šta bismo mogli da promenimo.

Berni je na kraju pronašao kuću gde će naša porodica živeti, voleti, smejati se, plakati i učiti u narednih 11 godina. Uzbudljiv je trenutak kad me vodi kroz naš novi dom. Primećujem da je sve gledao mojim očima. Potrebno je mnogo boje i temeljno čišćenje. Ali je savršeno. Njegov brižljivi odabir se zasnivao na svemu što je naučio živeći sa mnom, slušajući me, proučavajući me svakog dana našeg zajedničkog života.

SUOČAVANJE SA PROBLEMOMBiranje novog doma je relativno lako. Život, međutim, sadrži niz daleko težih odluka koje treba doneti. „Mojoj ženi je ponuđen trogodišnji ugovor za posao u inostranstvu. Ona će moći da dođe kući samo dvaput godišnje. Ali ćemo time platiti obrazovanje naše dece. Da li je to dobra ideja?“ „Da li da postanemo misionari u nepoznatom kraju?“ „Zaljubila sam se u neverovatnog čoveka! Kako da znam da li Bog želi da se venčamo?“ „Moj muž tuče mene i našu decu. Kako da se spasemo?“

Zašto je Sveto pismo važno?Kako da upoznamo Boga ako iz Biblije ne znamo priču o Njemu?

Utorak

10

Biblija nam pomaže da otkrijemo mnoge dimenzije Božjeg karaktera punog ljubavi i da razumemo koliko On želi da bude u središtu našeg života, kao i kako da zavolimo Njega i jedni druge.

biti spremniji da je delimo sa svetom i da pomažemo i drugima da Ga zavole.

Kad je život nepodnošljivo bolan i srca nam se slamaju, najveća uteha nam dolazi iz našeg iskustva u pogledu Božjeg karaktera punog ljubavi. Otkrivamo da Ga duboko pogađaju naše tragedije i borbe (Psalam 34,18). On primećuje svaku suzu koji prolijemo (Psalam 56,8); On razume našu ranjivost (Psalam 103, 13-18). On čezne za danom kada ćemo živeti s Njim na nebu i kada će nam On obrisati sve naše suze (Otkrivenje 21, 1-4).

Predlozi za molitvu:

1. Molite se da vam Bog pomogne da vidite kako vas On sa puno ljubavi vodi do odgovora u Njegovoj Reči na vaša pitanja iz svakodnevnog života.

2. Zamolite Boga da vam pomogne da se razvijete prema Njegovom liku, dok se fokusirate na Njegovu ljubav u Reči.

3. Dok proučavate Njegovu Reč, molite se da vam Bog otkrije ljubav koju ima prema vama i Njegovom ljubavlju obasjajte živote drugih ljudi.

* Ellen G.White, Mind, Character and Personality, (Nashville: Southern Pub.Assn. 1977) vol.1, pp. 93,94.

Karen Holford je stručnjak za radnu terapiju, porodičnu terapiju, i sistemsku psihoterapiju. Ona je direktor porodične službe pri Transevropskoj diviziji.

Kad se suočimo sa zamršenim situacijama i nemamo pojma šta da uradimo, možemo pokušati da na spisak stavimo imena svih koji su u to uključeni. Zatim zamislite da gledate svaku takvu osobu, uključujući i vas same, Božjim očima, i zapitajte se:• Kakve su duhovne, emocio-

nalne, socijalne i fizičke potrebe te osobe?

• Koji je najbolji način da toj osobi pokažete Božju ljubav?

• Koje aspekte Njegove ljubavi Bog želi da primenim u ovoj situaciji?

• Kako će moji odgovori nadah-nuti druge da se više približe Bogu?

Možemo upotrebiti molitveni pristup da nas vodi kroz ovu kompleksnu situaciju. Zapamtite, čak i ako ne donesemo najbolju odluku, Bog nas još uvek voli i želi nam najbolje. Mi ćemo nastaviti da primenjujemo Njegov pristup pun ljubavi u svim našim nesavršenim odlukama, baš kao što je i On uradio kod Avrama, Sare i Agare; Josifa i njegove braće; Davida i Vitsaveje.

NAJVEĆA OD SVIH JE LJUBAVOd svih veličanstvenih Božjih karakteristika ljubav je najveća. „Ljubazni! Da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav od Boga, i svaki koji ima ljubav od Boga je rođen, i poznaje Boga. A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav... Ljubazni! Kad je ovako Bog pokazao ljubav k nama, i mi smo dužni ljubiti jedan drugoga“ (1. Jovanova 4,7-11).

Najvažniji razlog za bolje upoznavanje Boga jeste moguć-nost da osetimo Njegovu blagu, strpljivu, opraštajuću, utešiteljsku, prihvatajuću, nesebičnu ljubav i da Ga silno zavolimo. Kad jednom osetimo tu Njegovu zadivljujuću ljubav prema nama, mnogo ćemo

LICEM U LICE„Cela Biblija je otkrivenje slave Božje u Hristu“, pisala je Elen Vajt. „Ako je prihvatimo, poverujemo u nju i poslušamo je, to je velika pomoć za promenu karaktera. To je veliki podsticaj, sila koja „nagoni“, ubrzava fizičke, mentalne i duhovne moći i kanališe život u pravom smeru.“*

Čitajući Bibliju i fokusiranjem na Božji karakter koji je savršeno prikazan Isusovim životom, mi dolazimo licem u lice sa Izvorom celokupne ljubavi u univerzumu i menjamo se prema Njegovom liku. Što se više upoznajemo s Njim, pažljivije ćemo slušati Njegove smernice za naš život.

POSMATRANJE BOŽJIM OČIMA PUNIM LJUBAVIŠto smo prisniji sa Bogom, to više osećamo koliko nas On voli, kao i sve druge. Ako posmatramo svoj zbrkani život iz Božje perspektive pune ljubavi i strpljenja, više je verovatnoće da ćemo pametno odlučivati.

11

Sveto pismo otkriva IsusaHristos se otkriva i u Starom i u Novom zavetu

Sreda

DEJVID TOMAS

Kako nam Biblija prikazuje Isusa? Proizlazi da je odgovor na ovo pitanje prilično opši-ran i zanimljiv. On je takođe ohrabrujući i

potencijalno može izmeniti nečiji život.Najočiglednije mesto da se u Bibliji vidi Isus

jesu Jevanđelja – u pričama koje govore o Njemu. Svako ko je pročitao Jevanđelja zna da ima mnogo priča o onom što je Isus radio i govorio. Pogle-dajmo Isusova dela, i proučavajući ih, naučićemo mnogo o Njemu. Takođe možemo učiti i iz Njegovih reči. Posmatranjem ta dva elementa možemo naučiti kako da i sami radimo. Hajde da vidimo šta nam Biblija govori o Isusu:

NJEGOVA PRIČAPrvo možemo čitati narative o Isusu. Priča o Isusu i ženi uhvaćenoj u preljubi, na primer, verovatno je jedan od najpoznatijih. Može se naći u Jovanu 8. Ako ga pažljivo čitamo, videćemo da je ceo scenario jasno predviđen kao klopka za Isusa.

Prikazana scena uznemirava: tvrda lica onih koji optužuju, veliki strah i postiđenost žene, radoznalost posmatrača i Isus usred svega toga.

12

učenja zabeleženih u Bibliji. Neka od tih učenja data su kroz priče, od kojih su mnoge poznate do dana današnjeg. Jedna od manje poznatih, ali vrlo poučnih, je ona iz Luke 18,1-8.

To je priča o udovici, kao jednom od najslabijih članova društva, i sudiji koji je ispao nepravedan. Taj sudija je odbio da sirotoj udovici dâ za pravo, tako da mu se ona u nastojanju da dođe do pravde stalno vraćala, moleći ga da presudi u njenu korist, sve dok on, iz želje da je se otarasi, nije tako i uradio.

To je zanimljiva priča, ne samo zbog napetosti stvorene nejed-nakostima u društvenom statusu i dobrim izlaganjem, već i zbog pouke koju daje putem kontrasta. Poruka je da ne treba da budemo kao sudija, nego kao udovica. A pouka? To je jasno rečeno na početku priče: „Kaza im pak priču kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži“ (stih 1).

Iz te priče učimo da su upornost i istrajnost karakteristike ili vred-nosti koje Isus ceni. Govori nam se da ukoliko brižljivo razvijamo istrajnost, to će nam pomoći da bezbedno plovimo kroz bure života na zemlji. Često se dešava da nas čak i neki mali problem navede da sumnjamo i jadikujemo, dok se istovremeno pitamo da li Bog uopšte brine za nas. Ovde vidimo da molitva i istrajnost

Najviše nam govori Isusova reakcija na položaj te žene, opisana na kraju priče. On je nije osuđivao, nije je grdio, nije ukazivao na njene grehe, niti uživao u isticanju njenih nedostataka. On je nije otpustio kao nekog ko više ne može da se uključi u život zajed-nice. Umesto svega toga, On je prema njoj bio ljubazan. On je u najvećoj mogućoj meri oslobađa krivice. Na umu je imao najbolji način delovanja za vraćanje te žene u plemenitije stanje, koje je Bog namenio ljudima na samom početku.

Komentar Elen Vajt u knjizi Čežnja vekova o tome kako je delovala Isusova ljubaznost zaista je ohrabrujući: „Njeno srce bilo je ganuto i ona se bacila pred Isusove noge, iskazujući jecajima svoju zahvalnost i ispovedajući u gorkim suzama svoje grehe. To je za nju bio početak novog života, života čistote i mira, posvećenog službi Bogu.“1

Iz ove priče saznajemo ne samo kako se Isus ponašao suočen sa zlom, već i kako je stvari sređivao tako da iskupljenje bude moguće. Učimo da ljubaznost često otvara put preobraženju. Takođe učimo o Isusovoj moći da menja ljudske živote; da On uvek traži prilike i načine kako da to učini.

NJEGOVE REČIDrugo, možemo podrobnije sagledati Isusove reči zabeležene u Jevanđeljima. Tu vidimo više ono što bi se moglo nazvati Isusovim kratkim, jezgrovitim porukama, nego opširnije pouke koje je davao. Jedan od primera iz te kategorije je: „Dobar čovjek iz dobre klijeti srca svojega iznosi dobro, a zao čovjek iz zle klijeti srca svojega iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca“ (Luka 6,45).2

To je osnovna istina o životu: ono što stavljamo u najdublji kutak

Ono što stavljamo u najdublji kutak svog bića – srce – na kraju se obelodani.

svog bića – srce – na kraju se obe-lodani. Ako sebe učimo dobroti i pravednosti, to nam se i vraća. Ako se prepustimo zlu i gresima, to će se i proizvesti u našem životu. Skoro da se podrazumeva da će oni koji žele da budu u carstvu nebeskom biti vrlo oprezni sa stvarima kojima posvećuju vreme i pažnju, jer te ih stvari na kraju menjaju.

NJEGOV IDENTITETTreće, o Isusu možemo naučiti mnogo ako razmišljamo o onome šta je On rekao o samom sebi. Te izjave su važne, jer kroz njih sazna-jemo kako je Isus sebe doživljavao. Ima dosta takvih izjava, naročito u Jevanđelju po Jovanu.

U Jovanu 5,17-18 Isus kaže: „Otac moj doslije čini, i ja činim.“3 „I zato još više gledahu Jevreji da ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i ocem svojijem nazivaše Boga i građaše se jednak Bogu“ (stih 18).

Ovde je vrlo jasno šta je Isus rekao o sebi. Čitajući to, direktno od Isusa saznajemo ko je On.

Isus nam govori da nije obično ljudsko biće poput nas. On je umesto toga u neposrednoj vezi sa večnošću, sa Bogom, koga naziva svojim Ocem. Da je Isus time hteo da kaže da je Božanstvo, jasno se vidi iz reakcije onih koji su Ga čuli. Oni su jako dobro shvatili šta On govori i smatrali su Njegov opis samog sebe bogohulnim i toliko uvredljivim da su hteli da Ga ubiju.

Ova Hristova izjava kojom otkriva ko je, predstavlja mesto gde nalazimo potvrdu hrišćanskog verovanja u božansku prirodu Isusa, istine koja je od presudne važnosti za Njegovu sposobnost da nam donese iskupljenje od greha.

NJEGOVE PROPOVEDIČetvrto, mnogo saznajemo o Isusu iz Njegovih opširnijih

13

smatrali normalnim. Dokazi su bili tako jaki da je Jovan neizostavno morao doći do tog zaključka.

Iz te epizode saznajemo mnogo o Isusu. On nije bio samo još jedno ljudsko biće. On je bio, da upotre-bimo Njegove reči, Sin Božji. To su jasno shvatali oni koji su bili povezani s Njim.

Metodi koje smo do sada pome-nuli u nastojanju da shvatimo kako se Isus otkriva u Bibliji su dosta jednostavni i nije ih teško pratiti. Oni nas uče o Isusu na očigledan i jasan način.

NJEGOVA PROROČANSTVAI na kraju, možemo otići na još jedno mesto u Svetom pismu da bismo saznali nešto o Isusu, koje je doduše malo složenije, ali nam može pružiti mnogo dodatnih podataka. Ono nastaje iz diskusije o konceptu Spasitelja, ili Mesije.

Hrišćani tvrde da u liku Isusa imamo ispunjenje mnogih različi-tih obećanja – naročito u Starom zavetu – o Mesiji koji će doći. Kad Isusa povežemo sa tim obeća-njima, imamo obilje informacija koje su zaista vredne: informacija koje idu unazad sve do 1. Knjige Mojsijeve gde je prvo obećanje Adamu i Evi, pošto su zgrešili, dato kroz prokletstvo bačeno na zmiju: „ I još mećem neprijatelj-stvo između tebe i žene i između sjemena tvojega i sjemena njezina; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati“ (1. Mojsijeva 3,15).

Ovde je ono u embrionalnoj formi, nagoveštaj prvog od mno-gih Isusovih obećanja o izbavljenju od prokletstva koje je došlo sa grehom.

Biblija nam na razne načine govori o Isusu. Biblija je grandi-ozna knjiga sa mnogo misaonih tokova, ali samo jednom cen-tralnom temom. Bog je odlučno delovao u istoriji kroz ličnost Isusa Hrista, preko koga mi imamo

predstavljaju dobru kombinaciju da sve istrpimo. Kroz ovu i druge priče mi upoznajemo Isusa.

Možemo, naravno, potražiti i druge priče o Isusu koje imaju dobru pouku, ali i dalje tražimo odgovor na naše početno pitanje: „Kako nam Biblija prikazuje Isusa?“

SVEDOČENJE DRUGIHPeto, o Isusu takođe možemo saznati iz komentara onih koji su bili sa Njim i koji su zahvaljujući tome stekli mišljenje o Njemu. Ovo svedočenje je važno jer dolazi od onih koji su tamo bili prisutni i posmatrali Isusa u stvarnom životu.

Jedan od najboljih i najsnažnijih u toj kategori je onaj koji je dao Jovan, voljeni učenik, u Jovanu 1,1-3. Za mnoge ljude ovako formulisane reči predstavljaju izazov jer je jezik pomalo čudan. Ali on otkriva ogromnu istinu: „U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ“ (stih 1).

Jovan Ga je, pošto je bio sa Isusom, video na delu, slušao Njegova učenja, posmatrao sve to u svetlu prihvaćenog Svetog pisma, i došao do zaključka da je Isus Bog, što je bio šamar svemu što bismo

spasenje. Budimo među onima koji istrajavaju u svojoj veri!

Predlozi za molitvu:

1. Molite se za istrajnost u čitanju o Isusu u Njegovoj Reči, kako biste upoznali našeg Spasitelja.

2. Molite se za želju da prou-čavate Bibliju s namerom da bolje upoznate Isusa.

3. Molite se da nas tako stvorena ljubav prema Isusu primora da i drugima govorimo o Njemu.

1 Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 462 orig.

Dejvid Tomas je dekan Teološkog fakulteta na Univerzitetu Vala Vala, Kolidž Plejs, Vašington, SAD.

Često se dešava da nas čak i neki mali problem navede da sumnjamo i jadikujemo, dok se istovremeno pitamo da li Bog uopšte brine za nas.

14

„U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ.“JOVAN 1,1.

15

PLATA ZA GREHBiblija počinje sa divnim prikazom Božjeg stvaralačkog remek-dela. Bog je sve savršeno zamislio i vladao je opšti sklad. U Edemu se nije znalo za patnju i smrt. Ali ljudska sloboda je zavisila od odanosti Bogu: time što su odabrali da ne poslušaju Boga, ljudima je dosuđeno da pate i umiru (1. Mojsijeva 2,16-17; Priče 16,25; Jakov 1,15). Adam i Eva su prognani iz Edemskog vrta, a sa njima je sve što je stvoreno umrljano grehom i pokvarenošću (1. Mojsijeva 3,16-24; Rimljanima 8,20-22). Mi, njihovi potomci, snosimo posledice toga sve do danas (Rimljanima 5,18).

Sveto pismo potvrđuje da smrt nije normalni ili prirodni deo života. U stvari, smrt je suprotnost prirodnog. Ona nije imala baš nikakvo mesto u Božjem savrše-nom svetu. Bog stvara i udahnjuje život (2. Mojsijeva 2,7; Jov 33,4; Jezekilj 37,5), dok smrt čini suprotno i uništava. Bolesti, ratovi i gladi su bolne posledice greha, koje na kraju dovode do smrti. Adamov greh je omogućio sotoni da uzurpira njegovo mesto vladara sveta (Jov 1,6; Matej 4,8-9; 2. Korinćanima 4,4). Pošto je „plata za grijeh smrt“ (Rimljanima 6,23), sotona je tvrdio da je njegovo pravo da smatra „sve koji su ležali u grobu... svojim zarobljenicima“.2 On je uspeo da izazove Mojsija da zgreši prema Bogu, što ga je koštalo ulaska u Obećanu zemlju (4. Mojsijeva 20,8-12). Ali kad se sotona pojavio da traži Mojsijevo telo, Hristos se umešao (Juda 9).

DAR BOŽJIMojsijeva vera u Božje obećanje ohrabrila ga je da izdrži decenije teškoća u pustinji. Svedočio je brojnim znacima Božje sile i moći; znao je da će se Bog držati svoje reči. Otkad je nastao greh, Bog

KELDI PAROŠI

Znajući da mu se smrt približava, Mojsije se popeo na vrh gore Navav sa pogledom na Obećanu zemlju. Odatle je mogao da sagleda zelene ravnice i vinograde, baš kao što je Bog i obećao.

Mojsije je kao mlad video stradanje Izrailja u Egiptu, video je kako su okrutno sa njima postupali, i odlučio da posluša Božji poziv da ih izvede iz ropstva. Ostavio je svoj život u raskoši i svetlu budućnost u Egiptu i umesto toga odabrao nešto drugo: „Volije stradati s narodom Božjim, negoli imati zemaljsku sladost grijeha“ (Jevrejima 11,25). Služio je kao skromni pastir i godinama strpljivo podnosio jadikovke Izrailja. Sada je bio suočen sa smrtnim časom, znajući da neće ući u Obećanu zemlju niti videti ispunjenje Božjeg obećanja Izraelu. Skoro se činilo da je njegov život žrtvovanja i teškoća bio uzaludan. Zbog toga je bio vrlo nesrećan.1

Ono što je Mojsije možda osećao u tom času odražavalo je sve što je iz osnova pogrešno na ovom svetu. Čini se da, bez obzira koliko se mi trudili, ljudi ostaju nezahvalni. Mi još uvek bespomoćno gledamo kako naši voljeni pate. I na kraju puta, svi se suočavamo sa najmoćni-jim nepijateljem, a to je smrt.

Srećom, Biblija baca svetlo na situaciju u našem svetu i daje nam veličanstvenu nadu.

Nadahnimo druge nadom u svetu bez nadeStradanja na ovom svetu nisu ništa u poređenju sa budućom slavom.

Četvrtak

16

Bog interveniše. Mada oči treba da su nam usmerene ka budućnosti, ipak imamo odgovornost i prema sadašnjosti.

To uključuje sagledavanje patnje svuda oko nas, „pružanje ramena za plakanje“ onima kojima treba uteha, davanje pomoći siromašnima. Tu spada i odanost Hristovom zakonu i verovanje „da je strah Gospodnji na život“ (Priče, 19,23; upor. 12,28).

I najzad, to znači deliti dobru vest o spasenju i našu nadu o budućoj slavi svima oko nas. Bez te poruke nade, ljudi će i pored najvećih napora ipak otići u grob. Ali mi možemo sa ushićenjem da proglasimo Hristovu pobedu nad smrću! Kroz veru u Njega možemo danas živeti mirno, znajući da nas Obećana zemlja čeka.

Predlozi za molitvu:

1. Molite se da nada koju gajimo prema Isusu upali plamen u našim srcima.

2. Molite Boga da nam pomogne da svoju nadu podelimo sa nekim svakoga dana.

3. Molite se za naše misionare širom sveta i naše lokalne crkve, dok tu nadu delimo sa drugima na konkretan način.

1 Elen G. Vajt, Stvaranje – patrijarsi i proroci, pogl. 432 Isto, str. 478 orig.

Keldi Paroši, iz Sao Paula u Brazilu diplomirala je teologiju u Adventističkom univerzitetskom centru u Sao Paulu. Trenutno radi na magistraturi iz religije na Univerzitetu Endrus u SAD.

24,17; 5. Mojsijeva 18,15; Isaija 53). Isusova misija je bila samo bljesak Božje moći nad grehom i smrću. Njegova čuda Ga prikazuju kao onog koji ljudima izmučenim bolestima i patnjama vraća snagu. Isterivanje zlih duhova pokazuje Njegovu moć nad silama zla.

Tek na krstu, međutim, pokazalo se puno značenje greha i smrti. Isus, bezgrešni Sin Božji, poneo je grehe celog sveta. Umro je sam, slomljen pod težinom potpunog odvajanja od Oca. Ali Isus je ustao trećeg dana, pokazujući moć koju ima nad smrću, obavijen večnim životom koji je Bog namenio Njegovom narodu.

Isusovo vaskrsenje je temelj naše vere. Da On nije ustao iz mrtvih, ne bi bilo razloga da verujemo u bolju budućnost (Jovan 11,25-26; 1. Korinćanima 15, 13-26). Ali pošto je On pobedio smrt, možemo biti sigurni da će se Hristos vratiti kako je obećano, da ponovo uspostavi svet u njegovoj prvobitnoj slavi. Od toga dana „smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe“ (Otkrivenje 21,4; upor. sa 1. Korinćanima 15, 51-53).

Mojsije je verovao ovom obećanju. On je znao da patnje ovog sveta nisu ništa prema slavnoj budućnosti koju nam je Bog pripremio. Zbog toga je ostao odan Bogu do samog kraja. I mada mu je bio uskraćen ulazak u Hanan, Hristos ga je priznao za svoje dete, blagoslovivši ga večnim životom (Jevrejima 11,26; upor. Rimljanima 8,18).

PRAKTIKOVANJE NADEU našem svetu greh, patnja i smrt normalne su pojave. Ipak, možemo biti sigurni da će Bog održati svoje obećanje da sve stvori iznova, zauvek eliminišući bol i smrt. Iako nema potrebe da očajavamo, ne treba da samo sedimo i čekamo da

nam je obećavao mnogo puta da će nas spasiti iz robovanja grehu i smrti, dajući nam dokaze o svojoj moći da ispuni to obećanje (5. Mojsijeva 7,9; Jevrejima 10,23). Isak je rođen uprkos starosti Avrama i Sare (1. Mojsijeva 12,2; 21,2-3). Izrael je na čudesan način izveden iz Egipta, prešavši Crveno more po suvom (2. Mojsijeva 2,23-25 i 14,29). Bog je održavao narod u pustinji 40 godina, svakodnevno ih hraneći manom (5. Mojsijeva 8, 1-10). Bezbroj puta Bog je spasao Izrael u bitkama: preko Isusa Navina, Devore, Gedeona i drugih.

Međutim, najveći dokaz da će Bog zaista ispuniti svoje obećanje je Isus. Mnogi delovi Starog zaveta, uključujući prvo obećanje o spasenju posle Adamovog i Evinog greha, ukazuju na budućeg Mesiju (1. Mojsijeva 3,15; 4. Mojsijeva

Otkad je nastao greh, Bog nam je obećavao mnogo puta da će nas spasiti iz robovanja grehu i smrti.

17

zbog zanemarivanja Božjeg zakona (Psalam 119,66) i nema „straha Gospodnjeg“ (Priče 1,7 i 2,5).

U svojoj milosti Bog obećava obnovu. Ropstvo će biti kao „pustinja“ gde će se Bog obratiti srcima svoje dece (Osija 2,14). On će tada slomiti snagu neprijatelja i učiniti da Njegov narod ponovo „leži bez straha“ (stih 18). Mesija će obnoviti Izrael, jer će biti ispunjen „znanjem“ zahvaljujući Svetom Duhu (Isaija 11,2). Sa pojavom Hrista, zemlja će biti ispunjena poznanjem Boga (Isaija 33,6; Avakum 2,14).

Sinovi Izraelovi trebalo je da proučavaju i razmišljaju o Božjem zakonu, da svedoče o zavetu sa Bogom, kako bi stekli to znanje. Mojsije je preporučivao: „I neka ti ove riječi koje ti ja zapovijedam danas budu u srcu tvom“ i „ veži ih sebi na ruku za znak, i neka ti budu kao počeonik među očima“ (5. Mojsijeva 6, 6 i 8). „Razmišlja-nje“ o Božjem zakonu oduševlja-valo je Psalmistu (Psalam 119,97). On ga je „sakrio u srcu svojemu da ti ne griješim“ (stih 11). To „znanje“ zavisi od razmišljanja o Božjim zapovestima i učenja da se radi dobro i odvraća od zla.

U tom smislu biblijska vera je jedno inteligentno i poučno iskustvo. Proučavanje, razmišljanje i naučavanje Božjeg zakona je pri-marna aktivnost kojom se znanje o tome šta je dobro, pravedno i sveto širi među Božjim narodom, a preko njega, potencijalno, na ceo svet. Božji narod je kao svetlo dok širi ovo znanje među ljudima koji ga okružuju.

Postoji očigledna sličnost između našeg vremena i Osijinog konteksta. Mada su upražnjavanje vere i čitanje Biblije danas nešto uobičajeno, etika i biblijske vred-nosti koje podstiču „strah Božji“ propadaju. Kako da zadržimo znanje o Bogu?

VANDERLEI DORNELES DA SILVA

Kad sam bio tinejdžer, na zidu sam pročitao sledeći grafit koji me je zbunio: „Sloboda nije dovoljna. Ono što ja želim još nema ime.“

Čini se da je naš svet dostigao ekstreme u relativiziranju. Ljudi žele kraj svakom autoritetu i tradiciji. Mnogi žele da slobodno menjaju sopstvenu anatomiju. Pluralizam neguje najrazličitija tumačenja Svetog pisma. Postmoderne teologije teže da rasture opresivne druš-tvene strukture, koje navodno Biblija podržava, i da podstaknu široku emancipaciju. Ljudska mišljenja prevladavaju na uštrb poznavanja božanske istine.

Kako možemo znati šta je dobro, a šta loše u ovo relativističko doba?

POZNAVANJE BOGAOsija je prorokovao plemenima severnog Izraela neposredno pred pad ovog carstva 722. p.n.e. Izrailj je bio prekršio svoj zavet sa Bogom i idolatrija je bacila državu u duboku krizu. Klanjanje zlatnom teletu (Osija 8,5-6; 10,5) koje je uveo Jerovoam I (1. Knjiga o carevima 12) podstaklo je nemoral, kao što se desilo na Sinaju (2. Mojsijeva 32, 6-7).

U toj krizi Gospod upozorava da će „Samarija opustjeti, jer se odmetnu od Boga svojega“ i „oni će pasti od mača“ (Osija 13,16). Izraelov pad se pripisuje nedostatku tri glavne vrline: „...Jer nema istine ni milosti ni znanja za Boga...“ (Osija 4,1), odsustvu „znanja“

Razlikovanje dobra od zlaOni koji proučavaju Sveto pismo znaju kako da donose mudre od-luke.

Petak

18

na Pismo kao na svoju zaštitu od uticaja lažnih učitelja i zavodljive moći duhova tame.“3 U kontekstu ovog napisa, falsifikat je tako sličan istini da je nemoguće razlikovati ih bez pomoći Svetog pisma.

Kako bi se suočili sa postmo-dernim relativizmom, Božji ljudi moraju održavati lični doživljaj Božje volje koju otkriva Njegova Reč. Iskustveno poznavanje nebeske etike date u Svetom pismu omogućuje nam da pravimo razliku između svetog i profanog, i da druge učimo kako da to rade.

Predlozi za molitvu:

1. Molite Boga da nam pomo-gne da se posvetimo redov-nom proučavanju Biblije.

2. Molite se da nas, kroz naše proučavanje Biblije, Gospod zaštiti od prevare.

3. Molite Boga da u naš život dovede druge ljude koji su željni istine, kako bismo svoje znanje o Njemu mogli podeliti s njima.

1 Elen G. Vajt, Velika borba, str. 625 orig.2 Isto, str. 69 orig.3 Isto, str. 593 orig.

Vanderlei Dorneles da Silva radi kao crkveni pastor, urednik i učitelj. On je koordinator studija teologije u Adventističkom univerzitetskom centru Sao Paulo, Brazil.

Odbacivaje tog znanja ljude navodi „da čine što ne valja“ i „budu napunjeni svake nepravde, bluda, zloće, lakomstva, pakosti...“ (Rimljanima 1,28-29).

S druge strane, poznavanje Boga vodi do „jedinstva vjere“ i „čovjeka savršena, u mjeru rasta visine Hristove“ (Efescima 4,13).

Zašto ne bismo poželeli da imamo Božji zakon u svojim srcima?

LJUBAV PREMA ISTINIImajući na umu kraj vremena, Pavle proriče da će se Sveti duh povući sa zemlje. Razlog tome je što su oni koji odbacuju istinu toliko dezorijentisani da „vjeruju laži“, „uživaju u nepravdi“ i smatraju nepravedne božanskim (2. Solunjanima 2,7-11; 4; vidi Otkrivenje 13,3-4).

Elen Vajt ponavlja Pavlove reči pišući: „Samo oni koji su marljivo proučavali Pisma i koji su stekli ljubav prema istini biće zaštićeni od ove snažne obmane koja će zarobiti svet.“1

Obično propovedanje Biblije i čitanje priča nisu dovoljni da se suprotstave složenosti današnjeg relativizma i etici koja nestaje. Strah od Boga zavisi od razmišlja-nja o Božjem zakonu, koji je dat da nas vodi u moralnim i etičkim odlukama i izborima.

Kao što je to učinio psalmista (Psalam 119,97 i 113), Božji narod je pozvan da „ljubi“ istinu. Oni koji vole Božju Reč čeznu da je prouče što temeljnije, da se njome hrane i da joj se povinuju. U stvari, biblijska istina se uči i voli kad joj je čovek poslušan.

Elen Vajt dodaje: „Proučavanje Pisma je od Boga određeno sredstvo kojim se ljudi mogu dovesti u blisku vezu sa svojim Stvoriteljem, da jasnije upoznaju Njegovu volju.“2 Prema njoj, „pri-padnici Božjeg naroda upućeni su

NAUČAVANJE ZNANJAU Izraelu se znanje o Bogu prenosilo kroz bogosluženja i rad sveštenika, čije usne treba „da čuvaju znanje“ i „zakon da se traži iz njegovijeh usta“ (Malahija 2,7).

Poučavanje Božjoj volji je stalna aktivnost. U hramu, osim rituala, bogosluženje je imalo svrhu da poučava vernike. David je odvo-jio sinove Asafove, Emanove i Jedutunove „koji će prorokovati uz gusle i psaltire i kimvale (1. Knjiga dnevnika 25,1). U sinagogama, služenje Bogu je bilo sinonim za proučavanje Božjeg zakona.

U Novom zavetu, znanje o Bogu se otkriva u učenju Isusa Hrista (Luka 1,77) i apostola, zasnovano na Svetom pismu (2. Timotiju 3,16). Jovan kaže da „život vječni“ podrazumeva „poznavanje“ Boga i Isusa Hrista (Jovan 17,3). Pavle smatra znanje o Bogu sadržajem prave vere (Kološanima 1,9).

Oni koji vole Božju Reč čeznu da je prouče što temeljnije, da se njome hrane i da joj se povinuju.

19

ELEN G. VAJT

„Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.“ (Isaija 8,20). Pripadnici Božjeg naroda

upućeni su na Pismo kao na svoju zaštitu od uticaja lažnih učitelja i zavodljivih moći duhova tame.

Sotona se služi svim sredstvima da spreči ljude da steknu poznavanje Biblije, jer njene jasne izjave otkrivaju njegove prevare. Prilikom svakog oživljavanja Božjeg dela, knez zla pojačava svoju delatnost, a upravo sada ulaže poslednje napore u završnoj borbi protiv Hrista i Njegovih sledbe-nika.

Poslednja velika obmana uskoro će se odigrati pred našim očima. Antihrist treba da učini svoja čudesna dela svima na vidiku. Falsifikat će biti tako sličan originalu da niko neće biti u stanju, osim uz pomoć Svetoga pisma da uoči razliku među njima. Zato svaku izjavu i svako čudo

Važnost Svetog pisma za kraj vremena

Druga subota

Čvrsto se držati Svetog pisma neophodno je da bismo ostali hrišćani.

20

Sotona neprestano nastoji da čovekovu pažnju usmeri na ljude umesto na Boga. On navodi ljude da gledaju na biskupe, sveštenike, profesore teologije kao na svoje vođe, umesto da sami istražuju Pismo i ustanove šta je njihova dužnost. Sotona, upravljujući mislima tih vođa, može da utiče na mnoštvo i da ga usmerava prema svojoj volji.

Kada je Hristos došao da izgovori reči života, narod ga je radosno slušao, i mnogi, čak i među sveštenicima i glavarima, poverovali su u Njega. Međutim, svešteničke starešine i vodeći ljudi u narodu odlučili su da osude i odbace Njegova učenja. Iako su doživeli neuspeh u naporima da pronađu neku optužbu protiv Njega, iako nisu mogli da ne osete božansku silu i mudrost kojima su bile praćene Njegove reči, stavili su na sebe oklop svojih predrasuda, i odbacili najjasnije dokaze Njegovog mesijanstva, jer bi u protivnom morali da postanu Njegovi učenici. Ovi Isusovi protivnici bili su ličnosti koje su ljudi uz naroda od svojih malih nogu bili naučeni da poštuju, pred čijim su autoritetom navikli da saginju glavu. Zato su se i pitali: „Kako to da naši glavari i učeni književnici ne veruju u Isusa? Zar ga ti pobožni ljudi ne bi prihvatili kada bi zaista bio Hristos?“ Upravo

istine kao da im nikada nisu ni bile otkrivene. Sotona se trudi da im ukrade svaku misao koja bi ih mogla umudriti za spasenje, pa će ih vreme nevolje zateći potpuno nespremne.

MOĆNA DOKTRINA JE ZANEMARENAKada šalje opomene koje su toliko važne da su predstavljene anđe-lima koji lete posred neba, Bog od svake razumne osobe očekuje da ih posluša. Strašne kazne izrečene protiv onih koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni (Otkrivenje 14,9-11), treba da pokrenu sve ljude da marljivo proučavaju proročanstva da bi pronašli šta znači žig zveri i kako mogu da ga izbegnu.

Međutim, mnoštvo ljudi zatvara svoje uši da ne čuje istinu i okreće se nestvarnim pričama. Apostol Pavle izjavljuje, govoreći o posled-njim danima: „Jer će doći vrijeme kada zdrave nauke neće slušati, nego će po svojijem željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe“(2. Timotiju 4,3). Takvo vreme je nastupilo. Mnogi ljudi ne žele da čuju biblijsku istinu, zbog toga što se suprotstavlja željama njihovog grešnog, svetovnošću obuzetog srca, pa im sotona šalje prevare za kojima čeznu.

Međutim, Bog će na zemlji ipak imati svoj narod koji će uzdizati Bibliju i samo Bibliju kao merilo svake nauke i osnovu svih reformi. Mišljenje učenih ljudi, naučni zaključci, razna kreda ili odluke crkvenih sabora, isto tako mnogo-brojni i neusaglašeni kao i Crkve koje ih zastupaju, glas većine – ni jedno od toga niti sve zajedno ne može biti dokaz za ili protiv bilo koje tačke verovanja. Pre nego što prihvatimo bilo koju nauku ili pravilo, moramo kao njegovu potvrdu, zahtevati ono jasno „Tako govori Gospod!“

treba oceniti na temelju njegovog svedočenja.

Oni koji se budu trudili da poslušaju sve Božje zapovesti, suočiće se s protivljenjem i ismeja-vanjem. Moći će da opstanu jedino u Bogu. Da bi izdržali nevolje koje su pred njima, moraju da upoznaju Božju volju onako kako je otkrivena u Njegovoj reči, jer Boga mogu da poštuju jedino kad pravilno shvate Njegov karakter, Njegovu vladavinu, Njegove namere, i kada se ponašaju u skladu sa tim saznanjima. Niko osim onih koji su ojačali svoj um biblijskim istinama, neće opstati u poslednjem velikom sukobu.

Svaka duša biće stavljena na probu – da li će više slušati Boga ili ljude? Odlučujući trenutak je pred vratima. Da li su naše stope utvrđene na steni Božje nepro-menljive Reči? Da li smo spremni da hrabro ustanemo u odbranu Božjih zapovesti i vere Isusove?

Spasitelj je pre svoga raspeća objasnio svojim učenicima da treba da bude pogubljen, ali i da ustane iz groba, i anđeli su tom prilikom bili prisutni da Njegove reči utisnu u misli i srca učenika. Međutim, oni su očekivali zemaljsko oslobođenje od rimskog jarma, i nisu mogli da podnesu misao da će Onaj u koga su polagali sve svoje nade pretrpeti sramotnu smrt. Reči koje je trebalo da zapamte, prognali su iz svojih misli, i kad je nastupilo vreme probe, nisu bili spremni. Isusova smrt potpuno je uništila njihovu nadu kao da im nikada nije govorio o njoj.

I pred nama je budućnost osvetljena u proročanstvima isto tako jasno kao i pred učenicima posle Njegovih reči. Događaji povezani s krajem vremena milosti i delom pripreme za vreme nevolje jasno su nam prikazani. Međutim, mnogi ljudi ne razumeju ove važne

Kada je Hristos došao da izgovori reči života, narod ga je radosno slušao.

21

zemlji. Ali čak ni slučaj ovih ljudi nije potpuno beznadežan...

Kad bude stiglo vreme probe, pokazaće se ko je prihvatio Božju Reč kao svoje životno pravilo. U leto ne postoje velike razlike između listopadnog i zimzelenog drveća, ali kada dunu zimski vetrovi, zimzeleno drveće ostaje nepromenjeno, a svako drugo gubi lišće.

Tako se i danas nedosledni ver-nik možda ne može razlikovati od stvarnog hrišćanina, ali će uskoro nastati vreme kada će razlika postati vidljiva. Kada se podigne protivljenje, kada se licemerna verska revnost i netrpeljivost raspale, kada progonstva počnu da se ponavljaju, mlaki i licemerni počeće da se kolebaju i odbacuju svoju veru, ali pravi hrišćanin ostaće čvrst kao stena, njegova vera postaće još jača, njegova nada još blistavija nego u danima blagostanja.

Predlozi za molitvu:

1. Molimo se da nas, dok pro-učavamo Božju Reč, Njegov Duh odvede do ljudi s kojima možemo podeliti Njegovu ljubav.

2. Molimo se da nas tako očara Božji karakter da svetovna zabava izgubi svu privlač-nost.

3. Molimo se da nam proučava-nje Božje Reči otvori oči da vidimo one kojima možemo služiti.

Ovaj članak je izvod iz knjige Elen G. Vajt, Velika borba, str. 593-602. Adventisti sedmog dana smatraju da je Elen G. Vajt (1827-1915) ispolja-vala biblijski dar proroštva tokom više od 70 godina svoje javne službe.

istražuje Pismo. Bez obzira koliko su jaka njegova uverenja, koliko god da je uveren da njegov pro-povednik zna šta je istina, to nije temelj na kome bi trebalo da zida. On ima kartu na kojoj je označen svaki putokaz na njegovom putu prema Nebu i zato ne sme da nagađa ili da pretpostavlja...

Živimo u najsvečanijem razdoblju istorije ovoga sveta. Sudbina čovečanstva koje živi na ovoj Zemlji uskoro će biti odlu-čena. Naše buduće blagostanje, ali i spasenje drugih duša zavise od puta kojim sada idemo. Nama je neophodno vođstvo Duha istine. Svaki Hristov sledbenik treba ozbiljno da se upita: „Gospode, šta želiš da činim?“

Mi se u postu i molitvi moramo poniziti pred Gospodom, duboko razmišljati o Njegovoj Reči, a posebno o prizorima suda. Sada treba da težimo za dubokim i živim iskustvom u onome što je Božje. Nemamo vremena za gubljenje. Događaji od životne važnosti zbivaju se svuda oko nas, nalazimo se na sotoninom začaranom tlu. Božji stražari, nemojte spavati, neprijatelj je blizu i vreba, spreman u svakom trenutku da ukoliko zadremate ili postanete nemarni, skoči na vas i da vas učini svojim plenom.

Mnogi su obmanuti u pogledu svog stvarnog položaja pred Bogom. Zadovoljni su što nisu učinili zla dela, a zaboravljaju da prebroje dobra i plemenita dela koja Bog očekuje od njih, a koja su zanemarili da učine. Nije dovoljno što su postali stabla u Gospodnjem vrtu. Oni treba da odgovore na Njegova očekivanja i donesu rod. On ih smatra odgovornim za sve što su propustili da postignu, za sva dobra dela koja su mogli da učine uz Njegovu blagodat koja im daje snagu. U nebeskim knjigama zapisani su kao stabla koja smetaju

je uticaj ovakvih učitelja naveo jevrejski narod da odbaci svoga Otkupitelja.

Duh koji je pokretao ove sveštenike i glavare i danas utiče na mnoge koji se hvale svojom pobožnošću. Oni odbijaju da ispitaju biblijska svedočanstva koja se odnose na posebne istine za naše vreme. Ukazuju na svoju brojnost, bogatstvo i ugled, i prezrivo gledaju na predstavnike istine kao na malobrojne, siro-mašne i neugledne, kao na ljude koje njihova vera odvaja od sveta.

Hristos je prorekao da nezako-nito prisvajanje vlasti, svojstveno književnicima i farisejima, neće nestati posle rasejanja Jevreja. On je proročki gledao na buduće delo uzdizanja ljudskog autoriteta, na njegov pokušaj da zavlada ljudskom savešću, što se tokom svih vremena pokazalo kao strašno prokletstvo za Crkvu. Njegova teška osuda upućena književnicima i farisejima, Njegova opomena narodu da ne sledi svoje slepe vođe, zapisane su i kao opomena budućim naraštajima...

RAZLOG ZA DAVANJE REČIBog nam je dao svoju Reč da bismo se upoznali s njenim učenjem i saznali šta On traži od nas. Kada je neki zakonik došao Isusu i postavio mu pitanje: „Šta da činim da dobijem život večni?“ Spasitelj mu je usmerio pažnju na Pismo, govoreći: „Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš?“ Neznanje neće opravdati ni stare ni mlade, niti ih osloboditi kazne propisane za kršenje Božjeg zakona; jer imaju u rukama veran prepis toga Zakona, njegovih načela i zahteva.

Nije dovoljno imati dobre namere, nije dovoljno činiti samo ono što čovek smatra da je pravo ili što mu je propovednik rekao da je pravo. Njegovo spasenje je u pitanju, i zato svako mora da

22

Džuli Veslejk je nekadašnja učiteljica i direktorka Dečijeg odeljenja Južnopacifičke divizije. Ulaže veliku energiju u crkveno i porodično versko obrazovanje dece.

Traženje blaga u Božjoj reči

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Biblija je kao mapa za pronalaženje zakopanog blaga. Dok ove sedmice budemo zajedno čitali Bibliju, iskopa-vaćemo tekstove koji nas uče o:

Blagu u Bibliji

Oslanjanju na Bibliju

Istraživanju reči

Primeni Biblije

Upoznavanju Isusa

Shvatanju nade

Razlikovanju dobrog i lošeg

Ohrabrenju

D Ž U L I V E S L E J K

23

Jer tamo gde je naše blago, tamo su i naša srca.

U priči iz Mateja 13,44-46 Isus govori svojim učenicima da je nebo kao blago sakriveno u polju. Možda biste poželeli da prodate sve što imate kako biste kupili to polje i došli do blaga. Radost zbog boravka sa Isusom na nebu i večni život s Njim isto su tako dragoceni. Kako bismo stigli do carstva nebeskog, rado ćemo se odreći mnogo čega u svom životu i više vremena provoditi u čitanju Biblije.

Hajde da razgovaramo Na šta biste mogli utrošiti svoje vreme i novac kako biste došli do blaga koje nudi Biblija?

Hajde da se molimoZamolite Isusa da vam pomogne da pronađete velike dragocenosti u Njegovoj Reči, koje su vam potrebne da biste živeli u pobož-nosti. Zahvalite Mu na dragoceno-stima koje vam je već dao.

Hajde da nešto uradimoNacrtajte mapu sakrivenog blaga oko svoje sobe, crkve ili kuće. Sakrijte tekstove iz Biblije i na mapi naznačite kako stići do njih. Kad ih vaši prijatelji i članovi porodice pronađu, čitajte ih zajedno.

Zašto nam je Biblija dragocena?Dragoceni tekst: „Nego sabirajte sebi blago na nebu, gdje ni moljac ni rđa ne kvari, i gdje lupeži ne potkopavaju i ne kradu. Jer gdje je vaše blago, ondje će biti i srce vaše“ (Matej 6,20-21).

Džema je napravila specijalnu kutijicu i ukrasila je sličicama. Želela je da je pokloni baki, jer je mnogo volela baku. Džema je tačno znala gde će je staviti. Već je bila primetila gde baka

odlaže svoje dragocenosti, pa je kutijicu pažljivo stavila na policu pored nekih drugih ukrasa i fotografija koje je baka volela da posmatra.

Na toj polici bila je i jedna knjiga. Džema je pomislila da to mora biti neka posebna knjiga, jer je bila na posebnoj polici. Ali kad je otvorila knjigu, ozbiljno se zabrinula jer je neko pisao po knjizi i podvlačio neke reči i pasuse. Džema je znala da se nikad ne sme pisati ili crtati po knjigama, pa je upitala baku zašto je njena specijalna knjiga bila ispodvlačena i ispisana.

Baka joj je objasnila da je to zaista jedna posebna knjiga. Ona se zove Biblija. Baka je rekla da je čita svakog dana. Reči u njoj, a naročito one podvučene, predstavljaju blago koje ona želi da zapamti, jer je povezuju sa Isusom i Njegovom ljubavlju prema njoj. Baka joj je kazala da joj te reči pokazuju kako da voli Isusa i kako da Mu bude nalik. Te poruke joj daju svrhu svakog dana i nadu u budućnost. Baka je objasnila da ne može da živi bez čitanja poruka koje joj Bog daje svaki dan.

Džema se uzbudila. I ona je želela da zavoli Isusa i sazna više o Njemu. Želela je da dragocene reči učine njen život srećnijim. Zato je zamolila baku da joj pokaže kako da čita i razume Bibliju, i da živi sa Isusom kao sa svojim najboljim prijateljem.

Baka se takođe uzbudila. Rekla je da ništa nije važnije od deljenja sa nekim reči iz Biblije. Objasnila je da je Biblija kao jedna mapa zakopanog blaga, i kad provodiš vreme čitajući Bibliju, to je kao da kopaš u potrazi

za zlatom, srebrom ili dragim kamenjem.U Mateju 6,19-21 Isus nam

govori da ne provodimo život u nastojanju da se dočepamo

blaga ovde na zemlji. Umesto toga, treba da

svoje vreme i novac trošimo na ono na šta bi Isus voleo da ih trošimo, tako da naše blago bude na nebu.

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Prva subota

24

Baka je upitala Džemu da li zna šta je poverenje. Džema je rekla da je to nešto kao kad veruje da će je tata uhvatiti, pošto joj je rekao da skoči u dublji deo bazena.

Baka je rekla da čitanje Biblije, verovanje u ono što tamo piše, dolazi od Boga; a raditi ono što ona kaže je kao čitanje i pridrža-vanje recepta sa verom da ćeš tako ispeći dobar kolač.

Hajde da razgovaramoZa koje od nekih knjiga i pro-grama koje ste pročitali ili videli znate da nisu stvarni? Koje knjige i programe imate koji su stvarni i istiniti?

Hajde da se molimoMolite Isusa da vam pomogne da se usredsredite na biblijske priče koje će vam pomoći da se razvijate, umesto na neistinite priče koje su čista zabava.

Hajde da nešto uradimoPoređajte stolice po sobi da budu kao prepreke. Napišite uputstva za kretanje koja će neko čitati naglas kako bi pomogao osobi vezanih očiju da savlada sve prepreke na putu. Na primer, napišite koliko koraka ulevo, koliko udesno i koliko koraka napred treba ta osoba da napravi kako bi se bezbedno kretala.

Čitajte Bibliju – može joj se verovatiDragoceni tekst: „I budući da iz malena umiješ sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenije u Hrista Isusa. Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi“ (2. Timotiju 3,15-16).

Baka je pokazala Džemi gde piše da je Biblija Božja knjiga. Ona se zove Sveto pismo zato što nam govori o Bogu i kako da Mu predamo svoje srce i živimo za Njega. Baka je objasnila da Biblija u

stvari nije jedna knjiga, već 66 manjih, koje su napisali razni ljudi, pošto im je Bog prethodno dao ideje i reči. Ljudi su zapisivali ono što se davno desilo, a neki su pisali i o Isusovom boravku na zemlji. Neki su pisali pesme ili poeme, a neki o onome što će se desiti u budućnosti.

Biblija nam govori da poruke u Bibliji nisu došle iz sopstvene mašte pisaca. „Jer nikad proroštvo ne bi od čovječije volje, nego naučeni od svetoga Duha govoriše sveti Božiji ljudi“ (2. Petrova 1,21).

Jedna knjiga u Bibliji govori nam o dečaku po imenu Timotije koji je u Bibliji pronašao blago. On je Bibliju otkrio zahvaljujući svojoj majci Evnikiji i svojoj baki Loidi. One su znale koliko su dragocene reči Biblije i odlučile da je najvažnije da sa Timotijem sednu svakog dana i da ga uče kako da u Bibliji „traži skriveno blago“ i svoje srce preda Isusu.

Pošto je Bibliju nadahnuo Bog, Timotije je počeo da veruje u Isusa koji mu je davao hrabrost.

Ljudi u Solunu verovali su Silvanu i Timotiju kad su im govorili o blagu koje krije Biblija, te su ostavili svoje idole i počeli da vole Isusa, živog Boga. Pavle je zbog toga zahvaljivao Bogu. Pisao je Solunjanima sledeće: „Toga radi i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka što vi primivši od nas riječ čuvenja Božijega primiste ne kao riječ čovječiju, nego (kao što zaista jest) riječ Božiju, koja i čini u vama koji vjerujete“ (1. Solunjanima 2,13).

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Nedelja

25

Bog nas voli toliko da će nas tražiti kao što pastir traži jagnje koje je odlutalo, izgubilo se i ne može da nađe put do kuće. Bog je i mapa skrivenog blaga i samo blago.

Dragi Isuse, hvala Ti što nas voliš, čak i ako mi to ne zaslužu-jemo. Pomozi nam da vidimo Tvoju ljubav u svemu što čitamo u Bibliji.

Hajde da razgovaramoNa koje druge načine možeš da primiš biblijsku poruku osim čitanja?

Hajde da se molimoMolite Boga da vam otkrije svoj plan za vaš život dok verno proučavate Njegovu Reč.

Hajde da nešto uradimoDizajnirajte i napravite posebne naočare za čitanje Biblije. „Bog je ljubav", zovu se te naočare. Možete ih napraviti od kartona i providne plastike ili celofana. Ili ih možete napraviti tako što ćete saviti čistače za lulu.

Istraživanje Biblije –Kako ja čitam BiblijuDragoceni tekst: „Tako nije volja oca vašega nebeskoga da pogine jedan od ovijeh malijeh“ (Matej 18,14).

Džema je ispričala baki kako je jednom sa mamom istraživala novi zoo-park i kako nisu mogle da pronađu mesto gde se drže ptice. Morale su da stanu i na mapi pronađu

uputstva kako da krenu pravim putem. Bilo je smešno, jer su zapravo išle u krug, a kavez sa pticama je bio na samo pet minuta od njih.

Baka se nasmejala i rekla da to liči na neke ljude koji pokušavaju da nađu Boga i Njegovu nameru i radost u svom životu. Ponekad svuda traže i pokušavaju mnoge stvari, ali Bog je u stvari tako blizu. Samo treba da čitaju svoje Biblije. Mnogi ljudi misle da je Bibliju previše teško čitati, da je ona suviše komplikovana. Oni ponekad ne veruju da je Biblija zaista Božja Reč za njih. Ponekad misle i da je Biblija prepuna pravila.

Najbolji način da se počne sa proučavanjem Biblije jeste da se prvo pomolimo. Božji Sveti Duh pomoći će nam da razumemo ono što čitamo.Kad se Isus vratio na nebo, obećao je da će poslati „Duha istine“ da zauvek bude s nama. „Duha istine, kojega svijet ne može primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti“, reče On (Jovan 14,17).

Dragi Isuse, molim Te da mi danas pomogneš da razumem ono što čitam u Tvojoj Reči – Bibliji.

Baka je rekla Džemi da bi želela da joj dâ svoje specijalne naočare za čitanje Biblije, jer kad bi ih stavila, videla bi ko je Bog i kakav je. Kad bi takve naočare postojale, one bi nam pokazale da je najvažnije kod Boga to što nas On voli. Kad istražujemo sve te silne reči u Bibliji potrebno je da nosimo svoje naočare koje se zovu „Bog je ljubav“. Lako je videti Božju ljubav u ovom stihu: „I mi poznasmo i vjerovasmo ljubav koju Bog ima k nama. Bog je ljubav, i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji“ (1. Jovanova 4,16). „Da imamo mi ljubav k njemu, jer on najprije pokaza ljubav k nama“ (1. Jovanova 4,19).

Glavna poruka Božje ljubavi u Bibliji jeste da je On poslao svog Sina Isusa da umre umesto nas: „Jer je sin čovječij došao da nađe i spase što je izgubljeno“ (Luka 19,10).

26

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Ponedeljak

Hajde da razgovaramoAko biste mogli da provedete dan sa Isusom, o čemu biste pričali? Kuda biste išli? Šta biste radili?

Hajde da se molimoMolite Isusa da vam danas poša-lje nekoga s kim biste podelili nešto od blaga koje ste otkrili u Bibliji.

Hajde da nešto uradimoProučavajte životni ciklus leptira monarha ili žabe. Uočite velike promene koje nastaju usled Božje moći. I mi imamo tu moć menja-nja ako to zatražimo i ako smo povezani sa Isusom zahvaljujući Bibliji.

Primenjivanje Božjeg blaga – Biblija me u tome vodiDragoceni tekst: „Ja sam čokot a vi loze: i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi plod; jer bez mene ne možete činiti ništa“ (Jovan 15,5).

Džema je zapravo volela da pravi razne stvari za ljude i da pomaže u kući i u školi. Ali ponekad joj se nije pomagalo, a ponekad bi osetila da je pogrešno postupila kad bi je ljudi

razbesneli ili rastužili. Rekla je da se povremeno zaista trudi, ali se čini da to ne pomaže. Pitala se da li će joj biblijska blaga pomoći da više voli ljude i da donosi prave odluke.

Baka ju je tešila da svi prave greške i da blaga o kojima čitamo u Bibliji mogu biti od pomoći. Prvo biblijsko blago koje treba zapamtiti jeste da čak i ako se ne osećamo promenjenim, potrebno je da i dalje čitamo Bibliju. Isus je rekao svojim učenicima da je ona kao vinova loza: dokle god su grane (mi) povezane sa čokotom (Isus), rađaće divnim groz-dovima (Jovan 15,5). Tako se i mi svakog dana moramo povezivati sa Isusom čitajući Bibliju. Ta veza nam pomaže da postupamo sličnije Isusu i da svakodnevno donosimo ispravne odluke. Kad loza donese plod, i drugi će uživati jedući ga. Kad mi urodimo plodom zbog otkrivanja blaga u Bibliji, možemo biti blagoslov za druge ljude.

To je kao priča koje se Džema sećala iz Biblije o mladoj izraelskoj robinji koja je svom gospodaru govorila o isceliteljskoj Božjoj moći kad je bio bolestan. Pošto joj je bilo stalo da svoje znanje o Bogu koje je stekla prou-čavajući blaga Biblije podeli sa drugima, njen gospodar, kapetan Neman, se izlečio. Možete ovu priču pročitati u 2. Knjizi o carevima 5,1-14.

Baka je objasnila da sve dobre stvari dolaze od Isusa i da treba da Mu zahvaljujemo što nam pomaže. „Blagosloven Bog i otac Gospoda našega Isusa Hrista, otac milosti i Bog svake utjehe, koji nas utješava u svakoj nevolji našoj, da bismo mogli utješiti one koji su u svakoj nevolji utjehom kojom nas same Bog utješava“ (2. Korinćanima 1,3-4).

Džema je stvarno želela da bude poput Isusa. Baka joj je objasnila da je za to potreban ceo život, i da samo kroz svakodnevno čitanje i molitvu možemo u tome malo-pomalo napre-dovati: „Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u to isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjega Duha“ (2. Korinćanima 3,18).

Ostanite povezani sa Isusom kroz čitanje Njegovih reči i On će vam dati svoje srce, svoj glas, svoje ruke i svoje noge kako biste mogli da podelite Njegovu ljubav sa drugima.

27

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Utorak

Jagnje Božje: Jovan 1,29 i 36Alfa i Omega: Otkrivenje 22,13.Hleb života: Jovan 6,35.

Hajde da razgovaramoOtkrijte šta znači vaše ime i zašto su vam ga dali?

Hajde da se molimoZamolite Isusa da vam pomogne da shvatite značenje svih Njego-vih imena dok proučavate Reč Božju.

Hajde da nešto uradimoNapišite Isusova imena na trakama papira iste dužine. Od njih napravite papirni lanac koji ćete obesiti između Isusove slike i slike na kojoj ste vi sa svojom porodicom.

Biblija mi pokazuje IsusaDragoceni tekst: „Pa će roditi sina, i nadjeni mi ime Isus; jer će on izbaviti svoj narod od grijeha njihovijeh“ (Matej 1,21).

Zanimljivo je saznati zašto smo dobili svoja imena i šta ona znače. Džema je bila uzbuđena kad je saznala da njeno ime na francu-skom znači „dragulj“, a na engleskom „dragi kamen“. Kad je rođen

Božji Sin, anđeo Gospodnji se pojavio i rekao Njegovom zemaljskom ocu Josifu da Mu dâ ime „Isus“. Bog je to ime posebno izabrao, jer označava da će On biti Spasitelj sveta.

Biblija koristi mnoga imena za Isusa i ona sva otkrivaju ko je On, Njegov karakter i Njegovu misiju. Baka je zamolila Džemu da joj donese Bibliju kako bi zajedno pretražile stihove i pronašle razna imena za Isusa. Onda su na papiru zapisale sva ta imena. Evo nekih od njih:

Emanuilo, Matej 1,23: „Eto, djevojka će zatrudnjeti, i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo koje će reći: s nama Bog.“ Bog nije želeo da bude neki udaljeni Bog, On je želeo da živi s nama. Isus je bio Bog na zemlji.

Sin Božji, Jovan 3,16: „Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.“

Na krštenju Isusovom, Bog je potvrdio da je Isus Njegov Sin: „I glas dođe s neba: ti si sin moj ljubazni koji je po mojoj volji“ (Marko 1,11).

Sin čovečiji, Marko 10,45: „Jer sin čovječij nije došao da mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.“ Isusa takođe nazivaju Sinom čovječijim. Isus je bio Bog, ali Ga je rodila zemaljska mati, Marija. Ono što Isusa čini vrlo posebnim je to što je On bio i sin čovečiji i sin Božji.

Reč Božja, Jovan 1,1 i 14: „U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ.“ „I riječ postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine; i vidjesmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca.“ Isus nam je otkrio Boga. On je bio Reč Božja. U početku, On je rečju stvorio svet! „Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen prije svake tvari. Jer kroz njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji...“ (Kološanima 1,15-16). Isus ne samo da je nadahnuo pisce Biblije, koja je za nas Božja Reč, već Isus jeste Reč Božja. Ako poznajemo Njega, poznajemo i Boga.

U Bibliji ima još mnogo više imena za Isusa. Zamolite roditelje ili učitelje da vam pomognu da otkrijete neka od njih. Evo nekoliko mesta od kojih možete krenuti:

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Sreda

28

to. Baka se tako obradovala kad je čula da Džema sa uzbuđenjem čeka da Isus dođe. „Mi imamo divnu nadu, Džema“, rekla je baka. „To je nada koja mi ispu-njava srce radošću. To je nada da će se Isus jednog dana pojaviti na nebu i da će čak probuditi umrle koji su Ga voleli.“

„A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospo-dom biti“ (1. Solunjanima 4,17).

Džema je rekla da ne može više da čeka. A možete li vi?

Hajde da razgovaramoKako objašnjavate nadu drugom dečaku ili devojčici?

Hajde da se molimoZamolite Isusa da vam dâ ljubav prema Njemu svakog dana, tako da odete sa Njim na nebo kad ponovo dođe.

Hajde da nešto uradimoNapravite kutiju za obećanja. Izradite malu kutiju i ukrasite je crtežima i nalepnicama. Isecite komadiće papira iste veličine i na njima napišite svoje omiljene tekstove u kojima se govori o nadi. Smotajte ih i stavljajte u kutiju sve dok se ne napuni. Pročitajte po jedan tekst svakog dana ili dajte kutiju obećanja nekom prijatelju.

Razumevanje nade kao posebnog blagaDragoceni tekst: „Jer što se naprijed napisa za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utjehom pisma nad imamo“ (Rimljanima 15,4).

Džema je volela školu, ali se uvek radovala praznicima. Ove godine će leteti u posetu baki. Mama je kupila karte neko-liko meseci pre puta, a Džemi se činilo kao da praznik nikad

neće doći. To je i kazala baki preko telefona.Baka je pokušala da ohrabri Džemu. Objasnila joj je da se očekivanje

nečega zove nada. Planiraš to, kupiš karte, spakuješ stvari. I baka bi takođe želela da su praznici već stigli. Obećala je da će Džemu čvrsto zagrliti na aerodromu.

Baka i Džema su takođe razgovarale o nadi koju daje Biblija. Pošto su Adam i Eva odlučili da poslušaju sotonu, u Rimljanima 1,25 se kaže da su ljudi počeli „većma poštovati i posluživati tvar nego tvorca“. Ljudi su počeli da rade mnoge stvari koje su bile pogrešne i štetne, ne provodeći vreme u učenju o Bogu i kako da Mu veruju. Ali pošto nas Bog toliko voli, On je napravio plan kako da spase one koji Mu se obrate. Božji plan će sprečiti da sotona i greh nanose štetu ljudima. Božji Sin, Isus, doći će na zemlju kao novorođenče. Iako nije učinio ništa pogrešno, On je umro za naše grehe, tako da bi nam bilo oprošteno i da bismo živeli sa Isusom na nebu zauvek. Božja ljubav nam daje nadu da ćemo otići na nebo i tamo živeti s Njim zauvek. Baka je podelila sa Džemom ovaj dragoceni tekst, gde Isus kaže:

„Da se ne plaši srce vaše, vjerujte Boga, mene vjerujte. Mnogi su stanovi u kući oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mjesto. I kad otidem i pripravim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gdje sam ja“ (Jovan 14,1-3).

Dok je Džema razmišljala o raspustu, pomislila je kako će biti lepo kad Isus dođe. Onda će ona i baka biti sa Isusom zauvek. Džema odjednom više nije mogla da sačeka Isusov dolazak. Telefonirala je baki i rekla joj

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Četvrtak

29

Isus je obećao da ćemo jednog dana živeti i voleti kao On. Prva Jovanova poslanica 3,2 govori da ćemo biti kao On kad se „pokaže jer ćemo ga vidjeti kao što jest“. „Obucite se dakle kao izabrani Božiji, sveti i ljubazni, u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, krotost, i trpljenje“ (Kološanima 3,12).

Hajde da razgovaramoKoje je dobro uputstvo za razliko-vanje ispravnog od pogrešnog?

Hajde da se molimoZamolite Isusa da nam pomogne da se drugima izvinimo kad smo pogrešili.

Hajde da nešto uradimoSpakujte odeću u kutiju. Na svaki odevni predmet stavite etiketu na kojoj će biti ispisana neka radnja ili karakterna osobina. Na nekima će pisati, na primer: krotost, deljenje, čitanje Biblije, molitva, a na drugima: mnogo igranja video igrica, biti sebičan, lagati i krasti. Sortirajte odeću i spakujte u kofer ono što planiramo da ponesemo na nebo.

Ispravno i pogrešno – Biblija mi pomaže da napravim razlikuDragoceni tekst: „I ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem i svom dušom svojom i svijem umom svojijem i svom snagom svojom... Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Marko 12,30-31).

Baka je primetila da je Džema nešto zabrinuta. Čula je kako se jutros svađala sa bratom. Izgovorene su ružne reči. Kad je mama od nje tražila da se izvini, Džema je samo stisnula usne i nije progovorila

ni reč. Sada je Džema sedela napolju na stepenicama i izgledala tužno. Baka je znala da postoje mnogi tekstovi u Bibliji koji bi Džemi mogli

pomoći da izabere ono što je ispravno. Podsetila je Džemu da stavi svoje naočare „Bog je ljubav“. Onda su otvorile bakinu Bibliju i počele da čitaju i razgovaraju.

U Marku 12 Isus kaže da je najveća zapovest da volimo Boga svim srcem, svim vremenom i svom snagom koje imamo; a da je druga najveća zapovest da volimo bližnjeg kao sebe same. Baka je objasnila da kad nismo sigurni šta da uradimo, treba da pomislimo: Pitam se kako najbolje da volim Boga i svog bližnjeg? „Džema“, rekla je baka, „sigurna sam da Isus ubraja u tvoje bližnje ne samo tvog brata već i sve ljude u tvom životu, čak i prolaznike na ulici i dalje od toga.“

„Ako voliš svog brata, onda ćeš nastojati da mu govoriš samo lepe stvari. Kad počne da nas obuzima bes, treba da odemo u šetnju dok se ne smirimo. Ako želimo da se prema mami odnosimo sa Isusovom ljubavlju, onda treba da je slušamo. U Pričama Solomunovim 15,1 možemo pročitati sledeće: „Odgovor blag utišava gnjev, a riječ preka podiže srdnju.“

Džema je malo razmislila, a zatim otišla kod mame. Želela je da joj uputi nekoliko reči izvinjenja.

Prva poslanica Jovanova 2,3-8 govori o tome da poznajemo Isusa ako slušamo Njegove zapovesti i „hodimo onako kako je on hodio“. Neke od najvažnijih Božjih zapovesti date su preko Mojsija sinovima Izraelovim, kao i nama. Isus se pridržavao tih Deset zapovesti. Prve četiri govore nam kako da volimo Boga, a ostalih šest kako da volimo jedni druge. Baka je Džemi pročitala deset Božjih zapovesti iz 2. Knjige Mojsijeve 20 i objasnila joj njihovo značenje.

Baka je rekla: „Džema, svi mi grešimo. Ali možemo zamoliti Boga da nam oprosti i da se trudimo iz sve snage da ostanemo u vezi sa Isusom.

30

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Petak

reči i primenio ih u praksi. Mnogi ljudi čuju za Isusa i Njegovu ljubav, ali ne prihvataju svi tu ljubav, niti vole Isusa dovoljno da bi Mu verovali i živeli za Njega.

Baka je rekla Džemi da Isus želi da ona deli Njegovu ljubav sa drugima i da im čini dobra dela. „Tako da se svi-jetli vaše vidjelo pred ljudima, da vide vaša dobra djela, i slave oca vašega koji je na nebesima“ (Matej 5,16). Tako je uzbudljivo biti ljudima Božja svetlost i nada!

„Ugledajte se dakle na Boga, kao ljubazna djeca, i živite u ljubavi, kao što je i Hristos ljubio nas, i predade sebe za nas u prilog i žrtvu Bogu na slatki miris“ (Efescima 5,1).

Hajde da razgovaramoO kojih smo osam vrsti blaga učili ove sedmice?

Hajde da se molimoMolite Isusa da nam dâ duboko razu-mevanje Njegove ljubavi prema nama.

Hajde da nešto uradimoNapravite obeleživač stranice za

Bibliju. Na njemu napišite svoj omi-ljeni dragoceni tekst iz ove sedmice. Ukrasite ga crtežima ili nalepnicama. Zavežite neku lepu tračicu da visi ispod stranice Biblije koju čitate.

Ohrabrenje iz BiblijeDragoceni tekst: „Riječ je tvoja žižak nozi mojoj, i vidjelo stazi mojoj... Prisvojih otkrivenja tvoja zavavijek; jer su radost srcu mojemu“ (Psalam 119,105-111).

Bližilo se vreme da se Džema spakuje i odleti kući. Uživala je da sa bakom provodi vreme i

traži skrivena blaga u Bibliji. Nedo-stajaće joj baka za razgovore. Baka ju je podsetila da su blaga koje su pronašle sada u njihovim srcima, tako da će ih Džema poneti sa sobom kad se bude vraćala kući. Džema je imala sopstvenu Bibliju i znala je da će joj mama i tata pomoći da pronađe i nova skrivena blaga.

Kad se osećamo pomalo izgublje-nim i nesigurnim kako da ostanemo u vezi sa Isusom, možemo verovati Božjoj Reči. Biblija je kao svetlo ili buktinja koja nam pokazuje kako da uvek živimo onako kako to Isus traži od nas.

Baka je objasnila da ovaj svet nije naš dom zauvek. Mi svi željno očeku-jemo da odemo u svoj nebeski dom. Što je taj trenutak bliži, međutim, sve više ljudi odbija da voli Boga i sledi Isusa. Bez blaga Biblije u njihovim srcima, biće im teže da budu dobri jedni prema drugima i da se među-sobno pomažu. Sve će se teže živeti na ovom svetu.

Isus je rekao da je „svetlost“ i da je „put, istina i život“ (Jovan 14,6). Ako budemo povezani sa Isusom kroz čitanje Biblije i molitvu, naša ljubav prema Njemu ostaće jaka. Ne treba da brinemo za svoj život. Istinsko blago Biblije je to što nas Isus voli. Matej 6,33 nam kaže: „Ištite najprije carstva Božijega i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati.“

Džema se setila priče o mudrom čoveku koji je svoju kuću napravio na steni, i ludom koji je gradio na pesku. Kad je došla poplava, samo je kuća na steni ostala da čvrsto stoji. Isus je rekao da je taj mudri čovek čuo Njegove

SEDMICA MOLITVE ZA DECU

Druga subota

Adventistički svet

Hrišćanska adventistička crkva

Izdavač:Glavni odbor Hrišćanske adventističke crkve, Jugoistočna evropska unijaGlavni urednik:Đorđe ТrajkovskiUrednik:Ana GrujičićPrevod: Olga ŠušakLektura: Mirjana ĐerićIzdavački odbor:Mihajlo Gurev, Milan Bajić, Branko Lukić, Đorđe Trajkovski i Dragan Ćirić

Piscima članaka: Prihvatamo i tekstove nenaručene od strane redakcije, ali ne starije od mesec dana (pre nego što pošaljete dugačke članke, molimo vas da nas pozovete). Rukopisi i fotografije se ne vraćaju, pa vas molimo da nam šaljete kopije/duplikate. Svaki članak treba da bude potpisan punim imenom i prezimenom autora.

Аdresa redakcije:Radoslava Grujića 4, 11 000 BeogradTelefon: +381 (0)11 2453 842 +381 (0)11 3088 330Faks: +381 (0)11 2458 092

glasnik@adventisti.netwww.adventisti.net

Knjige možete poručiti na telefon: 011/2458-054 ili na tippreporod@gmail.com

Ovo je dopadljiv istorijski roman koji će Vas vratiti u stara vremena i iznova podsetiti na činjenicu

da tokom cele istorije jedinu stvar koju ne treba objašnjavati niti joj tražiti razloge jeste – ljubav.

Najveća potreba sveta je potreba za:- ljudima koji se ne daju ni kupiti ni prodati,

- ljudima koji su u dubini svoje duše pošteni i časni,

- ljudima koji se ne boje nazvati greh njegovim pravim imenom,

- ljudima čija je savest verna dužnosti kao magnetna igla polu,

- ljudima koji će stajati na strani pravde makar se i nebo srušilo

ČUDESAN POKLON CENTURIONU

UM, KARAKTER I LIČNOST

Gari M. Berdž

Elen G. Vajt

Ум, карактер и личностУм, карактер и личностУм, карактер и личност

Елен Г. ВајтЕлен Г. ВајтЕлен Г. Вајт

Uprkos želji za srećom, mnogi ljudi muče se celog svog života. Više

vremena potroše na uzrujanost zbog sitnica nego na radovanje celim

svojim srcem. Pomire se sa činjenicom da su nesrećne kao da je to nešto

neugodno ali normalno, pa samim tim nešto što se jednostavno ne može

promeniti. Ali to ne treba da bude tako! Upoznajte šta je prava, istinska

sreća i živite ispunjen život iz dana u dan! SREĆA JE NADOHVAT RUKE!

Zaista je retkost da u ovom veku, takopodložnom promenama, jedna knjiga već više

od stotinu godina ima sve veću potražnju baškao i novija današnja izdanja.

TAJNA SREĆE

RANI SPISI

Zigfrid Vitver

Elen G. Vajt

SREĆESREĆESREĆE

Zigfrid VitverZigfrid VitverZigfrid Vitver

J. G.VajtJ. G.VajtJ. G.Vajt

Neka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaNeka se čuje hvalaD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O RD E Č J I B E O G R A D S K I H O R

CD možete poručiti na telefon: 011/2458-054 ili na tippreporod@gmail.com

Šesnaest prelepih pesama, kojima DEČJI BEOGRADSKI HOR

radosno proslavlja Gospoda, objavljeno je na CD-u pod nazivom Neka se čuje hvala.

Pesmarica sa notama kao dodatak CD-u.

Šesnaest prelepih pesama, kojima DEČJI BEOGRADSKI HOR radosno proslavlja Gospoda, objavljeno je na CD-u pod nazivom Neka se čuje hvala.

Pesmarica sa notama kao dodatak CD-u.

Š K O L A K O J A P R U Ž A

VIŠE OD OBRAZOVANJAGimnazija „Živorad Janković“ sa domom učenikaTemerinska 28, Novi Sad

www.gimnazija-zivoradjankovic.infogimnazija@ptt.rs021/4736185