DVA LISTA U JEDNOM POVODOM 19 GODINA KIKINDSKIH

PETAK13. OKTOBAR 2017.

BROJ 975GODINA XXCENA 50 DINARA

FUDBALSKI DERBI

OFK-adočekujeSlobodu

REPRIZE U SUBOTU

Smrtčoveka naBalkanu

TRIBINA O MEDIJIMA

Opstanakslobodnihnovina

PARLAMENT NA NAPREDNJAČKINAČIN

SEDNICA SKUPŠTINE GRADA

Milenko Jovanov nazvao odlazećeg predsednika dr Milovana Blažića "esencijom tolerancije i

demokratije", zamenica predsednika Skupštine Biljana Kikić držala predavanja opozicionim

odbornicima, a nakon dve ostavke odbornikaSrpske napredne stranke u parlament je

ušla Stanislava Hrnjak, i potom izabranaza novu predsednicu Skupštine grada

ILUS

TRAC

IJA: S

LAVI

ŠA ST

ARČE

V

2 PETAK, 13. oktobar 2017.

50.000.000dinara uložiće JP "Putevi Srbije" i lokalna samou-prava u izgradnju kružnog toka na ulazu u gradiz pravca Zrenjanina i sanaciju kolovoza. Radoveizvode firme "Grolit-Rad" iz Ostružnice i "Gasteh"iz Inđije, a rok za završetak je 1. decembar.

Rusko Selo: Zaslužnim meštanima povodom Dana sela uručene "Oktobarske plakete"Povodom Dana sela 5. oktobra, na svečanosti priređenoj u Omladinskojsali u Ruskom Selu, uručene su "Oktobarske plakete" pojedincima za du-gogodišnji rad i doprinos razvoju mesta. Nagrade su uručili gradonačelnikPavle Markov i predsednik Mesne zajednice Imre Kabok, a poneli su ihdr Ljubica Bosančić, Ildiko Talpai i Milan Olbina.

AKTUELNO!

PRE 19 GODINA, kad je izašao prvi broj KIKINDSKIH, bio sam mlađi 19godina. Ostario sam, a bogami i KIKINDSKE. Sve drugo je, kanda, ostalo isto. KI-KINDSKE i dalje beskompromisno prate zbivanja ove male sredine, a bogami išire, opet imamo lidera koji drži sve konce u ruci i vodi nas rukovođen svojimproviđenjem koje ne sluti na dobro, opet se oko lidera nakotila svita čauša,podčauša i čaušića koji, dok mu povlađuju, papaju okolo koliko god mogu, opetsu nam na tapetu prve komšije sa kojima ne razvijamo jake dobrosusedskeveze nego se nadgornjavamo sa osnovnim ciljem da dokažemo da smo minajvažniji, opet se jačaju oružane snage, ljudi pozivaju u „rezervu“, a poklonjenipolovni avioni koje ćemo po skupe pare da opravimo, su jedan od načinahranjenja ega. Ima i razlike. U ono vreme je opozicija, ujedinjena oko jedinstvenogcilja da se obori Miloševićev režim i do kraja uvede demokratija, počela dapostiže prve pobede i da sve više budi narod. Ova sadašnja opozicija nikako dase nakani, nikako da probudi narod, a još manje da postiže pobede. Niti se vidikad bi i kako to mogla da uradi, pored toliko ličnih sujeta, kaprica i umišljatosti.Narod je uspavan, umrtvljen, bezvoljan, sa tek slabašnom nadom da će mu bitibolje. U stvari, sve su to dobro poznate stvari o kojima kolumnisti/kinje sva -kodnevno pišu i pametnije i bolje od potpisnika ovih redova. I on, kao i narod,kanda da pomalo već „lakšava“ što bi rekle Lale. Posustaje, to jest. Pritiso život,pritisle godine, a sve je nekako deja vu. Dokle više, brate? Aman!

SVOJEVREMENO, pre jedno desetak godina, u ondašnjem još uvek posto-jećem hotelu „Narvik“ u Kikindi, a sada pod podsmešljivim nazivom Hotel „Raz-valina“, jer ga je kupac „razvalio“, a da objekat nije ni priveo nameni, te takostoji sam radi sebe, elem, tih nekih godina je održana tribina na kojoj su biliugledni kulturni radnici, novinari – Petar Luković, Teofil Paničić, Ceca Luković...Bilo je reči o (opet) nekoj situaciji beznađa, izneverenim nadama 5. oktobra,vraćanju na prepoznatljivo ono protiv čega se opozicija jedva izborila itd. Ondaje Petar Luković, beskrajno duhovit, ali do bola i ozbiljan, rezignirano počeosvoje izlaganje otprilike – „Nisam verovao da ću toliko godina posle pobedenad Miloševićem, opet putovati diljem Srbije, opet govoriti o temama koje smotoliko puta već ispričali, opet se boriti za demokratiju i opet biti na početku!“Tako nekako. U smislu one izreke „Di si bio (nigde), šta si radio (ništa)“. Posledeset godina od te Tribine, stanje je još mnogo gore. Još gore, pa još curik!

PROREDILI SU SE njihovi dolasci u Kikindu. U stvari, naiđu oni, posete nas,pa onda opet bež nazad odakle su i došli. A šta i da rade u ovoj učmaloj provincijiu kojoj su novoradikali uzeli kajase, pa hajd, hajd u svetlu (njihovu) budućnost?Poslednja afera u kojoj su (opet) akteri neki od braće Blažić, ni malo nijepokolebala vlast u uverenju da je vrlo časna, poštena i da radi na dobro ovognaroda. Dok mlađi Blažić, dr Branislav, a lokalni konsiljere sa vilom na Vračaru,na miru uživa plodove svog minulog SRS-SNS rada, dotle stariji Blažić, drMilovan, do juče predsednik lokalne skupštine, otresa sa sebe prašinu i nastavljai dalje da ponosno hodi, ne obazirući se na činjenicu da je redovno i dostojanstvenou celosti primao i platu predsednika i penziju lekara, pored toga što je i vlasnikprivatne ordinacije. Neće Kikinđani da se zameraju jedni drugima. Ćute. Pročitajuono što napišu KIKINDSKE, zgranu se, a onda se i dalje prave da nisu ništapročitali. Kad dođu izbori glasaju ne po savesti, nego po interesu. Ne valja se za-merati. Treba se zaposliti ili zaposliti svoje ili imati neke druge koristi od togašto je ta kamarila na vlasti. Čekaju da neko drugi uradi osnovni poso, da zbaciove, pa onda da dovede neke druge, manje gladne. Dokle tako? Ne znam, aprestaje i da me interesuje. To je jedna vrsta gorčine, jedno hronično gađenjenad ovim što nas okružuje.

DO TE NEKE BUDUĆNOSTI, u kojoj će doći do promena, Vožd će i dalje ne-umoljivo i nemilosrdno da nam popuje sa svih udvoričkih TV, radio, papirnatih iostalih medija, a malo je onih koji to nisu i da nam tumači i sadašnjost ibudućnost u koje sve više pripadnika/ca ovog naroda veruje. Fejsbuk će, sasvoje strane, da me i dalje povezuje i nabacuje mi likove do kojih mi nije stalo,da me pozdravlja već rano zaitra ili u podne, kadkod se uključim, te da mi dajeprognozu od koje ni „p“ nema. Iluzije i u stvarnosti, iluzije i u virtuelnom Facesvetu.

JEDINO je kamarila obema nogama na zemlji i pevuši nam umilne uspavanke. DOK JEDNOM neko ne drekne „Dobro jutro, Predrag“ i sve nas ne razbudi...

„Dobro jutro, Predrag, danas je u Kikindi lep

i sunčan dan! Prijatno!“ Tako me je jutros

pozdravio Fejsbuk, kad sam otvorio stranicu.

Pogledam kroz prozor, pada kiša, oblačno.

Pa, zar i ti Fejsbuk? Malo li nas, svaki dan...?

Dobro jutro, Predrag!

PREDRAG BATA NEDELJKOV U 500 REČI

Ovogodišnja grejna sezona star-tovaće u svim delovima grada 15. ok-tobra, obećavaju u Javnom preduzeću"Toplana", a sve zbog velikih radovana vrelovodu u Ulici braće Tatića, kojisu naveli mnoge da s pravom pomisleda će rokovi biti probijeni.

- Još kad smo najavljivali početaksanacije vrelovoda rekli smo da će semašinski radovi okončani do početkagrejne sezone. Upravo se to i desilo.Dakle, mašinski radovi su završeni, apreostalo je betoniranje fiksnih tačakakoje drže cevovod. Dinamika radova seu potpunosti poštuje. Nakon mašinskihradova će uslediti građevinski - izjavioje direktor "Toplane" Miroslav Čičulić idodao da do kraja godine nije predviđenoposkupljenje daljinskog grejanja.

Sanacija vrelovoda u centru grada

u dužini od 240 metara počela je 20.septembra, a ukupna vrednost radovaiznosi oko 17,3 miliona dinara. Fondza kapitalna ulaganja Vojvodine iz-dvojio je 15,5 miliona dinara, dok je lo-kalna samouprava dodala 1,8 milionadinara. Radovi su ovih nedelja obavljanii na delu vrelovodne mreže na Gradskomtrgu, od nekadašnjeg bioskopa "Zve-zda" do nekadašnjeg "Srbijateksa".

Radove u Ulici braće Tatića je ne-davno obišao i gradonačelnik PavleMarkov i on je tada poručio da "radoviteku po planu" i da je "dobio uveravanja

da će izvođač radova svoj deo poslaobaviti kvalitetno i u zadatom roku".

Pošto, kako tvrde funkcioneri vlasti,sve teče po planu, građani bi se mogli sapravom zapitati zašto se rekonstrukcijatoplovodne mreže planira za početakjeseni, a ne tokom leta, pa se time dovodiu pitanje pravovremeni početak grejnjesezone. Zbog hladnog vremena u mnogimgradovima toplane su već počele da radei zagrevaju stanove, a svima koji su pri-ključeni na mrežu ostaje da veruju Mar-kovu i Čičučiću da će "po planu" radijatoribiti topli u nedelju, 15. oktobra.

IN MEMORIAMSlobodan Vujanić - Vujke (1957 - 2017)

Prošlog petka gradom je odjeknula nemila i tužna vest da nas jenapustio Dragan Vujanić, bokserska legenda, veliki sportista i sportskiradnik.

Popularni Vujke bio je trostruki omladinski prvak Vojvodine, prvakSrbije, član omladinskog državnog tima Jugoslavije. Osvojio je drugupo redu Kikindsku zlatnu rukavicu, bio je pobednik brojnih turnira irevija i slavio je u mnogim prvenstvenim borbama. Osim za Kikindu,uspešno je boksovao i u dresu novosadske Vojvodine i nekoliko godinabio na pragu seniorske reprezentacije Jugoslavije.

Posle završetka aktivne karijere odmah se latio trenerskog pozivai taj posao je radio preko 30 godina, sve dok ga smrt nije pre nekolikodana iznenada prekinula. Iznedrio je brojne uspešne boksere a i mnogemladiće je sklonio sa ulice i od njih napravio dobre sportiste i ljude.

Sahranjen je na Novom groblju u Kikindi i do večne kuče ispratioga je veliki borj sugrađana, prijatelja i poštovalaca. (M. S.)

U ŽIŽI REKONSTRUKCIJA VRELOVODA U CENTRU GRADA JOŠ UVEK TRAJEČičulić: Grejanje će početi na vreme

Direktor "Toplane" Miroslav Čičulić i grado na -

čelnik Pavle Markov tvrde da radovi teku "po

planu" i da će od nedelje, 15. oktobra, radijatori

u stanovima koji su priključeni na gradsku mre-

žu - biti topli

GRADSKO VEĆE

Prva sednica u Novim Kozarcima

Po već od nedavno ustaljenoj pra-ksi da zaseda u selima, Gradsko većeje protekle nedelje boravilo u NovimKozarcima i održalo redovnu sednicu.Prisutni predstavnici seoskih organai udruženja izneli su zahteve da sekonačno završi kapela na mesnomgroblju, saniraju mnogi trotoari i uredenapuptene zgrade, kao i niz drugihgorućih problema koji muče meštaneovog sela. Po rečima predsednika Me-sne zajednica, Daria Petrića (SNS),dobili su obećanje da će radovi nakapeli početi narednog meseca, kaoda će i ostali zahtevi biti u doglednovreme ispunjeni.

JP "AUTOPREVOZ"

Besplatan prevozza đake sa sela

Javno preduzeće "Autoprevoz"i lokalna samouprava subvencioni-saće prevoz učenika iz sela u gradskesrednje škole i oni će besplatno pu-tovati radnim danima, a određenepovlastice u prevozu imaće i stu-denti, penzioneri, slepi i slabovidi,ratni vojni invalidi i osobe sa po-sebnim potrebama. Za ove nameneiz gradskog budžeta izdvojeno je petmiliona dinara.VUJKE: Iz takmičarskih i trenerskih dana

OPTIMISTI: Gradonačelnik u obilasku radova i direktor "Toplane" Čičulić

Ekipa Kikindskih

3PETAK, 13. oktobar 2017.

Ostavkom na mesto odbornika, na-prednjak dr Milovan Blažić je automatskiostao i bez funkcije predsednika Skup-štine grada, koju je obavljao od majaprošle godine, a bio je primoran da odstupipošto je od prvog dana imenovanja najavnu funkciju kršio Zakon o sprečavanjusukoba interesa, jer je istovremeno biovlasnik privatne lekarske ordinacije. Umestonjega Srpska napredna stranka je odlu-čila da lokalnim parlamentom ubudućepredsedava Stanislava Hrnjak, done-davna pomoćnica gradonačelnika zaobrazovanje i kulturu.

Blažić je podneo ostavku na mestoodbornika i to je bila prva tačka dnevnogreda prošlonedeljne sednice Skupštinegrada, a druga je bila odluka o auto-matskom prestanku njegove funkcijepredsednika gradskog parlamenta. Onse pojavio na zasedanju i pokušao da ob -ra zloži zašto se povlači sa mesta predse-davajućeg.

- Moram da se osvrnem na ogromnečlanke u novinama. Nije to niko morao daša lje anonimno, jer sam ja treći dan popre uzimanju dužnosti poslao preko advo-kata zahtev za mišljenje Odboru za sukobinteresa, a potom i Agenciji za borbu protivkorupcije, odakle je stigao odgovor da moguda imenujem poslovođu ordinacije čiji samvlasnik, ali da je neophodno i mišljenje re-sornog Ministarstva zdravlja. Pošto taj od-govor nismo dobili, a u međuvremenu jedo šlo do personalnih promena unutarAgencije, lično mi je, na kućnu adresu i podnovim brojem stiglo rešenje da se izjasnim,ili jedno ili drugo. I ja sam tako postupio,izjasnio sam se u korist medicine. I ovo svešto sam vam danas rekao je istina i samoistina - kazao je za govornicom Blažić ina glasio da mu je i advokatica rekla "mismo čisti", jer su se vladali po preporukamanadležnih organa i nisu želeli ništa mimozakona da rade.

Istakao je i da nije imao loše namereu predsedavanju sednicama i da se trudioda radi po najbolje mogućem saznanju isavesti. Na kraju je poručio da nema na-meru da se povluče iz politike još 25 godi-na.

- Tako da oni svi koji misle da ću jaizaći iz politike, varaju se, jer ja ću još 25godina biti u politici ovako ili onako. Vraćamse ja uvek. Izađem pa se vratim - obećaoje donedavni predsednik Skupštine gra-da.

Sednicu je otvorila i vodila do izboraHrnjakove, zamenica predsednika Skup-štine Biljana Kikić, stara radikalka i nova

naprednjakinja. Da je naučila kako obe-smisliti skupštinsku raspravu i onemogućitioponente videlo se ubrzo, pošto su nakonBlažića reč dobili opozicioni odbornici.

Mićo Stojanović iz Socijaldemo-kratske stranke kazao je da sumnja daBlažić i ljudi oko njega nisu znali da odpočetka krše zakon.

Tu već upada predsedavajuća BiljanaKikić, opominjući odbornika da je "doktorsve to objasnio" i da "ne pravi insinuacije,te da se drži teme"?!

Stojanović je potom zahvalio Blažićuna koliko toliko korektnoj saradnji, ali mui zamerio što je imao "nadređenog", mislećina šefa Odborničkog kluba Milenka Jo-vanova, kome je morao, kako je rekao,"poslušno da klima glavom". Tu ga je opetprekinula Kikićeva, jer iznosi "pretpostavkei insinuacije", i poručila mu da neće todozvoliti. Potom su ušli u raspravu, kojaje trajala nekoliko minuta, šta se sme ašta ne sme reći o odlazećem predsedni-ku.

Ligaš Saša Homanov je Blažiću po-ručio da je bolje da grad ima dobrog lekara,nego predsednika Skupštine grada, jer sepokazalo da za ovo drugo nije.

- Imali smo dosta razmimoilaženja. Viste uporno Poslovnik tumačili na jedanna čin, ja na drugi - rekao je Homanov inaglasio da postoji još dosta visokih funk-cionera vladajuće stranke koji bi mogli pu-tem Blažića, jer takođe krše Zakon o spre-čavanju sukoba interesa pri vršenju javnih

funkcija ili jednostavno nisu kvalifikova-ni.

Viktor Felbab, lider lokalnog od-bora Demokratske stranke, prvo je pitaozašto sada nema prenosa sednice ni nasajtu Grada, podsetivši tako na činjenicuda od gašenja Radio Kikinde pre dve go-dine skupštinskih zasedanja nema u etru,jer vlast ne želi da izdvoji novac i omogućiprenos na nekoj od lokalnih stanica. Pred-sedavajuća mu je odgovorila da prenoside na Fejsbuk stranici Grada (live strea-ming).

Potom se Felbab osvrnuo na kadrov-sku politiku naprednjaka i slučajeve daneki od funkcionera nemaju zakonom pro-pisanu stručnu spremu za posao koji obav-ljaju. I njega je Biljana Kikić prekinula, zah -te vajući, ovaj put s pravom, da se odbornikdrži tačke dnevnog reda. Usledilo je više-minutno nadgornjavanje i nadvikivanje,a potom je Felbab još uspeo da kaže pred-sedavajućoj "svaka čast i nastavite na ovajnačin da vodite sednicu".

Sledeća za govornicom bila je zame-nica gradonačelnika Bosiljka Srdić, kojaje istakla da je Blažić podneo ostavku i daje to lični čin i da se o ličnom činu ne ra-spravlja.

U ime odbornika liste "AleksandarVučić - Srbija pobeđuje", šeg grupe Mi-lenko Jovanov se zahvalio Blažiću na sa-radnji i potom ukazao da i ova sednicapokazuje određene anomalije u radu kojesu posledica i velike tolerancije i izrazitog

demokratskog duha odlazećeg predsed-nika.

- Neuki poslanici koji nisu u stanju dau potpunosti shvate poentu postojanjadnevnog reda i ostalih akata, koriste ovugovornicu da pričaju šta im padne na pa-met. I oko toga se nekad nismo slagaligospodin Blažić i ja, jer mislim da ako odSkupštine napravimo Hajd park da ćemourušiti instituciju. Gospodine Blažiću, danasste postali i simbol i primer za one kojismatraju da će demokratskim i razumnimponašanjem prema nekim na političkojsceni izbeći da budu tema njihovih napada.I sada kada odlazite oni su poput onihkoji kada šetaju ulicom i vide da neka de-setorica šutiraju jednog, priđu i budu je-danaesti koji šutira. I videli ste da nećetedobiti naklonost i poštovanje ako im sene zamerate i videli ste da je to nemoguće- rekao je Jovanov.

A onda je usledio najbolji deo izlaganjanove nacionalne zvezde naprednjaka:

- Bili ste ne tolerantni, nego ste biliesencija tolerancije, koja može samo dase razblaži. Bili ste ne demokrata u načinuna koji ste vodili sednice, nego ste bili esen-cija demokratije, a vrlo često na štetu ve -ćine. I ne samo da ste poštovali prava ma-njine ovde, nego ste i proširivali ta prava.A videli ste kako se to ceni - poručio je Jo-vanov Blažiću i još jednom mu se zahvaliona korektnosti i dostojanstvu koje je ispo-ljavao dok je vodio Skupštinu grada ali iprilikom odlaska s funkcije.

Na kraju je naprednjački lider poručioonima koji priželjkuju ili podgrevaju sukobeu SNS-u, da od toga nema ništa jer sukobijednostavno - ne postoje.

I dok su se opozicioni odbornici, uziznete kritike, zahvaljivali Blažiću na sa-radnji, socijalista Stevan Grbić je rekaoda bi bilo licemerno da se i on zahvaljujeodlazećem predsedniku na saradnji, poštose znaju već više decenija i podsetio je daje još pre 30 godina rekao tadašnjem par-tijskom kolegi Blažiću da pazi da od dobrogdoktora ne postane loš političar.

Grbić je zamerio Blažiću što je dozvolioda direktor Javnog preduzeća "Kikin-da", Danilo Furundžić (SNS), kao gostna sednici vređa odbornike.

- Zato se neću zahvaljivati, a kako siradio, istorija i vreme će pokazati, a želimti zaista da se još 25 godina baviš politikom- poručio je Grbić.

Potom su odbornici usvojili odluku oprestanku mandata Milovana Blažića, apotom i odluku o razrešenju sa mestapredsednika gradskog parlamenta.

Tako se završio godinu i četiri mesecadug mandat Blažića i on ne samo što odlazisa funkcije nego i izlazi iz parlamenta,mada ga zakon ne sprečava da bude isto-vremeno odbornik i vlasnik privatne ordi-nacije. Njegovo predsedavanje ostaćeupamćeno po dugačkim tiradama, komen-tarisanju izlaganja opozicionih odbornika,proizvoljnom tumačenju Poslovnika o radui, sada već čuvenoj rečenici koju je upućivaonezadovoljnoj opoziciji: "Ko ima većinu,ima i pravo". Time je pravdao uvredljivenastupe svog šefa Jovanova, onemogu-ćavanje replika opoziciji i još štošta, a vr-hunac je bio kada je pustio svog partijskogkolegu Petera Palatinuša da iznesedimljenu butkicu i održi uvredljivu tiraduna račun opozicije, da bi ga kaznio samoopomenom, a potom mu se i zahvalio jermu je ovaj ostavio butkicu?!

Čudi naravno što kao "esencija de-mokratije" nije zadržao odbornički mandat,a nakon njega mandata se odrekao i sledećina izbornoj listi SNS-a, Milorad Aleksić,da bi u parlament mogla da uđe Stani-slava Hrnjak, jer je očigledno da po mi-šljenju vrha SNS-a niko od 27 odbornikavlasti, osim Jovanova i Aleksandre Majkić,naravno, ali oni su narodni poslanici, nezaslužuje da nasledi Blažića. Nakon što jeHrnjakova postala odbornica, sednica jeprekinuta da bi se obavilo glasanje zaizbor novo predsedvajućeg, i odlukom od-bornika vladajuće većine ona je izabranana ovu funkciju.

Po preuzimanju dužnosti pozvala od-bornike da budu kolegijalni, poštuju po-slovnik, ali i dostojanstvo doma.

Potom se vodila rasprava o likvidacijiJavnog komunalnog preduzeća "6. ok-tobar", i ta odluka je izglasana, ali o tomeviše u narednom broju Kikindskih.

Odbornici su bez rasprave izglasali iodluku o donošenju plana generalne re-gulacije radne zone u naselju Kikinda,odluku o izradi plana detaljne regulacijeza blok 24 i deo bloka 46 u Mikronaselju,kao i za blok 35 i delove blokova 28 i34 u Mokrinu, kao i izradu plana regu-lacije za prečistač otpadnih voda u Mo-krinu.

SKUPŠTINA GRADA OSTAVKA MILOVANA BLAŽIĆA I IZBOR STANISLAVE HRNJAK

Parlament na esenesnačinŽeljko Bodrožić

Blažić Hrnjak Kikić Jovanov Odbornici LSV-a Jerinkić, Grujić i Homanov

4 PETAK, 13. oktobar 2017.

28.596 hektara oranica jeove godine zase-jano kukuruzom ukikindskom i novokneževa-čkom ataru.

Na severu Banata suša umanjila rod kukuruza za trećinu, a slabiji su prinosi i suncokreta, uljane repice, soje i šećerne repe

Nepovoljne vremenske prilike izazvale su poveliku štetu na njivama, pa tako stručnjaci proce-njuju da je na području Kikinde najgore prošao rod kukuruza, pošto na skoro trećini zasejanih po-vršina nema prinosa ili ga ima veoma malo. Kasnija berba trebalo bi popravi prosek, pa se očekujeda on bude oko 3,5 tone po hektaru. I prinosi suncokreta su za trećinu manji nego proteklih go-dina, a zbog suše podbacio je i rod uljane repice, soje i šećerne repe za oko 20 odsto.

DRUŠTVO !

Na najvećem svetskom Sajmu ma-šina za obradu metala, preciznog ala-ta, produkcionih sistema i kompo-nenata za automatizaciju EMO-Ha-nover, koji je okupio 2.200 izlagača iz45 zemalja, jedini predstavnik Srbijebio je kikindski "Grindex", koji je po-tencijalnim kupcima ponudio mašineza unutrašnje i spoljno okruglo brušenje,mašine za brušenje navoja i složenihprofila, odnosno ono čime se ponoseveć 14 godina, koliko su na tržištu.

Vlasnik preduzeća Jovan Bulatovićkaže da je sajam u Hanoveru bila velikašansa da se potencijalnim kupcima po-nudi vrhunski kvalitet.

- Sajmovi su idealna prilika da po-nudimo naše mašine za koje su zain-teresovani industrijalci iz Kine, Rusije,Indije, Amerike i drugih zemalja sveta.Mi smo jedina firma za proizvodnjualatnih mašina na prostoru bivše Ju-goslavije, pa čak i Balkana. Kod nassu zaposleni nekadašnji radnici LivniceKikinda, prekaljeni i iskusni inženjeri,ali i bravari i radnici od struke koji svojposao obavljaju vrhunski. Zato moguda kažem da stojimo rame uz rame sasvetskim brendovima iz ove oblastimašinstva - tvrdi Bulatović.

Sa tom konstatacijom složio se i vodećikonstruktor u "Grindeksu" Nikola Bukva,istakavši da firma može da svojim dizaj-niranim mašinama, opremljene vrhunskomopremom kao što su Simensove uprav-ljačke i Marposove kontrolne jedinice,ali i visokofrekventnim vretenima svet-skih proizvo-đača GMN iFišer, parirasvima u svetumašinstva:

- Naše mašine koriste se u auto-industriji za bušenje osovina, kolena-stih vratila i delova za automatskoubrizgavanje goriva, kućišta diferen-cijala, klipova i klipnih prstenova. Jakoje važno što su unverzalne i mogusvuda da se primenjuju - pojašnjavaBukva.

U maja 2016. godine "Grindeks" jeod Livnice Kikinda kupio dva pogona"Brusilica" i "Nodularni liv", koji supotom osposobljeni i krajem novembrasu otvoreni, a mogućnost da radi dobiloje 50 ljudi. Jovan Bulatović je tada ista-kao da su ovim potezom zaokružili procesproizvodnje i da se radilo o dva milionaevra vrednoj investiciji.

Tako da danas "Grindex" ima oko180 radnika i po rečima vlasnika, na-merava da se sa svojim kvalitetnim proiz-vodima, nakon ruskog, nametne i nanemačkom tržištu.

NAŠ DOMAR ZA STAMBENE ZAJEDNICE

Zgradama je potrebnaprofesionalna brigaPoštovani vlasnici stanova ili poslovnih prostora u zgradama sa više od tri stana/poslovnaprostora,

Po zakonu o stanovanju i održavanju stambenih zgrada u obavezi steda do 12. decembra 2017. godine registrujete Stambenu zajednicu iizaberete uupravnika ili profesionalnog upravnika.

UPRAVNIK može biti bilo koji vlasnik stana, poslovnog prostora ilidela, i ne mora da polaže nikakav ispit ni da pribavlja bilo kakvu licencu.UPRAVNIK ne može biti plaćen za posao koji obavlja. Bira se prostomvećinom prisutnih pod uslovom da postoji kvorum.

PROFESIONALNI UPRAVNIK može biti lice koje je upisano u registarPrivredne komore Srbije, a poseduje odgovarajuću licencu. Profesionalniupravnik mora biti zaposlen ili vlasnik privatne firme sa kojom STAMBENAZAJEDNICA potpisuje ugovor o upravljanju zgradom. Ta firma je ORGA-NIZATOR PROFESIONALNOG UPRAVLJANJA.

Minimalan iznos plaćanja naknade za rad profesionalnog upravnikapo zakonu određuje organ lokalne samouprave, a iznos se po zakonuplaća po stanu.

Po ovom zakonu, upravljanje i održavanje su dve potpuno odvojenestvari. Prvo i osnovno po zakonu ste obavezni da izaberete upravnika/pro-fesionalnog upravnika, ko šta želi i da počnete preko njih da upravljatesvojom zgradom.

Nakon detaljnih pregleda i utvrđivanja stanja zgrade i njenih delova,pravi se plan održavanja, pa se tek onda donosi odluka o TEKUĆEM I IN-VESTICIONOM ODRŽAVANU, u zavisnosti od potreba.

Odgovornosti svih vlasnika, stambene zajednice i upravnika su velikei ozbiljne. Razmislite o preuzimanju ovakvih obaveza i o angažovanjustručnjaka.

Nadležni za kontrolu sprovođanja ovog zakona su republička i lokalnagrađevinska i komunalna inspekcija.

Kazne za razne prekršaje su za fizička lica koji su vlasnici od 5.000 do150.000 dinara, a za pravna lica koji su vlasnici stambenog ili poslovnogprostora od 50.000 do 2.000.000 dinara.

Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se zaprekršaj stambena zajednica ako se nakon isteka roka propisanog rešenjeminspektora ne izvrši upis u registar stambenih zajednica, odnosno neregistruje upravnika stambene zajednice uskladu sa članom 40. stav 4.ovog zakona;

Razmislite, razgovarajte sa PROFESIONALNIM UPRAVNICIMA, sapredstavnicima lokalne samouprave, sa komšijama i prijateljima. Štobolje se informišete i uključite u upravljanje zgradom u kojoj živite,imaćete manje problema i trošićete manje novaca.

Mi smo raspoloženi da vam pomognemo, da vas informišemo, daodgovorimo na sva vaša pitanja i nejasnoće. Odluke ćete donositi sami ine zaboravite da po svakog donetom odluci imate dvostruku odgovornost,i kao vlasnik i kao član stambene zajednice.

(nastaviće se…)NAŠ DOMAR

tel: 0230/404/330mob: 063/60-96-28

email: newhomep@gmail.com

DOBAR PRIMER "GRINDEKS" ZAPAŽEN I NA SAJMU U HANOVERU

Alatne mašine iz Kikindena ceni širom sveta- Kod nas su zaposleni nekadašnji radnici Livnice

Kikinda, prekaljeni i iskusni inženjeri, ali i bravari i

radnici od struke koji svoj posao obavljaju vrhun-

ski. Zato mogu da kažem da stojimo rame uz

rame sa svetskim brendovima iz ove oblasti ma-

šinstva - tvrdi vlasnik Jovan Bulatović

ZAŠTITIMO ŽIVOTINJE: Predstavnici gradskog Sekretarijata za za-štitu životne sredine upriličili su edukativno predavanje o zaštićenimživotinjskim vrstama za učenike nižih razreda Osnovne škole "Jovan Po-pović", a povodom 4. oktobra - Svetskog dana zaštite životinja, koji jeustanovljen još 1931. godine. Mališani su upoznati zaštićenim životinj-skim vrstama koje žive u našoj sredini - sovom ušarom, velikom dro-pljom, orlom krstašem, ćurlikovcem, tekunicom i belom lasicom.

Glavni i odgovorni urednik: Željko BodrožićTehnički urednik: Miroslav DraginRedakcija: Aleksandar Šomođi, Miloš SekulićStalni saradnici: Predrag Bata Nedeljkov,Gordana Perunović-Fijat, Ivan Kovač, Srđan V.Tešin, Ervin Šalgo, Rada Šegrt, Tanja Popović,Saša Urošev, Mila Melank, Jovan Gvero, Sla-viša Starčev, Branko Ljuboja, Vladislav Vujin(wild card) i Mića Vujičić.Fotopodrška: Foto Sretenović

Tel: +381 (0)63/89-64-974;

Web: www.kikindske.net

E-mail: kikindske@gmail.com

Štampa: Forum, Novi Sad

IZDAVAČ:Generala

Drapšina 2023300

Kikinda

Briga o lokalnoj zajednici"Grindeks" je društveno odgovorna firma i ima po-

seban senzibilitet prema lokalnoj sredini u kojoj posluje.Generalni je sponzor Muškog rukometnog kluba Ki-kinda, koji je dospeo do Super B lige i sada juri plasmanu elitni domaći rang, a vlasnik Jovan Bulatović poslednjihgodina izdašno pomaže i "Trku za srećnije detinjstvo".

Saša Urošev (Gradski) Jedan od proizvoda "Grindeksa"

5PETAK, 13. oktobar 2017.

ROĐENDAN PROŠLO JE 19 GODINA OD PRVOG BROJA KIKINDSKIH

Velika matura malih novinaDevetog oktobra 1998. godine na

kioscima se pojavio prvi broj naših novina,dvojezičnog informativnog nedeljnika(na srpskom i mađarskom) koji po-kriva grad Kikindu i okolna sela.

Mi smo se tokom proteklih 19 godinasuprostavljali ratu, nacionalizmu i kse-nofobiji, objavljivali tekstove o zloupo-trebama političkih i privrednih moćnika,policijskih i vojnih službenika, kao i oposlovima i nasilju lokalnih kriminalnihgrupa i uz to bili hronika severnog Banatai verujemo da ćemo u budućnosti bitipouzdan izvor o zbivanjima u ove dvedecenije iza nas.

Pregurali smo mnoge teške periode- od tužbi i drakonskog kažnjavanja pozloglasnom Zakonu o informisanju 1999.i 2000. godine, sudskih nepravdi posle2000. godine, fizičkih napada i pretnjiod raznih moćnih i mračnih tipova, ra-dikalske vladavine od 2004. do 2008.godine, pa do finansijskog masakra kojisu nam pripredili poreznici 2014. i 2015.i još mnogo štošta sličnog.

I poslednjih godina opstajemo "namišiće", pošto nas je lokalna napred-njačka vlast faktički izbrisala sa konkursaza sufinansiranje medijskih projekata,

zatvorila nam prilaze celom javnomsektoru, tako da odavno nemamo oglaseGradske uprave i javnih preduzeća, asvojim zastrašivanjem zasigurno nas jelišila još mnogih privatnih oglašivača.

No, mi i dalje opstajemo, zahvaljujućičitaocima, koji još uvek u velikom brojustoje uz nas, i mnogim prijateljima kojinas nesebično pomažu na razne načine.

Tako i ovaj broj koji držite u ruci iz-

dajemo uz veliku pomoć dnevnog listaDanas, Pokreta "Novi optimizam" iGrupe za slobodu medija, koja okupljabrojne medije, udruženja, asocijacije inevladine organizacije.

A zajedno sa njima večeras (pe-tak), od 18 sati, u povodu našeg 19.rođendana, odnosno "Velike maturemalih novina", organizujemo tribinu uateljeu "Terra" (Danila Kosića bb) o

opstanku slobodnih štampanih medijana kojoj će govoriti Jovana Gligorijević,pomoćnica urednika nedeljnika Vreme,Draža Petrović, urednik dnevnog listaDanas i novinarka Danica Vučenić, amoderator će biti naš urednik ŽeljkoBodrožić. Redakcija Kikindskih

Paragraf 6: Mikro-naselje je novi Vi-jetnam.

„Sigurno vam se desilo, prijatelji isunarodnici, da vas neko, nekakva, recimoosoba, nekakva pojava, neko ko dolazi sone strane, ime joj se zatrlo, tobož naivnoi bez zadnjih intencija upita o smislulozinke koju izgovaramo u svrhe zdravičkogprepoznavanja. Zaista, pitaju se čak ineki koji pripadaju našem ukupnomgenetskom pejsažu, kako je, u historijskomsmislu, došlo do toga da se u našoj internojkomunikaciji, zemljačkoj, da kažemo, kaolozinka koristi blaži povik Mikro-naselje!,dok je očekivani odziv Do Hale!Do togaje došlo, sinovi moji dragi i ćerke kojaudata a koja ne, tako što su prvi unionistishvatili da pregovorima s Kikindom nemože da se postigne ništa. Mi, jednos-tavno, ne koristimo jezički kod svojstvenkikindskoj hegemonističkoj despotiji. Rečikakve su demokratija, pravo na slobodnoizjašnjavanje, pa čak i sloboda izbora,nisu leksičko semantičke odrednice kakvepoznaje kikindska uzurpatorska vlast.Tada, u ta drevna vremena, negde predevet godina, došlo se na ideju da nanasilje mora da se odgovori nasiljem.Posegnuo je neko od očeva osnivača zabiblijskim tekstom, te tamo pronašaočitav jedan spisak rešenja koja su kolikojednostavna toliko učinkovita. Ispostavilose da su upravo ti vizionari bili u pravu:dok u Kikindi ne budu drhtali pri pomislina sudbinu svoje rodne grude, neće seokanuti izvansmislene ideje da sebi ukatastar upisuju tuđu. Do Hale!, kažeodziv, ja bih pre rekao bojni poklič nesla-

ganja s jednim oblikom političkog ban-ditizma od kog je jedina odbrana napad.Do Hale!, kao pomahnitali žuti mravinaoružani alatljikama koje se i ne koristeu savremenom ratarstvu, ali bi mogleposlužiti svrhama militarističkim. Zamislitenjihovu stravu pri pomisli na nas, a kolikonas ima ovde, da li su nam ikada dozvolilida u miru organizujemo popis stanovnikaMikro-naselja, kako prelazimo severnugranicu svoje domovine (ulica MihajlaPupina, nikada nije zgoreg pomenuti) inadiremo kao Vizigoti, pustošeći redomkikindsku pokretnu i nepokretnu imovinu,stoku na ispaši, petrolejske stanice, kakona volovima vršimo opsadu kikindskogtrga (onda neke od tih volova pečemo upauzama od prevrtanja kioska s kokica-ma), pravimo selfije s oskvrnutim mon-umentom posvećenom beznačajnomkikindskom stihoklepcu Popoviću. Kakobi im bilo kada bismo izvršili neformalnuprocenu starina u njihovim hramovima,kako bi im bilo kada bismo ih uhvatili na

spavanju i spalili im brlog kao Grci Tro-jancima, a, kako bi im bilo?

Mikro-naselje, držimo se toga, jestenovi Vijetnam. Stanje u kom mi danasživimo vanrednije je od vanrednog, ne-formalne sankcije koje kikindska vrhuškau parapolitičkoj potaji sprovodi nad našimživljem i našom nejači delo su ekonom-skog, kulturnog i spoljnoposlovnog Men-gelea, njihova konačna svrha može bitijedino genocidna. Postoje slučajevi u ko-jima nasilje ne samo što je poželjno, većje i historijski prihvatljivo. Neka poletimilosrdni anđeo s našeg supermodernogpoljoprivrednog aerodroma, vojnog ob-jekta o kom u Kikindi mogu tek dasmočeno sanjare, a kojim ponovo oni up-ravljaju usled nemešanja naše osenčeneVlade, kakva je-takva je, naša je. Nekase u kikindskim praskozorjima začuju mo-tori vazduplohova koji seju večni pokoj imir, neka se okrenu želuci kikindskihvojnih planera, sve ovejanih ratnih zloči-naca u uslovima navodnog mira, istogčasa kada prvi projektil s obogaćenimveštačkim đubrivom dotakne crnu kikind-sku zemlju. Neka se zaprepaste kada jakesnage naše pešadije podignu čadore naistom onom mestu gde je nekoć MojraOrfej sa svojim klaunovima i majmunovi-ma gostovala, te kažu: Evo, mi došli kodvas, baš zato što vi niste tjeli otić od nas.E, tada, kada bude izvršen monumentalnimarš na Halu, kada usijane kikindskećelepenke ukapiraju da su se s vragomsprdali i da je sada vrag došao po svoje,odnosno naše, tada ćemo ostvariti svojepravedne, legitimne ciljeve, zasnovanena ljudskim zakonima i Božijoj pravdi.

Napadnimo maksimalno da bismodobili minimalno, stara je deviza svihseparatističkih pokreta on planet Earth,nemamo mi više vremena, vreme nijenaš prijatelj. Koji od nas želi da uplakanobjašnjava svom utamničenom detetuzbog čega ne može da se pojavi u pros-torijama neke od školskih ustanova nateritoriji Mikro-naselja u dresu naše fud-balske reprezentacije? Zbog čega su našisportisti terorizirani do te mere da ih pri-moravaju da učestvuju na nekakvim utrka-ma za srećnije detinjstvo? Pa, čije je todetinjstvo, ja vas pitam? Da li je to det-injstvo donedavno malodobnog V. R, kojije izvesni prvi osvajač olimpijske medaljeza Mikro-naselje, kako u višeboju, tako iu ostalim bojevima. Svedok sam naporakoje taj mladić, a nije on jedini, mislimmladić, preduzima kako bi olimpijski pla-men stigao do bloka A-1, jer tamo mu jemesto, a ne u ubuđalim kikindskim fiočeti-nama. Ko će da pogleda u oči toj našojmladosti, svetinji od Aja Sofije većoj, dakikindski lešinari žele da se kite perjemnaše slave, ti falsifikatori, vejači ovejanesuštine, kako su to koloritno govoriliVinaver i i Rable, obojica rodom iz Mikro-naselja, ti prodavci nezakonito otuđenihsekundarnih sirovina, odmetnuti odsvakog ljudskog i historijskog ideala? Janeću biti taj. Ja neću mirno gledati kakorasparčavaju naše blokove, kako se našenekretnine izdaju u neoporezovani zakupnekima od faktora koji služe isključivokikindskim interesima, kako se zemljištenamenjeno našoj elitnoj četvrti, našemDedinju, naša Šumica, u saobraćajnupetlju zakučastih propisa pretvara, kako

se naše device odvode i pod moranje uKikindi udaju, kako se tek rođenoj decionaj otežući, otužno-ruralni kikindski na-glasak nameće, neću, neću i neću.

Svaki svoj automobil na granicudovezite, može i kombajn, palićemo gume,napadaćemo stihijski, dizaćemo u vazduhi ono što nikada nije trebalo da se diže,mislim u vazduh, pucaćemo iz svihraspoloživih i raspoloženih sredstava, svisu dobar materijal za historiju, povediteprastare svoje, one koji su se tek ispilili,svi su nam potrebni, žene, one su namsvakako potrebne, gluhi, nemi, kljasti,svi, od tajkuna do užegle sirotinje,paorende, kerove ko ima, rashodovanebojlere, aparate za varenje, aparate zagašenje požara ako nesposobni neštounerede, svi pravac ka dušmanima, DoHale!, kažem vam, neće se oni smirititamo u Kikindi dok ih mi ne primirimo,Do Hale! i ni milimetra manje, tamo dase ušančimo, da i mi njih jednom opogan-imo, pa i tad će bolje biti njima s nama,no što je bilo nama s njima.

I tada, kada u svečanoj sali inoviraneLŽTK Livnice s njima potpišemo brako-razvodni ugovor koji će ih dovesti do kra-jeva financijske impotencije, skinućemokikindski jaram s vratova i grbača i krenutiu obnovu i izgradnju naše osiromašeneMatice. Tako neka bude rečeno. Hvalavam na strpljenju, dragi zemljaci, nigdekaranfili tako ne mirišu nego u našemMikro-naselju! Živeli, Do Hale!

Ovo nije kraj. Nije kraj. Nije. Ne možebiti. O, ne, ne, ne, ne, neeeeee…

Doktor Srdić, donirani bubreg u loju Mikro-naselja

VAŽNO PROGLAS ZA SLOBODU MEDIJAIzbor više ne postoji

Mi - građani i građanke, novinari i novinarke, mediji,organizacije civilnog društva

ŽELIMO da prestane političko, fizičko i finansijsko ugnjetavanjemedija; da se zaustave napadi na sve one koji se usude da slobodnogovore i misle; da se novinarima omogući da se svojim poslom baveprofesionalno, odgovorno i pošteno, bez urušavanja njihove slobodei egzistencije.

HOĆEMO medijsku i javnu scenu na kojoj se poštuju Ustav,zakoni i ljudska prava – na kojoj nema s jedne strane podobnih iprivilegovanih, a s druge nepodobnih, nepoželjnih i progonjenih;na kojoj su ljudi ravnopravni, bez obzira na političko i bilo kojedrugo opredeljenje.

TRAŽIMO da nam se omogući pravo da radimo, govorimo i mi-slimo; da nam se ne ugrožava bezbednost, pa i opstanak; da ne stre-pimo šta ćemo o sebi pročitati na naslovnim stranama režimskihmedija, a kojim će nam se uvredama obratiti ovaj ili onaj državnifunkcioner ili stranka.

U interesu je javnosti, svakog građanina i građanke ove državeda budu pravovremeno, tačno i nepristrasno informisani; da u me-dijima pronađu informacije koje ih se lično tiču, koje utiču na njihovživot, a ne samo i isključivo poluistine, laži i politički dirigovanekampanje.

U interesu je Srbije da opstanu mediji koji se – uprkos svimpritiscima – i dalje trude da postavljaju pitanja, da istinito obave-štavaju, da istražuju, da se bave sudbinski važnim temama, da sa-gledavaju našu realnost bez ulepšavanja i propagande.

Sve to dovedeno je pod znak pitanja slobodnim tumačenjem inepoštovanjem medijskih i drugih zakona, primenom selektivnepravde koja pogađa samo one koji se ogreše o vlast, sve različitijimformama političkog i državnog nasilja nad medijima.

Srbija u kojoj vlada medijski mrak nije slobodna i demo-kratska država, nije država koja poštuje evropske i međunarodnekonvencije, nije država po meri čoveka.

Izbor više ne postoji. Danas je sramota zaćutati, pognuti glavu ičekati da sve ovo nekako prođe. I zato danas govorimo. Za slobodumedija! Grupa za slobodu medija

Pete novine u Kikindi po dugovečnosti Sa 19 godina izlaženja Kikindske su na petom mestu "večne rang liste"

novina u Kikindi, a za sada smo iza listova Gross Kikindaer Zeitung (izlazio 44godine), Komuna (39) , Sadašnjost (22) i Nagy Kikinda und Umgebung(20). Znači, sledeće godine, ako dobacimo, preuzimamo četvrto mesto.

ILUS

TRAC

IJA: M

ILA M

ELAN

K

I tada, kada u svečanoj sali inovirane LŽTK Livnice s

njima potpišemo brakorazvodni ugovor koji će ih

dovesti do krajeva financijske impotencije, skin-

ućemo kikindski jaram s vratova i grbača i krenuti u

obnovu i izgradnju naše osiromašene Matice. Tako

neka bude rečeno. Hvala vam na strpljenju, dragi

zemljaci, nigde karanfili tako ne mirišu nego u našem

Mikro-naselju! Živeli, Do Hale!

Mikro-naseljedo Hale (4)

SRĐAN SRDIĆ PACOVSKI KANALI

PETAK, 13. oktobar 2017.

KULTURNI CENTAR PROJEKCIJA FILMA

"Kontakt" - hronologija NSalternativne muzičke scene

Kulturni centar Kikindadomaćin je projekcije dokumen-tarnog muzičkog filma "Kon-takt", reditelja Mihajla Obre-nova, koji je premijerno prikazanna ovogodišnjem Cinema Cityfestivalu u Novom Sadu.

Rad na ovom nesvakida-šnjem projektu trajao je tri godine.Film koji traje čak 172 minuta po-kriva period alternativne sceneNovog Sada od 1989. do 2017.godine i donosi priče 140 aktera.

Na pitanje šta ga je inspiri-salo da uradi ovaj dokumentarac,Obrenov kaže da se ideja namet-nula kao logična, s obzirom daje godinama skupljao audio i vi-deo snimke, fotografije, posterei sve ostalo vezano za alterna-tivnu i andergraund scenu.

- Takođe, po profesiji samfilmski reditelj i još se bavimandergraund muzikom, te jenekako logično došlo do togada svoju ljubav prema under-groundu uobličim i u jedan film.Krenuo sam u rad pre tri godine,samo godinu dana bilo je po-trebno za istraživanje i skla-

panje hronologije istorije no-vosadskog andergraunda, dru-gu godinu sam posvetio saku-pljanjem video i foto dokumen-tacije i u tome su mi pomoglimnogi ljudi, koji isto kao i ja,dele ljubav prema ovoj sceni.Zatim je usledio mukotrpandeo posla sređivanja, retuši-ranja, digitalizacije raznih for-mata traka, super 8, beta, be-tamaks, vhs, vhs-c, dvd ... Trećagodina bila je odvojena za sni-manje intervjua i samu mon-tažu filma - objasnio nam jeObrenov i istakao da se u filmunalaze javno do sada neobjav-ljivani snimci i fotografije.

- Ovaj film želi da pokaženeku drugu stranu novosadskemuzike koja je isto toliko bilavredna i dobra, ali na nju medijinisu obraćali pažnju, iako je veo-ma bitna. Film ne sadrži cenzu-risane elemente, sve je onakokako su sagovornici ispričali. Ve-rujem da ovo će biti vredan do-kument i putokaz za generacijekoje dolaze - zaključuje Obrenov.

Projekcija je u velikoj saliKCK-a, od 19 sati, a ulaz je slo-bodan.

Mr Slobodan Kojić, vajar, os -nivač internacionalnog Simpo-zijuma terakote velikog formata"Terra", za Kikindske govori o ak-tuelnom trenutku u kulturi, re-konstrukciji Muzeja "Terre" i pla-novima ove jedinstvene kulturneinstitucije .

KIKINDSKE: U kojoj je faziMuzej Terre?

SLOBODAN KOJIĆ: Gra đe -vin ski radovi su završeni. Ovihda na sledi priključenje na vodo-vodnu mrežu, za šta je lokalnasamouprava raspisala tender. Te-lekom je uradio svoj deo posla,do prostorija je sproveden optičkikabl sa maksimalnim mogućimkapacitetom. U toku je pripremaskulptura za izlaganje. Vladimir

Sretenović snima bukvalno svešto je nastalo na dosadašnjimsazivima. U depou Terre formiraoje studio u kome već nedeljamapriprema dokumentaciju i građuza štampanje monografije, kojuočekujemo sledeće godine po-vodom trideset pet godina Sim-pozijuma.

Umetnošću i kulturom ba-vite se celog života i značajnoste uticali da Kikinda ima svojemesto na kulturnoj mapi Ju-goslavije a i danas Vojvodinei Srbije, ustanovili ste simpo-zijum jedinsven u svetu pomnogo čemu, i verovatno mo-žete da nam ukratko oslikatekulturu i umetnost danas unašem gradu i zemlji?

- Kultura je uvek bila "na re -pu" zbivanja i interesovanja. Po-

litičarima su puna usta kulturepred izbore, čudo jedno kako seto neverovatnom brzinom zabo-ravlja. Još kao student oduševiosam se jednim tekstom u NIN-u,tamo je pisalo da ćemo donetizakon po kome će svi koji ulažu ukulturi biti oslobođeni znatnogdela poreza. To se nikad nije do-godilo, taj zakon nikada nije donet.iako takav koncept uveliko postojiu mnogim zemljama i donosi odli-čne rezultate. Evo, jedan primer:od pokrajinskog Sekretarijata zakulturu Simpozijumu su godinamastizalo 1.200.000 dinara. Prošlegodine - nula dinara, uz objašnje-nje da je Beograd "zavrnuo sla -vine" pre ma po-krajinskim fon-dovima. Ovegodine od

Pokrajine je stiglo 500.000 dinaraza Simpozijum, što je svakakobolje od ništa, ali je daleko od1.200.000 dinara. Skupština gra-da, tu zaista ne mogu da se žalim,u potpunosti je sredstvima iz bu-džeta pokrila Simpozijum, jer sufinansije iz Ministarstva kulture iPokrajine nesigurne. Sramota je,nerado govorim o tome, ali, i uovom gradu bilo je ljudi na vlastikoji jednostavno nisu prepoznavaliznačaj Simpozijuma, kao što nerazumeju ni značaj i prednostiMuzeja.

Sve što se dešava u kulturije posledica onoga što se radiili ne radi u politici.

- Naravno. Zlo mi je već odčekanja da se ova državaunormali i uredi. Mislim da

se to i neće dogoditi dokne izgradimo institucije si-srema, što je svaka vlast

do sada obećavala, a nijednanije uradila. Dok institucijezavise od smena ljudi na vla-

sti, mi državu nećemoimati. Jedna odspecifičnosti

SimpozijumaTerra je i ta štoje ovaj umet-nički sazivpreživeo ne-stanak tri dr-žave i ostao

"brend" Ki-kinde i njenekulturne sce -ne u među na -

rodnim ra zme -rama.

INTERVJU SLOBODAN KOJIĆ, OSNIVAČ I DIREKTOR TERRE

Kultura je uvek "na repu"

Još kao student oduševio sam se jednim tek-

stom u NIN-u, tamo je pisalo da ćemo doneti

zakon po kome će svi koji ulažu u kulturi

biti oslobođeni znatnog dela poreza. To

se nikad nije dogodilo, taj zakon nikada

nije donet. iako takav koncept uveliko

postoji u mnogim zemljama i donosi

odlične rezultate.

6

KULTURA

Otvaranje Muzeja u novembru- Sad nabavljamo opremu za Muzej, kompjutere i sav

mobilijar za prostorije i za multimedijalnu salu koja će služitiza predavanja i projekcije. Potom ćemo preneti skulpture i jaočekujem da ćemo u novembru imati svečano otvaranje.

GALERIJA TERRA OTVORENA IZLOŽBAMeke forme Bosiljke Zirojević Lečić

Izložba "Ahromatske kompozicije - Meke forme", BosiljkeZirojević Lečić, otvorena je prošlog petka u Galeriji "Terra", aizloženi radovi su grupisani u nekoliko poliptiha, koji pokazuju izne-nađujuću izražajnost crne boje. Osnovni materijal je tkanina - pliš isintetika - koja dočarava mekoću forme.

Bosiljka Zirojević Lečić živi i stvara u Novom Sadu, gde je rođena,diplomirala na Akademiji umetnosti, smer slikarstvo i završila post-diplomske studije. Redovna je profesorka na Akademiji umetnosti,katedra za slikarstvo. Za sobom ima osamnaest samostalnih izložbii prestižne nagrade na domaćim i inostranim smotrama stvaralaštva.Članica je ULUV/ULUS i umetničke grupe Multifleks. Bavi se slikarstvom,vajarstvom i multimedijalnim projektima. (G. P. F.)

PRVE REPRIZE Utorak, 17. oktobar, 20 sati

Nikolaj Koljada

TREZNILIŠTERežija: Stevan BodrožaNP Kikinda, NP Užice, KST Kragujevac i Ustanova "Vuk Karadžić" Beograd

Subota, 14. oktobar, 19 i 21 sat

Miroslav Momčilović

SMRT ČOVEKA NA BALKANURežija: Miroslav Momčilović

PREMIJERA: Sinoć je premijerno na maloj sceni Narodnog pozorišta Kikinda izvedena predstava "Smrt čoveka naBalkanu", po tekstu i u režiji Miroslava Momčilovića. Uloge igraju Branislav Knežević, Marina Vodeničar, GordanaRauški, Nikola Joksimović, Miljan Davidović, Mina Stojković, Jožef Pocik, Tanja Markov, Slavoljub Matić, MiljanaKravić, Marija Ostojić, Branislav Čubrilo i jedini gostujući glumac - Mihailo Laptošević iz Beograda, a sutra (subota)uveče kikindski ansambl će odigrati dve predstave - prvu od 19, a drugu od 21 sat.

Gordana Perunović Fijat

Darko Živković

7PETAK, 13. oktobar 2017.

Prošlog puta je rečeno da nervateizma i svake kritike religije ležiu stavu da čovek stvara boga, ane bog čoveka. Jedna od na-

jubedljivijih potpora ovom stavu jesteverski relativizam, činjenica postojanjamnoštva religija koje odreda tvrde da supravoverne, a da su sve druge u krivu.Međutim, dok politeističke religije i mogutrpeti druge religije i panteone tj. drugegrupe bogova, jer ih dele na „naše“ i „nji-hove“ (pa, dakle, svako ima svog munjo-biju poput Peruna, Zevsa, Jupitera, Toraitd), otud su one, istorijska je činjenica, itolerantnije – monoteističke religije napro-tiv pretenduju na univerzalnost i isključivopravo na nebesko poreklo. Naime, is-tovremeno postojanje judaizma,hrišćanstva, islama itd. sugeriše jednoneugodno pitanje – koja je od ovih ob-javljenih religija onda istinita, a koje suobmanjivačke. Osim što se, kako komičarBil Maher primećuje, ove tri religije razlikujuu pogledu staništa boga s obzirom da„hrišćani mrmljaju u plafon, jevreji u zid,a muslimani u pod“, razmimoilaženjepostoji i u presudnom, jer recimo hrišćanitvrde da je bog muslimana čista fikcija,da su čudesne zgode proroka Muhamedaizmišljotina, dok ostali, opet, Isusa sma-traju običnim prevarantom. Dakle, svakasebe hvali, a druge poriče, svaka sebedrži pravoslavnom, a druge krivoslavnim(pitanjem koje otvara posprdna primedbabiologa Ričarda Dokinsa da je„neverovatna koincidencija da gotovosvako ispoveda baš religiju svojih roditeljai da nekako uvek ispadne da je baš ta re-ligija ona prava“, uopšte religioznim vaspi-tanjem i indoktrinacijom baviću se u za-sebnom nastavku), dok ateisti, na-posletku, sve religije bez izuzetka i pod-jednako smatraju pustim uobraženjima.

Osim mnoštvenosti religija, a u pi-tanju su bukvalno hiljade različitih i među-sobno neusklađenih sistema verovanja,i njihova je razvojnost takođe svedočanst-vo ljudskog, odveć ljudskog porekla religije,što sve doduše direktno ne poriče i samopostojanje boga, ali itekako smanjujeverovatnoću. Naprosto, kako se čovek

razvijao, kako se menjao čovekov položaju prirodi i društvu, tako su se i religijepreobražavale. Nauka uobičajeno rekon-struiše da je nakon perioda odsustva bilokakvih određenih religioznih predstavakod prvobitnog čoveka nastao animizam,verovanje da je celokupna priroda u svimsvojim pojavnim oblicima nastanjenadušama, da je svaki čovek, životinja, biljka,pa i svaki kamen oduševljen, pri čemu seu svakom događanju prepoznavala voljatih duševnih sila. Zatim se javio totem-izam, negovanje kulta životinja i biljakakao predaka i zaštitnika plemena Ili roda.Razvoj dalje ide do politeizma (npr. kodGrka, Rimljana, Nordijaca), potommonoteizma i konačno do već dugo ak-tuelne ateizacije. Posejdon, Mars, Oziris,Svarog nekada su u potpunosti upravljaliljudskim životima, a danas su kao i hiljade

drugih sličnih bogova zanemareni, upravomrtvi. Po starom rimskom verovanju det-injim su životom upravljala ni manje niviše nego 43 boga: bog prvognovorođenčetovog krika, bog kolevke,bog devetog novorođenčetovog danaitd. Štaviše, Rimljani su negovali kultoveSterkorija, Krepija i Kloacina tj. božanstvađubreta, prdeža i kanalizacije. Danskiglumac Mads Mikelsen je dobro primetioda „ako veruješ u Tora ili Odina ljudi ćeumreti od smeha, ali vera u tipa koji jevodu pretvorio u vino i koji je hodao pojezeru, sasvim je već prihvatljiva“. Možese reći da mitologija nije ništa drugo negonekadašnja religija a današnja bajka,takoreći mesto gde se stari bogovi povlačeda umru. „Religija jednog doba književnaje razonoda drugog doba“, umesno jeprimetio američki pisac Ralf Valdo Emer-

son, pa je sasvim opravdanoočekivati, i radovati se, da će ovaliterarno-mitološka sudbinazadesiti i današnje velike religije.

Još je antički filozof Kseno-

fan komparativnom metodom urnebesnoismejao religiju, posebno verske predra-sude svog doba opterećene naivnimantropomorfizmom – „A smrtnici misleda se bogovi rađaju kao i oni i da imajuhaljine, govor i izgled njihov… Nego, davolovi i konji i lavovi imaju ruke i darukama slikati mogu i delati kao i ljudi,likove bogova na svoju bi slikali sliku,konji konjima slične, a volovi volu podobne,i telu bi davali oblik na svoju prispodobu…Etiopljani kažu da su bogovi tuponosi icrni, a Tračani da su očiju plavih i crvenekose“. Stari Grci su, recimo, svojimbožanstvima pripisivali sopstvene slabostipijančenja, lopovluka, ljubomore, razvratai slično, a o starozavetnom bogu Jahveu,toj mrskoj spodobi, zapravo toliko ljudskoj,uopšte o evoluciji judeo-hrišćanskogmorala govoriću u zasebnom tekstu.

Pri tom, ne samo da je bogova „malimilion“, već su se nekim čudom i speci-jalizovali, adaptirali baš za one funkcijekoje su vernicima od značaja za život,što svedoči da je religijsko predstavljanjesveta izraz pukog egozima, jer čovek poš-tuje bogove i umilostivljuje ih samo dabi mu oni uslišili molitve, ispunili želje,da bi ga zaštitili i poštedeli. U prethodnomdelu je istaknuto da je koren religioznostiu neznanju čovekovom, u njegovojnemoći pred prirodnim i društveno-ekonomskim silama, u strahu, posebnood smrti i konačnosti, ali i u blagodarnos-ti, uopšte u osećaju zavisnosti, što se ukrajnjoj instanci sve svodi na čovekovegoizam. Budući da nije mogao, kao štoje to sve više u prilici danas, neposrednoda utiče na prirodne sile, on pokušava

na njih delovati posredno, preko nat-prirodnih bića – očito čovekolikih, savoljom i različitim osećanjima – koja sunastojali raznim puzačkim, nedostojnimnačinima da pridobiju za sebe. Zar ječudno da su baš bogovi neba i vremenskihprilika, dakle užasavajućih munja iplodonosne kiše i sunca, nekada bili na-jmoćniji (čitaj: najkorisniji čoveku), da lije slučajno što su obožavane baš onebiljne i životinjske vrste koje su mu bileod pomoći, ili što za Asteke postoji boginjasoli, što beduin za života mučen oskudi-com vode i hlada zamišlja raj kao cvetnubaštu prepunu bistrih, hladnih potočića,a islamski mučenici raj prepun podatnihhurija, ili što baš u Indiji, a ne među Nordi-jcima postoji Ganeša, bog s glavomslona?! Biće da i u nebeskim stvarimavaži banalan, vrlo ovozemaljski princip„ko me hrani, tome se i klanjam“.

Čovek je, dakle, u religiji otuđio sop-stveno biće, projektovao svoje osobine imoći, kao i osobenosti i moći prirode, nabožanskog fantoma. „Svaka je religijasamo fantastični odraz u ljudskim glava-ma onih vanjskih sila koje vladaju nadnjihovim svakodnevnim životom, odrazu kome zemaljske sile dobijaju obliknadzemaljskih sila“, kaže Engels. Međutim,dok u humanističkom shvatanju religijebog predstavlja naše više biće, ono štočovek u svom duhovnom rastu može itreba da dostigne, u autoritarnom sh-vatanju religije, koje je nažalost i pre-ovlađujuće, bog je jedini pravi posednikkvaliteta i vrednosti, ostavljajući ljude ustanju nemoći, lišene dobrote, mudrosti,znanja i drugih pozitivnih osobina. Pre-vladavanjem religije, razotuđenjem, štone može biti tek rezultat prosvećivanjazatucanih masa kako se to zanosi buržoas-ki ateizam, već pre svega rezultat daljegdruštveno-ekonomskog razvoja, čovečan -stvo će se vratiti sebi, osvestiti sopstvenuvrednost i potencijale, povući projekcijesa nebesa natrag na zemlju i, napokon,fantazam boga i onozemaljskog životazameniti jedinom, ovozemaljskom, ljud-skom stvarnošću.

Amin.

Osim mnoštvenosti religija, a u pitanju su bukvalnohiljade različitih i međusobno neusklađenih sistemaverovanja, i njihova je razvojnost takođe svedočan-stvo ljudskog, odveć ljudskog porekla religije, što svedoduše direktno ne poriče i samo postojanje boga,ali itekako smanjuje verovatnoću. Naprosto, kako sečovek razvijao, kako se menjao čovekov položaj u pri-rodi i društvu, tako su se i religije preobražavale.

Grob čovekov kolevka je bogova

IVAN KOVAČ SVET BEZ BOGOVA (3)

URovinju, koračajući nogu pred

nogu, strmom, kamenitomulicom, u potrazi za auto-mobilom Milana Rakovca,kojim je naš kapetan, ta is-

tarska književna legenda trebalo danas preveze do udaljenog resorta“Amarin”, Mića Vujičić i ja razgovaramos jednako legendarnim rediteljem i sce-naristom Lordanom Zafranovićem.On nas u jednom trenutku upita: “Akakve su vaše veze s Mirkom Kova -čom?” Na to pitanje, naš mladi mokrin-ski pisac, na privremenom radu uBeogradu, odgovori kako je s Kovačempravio intervjue, kako se s njim dopisivaoi slao mu svoje juvenilije na čitanje. A jaoćutah da me je Kovač u nekoliko in-tervjua iz 2008. i 2009. navodio kaočlana “jedne nove grupa mladih i darovi-tih srpskih pisaca s kojima je u kontaktui čije knjige čita“. Htedoh Zafranovićureći kako mi je onomad slavni enigmataSlavko Bovan, nakon čitanja mog ro-mana “Kuvarove kletve i druge gadosti”napisao, u veoma lepom pismu, overeči: “Kada se spominju mučne i žestokescene, moja prva asocijacija je ona scenaiz autobusa u filmu Okupacija u 26 slika.I danas je sjećam mojih snažnih emocijarazne vrste (koje se ne mogu opisati)dok sam gledao prvi put ovu scenu. E,tako nešto sam osjetio u nekoliko di-jelova tvog romana.“ Eto, zahvaljujućiSlavku iz Mostara, svi mogu da vide,

kako sam se uspentrao na ramena Mirkai Lordana, autora scenarija Okupacije,tih izistinskih divova.U kući Mirka Kovača,u njegovoj radnoj sobi, Mića mi pokazujeprimerke moja tri romana, uredno slože-na na ogromnoj polici. Setih se Ko-vačevog odgovora na novinarsko pitanjeNataše B. Odalović koga to on čita odsrpskih mladih proznih pisaca; Kovačreče da čita samo one koji “imaju duhai igraju se pišući“.

Imao sam sreću da učim književnizanat od mokrinskog Foknera ĐureĐukanova, a imam to zadovoljstvo dasam savremenik izuzetnih, nagrađivanihi prevođenih mlađih kolega: Miće Vu-jičića, pripovedača i romanopisca, kojise u svet književnosti otisnuo pre višedecenija, i Srđana Srdića, prozaiste, es-ejiste, urednika i izdavača, koji je sprint-erski pokazao kakva se karijera u kn-jiževnosti može napraviti za svega neko-liko godina. Njih dvojica su nesumnjiveknjiževno-istorijske konstante, bez kojih

se nijedan ozbiljan pregled savremenogknjiževnog stvaralaštva u Srbiji, ali i uregionu ne može napraviti. Obojica suveoma plodni, uspešni i cenjeni u es-nafskim i čitalačkim krugovimai to u -moram da naglasim - veoma različitimpoetikama koje zastupaju. Svojevremenosam u književnom časopisu “Severnibunker” imao tu privilegiju da objavljujemnjihove prve radove, a potom i dela na-jmlađih kikindskih pisaca među kojimasu: Goran Tomić, pesnik koji je nagrađen2013. godine objavljivanjem knjige poezijeu kultnoj ediciji Prva knjiga Matice srpske,u kojoj je i objavljena njegova zbirka“Nezvanično mrtav”, Jelena Blanuša,pesnikinja koja je objavila knjigu poezije“Pseudoton” 2014. godine, a koja je na-građena priznanjem “Aladin Lukač” iBrankovom nagradom Društva književni-ka Vojvodine, Jelena Marinkov, proza-istkinja, koja je objavila zbirku kratkeproze “Ispuštene priče” 2015.godine,adobitnica je nagrade “Đura Đukanov”

i, kao i Blanuša,nagrade “Stevan Sremac- Bal u Elemiru”, i Milana Grbić, proza-istkinja, ovogodišnja laueratkinja nagrade“Đura Đukanov”koju tek čeka objavlji-vanje prve knjige. Ovim talentovanim,vrednim i pametnim mladim ljudima,čije delo zaslužuje svu našu pažnju,pridružuju se najuspešnije kikindske pre-voditeljke: Bojana Gajski, Tanja Brkljači Dragana Miljević, čiji se sjajni prevodipublikuju u najvećim izdavačkim kućamau Srbiji.

Mirko Kovač je u intervjuu “Pobjedi”onomad rekao: “Vi nijeste u jednoj kn-jiževnosti samo po tome koliko ste javnoprisutni ili koliko vas zvanično ističu,nego i po onome koliko se o vama kaopiscu govori, koliko vas nove generacijekoje dolaze ‘čista srca‘ u književnost,pri-hvataju kao svoje nasljeđe.” O svetlojbudućnosti se, drugarice i drugovi kikind-ski, ovde radi. I ni o čem drugom.

(Autor je književnik i nekadašnji urednik kulture u Kikindskim)

SRĐAN V. TEŠIN OSVRT NA KNJIŽEVNU SCENU U KIKINDI

Knjige drugarica i drugovaImao sam sreću da učim književni zanat od mokrinskog Foknera

Đure Đukanova, zadovoljstvo da sam savremenik mlađih kolega

Miće Vujičića i Srđana Srdića, i privilegiju da objavljujem prve ra-

dove Gorana Tomića, Jelene Blanuše, Jelene Marinkov i Milana

Grbić i da sarađujem sa uspešnim kikindskim prevoditeljkama Bo-

janom Gajski, Tanjom Brkljač i Draganom Miljević

Đukanov Vujičić

Srdić Gajski

Brkljač Miljević

Tomić Blanuša

Marinkov Grbić

9PETAK, 13. oktobar 2017.

28. TRKA

8 PETAK, 13. oktobar 2017.

MALI GROMOVNICI U MOSTARU:Na jednom od najjačih međuna-rodnih džudo turnira za mlađe ka-tegorije u Mostaru, kikindski Par -tizan učestvuje već duži niz godina,a tako je bilo i prošle nedelje, kadasu se Kikinđani našli u konkurencijipreko hiljadu takmičara iz 32zemlje. Zablistala su mlađi pioniri,braća Mićić - Luka je osvojio sre-brnu medalju (do 46 kg), a Markobronzanu (do 50 kg), dok je VeljkoVišnjei zauzeo peto mesto. Na tur-niru ih je predvodila trenerica Ti-jana Radić.

U nedelju u Pozorištu "Lane" predstavaza decu i odrasle - "Lepotica i zver"U nedelju, 15. oktobra, od 17 sati, na sceni Pozorišta "Lane"biće izvedena predstava "Lepotica i zver", po tekstu Igora Bo-jovića i u kolektivnoj režiji ansambla pozorišta. Muziku je na-pisala Svetlana Milić, a igraju Aleksandra Stankić, JovanaPopov, Aleksandar Krulj i Aleksandar Maletin.

Lokalna samouprava donirala nova učila za učenike škole u Novim KozarcimaĐacima Osnovne škole "Ivo Lola Ribar" u Novim Kozarcima gra-donačelnik Pavle Markov uručio je učila potrebna za časove he-mije i fizike, u vrednosti od oko 100.000 dinara, a kako je naglasio,tokom leta iz budžeta je izdvojeno oko 600.000 dinara za adapta-ciju škole, koju pohađa 113 učenika.

HRONIKA

Predsednica Sportskih igaramladih Srbije, Ivana Jovanović,uručila je zahvalnicugradonačelnikuKikinde Pavlu Markovu, za izuzetnozalaganje i dobru organizaciju naj-masovnije sportske priredbe u re-gionu. Našem gradu je krajem majapripala čast da bude domaćin cere-monije svečanog otvaranja ovogo-dišnjeg ciklusa manifestacije, kojapromoviše zdrave stilove života, pri-jateljstvo i toleranciju.

- Biti najbolji domaćin ovakovelike sportske manifestacijenije mala stvar i puno nam značiovo priznanje. Mislim da smo po-

kazali da je i školskisport veoma značajanza ovaj grad - rekao jeMarkov i podsetio da ječetvoro Kikinđana osvo-jilo medalje na zavr-šnom takmičenju "Spo -r tskih igara mladih", le-tos u Splitu - šahistkinjaMarijana Bilić (zlato),stonoteniserka IvanaMršić i teniserka Mia Gavranov(srebro) i teniser Stefan Šibul(bronza).

- Došli smo u grad velikog srcai naišli na razumevanje čelnika

lokalne samouprave,prosvetnih i sportskihradnika. Ponosni smona saradnju da Kikin-dom, ali i sa našim teh-ničkim partnerom, Sa-vezom za školski sportSrbije - izjavila je IvanaJovanović.

Zahvalnice su do-bili Školski sportski

savez Kikinde, kao tehnički part-ner za SIM-a, kao i Kikinđanka Je-lena Krvopić, koja je proglašenaza najboljeg koordinatora Sportskihigara mladih Srbije.

Kikindski Crveni krst, uz po-kroviteljstvo lokalne samoupra-ve i sponzorstvo "Grindeksa",organizovao je prošle subote tra-dicionalnu "Trku za srećnije de-tinjstvo", koja je po 28. put okupilana hiljade predškolaca, osnovacai srednjoškolaca, ali i onih starijihKikinđani koji su hteli da daju svojdoprinos ovoj sportskoj i humani-tarnoj manifestaciji.

Prve su na trkalište duž Sve-tosavske ulice izašle majke sa svo-jim bebama u kolicima, a najbržesu do cilja stigle Olivera Rackov injena petnaestomesečna ćerkica

Teodora, pa su nagrađene vikendodmorom na Vršačkom bregu.

I pobednici ostalih trka, po-deljenjih po uzrastima, dobili suvredne nagrade, a sve ih je poz-dravio i čestitao im na uspehu ovo-godišnji promoter "Trke", Kikinđa-nin Nemanja Triki Blažić, najboljiovdašnji stritbol fristajler.

Učesnike i gledaoce u ime lo-

kalne vlasti pozdravila je novope-čena predsednica Skupštine gra-da Stanislava Hrnjak, koja je na-glasila da ova manifestacija većskoro tri decenije promoviše sporti humanizam.

- Zadovoljstvo je uvek bitideo ove energije i prisustvovatidivnoj manifestaciji koju orga-nizuje Crveni krst. Naš zajednički

zadatak jeste da ovoj mladostiobezbedimo da raste i da budezdrava - poručila je Hrnjakova.

Prijatelji trke bili su i fabrike"Banini" iz Kikinde i "Kolačić sre-će" iz Beograda, pa su svi učesnicidobili slatkiše. Kao i svake godine,prihod od uplaćenih startnih brojevaCrveni krst će donirati ovdašnjimzdravstvenim ustanovama. (S. U.)

PRIZNANJE ČELNICI SPORTSKIH IGARA PONOVO U KIKINDIPohvale za dobru organizaciju

TRADICIJA: U Bašaidu je proteklog vikenda održan prvi Festi-val folklora "Mali čuvari narodne tradicije", koji je okupio naj-mlađe članove 11 kulturno-umetničkih društava iz Kikinde,Zrenjanina, Dobanovaca, Crepaje, Mokrina, Vojke, Kumana,Sanada, Ostojićeva, Banatskog Karađorđeva i, naravno, iz Ba-šaida. Svi su se predstavili svojim folklornim umećem, a svi suučestvovali i u defileu glavnom bašaidskom ulicom.

MLADE NADE: Međunarodni miting u organizaciji Plivačkogkluba Kikinda, okupio je prošle subote skoro 400 takmičaraiz 25 klubova iz četiri zemlje - Srbije,Bosne i Hercegovine (Republike Srpske),Slovačke i Rumunije. Plivači domaćinaosvojili su 20 medalja (osam zlatnih, osamsrebrnih i četiri bronzane), a uspešni su bilii plivači drugog kikindskog kluba, Banata,koji su se takođe okitili sa 20 medalja (četirizlatne, šest srebrnih i deset bronzanih).Članica Kikinde Ksenija Jovanović je pro-glašena je za najuspešnija takmičarku uapsolutnoj kategoriji.

Rođeni: Jovan Popić, Ognjen Kre-kuš, Jovan Stajić, Una Felbab, TifaniDorogi, Marko Jocić, Saša Stojkov,Dimitrije Radosavčev.

Umrli: Jovanka Gološin (1944),Olivera Stošić (1939), Natalija Miku(1959), Simeon Trifunac (1939),Jožef Molnar (1958), Anica Malo-gajski (1938), Danica Veselinov(1940), Slobodan Vujanić (1956),Ilija Demić (1946), Stanisava Čonić(1933), Iren Čikoš (1943), Jovo Banić(1940), Dušan Radak (1942), OlgaProdanović (1943), Dušan Latinović(1928), Slavoljub Martinov (1937),Branka Pavlov (1937), Bela RacSabo (1943), Slavko Karanović(1947).

Venčani: Vesna Vanjin i Srđan Mu-lić, Ljubica Dražić i Milomir Belić,Jelena Tomašev i Miroljub Tomić,Marija Krajnović i Miroslav Duškov,Danijela Stanišin i Ivan Svijetlica,Stevana Karačonji i Bojan Savin,Bosiljka Marjanović i Robert Katona,Sanja Karan i Jovan Ljiljak, ČilaMol nar i Norbert Čikoš.

MATIČAR

I ove godine "Trka za srećnije detinjstvo" okupila na hi-

ljade mladih, a sav prihod od kupljenih startnih brojeva

kikindski Crveni krst usmeriće u humanitarne svrhe

Krvopić

Jovanović

Anđela Belos, Jana Strajnić i Nina Tornjanski (Banat)

M. Mićić, Višnjei, Radić i L. Mićić

060 439 4330

439 433

Dragana i Damir Crnogorac

GRADSKI TRG 38 TEL: 428-281 OSETITE UKUS PRAVE PICE PEČENE NA ŠAMOTU

FOTO

: ERV

IN ŠA

LGO

10 PETAK, 13. oktobar 2017.

648 Kikinđana izgubilo je život tokom Drugog svetskog rata- njih preko 100 poginulo je u partizanima, preko 50 članova pokre-ta otpora streljano je u Kikindi i drugim banatskim gubilištima, bli-zu 50 ih je umoreno u internaciji, a Nemci su pohapsili gotovo svekikindske Jevreje (251) i potom ih pogubili bez milosti i bez osude.

DRUŠTVO!

Kriza pisane štampe, prisutna u celom svetu, kod nas je najizraženija. Uzjednu specifičnost, opet karakteristično našu. Naime, kod nas se sve manjekupuju i čitaju novine kritičke, intelektualne orijentacije, dok se tabloidi drže i tovrlo dobro. Srpski apsurd: sve kvalitetniji sadržaj - sve manji tiraž i naravnoobrnuto: što ogavniji naslovi i članci - prodaja sve bolja i bolja.

O svesnom zaglupljivanju naroda svim mogućim sredstvima, napisano je iuglavnom nepročitano sijaset članaka, esaja i analiza pametnih ljudi, tako daje nemam nameru da ponavljam njihove dokazane premise i zaključke. Iskoristićupriliku da navedem moje omiljene novine i novinare, nekad i sad. Pa da počene-mo:

1. NIN. Rastao sam uz njega. Intelektualni temelji i umetnička poimanja(ako ih posedujem) formirani su mi od strane sjajnih novinara ovog nedeljnika.Književne kritike Igora Mandića, pozorišne Vladimira Stamenkovića, filmskeBogdana Tirnanića su me naučile jednostavnoj, a važnoj stvari u umetnosti:da mogu da ocenim šta je dobro, a šta loše i folirantsko. Ponosan što je jedanod osnivača NIN-a Kikinđanin Jovan Popović i danas redovno čitam ovajnedeljnik i uživam u člancima Vere Didanović, Sandre Petrušić, DraganePejović, Milana Ćulibrka i ostalih. Naravno i našeg mladog i talentovanogzemljaka Miće Vujičića. Kada je NIN objavio moju reakciju na odvratni članakVasilija Kalezića o Zoranu Đinđiću, smatrao sam to jednim od vrednijih dostignućau mom životu.

2. Vreme. Nedeljnik sa profilisanim konceptom od koga ne odstupa. Tračaksvetlosti u devedestim. Kritičan i dosledan i u dvehiljaditim, kritičan i sada. Ikada se ne slažete sa pojedinim stavovima iznetim u Vremenu, morate priznatida se radi o doslednim novinarima, koji svoje stavove argumentovano iznose.Otvoreni i "bez dlake na jeziku" Teofil Pančić, Miloš Vasić, Filip Švarm, DejanAnastasijević, Momir Turudić, vrhunski znalci i profesionalci. Kolumne DraganaIlića. Divni članci Ivana Ivanjija. Urednik Dragoljub Žarković, koji je objavljivaosvaki moj, što bi se danas nazvalo "tviter" tekst, dok je Vreme imalo rubriku po-svećenu komentarima čitaoca.

3. Politika. Najviše sam je voleo zbog stranica posvećenoj spoljnoj poltici.Takvu analitičnost i tako kvalitetne dopisnike iz ino-stranstva niko nije imao. Zavoleo sam Meksiko zbogĐuke Julijusa, pažljivo čitaočlanke Jurija Gustinčića izAmerike. Nije ni sportska ru-brika bila loša, nalazila sena sredini novina. Iako par-tizanovac, uvek sam sa za-nimanjem čitao članke veli-kog zvezdaša Bobija Janko-vića. Znao je uvek nešto višeod ostalih. Danas Politiku nekupujem. Čitam na sajtu samočlanke koje u rubrici"Moj život u inostran-stvu" piše moj bratStevan Stupar.

4. Naša borba.Ugašena. Izveštaji ozimskim protestima1996/97 neprevazi-đeni. Želja ljudi zapromenama se ogle-dala u ovim novinama,tako da su to bile retkekritičke novine koje sudoživle značajan tiraž.Stalni pritisak režima Slo-bodana Miloševića, ali donekle ivlasnički odnosi, to jest novac isujete, doveli Našu borbu do ne-zasluženog kraja.

5. Kikindske. Pristrasnost? Jeste, pa šta. Zar nijepotrebno znati politička, društvena, umetnička i sportska dešavanja u sredini ukojoj živiš. Zar nije lepo pročitati odlične tekstove Ivana Kovača, pratiti svetskuknjiževnost po uputstvima Srđana V. Tešina, talasati po lokalnoj politici,sučeljavati mišljenja.

Tu je, naravno, i Danas, pa i Nedeljnik, s vremena na vreme (delili su ga u"Laguni" kada kupite knjigu), a imao je i Blic, i na žalost sve manje ih ima, svojihsvetlih momenata.

Šta da vam kažem? Ako vam ovaj tekst deluje kao čitulja, zapitajte sekome je data. Da li nabrojanim novinama ili kritičkoj i slobodnoj misli.

BRANKO LJUBOJA TAKVI KAKVI SMO M eđu najčešćim zamerkamakoje današnji stariji Kikinđaniupućuju mladima visoko serangira onao čitanju, to jest,

nečitanju. "Ova današnja omladinaništa ne čita, samo bulji u taj kom-pjuter/fejsbuk/mobilni telefon". Ami, kako smo nekada, eh, čitali, pa kolikosmo čitali, to ne može ni da se zamisligledano očima novih generacija. Da, kadbismo se ozbiljno zafrkavali. Velika većinastanovništva čitala je samo novine i ča-sopise, mnogi samo jedne novine, obično"Politiku". Čitali smo lektiru i udžbenikeu školi, jer nije bilo interneta i prepričanihverzija knjiga koje smo dobijali za lektiru,nije bilo fejsbuka, društvene mreže senisu slutile ni u ono malo naučne fan-tastike što smo imali na raspolaganju,a TV program često nije bio zanimljiv ilise ono zanimljivo prikazivalo tek kadnas roditelji oteraju na spavanje.

Odrasla uz deda Savu, strasnog či-tatelja i velikog poklonika književnosti,svedočim da velika većina mojih vršnjakai vršnjakinja nije pročitala ni ono što smoimali za lektiru. Iskreno, ta lektira bila jevelikom većinom dosadna do bola, na-ročito kad si u pubertetu, a u srednjojškoli je izgledala kao da ju je izabraoneko ko u životu nije sreo dete ili mladuosobu: sve neka tuga, jadi, plakanje, do-voljno da se osetljivija duša baci u očajod tolikog svetskog bola, sve neki Mitkei Koštana, Romeo, Julija i mladi Verter,a vrlo malo humora i ohrabrujućih tek-stova. Ipak, meni je uvek bilo lakše dapročitam knjigu pa da znam o čemu seradi, dok su moje školske "drugarice" na-veliko izmišljale neviđeno providne taktikeubeđivanja da im neko ukratko prepričaknjigu. Ili bi "maznule" beleške od nekogiz starijih razreda ko je to sve već prošaotako da su imale književnost sažvakanui okrunjenu. Dečaci su bili još bolji, otvo-reno su priznavali da knjigu nisu ni otvorili,što im je donosilo poštovanje u vršnjačkojgrupi gde su sebi krčili put do statusa"pravog frajera". To "frajerstvo" običnose ogledalo u tome da "frajer" ubodeđaka do sebe šestarom, ubodeni urlikneod bola, a nastavnik/profesor šizne, paizbaci sa časa - onog koji je uboden, dokse "frajer" i ekipa veselo smeju svojojdomišljatosti. Tek kad bi momci porasli,počeli bi da se hvale da su čitali nekupoznatu knjigu, uglavnom onu koju sunajradije čitale i devojke, nije moglo dase živi od tih velikih čitača Selindžerovog"Lovca u žitu" (ili u raži, kako je gdeprevedeno), a kasnije Kastanede i He-sea. Kao osoba koja vuče okolo nekegomile knjiga iz biblioteke, bila sam ču-dakinja, kojoj se vršnjakinje potpuno ot-voreno izruguju - dok im ne zatreba po-moć pri izradi pismenog sastava. Inačesu i devojke glumile "velike zavodnice"koje se ne bave nečim tako bezveznimkao što je čitanje nego razgovaraju samoo pravoj ljubavi dok puše iza školskogWC-a i beže s časova glumeći napad

astme ili srčanu aritmiju. Da su pročitalenešto od Džejn Ostin, možda bi naučilebarem nekoliko osnovnih fraza za raz-govor o velikoj ljubavi. Odrasli nisu biliništa bolji, samo u starijoj varijanti. Raz-govori o književnosti bili su omiljena dru-štvena tema prilikom okupljanja i posetai mnogi su se hvalili da su čitali Tolsto-jevskog (kombinacija prezimena Tol-stoja i Dostojevskog, obojice prilično"teških" za čitanje) samo nisu mogli dase sete naslova knjige. Akviziteri su u todoba zalazili u svaki radni prostor nudećisvakojaku literaturu, od raskošno ilu-strovanih monografija svetskih muzejado kuvara i ljubavnih romana preko svihmogućih svetskih i jugoslovenskih pisaca,dečjih enciklopedija, knjiga o NOB-u, sva-kojakih priručnika "uradi sam" i knjiga olovu i ribolovu. Sve to, ako je i bilo skupo,moglo je da se otplati na rate preko sin-dikata i ljudi su kupovali ogromne količineknjiga. Kolektivi nisu zaostajali, formiralisu svoje biblioteke i sumnjam da je ikadijedan kolektiv propustio da kupi od akvi-zitera ili preko direktne narudžbine odizdavačke kuće sabrana dela Josipa Bro-za Tita, ponekad čak i Karla Marksa(Lenjin je već bivao malo ređe zastupljen)ili neku ogromnu monografiju o borcimaiz direktorovog rodnog kraja - radi se na-ravno o borcima iz NOB.

Gomila nepročitanih knjiga moglaje da se nađe i u mnogim kikindskimdomaćinstvima. Knjige Perl Bak, ErihaMarija Remarka, Ernesta Hemingveja,Andrića, Selimovića - kupovane su "nametar" i po boji korica da bi što lepše iz-gledale u policama regala od iverice koji

su zamenili stare ormare u "kombino-vanim" sobama. Žene su se ozbiljno za-klinjale da su zaista pročitale neku odknjiga Perl Bak ("prava šteta što ništanisu razumele" - ironično bi primetilamoja majka) ili sestara Bronte. Nažalost,najpovršniji razgovor otkrio bi da suknjigu videle samo spolja, možda je iprelistale, a najverovatnije pogledalefilm snimljen po romanu. Muškarci biprema čitanju zauzimali kritički stav,rekli bi, na primer, da im se neka knjiga-poznata i nožda nagrađivana Nobelo-vom nagradom - nije uopšte svidela.

Novine i časopisi objavljivali su knji-ževnu kritiku, čini mi se, mnogo više negosada, tako su lažni čitači mogli da dođudo podataka o literaturi koju će posleda hvale ili kritikuju učestvujući u "lakoj"konverzaciji i pribavljajući sebi statusosobe koja čita i razmišlja o onome štočita. Poznati kikindski rukovodilac i vlasnikčitavog spiska funkcija spotakao se naknjiževnost dok je bio obično potrkalo ufirmi, kad mu je kolega rekao "pozdraviote Rade Tomov, tebe i direktora". Odečovek kod direkotra, profesora knjiže-vnosti, pa ga pita "je li, bre, ko je taj RadeTomov što nas je obojicu pozdravio?"Navodno ga je direktor odmah izbacioiz kancelarije, jer, Rade Tomov Petrovićje poznatiji po imenu - Njegoš. Kad jepotrkalo postalo direktor umesto direk-tora, ne samo što se svetilo bivšem di-rektoru i onom kolegi koji mu je uputio"pozdrav" od Rada Tomova, nego je iNjegoša bilo opasno pred njim spominjati.

Sad knjige mogu da se čitaju i di-rektno s interneta, iako se i dalje objav-ljuju u klasičnoj, štampanoj formi. Pro-menio se stil i ugao književne kritike(ima li je?), kupovna moć poštovalacaknjige uglavnom se drastično smanjila,mnogo toga se promenilo osim mojenelagode pred ljudima koji lažu da čitajui koliko i šta čitaju. Nemoj neko da mipriča kako je pročitao Tolkinovog "Go-spodara prstenova", knjigu od skoropa hiljadu stranica, punu neobičnihimena i paralelnih tokova radnje, jer od-mah propitujem. Prvo: da li se Aragor-nova mama zvala Gilraena ili Melijana?Ko zna, možda je i čitao; ko ne zna, boljemu je da lepo prizna da je i film jedvaodgledao.

GORDANA PERUNOVIĆ FIJAT KIKINDSKI NOSTALGIČNI ŽIVOT (59)

Kultura čitanja

NovineTakvi kakvi smo, ponekadidemo ispred vremena.

Čitali smo lektiru i udžbenike u školi, jer nije

bilo interneta i prepričanih verzija knjiga koje

smo dobijali za lektiru, nije bilo fejsbuka, dru-

štvene mreže se nisu slutile ni u ono malo nau-

čne fantastike što smo imali na raspolaganju,

a TV program često nije bio zanimljiv ili se ono

zanimljivo prikazivalo tek kad nas roditelji

oteraju na spavanje.

Obeležen Dan oslobođenja Kikinde u Drugom svetskom ratu

Gradski i okružni funkcioneri, predstavnici bora-čkih organizacija i ambasade Ruske Federacije, položi-li su prošlog petka, 6. oktobra, vence na Spomenik žr-tvama fašizma u centru grada, a povodom 73. godiš-njice oslobođenja Kikinde u Drugom svetskom ratu.

11PETAK, 13. oktobar 2017.

Foto gnjavaza.

ENIGMAT-SKI KLUB “KIKINDA”

(SB)

VRSTADRU[TVENOG

URE\ENJA

SAMOSTALANPODSTICAJ

MATERIJAKOJA UBRZA-

VA HEM.PROCESE

PRKOSUKRASI

NA TELU IODE]I

5. I 21. SLOVOAZBUKE

SNAGA, MO] (MN.)

KELVINPRIPADNIK

EVROPSKOGNARODA

PRASTA-NOVNICI

BALKANA

ATLETSKISTRU^NJAK

KORICAGLUMICA@IRARDO

NEDOVOLJNOVISOK

GODI[NJAPRIREDBA

DRVENOSEDLO

IZJAVA LEPOTICE SA SLIKE

TROPSKOVO]E (MN.)

MESNAPRERA\EVINA

DRAM. IMPRO-VIZACIJA

DOBAR ZAPI]E

LATINSKIIZRAZ U

DRUGOMJEZIKU

[TUCATIRE@ISERSKOLA

GRUPANAJBOLJIH

NEMAN

OBIM

@UTOSME\ABOJA

TANKA TKANINA

T. P.JUNAK EPA

MAHAB-HARATA

PEVA ICALENOKSNA OVUSTRANU

FENI^KOSLOVO

(ANAGRAM:JANI)

BEKRIJA

SKLADNO PONAVLJANJE

GRAD USRBIJI

PRIPADNIKEVROPSKOG

NARODA

ZAVOD ZAISTRA@IVANJE

TR@I[TA(SKR.)

MRA^AN

KANJI@A

TROPSKOVO]E

ENERGIJA

POND

ODEVNI PREDMET

REKA U ITALIJI

ULOGA K.RIVSA UMATRIKSU

Sf|fokf!obhsbeof!vls|ufojdf;

`````````````````````````````````````````````````````

Jnf!j!qsf{jnf;```````````````````````````````````````

Besftb;`````````````````````````````````````````````LVQPO

Kupon sa rešenjem poruke lepotice sa slike pošaljite na adresu "Ki kind ske", GeneralaDrapšina 30 (ulaz iz Save Tekelije)ili ubacite u sanduče ispred redakcije. Nagrade suamerička pita iz Pekare “Višnja” i pica iz Kafe picerije “Caffe Caffe”, a preuzimaju se uzpotvrdu koja se izdaje u redakciji. Re šenje iz prošlog broja glasi: STOJIM UZ VRANJSKE,a dobitnici su: Američka pita: Ranđel Vasić, Srbobranska 22, Kikinda;

Pica: Ognjen Dobrosavljev, Čandska 20, Kikinda;

KAFE PICERIJA

GRADSKI TRG 38 TEL: 428-281

Isprobali test Švajcarac, Lala iBosanac: za 7 minuta treba ispe-glati košulju, pojesti kilogramhleba i maznuti žensku.Švajcarac prvo ispegla košulju,pojede hleb i istekne 7 minuta.Lala prvo pojede hleb, ispeglakošulju i istekne 7 minuta.Bosanac da ženskoj da pegla, idok je guzi pojede hleb za 7 mi-nuta. POENTA:Švajcarac - prvo posao, zatimklopa, pa ako se stigne ostalo.Lala - prvo klopa, onda posaopa ako se stigne ostalo.Bosanac - ako ne jebeš one kojirade, nećeš se leba najesti!

Dečko šalje devojci SMS:Molim korisnika da se uda zamene.Dobija odgovor:Poštovani korisniče, na Vašemračunu nemate dovoljno kreditaza ovu opciju!

Pitaju Crnogorca: - Šta radiš?A Crnogorac odgovara:- Vala ništa, a ni to ne stižem odposla.

Kako se na latinskom kaže im-potencija?- VIDI, MENI, VISI.

- Perice, kad će popraviti ocene?- Ćale, ja se stvarno trudim svakogdana, ali nastavnica ne ispuštadnevnik iz ruku.

Dva prijatelja se sreću posle mno-go godina i pričaju o dobrim sta-rim vremenima. U jednom tre-nutku jedan pita drugoga: - Kakav ti je seksualni život?- Isti kao Koka-Kola. Sladak i pe-nušav, a tvoj?- I moj je kao Koka-Kola, ali nisli čan tvom! Pre je bio normalan,on da je postao Lajt, a sada jeZero.

Vračara kaže ženi:- U kartama vidim da će ti mužuskoro umreti!- Dobro, to znam. A šta kažukarte, hoće li biti istrage?

Zaustavio policajac plavušu pajoj kaže:- Dajte mi Vaše ime i prezime.- A kako ću se ja onda zvati?

NAGRADNA SKANDINAVKA

NAGRAĐUJEMO PIZZOM I AMERIČKOM PITOM

2 balona (37,8 lit) 650 dinara*

1 balon (18,9 lit) 350 dinara*

* ZA KUPCE KOJI KORISTE SVOJE APARATE ZA VODU

Prirodna negazirana mineralna voda sa niskim sadržajem rastvorljivih materija

BESPLATNA DOSTAVA za sve kupce u opš�ni Kikinda!

060 020 8901

ZABAVAМАЛО ТРЕБА ДА СЕ

ОДЛОЖИ СА СТРАНЕ, ДА СЕ НЕ ПОКВАРИ.

ESESENCIJA &ESENESENCIJA

12 PETAK, 13. oktobar 2017.

PRODAJEM kuću sa dvorišnimstanom i velikom baštom - cena20.000 evra. Tel: 061/62-27-342PRODAJEM kuću u Kikindi saodvojenim jednosobnim stanom udvorištu - Ulica Stevan Lakai Giga.Tel: 064/154-7171PRODAJEM kuću Kikindi - ul. Su-vačarska 40. Tel: 063/77-35-270

PRODAJEM kuću sa baštom u Ru-skom Selu. Tel: 064/955-95-95PRODAJEM kuću na atraktivnojlokaciji - ulica Vojvode Mišića 34(raskrsnica sa Đoke Radaka). Tel: 066-974-53-28

PRODAJEM prizemnu kuću od čvr-stog materijala sa dvorišnim jed-nosobnim stanom - odvojena in-frastruktura. Nemanjina 104. Mo - že zamena za stan. Tel: 060/426-0224

PRODAJEM stan - 80 m2, poredDečijeg dispanzera, sa lokalom -20 m2 u okviru stana (ukupno 100m2). Plin, kanalizacija, nusprosto-rije. Mogućnost kupovine na kredit.Cena - 20.000 evra. Tel: 061/24-595-15

PRODAJEM dvoiposoban stan od62,5 m2 u centru Kikinde. Tel: 064/563-1115

PRODAJEM trosoban stan od 68m2 u centru. U odličnom stanju (trisobe, kupatilo, terasa, podrum) sagaražom, parking ispred zgradevan zone. Moguća zamena za ma -nji u Beogradu ili Novom Sadu. Tel: 063/435-268

PRODAJEM stan od 59 m2 u Mi-kronaselju. Odlično sređen. Cena:22.000 evra. Tel: 064/700-14-54 PRODAJEM stan od 84 m2, Voj-vode Putnika 21. Tel: 062/156-46-06

PRODAJEM garsonjeru, prvi sprat,centar. Cena 12.000 evra. Tel: 064/193-83-35PRODAJEM stan na trgu za23.000 evra i garažu. Tel: 063/82-89-736

PRODAJEM dva lokala u bliziniPošte. Tel: 063/82-87-736PRODAJEM plac od 5 ari na Du-navu u blizini Donjeg Milanovca namagistrali Beograd-Milanovac. Hit -no i povoljno. Tel: 064/34-88-188PRODAJEM plac u Bloku 35. Tel: 063/537-229PRODAJEM plac sa baštom 1.440m2 u N. Francuskog 88. Voda, gas,trofazna struja (nov priključak).Tel: 062/800-57-72

PRODAJEM tezgu, ukoričen "Pče-lar" 1987 - 2002 god. aluminijumskekante, hvatač polena, gra mofonskeploče, kofere, luster i novu fritezu.Tel: 062/39-00-70PRODAJEM delove za traktorskeprikolice "Kikinda", ovas, kukuruz,vagu, prikolicu za prevoz stoke - re-gistrovanu, prikolicu za traktor"kiper". Tel: 064/15-99-253

PRODAJEM polovan nameštaj ibicikle iz uvoza. Tel: 064/175-46-97, 064/191-46-07PRODAJEM nov LG monitor 18,5"za računar - sa fiskalnim računomi garancijom. Tel: 065/528-6186PRODAJEM putnički kombi. Tel: 062/156-46-06PRODAJEM dve plinske boce. Tel: 0230/424-090

M A L I O G L A S I

ÚJSÁG, OGLASI

PSIHOTERAPIJA dece i adolescenata

PSIHOTERAPIJA odraslih osoba sa:

•depresivnim i anksioznim tegobama (panični napadi,generalizovana anksioznost, fobije, psihosomatski poremećaji,opsesivno-kompulsivni poremećaj)

•problemima u braku i partnerskom odnosu

•psihičkim poremećajima izazvanim stresom i traumom

• seksualnom disfunkcijom

•problemima zavisnosti-alkoholizam i narkomanija, patološko kockanje,zavisnosti od interneta ili mobilnih telefona

•ostalim psihičkim poremećajima

TRENINZI za organizacije ipojedince:

• upravljanje stresom• komunikacione veštine• team-building• rešavanje konflikata• donošenje odluka• upravljanje vremenom• razvoj liderskih veština• individualno kreirani treninzi

PSIHOTERAPIJSKA edukacija i supervizija:

• edukacija za psihodramskogterapeuta (u saradnji saInstitutom za psihodramu izBeograda)

TRENINGE I SEANSE vodi dr Nebojša Baba,psihijatar, psihodramskipsihoterapeut i edukator

www.integritasbn.rs Integritas-BN 063 432 235

// PRODAJA - RAZNO

/// PRODAJA// NEKRETNINE

PRODAJEM poslovni prostorkod Železničke stanice (trenutnomarket Persu u zakupu). Dobrainvesticija. Tel: 063/503-983

PRODAJEM kuću i plac u Saja-nu. Tel: 064/89-22-005

PRODAJEM kuću. Ul. Đure Ja-kšića 107. Tel: 064/206-33-44

PRODAJEM dve odlične kućesa spojenim placevima koji izlazena dve različite ulice. Tel: 063/875-32-00

PRODAJEM spratnu kuću ili iz-dajem u zakup. Tel: 063/583-295

PRODAJEM stan u centru Ki-kinde. Tel: 064/31-38-121

PRODAJEM ranč na Olušu -og ra đeni deo 100 x 30 m (voć -njak, objekti i kotarka za vagonkukuruza) plus jutro zemlje.Gradski vodovod i struja i bunarza navodnjavanje. Tel: 060/394-10-36

KANTARION ULJE - najefika-snije sredstvo za spoljne rane iopekotine. Sunčajte se do milevolje. Tel: 064/37-50-291

„Gyere ide dolgozni, ma elégtágak a határok, elég széles azújságírói mozgástér.” Ezzel a mon-dattal hívott a Magyar Szóbaannak idején az akkori igazgató,Mihók Rudi. Ekkor az egyetemitanulmányaim végén jártam,még élt Zoran Đinđić, ez volt aszerbiai társadalomban az anagyjából két-három éves idő-szak, amikor tényleg lehetett lé-legezni, úgy tűnt, esély van arra,hogy egy egészséges társadalomépülhet majd fel. Azelőtt és azótasem volt ilyen korszak. Mire meg-voltam az utolsó vizsgámmal azakkor még radikális párti dr. Rad-milo Todosijević professzornál,a kormányfő már halott volt, túlvoltunk a Szablya nevű rendőr-ségi akción, de még mindig meg-volt az esély arra, hogy nem hát-rafelé, hanem előre halad majdaz ország. Gondoltuk mi, a nép.És tudták az ellenkezőjét azok,akik a szálakat mozgatták, és amerénylet mögött álltak. Mihókvolt az is, aki a kilencvenes évekmásodik felében – akkor még alap szabadkai szerkesztőségénekújságírójaként – egykori közép-iskolai tanáromként azt a taná-csot adta, hogy az egyetemi ka-ron, ahol kifejezetten nagy voltaz akkori hatalom embereinekkoncentrációja, húzzam meg ma-gam, csak arra összpontosítsak,hogy lediplomázzam, a többinem számít. Megfogadtam ezta tanácsot.

Mihóknak a jegyzet elejénleírt dologban is igaza volt. Sokakszerint talán ciki őt idéznem, hi-szen egyfajta divat errefelé meg-tagadni azokat, akik kegyvesz-tetté váltak. Én ezt sem tettemsoha, mert úgy gondolom, nemattól ember valaki, hogy a ha-talom simogatja vagy rugdos-sa.

A mozgástér akkoriban tény-leg széles volt, ezért is szippan-tott magába ez a hivatás. Szla-vóniában Tomislav Nikolić há-borús szerepvállalásának nyomaiután kutattam, ott voltam Sreb-renicán a mészárlás tízéves év-fordulóján, Belgrádban, ahol aboszniai fogolytáborok túlélőivallottak, korlátozások és felsőcenzúra nélkül írhattam az egy-mást váltó hatalmakról, korrup-ciós, privatizációs ügyekről, sőta VMSZ akkori első emberének,Kasza Józsefnek a viselt dolgairólis. És nem húzták meg a szöve-get, másnap nem csörgött a te-lefon, nem járt érte fejmosás,bérmegvonás, áthelyezés, fel-mondás. Akkor még nem.

Talán a legélesebb hangúszövegeimet 2009 és 2012 kö-zött írtam, a Demokrata Párturalma idején, az államfői sze-repbe magát túlságosan beleélőBoris Tadićról, a párt erős em-bereinek gyanús üzelmeiről, el-sősorban a szabadkai Oliver Du-lićról, aki már akkoriban beje-lentette a hírhedt Y-ág nevű ke-rülőút befejezését – konkrét dá-tumokkal együtt –, amely a mos-tani hatalomnak is az egyik hú-zóprojektuma. És ezeknek az írá-soknak se volt következménye,

néhány sértett demokrata po-litikus facebookos mérgelődésétleszámítva. Mondani sem kell,ezek az urak ma már mind va-lamely más pártban igyekeznekbiztosítani maguknak és csa-ládjuknak a kenyérre (autóra,nyaralóra, űrutazásra) valót.

A Mihók Rudi által említettkeretek a demokraták bukásaután kezdtek szűkülni, egészenaddig a szintig, amikor már ahatalomtartók nem elégedtekmeg azzal, hogy nem bírálodőket, hanem azt várták el, hogykonkrétan ódákat zengj nagy-ságukról és isteni eredetükről.Kollégáim közül sokaknak nemesett nehezére ezt a feladatotfelvállalni, ők ma is ugyanottvannak. Én nem. Gyomor és ge-rinc kérdése. Bár ki tudja, lehet,

hogy ők csinálják jól. Majd azidő megmondja.

Ahogyan a póráz egyre szo-rosabb volt az úgynevezett köz-médián belül, a Családi Körönkeresztül tudtam levegőhöz jutni.Habram Mária akkori lapigazgatóvolt az, aki azt mondta, legyenitt egy rovatom, amelyben bár-minemű korlátozás nélkül hétrőlhétre leírhatom azt, amiről úgyérzem, a nagyérdeműre tartozik,de máshol erre nincs lehetősé-gem. Ezúton is köszönöm nekiezt.

Négy évvel ezelőtt indultútjára a Balkáni állatfarm, amiazt jelenti, hogy kétszáznál istöbb jegyzetet írtam. Jó volt csi-nálni, mert tényleg a Családi Körvolt az egyetlen szelep, ahol az

igazság szelleme kiszabadulha-tott. Itt írhattam a hatalomról,a pártharcokról, de ugyanúgy alegerősebb magyar párt ügykö-déseiről, lépéseiről vagy épp anapilapon belül egyre inkább el-uralkodó rossz hangulatról is,amelyekről ugyanott nyilvánegyetlen sor se jelenhetett volnameg. Az olvasók pedig hálásakvoltak. A tejpiacon, az utcán, te-lefonon, Facebookon köszöntékmeg, hogy valaki leírja azt, amitők maguk is gondolnak.

Ma, amikor egy olyan gárdakészíti a Családi Kört, amelyazokból verbuválódott, akiknekakkor és ott nem volt gerincükés gyomruk beállni szekértoló-nak, optimista lelkesedés lenneelvárható tőlem. Még sincs így.Időközben ugyanis az újságírókra

erőltetett póráz kiterjedt a tár-sadalomra. Az emberek meg-törtek, csalódottá és letargikussáváltak. A más emberekkel valóleszámolásra, a párthovatarto-zás miatt utcára kerülőkről szólóhírekre, a hatalmi oldalon bur-jánzó korrupcióra, gyanús milliósügyletekre csak legyint mindenki,hozzátéve: így megy ez, mit te-gyünk. Ha pedig az átlagembernem akar ez ellen tenni, akkorsenki se fog.

Olyan időket élünk, amikorelőbb hisz az ember a hangzatoscímekkel tálalt hazugságnak,mint a nyilvánvaló, de talán fáj-dalmasabb igazságnak. Némántűri, hogy szomszédját, rokonát,barátját tönkretegyék, csak aző egzisztenciája maradjon meg.

Előbb hiszi el, hogy minden rosszmögött egy külföldi, mindenkinélbefolyásosabb, mindent látó éshalló multimilliárdos áll, minthogy azok lopják ki a szemét,akik az utcán száguldoznak előt-te drága autókkal, és luxusvil-lákat építtetnek. Emellett na-gyon sokakról mondható el, hogyvallás, bőrszín, származás alap-ján ítélkeznek másokról, gyűlöl-ködők, kirekesztők.

Ez az a helyzet, amikor azújságíró azzal szembesül, hogyazok, akik a vállát veregetik, éssuttogva közlik vele, hogy igazadvan, ezekre a szemetekre sohatöbbé nem szavazok, végül el-mennek, és mégiscsak rájuk ad-ják le a voksukat. Az emberekbena félelem, a frusztráció, a kire-kesztés dominál, ma nincs igény

az igazságra, a bátorságra és azemberek közötti szeretetre ésszolidaritásra.

Emiatt úgy döntöttem, négyév után lakatot teszek a Balkániállatfarm kapujára. Akik bennvannak, boldoguljanak, ahogytudnak. Követhetik bölcs veze-tőiket, teljesíthetik azok paran-csait, cserébe a túlélést biztosítómorzsákért. Vagy megfogadhat-ják Mihók Rudi húsz évvel ezelőttitanácsát, és meghúzzák magu-kat. Közben pedig emberek ma-radnak.

Én, amit tudtam, megtet-tem. Részemről ennyi.

(Az írás a Családi Kör október 12-ei számában

jelent meg, a Balkáni állat-farm rovat utolsó cikkeként.)

Részemről ennyiNégy év után lakatot teszek a Balkáni állatfarm kapujára...

Bajtai Kornél

Ez az a helyzet, amikor az újságíró azzal szembesül, hogy

azok, akik a vállát veregetik, és suttogva közlik vele,

hogy igazad van, ezekre a szemetekre soha többé nem

szavazok, végül elmennek, és mégiscsak rájuk adják le a

voksukat. Az emberekben a félelem, a frusztráció, a kire-

kesztés dominál, ma nincs igény az igazságra, a bátor-

ságra és az emberek közötti szeretetre és szolidaritásra.

PRODAJEM traktor "IMT 5106",86. god, traktor "Rakovica 60", 75.god. Tel: 064/652-19-09PRODAJEM jaganjce od 20 do 30kg tokom cele godine. Tel: 064/47-170-50PRODAJEM sudoperu (gornji deo)dimenzija 80 x 50 cm. Tel: 060/445-12-33 PRODAJEM inkubator za pliće ka-paciteta 3.400 jaja. Bašaid. Tel: 0230/468-929, 064/498-35-71 PRODAJEM starinski nameštaj.Tel: 064/19-38-335

KUPUJEM stan u centru, maksi-malno drugi sprat, do 65 kvadrata.Tel: 063/82-89-736KUPUJEM siporeks blokove. Tel: 060/029-686-1KUPUJEM propusnicu za bazen saporeostalih 10-15 ulazaka. Tel: 065/266-30-50KUPUJEM jednosoban stan u zgra-di u užem centru grada. Tel: 064/19-383-35 MENJAM dvoiposoban stan u cen-tru od 62 m2 za obradivu zemljuna potezu Banatsko veliko Selo -Novi Kozarci. Tel: 064/563-11-15MENJAM dvosoban stan kod pijaceza stan u Novom Sadu. Tel: 063/420-312MENJAM dvoiposoban stan od 62m2 u centru za stan u Beogradu.Tel: 064/314-6505

ČASOVI matematike, pripreme zaprijemne ispite, pismene, kontrol -ne. Tel: 0230/427-119, 061/207-34-16

ČASOVI matematike, fizike i elek-trotehnike. Izrada maturskih, di-plomskih i drugih radova. Tel: 064/011-68-99

ČASOVI engleskog. Tel: 060/563-12-36

PREVOZ PUTNIKA komfornim kli-matizovanim automobilom do bol-nica u Novom Sadu, Sremskoj Ka-menici i Beogradu i do aerodroma.Tel: 063/80-86-936GRAĐEVINSKI, MOLERSKI, sto-larski i elektro radovi. Tel: 063/832-24-29POVOLJNO vršim molerske i zi-darske radove, popravke i uslugečišćenja tavana i drugih prostorija.Tel: 061/65-87-805VRLO POVOLJNO prevoz iz Kikindei sela u svim pravcima, do bolnica iaerodroma. Tel: 064/972-67-87,062/14-50-771 KOMBI-PREVOZ robe u svim prav-cima prema dogovoru. Tel: 061/300-23-44

RUŠIM stare kuće za materijal i istiprodajem i sečem drva motornomtesterom. Tel: 064/28-65-779

IZDAJEM sobu za samicu / učenicu(trpezarija, kupatilo) - povoljno.Tel: 062/661-722

IZDAJEM garsonjeru (potpunoopremljena) u centru grada dvemastudentkinjama ili ženskim osoba-ma, može i jednoj, centralno gre-janje, kablovska. Tel: 064/397-40-36

IZDAJEM kancelarije na trgu, prvisprat. Tel: 064/1982-457

13PETAK, 13. oktobar 2017.

Tužnog srca obaveštavamo prijatelje da je 8. oktobra 2017.

OLGA PRODANOVIĆ (1943 - 2017)

naša draga sestra, tetka i baka umrla u svojoj 74. godini života, posle duge i teške bolesti. Sahrana je

u petak 13. oktobra, u 14 sati, na Melinom groblju.Ožalošćeni:

POMEN

JOŽA JANKO(12. 8. 1943 - 28. 8. 2107)

U subotu 14. oktobra 2017. odžaće se pomen.

Ožalošćeni: ćerke Irena i Melita sa porodicama i sestra Marija.

Napustio nas je naš učitelj, saradnik i prijatelj

SLOBODAN VUJANIĆ

VUJKE(1957 - 2017)

Njegov trag u istoriji boksa ostaće neizbrisiv, a mi ćemo čuvati sećanje na njegovu dobrotu i plemenitost.

Bokserski klub Kikinda

Fájó szívvel búcsúzunkszeretett nagymamánktól

KENDERESI

ROZÁLIÁTÓL

Unokáid:Attila és Laci családjukkal

és menye Marika

POSLEDNJI POZDRAV

TETKA OLGI

Čuvaćemo uspomenu na njen dragi lik.

Dragan, Goca, Dušan i Ivana

M A L I O G L A S I

tekst do 20 re~i:

KUPON ZA MALE OGLASE U 976. BROJU KIKINDSKIHIME I PREZIME DAVAOCA OGLASA:

___________________________________

___________________________________

Ovim potpisom davalac malog og -lasa izjavljuje da je mali oglas u skla -du sa Pravilnikom o prijemu malihog la sa i Zakonom o posredovanju uprometu i zakupu nepokretnosti.

Cena za objavljivanje malog oglasau Kikindskim uz ovaj kupon iznosi50 dinara. Cena malog oglasa bez kupona je150 dinara. Cena malog oglasa poslatog SMS-om zavisi od mobilnog operatera iiznosi od 122,64 do 123,60 dinara.

Redakcija

___________________________________POTPIS

OGLASI, ČITULJE

Smilja MedenicaDimitrije, Debora,

Sofija i Žuliet MedenicaOlivera Medenica, Kirijako i Chiara Stavrolakes

Milena GirićMiroslav, Jovanka i Stefanija GirićJelena Girić-Held i Goran Held

±± ^ASOVI

±± RAZNO

±± KUPUJEM, MENJAM...

::: IZDAVANJE

KURSEVI engleskog jezika zadecu od 3 godine i naviše i odra-sle. Tel: 0230/427-301, 060/0427-301

IZDAJEM za studente ili pro-dajem stan od 45 m2 u centruKikinde ili može i zamena zaZrenjanin. Ul. Kralja Petra I. Tel: 023/523-905, 064/178-19-33

PRIMAM samce na stan. Tel: 063/583-295

- Prodaja i dostava sadnica- Projektovanje i izvođenje radova

Vuka Karadžića 11, IđošTel: 0230/65-265

GRADSKI TRG 20,PREKO PUTA

HOTELA NARVIK

14 PETAK, 13. oktobar 2017.

Međuopštinska: Delija bolji od Napretka u derbiju kola, blistao Golić sa četiri pogotka

U derbiju kola Međuopštinske lige Žitište-Kikinda, fudbaleriDelije pobedili su do tada neporaženu ekipu Napretka iz BanatskeTopole, a gledaoci su mogli da vide osam golova (5:3) i golgeterskukanonadu četvorostrukog strelca Golića. U nedelju lider iz Mokrinagostuje u Novom Itebeju i favolit je u duelu sa domaćom Begom.

Fudbaleri OFK Kikinde posle remijasa ŽAK-om pre četiri kola ponovo suušli u seriju pobeda i sada su sami navrhu sa tri boda prednosti u odnosu naglavnog rivala za titulu Vršac Junajted.A novokozaračka Sloboda je na čevrtommestu sa četiri boda zaostatka za Ki-kinđanima, i ekipa koju vodi debitantna klupi Rade Medić sigurno je najpri-jatnije iznenađenje u dosadašnjem tokuprvenstva Vojvođanske lige Istok.

U subotu na Gradskom stadionuodmeriće snage upravo dva najboljaplasirana kluba iz naše opštine i biće toprilika da ljubitelji fudbala, nadajmo se,vide još jedan zanimljiv i neizvestankomšijski derbi. Domaćin je favorit, bezobzira što trener Slobodan Živkov nemože da računa na povređene MilanaKenjala i Jovicu Ivetića.

- Mi i naši rivali se privatno dobro

znamo i mnogi se druže, ali smo na terenusuparnici. Očekujem novu pobedu, makarsa golom prednosti, a očekujem i punetribine što će nama svima na terenu bitipodstrek za igru - kaže za Kikindske Ste-fan Kresoja, koji je prošlonedeljnu po-bedu u Novom Bečeju obeležio lepimpogotkom iz slobodnog udarca.

U taboru Slobode veruju da će nautakmici u Kikindi imati veliku podrškusvojih navijača i da će uspeti da ostanuneporaženi. Ono što ih brine su povredeiskusnog xxxxxx Đurića i mladog NikoleGalića, koji je pružao odlične partije u

prethodnih osam kola.- U utakmicu ulazimo bez kalkulisa-

nja, igraćemo otvoreno i sa željom dadođemo do dobrog rezultata - poručujejedan od nosioca igre Slobode na srediniterena, Milan Vojvodić.

Velikoselska Kozara je već do sadadoživela tri poraza, koliko je imala uceloj prošloj sezoni, i sva tri istim rezul-tatom - 1:0. U proteklom kolu na derbijuu Vršcu Velikoselci nisu iskoristila svoješanse, a kao i pre dve nedelje u SrpskojCrnji i ovoga puta sudije im, kako na-glašavaju, nisu bile naklonjene. Sada impredstoji susret sa Jedinstvom iz Ba-natskog Karađorđeva na svom sta-dionu i svi očekuju da se nakon dva po-raza u gostima zabeleži pobeda i uhvatipriključak sa vodećim timovima.

Nakovački Polet je doživeo još jedanubedljiv poraz na gostovanu i pošto jeSloga iz Plandišta ubeležila pobedu, po-novo je na samom dnu tabele. U nedeljudočekuje dobru ekipu Jedinstva iz No-vog Bečeja, koja će sigurno želeti da seiskupi za prošlonedeljni poraz od OFKKikinde na svom terenu i po svemu jekvalitetniji tim, no Nakovčani poručujuda se nisu predali i da i dalje veruju damogu pobeći sa poslednjeg mesta i op-stati u ovom rangu.

VOJVOĐANSKA KIKINDSKE EKIPE U VRHU, SLEDI KOMŠIJSKI DERBI

OFK Kikinda dočekuje novokozaračku Slobodu

Lokalni derbi igra se u subotu (15 sati) naGradskom stadionu, a istovremeno Kozara

dočekuje Jedinstvo iz Banatskog Karađor-

đeva i ŽAK gostuje u Kovinu, dok u nedelju

Polet ugošćuje novobečejsko Jedinstvo

Milošp Sekulić

"Železničari" idu u Kovin po nove bodoveU poslednjih šest kola kikindski ŽAK nije osetio gorčinu poraza, i sa puno

optimizma ekipa koju vodi Aleksandar Kresoja ide na gostovanje u Kovin, madaće biti ozbiljno desetkovana jer zbog uparenih kartona neće nastupiti kapiten inosilac igre Armando Čekić.

No, prvi strelac ekipeDejan Ivanović veruje usebe i svoje saigrače i nadase dobrom ishodu.

- Radnički je u predno-sti samo zbog domaćeg te-rena, ali mi idemo na po-bedu i verujem da ćemo seuz pesmu vratiti u Kikindu- poručuje Ivanović.

Rezultati 8. kola: Proleter - Omladinac 3:0, Bilećanin- Vojvodina (B) 3:2, Krajina - Banat 3:2, Vojvodina (NM)- Mladost (L) 0:0, Rusanda - Crvena zvezda (RS) 2:1,Borac - Crvena zvezda (VS) 0:0, Lehel - Naftagas (E)0:3, Mladost (BD) - Naftagas (B) 1:1.

1. Borac 8 6 2 0 19:7 202. Krajina 8 5 2 1 28:11 173. Rusanda 8 5 1 2 22:15 164. Crvena zvezda (RS) 8 4 3 1 21:7 155. Banat 8 5 0 3 15:10 156. Crvena zvezda (VS) 8 3 4 1 7:5 137. Bilećanin 8 4 1 3 17:20 138. Mladost (BD) 8 3 3 2 18:11 129. Naftagas (E) 8 3 3 2 18:13 1210. Proleter 8 3 2 3 10:9 1111. Mladost (L) 8 3 1 4 16:12 1012. Omladinac 8 2 3 3 11:16 913. Lehel 8 2 0 6 10:19 614. Vojvodina (NM) 8 1 3 4 7:24 615. Naftagas (B) 8 0 1 7 6:25 116. Vojvodina (B) 8 0 1 7 8:29 1

Parovi 9. kola: Banat - Vojvodina (NM), Naftagas (B)- Krajina, Vojvodina (B) - Lehel, Crvena zvezda (VS) -Bilećanin, Crvena zvezda (RS) - Borac, Omladinac - Ru-sanda, Mladost (L) - Proleter (subota, 14. oktobar u 15),Naftagas (E) - Mladost (BD) (nedelja, 15. oktobar u 15).

PODRUČNA LIGA

Rezultati 6. kola: Napredak (Č) - Budućnost 4:1, Proleter- Omladinac 7:1, Terekveš - Roham 2:1, Borac - 1. oktobar4:7, 2. oktobar - Bega 4:0, Delija - Napredak (BT) 5:3.

1. Delija 6 5 0 1 29:10 152. 2. oktobar 6 5 0 1 17:10 153. 1. oktobar 6 4 0 2 26:16 124. Napredak (BT) 6 3 2 1 22:14 115. Napredak (Č) 6 3 1 2 13:10 106. Terekveš 6 3 1 2 17:15 107. Bega 6 2 1 3 16:16 78. Roham 6 2 1 3 11:13 79. Proleter 6 2 1 3 17:21 710. Budućnost 6 2 0 4 8:16 611. Borac 6 0 3 3 13:24 312. Omladinac 6 0 0 6 6:30 0Parovi 7. kola:Napredak (BT) - Napredak (Č), Bega - De-lija, 1. oktobar - 2. oktobar, Roham - Borac, Omladinac - Te-rekveš, Budućnost - Proleter (nedelja, 15. oktobar, 15 sati).

MEĐUOPŠTINSKA LIGA

Rezultati 8. kola: Vršac Junajted - Kozara 1:0, Jedinstvo(BK) - Budućnost 3:0, Sloga - Mladost 3:2, Proleter - Polet4:1, Sloboda - Begej 6:1, Vojvodina - Radnički (K) 3:1, ŽAK- Radnički (S) 2:0, Jedinstvo (NB) - OFK Kikinda 0:3.

1. OFK Kikinda 8 6 2 0 21:5 202. Vršac Junajted 8 5 2 1 15:6 173. Vojvodina 8 5 2 1 11:3 174. Sloboda 8 5 1 2 18:6 165. ŽAK 8 4 2 2 17:11 146. Kozara 8 4 1 3 11:4 137. Proleter 8 4 1 3 14:17 138. Jedinstvo (BK) 8 3 2 3 14:8 119. Jedinstvo (NB) 8 3 1 4 5:12 1010. Mladost 8 2 3 3 10:11 911. Radnički (K) 8 2 2 4 7:15 812. Budućnost 8 2 1 5 7:13 713. Begej 8 2 1 5 6:13 714. Radnički (S) 8 1 4 3 4:11 715. Sloga 8 2 0 6 10:18 616. Polet 8 1 1 6 6:23 4Parovi 9. kola: Begej - Vršac Junajted, OFK Kikinda -Sloboda, Radnički (S) - Sloga, Radnički (K) - ŽAK, Bu-dućnost - Vojvodina, Kozara - Jedinstvo (BK) (subota,14. oktobar u 15 sati), Polet - Jedinstvo (NB), Mladost -Proleter (nedelja, 15. oktobar u 15).

VOJVOĐANSKA LIGA IstokNOVI BEČEJ: JEDINSTVO - OFK KIKINDA 0:3 (0:1)

Stadion Jedinstva, gledalaca 300.Sudija: Bogdanović (Zrenjanin). Strelci.Krasin u 40. i 87. i Kresoja u 85. minutu.Žuti karton: Ilić (OFK Kikinda).

OFK Kikinda: M. Vukobrat, Števanov,Spahić, Todorov (D.Vukobrat), Ilić, Kresoja(Radivojac), Krasin (Ćirić), Đukić, Utržen,Crnomarković, Bugarski.

Vodila se neizvesna borba do predkraj, kada su Kikinđani sa dva golarešili derbi u svoju korist.

KIKINDA: ŽAK - RADNIČKI (SUTJESKA) 2:0 (1:0)

Stadion Vašarište, gledalaca oko 300.Sudija: Runić (Žitište). Strelac: Ivanović u25. i 90. minutu. Žuti kartoni: Knežević,Ig. Fučak i Čekić (ŽAK), a Tomin (Radnički).Crveni karton: Tomin u 90. minutu (Rad-nički). Zdaljen sa klupe trener gostiju Ma-nojlović (90 m).

ŽAK: Hajrović, Feješ (D. Fučak), Kočiš(Kiurski), Momčilov, D. Ivanović, Čekić, Kne-žević, Ratko, Ig. Fučak, Ružić (Mesaroš).

Domaćin je bio bolji u prvom a go -sti u drugom, a utakmicu je rešio svojimdrugim golom Dejan Ivanović u samomfinišu. Posle tog gola gostujući igračTo min je iz protesta šutnuo loptu vanterena i zaradio žuti karton, a onda icrveni jer je nepristojno reagovao. Gostisu potom opkolili sudiju, a zbog ulaskau teren isključen je i trener Manojlović.

NOVI KOZARCI: SLOBODA - BEGEJ (ŽITIŠTE) 6:1 (1:1)

Stadion "Ilija Pantelić", gledalacaoko 300. Sudija: Bjelić (Zrenjkanin). Strelci:Galić u 10, Vokić u 48, Gavrilović u 57, Voj-vodić u 59. i 90. i Uzelac u 75. minutu zaSlobodu, a Šarenac u 39. za Begej.

Sloboda: Mitrović, O. Ćulibrk, Jovandić,S. Ćulibrk, Galić (D. Marković), Cvijanović,Gavrilović, Kockar, (Vukmirović), Ž. Popov,(Uzelac), Vojvodić, Vokić.

U nastavku su Novokozarčani su"demolirali" gostujuću ekipu i postiglinajubedljiviju pobedu u poslednjih go-dinu i po dana.

VRŠAC: VRŠAC JUNAJTED - KOZARA (B. VELIKO SELO)1:0 ( 1:0)

Sgradski stadion, gledalaca oko 300.Sudija: Gaborov (Zrenjanin). Strelac: Beliću 34 minutu.

Kozara: Atlagić, Knežević, B. Bunić,M. Bunić (Bursać), Reljić, Ostojić, Zeljković,Grubor, (D. Bjelanović), Petrović (Babić),T. Bjelanović, Ćudanov.

Velikoselci su ponovo kivni na su-dije, a ovaj put glavnom deliocu pravdezameraju što nije dosudio penal, većje nakon igranja rukom domaćeg fud-balera u šesnaestercu izvukao prekršajvan kaznenog prostora.

B. KARLOVAC: PROLETER - POLET (NAKOVO) 4:1 (3:0)

Stadion Proletera, gledalaca oko 200.Sudija: Milošević (B Brestovac). Strelci:Rakić u 19, Milović 39. i Vukajlović u 45. i61. minutu za Proleter, a Draganov (iz pe-nala) u 75. za Polet.

Polet: Kovač, N. Zorić, Almaši, Sakal,Adamović, U. Zorić, Barbat (Vladimirović),Inđić, Draganov, Jeličić (Hun), Jarić (Cvijan).

Nakovčani su upisali šesti poraz a iovoga puta su ubeljivo savladani, i tre-nutno su ne samo poslednji i već su iekipa sa najviše primljenih golova - 23.

SEČANJ: BILEĆANIN - VOJVODINA (BAŠAID) 3:2 (2:2)

Stadion Bilećanina, gledalaca oko200. Sudija: Radišić (Zrenjanin). Strelci:Magarović 37, Mange (iz penala) u 83. zaBilećanin, a Gligić u 21. i N. Gavrić u 26. mi-nutu za Vojvodinu. Žuti kartoni: Samardžići Mange (Bilećanin), a Mali (Vojvodina).

Vojvodina: Stevanov, Dokman, Mali,Selaković, Šošić, Dr. Popov, Grujić, G. Popov,Du. Popov, Gligić, N. Gavrić.

Mada su u Sečanj doputovali sasvega 11 igrača, Bašaidci su poveli sa2:0 i pružili jak otpor domaćinima, kojisu pred kraj susreta preko penala došlido pobede.

IZVEŠTAJI

39golova posti-gnuto je u prošlomkolu Međuopštinskelige, čak 6,5 po utakmici. U prvih 6kola najnižoj ligi prštalo je od go-lova i do sada su se mreže tresle195 puta - 5,4 po utakmici, a naj-efikasniji su igrači lidera na tabeli,mokrinskog Delije, koji su postigli29 golova (4,8).

!

FOTO

: ŽEL

JKO

BODR

OŽIĆ

Igrači Delije nakon pobede

OFK Kikinda, jesen 2017.

Kao što su tokom prošle sezoneod početka do kraja bili na čelu pr-venstva Prve lige, tako su rukometašiKikinde Grindeksa krenuli kao no-vajlije u Super B ligi Sever. U trećemkolu ostvarena je treća pobeda, a ovogputa pala je Morava iz Velike Plane.

Domaćini su krenuli furiozno i u 12.minutu imali prednost od 7:0. Potomdo lazi do opuštanja pa se razlika smanju -je na tri gola, što je održavano do kra -ja poluvremena. I u nastavku je Kikindadominirala i imala prednost od tri dopet golova razlike, no u finišu opet lošei sa puno grešaka, što goste dovodi nadva gola manjka tri minuta pre kraja -31:29. Ipak, domaći igrači su se trgli i

uvećali prednost i na kraju je bilo 34:30.Novajlija u redovima Kikinde, Mi-

lan Lisica, 11 je puta pogodio mrežu ,od čega pet puta sa sedam metara, ižiri ga je proglasio najboljim igračemutakmice. I Nenad Delibašić istakaose kao strelac sa šest golova, doki sukapiten Mirko Kenjalo i NemanjaDukatarov dali po četiri. Golmani sui ove nedelje bili na visini zadatka -Slavko Miškov je imao 12, a SrđanJakovljević sedam odbrana.

Trener Kikinda Grindeksa DušanPašić kaže:

- Bilo je tokom susreta dostaoscilacija u igri moje ekipe, ali tona sreću nije uticalo toliko da ne biostvarili pobedu. Dosta je kvalitet-nih ekipa u ligi i dugo je prvenstvoi ovakve pobede znače u borbi zaprvo mesto - kaže trener KikinđanaDušan Pašić.

Kikinda Grindeks u subotu (su-tra) gostuje u komšijskom NovomBečeju, gde je dočekuje uvek neugo-dna ekipa Jedinstva, koja je, doduše,u prva dva kola doživela poraze. Utak-mica počinje u 19.30 sati.

15PETAK, 13. oktobar 2017.

SPORT

RUKOMET (Ž) U 3. KOLU SUPER A LIGE KONAČNO POBEDA KIKINDE

Prvi korak mlade ekipeu teškoj borbi za opstanak

Kikinđanke su opravdale ulogufavoritkinja u utakmici 3. kola SuperA lige sa Slogom iz Petrovca naMlavi i došle do prve pobede u novomprvenstvu.

Samo su u uvodu susreta gošćedržale rezultatski egal, a od druge tre-ćine susreta Kikinda je počela da seodlepljuje i na odmor je otišla sa četirigola razlike.

U nastavku je razlika utrostručena,pošto su Ivana Mitrović, Slađana Ste-panović i Jelena Ardala nemilosrdnopunile mrežu gostujućeg sastava.

Odlična je bila golmanka SelenaAleksić sa 12 odbrana, pa je ponelaepitet igračice meča.

Sudijski par bio je veoma strog,

dosudio je 15 sedmeraca i 22 minutakazne, i po tome bi se dalo zaključitida se na terenu vodio pravi mali rat,ali nije baš bilo tako.

Trener Dragan Markov je posleutakmice samo prokomentarisao da

ova ubedljiva pobeda puno znači ekipikoja je najmlađa u ligi i da je to samoprvi korak ka zacrtanom cilju, a to jeopstanak u elitnom rangu.

U 4. kolu Kikinda gostuje ekipiVoždovca u Beogradu.

SAVATE BOKSNada Miladinov evropskavicešampionka

Na Evropskom prvenstvu u sa-vate boksu, održanom u belgijskomgradu Loverval, seniorka Nada Mi-ladinov izborila je vicešampionskutitulu u disciplina asaut (assaut), ukategoriji do 48 kilograma. Do porazaod Francuskinje u finalu, sve je borbedobila ubedljivo sa 3:0, a kako kaže,veruje da može do medalje i na Svet-skom prvenstvu, sledeće godine uParizu.

Nada Miladinov je reprezenta-tivka Srbije, bila je prvakinja našezemlje i Balkana, a pored ovog srebrasa Evropskog, ima i još jedno sa Svet-skog prvenstva u savete boksu. Treniramlađe kategorije u matičnom klubuArena iz Iđoša i diplomirani je pro-fesorka sporta i fizičkog vaspitanja.

Na prvenstvu u Belgiji seniorskiborci iz naše zemlje, u muškoj i ženskojkonkurenciji, osvojili su pet medalja- dve srebrne i tri bronzane. Nastuplilaje i Kikinđanka Branka Arambašić,članica KBV Kikinda, ali je ostalabez odličja. (M. S.)

RUKOMET (M) NOVA POBEDA KIKINDE U SUPER B LIGI

Po navici zaseli na vrhU subotu (19.30 sati) Kikin-

đani gostuju ekipi Jedinstva, u

obližnjem Novom Bečeju

FUDBAL: PODRUČNA

Ruskoselci u nedelju dočekuju lidera

Ruskoselski fudbaleri doživeli suprvi poraz u prvenstvu, prošle nedelje uMelencima, a sada im predstoji jošjedan težak ispit, pošto u nedelju doče-kuju lidera na tabeli, Borac iz Aleksan-drova, sada jedinu neporaženu ekipu.Kako je ovo mesto na petnaestak kilo-metara od Ruskog Sela, očekuje se dagostujući tim bodri dosta navijača, paiz Crvene zvezde pozivaju i svoje poklonikeda se što većem broju okupe na tribina-ma.

- Mi ne odustajemo od borbe zaprvo mesto i zato nam je jedini cilj dapobedimo u nedelju - kratka je porukaNenada Stojisavljevića. (M. S.)

RUKOMET (M) Mokrinska Zvezda na čelu tabele Prve lige

Rukometaši Crvene zvezde, koje satrenerske klupe vodi Jova Pavlov, ostvarilisu i treću pobedu u prva tri kola Prve ligeSever. U Žablju su bili bolji (33:30) oddomaćina ŽSK-a, a posebno raspoloženiza igru bili su Milan Nikolić sa 10 golova(igrač utakmice) i Branko Karanović sašest. Ovom pobedom Mokrinčani su zauzeliprvo mesto na tabeli, a da potvrde tajplasman i dobru formu imaće priliku usubotu, od 19 sati, kada u mokrinskojhali dočekuju Jabuku. (M. S.)

RUKOMET (Ž)Mokrinčanke boljeod Mladosti iz Crnje

Rukometašice novog prvoligašaMokrina ostvarile su drugu pobedu u je-senjem delu prvenstva i to pred svojimnavijačima u duelu sa ekipom Mladostiiz Srpske Crnje - 30:26 (15:9). Najvišegolova u pobednjičkoj ekipi, osam, postiglaje kapitenka Ana Mišković, dok je MajaJovica mrežu pogodila šest puta, a Du-šana Kovačić pet. U 4. kolu Mokrinčankeovog vikenda dočekuju takođe novogčlana lige, ekipu Deronja. (M. S.)

ŽESTOKO: Duel Brojčina sa gostujućim igračima

Rukometaši Zvezde

Milan Lisica

Rezultati 3. kola: Bor - Medicinar 29:35, Mladost - Vož-dovac 32:19, Kikinda - Sloga 37:24, Bekament - Jagodina30:28, Junior - Naisa 19:29.1. Medicinar 3 3 0 0 105:79 62. Naisa 3 3 0 0 81:55 63. Mladost 3 2 1 0 83:64 54. Bekament 3 2 0 1 91:73 45. Bor 3 2 0 1 95:91 46. Jagodina 3 1 1 1 72:67 37. Kikinda 3 1 0 2 71:72 28. Voždovac 3 0 0 3 68:93 09. Sloga 3 0 0 3 79:106 010. Junior 3 0 0 3 63:108 0Parovi 4. kola: Medicinar - Naisa, Jagodina - Junior,Sloga - Bekament, Voždovac - Kikinda, Bor - Mladost.

Rukometna Super A liga (ž)

Rezultati 3. kola: Crvenka - Jedinstvo 22:17, Kikinda -Morava 34:30, Inđija - Vrbas 24:27, Kolubara - Mačva38:30, Sinđelić - Proleter 19:26.

1. Kikinda 3 3 0 0 89:76 62. Proleter 3 3 0 0 68:58 63. Kolubara 3 2 0 1 74:63 44. Loznica 2 2 0 0 56:47 45. Crvenka 3 2 0 1 73:72 46. Morava 3 1 0 2 82:86 27. Vrbasl 3 1 0 2 74:79 28. Mačva 3 1 0 2 76:87 29. Jedinstvo 2 0 0 2 44:50 010. Inđija 3 0 0 3 64:71 011. Sinđelić 2 0 0 2 30:41 0Parovi 4. kola: Jedinstvo - Kikinda, Loznica - Crvenka,Morava - Inđija, Vrbas - Kolubara, Mačva - Sinđelić.

Rukometna Super A liga (ž)

KIKINDA - SLOGA (PETROVAC NM)37:24 (17:13)

Hala SC"Jezero", gledalaca oko350. Sudije: Mandić (Petrovaradin) iKovačić (Veternik). Sedmerci: Kikinda7 (6), Sloga 8 (5). Isključenja: Kikinda18minuta, Sloga 4.

Kikinda: Aleksić (12 odbrana - 1sedmerac), Kekez, Čubrilo, Žižić 2 (1),Mitrović 8 (3), Ardala 7, Sivčev, Ste-panović 7, Jovičin, Đuurašinović (6 od-brana, 1 sedmerac), Živkov 6, Kovačić2 (1), Šicar.

FOTO

: ERV

IN ŠA

LGO

Košarka (M): Dve pobede Velike Kikinde i dva poraza bašaidske Vojvodine na startu Druge regionalne lige Sever

Na startu prvenstva Druge rgionalne lige Sever, Velika Kikinda ostvarila je dve pobe-de, obe kod kuće. U Hali "Jezero" prvo je prošlog četvrtka savladana Crvenka (84:39), a tridana kasnije i OKK Spartak iz Subotice (78:64). A Vojvodina iz Bašaida, koja je nova uovom rangu, zabeležila je dva poraza - od Karađorđeva u gostima i od Sivca u kikindskojhali. Kikinđani ovog vikenda gostuju ekipi Kadeta u Novom Sadu, a Bašaidci u Bečeju Tisi.

Tenis: Krstin popravioplasman na ATP listi

Profesionalni teniser iz Mokrina,Peđa Krstin, nakon plasmana u fina-le turnira u Portugalu, skočio je za 30mesta na novoj ATP listi i sada 271.igrač sveta, sa 182 boda.

Miloš Sekulić

Miloš Sekulić

Ivana Mitrović

16 PETAK, 13. oktobar 2017.

Banatsko Veliko Selo: Uhapšen mladić iz sela zbog krivičnog dela iznude i kod njega nađeno obeleženih 10.000 evra

U akciji policije u Banatskom Velikom Selu uhapšen je M. S. (26), iz ovog mesta, zbog osnova-ne sumnje da je počinio krivično delo iznude. On je od jednog dobrostojećeg Velikoselca pretnja-ma iznudio 10.000 evra i uhvaćen je neposredno nakon primopredaje novca, koji je policija pretoga obeležila. Njemu je sudija za prethodni postupak odredio pritvor u trajanju do 30 dana, aodgovaraće i zbog neovlašćenog držanja lake droge, koja mu je nađena prilikom pretresa kuće.

Svetosavska 38Tel: 435-268 ili

422-422

ˆ

ˆ

Preporucuje

280 din

Slanina, sir, suvi vrat, tosthleb, zelenasalata, paradajz,"Cezar" namaz,pomfrit, umak(tartar sos ikečap)

Klub sendvic

330 din

Belo meso, slanina,zelena salata, tost, pavlaka,majonez, limun sok, maslinovo ulje, paradajz, parmezan iVorčester sos

Cezarsalata

ŠARENA

Dečji hor "Čuperak" zaka-zao je za danas i sutra humani-tarnu akciju prikljupljanja sred-stva za dalje lečenje dvoje na-ših malih sugrađana - Kaline iMarka.

Večeras od 19 sati u GalerijiKulturnog centra održaće sehumanitarna aukcija umetni-čkih slika, a u subotu na Grad-

skom trgu održaće se akcija"Deca za decu". Pored malenih"Čuperaka" i njihove predvodniceSvetlane Milić, u programu ćeučestvovati najmlađi članoviADZNM "Gusle", članovi De-čjeg pozorišta "Lane", gimna-zijski bend "Šok", klovn Nina-no, kikindske balerine i plesa-čice, gajdaš Milan Vašalić i

mnogi drugi. Ukoliko ste u prilici novac za

lečenje možete uplatiti na račun250 -2040043411500-16, ot-voren kod Euro banke na imeBranislav Radnović, za Kalinu,kao i 265-0000000664354-04, otvoren kod Rajfajzen ban-ke na ime Ivan Linkin, za Mar-ka.

REKONSTRUKCIJA

Novi krov na sali OŠ "Sveti Sava"

Gradonačelnik Pavle Mar-kov obišao je sa direktorom Osno-vne škole "Sveti Save" radovena rekonstrukciji fiskulturnesale, koje sa 4 miliona dinara za-jedno finansiraju Pokrajinski se-kretarijat za obrazovanje i lo-kalna samouprava. Privodi sekraju zamena krova i sanacija par-keta, a u sali je postavljena led ra-sveta, dok se za sledeću godinaplanira zamena prozora.

ŠUMOKRADICE

Na Plavoj banjiisečeno 17 stabala

Protekle nedelje na Plavojbanji je posečeno 17 stabala, šu-mokradice su bile opremljene mo-tornim testerama i sekirama. UPoljočuvarskoj službi ističu da ponjihovoj proceni postoji pet orga-nizovanih grupa , da su i dalje naj-ugroženiji Simićev salaš, Šumicai okolina Galada, kao i da je ovoprvi slučaj seče na Plavoj banji.

KUGLANJE (Ž)

Pobede Radničkogu Zrenjaninu

Kuglašice kikindskog Rad-ničkog nije omelo to što nemajuuslove za trening i igranje u našemgradu, već to čine na kuglanamau Zrenjaninu, da na startu prven-stva Prve Vojvođanske lige ostva-re dve pobede. U 2. kolu bile subolje od ekipe Spartaka iz De-beljače sa 6:2, a ovog vikendagostuju u Kovačici. (M. S.)

Odbojkaški klub invladida Feniksgodinama se nadmeće i u redovnomprvenstvu Prve lige Mađarske u sedećojodbojci. U prvom kolu koje je održano umađarskom mestu Vacu kikindski od-bojkaši ostvarili su tri uzastopne po-bede i to istovetnim rezultatom od 3:0.a savladane su ekipe Vaca, MTK-a iNađkanjiže. Nastupili su Zavišin, Mi-haljčić, Đapa, Debeljački, Milošev,Golijanin i Brandić, koje u novembručeka novo kolo prvenstva. (M. S.)

NEDELJNA PROGNOZA VREMENA ZA KIKINDUSUB 14. okt NED 15. okt PON 16. okt UTO 17. okt SRE 18. okt ČET 19. okt

20/8

PET 13. okt

21/7 22/9 23/9 24/8 23/9 23/9

Sedeća odbojka: Pobede Feniksa u Mađarskoj

Poziv "Čuperka" na humanost: u subotu akcija za Kalinu i Marka