*|yi*

D2EK SLEJD

ZLATNA MAČKA

N IŠ R O F O R U M ^ 'O O U R M A R K E T P R I N T

EDICIJA VESTERN ROMANA

S e j n

Broj: 37

Glavni i ođigovomi uredndk: Svetozar TOMlC

Urednik;Zorlca CIRIC

Naslov originaila;Jack SladeT H E S A V A G E G U N

Recenzija;Tomislav KETIG

Prevod i adaptacija:Tomislav ICETIG

Lektor:Zoa-ka CIRIC

Tehnički urednik:Ferenc B A R A T

Naislo.vna siU-ana:Ferenc B A R A X

Korektori:Erika KO C ig - H O R V A T Vilma BEKER- GAC e S AMargit H O R V A T - H A R A N G O Z O

Štampa; 7. V I 1982. Tržište; 16. V I 1982.

Izdaje i StaiTipa N Ig R O F O R U M — O O U R M A R K E T P R IN T . Novi Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovornu urednik; SvetO'zar TO M IC . Urednik: Zorika CiRiC. Naslov oiriginada: Jack Slade — T H E S A V A G E G U N . Copyright; 1976. by Towe Publications INC, prema ugovoru sa G P A iiz Minhena.O-slofoodenio osnovnog poreza na promet, mišljenjem Poikrajinskog sekretajrijata za obrazovanje, nauku i kulturu S A P Vojvodine broj 413-12/79, od 28. II 1979. godine.

Sejn je čuo pucnje joS pre viSe od pola časa. Njegove slut­nje !su se O'bistiinile ka,da se između praisnjavih brežuljaka s oS- kuidmom vegetaci jom uBdigao ka nebu oblak dima, i kada su se malo kasni,je na širo-kom plaivetndlu pojavile prve kruižeće tač- kice,

Neko-l'i'ko milja ispred njega, mora da siu pomoivo udarili Apači. Indija.nci su bili, doduše, ..uimireni” , kako se to nazivalo opštepri.ihvaćen‘iim službenim jezikom, ali uvek je poinovO doila- zilo do krvavih razračuma.vainja. Vreme još dugo neće zaceliti sve rane.

Visoki Zapaidinjalc se nige žurio. lomako bi sitiigao prekasno, §to je znao po'uzdano. Apači uvek temeljito obave .stvar. I ako Seijm ne 'bi pazio, moglo bi mu se dogoditi da d njegoiv skaltp us­koro visi o pojasu nekog ratnika.

Ipak, nastavio je da jaše relati'vno pravom liiniioitn ka me- situ odakle se uzdiizao oblak dima, MogaiO je da načini luk oko toig mesita da bi se osiiguirao, ali, to nije bio njegov inačitn postu­panja. On je Uivek više voleo da uičiini sasvim suprotoo od onoga što bi se od čoveka moglo lo.gi6no očekivati.

Trgao se malo kad je začuo kriik. Bio je to divlji, Ijuti'ti krik, koji je iisto tako naglo zam¡uikao kao što se i začuo. Bio je to glas jedne žene.

Potpuno opušteno, jahao je Zapadnjak dalje kroz usek. a zatim je krenuo uz uzvišicu. Isiprva nije morao da se plaši da će, biti opažen, jer je prašina utišavala topot kopita njegovog snažnoig sivca.

Na polo-vini uzvišice sjaha. Bilo je to mesto o'braslo suivim šibliiem, gde je mo.^ao da ostaivi siivca. S puškom u ruci nastavio je da se penje uzvišicom.

Malo kasnije, našao se na vrhu i pogledao niz sledeču pa- cltou. UgledaiO je dimeće ostatke jedne spaljene brvnare u senci tri čvornovata drveta. Sredinom padine, kroz suncem sipalj&nu travu vijugalo je Isušeno ko.rito potoka. Kri'lo jedne sruš"ine vet- renjače d'izalo se ka' mrtvački prst u vreli vazdijh popcdreva.

Ali, sive je to Sej'n opazio brajičkom oka. Njegova pažinija bila je uismerena ña Indijance, koji su se nalazili u bliaiiai spar- lj«ine brvnaie.

S £ J W * ir*

BiHi su Apači. Šestorica ratoika, tela namazanoig maš6u, goli đo pajasa i u kožnim pantaloinama s rogltama. Cima kosa padala im je preko mišićavih ramena. Orlova pera su se šarenila, dok su se Apaiči kretali i razgoivaraili međusotoo, gestiikuiMiraijnaći pri tpan.

Malo po stramii, ležalo je pet inepoimičinih ipriilika. Tri Apača i đva belca. Prokleto visak d^mak u kr.vi za jedimu b ^ n u ča- trlijiu, poimiisli Zapadinjak. To je pokaziivailo samo da se o-vde mnogo više inalazilo u igri. N;i Apači ne bi u svoijoj naržnjii išli totiiko daleko da za relativno jeftin trij'Uimf rizikujiu život. Mo- gM, su oruu d'vog'iieu belaca u koliihi i ,na drugi inačim sredSiti. Nj:i- bová asobiina bila je da Uitroše omciliko vremena koliko moira¡i!u>.

Zbog kakvog razloga siu se tolilko žurili?Sada Sej'n poaiovo začu toritk žene. Još uivek mije mogao da

jie vidi. Apači 9U je pokrivali. Verovatno je ležala, čvnsito veza­na, dameđu njiiih.

Jedain od Apača se saže i krik žene naglo lumuče.Seijin se još držao poivuičeno. Joiš miu nije bilo sasvim jaisno

kako da se u ovoj prilici pomaša. Naravno, mogao je odtaoah iz pozadine da ñapadme. Bio je iauze'tao brz, 'iimao je siguiran zak­lon i mogao j« svu šestoiricu Ind-igamaca da smaikne s mogu, pre nego áto prvi od mjiiih uoipšte dođe u priiiikiu da pwsiteigne svojtu praštam puišku.

Ali, SeJin se mije tako boirio. On je mjrzeo poidlmiutelost. Ako je 'ikaiko bilo moguće, o.n se oitvoreno postavljao pirema protiv­niku. Oči u oči, to je bio Seijmoiv stil boiribe,

Cuidio se samo zašto Apači joiš misu počela da mxiče zairob- lijeniou.

Sta su nameraivali s mjjom?Za nijeiga je postojao samo jedan siiguiran odgoivor na to pi-

tairjóe: želeli su da doanaij'ti nešto od nje.

Apaic, kojli se malopre bio sagmuio, ponovo se ispravio. Os­tali koraikniuise malo u sihramu, i SeiJin prvi puit ugleda tu ženu. N'a sto pedeset koraka rastojanja miije maravmo mogao da rasipo-- Z)na pojediiniosti, ali, za njega nije bilo niikafave ismiminje da se radi o lepoij ženi.

Nosila je svetlu bluau i iimala crmu, dugu kosu. Bila je a te- smo priipijemim jaha.ćiim pamitalomama.

Apač joj je okrenuo ruke na leđa i guirao je pred sotoom ka jedinoim drvetu.

— Puisti jnel — vikala je žena. — Ti, prokleta bitango, tre­balo bi te . . .

Ostatak se pretvoiri u mrmljanje. Telo joj se iskrivi, a omda Monu na kolena, dok je Indijanac udario nogom.

Ostali se razdragano nasmejaše, kad je nastavila da puai

★★★Š E J N ★★★

ka drvetu. Kada je htela da zastane, Apač, koji je vodio, zadao joj je nov udarac ncigom.

Ovaj put je iposljušala, i nitje se uisiudiQa ponovo da se odiu- pre. Pred samim dirvetom, Apač jioj glasno nešto naredi, i otna klonu., os'taj'Ući zgrčena đa leži.

Apač se naže nad njom i zgrabi je levom rukom za gustu koisu. Suiroivim trzajem poivuiče je nagore. Žena kriknu, U des­nici Indijanca biesi’iu nož.

Do đavola! Hoće li on to da je naživo skalpitra? U svakoim Slučaju., tako je izgledalo. '

Šejn krenu. Niko ga nije primetio dok je tanuipnim koracima silazio niz prašnjavu padinu.

U tom trenutku, stavio je Apač vrh svog velikog noža n>a grlo žene. Njene oči se razrcigačiše od straha. Otvorila je usta, ali, nikakav glas nije prelazio preko njenih usana koje eu dirh- tale.

Apač je bio krupan, mišićav tip, visine neobi&ne za ovo pleme. Sve u avemu, podsećao je više na Sij‘uksa ili Čejema i* seve-rnih pTeriija.

Rekao je nešto zarotolljenici, ali, Sejn još uvek nije mogao da razabere reci, jer je bio predaleko.

— Ne! — kriknu žena. — Ja ne znam ništa. Ja ti ne m'Og'U ništa odati. Pusti me konačno na mirtu!

— Na miru? — uizvikmu Apač grleno, a ostali se nasmejase podiruiglj'itvo. — Naravno da ćemo te ostaviti na miru. Ali, tek onda kad budemo gotovi s tobom.

Ženin pogled skrenu sa njega i ostalih i ianenada otkri Sejna. Oči joj se još više raširiše. Izrae neverice poka^sa joij se na licu, pomešan sa tragom očajničke nade.

Sejn je bio udaljen od grupe još dobrih dvadeset koiraka.Apa.ei nasluitiše opasnost i oisvrtoše se. Svi podigoše, sitare

puške jednometke i htedoše da pucaju. Ali, nisiu stigli.Visoki Zapadinjak je stajao s ,,vinčesterkom” oslonjenom o

kuk. Dva pucnja prasnuše tako brzo jedan za drugim, da au odjeknuli kao jedan.

O n d a zavlada tiširia.

Visoki Apač, koji je držao ženu u svojoj vlasti, nije makao oštricu noža sa grla zarobljenice. Samo je preko ramena pogle­dao u pridošlicu.

Dvojica ratnika viiše nisu držala puške u rukama. BMi siu ranjeni, i zgrčeno su .stajali tamo. SejnoiV napad se tako mu­njevito obrušio na njih, da su i ostaili smatrali mudrijim da OiS'tanu miia-ni.

Za Sajna je to bio no>vi dokaz za to da se ovde nije radilo ni o kEikvon krvoločna] hoirdi, već o Ij'uidima koji su imali pired očima određeni cilj.

•k'k'k SEJN-k-kk

Pogleda vi&o.kog vođu u oči.— Oslo'boida je! — viknu.Veliki Apač je o'klevao. Njegov pogled zračio je dubokim

mirom i mivudrošću. Bio je to jedan od cnih izuzetniii Indiijamaca koje je Zapadnj^ak već .sretao.

— Mogu da je ubijem — odivrati na grlenom enigleskom.Sejm se nasmeši prezrivo.— To bi bila tvoja nesreća, poglavico. Onda biih morao ja

tebe da uibij©m. Tebe i tvoje ratnike.Jedan od Apača se okrete ka poglavici i povika na ple-

meins'kom dijalektu,— Ja ga poznajem. On je Veliki Glasnik Munje.Tako js Zapadnjaka zvalo pleme Džikariila Apača. Ime je

dobio davno, aJi Indijanci imaju diuigo pamćenjie.Poglavica se zami®li. To se moglo zakljuj&iti samo po nje­

govim tamnim očima, ali, ne i po nepomičnom Hcu.— Cu)0 si — obrati mju se Zapadinjak na apaokoan. — M o­

gu vafi sve ■pobiti.I ženu? — upita poglavica.

— Kada se radi o mom sopstvenom životu, nemam obzira ni prema kome. Ko je ta žena? Šta hoćete oA nje? Od kada se hrabri ratnici bore protiv jedne nenaoiružane žene?

Poglavica se iznenada nasmeja. Niije hi'lo s.uimmje da je prozreo Zapadnjaka.

— Ne verujem ti baš sve što si sada -rekao — promrmlja. — Ti ne bi ovu ženu tok tako žrtvovao, Veliki Glasniče Mumje. Suviše je lepa da bi doavoilio da bude ubijena.

Sejn oseti kako u njemu raste bes. Ovaj Apač bio je još mudriji nego štO' ,ga je on u prvi mab, ocenioi.

— Ti možeš da veruješ što god hoćeš — odvrati tviido. — Sa.mo poikušaj! Moja kugla će se za.riti u tvoju glavu pre nego što budeš mogaO' ženi da presečeš vrat.

— Sta vi to govorite? — kriknu žena. — Nebesa, stranče, Sta to nameravaite?

— Radi se o tvcm životu — objasni Sejn suvo. — Ili će tepustiti, iii će doći do boa’be. I onida će biti mrtvih.

— A ja? Sta će se đcgodiiti sa minom?šejn sleže ramemima. Bio je to očevidno ravnodušan gest.

Niko niije mogao da vidi šta se u njemu zaista događalo. On nije želeo žrtv'j.ie ženu i đa njen žiivot dovede u opasnost.

Ali, kako će ovaj viisoiki Apač reagovati? Posediuje li on dovoljno hladnokrvnosti i procenjiuije li tačno svoo položaj? Ili pripada onim uspaljenim ratnicima koji će rade dati život, nego priznati poraz? Poraz kO'ji bi im mogao doneti poirugu celog

plemena.— Mister! — povika žena. — Odgovorite mi! ,

★★★S £ J W ★★★

Sejin se isceri.— Pitaj njega, ledi! — reče nemamo. — Tvoij život zavisi

jedino i samo od njega. Ja sam učinio sve što sam .mogao.Iznenada je visoki Apač. reagovao tako kako Žapadanjak

više nije očekivao. Skicmio je oštriou sa ženiinog vrata i korak- nuo nazad.

— Dobro, Veliki Glasniče Munje. Pobedio si. Uzmi je sa soibom. Pripada ti.

Zena se pomače i posirćuići pođe ka SejiKU»— Os'tani gde si! — nareidi Zapadinjak. — Ovde prvo imora

joá inešto da se ra.SčiBiti.Stala je kao prikovana i za,gledala se u njega.

Visoki apetSki voda se nasme-ši.— Ti si rniuidar, Glasin¿oe Munje. Ti miisMš na sve. Ali, ti ne

moraš više damas da se plašiš. Ne od mene i mojih ratnika. Mi smo odlluičiii da od'Uistanemo.. . ZaSto li ste vi, belci, uvek .samo tako inepoverljiivi! MOigu to da ti kažem, Glasniče Munje. Vi ne verujete drugim Ijiiiidima, jer ne verujete ni u vašu sopstvenu reć. To je to. Ali, meni možeš da veruiješ, beli čoveče. Crni Ja- .■jiireb j'Oiš do danas niije prekirSio svo.i'U reč.

Rekao je to sa pumo ponosa, i Sejm oibori cev „viinčesterke.” Bio je voljan da polilomi ve.ru rečima Crnog Jastreba, iako ga je joiš ispunjavalo neko .neodrfedeno osećanje oepavere^nja.

Viisoki Apač zagleda se Zapadinjaku u oči i onda sivečaiiio podiže ruku.

— Ja ću sada od.jaliaiti sa svo'jiim ratnićiima, Glasnice Mu­nje.'Ali. mi ćemo se pcincvo videti. Ja to taono znam.

Izgovoirivži to., cm se okrete. Pet m niuita kasniije napuS'tio je sa ratnicima doii.nu. Tri m.rt)vaca pomeli su sa soibom. Ležali su poiprečke na leđima .neosedlaniih poinája.

Zena priđe Seijmu i C0ta¡de pred njim da stoji. U njenim kruiD'niim O'Sima video se izraz neveirice i čuiđenja.

Ja sve to ne ra.zumom! — procedi uzbuđeno. — Šest krvoločniih đavola povlači se pred jedinim jedinim čovekom. Tako nešto još nisam do'živela. Ti pasji sinovi iizgleda imaj'U veliki respekt pred vama. Kako to., mister? Vi ste sa crveno- ko'šcima govorili na njihovom jeziku. Je li bilo nešte što nijs trebalo da čujem? Ko ste vi uopšte? Kako ste došli ovamo?

Njena blizina ie bila privlačna. Iz nje je zračilo nešto oča- ravaijiuće, ali, go>mila uzbuđenih • pitanja išla je Zapađnjaikiu na živce.

Ipak on Oidvrati sa prividiniim mirom.

— Ja sam Sejn. A ti?

— Ronda Magins — odvraíila je otežući. — Zao mi je, Sejne. AH, sve ovo . . . Ražnomećete to.

'k'k'k S E JN-kir*

— A ova dvojica, tamo? — Sejn pogleda ka mrtvacima, — Je li jedan od njih tvoj suprug?

— Ne. Bili smo na proiazu. Od Lo'rdsberga. Cilj nam je bio Peredajz. To treba da je neko malo gnezdo u Ciriikava br­dima. Hoćeš li me O'dvesti do tamo-, Šejne?

Neverovatno koliko se promenila u toku jednoig minuta. Glas joj je zvučao hladno, poslovno i nekako proračunato. U S&jmu se ro>di neki opominjući osećaj, ali, kada je ponoivo po­gledao ženu, ta slutnja je bila kao rukom odnesena.

Uvek je to tako' bilo s njim. Zene su bile njegova veldika slabost. Jedna tačka u kojoj si ga mogao pogoditi. Ipak, na sre­ću, veoima malo Ijiudi je to znalo.

— Čekaj' otvde, Ronda — promrmljao je. — Hoću da do­vedem mog konja. On stoji tamo iza uzvi-šice.

Ne čekajući odigo'vor, krenuo je. Randa Magims pođe za

njiim.— Čekaj, Sejne! Ovde više neću ni jedan jedini minut da

ostanem sa.ma! — povikala je i u sledećem trenutku ga stiigla.— Kaiko ho'ćeš — progunđao je. — Ali, od Crnog Jastreba

danas zaista više ne moraš da se plašiš. Ili miu možda ne ve- nuješ?

— Ja ne znam. Ja . . .

— Sta su zapravo Apači hteli oid vas? — upita Zapadinjaik kao uizgred. — Zašto su vas napali?

— Nemam blagoig pojma — odivrati ona uižuirbano. — Ug­ledali smo kolibu i hteli smo da se odmoirimo. Bilo je podne d đavolski vruće. Biile su nam potrebne voda i hladovima. Iz­nenada su se po>javili ti đavoli. Stigli simo još samo da se u krajnjoj nevolji -povučemo u kolibu. Ali to nam, kao što si vi­deo, niije korisitilo,

— Zar je zgrada bila nenaseljena?

'— Pa naravno. Sve je biilo u neredu i pumo prašine. Ni traga da tu neko živi.

Said je Sejn kbnaično znao da žena masno laže. Da miu je rekla da je u kolitoi bilo i drugiih Ijiudi možda bi jiOfl još i po- veonovao.

— I oni su vas tako prosto napali? Bez uipoizoirenja? Ne tra-- žeoi niišta od vas?

Ona uverljivo klimnu glavom.

— Da, tako je bilo. Jednostavno au nas tako napali ti pro­kleti nitkovi.

— Da — promrmlja Sejn zamišljeno. — To se uvek panovo tako događa. Jednostavno, ne mO'gu da zaborave svoju mržnju.

Njega je u stvari interesovalo mnogo više. i -rado bi posta­

★★★S e j n ★★★

vio gomilu pitanja. Ali, znao je da bi to bilo uzaludno. Ova že­na bi rekla samo ono što hoće da kaže. .

U Šejnu se probudilo interesovanje. Pomislio je na posled- nje reči poglavice Crnog Jastreba i kao da je slutio da je opet stao na minu koja će jadnom eksplodirati.

Uprkos tome, nije hteo da povuče nogu. U tom pogledu bio je kao tizar ili druga zverka. Kada mu prodre u nozdrva određeni miriis, moTa da ga dalje prati.

Osetio je kako ga je Ronda nekoliko puta zarnišljeno pogle­dala sa strsne. Sada su se spuštali padinom ka ko^nju.

— Šejne — promrmlja žena odsutno,, kada su se zausta­vili kraj sivca — odjednom kao da mi je nešto sinulo. Negde već mora da sam čula za tvoje ime.

— To niije isključeno — odvrati on nemarno.— Ne samo uzgred — nastavi Ronda. — U nekoj sasvim

određenoj vezi, miislim.. . Ah, sad sam s.e setila! „Vels Fargo!” Je li tako, Šejne? Ti si čovek koji se s njima sukobljava. Mirno mi reci istinu!

On iuize uiz'de sivca i povede ga uz kosimu. Ronda ponovo kre­nu upoa-edo s njim.

— Šejne! Ža.r mi ne vemješ?— Ne -podsećam se ra.do na neprijatne priče.Nije je pogledao, ali, osetio je kako se osmehnula.—■ Pa, dobro. No razgovarajmo više o tome.

Ćuteći su prešli preko uzvišice i ponovo počeli da se spušta­ju suprotnom padinom. Leši-hari su kružili sve niže. Kraj dr­venog pojiila pred 'vetrenjaičom, stajali su konji na kojima su Ronda i njeni pratioci bili došli.

Sejn je i dalje razmišljao o lapoj ženi, ali, nije došao ni do kaikvoig zaikljiućka. Njih su gonili zbog određenog razloga. Ali, zbo'g kojeg? Iz kojeg razloga je ona zaista s obojicom muškaraca, kojli su saida bili mrtvi, jahala u brda?

I zbog kog razloga su ih Apači napali?Sve to nije uopšte ličilo na uobičajeni prepad. Izgledalo- je

bliže istini da su .njih troje Indijanci progonili. Onda su u ovoj naipuštenoj kolibi našli privremenio utočište, ali su ubrzo bili savladani.

Cm i Jastreb, visoki Apač, bio je sve samo ne glupak. On je bio bez suimnije hladnokrvan i proračunat čovek i Sejn se ponovo seti njagovih reči: „Videćemo se ponovo. Ja to tačno znaim.”

Stigli su do sipaljcne koliibe. Balvani su se dimili i još ža­rili. Tu i tamio buknuo bi plamen. Sejn priđe mrtvacima i od­vuče ii)h jedinog za drugim u jamu među stenaima i trnoviJtiim žbunjem. Nije morao da im pretraži džepove, jer su se za to Aipači već ipobrinjufl.1.

'k^H rSE ^N iririr

Bonda Magins ga j« praitila.— Po'kopaćeš iih, znači — p;ri(raetila je.— Moigla bi da ml pomoigrteš! — od^eče Zaipadnjak ne-

Ijubazino. — Hajde, po'krićeano ih kamae nijeim. To je sve što jioš za njih možemo učiniti.

Radili sm ćiuiteći dok nisu prekriti mrtvace stenjem. Onda priđoše vetren'jači gde su kcwiji stajali aboirene glaive kraj su- vog vaioiva.

— Hoćeš M me odvesiti u Peredajz? — uipita Ronda tiho.On se nasmeši.— Ja još inijedniii lepu ženu nisam ostavio u nevolji, Romda.Stajala je na pola koraka od njega i oseti kako se u

njemu rađa želja za njom.Romda priimeti to i podruiglijivo se osmehnu.— Ja sam za to da odjašimo, Sejne. Na ovom mestu ne ;

b'iih volela diuže da se zadržavam.Šejm se savlada, ne dozvoljavajiući da se primeti kal«> je

Ij'Uit.Nekoliko minuta kasnije kremdi su. Oba orsedlana konja

Rondinih mrtvih pratilaca poveli .su za .soibom.— Jedno me kod tebe naročito čudi — primeti žena,— Tako? A .žta to?— Ne postavljaš nikakva pitamja, Sejme. Zar zaista nisi

uopšte lijiuiboipiitljiiv? Zar nećeš da z.naš šta tražim, u Peredaj'zu?On ravnodušno sleže ramenima.

— Zašto? U ovoj zemlji ee čovek prokleto brzo odvikne od Tadoznaiih pitanja. Svako tireba da ide svojim putem. Ja sam na putu ka severu, U Peredajiau se neću zadržati duiže nego što je neophodno.

— Cak i ka.d bih te ja za to zamoldila? — upita ona zavod- iij'ivo,

PonOiVo Sejn oseti dah opasne hladnoće, koja je zračila od te tajanstvene, žene. Ali, možda je baá to bilo ono što ga je uzbuiđivalo.

— Ima doivoljmo druigih mu'Skaraca kuji bi se za ženu kao Sto si ti dali iseći u komade. Ti možeS na svaki prst da ih imaš deset ako hoće.*!.

— Da, ako hoću ■— Oidvrati Rom,da zamišljano. — Ali. ja veruijem da si ti jedim pravi za mane. Peale svega što^sam ma­lo pre doiživela. Ja mogu da ti učinim dobnu ponudu, Sejme, Ili ti novac nije potreban?

— Ja m.Qigu sam sebi pomoći — odvratio je, iako pri tom nije sa«vim govorio istimu. Zapravo se dosta istrošio i iinansije rri'u ni.su bile u najboiljem stanj'U. Ali, želeo je da ie draži, ispi­tuje. Trebalo je konačno da položi svoje karte na sto.

10

•k'k'k S E J N 'kk -k

Sauno, ona je igrala avoijiu ulogu.. Kao đa j« već daiviK) pro­zrela njegove misli.

Pa doibro — oidivrat'i. — Onda 6u morati sebi naići .nekog drugog muškarca. Me m-ogu nikoga da prisilim da biiide srećasa.

--- Srećan? — promrmlja Sejm, ameškajouči se.Ona uzvrati podrugljiiivim osmejfccira.— Ti si m'Uidar momak, Sejne. I stalno pakušavaiS da neSto

od mene saznaš. Ali, iz mene nećeš ništa izvući. Zato se oka>ni toga.

Njemu se i ne pomakoše crte .na liou.— Znao sa.m od početka da si ti jedna hladnokrvna beštija

— odvrati. — Zaista je za meme sreća da nisam naseo na tvoj u ponuidu.

— Hladna? — nasmeja se Eonda. — Ledena, Sejne? Ti ćeS se još čuditi, dragi moj, jako čuditi.

— Sačekaj — odvrati Zapadnjak mirno. — Mene u svakom slučajiu. nećeš uhvatiti u .svoj'U mrežu.

— Tako nešto i ne nameiravam.Sejn oćuta. Njegov bes je rastao, Najrađe bi ovu iprokletu

mačku zgrabio, položio je preko kolena i isprašio joj zadnjicu. Ali, to ga ne bi nikuda odvelo.

Niije mu preostalo ništa drugo nego da sačeka. Bio je za­ista veoma rado'znao. S druge strane, goivorio je sebi, ta ga se priča 'UOipšite ne tiče.

Možda zaista neće ostati u Peredaj'au duže netgo što je po- trebnO'. Ukoiliko' uioipSte tamo stjigne.

II

. Sledećeg prepoidneva uigledali ¡su sa jedne uzvišice gradić pod sobom. PeredajK je bio neka vrsta središne tačke u jeidnoij prostranoj dolini, koja je. daleko na severu bila oivičena- viso­kim stenama. Žuta traka puta vodila je sa zeipada ka grad'U i gubila se na istoku u naiagled beskonačinom prosbranstiV'U ou- stoig, blago zaitalaisainoig liraja. Druigi kci’jski putevi i konjske staze slivali su se avezdasto u Pergidajzu, što ¡se odavde, sa visi­ne, lepo m;Oglo videti.

Oboje zaiuisitaviše konije. Neko vreme siu ćuteći grleidali pre­ma dole, dok Ronda nije s očevidnim olakšanjem odahnula i re­kla tibo.

— Peredaij'Z. Konačno smo na cilju.

Sejn se preko vo Ije osmehnu. Peiredajz, Rsj!

Do đavola sa tom roči. Kada su simoć načinili lo>goir da pre­noće, bio je mišljenja da je to prilika da i drui^e fcvaliteite te zaigo.netne žene upozna. Zeleo je da posle toil.ikcg naporaog pu­

ti

ir 'k 'kSE 'JN 'k 'k 'k

ta bude usrećen jednim malim rajem, kojii je takva rasna žena zaista abećaivaia.

Ali, udario je na tivrd -granit i to ga je ponovo podsetilo na pradavnu miudrost d.a čavek niiiiada ne treba prerano da u ne­što bude uiveren, ili da se raduje načemu. Najičešće ispadne sa­svim druifcčije nego što je sebi predstavljao.

Raj! •Ta đavotoka mačka oibećavala je svojim očima i svoijim

iiismaina raj, a kad je hteo samo malo da oilc.uisi od slatkog voća, povlačila se munjevito u svoj oklop.

Ipak, u njemu nije biilo ni traga ljutnje kad je pomišljao na proteklo veče'. Čak je bio i dobre volje.

Ona ga odmeri iskosa.— I ti zaiista hoćeš da ideš, da,lije, Sejne?— Mislim tako.Pustio je svO'g sivca da pono<vo krene i ni'lje opazio malScioz-

ni osmejak lepe žene. Nije ni slutio šta se iza njenO)g lepog čel dešava.

' Da je to znao, odjahao bi dalje, ne 'zadiržavaj'Uići se uopšte u ^aj-u..”

Jer ,,Rag” će se za njega pretvoiritii u pakao!U ženiniim miislima'zamka je već bila iagrađena'. Nj-ein plan

bio je savršen; u svakom sdučajui, ona je taiko mislila. A do danas, Romda Maniing nikada nije pogrešiila. Posedoivala je iiziu- zebno fini oisećaj za miisili i osećanja drugiih ljudi. I zato je znala da se u Sejniu krije više ivatre nego što je bio spreman da po­kaže.

Sada SIU jahali blagoim, kamenitom niizibrdicoim. Po®vnida je raisloi žbunje meslovite i ostalo 'puistiinijsko bilije. Bila j.e to škrta zemlja pod užarenim suncem. Velika ravnica samo je u središtu Kudiia malo prijatelj skija ii gled. Tamo je bilo pojeđinačniiih gpui- pa dipveća i šiiroka, jedinolična zelena traka zeimil!j!iišta s obe strane potoka, koji je vijugao raivnicom.

Sa zapada je tutn.Vnla ka gradu poetanisika koičiUa, utvijena u guisiti oblak prašime. Tcipot koipita, izmešan sa tandrkanij'em toč- kova ziviučao je kao neka daleka grmljavina.

Između kuća gradića pojavi se jedan jahač i luipoiiti se pra­vo ka Sejnu i Rondi.

— Izigleda kao da dolazi da nas potzidlraivi — progunđa Zac padnjak.

— Priipremi svoje pnical'jke, Sejine — reče žena.— Imaun nekakvo smeišno osećanje.

Seijn poseže i za revolveroan i za „viničesteirkom.”— Ti mi izgledaš kao prava crna vaštica — primeti otežu­

ći. — Kako se na pola milje rastojanja može opaziti šta neki čo­vek namerava?

•k'k'k Š E J N •k'k'k

— Bujdi spreman! — ptrosikta Romda. — Sasvkn je m&giićeda nas vretoa,

Jaha« se priiMižavao. Nakratko je iščezao iza jedinog pre- ■voja, a Oinda se ponoivo po‘javi u vidnom polju..

Naismejao se s olaikšainjem kad je prepo'znao Roindu, ,— Roinda! — povika.- — Ja sam se već uplašio da ti se

nešto dotgodiio... Kako je bilo u Lordsbergu? Jesi li pratnju iz . . .

Umuče uisred'reči. Izgledalo je da je tek sada opazio Za­padnjaka.

—- Hej! Ko je sad to? Gde -si ostavila Rajana i Viintersa?— On se zoive Sejm — objasni žena mirno-. — Ne uzbuđuj

se, Campe! Ja moram mai«go da mu zahvailim. O'n mi je spasao život.

Okreniuila se ka Zaipadnj-akiu.— Ovo je Camp Magins, moj muž.Sejinovo l'ice ostade ntepomično. Oba muškarca s>u se fiksi-

raJa međuisotono, i posle izvesmog vremena, pojavio se jedva prlimetan osmejak na ustima Campa Maginsa, koja su bila uok- viTena paižTijiivo podsečein-om 'bradom.

— Hej, Seijine — reče.Sejm od;gov0iri blaigim kimamij-em glavom. Nije rekao ništa,

aiK -mu niSta wiije .ni promaklo.Taj Camp Magins m>u se nije doipadao. Tipove takve vrste

je dfflvoljjno doibro poznavao. Oni bi izdali najboljeg prijatelja, aiko bi time 'iavuklii nekakvu dobit.

Takait je bio i taj Majginis. Na to bi Sejm mogao da se kladi u svakom trenuitkiu. Njega mije mogao da zavara osmejak čo- vaka naspram nj-eiga, ma koliko se Magims trudio.

Bio je to tilp kockara. Viitak, negovandih ruku, sa teškim „feoltom” za poikaiziivainje o bediru i „deringerom” za pucanje pod miškom. Sa takvim tipom čoivek mora imati oči i na leđinna, ako one žeB da dožiivi -neko neugo-dno ianenađenje.

Camp Magins pomovo pogleda u Romdu.— iNiije narooio raizgovomlljiiv tvo'j novi prijatelj.Romda Maigins uvuče d-orajiu usm'u i dumu prezrivo vazduh

kroz znilbe.— O n laiiije m-oij priiij-ateilij.

Magins milje insistirao dalje na tog sitvari. ' .

— Gde su ositaili Rajan i Vinters?

— Mrtvi su.

Rekla je to nemarno, kao da govori o svakodnevnim stvari­ma. To što oba njetna pratioca nisiU iviše među živima izgleda da je se nije ni najimanje dojmilo.

— Kako se to desilo? — iipita Camp uzbuđeno. .

13

•k'k'k S E J N •k'k'k

— Apači — odvrati Romda, slegauvli ramenima. — Ispri* ča6u ti kasnio e sve, Campe. Kada budemo sami.

Pokreto«! glaive pokaza lía Zapadnjaku.— Htela saon iinače da ga pri/vučem na našu stranu, ali, on

nije zainteiresovan. Izgleda da ima dovoljno novca.Camp Magi.ns se cerio.— To moira svako sam da zrna. Nikoga ne možeš teirati ka

sopstvenoj sreći.Šaj-n više miije obraćao pažnju na njih dvoje. Pojahao je je­

dnostavno dalge i ostavio osedlane koinje poginulih za sobom.. — Hej, Sejne! — povika Romda za njim. — Nemoj biti tako

uvredljiv! Čekaj malo! Ti si zaslužio nagradu.— Hteo sa.m »ionako u ovom praivou —- odvrati Zapadnjak

suvo, gledajući pri tom i dalje unapred. — Ne briniite se za me­ne. A što se ti'če nagrade, možete je dati nekoim ubogom đavolu kojli je u većoj nuždi nego ja.

Začuo je bi'zi topot. Ronda Magins ga sustiže i pojaha uj>o- rado s njim.

— Sta je s tobom, Sejne? Zar zaista hoćeš da ode§ odavde?Gledao je nepomičnog lica put napred.— lagledam ti li ja kao neko ko pravi glupe viceve?Rornda Magins stisnu usne i zaćuta.Ali ostala je kraj njega. Po t0'p0.tu koipita, Sejn je utvrdio

da ih Caimip s oba preostala konja prati.— Ronda! — povika Cannip promuklo. — Sta j'oS pričaš s

njim? On je za nas sahranjen, to je jasno!Ona očevidno nije pridavala važnosti onome što govoeri nj«n

muž.— Pristani, Sejne! — šaputala je. — Radi se o čitavom bo­

gatstvu. U igri je zlato vredno najmanje milion dolara. . . Zato jaš jednom jako dobro razmislil Bilo bi šteta ako bih morala da se Odrakinem tvoje pomoći.

Šejn se i da.lje držao uadraano, iako mu je to padalo teško.Milion u zlatu!To Je bio đaivoliski primaralljiiv zalogaj.— Ja stanujem u „Mekintoš” hotelu — nastavi Ronda. —

Ako ti se svidi, može.š me posetiti.Sejn nije stigao da odgovori. U meiđuvrememu im se prik­

ljučio Camp Magiins. Njegovo bledo kockarako lice je potam- nelo. rsgleda da ga je ščapaila yaibomora, iako sa sigurnošću nije mogao da čuje Rondine reči.

Nije rekao ništa, ali u njegovim očima čitalo se sive.Sejn se smeškao pred sebe.A Ronda je ćuitala.Tako su se pirbliižLli prvim kućama gradića. Sastojao se od

Široke, od zapada k a . istoku iadtužene glavne ulice i nekoliko

14

'k-k-k SBJNir-k*

Uiskih, prašnjavih sporednih, a u srediStu grada bio je veliki trg sa drvećem koje je bacalo hlad i jednim đermom.

Pred jedinom kućom u glavnoj ulici okuipila se goaaila l|vidL •KrjicI i gadne psovke leteli svi tamo-amo.

Kada se trojka približila na pedesetak kbraka od tog mesta, otvo.rila su se vrata kuće. Na ulici se začu graja. .

— Obesite ih! Do đavola s njima!Dvojiou su isterali na piočniJc. Zatvorenike., Ritrfse su im

bile vezane na leđima.Iza njih pojavi se krupan, bradati muškarac širokih rastiena.

On podiže obe ruke, zahtevajiući tišinu.— Ljudi Peredajza! — povika dubokim glasom. — Ne U3-

buđuj'te se više! Kerli Džems Faradej i Bret Henesi dobiće ono što S'U i zaslUižili, naime konopđc. To je upravo odlmčeno. Je®te li zadovoljni presudom?

Glasno odobravanje bilo je odgovor.Obojica zatvorenika oborili su glave. Na njiihovim licima se

ugasila sva nada. Već sada su kandidati smrti izgleidali viëe mrt­vi nego živi.

Brado.nja ponovo podiže ruku i odmah ponovo zavlada ti­šina. .Na svoj patetični način on povika; obraćajući se osuđeni­cima.

— Imaš li još nešto da kažeš Kerli Džemis Faradeje? Ili ti,. Brete Hemesi? Onda učinite to sada. Kasnije nećete više imatiprilike za to. Dakle?

Nijedan od osuđenika ne reče ni reči. Dobro su znali da nema nikakvog smisla boriti Se rečima protiv siudbine.

— Onda dobro! — grmnu glas bradonje. — Odvedite ih!Gomila pred kućom se razdvoji. Osuđenici su bili doterani

na središte trga. Pod duigačkom gra.nom jadnog drveta visile su dve omče u nepomičnom vaz;diuhu.

Sejn je tražio pogledoin šerifa ili maršala. AM, bliža miu' je bila misao da se ovde radi pre o zakonu linča nego o iizvršeinjiu presude jednog redovnog suda.

— Sta su ona dvojica skrivila? — okrete se ka Rondi i Campu Maginsu. — Zar vi ovde nemate zveadonosca, koji vodi stvari?

Camp Magins se isceri i istovremno sleže ramenima.— Verujem da su ta dvojica pokušala da kradu konje. A

možda su i samo malo pri pokeru varali. Ali, kakvu t.o-"ulo-gu igra! U Peredajau skoro svake seAmice nekoga vešaju. Pri tome Elijas Pembrouk se uopšte ne cifra. On će osuditi rađe jednoa previše nego jednog premalo.

— Je ii to onaj ornobradi? — raspitivao se Za.'t>adnja.i<-

— On glavom i bradom — cerio se Camp. — Elijas Pem- bro<uk, sudija po sopstvenoj milosti i ispičutura kakvu ne mo-

15

ic'k'kŠE'JNiirir'k

ini zaunislitL Pazi se pi«id njim ako misliš điuiže da se zadržiš u gradiu. Jedina pogrešna reč može biti doivoljna da zapadneš kod njega u nemilost. Covek mu na.ilakše može'postati prijatelj ako ga do grla napuni viskiijem. Do dugmeta na okovratniku, Sejne.

— Je li oin, potaijini gazda oivde? — uipita Sejn.. Magins smejući se, oidonabinu mkom.

-tr.-Nije baš tako. Pojavio se ovde pre nepumu godinu da­na. Prvo su ga svi držali za propovednika. Doklatio še oidmaJi po svom dolasku pred stepenice „OkoiLljo” krčme i najavio božji sud. Slučaj je hteo da se još istog časa dogodila pucnjava. Jedan čovek bio je ustreljen s leđa, a počiinioca su uJivatiili. Nije bilo šerifa ni maršala u gradu i Ijiudi su se raspravljali šta tre­ba da urade s ubicoim. Tada se Eli.jais Pembrouk poiniudio za su- diijiu. Citirao je tuce biblijskili izreka i objasnio ukratko da je na Istoikii studirao pravo i da poseduje doivolaino znanja. Niko nije video razlog da mu se ne poveruje, tim pre što će time sva odgovornost pasti na Pembrokova pleća. Kratko i jasno, Sajne. Od toga dana je taj neobičan tip sudija u Peredajzu. Tako nešto je za većinu postala dobrodošla proimeina u odnosu na jednolič­nost prošlih dana.

Šajn zamišljeno kliimnu glavo'm. Pogledao je ponovo ka dr- Vetii i video da su obojica podignuta na bazen za kišnieu, koji je stajao pod drvetom i da iim je namaknuta oimča na vrat.. .

Zavladala je duboka tišina. Onda se začuše dva krika koja odmah umu.koše.

Gomila je zurila u obešene. Ali, insfcoiro već prvi posmatrači krenuše i razidoše se po krčmama. Noirmalan žiivot mogao je ponovo da počne, ukoliko bi čoivelc stanje u ovom gradu uopšte mogao da nazoive normalnim.

Sejn pojaha dalje ne brinući se više o Rondi i Campu. Malo dalje uz ulicu otkri on štalu za iznajmljivamje. Kraj štalskih vrata džonjao je na klupi sedokasi covek, pušeći lulu. Imao je najmanje šezdeset godina i Sejnu se učini da je na njegoivom naboranom, suvom liou otkrio osmejak.

Ustao je kad je Zapadnjak sjahao.— Ja sam Arči — predstavi se neupitan. — Za peit dolara

na dan, konj će kod mene biti najbolje negovan.■ Šejn p&sagnju u džep na .pantalonama, izvadi metalni novac

od deset dolara i dobaci ga Arčiju.Arči zaidoivoiljno zviznu kroiz zube.— Hej, ovo se može nazvati galantnim. Za čitava diva dana

tunapred. Tako .nešto se ne događa svaki dan. Ostajete li duže?— Još ne znam tačno.

— Hoćete li da prihvatite jedan savet, mister? —- upiita Arči

tiiho.

16

★★★ S E J A/★★★

— Zašto ne? — promiraiilda Zapadnjak. — Dolbar savet joS nikoine tiiiij'e škodio.

— Ovad grad je pakleno gineado — naistavi Arči piriguišeaio.— Ouvajite se, stranče. Malopre ste sami videli kako brzo čovek može da stigne na vešala. . . U ^red da dodam, KeorilJi Džeims Fa- radej i Bret Henesi misu buli nikaikvl anđedii, ali, taikaiv torad nifi«! i aiski/žiii. Uli isrte vi možda netkada čuM da su nekoga ziboe ivaoranja na kaffitama oibesiili?

— Ja sam već i gore sfbvari diožiiveo — odvrati Se^n. — J« M to m e što ste Meill da mi ikažette, Aff i?

Anči se protegilli i počeša se po potiljjftouL— Rađe ćtu to zadržati za sebe — pa-oigimđa. — Balge je ta­

ko. Meme se ceia sitvair ionaiko ne ti6e. Ja ianam svoijiu štaiiu i t® mi je dovolljlno. Aiko me budem zabadao soos u stvari dlru@iih Igi»'

zadii<žai6u glavu na ramaruma.Uzeo je Sedlaoivog kon^a za luciid« i pKureo SSivotiilnoia ka, ulaoM

a £taiiiu.Dok je sa siivceiai neistaijiaio u |>ođiuitami Stale, boo ga je Seja

ioi ikaiko kaže.— Video saon kaiko ste došli zagedioo sa Boandoen M agua n

graiđ. ČJuivaijlte se te žene. Ona je đavo.To je bdio sive što je Sean čuo. Ratzmiisirio je još kirartlko o to­

me da li da iponese sa sotbom i pujšikni,ali se piredoaniisiiii». Biio j« ei®uimo boJije ne izazivati prevelilkiu paižmaiu.

Dok je koiratčao fuiioom, opaaaio je na staprortmog strami „Me- Iđaitoš" hoteil o kom« miu je Roinda pniičala. Ponovo ga uihvaiti ^doga dok je miislio na n(jui, AM, om odlbacdi te misOa, ]|jlu(teći M na eamog sebe. Romida je biia lodaita žena. A Seda se oi(i« pet­ljao lu tuđe živote. To niifje bio mjegov srtiL

Osetio je glad i žeđ. Već danima nije jeo čestitfju hiraniu. M a­hom suivi hleb i suivo meso. Jednom je pojeo i kumića koji mu je s'lučaijino n^atrčao na puit. To je bii!.a jediina promena u ogego- voon osikuidnom jeloviuiteu..

USao je u krčami „Okoitilljo.” Jedina tabla desno od poiki- vSsoikih dvokriilmiih vrata oglašavala je da čovek može ovde iiz- vi-sno u podne da jede. Kad bi saimo poda od toga Sto je obe­ćavano bilo tačno, čavek bi siguinno mogao da biide zadoivolgan.

Oko jednog stola u diiu dugačke ferčme opazi Segm neko kretanje. Ronda Magiinss mu mabniu. BMa je sama.

Ne oklevaij'ući, pr.išao je njemotm stO'Lu. Lepa žena načini do- maćiinski gest rukom i visoki Zajpadinjak sede nasip«-am nje.

— Gde je Camp?

— Ima još nešto da obavi. Lefpo je od tebe .šito hoćeš da ml praviš društvO', Ssjne.

Izazovno se smeškala. Pune ussne su joj bile vlažne i svet-

S S«(|a 317 U

★★★Š E J N ★★★

lucale su. Besprekorni beli zubi presijavali su jog se kao da su od s.lo>novače.

— Jesi li još jedin-O'in razmiAslio o moim predlogu? — uipMa ga. — Treiba da ostaneš, Sejine. Mi odgoivar'amo jedno diruigoim. Ja ti nisam pričala nikakve barjike. Zaisla se radi o go-niili nov­ca. Imaš šansu da postaneš bogat čavek.

áejin se smeákao nemarno. *— Noivac je đubre. Izlazim da kraj s oinim što imaim. O če­

mu su stvarno radi?— O zlaitu. Zlatu za milio« dolara. Ali, ti nisi zainteiresoivain,

Sejne. Pi'ičajmo zato o nečem di-uigom. Ja óu i bez tebe to O'ba- viti.

Crnpurasti meksički ko.n0ibar priđe i upiita Sejina šta želi. Sejn naruči pivo i viski. I meksički stek sa biiberoim koji. mu je konobar toiplo prepoiručio.

— Ti si već zaslužio .nagradu — reče Renda kad se konobar poinovo Urdaijio. — Hiljadu doilara. Smatraš li to odgovaraj'ućiii'n? Ili tvoj poidjvilg vredi više?

— Za.drži svoje dcJare! —• odvrati hladno Zápaidjijak. — Lij'U'dski život ne može se naplatiiti noivcam.

Osmeihnula se.— Ti si tako prokleto poinosan, mlad'iiću moj. Pripadaš li ti

nekom dotoroitvoirnom udružanju? Ili si zaista toliko iimiućan da ti moji dolari ne znače ništa?

Sejn S'leže ramenima.— Biće da je jedno od ta dva — promrmlja. — Opredeli

se za ono što ti je milije.Izgledalo je kao da hoće nešto da kaže, ali se onda iznenada

zagledala kraj njega u vrata. Izgledala je uplašena.Sejn oseti iznemadinu proimenu. U kremi je poistalo mirnije.

Sejinov instinkt signalizii.i‘ao je oipaanosi. Neko je ii^leda zuirio u njegova leđa.

Naizgled je ostao o-puišteno da sedi, gledajući samo u ženu naspram seibe. Njene o-či bile su raizrogačene. Usne su joj lako podirht ivale. Počela je da diše brže i nekako prigušeno. Ruka jfoj se zgrčila oiko male čaše sa vimom, kao da hoće da je zdrobi.

. — Sta je? — upiita je Zapadnjak.Cuitala je, kao da nije bila u stanju da išta prevali preko

usana. Okupljene goste kao da je uhvatila neka neobjašnjiva na­petost. Svi su gledali u muškarca koji je uipravo ušao i zastao kraj vrata.

Muškarac je držao puwku o kuku. Prst mu je leižao na O'ba-

raču. Bila je to moderna „viinčesterka' sa petnaest metaka u ma- gacinu. Oružje se sijalo i izgledalo vrlo negovano-. Niego-v vla­snik nije. Bio je to jedan od najdivljijih tipova koje je Sejn ikada video. Od njega kao da je tekla ledena struja siuirovosti po pro­

13

★★★ S E J W ^ ^ 'A '

storiji. Zbun brade prekrijvao mu je lice. Na odelu od videle su se mrlge tervi. VijU(gavi. ažiijaik vukao mu se preko ce­log ćela.

Co'vek se isceri. Cev rijegave „vimčesterke” bila je uperena ka Zapadnjaku. Sluc&jnost ili namera?

Sejn ga iiije poznavao i ni'kada ga ranije nije video. Aid, taj ti'p kao da je auirio baš u njeiga. Ili u Ro<nidu Magins.

To se niije moglo taono utvrd'i'ti. Tek sdedeći minuti trefoalo bi da daj'U odgo-vor.

Usne tajanstvenog čoveka se razroakoše i pokazaše se snaž­ni, konjski zuibi među kovrdžavim dlakama brade.

— Ovde sam, lodi — reče grlenim glasom i činilo se da go­vori kao .<iđijanac.

Roinda Magins se nasmešila na siiliu.— Šta hO'ćeš, Carli?Covek pođe napred.Cev njegove puške i dalje je bila uperena u Zapadinjak»

i ženu. Korak od njihovoig stola on zastade.— Dala si da me pozovu — reče. — I ja sam tu. Ili saini

nešto poigrešio? Možda poruka O'd tebe, nije bila prava?—> U mediuivreimeniu se sive sredilo — odvrati Roinda i neho­

tice uizdiiiiuići. — Više mi nije po'trebna tvoga pomoć. Možeš da ideš, Cairli. Ja sam sama sredila stvar.

Carlijeve oči se suziáe. Videlo se da mu u srcu kipi straáaa ginev. Očigledno mu jie bilo teško da se oibuiadava.

— Onjda doibro, ledi — reče poi.ile kraće pauize nekako teško i nespretno.. — Onda ja panovo idem. Ali, to mi se naročito ne dopada. Ne volim da se sa minom postuipa kao sa nakom bu­dalom. Zapamti to za ubuduće.

Skide Sivoj pogled sa Ronde i upiilji se u Zapadnjaka.— Ti si Sej'n, zar ne — zabrunda. — U brdima sam sreo

Crnog Jastreba. On mi je ispričao šta se dogodilo. Posle svega što sam u ’ međuvremenu saznao, vidim da si se upleo u jedaa smrtoinosni posao Otvori četvoire oiči, mister! Upozoravam te.

Šejn se nasmeši.— Brini se ti o svojim poslovima, Carli! — odvrati suvo.

— Ni ja se ne mešaim u tvoje stvari. Jesam li bio dovoiljno ja­san?

Došljak klimnu mirno glavom.— Hteo sam samo da te upozorim, Sejne. Sta ćeš ,s tim

upo'zorenjem početi to je tvoja stvar.Tek sad je oborio cev piiáke i okrenuo se. Bez poadrava ot-

korača pomovo ka vraitima. Tek kad se našao na ulici popusti napreg.mu.tost u krčmi. Ponovo poče žamorenje glasova. Krafl šanka nasmeja se jedan gost nekako s odakšanjem.

Sejm pogleda Romdu.

19

★★★Š E J N ★★★

— Ko je taj Carli?— Apač-Carli. Zar još nisi čuo za njega? On je usamljenik.

Zivi negde u brdima sa dve skvo. Priča se da je oidrastao međa Apačima. Otuda mu i to ime. Pre jedno poia godine četiri stranca so se s njim posvađala u krčmi. BWi su revoiveraši i mislili s¡u da će se larko poigrati s njim.. Posle ta^a smo dvo'jicu o.d njih morali sahraniti,. Sto^se tiče ostale dvojice, Doik je imao miUike da ih ponoivo osovi na noge. Zbog to.ga se niifco ne usur- đuje da ga napadne otvoreno.

— Sta si hteila od njeiga?— NiiSta naročito. Htela sam da ga zamolim za jednu uslu­

gu. Ali, to je u međuvremeniu sređeno. On i nije pravi čovek za maje planove.

— Izgledao je prilično lij'uit — primeti Zapadnjak.— Moiglo bi se tako reći — klimnula je glavom. — Carli je

prokleto pomosa.n muškarac. Moigla sam mu ponoiditi i novac, ali, to bi bila teška gre&ka. Tako nev to on bi smateao wrediom.

Konobar doinese piće koje je Zapadnjak nanučio, Sejnova radoznalost tražila je odgovor na mno.ga pitanja. Ali, on se uz­držao. Nije Meo toj ženi da načini zadovoljstvo da pravi budalu od sebe. Do đavola sa ćelom tom tajanstvenom cinbusijadiCHiiI

Canxp Magiins 'Uiđe i pridruži im se za stolom.

— Malo pre je Apač-Carli bio oivde — isipiri)ča mu Ronda. — Rekla sam nvu da nam više nije postraban.

— I?— Bio je jako Ijiuit što sam ga oteraJa.I Camp Magins se nalj'Utio.— To ti je ibila velika greSka! — prosikta. — Muškarca kao

Sto je Cairli ne treba nepotrebno uizaiujavati. Moiglo bi biti jako opasno steći njega za nepnijateilja.

Ronda mirno odimabnu rujkoim.— Doitle to neće oitići, Campe. Mi stojimo tik .preid dđjem,

to ti znaš isto tako dobro kao i ja. Za nekoliiko sedirnSbca sve će­mo obaviti.

— Nadajmo se — promrmlja Camp. Poigleda iskosa Zapad­njaka pa nastavi. — Jesi li m;u još jednom učimila ipomiadu. Ronda?

— Nije zagrizao — obavesiti ga žena. — To je náfigov pelx.Camp Magins se isceri.— Ti si jedna neobična ptičica, Šejne. Takvog kao što si ti

još nisam sreo. Zar te ne uizbuđuje po'misao na takvu goimiiu dolara?

— Ces'to — progunđa Zapadnjak. — Ali, prethodno moram da izračunam svoje šanse. Do sada niste učinili ništa, više od nekoliko nejasnih nagoveštaja, a to nije dovoljno da bi u meni probudilo interesovanje za saradnjiu.

■ic'k'k S E J N -k-kir

Ronda se nasmeja poluglasno. Zvučalo je to podpuiglj'iivo.— Kakvom me ti to budaloim, smatraš, Sejne? — uipiita le­

deno. — Ja držim svcijiu ponudiu oitvoirenom. Možeš da sarađu- ješ, ali, to je đavoJsiki vruća stvar. Svi možemo pri tom vrlo brzo da izgubimo glave. Ukoiiko hoćeš da saraduiješ, saznaćeš sve pojedinosti kada dođe pravi trenutak. Časna reč, Sejne, me­ni je potreban čovek tvoj ih kvaliiteta. Ako bi nam ti pomogao, time bi nam sivima bilo mnogo pomoženo. Zar nećeš to još je­danput da propustiš kroiz glaivu?

Mefcsički koinobar stiže s jelom. Sejm proiba jako zaíiinjeni siteik i poto.nu zatiim u ćutaruje. Ženina poniuida ga je mamila, ali ga je njegoiv iinistiinkit uipozoiravao. Imao je nepogrešiiv oeečaj da bi tu sam‘0 prebrzo isipekao prste.

S vremena na vreme bi brzim pogledom prešao preko že­ninog lica. U rtjenim kruipnim očima ugnezdiio se vrebajući po­gled pusiti'njske zimije, hladan i nemilosrdan. Taj ijzraz . n'Lje mogla da prijkrije ni njena lapo ta, pa čaik ni njem zavodnički os- mej.aik.

Sejin zaHj'uiSi da sačeka još malo. Možda će vilo brzo na­pustiti grad i oidjaihati dalje. Ta žena ga je, isitiina, uizlbuđivala, ali, s druge strane, on nije pripadao muSkarcima koji se penju u krevet u kome nemajiu . ta da traže. A Ronda Maiginis je izgle­dala prcikleto vema svom mužu. To je već uiz puit diokazala, kada je kampovala u diivljiini sam'a sa Zaipadmjakom.

Nasmešiila mu se. I ponovo je ionao osećaj da gleda u oči jedine zmije.

in

Posle obeda, Ronda i Camp Magins napustiže krčmu. Zena je bila umorna i rekla da hoće malo da prilegne. Camip je pošao za njom, uidelivši Sajinu samo mrzoivoljan naklon.

Sejn priđe šanku i naruči sebi viski. Dok je srkutao piće, iz­nenada se u krčmi pojavi Apač-Carli. Bradonja stade kraj Za­padnjaka i naruči takođe čašicu.

S viskijem u ruci o'krete se Zapadnjaku.

— Daću ti jedan dobar savet, Sejne — reče tako tiiho da ga niiko sem Zapadnjaka nije mogao čiiti. — Sklanjaj prste'od te žene. Ona ni,šta ne valja. Svakom muškarcu do sada dónela je nesreću.

— Ona me ne interesuje — odvrati Sejn tvrdoglavo.

Apač-Caiii se isceri i njegov pogled se zari u Zapadnjaikove

u

oči

ic id r Š E J N-kic-k

— Ti lažeš samog sebe, hombre. Ali, mene ne možeš zava­rati. Ja iimam dobar oisećaj za to šta se dešava u srcima drugih. Ti želiš tu ženu, ja to .tačno znam. I koliko goid te je dosad odbijala, to te je raspaljrvalo još više. Ali, ja te uipo>zoraivaim na nju. Najbolje je da napustiš .grad što možeš brže. Onda ćeš imati Šansu da ostaneš živ.

Iz avo'g čudnog čoiveka strugao je dah sim-rti. A u OiSima mu je goirela divlja, sažižuća vatra.

— Meni nije potrebna dadilja — procedi Zapadnjak. — Zato me sa tvojim prokletim savetima ostaivi već jednom na miru, Carli. Ja sam anam šta je dobro za m ene... I zašto ti mene uopšite otpominjeiš? Imaš li nekog interesa za to da ne za­badam avo4 nos u tu stvar?

Apač-Carli sleže raimemima.— Lako je mOiguće, Sej.ne. Ja sam ti rekao sve šta je bilo

da se kaže. Sada moiraš sam da potražiš svojiu sreću.Ispraznio je čašu u jednom gutljaju,, bacio noiv-čić na me-

singanu ploču šanka i otkoračao ka izlazu. Zapadnjak takođe plati i izađe Lz krčme. Pred njom je stajao nekoliko minuta na vrelom suncu, a onda krenuo. Njegov cilj bio je ,.Mekintoš” ho­tel koji je ležao malo niz ulicu. Dok je prolazio pored štale za kmajmlnvanje, Arči mu mahnu.

— Sta je?— Pregledao sam potkoiviice na sivou. Potrebne eu mu noive.

Mogu to da obavim za vas.— U reda, Arči. Lepo je što miisliš na to. Vidi da do s?utra

ujutru bude sve u redu.— Mož“te se osloniti na miene.Sejn krenu dalje, i nošto kasnije kroči u predvo^rje hotela.

Iza pulta, recepcioner podiže sanjivo glavu i pogleda u pridoš- liou.

— Sve je zaMzeto — reče, cereći se, ali u sledećem trenutku se uozbilji i U'VUče nevoljno glavu u ramena. Žurno poseže ka pregradi s kljiučevima, skide jedan sa drvene ploće u,z koji je bila priivezana pložica s brojem. Jedan pogled u Zapadnjakove oči bio mu je dovoljan da skroz promenl mišliienje.

— Ima li ovde i kupatilo? — upita Šejn mi.rno.— Naravno, ser. Ja ću sve srediti. Za pola časa. Kupaitilo se

nalazi u malom aneksu sa zadnje strane hoitela.Šejn uze ključ i pope se zavojitim drvenim stepeništem.

Gore, u polumiračnom hoiđniku dođe miu u susret Camp Magins. Obučen u tamno kao kockair, ovaj načas zastade.

— Znači, ostajete? — uipita ga kao uzgred.Šejn se nasmeši.— Ne treba da gajite nikakve nade, Magiiise. U vaše sedlo

se ne penjem.

'k'k'k S E J N-k'k'k

Kockar inaöiini ptrearivi izraz,— Ni ja nemam nikakvog ¡interesa za vas, Segtne — pffoce-

di. — Ta fiiksina ideij,a je lu Ronidiinoo óutpí teaisla. A šta -oina sebi jednoan uvrti u glavu, mara neodil'oän.o i da sprovede. Sasvim je zadavalo avaijiiiće od vas što hoćete đa se doáiite po strani Sejne.

Posle tili reči ode bez pazidrava. Söjin stade pred vcaibionaa na kojima je bila broflka „šest” i ude u svojiu sobu. Bila je to jednostavno inamešteina prostoa-ij a. Uza;n,i krevet i dtve klimav« .stolice predstavljali su ceo nameátaj. Na zidiu su se naiaaile dv« kuike o koje je čovek miogao da obeisi odeóu.

Sejn se baci na krevet i zatvori oči, Osećao zadowlijstfva prostruja miu telom. Biio je zaiista ieipo ponovo ležati tui praivom krevetu.

Ali, niije miu biilo suđeno da se odmara dlu/že. Hanenaida se od snažnog udarca o.tvoriiše vratta. Jed'na prLlijka posrim preiko .pra­ga. Mladić, čije je lice bi/lo iskriivijieno ti balniu grimaisu, a oči neprirodno razrogačene, samo se s ,mukom još održavao aa no­gama.

U jedinom skoku Sejn je xisitao i inašaio se kraj milajđića. Zgir«- bio ga je dok j-e avaij već padao i dovukao ga da ležaja.

— Šeijine! — dahtao je mladić. — Tebe samo nebo šaljie. . .šejn je bia premeražen. Paanavao je mladića. Bio je to Tom

Ñamara, siin jednog «jiogoivog starog prijatelja.Sejn ga pažljivo privede kre\'etu i položi ga potribuSke.

Izimeđu Tomo'Vih lopatica virila je dräka noža.Tom je ležao dišući teško-. Bol je rastrzao njegoivo teio.

Stalno je poliiuSavao da se uspravi kao da se time borio proiir balo va. Šake je zario u prekriivač.

— Miitino, Tfiime — i roimirmlja Zapadinjak. — Ostani da le­ži« mimno kolika god može-š. Pokušaj da se opustiš. To je vaižno!

Blagim pritiBikoim spusti o.n mladićeva ramena. Stenjainije ramjemiika pretvari se u otegnut,a ječa.nje. ,

Se-ijin uze svOj bcivi-nož i energično raiseče Tomavu jaknu i koSuljiu, kako bi oslobodio ranu. Odmah je uvideo da je tu po­trebna poimoć leka-ra. Sam nije magao da uiöini mnogo.

— Treniutak, Tome — reče. — Odmah ću se vratiti.

Potrčao je napolje i zakljiučao vrata za sobom. Dole u holuvideo se ssmo sanjivi recepcioineir za pultom. On mrzovoljno po­diže pa'iled. ^

— Kupatila još nije . . . všejin ga prekide.— To Je sađ neva.žino! Brzo, stani na noge i dovedi dokto­

ra! Hitno je, čuješ li?Službeciiik preko volje izađe iza pulta. Šejnov pogled mu je

savetavao da ne postaivlja suvišna pitanja.

23

'k'k'k Š E J N -k'k'k

— Đavo će te odneti ako za pet m'iinuta ne budeš ovde sa dako-m! — zareža Šegn. — Radi se o žiivo'bu üi smrti. Reci mu to! U mojoj soibi leži rainjanilt.

Službenik otrča. Sej;n se ponovo pope i vrati u sobu.Mladić je ležao tamo i još uvek stenjao i ječao. Telo mu se

trzalo od bo'lova. Seijin bi mu rado pomogao, aJi to je u ovom trenutku bilo auviiše oipaismo. Rađe je čekao lekara.

— Ko je to učinio, Tome? — upita i ipokuša tiime da mla- diióu malo odvrati pažnjui.

— Ne znam — prcsteinja Toim. — Upravo sam izašao iz svoje soibe kada se to doigodilo. U prvom trenutku nisam ose­tio bol. Kida sam se tada okreinuo, viideo sam još samo jedimu BCiniku u bliiziini sitepeniiSta. To je sve.

— Ti, dakle, staniUiješ u hotelu?— Da, dvotja vrata dalje. Soba broij deset. Opazio sam te

kad si sa Romdam Magimis dolazio u grad. Kasniije sam te video kad si ulazio u hotel. Upravo sam hteo da te pobražiim. Samo što sam izašao u hodin'ik kad se to dogodilo. . . Kako iagleda, Sejne? Imam li šanse?

Govoirio je laganij i Jsiprekidano. Govor m'U je priičiinjavao veliki napor, a S'igianno i boil. Ali, on se držao izuzetno hrabro.

— Poslao sam po lekara — odgovori Zapadinjak. — Ako taj čovek nešto simera, moirače te zaisita ponovo napasti. Summjaš li u nekoig poisebno, Tome?

— Da, ja . . .Po.novo to uižaisino stenjanje. Nije bio u stamjiu dalje da go--

voiri. Bol je bio jiači od njegove volje.Otvorila SIU se vrata i vitak, sedokos muSkarac poijavi se na

pragu. Iza njega se ipoijaivi receipcioner i sa veliikom radoanalošću pogleda ka rainj eniku.

— Gubi se! — obraiti miu se Sejm. — Ti inišita niiSi video«! Jasno? Nikome ni reč o tome!

Recepcionar snažno kliimu.u glavom, zagrcmu se i iizguibi. Le­kar je odmah prišao krevetu i nagnuo se ka rainjenikiu. Na nje­govom liou se n'ije moglo proínitati šta misli o Tomioivom sitanjoi.

Posle kratke pretrage, o'tvori on svoju trbušasbu tOinbu, po­loži instrumente na belu maramu, koju je raširio kraj Toma na ivici kreveta. Iznenada zgraibi tešku dnšlsu noža i brzim i snaž­nim trzajem iizvuče oš'triiou iz mladićevog tela.

Tom se uspravi i drhtavi krik razleiže se u sobi.— Držite ga ovrsito! — obrati se Dok Šejrau. — Važno je

da leži potpuno mirno.Zapadnjak priitiisnu rukama Tom ova ramena koija siu drhta­

la i poče da mu govori umiruijiuće reči, dok je lekar obrađivao ranu.

Tomovo ječaaije bivalo je sive tiše. Gubiitak krvi ga je tako

oslabio da mu se zaimagllila svest. Uskoro je ležao potpuno mir­no.

—■ Kakvi ;su izgledi, doibtore? — upita Sejm tiho.Lekar sleže ramenima.— Učinio sam što je bilo u mojoj moći. Sada možemo sa>-

mo da se nadamo. Važnije od svega je da leži mirno. Bilo bi dobro da se sledećih časova neko nalazi kraj njega.

Sajn klimnu glaivom.— Ja ću se za to pobrinuti, doktore.Lekar poikupi svoje iinstrumeinite, spaiko>va ih i reče raivno-

dušno.— To staje dvadeset dolara, mister. Za kaenitje konsulitaciae

pripada mi joiš deset dolara svaki put.Sej.n mu dade pedeset.— Uzimite ovo kao akontaciju, doktore. Ukoliko bude još

potrebno, ja sam tu.Lekar simešeći se uze novac.— Tako brzo čoiveika retko plaćaju — priimeti. — Voleo biJti

da me češće po-zivaijtu lyudi vaše vi'ste.Rekaivši to, izađe iz sobe.

Zapadnjak uze stolicu i sede kraj kreveta, kako bi onesveé- ćenog mladića držao na oku.

Jedva da je prošlo pet minuta kaid se vrata pooiovo o’tvori- še. Jed'na u tamno obučena priilika pokaza se u ofeviiru vrata. Lice mu je bilo. prekriiveino cm om maskom. U desiniei je držao revolver.

I opalio je odmah.

Sejn je reagovao napojimlij'iivo brzo. Bacio se u stranoi sa sto­lice i još u letu potegao „remington” iz futrole. Ugledao je ble- sak iz cevi napadača i osetio vreli dah metka kojd je prozujao !tik iznad njega.

Odtaaah zatim povuikao je obarač. Uz grmljavinu njegovog revolvera opazio je kako se nepoznati zgrčio i kao da ga je pro- drmala neka nevidlijiiva dlžiinovisika šaika. Posmuo je unazad klo- niulih ruku. Pucao je i dalje, ali, meci više nisu mogli nikome da naSkode. Zairivaii su se pred vrhove njegoivih čizama u pod, diok se napadač ofíloniio o dovratak.

Zurio je razrogačenih očijiu u Zapadinjaka, sa neVericom i očajanjem. Nije mogao da shvati da je poheđen. A pri tom, sve šanse su bile na njetgovoj strainl Prvi je pucao, a i faktor iznenađenja išao je njemiu u prilog. Uprkos tome, nije uspeo da smakme Šejna.

P«lako, beskonačno polako, kil'Í2aiu u stranu. Telo mu se upola okrete, ramena zgrčiše, a ruke počeše da traže oslonac.

Tako je pao u hodnik i ostao da leži postrance, stenju«

2S

★★★ S EJN -k'k'k

díváje. Snažni traađ& protresaM su inu telo, a u mci je još uiveik držao jjspraižngeni „/koiltt.”

Toim Natmadra se ispraivi na krevetu, jekmiivišL Puonji su ga proibuid'iii iiz nesvesti Seon m u po>loži ruike na ratmeaia i sačeka »ve dak mladić niije ponovo ležao (miTno.

U hodniibu je postalo živo. Nekoliiko muškairaca i žena ok­ružilo je uimiiruéqg maskiranog revoiliveraáa. Neko je poiviikao za lekara. Druigi je procedio psoivtou. Začu se glasan povik jedne žene.

— Sta se samo događa u ovom prokletom gradu? Postoje11 ovde samo još simrtni udarci i ubistva?

Sejin izađe, naže se nad ustreljenim i strže mu masku salica.

Okolo postade tiho kad se svi zagledaše u ¡bledo lice u kome jadiva da je još bilo života.

— Ko ti je dao nalog? — Uipirta Sejn grubo. — Zašto si ovo rizilkovao?

Usne muiSkarca se pomaikoše i ofoirmiiše re6i koje Sejn nije mogao da razume. Saignuo .se joiš niže, prislonivši uho tik U2 usta uimirutćeg, kome je preostalo još samo nekoliko minuta života.

— Magins! — razabrao je Sajn neijasno. — On mi je obe­ćao hiljadu dolara. Do đavola s njima .. . do đavola sa . . .

Začulo se još samo krkljanje. Coivek više nije iimao snage da govori dalje. Bio je na kraju S'vog puita.

— Zašto? — upiita Zapadnjak ali, mije više dobio odigovoa:. Napadač je još jeidva-ditsao.

Sejn se uspravi. Oko sebe je viideo samo beeizraizina lica i oči u kojima je bilo samo odbojnosti.

— Poznaje li ga ko? — upita.

— To je Tod Kenon — reče nefko uabuiđeno. — Dobar pri­jatelj Elijasa Pembrouika, sudiije. Naijbolge nestanite, mister. Inače će vam se dogoduti ono što se prepodne dogodiilo onoj dvojici, koji su oibešeni. Prihvatite moij savet. Isplati se.

Sajin se Ijiutrau. Takav savat dainas nije čuo po prvi put. U ovom gradu je vladao j-ako nezidrav vazduh.

Začuše se koraci kako se vuiku uz stepenište. Više ljudi po­javilo se u hodniku. Lstovrameno se na drugotj strani pOijavi

Roinda Magins.— Šejne! — povika ona uplašeno, baciivši pogled na mrt­

vaca.— Sta to treba da znači?Sejn je samo pogleda. Ne reče ni reči. Bio je ubeđen u to

da ta prokleta veStica tačno ana šta se dogodilo. Nije ga mogla obmanuti.

I ijiud'i koji .9u se popeli stepeništem s'tiigli su do grupe koja je okružavala mrtvaca.

26

o

ie^ie S E J N -k'k'k

Jedan od njih bio je Elijas Pembrouk, bradati sudija po s ~ pstverioij miilosti. Neoibičan čovek koji je ovde obavljao služba koja mu nikako mije pripadala.

Nepomičnog lica pogleda Pembrouk u mrtvaca. Onda podi­že oči ka Zapadnjaku.

— Sta imate da kažete u svoj’u odteamu? — upita ga bla­go. Ali, Sejin se nije dao prevajriti. Dovoljno mu je bito da po­gleda bradonjiine oči, pa da shvati šta se zbiva u njemu.

— Bila je nužna odbrana — uzvrati. — Covek je jurnuo u mojiu s-oibu i hteo da me ustreli.

—- Iz kakivog razloga?Šeijn s.leže ramenima.— Poij'ma nemam, ser — odvrati sa neskriveino«m ironijom,

oslovljavajiuići Pembrouka sa „ser.” — Bio sa«i napadnuit. To je sve.

Eliijae PemibrO'Uik se smeSkao ciinično.— Imate li svedoke?— Ne. , '— Onida ću morati da vais zatvorim. Vi ste pod sumnjom za

ubistvo, mister, Kafeo je imače vaše ime?Pre nego što je ¿>ejn mogao da odgov'ori, javila se Ronda

Magins:— Ja sam videla šta se dogodilo — reče hladno. — Upravo

saan stiuipila u hodmiik kad je Tod Kenon upao u sobu mister Sejna. D.rž»o je uperen revolver u ruci i opalio čim je otvorio vrata.

Elijas Perobi'ouik nabra čelo. U njegovim svetliim očima podavio se upitan, nepoverljiiv iizraz.

— Sejo? — promrmlga zamišljeno. To ime sam čuo već puita. Imali site sreću, Šejme. Jer, ne vidim nikakvog razl’oga da ne poverujiem izjavi sivedokinje.

Kratko mataniu irukom i dvojica muškaraca podigoše mrtvaca i odvukoše ga ka stepeništu.

Pembrouk ponovo upravi svoj pogled ka Zapadnjaku.—- Imate li uoi/te pojma zaáto je Kenon pokušao da vas

ubije?Sejtn zavrte gHavotm.

— Na to piitanje sam vam već od,govorio — odvrati mirno.— Ja saim toig čoveka sada prvi put u svom životu video.

— On je još nešto rekao pre nego što je izdahnuo — prime­ti jedan od oikupljenih. — To sa.m tačno video.

Zaipadnjak dobaci čoveku mračan po,gled.— Jeiste li áta čuli, mister? — upita ga obeshrabnujuće.— Ne, to nisam. A li.. .Sejn se nasmeši.— Ni sa mnom nije bilo dsrukčige — procedi. — Ja (S»m ta-

27

•k'kirSEJN'k'k'k

kode viideo kako Kenon miiče usmama. Ali, nisam uspeo ni jedno jedino slovo da razumem.

Načinio, je poluokret ka vratima svoje sabe i poloižio desnu ruku na kvaku. Pogled mu se za trenutak ukrstio s Roindinim, i on opazi da joj se u uglovima usana iskrao sme-šak.

Sta se zapravo događa s to.m ženom? Kakve se misH roje za njenim lepim čelom?

Šejm je pomoivo uporedi sa amijom. Nije mogao da se o<trese tog jezovitog, neprijatnog osećanja. Ta žena je zaista veštica. Sam đavo.

Ali, šta planira? Zaáto stailno po^kušava đa ga zainteresuje za svoije namere?

Neprimetoo joj kliminu ^avoim, odSkrinu vrata i hrzo kl'izou U svoju sobu.

Na krevetu .je Tom Ñamara ležao isto tako mimo kao i ra­nije. Disanje mu je bilo slabo. Okrenuo je giaivu malo u stranu, tako da .se videlo njegoivo bledo lice.

Po šumovima koji su spo'lja doipiradi, Zapadinjak zaključi da eu se ijiudi razilaziH i udaljavali. Još kratko su se čuli .prigušeni glásovi, a oinđa je poinovo zavladala tišima.

Sejn priđe proizoru i potgleđa do-le na glaivnai uliou. S istoka dopirala je mukla tutnjava do njegcivih ušiju. Kada je okrenuo glavu u tom pravcu ugledao je oblatk pra.5ine iz kojeg se us­koro iizdvoij'io O'bris jednoig šestoiprega koji je vukao poštansku kočijiu. Teška kola kotrljala su se ka gradu i desetak minuta kasnije zaustavila su se pred depoom ,,Vels Fargoa.”

Među putnicima;, kofll su izašli iz kočije, nalazila se i jedna mlada, cmokosa žena u tamnoplavom putnom kostimu,. Dok su ostali putnici ušli u zgradu stamice da bi se, kao što je bilo uobi­čajeno, okrepili, žena je ostala da stcuji pred koičiij'am, četkajući da joj pratilac vozara spusti mali kofer i jedniu jako naipunijenu platnenu torbu. Osmehnula se čoiveku koji joj je pomogao, uzela' oba prtljaga sa začuđujućom lakoćom i prešla preko prašnjave ulice.

Na s uprotnoij strani ¡podavi se iiz senke naiStreSnice jiedan m'Uiškarac i priđe mladoj ženi. Bio je to Camjp Magins. Dod.iimjuo je prstima obod svoig crnog stetsona u znak pozdrava i rekao joj nešto. Onda načini pokret kao da hoće da pose;gne za nje­nim prtljagom i da joj pom-oigne.

Žena odgovori nešto i zavrte odfbiljaj'uće (glavom. Camip Ma­gins sleže ramenima i načini uvređeno lice. Izgleda da reči koje mu je uputila dama nisu bile baš na(ro,či'to prijateljske.

Ne oibraćajući više pažnju na Maginsa, žena nastavi put. Stigla je do hotela i onda se izgoibila iz Zapadnjakovog vidnog poilja.

On se ofcrete ka krevetu i pogleda onesveSćenoig Toma Na-

"k'k'k S e j n ★★★

maru. Misli su mu se ponovo zabavile Rondom i tim kockar­skim tipom Campom. Njegovo ime je Tod Kenon pomenuo pre nego što je zauvek sklopio oči. A Tod Kenon je bio jedan od najboljih prijatelja samozvanoig suđije Elijasa Pembrouka.

Ronda — Camp Magins — Elijas Pembro'uk — Tom Ñama­ra. Sasvim sigurno je postojala međusobna veza. Sejn je bio si­guran u tu svoj'u sluitnjiu. Lanac događaja morao je da ima neku logičnu unutrašnju vezu. Toliko mnogo slučajnosti odjednom nije se moglo dogoditi. To je jegnostavno bilo nemoguće.

Mladić se pomače na krevetu.— Lusi'! — promuca negde iz pod'svesti. — Lusi, g»de si?

Reči su bile dosta nerazgovetne. Teško je diisao., a onda je po­novo uobličio neke reči. Šejn poverova da čuje ime „Magims”, ali, to je mogla biti i greška.

Sledeće reči bile su jasnije;— Zlato... bože moj, zlato! Ono ne pripada vama! Otac je

to lično rekao! Vi nemate nikakvog prava na to. Ono ipak pri­pada .. .

Ponovo to nerazumljivo mrmljanje. Tomovo disanje se po­jača. Puls mu postade mirniji.

Neko zakuca na vrata.Sejn se odmače malo O'd kreveta i uze revolver u ruikiu. Ia­

ko ovaj put nije računao sa neprijatnim Lzinenađenjem, niije više želeo nikakav rizik.

— Napred! — povika. iVrata se polako otvoriše. Na pragu se ukazala mlada žena,

koja je malopre sišla s kočije.Zagledala se u krevet, a onda uplašeno kriknula.

— Tom e!.. . Tome .. ,Ne obazirući se na Zapadnjaka, po.trčala je ka krevetu i pa^

la tamo na kolena. Drhćućim rukama čvrsto se uhvatila za ivicu kreveta i približila usne kao kreč bledom licu ranjenika.

— Ostavite ga da spava, mis — umeša se Šejn blago. — Po­trebno mu je jako mnogo mira. Lekar je tako narediO'.

Ona lagano okrete glaiVU i pogleda preko ramena visokog Zapadnjaka. U očima su joj avetilucale suze.

— Ko . .. ko ste vi? — proišapuita prigušeno.

— Zovem se Sejn. Tom je moj stari prijatelj. Mi se već du­go poznajemo. ^

— Ja sam Luisi Kent — predstavi se ona uzbuđeno. — Ja sam Tomova verenica . . . Sta se dotgoidiloi, mister Sejne? Ko je to učinio? Oh, bože! Potp>uno sam slomljena. Kako je sa Tomom? Sta je rekao lekar?

Šejn joj se osmehniu umiruj'uće.

— Izvući će se. Tom je jaka priroda. Ja sam ubeđem u to da neće umreti.

Í9

Ht-kir S e j n ★★★

— Znate li ko je to Uicimio?On zaivrte ozbiljno glavoaxi.— Ja uOipšte niišta ne anam, Lusi. AH, možda biste mi vi

moigli oidigoivoiriti na inekoliko pitano a. Je li Tom imao neprija­telja? Je li došao u Peredagiz iiz nekog otdređenog razloga?

Snažno je klimn'Uila glavom i on opazi kao da nešto hoiće da kaže. U poslednjem trenutlku se predo-mislila.

— Ja ne znam — prošapu/ta. — Ne bih još ništa o tome da govorim. Moram prvo da anam šta misli Tom.

— Raaumem — priimeti Zapadnjak mirno. — Vi mi ne ve- rujete i to je potpuno ispravno sa vaše -taftke gledišta, Lusi, Radi se o zlatu, zar ne? O velikom boigatetvu, ako ne greSim.

“A vi ste veé toliko razočairanja doiživeli, da više niikom žiivom nećete da veruijete. Jesam li u pravu?

Polako je kiiminula glavoim.— Da, radi se o ^latu. Otkud to znate?— Tom je malopre govoirio u snu. — Prećutao je da je ne­

Sto saanao i od Ronde. — Ostaiviću vas sada samu s nsjim, Luisi. Stavate rezu ina vraita kada odem. I ne otivarajte nikome osim meni. Tom je još uivek u velikoj opasnosti.

Okrenuo se ka vratima.i— Kuda idete, Sejne? — uipiita ga devojka uznujarao.— Hoću nekiim Ijuidiima da postavim još inekoliko pitanja.

Sačekajte ovde dok se ne vratim.Zatim izađe iz sobe. Zastao je na čas napolj'U u hodnika,

dok nije čuo da je devojtka sitavila reau. Kada je hteo da krene, otvorila su se jedna druga vrata. Romda Magins pojavi se u hod- Oiku.

— Šejne! — zovnu ga tiho. — Dođi na reč-dve!On poiđe ka njoj a ona korakmu natraške u svoj'u sobu. Pri

tom načini jedan rečit i zavodljiv pokret rukom.Sejm ostade da sitoji u hodniku. ;— Šta je? — Uipita odmah.Mačkaisto se osimehnula. ^— Poznaješ li Toma Namaru, 5e(jtne?— Samo površno — lagao je. — Davno je bilo to kad sam

ga sreo. Zašto želiš to da znaš?— Možda me to iintereauje. Jesi li u međ-utvremeniu još malo

razmislio o mojoj ponudi?— Nisam za to jotš imao vremena.Još uiveik se smeškala, iako je on priličmo girubo i odfbojmo

razgovarao s njom. To kao da joj luopšte niije smetalo niti činilo nekakav utisak na nj u. Prelazila je preko toga sa začuđuoiućom miirnoćoim.

— Uskoro ćeš mi pripadati — reče samouwereno. — Možeš biti siguram u to. Hoćeš li da^skilopimo opkladu?

SO

★★★ S E J N 'k'k'ir

— A uilO'g?— Ja ulažem .sebe samu. Sta nudiiš ti? Í— Niišta! — odvrati om hladno. — Sad moram da idem.— Viidećemo se pomoivo, Šejne — promrmlja Ronda. —

Vrlo skoiro', mister. I primi uz put jedan dobar savet od mene. Ako upadneš u opasnost, bióu uvek za tebe tu. Ne zaboravi to.

Samo je kratko klimnuo glavom i udailjio se. Ova žena ma je uvek postavljala noive zaigometke. Sada mu je postalo jasno da ona po svaku cenu hoće da ga pridobije za sivoj poduhvat. Ali, o ćemu se sitvarno radi? Kakav je to plan smiisliJa?

Izlazeći iz hotela bio je zadubljen u miisli. Ali. brzo se vra­tio u stvairnoet kad ga je zdeisna osloivio jedam glas.

— Helo, Šejm.e!, Ovo je pravo iianenađ&nje!Zapadnjak se pol ako okrete ka ornome ko ga je oslovio. Bio

je to niladić od dvadeset god’ima, plavo.kos kao i Tom Ñamara, I uoipšte, poisedovao je veliku sličnost s onim koji je ležao u Šejmovoj hotelskoj sobi.

— Robert Ñamara — prenerazi se Zapadnjak. — Zar je ovde ugo'voren porodični sastana.k?

Sada je Robert Ñamara bio iiznemađen.— Kako si došao na to? — uipita.— Susreo sam se s Tomomi — objasmi Sejn. — Nije mu bal

jako dobro. Leži u ho.telu. Doeta ga je teško doikacido. Njegova veremica Lusi je s njim.

Robert Ñamara poblede.— Šta se dogodilo, Sejme?

— Neko je hteo da ga simakne nožem. AH, ispalo je da je tvoij brat imao sreće.

— Prokletstvo! — procedi Tomo'V brat. — Nešto tako sam već i očekivao. I bojao se. Ti prokleti lešimari nas ovde proga­njaju kao đavoli.

— Možeš li mi to malo bliže objasnijti? — upita Šejn. — Ja se krećem kao u gustoj magli. Sta se ovde zapravo odigrava?

— Mnogo toga — poče Robert. — Radi se o .. .

Ali, ni ovaj puit Se-jn nije uspeo da sazna o čemu je reč. Pomoivo su ga omieli.

Sa tri strane priibližavaJi su se Ifludi.' Jedam od prvih koji se poijavio bio je o.pet samoevani sudi.ja Elijas Pembrouk. Kraj njega Je koračao Camp Maigims. Svi do jedinog, držali su''‘puške ili revolvere u ruci.

— Držite se po strani, Sejme! — reče PembrOiUik. — To je fffcvar koja vas se ne tiče. Nama je stalo samo do O'VOig momka. Do Roberta Namiare, Njega ćemio uhapsiti. Vi se ne morate ni najmanje bojati, Šejme.

Zapadmoak je u sebi bio potpuno hladan. Uvideo je opasnost

31

irk 'k Š E JN 'k 'k iir

xa Roberta Namaira i nehoitice se setio dtóiwlijiaí.a ptrepođme kad su dva uboga đavola bila obešena.

Iz neik'Oig raaloga. Meli su da ácepaiju tog mfladića, a Serjn je Bliuitio uizrok.

Naizgled miratn, naonio je koraik naizad. I kretao se tako da se u sledeicean treimiiljku .našao leđiima prema pročelrjiu boitela, kako bi imao preigled cele si'taaciáe.

Ali, pridošlijce shivatiiše mjegovu namaru. Sest tamniih cevi uperiše se u njega, a Camip Magiins reče hladno.

— Sudija te je 'Uipozoirio, Sejme. Ne pokušavaj, dakle niSta Sto nam se ne bi dapalo. U roku od dve sekutnide bio bi mrtav čovek. Budi racsuman, miister!

Sej« je'sitaijao mirno i prezirivo gledao u cevi piužaka i re- uroilvera.

Jedan od lljnjudi priđe sa sitraine Rotoertu Namari i iizviui6e ima Jk'Olit” iiz futrole.

Mladić je bio bled. Lice miu se iskrivilo od straha. Na žeiiu m u se pojaviše graške zinoija.

— Tebi je konopac siguran, Ñamara — reče Caamp Magihs hladno. — Pođi s nama da to abavimo. I saveituijeim ti đa budeš ra.auman. Inače ćeš doživeti pakao na zemilji pre pakla pod zem­ljom.

— Sejme! — promuica plavokosi mladič. — Sejme, ja . . .— Zao mi je. Robe — odvrati Zapadirnjak hladino. — Ne ve-

ruijem da mogu još nešto za tebe da uičiniim. Padnesi ovo mimo, mladiću!

— Vrlo dobro, Sejine — cerio se Caimp Mag'ies. — Uimež da se ponašaš. Tako mi se već više dopadaš.

Mahnu rukom i dvoj'ica uzeše Roberta Namamu u stredinio. Mladić je bio kao tigar. Snaržnim trzajem iSfiupa se i htode viču­ći da poitrči.

Bilo je to uzalud. Odmakao je samo nekoiliko koiraka, a on­da su ga okriužili kao divilji čopor vukova. Nekoliiko sekundi kasnije, ležao je u žutoj prašini glarvne ulice. Bio je beiz svesitL Dvojica ga zgrabiše za ruke i adviuikoše ga odavde.

Camp cereći se pogleda Zapadnjaka.— Samo ovako možeš O'Vde doživeti sitarofrt, mister — reče

mu u tamno odeveni kockar. — Razumeo sam da si konačno shvatio na čijoj strani je najbolje .da stojiš.

— Ukapiirao sam — odvirati Zapaidlnjak hladmo. — Bilo bi đavolski lepo od tebe kada bi mi sve «bjasinio malo pobliže. Sta te to košta?

— To zavisi samo od tebe — procedi Camp. — Moga žena ti je već to objasnila. Možeš sarađivati s nama. Naša ponuda još Uivek vredi. Ali, pojeidiinositi ćeš saanati tek kad dođe vreme.

Šejm vide kako su mladića odvukli u istu kuću iz koje siu

S2

•Anír* S E J W

preipodne izvukli Kerlija Džemsa Faradeja i Breta Henesija da bi iih o.besi'li.

Ro'beirta Naimaru je čekaia ista siudlbina. Još ovoga dana, aiko. Seij'n nije grešio.

Nešto se protiv toga mara uiciniti. Bilo šta. U Sejmoivoo glavi uoibl'iičio se jedan mraičan zaklijiuičak.

Jedinost a vino, niije mogao da učijni ništa. To j-e bilo jasno.

IV

Padalo je veče, i siun-ce je tonulo iza oštrih vrho'va brda na zaipadu. Jahači gu doilazili u grad i vezivali komje za preSke pred krčmama. Vladala je normalna atmosfera jednog grada ui sto- čanskom kraju, i niko nije otoraćao pažrujia na to da će poddvo jedan čovek biti osudeti na smrt. Tako nešto izgleda u Peredajjau ndije bilo ništa izuzeitrio.

Šeijin izađe iz ho'tela i pornoivo .pomásiM na svoij prepodnevni doživdij.aij, kada su ona dvoijica bila oijpešena. Se'tio se i reći Campa Maginsa da je samozvaini suiđija Eli(jas Peimbro.uik veoma široke ruke u smrtnim preis-udama,

Tcim Ñamara je još uivek bio bez sivesti, a Luisi Keret je i da­lje ćutala né pričajući niáta što bi Sejnu pomogla da shvati o čemu se radi.

A i on nije zapitkivao dalje. Jednom će i tako sve sa­znati. U to je bio čvrsto, uiveren. Morao je da ima samo dovoQá>no strpljenja.

Prošao je poired neštO' uivučene kuće u kotjiu siu odivukli mila- dića. Bio je siiguiran da upravo pripremajjiu oipbuianiou piroitiv njega, i ako ¡se nikakvo čuido ne dogodi, iniSta i niiko. Roberta Ña­mara ne može spasti vešala.

Niko?Šejin pomiisili na Ejiba Namaru, starog trapera. Fre dve go-

diie ga je video poslediniji put. Izgledalo miu je to ka>o čitaiva večnost.

Šta se događalo sa starim EJjibom?Da li je još uoipšte žiiv?Dosada nijedan od injegO'Vih sinoiva nije stigao da Zapad­

njaku odgovori na ovo i još mnoga druga prtainja. On je ipak siutiiO i.zvesinu vezu, alii, pravo stanje sifcvari mogao je da sazna tek kada bude sa j.ednim od braće razgo'varao.

Hteo je u krčmu „Oko.tiil,jo.” Prvo mu je bio potreban jedam viski. A onda će tamo pokuršati da razgovara za šankom s lju­dima. Samo tako je mogao da skuipi nove utiske i polako stek- ne pravu sliku o o'vom gradu.

Bio je udaljen još dvadesetak koiraka &d krčme „Okot'i'ljo”

s Seja 37 33

'k'k'k S E J N-kic-k

kada je pred sobom iznenada ugledao A.pač-Cariiija. Bradonja je istupio iz duiboke senke jedne nastrešnice i ozbiljno pogledao Zapadnjaka.

— Hoceá da se zauzmeš za Ñamara mladiće, Sejne. Jesam li u pravu? — upi/a ga grlénim glasom.

Sej.n sleže ram,enima.— Sta te se to tiče? — odvrati hladno. — Ja sam za to da

se svako brine sam o svojim stvarima.— Ne tiče me se — složi se Apač-Carli. — U međuvremenu

si već suviše duboko zagazio u to. Ja sam ti savetovao da se izgubiš. Ali, ceniim da jé za tako što sada prekasno.

— O Čemu se ovde radi? — upita Zapadnjak.— Radi se o zlatu. Mnogi su iza toga. Ali, iznad svih ta

prokleta zlaitina mačka Ronda Ma.gins. Ona će iići i preko leševa, da bi postigla sivoj cilj. Ne upuštaj se s tom ženom ni u šta, Šejne. To ti sada kažem po drugi put. Ona je do sada svakom muškarcu dónela nesreću. Mnogi je proklinjvu. Ta žena je de­mon.

— Ali, ti hoćeš da radiš za nju?Apač-Carli klimnu glavom.— Tako je. Ali, ja za to imam sasvim poseban razlog. Ti

ćeš to razuimeti kad budeš znao više.Sej.n oseti kako su ga odjednom zgra.bili bes i nestrpljenje.

Ceo svet mu se prikazivao samo u slutnjama. Niko nije bio spreman nešto određeno da kaže. Od toga je polako počeo da ludi.

Bradonja se cerio značajno.— Vidim šta se u tebi događa, Sejne — prom:rmlja. — Slu­

tim takođe šta nameravaš. I mo-gu ti samo jedno reći: nećeš biti sam kada stvari krenu .. .

Još dok je izgovarao poislednje reči okrete se i i'zg'ubi br- ziim, tihim koracima u tami koja je u međuvremenu postala još guSća pod nastrešnicima i između kuća.

Suince je zašlo..Šejn se ponovo uputi ka krčmi. Pod na.strešnicom na ulazu

bile su upaljene svetiljke. Kroz vrata su promakla nekolicina pi­janih i derući se teturala se ka suprotnoj strani ulice po pra­šini.

Onda Zapadnjak začu glasan krik.— Šejne! Poimozi ml! Hoće da me o.bese!

Bio je to glas Roberta Ñamare i mladić se očGiVidno nala­zio' u najtvećoj nevolji. Šejn nije računao s tim da će tako br­zo hteti da ga smaknu. Zbog toga se ni an sam nije nafočito žurio.

Sada je bilo krajnje vreme da preduzme nešto.Naizgled ravnodušno okrenuo se i krenuo ka gru;pi Ijiiufí

34

koja se okupila pred kućom iiz boje su upravo izguraJi RobertaNaimaru.

Bila su ukupno sedmorica među kojima se u sredini nala­zio mladić. Ruke su mu vezali na leđima. Iza njega, S'tajao j« Camip Maigiins. Na pločniku se na.laiziio Elijas Peanbrouk i demon­ski se cerio kroz gustu bradu.

Svi su okrenuli oči ka Zapadojaksu. Lampa je bledo osve t- Ijavala njihova lica.

Camp Magiins počeo je čak da se ceri, kadii se Segin prib­ližio i stao na iiekoliko koraka pred njim.

— No, šta je, Sejne? Imaš li nešto protiv da ovo kopile malko obesimo?

Šejn zavrte glavom.— Zašto bih imao nešto protiv? — upita suvo.I tada je iznenada već držao svoj teški „remington” u rucL

Cev je bila uperena u Elijasa Pembrouka.Lažni sudiija je pobledeo. Lice mu se trzalo izdajnički.— Sejne! Šta, do đavola, to treba da znači?— Pustite ga na slobodu! — objasmi Zapadnjak hladno, -j-

Hajde, izdaj takvu naredbu, Pe>mbrouk, ili ćeš bi'ti prvi koji će dobiti kuglu u trbuh.

— Vi ste sišli s uma! — dahtao je Pembrodk.Sejin sleže rameniima.— Moguće, Pembrouk. Ipak, vorujeoi da bi hteo da pro-

živiš još komadić svog bednog života. Daikle?Zategao je oroz palcem. Kažiprst mu je ležao na o>baraču.

Lice mu je bilo odlučno.Ljudi oko Robe'rta Ñamare stajali su kao skamenjeni. Ruke

su položili na drške svojih revolvera, ali, još se niko nije usu­dio da potegne oružje.

Vaziduh je bio pun baruta. Plamičak je bio dovoljan da Sive eksplodira. I tada bi Šejn bio izgubljen.

— Ti si jedna luda, Sejne — reče Camip Magins. — Sta Ü imaš od toga?

Sej'n je i dalje gledao samo u Elijasa Pembrouka. Kao da uopšte nije čuo šta mu Camp Magins govori.

— Sta je, Pembrouk? — upita o-štro. — Odluči se. Nemam više mnogo strpljenja.

Sudija se zagronu.

Posle nekoliko beskomaonih sekundi kliannu om žustro gla­vom.

— Pustite ga da beži! — reče uzrujano. — Možemo i ka­snije ponovo pokupiti to kopile.

Jedan od pratilaca iizvuče nož iz kanije za poijasoim. Dva brza pokreta i mladić je bio oslobođen veza.

Se(jin je brzion koiracima priskočio Pembrouku i pritisnuo mu

35

-kieir S E J N ififie

cev revolvera iizmeđu lopatiica. Brado^nja je imao inuike da za­drži kantroilu nad soboim.

— Bezi u sigurnost, mladiću! — abra<ti se Sejoi Robertu Na- mari. — Uzmi konja i nestani!

;— A šta će se dogoditi s mojim bratom? — viknu Robert.— Ne moraš o tome da se brineš. Zasad ću ja ostati u gradu.Robert Ñamara oklevaj'uéi krenu. Posle nekoliko koraka

poče da trči i nestade u tami.Sejn je ostao* da stoji iza samozvanog Sudije, držeći ga

i dalje revolverom u šahu. Camp Magins i ostali bili su ispunjeni grozničavim nemirom. Prvi radoznalci su se pojavili i s izvesnog rastojanja čudili se neobičnoj sceni. Na licima im se čitalo beskrajno čuđenje.

Nisu mogli ništa da shvate. Jedan jedini čovek držao je u šahu tipove koji su do malopre bili gospodari Peredajza. To je biia prava senzacija.

Camp Magins poče iznenada da se ceri.— Uskoro ćeš završiti sa svojom mudrolijom, Sejne —

primeti podrugljivo. — Hoćeš li ovde da pustiš korenje?— Time ti ne moraš da razbijaš glavu — uzvrati mu na-

merno Zapadnjak. — Još sam ja na potezu, i tako 6e da ostane neko vreme. Samo strpljenja, Maginse. Četvrt časa još se možeš uzdržati po mojoj proceni.

Od štale za iznajmljivanje začu se njiskanje konja, a od­mah zatim topot kopita koji se udaljavao brzo.

Robert Ñamara napustio je grad i nestao u noći. Sudija se ODrezno pomače i povuče šakom po znojem orošenom čelu.

Šejn j.e upravo razmišljao o svom sledećem koraku. Neko vreme moraće još da drži sudiju u šahu, kako bi mladić ste­kao dovoljnu prednost.

Ali šta će biti zatim?Camp Magins je, sa svojom primedbom bio u pravu.

Jednom će situacija morati da se izmeni, a dotle se Šejn mo­rao postarati da se dokopa povoljne pozicije.

A1!, to nije bilo uopšte jednostavno.

Minuti su se vukli sa neshvatljivom sporošću. Napetost u glavnoj ulici je ra.sla. Kad bi sad neko od ljudi izqubio živce i povukao revolver, nastao bi pakao, I tada bi Zapadnjak izgubio ovu smrtonosnu isru.

Iznenada se to dogodilo.— Proklet da si, Sejne! — viknu neko promuklo, U sle­

dećem trenutku blesnu cev revolvera i uz. prasak revolvera oseti Zapadnjak vreli dah jednog metka koji prosvira tik kraj njegovog desnog uha.

Elijas PemiarO'uk grmnu psovku, ali, to ovu divlju gomilu

S6

'k'k'k S e j n ★★★

nije više moglo zadržati. Sada više nisu imali obzira ni prema njemu koji je do malopre bio njihov gazda.

Ali, i Sejn je delovao. Na svoj način.Neki drugi čovek umesto Šejna bi u ovoj panici ostvario

pretnju i Pembrouku uputio metak u leđa da bar zadovolji svoju žeđ za osvetom.

Sejn nije mislio na osvetu. Bila je to stvar koja za njega nije imala nikakve vrednosti.

Delovao je hladno i promišljeno. Za ubistvo ndje bio zainteresovan. A šta bi bio drugo pucanj u sudiju?

Snažnim skokom baci se on unazad i ustremi se ka tam­nom procepu između kuća. Zagrmeše pucnji. Meci su zviždali pored njega. Bilo je pravo čudo da ga nijedan nije pogodio.

Došavši do ugla zgrade, on načas zastade i opali u bandite koji su ga gonili. Prasak njegovih „koltova” mešao se sa kri­cima pogođenih. Ostali jurnuše nazad i potražiše zaklon.

Kratak predah za Šejna. 'On potrča dalje i u trku napuni ponovo revolver. U du­

gim skokovima stigao je do začelja kuće. Proguta ga duboka tama. U njegovoj blizini zalaja pas Ijutito, ali se držao na pristojnom, odstojanju od visokog Zapadnjaka.

Posvuda su se orili krici kroz noć, do.k se Sejn dalje povlačio duž začelja kuća,

U magnovenju se odluči i krenu tilevo. U tora pravcu, ležao ie hotel. Obuzela ga je maglovita pomisao: Ronda Ma­gins, Zar mu nije rekla da treba da pomisli na nju ako mu zapreti opasnost?

Ljudi će ga posvuda tražiti i sva moguća skrovišta pretr,nžiti. Ali, neće u sobi lepe žene.

Stigao je do začelja Me'kintoS hotela. Na bl'edoj svetlosti zvezda onazio ie otvoreni prozor. Iz ie strujao kuhinjskimiris, N ° oklevaiuči. on se uspe. Okruživala ga je tama. Posle nekoliko trenutaka oči su mu se navikle. Ugledao j'e neiasne obr’ ie ognjišta i kredenaca, kliznno beši’mno ka vra­tima. našav.ši se odjednom u jedva osvetljenom hodniku.

Brzo pođe udesno. DoSgo Je do iednog usVost koje je vodilo na sprat, ,o<-’crn,o u hodnik Između hotelskih soba i pr’bližio se vriitima sq brojem četrnaest.

Vrata niF” Hla zf!k1iu"’fina. s'ihe stajala je RondaM ag in s i sm eškala se np svoj zmijski nač'n.

— Slutila, sam to, Sejne — rekla je predući. — Znala sam da ćeš doći.

ulici se Dojačf'fnia ga1'»Tna. T 'i i tamo, prasnuo bi p u ­

cam' O n d a 911 se opet čulij glapna dozivanja'.

Sudeći po buci, ceo grad se -upTistio u lov na vi.'i' kn» "t-o.

★★★ s e j w

padnjaka. Želeli su da ga obese. Ljudi su u svom gnevu tražili žrtvu.

Sejnu nije bilo teško da se prenese u misli i osećanja tih ljudi. Elijas Pembrouk, sudija po sopstvenoj milosti, bio je za sve njih, ili bar za većinu idol. Borac za slobodu 1 red. Covek koji se sa svim skitnicaraa nemilosrdno obračunavao i brinuo se za prosto neprirodan mir.' To što njegovi metodi nisu imali skoro ničeg zajedničkog sa pravom i zakonom, jedva da je koga uznemiravalo. Poziv na brzu i smrtonosnu pravdu dobro odjekuje u niasi.

Ko se u to kolo nije hvatao, zavr.šavao je na vešalima! Takvo raspoloženje se brzo i zarazno širi.

Sejn je bio siguran da bi ga odmah obesili ako bi ga se dokopali.

Sada je, međutim, bio na mestu gde niko nije ni .slutio da je. Bar još ne.

Nasmešio se ženi.— Obično imam nešto -protiv toga kad nekoga hoće da

ubiju — reče. — To je protiv mojih principa.— To je tako zanimljivo — uzvrati žena podrugljivo. —>

Nisam imala pojma da si ti čovek sa principima, Šejne.— Najčešće;

Izraz mu je bio tvrd. Osmejak na njegovom licu seodmah ugasio.

— Pređimo na stvar, Sejne! Hoćeš li da mi se pridružiš?— Moram znati o čemu se radi.— O zlatu. Rekla sam ti već— Tačnije! — zatraži Zapadnjak.— Staro indijansko blago — objssni Ronda. — Ejb Ña­

mara ga je pre nekog vremena otkrio. Mi srao' to slučajno saznali. To je neka vrsta indijanskog svetilišta. Zovu ga„Manituovo imanje”. Radi se o zlatu od naimanje milion dolara.

— Zanimljivo — promrmlja Zapadnjak.Najzad je shvatio sve. Podsetio se na reči Crnog .lastreba,

velikog Apača. Pomislio je i na sve ostalo Sto je doživeo.— Postoji plan — nastavi žena. — Samo još jedna ma­

lenkost nam nedostaje da ga ostvarimo. Ti treba da se po- brineš za nju, Sejne.

Cutao je. Spolja se čuo glas Elijasa Pembrouka.

— Hiljadu dolara za Sejnovu, glavu! Hiljadu dolara onome ko mi to kopile položi mrtvo pred noge!

2en.a se osmehnu.

— Tvoja vrednost raste, Sejne — reče. — I sam si čuo. Đn će još povećati sumu. U stvari, ti nemaš šanse da umakneš. Kad je tako, onda mi se priključi.

3«

★★★ S E J N 'k'k'k

Načinila je značajnu pauzu. Sejn je pogleda u oči i po­novo Je bio očaran njenom hladnom ali zanosnom lejx5tom.

Zeleo je tu ženu. Po svaku cenu. Više nije mislio ni na

kakvu oipasnost niti na upoizOirenja koja je čuo poslednjih časova.Još uvek je držao revolver u ruci. Iz hodnika se začuSe

glasovi i koraci.— Možda je u hotelu! — povika neko. — Treba sve sobe

da pretražimo.Ronda Magins žustro mahnu rukom.— Stani kraj ormara, Sejne! Sve ostalo možeš meni pre­

pustiti. Ja ću to već obaviti.Sejn bešumno kliznu na mesto koje mu je žena pokazala.

Sada je stajao levo, kraj velikog garderobnog ormara i tek sad je opazio koliko je ova soba komfornija od 'One koju je on iznajmio.

Vrata se otvoriše. Neko je koraknuo u sobu.— Sve u redu, draga?Sejn prepozna glas Campa Maginsa.— On nije ovde — odgovori Ronda. — Moraš n’egde

drugde da tražiš, Campe.Covek nestade i zatvori vrata za sobom. Sejn se pojavi

iza ormara.

Ova žena mu je stalno zadavala nove zagonetke. Zaštoga nije izdala? Zašto se nije držala svoga muža?

Ponovo mu se nasme.šila.— Video si kakva je Camp budr.la — reče hladno, — Ni­

šta nije primetio. Dokoz za to da mu mozak više ne radidobro. Morao je jednostavno da oseti da u sobi nešto nije u redu. U

Okrenula mu se le'^ima i pr’Sla prozoru. Za trenutak se zaglerlala na vilicu. Onda je raovukla gajtan desno od prozora i papirp'Jta žf>1 užina se spustila,

— Sadn P''ko smetati — reče i dalje okrp'nutalefi'ma. — Foću li kažem š+a se zapravo odigrava. ’T'i si jedini rtiuš''arac koji još možp da mi pomogne, Sejne. Znam to o'l čss kad, Pi me sna iao od Aoača.

Podia'la je ruke, potliajući oko svoje haljine.

]STq bnrlniku SI’ Se još uvek čuli koraci i trlasovi. jei dal^° Hr/Jio r“vr>lvpr na gotovs. Ako sfe nešto neočekivano dogo''!’, boriće se do kr^ia.

Krniiir-Vom oVn *^i'iimetio je kako žena počinje, polako da se izvlači >7 svnip ode''^,

— Jv'Tpni više m'ie T>otr<>han — rekl^ ie tiho — On.'■’ ''*’'’1 ''■na=nost 73 mene, Seine, Ti morn^ rni

ga ukloniš s puta. To je i za tebe i za mene jedina šansa.

38

Nije odgovorio. Sta je sa tom ženom? Šta ona zapravo hoće od njega?

— Ti poanajetš zemlju, Sejne — nastavila je ulaguijući sa.

— Ti umes da ae ophodiš s Apačima. I ti si prijatelj braće

Ñam ara. Zbog toga si ti pravi muškarac za mene. Ubij

Cam pa Maginsa, Šejne! Ubij ga! iVToraš to da učiniš, Sejne! Za

mene. K a d a to uradiš, ispuriiću ti svaku želju.

Visoki Zapadnjak obori lagano revolver. U trenu je zabo­

ravio na sve opasnosti kada je ugledao zanosno telo žene u svoj njegovoj lepo ti.

Sledećeg trenutka je spoznao kakvu je, užasnu, smrtonosnu

grešku počinio.

Suviše se zaneo Rondinom lepotom.

Ponovo su se otvorila vrata sobe. K ao vetar, uleteo je

Cam p Magins i zatvorio vrata za sobom.U ruci je držao revolver, a prst m u je bio na obaraču.

Bio je u prednosti u odnosu na Zapadnjaka, koji je oborio

ruku s oružjem. Pre nego što bi ga on podigao, Cam p bi pucao.

Stvari su za Zapadnjaka stajale jako loše.

Skoro da više nije imao nikakve šan.sc. Život m u je visioo koncu.

— Sada te imam, Sejne — procedí kockar, a đavolski

osimejaik-mju je igrao na us.nama. Ti si se jasno postavio protiv

nas. Zbog toga nam stojiš na putu. Ako bismo te ostavili u

životu, predstavljao bi opasnost za nas.

Šejn je spolja izgledao miran i opušten.

— Kako si došao na to da sam ovde, Campe? — UDÍtaoj'e da dobije malo u vremenu i protivnika zamaje. — Je li

tt Ronda dala neki znak? **

Umesto Cam pa odgovori žena.

__ Ti si po?rešio, Sejne. Iz svog skrovišta niši mogao da

vidiš kad .sam dala C am pu znak. I nisi mogao da čuješ kako

sam m u nešto đošaphula pre nego Sto je izašao iz sobe. Ipak

sam te onda namerno bila sklonila,— • To neka sam đavo razume — procedi Zapadnjak.

Ronda se nasmeši podrugljivo.

— M ožda ćeš i ti. Sve zavi.si od tebe, S e jn e . , . No, nije

ti jasno? Ti si ipak pametan momak. Misli malo oštrije!

Nejasna slutnja rodi se u Zapadnjaku. Ova đavolska

veštica izrrleda da je još opakija i prevejanija nego što je

dosad mislio.

O n a je svojim zagonetnim rečima samo jedno mislila.

Nešto sasvim određeno.

Ronda je namerno i svesno pustila da dođe do ovog su­

sreta. Ona je bila kraljica koja je želela da pronađe najboljeg

'k'k'k Š E J N -k'k'k

muškarca za svoj poduhvat. A to će biti onaj kojd će preži­vati predstojeću borbu.

Camp Magins je bio isto toliko iznenađen kao i Zapad- noak.

— Đavo da te nosi, Romda! — prasnuo je. — Hoćeš li možda još i da ga ostaviš u životu? Ne, to ja neću dopusti­ti. Ja ću se pobrinuti za to da on završi na vešalkna. . . Predaj se, Šejne! Ili ću te iz mesita uistreliti, ovde, u sobi!

Zapadnjak nije ni mislio na to da se pre.da. Radije će um- reiti u otvorenoj bo>rbi nego završiti na dželatskom konopcu.!

— Pokušaj^ Campe! — procedi i pomače se neipogmljivobrzo. '

Campov revolver grmnu. Šejn opazi blesak cevi i oseti vreli dah metka desno od svoje glave.

Delić sekunde kasnije, prasrnu i njegovo oružje.I tada je sve bilo gotovo.Camp Magins niije imao snage za drugi pucanj. Polako

se srušio na kolena, zatim pao unapred i ispružio se licem prema podu.

Barutni diim širio se po sobi. Žena priđe brzo prozoru i širom ga otvori da bi izašao dim.

— Tako ti je to, amigo — reče hladno. — Sada pripa»-daš meni, Šejne. Nadam se da ćeš biti raauman . . . ^

Sejn uopšte nije bio iznenađen. Nešto slično je i oče­kivao. Izgledalo je kao da ga ova mačka konačno ima u kandžama. ^

Napolju, na hodniku, ponovo postade bučno. Ouli su se koraci i dozivanja.

— Gde se pucalo?— Ko je bio to?— Mora da je bilo u jednoj od soba!— Potražite svuda! Ne izostavite nijednu sobu!Naredbe je izdavao Elijas Pembrouk. Ćulo se udairanje

viratima. Koraci se zausitaviše pred Ronidinom sobom.—• Misis Magins! Je li kod vas sve u redu?Ona se nasmeja.— Sta ne hi trebalo da bude u redu, ljudi?— Zar niste čuii puionje? Negde u hotelu se pucalo.

Zbog toga smo mislili.. .

— Ovde je sve u redu — prekide oaia žustro čoveka.— A sada -me molim vas ostavite na miru! Upravo sam s« sfcimuila i htela da legnem!

41

i c k * S E J N k 'k 'k

— Molkn, molim, miéis Magims. Oproisfóte na uanemi^ ravanjiu.

Konaci se uidailjiše. Roinida Magiins baoi kratak poigled bez sažaljenja na svog nepoimiónioig miuža. Onda podirže pogled ka Šejnu i načini koirak napred, dok svetjlo lamtpe nije obasjalo potpuno njenO' saivrSeno tele.

Smeškala se zavodmičlki, kao da je već zaboravili a da je Zapadnjak pre nekoMiko miftuta ubio njienog soipsitvenog muža.

Sejn je gruibo zgrabi za ramena, tako da je zaječala.— Prokleta mačko! — zareža. — Sta si time mislila?— To već zinaš, dragi moj — prela je. — O tome ćemo

sada razgovarati sasvim otvoreno. Ja te imam u ruci, Sejne. Ti ćeš moa-ati ili da se za mene boriš ili da umTeš. Naravno, odluka je na tebi. I dalje. Ali, verutjem da ćeš biti raciborit.

Sejn mračno klimnu glavom.— Znam zaklj'učak. Ako ne budem sarađivao, smateniućeš

mé. Ali, šta će druigi na to da kažu? Elijas Pembrouk i nge- gova divlja rulja. Oni sigurno neće baš. tako jednostavno prihvatiti Campovu s.mrt,

SmeSkala se nadmoćno i siuroivo.

— Ti iizgleda još nisi sasvim shvatio sive okoilnosti, ami­go. U oivom gradu postoji samo jedino biće na čiiji zviž­duk svi igraj'u. To sam ja, Sejne. Ja sam kraljica ovde, veli­ka gospodarica, kojoj sivi leže pod no.gama. Ja ću Elijasa Pembrouka poizvati k sebi i sve m;u oibijasniti. Ti ne treba ni naoimamje da se brineš, Sejne. Sve će progutati pesak. Za nekoliko dana niko više neće pričati o Camipiu.

BiSa je zaista jedna od inajihladnijih i naijiužasniijlih žena koje je- sireo. Ali, i jedna od na.jlepših. Bila je biće koje istovremeno pripada i raju i palolu.

— U rediu — reče Zapadnjak suvo, — Na tvoijoj sam strani. Pod jednim uelovom.

— A on glasi?

— Tom Ñamara. I, naravno, njegova verenica Lusi, kofjaje j'uče popodne stigla. Želim da oboje budu ostavljeni namiru. Slažeš li se s tim?

Još uvek je držao čvrsto.. Blizina njenog nagog tela či­nila je da njegov prvobitni gnev splaisme.

— Njih dvo'je me naročito ne interesuju — oidivraitiRonda nekako meko. — To je bio Campoiv luđački ook.u.ša'j da ubije Toma Namaru, On je uvrteo sebi u .iilavu fiks-ide- jn da su braća Na.mara velika opasmoist za nas, Htela samda ga uverim u suprotno, ali, to jedno>stavno nije išlo unjegovu glavu.

42

•k'k'k SEJN

NaSimiila (je paimm i pogledala Šejna sa gorkim izrazom u očiima. Bio je to i'zražajan, nekako bolan pogled.

— Još nešto treiba da zmaš, Š&jne — nastavila je posle kraćeg predaha. — Caimp meni nije bio dabar muž. Dugo vremena me je držao, kao robimjiu u svoijoj vlasti. Mučio me je i ponižaivao gde god je mogao. Nije mi ostalo ništa dra­go nego da čekam ma svo-ju ©.svetu. Strpljivo sam podnosila sve, i sasvim polako i oprezno se csloibađala njegovih kleš- ta. To spa.m postigla, a da on to nije ni primetio. On je sebe do samo'g kraja smatrao velikiim gardom. Ali, ja sam već dugo držala uzde u rukama. Kada sam tebe uipoznala, m- stinktiivno sam osetiila da si upravo ti mjuákarac koji mi mo­že pomoći. I čvrsto sam verovala u to da ćeš s.rediti Campa . .. Sada maramo da se držimo jedno drugog, Sejine. Kumem ti se da će to biti samo u tvoju korist, Sejne. Bićeš boigat čo­vek. Braći Ñamara i toj devo.ici neće se ništa dogoditi. Za to imaš moiju reč.

Sejn kliimniu glavom. Nije mu ostalo ništa diruigo nego da veruije. Bilo bi potpuno besmisleno da se odupire nje­nom predlogu. Ne bi -ni sekunde oklevala da naredi da ga smaknu.

Bacio je kratak poigled na Campa Maginsa.— Hoćeš li ga još dugo ostaviti da ovde leži?— Ne. To ću upravo sirediti.Uzela je crveni somoteki kućni ogrtač iz ©.rmara i ogmu-

la ga preko ramena.— Sačekaj ovde! Vratiću se za nekoliko minuta.Munievito se izgubila iz sobe. Šein sitade postrance krai pro­

zora. tako da ga ljudi odozdo ne mogu opaziti i pogleda na ulicu koiu su osvetliavale mesečina i bezbrojne svetilrke pred zgradama.

U gradu je još uvek vladalo uzbuđenje. Još uvek je mnogo ljudi tražilo Zapadnjaka. Cak i neki koji nisi’ pri-oa nii p^m- broukovoj divljoj hordi, priključili su se lovu. Za njih Sejn nije bio ništa drugo nego zločinac koii ie za.služivao vešala.

Ronda Magins se vratila za pet minuta,— Elijas će upravo doći — saopSti mu, — Poslala sam ho­

telskog službenika po niega. Viski?Prišla ie ispupčenoi komodi s ogledalom nas'Uprot bračnom

krevetu i izvukla bocu iz fioke. Na mramornoi ploči stajale su dve &aáe za vodu, koie onda napuni dopola. Sejnu niie promaklo da ioi ruka lako uodrhtava.

Sve što se dogodilo ioak nije ostalo bez uticala na nju, kao što je on mislio u početku.

Sejn uze čašu i isprazni je u iednom gutliaiu. Posle uzbu­đenja posledniih časova, oštro piće mu ie dobrodošlo.

43

HHrir S E J N irirk

Neko zakuca na vrata.1 — Ja sam, Ronda — javi se Eliijais Pemlbrouik.

—' U redu. Uđi, Elíjase!Samozvaini sudiia polako fcro6i preko pratga i u sledećem

trenutku ukoči se kao statua.Niegoiv pogled ie lutao između Ronde, Seđna i mrtvaca.

■ Zagronuo se zbumjeno i .počeo da miuica:

— Ronda! To . . . to ie. . . Sta to treba da znači? Ovde leži Camp. Ja mora da sam poludeo. Je li ovo san. Ronda? Jer ia . ..

Um u kao je, vrteći glavom.

Ronda mu brzo priđe i zatvori vrata.— Umiri se. Elíjase — reče ubedljivo. — Nisam mogla to

da sprečim. Sve se dogodilo užasno brzo. Cariup ie bio van sebe kad je ovde otkrio Šejna.

Uzela ga ie pod ruku i uz blag pritisak povela ka komodi. Tamo mu je utisnula čašu s viskiiem u ruku.

— Popii prvo malo, Elijaise! — reče i poče da uliva bra- donji viski kao da ie voda. On, međutim, požudno uze bocu i prinese ie usnama., Bila ie to žeđ drevne pijanice.

Pošto ie ispraznio bocu do-pola, on kloniu na ivicu kreveita. Vrteći glavom zurio je u mrtvaca i duboko uzdisao.

— Šta sad, Ronda? Bez Campa smo gotoivi. Miiisliš H možda s njim da sarađuijieš? — upita i pri tom glavom pokaza ka Za­padni afcu.

— Tako ie, Elijase — odvrati žena uverljiivo. — Ja sam već bila na putu da s njim postignem sporazum, kad ie Camp upao. Camp mi nije dao ni da dođem do reči. Počeo ie odmah da puca. Šta ie Šejnu drugo ostalo nego da uzvrati? Bila ie to nužna odbrana. Elijase! Je li jasno?

Pembrouk ponovo uzdahnu i klimnuu pobeđeno glavom.— Kako ti kažeš. Ronda.. . I kako treba dalje da ide?

Ljudi će od nas očokivati nekakvo obiašnienie.Ona se nasmeja podrugliivo.— U takvim stvarima ti do sada ioš nisi zakazao — pri-

metila je. — Ti si do danas za sve našao otoraizloženje. Reci je­dnostavno liudima da si u međuvremenu utvrdio Sejnovu ne- dužnost. Isipričaj im ida je kod mene bio na jednom tajnom za­datku i da se u međiuvremenu legitimisao pred tobom. To će s tvoje strane biti dovoljno. Ostalo će liudi u svoioi mašti do­graditi. Jaisno?

Bradonja ponovo poče da se ceri. Ispio ie ioš iedan dobar ffutljai iz boce. a onda ustao.

— Možeš se osloniti na mene. Ronda. Ja ću liudima ser- virarfci na sto prarvu priču. Iako ioš ne znam sasvim tačno kako će stvari ići dalje. Ali, koliko te poznajem, sigurno si pri ovom potezu u pravu.

44

★★★»5 £ J N irif-k

— Tako ie, Elijase — O'dvrati ona dvosmiMeno. —r Ja imam običai da prvo ražmislim, a otada da delujem. Taiko čovek napreduje u životu.

Elijas Pembrouk progunđa nešto, št-o ie trebalo da pred­stavlja znak saglasnosti. Onda priđe mrtvom Caimpu Maginsu, naže se ncd niim i odvuče ga iz sobe.

Zadovoiino’g lica, zatvori Ronda vrata za njim i okrete kliuč u bravi.

— Jesi li zadovolian sa mnom. Sejne? — upita kao uzgred.Sejn se nasmešio uzdržano.— To ću utvrditi tek kad sve bude iza nas — odvrati. —

Zar ne misliš i ti tako, ledi?Prišla mu je i stala tik pred niim. Kao slučajno, samo,ne­

koliko dugmadi na njenom sobnom marttilu bilo ie zakopčano. To mu je pružalo pogled od koga se sve ostalo zaiboravljalo.

Zgrabio ie i privukao čvrsto sebi. Kao sam od sebe, ogrtaS ioi spade s ramena i sklupča se na podu,

— Oh, Sejne — šaputala je žena uzbuđeno. — Sada će sve biti dobro. Od ovog trenutka ia ti pripadam. Zajedno ćemo po­stići sve što sam zamislila.

Sejn ie podiže i položi na krevet. Ispružila se i zavodnički smeSkala, dok ie Zaipadnia-k otkopčavao.

U sledečim trenucima niie više mislio na zlato i smrtnu opasnost. Bilo ie tako dobro ponovo se po<tpuno isključiti i* svega.

— Voliš li mi>? — prošaputa Ronda odjednom vrelo.'— Ne — cerio se Sein, a onda se, kao po komandi oboi«

istovremeno nasmejaše.

— Tako mi se dopadaš — rekla fe promuldim glasom.— Dokazao si da iasno vidiš stvari. Tvoi odgovor mi kaže danisi nikakav slabić i zaneseniaik kao većina ostalih mu.S[<araca. Dobro je da nismo na suprotnim strá'nam,n, niti da lažemo jedno dru"o. Bićemo rzvesno vreme partneri. Onda će se naši putevi opet razdvojiti.

I ona ie očevidno htala da za trenutak zaboravi n«i sve.Bila ie tako puna .»¡trasti da ie to Zaondriiak r'-tko kad doi-iveo.Ni tra»a više nije bilo od mačie proračnr’a-tosii i zmiiike hlad­noće. Bila ie poitpuno žena koia ie volola i pri-risdala.

Kasnije, mnogo kasniie .leža-li ?u m.'irto i opušteno jedno kraj dru,gog. U Seinove misli ponovo ie prodrlo zlato, 6' kome m-u ie priča.la Ronda.

Primetio ie kako sa ie isko sa nosmatrala i i'znenada se na- smejala t'ho. .''’vr:;üo ie to irri-ilčno.

— Sada misliš na zlato, Sejne, Josaim li u prai\nj?Nssmsšio se.

45

'k iH rS E d N irk ie

— Covek 'Uvek mora da se posle svega odrekne lepóte i vra­ti u stvarnost. Mo.gu li da vidim pla-'

— Zar ti joiš nije uipao u oči?— Ne — priznade iskreno. — Ja sam se baš dobro osvr­

tao po ovoj sobi ali mi još nikakav papir nije pao u oči,Munula ga je lakto-m u rebra i olirenula se u strajiu.

Krajičkom oka primetio je k^ko je legla na stamak.— Sada me dobro gledaj, amigo! — po>zvala ga je.Okr&nu>o se ka njoj oslonio na laktove. Tada se i ne­

hotice nasmeja.Plan se nalazio na nje-no'j koži. Na stražnjici. Podeljen u

dve polovine. Dve reke, nekoliko karijona- i planiinsikih la­naca bilo je skicirano i pri toro nekoliko čudnih oznaka ko­je su upotrebljavali Apači.

— Je li to, teto.viiraiio? — upita jer pri priguišeno’j svet­losti nije to dobro raspoznavao. — Onda ćeš iimati ukras za ceo život. Smatram to sasvim interesantnim. Neobično je. Leipa promena.

Ostala je da leži na stomaku i samo je glavu oikremula u stranu da bi mogla da pogleda Zapadnjaka.

— Za tetoviranje nam je nedostajalo vremena — objas­ni. — Iako je Džim Rajan i to radio. Ali, ovo je načinio brže i jednostavnije. Sa nekom specijalnom bojom, što je jedfto.m raniije naučio od Kineza. Kazao je da će crtež izdr­žati bar dve sedmice, a onda će izbledeti.

— ■ Zar nemaš kopiju?— Još nismo stigli da napravimo jedniu. To bi bio pravi

posao za tebe.— Ja ću to obaviti. Ko je zapravo došao na tu šašavu

ideju?'— Ja lić.no.— Ti si jedna lukava mačka.Nabrala je čelo.-— Gde si 6uo to ime? Ko ti je to isipričao? Mene, naime

zaista tako zovu. Tačni je rečeno: zlatna mačka.

— Mislim da mi je Apač-Carli rekao nešto slično. Kak­va je stvarno njegova uloga?

— Htela sa«m ■ da ga zamolim za podrSkiu. On se poznaje sa Indijaincima kao malo ko drugi. Ali, kada sam upoznala tebe, znala sam da sam našla boljeg čoveka.

— To mora prvo da se dokaže,

—• Ne pravi se manii nego što iesi, Sejne. Ja se joS nisam prevarila u svojim osećajima.

Zapadnjak se ponovo na poseban način oseti očaran »vom ženom. Istovremeno, pomisli na razna upozorenga koja

•k'k'k S e j n ★★■íf

je čuo. Između ostalog i na reči Apač-Carlija i Crnog Jas­treba.

— Kaiko si došla do toig plana? — raspitivao se. — Ili je to tvoija tajna?

Smeškajući se, zavrtela je glavo-m, okrenu-la se i polako uspravila u sedeći položaj.

— Ti treba sve da saznaš, amigo. Mi sada sedimo u istom čamcu. Zbog toga mo-ramo imati i poverenja jedno u dru­go. Crtež potiče od Ejtoa Ñamare, oca dvojice mladića koje ti poznaješ.

— Ja i Ejba dobro poznajem. Sta je s niim?— Um ro js pre tri meseca. U Lordsbergu,

— Bio Je ubijen?Kliimnuila je glavo-ra.

— Našli su ga je.dnog jutra sa nožem između lopatica. Živeo je još nedeljiu dana i skoro sve vreme bila sam a njegoivoj sobi. Do poslednjeg trenutka davala sam mu nade, iako mi je lekar rekao istima.

— Da nije Camp bio silučajino u Lo-rdiabergu kada se to dogod'úlo?

— Jeste. On je nanjiušio stvar. Mislim, tu stvar sa zla­tom. Naimestio me je Eübu Namari, i ja sa/m brzo stekla po- verenje starog moimka. Cak mi je učinio i bračnu ponudu. Niie mogao da zna da sam već udata. Jednom, kada se iako napio, odao mi ie nešto o izvesnom olanu. Bili su to više nagoveštaji. Ja sa.m to, naravno, ispričala Campu i on je oipet, radio malo prebrzo. Da, dobro si kombinovao, Šejne, Camp je ubio Ejba Namaru, Ubrzo zatim izgubio se i7 Lordeberga, Bilo mii je suviše vruće pad nogama. Ja sam ostala kao animir dama u krčmi ,.King Džordž”. Za to sam imala dva razloga. Nisam se usuđivala da se naglim odlaskom odam, a morala sam, sem toga i prvo ceo plan da dobijem u ruike.I to sam uskoro postigla,

— Ti si znači imala deo .skice?

— Da. polovinu. Drugu polovinu poslao ie svoiim sino­vima, Trebalo je da mi oni daju deset procenata od blaea, Ali, meni je toiliko premalo. Ja sam legla u krevet sa Rober- tom Namarom i ubrzo ga pri.volela na mojiu stranu. Je^^ne večeri sam mu staivila u jelo iako uspavljujuće sredstvo. Ka­da je zaspao imala sam dpivoljino vremena da precrtam nje­gov deo pla-na. Ali, nisu bile naznačene dobro sve poiedi- nosti, U tom poislu je, međutim, Džim Rajam bio nra.'ñ umetnik. U međuvremenu, mo'ra da siu Ñamare orimetAli da s<u prevareni. Siigurna, sam da su me samo vz tog ra.zIo.ga pratili do Peredaj-za. Camp je naravno, po Običaju izEiubio živ­ce i nije smislio niišta pametnije nego da Toma Namaru po-

47

★★★ S E J N ★★★

sallje u večna lovišta. Odnosno, da to pokuša. Kao i sa To- movim bratom Robertom. Ja sam bila proitiv toga, kao što sam ti i rekla. S obojicom bili ia završila bez ikakvog na­silja. Ništa ne., bi bilo lakše od toga,

— A Apači? — pomrm¡li.a Sejm zamišljeno. — Zašto su te oni gomili?

— Mara da .gu nanjušili,i stvar. Verovatno su braća Ña­mara načinila meke neoiprezne korake dok su u bndima tražili blago i pri tom ,sreii Iniđijance. U sivakoim aliučaju, znao j,e Crni Jastreb đavolski do'bro o čemu se radi.

— Zar omi ne z.naijiu mesto gde se nalazi blago?

— Izgleda da ne. O tome poistoil ioš. samo nekoliiko sta­rih legendi, koje lijuidi nisu više dužali za ástinüte. AM, taj Crni Jastreb je sve drugo nego primitiivac. On je polhađao ško­lu, i ima 'viSe zinanja od mnogih belaca. P¡re srvega ojane da računa, i zna šta se s takvom' goimilora zlata može početi. Uopšte ne mislim da bi tim novcem finanisiirao neiki no'vi rat. Suviše je mudar za to. Na -sreću, niije došao na idejiu da plan noisim na soipstvenoij koiži.

— Znaš li zapravo kako je stari Bjlb našao blaigo?— Slučajno. Bilo |e u nekoi obrušenoi pećini, u koioi je

■potražio zaklon pred vejavicom. Kako mi ie pričao, čelđiri sed­mice je vejao sneg. Zbog toga ie od dugog vremena pretraživao pećinu. Bio ie to široko razgranat sistem pećina a duboko u brdu treba da ie iedno podzemno jezero. U tom iezeru leži blago. On ie mogao da izvuče na obalu šaiku žutih kamenčića. Ostalo ie hteo sa sinovima da obavi.

— Interesantno — brundao je Zapadno alk. — Jaiko intere­santno. Ali, stari je •mogao i da pogreši. Možda nema toliko zlata koliko ie on mislio.

Klimnula ie potvrdno fllavom.

— Tačno, amigo. I tom mogiućnošću moramo da računamo. Možeš li ti po skici naći pećinu?

— Pokušaću. I mislim da ću uspdl. Prave tešfcoĆe 'će na­stati tek ako zaista otkrijemo blago. Onda ćemo ga morati iz­vući iz grca zemlie.

— Nema uspeha bez rlzSka — odvrati Ronda lakonski. — Kada bismo mogli da krenemo na put. Sejne?

— Ko bi trebalo da ide s nama?

— Mislila sam na Elijasa Pembrouka i najviše tuce ostalih. Mislim da nam je potrebna takva snaga. Hi si ti druikčiieg mišlienja?

Niie od,govorio direktno na pitanje, već ie prvo hteo jo5 nešto da zna,

— Je li Pembrouik upoznat?

48

S E J N - k ^ *

— Od mene nije. A nemam ni pojma šta mu ie sve Camp ispričao. Najviše ako mu je nešto nagovestio.

— Dobro. Ostavimo onda stvari kako jesu. Sutra uveče iz- vršiću potrebne Dripreme. Usred noći krećemo. Niko ne sme da' nas primeti.

— Ko kreće? — upita Ronda nesigurno.— Nas dvoje, bebi. Ti i ja — cerio_ se Zapadnjak. iZurila je s nevericom u njega. ,— To valjda ne misliš ozbiljno, Sejne!Klimnuo je mirno glavom i osraeh mu postade još veći.— Ja sam navikao da radim na svo'ju ruku. Ili hoćeš možda

da deliš blago sa čitavom armijom?— Ne. to neću. Ali, opasnost, Sejne! Sami nemamo skoro

nikakve šanse.— Dva jahača će manje upadati u oči u zemlji Apača —

odvrati Zapadnjak, leže ponovo na krevet i zatvori oči. — Te stvari mo'žeš potpuno meni da prepustiš,

— Cini mi se da ću poludeti — reče ona uzbuđeno, pa i sama potonu u ćutanje.

VI

Sledećeg jutra, Sejn stupi u sobu, koju je prvobitno iz najmio. Sunčevo svetio padalo je krioz prozor. Na ivici kreveta sedela je Lusi Kent. Bila je bleda od nespavanja i iscrpljeno se smeškala. ,

Tom Ñamara ležao je otvorenih očiju i izgledao mnogo bolie nego prethodnog dana. Izgleda da ie prebrodio krizu.

— Hej, Sejne — nozdravi ga tiho. — Tebe ie .^ama sudbina poslala. Ti si iedini čovek koji nam ioš može pomoći.

Sejn .se otsmehnu blago. Pri tom se niie uopšte osećao pri- iatno u sopstvenoi ko'ži.

Bilo mu ie žao oboie. Niie mogao nl”-ta za nifh da učini. U svakom slučaiju ioš ne. Mogao ie samo da da ih uveri uto da ie besmisleno da dalie iure za apačkim blagom.

Ali. to će biti težak ■poisao.— Šta se desilo sa Robertom? — upita devojka. — Jeste

H već nešto čuli?

Sejn sleže ramenima.

— O niemu ne treba uopšte da se brinete. On ie u sigur­nosti. Vais će uibiud'uće ostaviti na miru.

Tom Ñamara se trže uplašeno.

— Kako to treba da shvatim, Seine? Sta .se uopšite u među­vremenu dogodilo? Sinoć su liudi ioš hteli da te iinčuiu, kako

4 Sejn 37 49

'k'k'k S E J N'k'k'k

mi ie ispričala Lusi, A sada se ti tako komotni) krećeš okolo kao da se nije dogo-di'lo ništa.

— Ti sada ne treba da se uzbuđuješ, Tome — umirivao ga je Zapadnjak. — To šlco'di tvome zdraviju.

— Ja očekujem odgovor od tebe! — zakrkljao je mladić iodmah dobio napad kaiilja koii ga ie celog potresao.

Prošlo je dosta vremena dok se ponovo smirio.— Odakle dolaziš? — upita ga. ovaj put vidljivo tiše i

smirenije, — Zašto te više ne gone?Sejn je oklevao s odgovorom.Moie li Tomu da kaže istinu? Neće li se zdravstveno stanje

mladića suviše poftoršatii, ako se ponovo uzruja?Šejn nije bio pred lakom odlukom.— Trebalo bi da mi prvo ti sve ispričaš. Tome — poče paž­

ljivo posle kraće pauze. — Moram tačno da znam što se ovde uopšte odigrava.

Pitao je to, iako je već sve znao. Ali, na taj način ćesaznati da li je Romda Magiins govorila istinu.

— Zar ti to jo.š ne znaš? — upita Tom skeptično.— Ne — šlaga Seijn.— Pa dobro. Onda slušaj . ..Tom poče da píica- Bila je to ista priča koju je već saz­

nao od Ronde. To je pokazivalo da je žena rekla celu istinu. Bilo Je samo malih razlika u načinu kako Je Tom video iste stvari.

Cak je i Rondina slutnja da su Apači saznali nešto pu­

tem braće Ñamara bila tačna.— Ta prokleta beštija —• reče mladić na kraju. — Robert

je pustio da ga ona zavede. Ali. ona neća imaiti sreće. Ona se iS'to tako neće dokopati blaga kao što ga se ni mi ,nismo doko>pa- li, Jer, sada Apači drže na oku ceo kraj . . . A sada hoću da ču­jem istinu od tebe. Sejne! Jesi li zaista pi’oveo noć sa Rondom Magins?

Zapadnjak ćuteći klimnu glavom.Mladić se bolno nasmeši.— I? — upita žustro. — Zar ti zaista nije pričala o blagu?

Ona samo traži ljude koji joj mogu pomoći. I sigurno je već davno spoznala da si ti pravi partner za nni.

Sejn se sada odluči da ipak ka-že istinu. Tako će biti bolje. Na taj način. Tom neće više morati da živi u nemiru i neizve- snosti. '

—- Da — odvrati Zapadnjak mirno. — Tako je kao što si slutio, Tome. Ali, možeš biti miran. Ako bih ipak našao bla­go. ti bi dobio deo koji ti pripada I Robert. naravno. Dajem ti reč. To sam dužan üspomeni vašeg oca.. . Veruješ li mi, Tome? Ili me smatraš pasjim sinom koji ne drži svoju reč?

50

'k'k'k S E J N 'k'k'k

Tom Ñamara zaklopi oči.— Verujem ti, amigo prošapta. — Ti još nikada nisi

prekršio svoju reč. To je sigurno.— Želim sve dobro vama dvoma! — reče Sejn i izađe

iz sobe.Kada je stupio u hodnik, opazio je Rondu, koja je upra­

vo izlaziJa iz svoje sobe. Stao je i sačekao da dođe do njega.— Bio si kod Toma Ñamare? — upitala je tiho.Klimnuo Je, glavom.— Hteo sam da vidim kako mu je. U svakom slučaju, ja

sam na izvestan, način odgovoran za njega.— Zna li da hoćeš da mi pomogneš?— Da. Rekao sam mu.— I? Kako je on to primio?— U početku je bio prilično ljut. Ali, onda je uvideo đa

je za njegovo zdravije bolje da ubuduće bude izvan te stvari. To će reći i svom bratu.

— U tome sam Ja vrlo skeptična — primeti Ronda. — Obojica su prave usijane glave. Oni se neće tako brzo dati. To ćeš jednog dana i sam uvideti.

Sejn, se osmehnu mirno.— Ne verujem da bi morao od njih đa se plašim.Ronda je ćutala zajedljivo. Onda krenuše. .Jedno kraj dru­

gog, sišli su niz stepenice i malo kasnije ušli u, veliku salu za doručak.

Samo što su seli, kad uđe Apač-Carli i priđe njihovom stolu.

Potajni osmejak igrao mu je u uglu usana.— No, jesi li zarobljen, Šejne? — upita podrugljivo. —

Ja sam to i mislio. Kada zlatna mačka zabaci udicu zagrize svaka štuka! Ali, zašto bi trebalo đa tebi bude bolje nego ostalim ljudima? Ti mora da znaš šta činiš, hombre.

— Jesi li samo zato došao da mi to kažeš? — odvrati Zapadnjak suvo.

Apač-Carli zavrte glavom. Iz njega Je strujao dah divlji- n'e. Simce je padalo kroz prozor na njegovu kožnu jaknu na kojoj su mrlje od krvi govorile recito same za sebe.

— Ja sam u međuvremenu iščeprkao o čemu se radi —• nastavio Je. — Upozoravam vas! Maknite prste s toga! Poz­

najem Aoača boUe ođ 'ikosa drugog. Ako nešto pokušaiter omi će \'as srediti. C'eka vas pakao.

— Tvoje zagonetke me ne interesúju — odvra+i Sejn sar­kastično. — Brini se o sopstvenim problemima, Carli.

Bradonja se snažno namršti. Izgledalo Je kao da hoće nešto Ijutito da odgovori. U tom trenutku, opazi Zapadnjak nešto što mu se uopšte nije dopalo.

51

-k irif S E J N-kir-k

Četvorica su ušla u salun, brzo i bešurnno. Držali su re­volvere u rukama, i odmah načinili polukrug.

Držali su Apać-Carlija u kleStama. A jeaan od njih bio j€ Elijas Pembrouk, lažni sudija.

— Pažnja, Carli! — prosikta Sejn. — Iza tebe!NjegO'Va de&nica je odm ah iščezla ispod stola i našla se

na dršci njegovog teškog „renaingtona”.Apač-Carli je stajao nepomično, ali, u njemu je bila vidljiva

unutrašnja napregnutost. Držao ie „vinčesterku” u desnici. Sta­jao Je u položaju čoveka spremnog da u sledećem trenutku mu­njevito se okrene i otpočne borbu.

Ali, on Je Još čekao.Iza njega se sa ciničnom nemarnošću oglasi Elijas Perabrauk.— Pusti pušku, Carli! Nemaš više mkakve sanse!— Sta vi hoćete? — upita oslovljeni i ne ©krenuvši se, —

Hoćeš li ti možda malko da me odvedeš na vešala, ti smešni, samozvani sudijo?

Pembrouk se cerio pakosno.— Tačno, Carli. Ba.š to mislim. Ili ćeš visiti, ili ću te ovde

ustreliti. '■Jfo, naravno, možeš da proveriš. Imaš izbor, pa izvoli.Apač-Carli Je stajao tako da ie pokrivao Zapadnjaka. Na

taj način je Sejn imao mogućnosti da izvuče revolver, ali, on je

držao oružje i dalje salcriveno ispod stola.— Za šta me optužuješ? — upita Apač-Carli mimo.— Ti si izvršio prepad na Jednog mog čoveka — odvrati

Pembrouk — i prisilio ga da da izvesnu izjavu. Je li tačno, Carli?Bradonja mirno klimnu glavom.— Da, Pembrouk. To odgovara istini.— U redu, Carli — zabrunda samozvani sudija, — To će

biti dovoljno. Ispusti gvožđe ili ćemo te izrešetati.Sejn Je smatrao da Je došlo njegovo vreme. Polako Je iz­

vukao ruku sa revolverom ispod stola.— Trenutak, Pembrouk — reče. — Tako Jednostavno to

ÍT>ak neće biti. Ja imam mnogo toga protiv da ščepaš Carlija za šiju. Zato razmisli dobro još jednom.

Pembrouk koraknu u stranu, tako da može pored Cairiliija da

vidi Zaoadnjaka.— Jesu li te đavoli spopali, Sejne? — zareža. — Zar te

Ronda Još nije upoznala? Zar ne znaš o čemu se radi?— Naravno da znam. .— No, dakle — progunđa sudija. — Onda Je trebalo da u

međuvremenu shvatiš da je ovaj čovek velika opasnost za nas. On šuruje s Apačima. On Je Jedan od njihovih. Zato mora da umre.

— To Je njegovo pravo — odvrati Zapadnjak muklo. — Svako treba da ima šansu da sé bori za sebe. A ubistvo uopšte ne odobravam. Je li iasno?-

52

'k'k'k S E JN -k -k ir

Pembrouk i njegovi pratioci zurili su začuđeno.— Do đavola s tobom, Šejne, — prasnu Pembrouk. — Zar

si ti zaista takav neki zadrti propovednik? Ton koiim ti ova« govoriš uopšte mi se ne dopada.

— To ie tvoja stvar — odvrati Šein smeškajući se. — Vi čete se dokopati Carlija samo preko moga leša. To ie moia poš- lednja reč.

Sada ie Ronda ustala od stola i malo se odmakla. Sein ioš nije znao da li se 'to ona sklanja sa vatrene linije, ili želi bolje da vidi Pembrouka.

— Seine — obrati mu se. — Mislim da Elijas ima pravo. Carli predstavlja opasnost za nas. On nas može sve izdati. .

— Vidiš, Seine! — povika Pembrouk. — I Ronda misli kao ja. Treba da budeš razuman. Šta imamo od toga ako se pobi­jemo međusobno?

Šein se naže malo unazad. Niegov ..remington” ie sada bio uperen tačno u Pembrouka,, a niegov prst ie ležao na obaraču.

— Ko će ovde biti i kada smaknut to se još ne može sa sigurnošću utvrditi — reče naizgled ravncduSno, — To će sa­znati oni koii na kraju ositsnu na nogama. A ia, ioš nisam sasvim siguran ko će to biti. Na tvom mestu i a bih sa putova­njem u večna lovišta još malo pričekao.

Šeinova odlučnost učinila ie da Pembrouk odiednom postane nesiguran. U osnovi, ovai čovek niie bio nekakav iunak. Samo je imao brz i okretan iezik.

Apač-Carli se osmehnu neprimetno i pogleda Zapadnjaka u oči. Dva muškarca se razumeše, iako nisu izmenili ni reč.

— Seine — započe Ronda preklinjuči. — To ipak nema ni­kakvog smisla. Samo zaiedno smo iaki. Samo ako se čvrsto dr­žimo iedno drugog možemo poistići svoi čili.

— Ali, ne kroz ‘ubistvo — uzvrati Zapadnjak. — Ja se od­lučujem na to, ako mi ništa d.rugo više ne preostaje. Ronda. Ali, i a ioš nikada nisam ustrelio nekog čoveka, a da mu nisam pružio šansu. Cak ni onda kada mi ie bio najveći nepriiatelj.

Sada je i Ronda postala nesigurna.— Tvoije držanje mi se dopada, Šejine — javi se Apač-Car­

li. Ali, meni niije potrebna pomoć. Sa ovim koijotima ou i sam obaviti stvar. Ili misldiš da neću?

Sejn je bio skeptiičan, ali, to nije pokaizivaoi. Ipak su četiri revolvera bila uperena u Carlijeva leđa i trebalo je samo da.lijiu- di priitisinju obarače.

Pre nego što bi Carli uspeo da se okrene, već bi ,imao četiri metka u telu, U takvoij situaciji, ni naijbolji ni naijoipaaniji borci nemaju šanse.

Šejin ćuteći ustade, a njegov revolver je i dalje bio ui:jrrein U Pembrouka, ko«ji je takođe držao oružje u ruci. Ako dođe do

'kif'kSEJN'k'k*

borbe, irtjiílhowi će se meci uibrstiti, i možda će se uzajamno po- eodiitii, a možda i poMbiijati.

Uprfcos itame, Setjin je ibio odlučan đa ni za miiilimetair ne odlstupi. To' mije nilkaida čimio, pa ¡neće ni sada.

— Seijine — ipotkuša Roradá još jedinom da nagovori visokog Zapadnjaika, — To isve ipaik nem.a nikakvog smisla. Miisili ma naš cilj'! Carli je zaista veiMika otpasnoisit za sve nas.

Zapadnoak je bio dipuikcijeg mdsijenja, ali zadržao ga je za sebe. On ni,je veroivao da taij mrulšikarac di)vl|jeg izgleda pred- Btavlja oipasinost za njiihov iplan. Njegov OisećaJ signalizlirao miu je nešto dirugo. U Cairtlijevim ačiima bio je iarae koji je on tamo proitiumaičio'.

Tom čovekiu je ibiilo do nečeg diruigog a ne do zlaia. On je najveći deo svog žiivota proveo .u divljini. Voleo je sloibodiu pri­rode, avanituiru. Bripadao je onim neiufcrotivima koji su svakoj opasnosti gledali lu oči, i nikada nisu dozvolili da ih takozvana civiliBacij'a Sčepa.

Z'bog toga nije imao nSkaikivog interesa za zlato i druga bogatisitva. Ono áto je on smaitrao svojim bogatstvom, biio je život u netaiknuitoj prirodi sa svim prijatnim i neprijatnim oso- bina'ma takvog života.

Ko bi mogaio to 'bolje da ra™me od Ssjina! On i Apač-'CaTli bili su »radine duše. Razumeli su se, a da nisu ni jeđain jedini (puit razgoivarali otvoreno..

— Ja sam sivoj'u odluikiu doneo, Roinda — reče Sejm. — Ti moraš znati Sta da činiiš.

Romda otivori usta da nešto odgovori. Ali, nije stigla. Jer u tom trenuitku dogodilo ise ono s čime Sejn više niije računao.

Jedan oid Pembroukovih pratilaca izgubio je priise'bno&t. Kraijičkom oka Sejin opazi kako je ooveik malo podigao iruikiu s revolverom i kako mu se Išce izObličiilo.

— Paai, Carli! — prosikta Sejn. Ali, .upoizorenje je M o su- ■viíSno.

Apač-Carli je delovao odmah. Oštrim imstiraktom sviih, Ijiudi koji žive .u divljini, osetio je opasnost. U tim stvarima bio je ravan vuku, ili tigru, koji još iz daljine namiriišu .zamku..

Pomakao se tako tarao kako Sejn još nikada nikog niije vi­deo. Jedva da je mijegov poikret,mogao pratiti očima.

Osvrnuo se, bacio u stranu i već u sledećem deliću sekunde leža.o na podu..

Praisnuli su pucnji.U magnovenju, .pretvorila se tnpezarilja hotela u pakao u

kome S'U fijukali kornaidići olova iz revolvera i pušllie Apača- -Carlija.

Jedain jed'itoi čovek je svojim zbrzanim, bezglaivim gestom stvorio eksplozijiu.

M

'kit'k Š E J N ir 'k *

Sad je stivar morala da ide do fcraoa.Za nekoliko sekUiadi, sve je bilo gotovo. Še-jn je staijao gd«

i pre, i praviim čuidom -nijedan metak ga nije pogoidii©. Iako se nije bacio u zaklon.

Bio je teži od Elijasa PeiMbrouka koiji je delić seikiuflde ok­levao.

Lažni SiUdiija klečao je na tlu, iisipuištivši revolvfer. Lice mol je bilo iisikrivljeino o>d bola. Obe ruke pritisnuto je uz rame ko je mu je kryariio.

Dvoij'ica o.d njegovih lijmdi niiau se više raicali. Treći se is­pružio i divlje ječao.

A,pač-Ča,rli je zaradio saimo jedan metak. Njeigova ko®fta lo­vačka košulja bila je poderana na ra-menu, i krv miu je teiMa iz jedne duiboke rane u mesu.

Izigiledalo je kao da to niije oipazio. U svakoim sluičaj'u, nije oibraćao pažnjiu.

— Hvala, Šejne — reče na apaćkoccn. — To ti nikada neću zaboiraviti. Ideš li sa mnoim?

Zapadnjak zavrte glavoim.— Skloipio sam uigoivor sa daimoim — objasni.Ronda priđe Sejnu.

— To ja nisam želela, Sejne! — procedila je uabuiđeno. — Moraš da mi veruješ! Htela sam samo da natera.m Pembroaika da na,^ravi mir. Alii, to više nije bido moiguće. Ta budala nam je sve pokvarila.

Goivoreći to, pokazala je na jeidnog od mrtvaca. Bio je to onaj koji je izigubio živce i otpočeo bo-rbu.

— Ja takođe želim mir — prO'Stenja Elijas Pe.mibrouk. — Kako sam magao da slutim da će taj Šašavi momak pOičeti da puica? To je bilo čisto bezumilje!

Drugi Ij-Uidi upadoše u trpezarijiu. Sejn i Apać-Carii držali su i dalje o.ruižj.e u ruci.

—; Gubite se! — nairedi Zapadnjak. — Jedam tretea đa do­vede doktora! Pembrouku i onom druigom potreibna je pcimcć!

Ljudi se povukoiše. Cak i oni za koje je Zajpadnjaik anao da se nalaze na Pembronko^vom platnom sipisku. Svi *u vidćli dovoljno, I znali su da se s Apaič-Carlijem nije šaliti. Sfejn ga je poznavao manje, ali je i on u međuvremenu o poil'uapaSu do­voljno čuo.

Posle nekoliko minuta došao je lekar. Pratila siU ga dvojicasa noisilima. Pembrouka i druigog ranjenog izineii su odaWe.Ostali su se poibrimuli da se isnesm i m.rtvi.

Zatim su Sejn, Ronda i Apač-Carli ostali sami.

Ronda oklevajući uputi pogled bradatom muškarcu, U ttje-nim očima viidele su se suize.

SS

•k'kicSEJN'k'kic

— Zao mi je, Carli — reče luizbuđano. — Dotle nije trebalo da dođe. Ali, ja to više inisam mogla da aprečim.

Carli se nasmeši nežno.— Možda je i dotoro što se sve tako doigodiilo, ledi — reče

poipaistijiivo. — Hoću nešto da ti predložim. Ako ti je moja po­moć pogrebna, imaćeš je.

Ona ga pogleda začuđeino,— A šta je cena za to? — upita ga neoibično brzo. — Ti to

nećeš uraditi za džabe, Carli.U Carliijeiviim očima iznenada se pojavi neobično svetliuca-

nje. Sejin to oipazi i u tom treoutk'u je sve shvatio. Ono što je ranije samo slutio, sada mu je postalo j'asino;

Carli je želeo tu žeinu. To je bila cema.Ipaik, rekao je potpuistljivo'.— O tome možemo i kasniije razgovarati, ledi. Ima još vre­

mena,—■ Hoiću da ;anam! —■ poviika Ronda. — Svaka stvar ima

BVOij'U cenu. Odgovori, Carli!.On se isamo inasmeši.2ema usmeri pogled u Zapaidnjaka.— Sta ti kažeš na to, Sejne?— Odluka je na tebi, Roinda — oidvrati Šejm. — Ja nećiu đa

»e mešam.Na njenoim licu se videlo đa iraamiišlja grozmiičavo. Video je

kaiko se boiri u sebi,, i trudi da buide načisto.

—■ Pa dioibro —■■■ reče Romda najizad. — Pridruži nam se za stoloim, Carli. Ja sam za to da zajedno doiruickiujemo. Pri tom možemo o svemu da se dogovorimo i . . . Hej ! Ti krvariš, Carii! Zar nećeiš prvo kod doiktora?

On samo skrenu pogled na desno rame. Onda izvniiče beliu maramu iz džepa i stavi je na ranu,

— To će ibiti dovoilijino — uetanoivi. Onlda sede na stoliciu i poče da ipumi „ivimčastenkia.” Na ngemiu se ni|je primećivao ni trag nekog iu/2ibuiđenij'a..

Ušao je Pemtoroiuik. Pod raskopčamom košulljom sveitileo m « se zavoj na ramenu. Rama mu nije bila tako loša kao što je iz-gledalo u ,prvi mah.

Prišao je stolu i seo bez piitaraja.

— Hoiću jioš jednom da ikažem da mii je đavolski žao — po­če. — Ja sam, naime, takođe bio za to da se ujedinimo. Isto kao i Ronida. Ali, omda mi je baš taj momak moirao sive pokivariAi. A ti, uzgred rečeno, nisi rriorao da puicaš na mene, Sejine. Nisam nameravao da te ubijem.

— Ali, i ti si piMJao sBtneiškao se Zapađngalk. — Sta si hteo, Pembrouk? Zašto si došao?

56

'k'k'k S E J N -k'k'k

— Hoću da se iipoznain sa vašim planovima. Radićemo i

dalje zajedno, kako smo se dogovorili, zar ne? Ili ste !vi nešto drugo zamislili? Hoćete li da jašete na svoju ruku?

Ronda dobaci Sejnu brzi, lupoizoravajući pogled.— Naravno ,da ćemo sedeti i dalje u istom čamcu, Elijase —

odvrati samozvanom sudiji. — To ne dolazi u piitanje.Bilo je jasno da nije rekla istima. Ali, Elijas Pembrouk iz­

gleda nije primetio ništa.— A šta je sa Carlijem?-— upita, — Izgleda ibaš taiko kao

da ste zaključili savez.

— Carli će jahati s nama — o bjasni Ronda. — Nadam se da si s tiim sa;glasan, Elijase.

— Razumljivo — požuri Pembrouk da je uveri. Piri tom je poklonio Apač-Carlijiu i osmejatk i nastavio. — Kako treba dalje da ide? Jeste li već nešto zakljuičiili?

Ovaj put oidgO'VO'ri Zapadnjak.— Moramo prvo da obavimo pripreme; Ti ćeš pravovremeno

dobiti luputstva, Pemtoroiuk.U pQgledu s'udije, opazio se trag nepoverljivosti, ailii se i da­

lje smeškao na svoj poidmukli način. Zatim je ustao i uz učtiv naklon se oprostio.

— Sad sam siguran da ćemo 'Usipeti —■ p-riimeti samouvere- no. — Carli i Šejn su pravi Ijndi koji s.u nam baš nedostajali.

Okrenuo se da pođe, a onda se naglo olirenuo.— Danas popodne biće Camip sahranjen, Ronda. Izgledalo

ibi jako dobro ako bi prisuistvova.la tome kao ucveljena udovica.Onda se ponovo ofcrete i oide.Apač-Carli je sime.šikajući se gledao za njim.— Slušao sam kako je objašnjavao Ijiudiima zaSto je Camp

morao da umre — obavesti ih. — On je apsoiluitno naijiiuđi pri- povedač bajiki kojeg sa.m slušao: Covek prosto mora da ga pu­sti. Cak i kad laže. On i ne 'misli na to da mene prihvati ka-o partnera. Kao ni tebe, Šejne.

Sejn mirno klimnu glavom.

— Ni s njdm nije drukčije n eg o s n a m a , Carli — ipromnmilja.

— Ili m o žd a zaista želiš da jašeš sa takvim huokdnim sinom ?

Svi troje se nasmejaše. Ronda pri tom upita tiiho.— Kada možemo da dignemo sidro., Sejne? Predloži!— Sledeće noći. Ti moižeš već da se pripremaš. Za opreim'U

ću se ja poibrinuti. Zajedno sa Carliijem.Muškarci se pogledaše u Oiči. I znali su da siu se razumeli.Bili su od iste vrste. Dva partneira kakve čovefe samo mo­

že zamisliti. Obojica snažni i obojica neukrotivi. Obojica od -čvrstine kojoj se niko ne može suprotstaviti.

Uprkos svem u , Sejn je zjnao da pred njim a leži surov put. A jedan od najvećih problema na njemu predistavljala je Ron-

'k'k'k s E J N-k'k'k

da, «latna Ta žena im može jiOŠ prirediti gomilu teškoća.I ve^rovatoo će to i učiniti.

VII

Usred no6i, maipusitili :su tajno grad. Sejin je uspeo da neopa- ženo O’ba'vi potrebne pripreme. To je učinjeno u ka®niim večer- nj-im časOiVima i Arči, štftlar, poimo'gao mu je pri tome.

Sada su se utroje upuitil'i u noć. Svaki od dvojice muSkaraca vodl'o je za sobom i jed noig tovarno.g koinja, Obezbedili su hra­nu za četiri -nedelje. Ali, mog'li su s tim da iadirže i -diuže, akO' s vremena na vrtoie uspeju da ulove poneku divljač.

Jahalii su ka severu, u suisret brdima Apača. Več sada su $e trudili da ostavljaju Sto je moguće manje tragova za sobom. Jer, neće dugo potrajati, a divlja honda će im biti za peitama.

Ni u kom silučajiu nisu smeli pcitceinj'ivaiti Elijasa Pemoro- uka. Taj čoveik je bio hladnokrvan i prevajan kuiSkin sin koji je umeo da se služi sa hljad'u prijavili trikova. A izgled na taj deibeli plen bio mu je suviše primarnilitiv da bi odustao.

Ujiuitru su načinili prvi predah. Nala.aili su se na jedncm od prvih planinskih venaca i bacili .su po-gled iza setoe, na ravnicu kroiz kaju su proáli. U mediuvTemeinu .su za sotooim ostavili naj­manje dvadeset milja, a goinioci se nadaleko i inaširoko nisu vi- de-ll.

— Usikoro ćemo ih opaziti — primsti Apač-Carli. — Stari Pembrouk će deliti obećanja Satom i kaipom da bi naterao u sedla sve StO' može.

Izaiálo je sunce, i Ro.nda Magins se ispruži u suvaj travi, opuštajući se. Seju j.e pogleda pitajući ige da li je’svesna napora ]foji je joiš očekuju.

— Mqgu li sad da vildim plam? — upita Apač-Cairli. — Ce- nim 'da ja ovaj kraj najbolje od avih nas poznajem. Sto budem više znao, pre ćemo stići na cii¡j.

Sejin se nasmeši. Bio je jako radoznao što se tiče Rondine reakciije.

— Pokaži mu, Ronda! — predloiži joj.Žmirkala je na svetlu ialažiećeg sunca i oslonila se na lak­

tove.— Ne, to neću, Sejne.

—: Zair mi ne veruješ? — upita Apač-Cairli smrknuto.

— Ma verujem ti, Carli. Ali, imam svoje raz;lo.ge. Šejne, aaSto ga jofš nisi precrtao?

— Izgledalo mi je guviše opasno — odvrati Zapadnjak. — Na taj način mogao je da dospe u pogrešne ruke. Ni ja nisam

»

'k'k'k S E J N'kic'k

itmiun proti'v kugle u leđa. Zlbog toga sam poimiisHo da je natjibo- Ije da ostane kod tebe. Neka tako i nadaljje brude.

Snaiino je zaviiteila glavom.~ Ipak, neou ,miu pokazaiti. Možeš ami ga qpiisaiti po sećajiijio.'Sejn se nasmeši.— T o ne ide, bebi. Tako dobro nisaan m ogao plam da vidim,

a sem to,ga, i sivetio je bilo slabo- A biio saim i jatko uzbuđen.'

— D'rufcčiije ne može. Vi, muškarci, ste svi isti kaida vidite neifcu, sitivar.

Sejn j'oij priđe i staide kraj nje.— Ne budi, zaboiga, takva! Na taj naftin neiceano nitod st'ići!A(paič-'Carli pođe za njiim.— Sta je s injoirri? — zabrunda.— To ćeiš luipravo viideiti — osmeh»uo se Zapadnijaik. — Srta

je sad, bebi? Hoćeš 11 dobrovoilijno pokazati iii ou ti morati pari tom pomoići?

— Ah, idite oboijlca do đavola! — dađrtala je. — Doibrotvoilj- no to neou učimiitii mi u kom slučaiju.

— Pa dobro — primeibi Zapadnjak. — Kgiko hoćeš.Nagniuo se nad njom. Htela ¡je da se baci u sitaraniu, aJii, Sejo.,

je bio toiržii.Zgrabio je za zglavke, okrenuo jotj ruke na leđa i baoio je

na zemlju,Vriištala je i otimala se.— Proiklet da si, Sejne! To mi ne možeš učiniitii! To je (nasi­

lje! T o .. .Onda, daveći se od basa, umukinu. Sejn j*oj je u međuvre­

menu otkopčao kaiš na pantadonama i povukao ih jednim ¡pote­zom nad ode.

Sada se Ronda više nije otimala. Ležala je mimO', i saauo je još uzbuiđeno daihitala, kao da se prepusitila svojoj sudibiini.

Apač-Carli je stajao, a jabučiica mu je iigrada. Sa takvim iznenađenjem nije računao.

— Do vraga! Do vraga! — izusti zatim zadivldeno i Seijn ni­je znao da li pri tom imlisli ma damiriiu s'tražnijtou iiJi na čimijenim da se na tom mestu nalazi crtež.

Ovaj se lagano sagnuo aiiže i studirao onteiž. Kažiprstom je brado'nija klizio po pojediniim linijama.

— Đavol,jii kamjcn — mirmljao je u bradu. — Tamo siu oba Manitiuova brda. Odatle se ide kroz jedan uzani pro.laS, koji ApaSi na svcim jeziku naziivaj'U „Kapijom velike sreće.” Iza nje­ga počinje „Kanjon jeze.” O tom prosekju govore sve stare le­gende .. .

Pnsit m'u je Mizio dalje i zaustavio se na jednom odiređe- nom mesitu.

— Mora da je ovde ta pećina u kojoa se nalazi blago — na-

aa

S E J N ★★★

stavi zaimiSljeno. — Ja poznajem taij kraj. Bio sam već dvapuit tamo, ali, nisam mogao ništa naročito da otkrijem. To je ve­oma.gadan kraj. Naširoko i nadadeko nema uopšte vode. Ne možeš naći ništa osim stenj a, i tu i tamo pomekog kržtj avoig žbu- nja. Moramo se snabdeti dobrim zalihama vode ako mislimo da se tamo zadržimo- duže.

PanO'VO je načinio pauzu i zloivoljno zaivrteo glavom.— Verujem da smo .naseli na neku prevaru — zabrunda.

— Taj Ejb Ñamara je na brzinu smislio još jednu šalu pre ne­go što je zauvek nestao sa scene.

— Uprkois tome treba da pokušamo — . primeti Zapadnjak.— Jesi li sada sve video, Carli?

Traper se isceri.— Za početak da. Kad iskrsne potreba, moraću još malo

pažljivije da zagledam.— Zašto ne napravite skicu na komadu papira? — frktada

j’e žena. — Pomislite na to da mi ne predstavlja naročito uživa­nje da vam pokazujem svoju stražnjicu! Ja nisam neka je vitina žena. Vi ovde imate posla sa jednom damom, uituvite to u glavu!

Oba muškarca se nasmejaše. Sejn je pusti, ali, ona se nije. odtnah pomakla, već je ostala neko vreme da leži u neprome- iijenom položaju.

Apač-Carli tiho zviznu i okrete se.— Možeš ponovo da se obučeš, bebi — primeti Zapadinjak.

— Još malO', pa ćemo morati dalje.Okrenula se, sela i poigledada ga besno.— Do đavoda s toibom, Sejne! Ovo ti nikada neću zaboravitL

Nilkada.. .Sejin se cerio.— Otkad si tako stidljiva, bebi? Ranije se niši pokazivala

o tom sivetlu.— To je bilo samo među nama. Ali, ovaj podudiivd'ciaik nema

nikakvoig prava da je vidi. Možda je sada već toliko ueibuđein da će pri prvoj dobroj prilici navaliti na mene.

Sej'h raivmodušno sdeže ramenima.— Da, i? Sta će biti onda? Ja bih mu to u svakom slučaj.u

od srca preporučio.— Ti, đuibre! — prasnu Ronda i Ijutito ode do .svog konja. Kad sé Sejn okrenuo ka Apač-Carliju, opazio je opet ono

neobično svetlucanje u očima trapera.— Dopada li ti se, Carli? — upita ga tiho.Carli sanjarski klimnu glavom. /— Jednog dana će mi pripasti — odgovori tako tiho da ga

je Zapadnijak jedva razumeo. — Ili ćeš mi ti stati na put, amigo?— Sumnjam — promrmlja Sejn. — Ali upozoravam te! Ona

je zaista prava maička.

60

Apač-Carli se osmehnu.— I mačke se mogu ukrotiti. To eu ti dokazati.— H e j , šta je? — povika Ro® da . — Pričate li o m eni?

— Kao što je uobičajeno među muškarcima — uzvrati joj Zapadnjak. — Da li se još ljutiš?

Rekla je nešto, ali, gla,s joj je bio tako tih da joj se repi ni­su razaznavale.

■ Sejn se ponovo okrete ka Carliju.— Koliko je daleko do tog kanjona?— Najmanje tri do četiri dana jahanja. Ako budemo imali

peh', može da potraje i duže.— Sta misliš pod tim?— Apače, na primer. Mogu nas sasvim lepo pojuriti. Za

nekoliko časova bićemo u njihovom području. A oni posvuda imaju svoje uhode. Možda već i sada . znaju da smo na putu.

— Strah? — upita Zapadnjak.

Carli prezriivo otplgunu.— Jašimo dalje — predloži. — Mnogo nade u svakom slu­

čaju nemam. Ja poznajem taj kanjon. Bilo bi pravo čudo kada bi tamo bilo sakriveno blago.

—■ Poznaješ 11 i pećine?— Ne baš. Pa, sad, nema veze ni ako malo kružimo po oko­

lini. Možda ću se na taj način malo više približiti dami.Prišli su konjima i uajahali. Ćuteći su jahali sve dublje u

negostoljubiva brda.Posle nekoliko časova, stigli su do jedne ugljenisane i;a>z-

valine. U blizini, stajalo je nekoliko krstova na zaipuštenim gro­bovima.

— To je bio ranč Alberta Bordena — objasni Apač-Carli.— Bio je toliko lud da se ovde naseli. Sada leži tamo sa svo­jom ženom i oba svoja sina. D 0.g0idil0 se to pre pola godine. Biili su Cirikave. Stigao sam nekoliko časova posle prepada. Ni­je više ništa moglo da se učini. Ali, da sam došao i ranije, ne bih mogao tim ljudima da pomognem. Bilo je dosta gadno. Pro­kleto gadno, Sejne. Da si video kako su mrtvi bili unakaženi, još bi se sad malo zamislio* i pojahao nazad. I s tobom neće biti bolje ako nas ščepaju. I Ro.ndi.. . No, sačekajmo ipak. Mo­žda će je poglavica učiniti svojom skvo. Ali, to čovek ne može unapred da kaže.

Rcnda mu dobaci jedan gnevan pogled iskosa.

— Zadrži svoje priče strave i užasa za sebe! — frknu. — Tako loši Apači ipak nisu. Ja sam već bila njihova zarobljenica. Meni ne možeš uterati strah u kosti. A što se tebe tiče, možeš iz ovih stopa da se okreneš.

Carli se cerio nemarno.— Ja nemam čega da se plašim, ledi. Ja sam se već s nji­

81

-kicit S E J N ir-k*

ma Oiroditi>, jer sam dve od njihovih skvo bio ožanio. Meni neće faliti ni^dlaika s glave.

— Cak ni kad se radi o njihovom zlatu? — upita Zapad­njak skeptično.

Traper Oidmahnu rukom.— To ne moram obavezno da im tutnem u uši.Jahali su dalje kroa šiiroku dolinu, koja se protezala pre-ma

severu i u podne se zaustaviše da se odmore u jednom isu.5eno-m koritu potoka. Jedva da su sjahali, kad se iznenada pojaviše Apači.

U tren oka biili su tu. Kao da .s-u nikli iz zemlje. Najimanje dvadeset polunagih ratnika okružili su troje bijlaca. Kada bi doišlo do borbe, ovo troje bi .se gadno proveli.

— Ovo je Zutto Pero sa svojom hordom — reče tiho Apač*- Čarli. — Pusti me da ja govorim s njiim, Šejne. Mislim da će se dati nago'voriti.

— I ja ga poznajem — promrmlja Zapadnjak, a da je jed­va micao usnama. — Ranije smo se dobro razumevali.

Poglavica i još tri Apača pridoše. Žuto Pero Je bio srednjeg rasta, ali markantan muškara.c. Nosio je žuto o-bojeno pero gra­bljivice u kosi, koja mu je bila upletena u perčin koji mu je padao na ramena. Njegovo na?i i miinćav torzo namazan uljem, sijao je na suncu. Bio je neobično snažan čovek, koji je m'ogao bika da zgrabi za rogove, i da ga sruši na kolena. Takav zahvat jako je malo Ijiudi bilo spoisobno da izvede.

Tri koraka od belaca, on stade i podiže ruku u znak poz- dravau

— U mom Sircu je čudenie — obrati se na opačkom. — Sta dovodi rođaka Carlija i Velikog Glasnika Munje Sejna u maj kraj. želite li da mi prodate jednu lepu belu skvo? •

— Pozdravljam te, Žuto Pero — odvrati Carli, takođe na aipačkom. — Neka ti Manitu podari dus živoit i od tvojih po­nosnih sinova načini, hrabre ratnike, kao što si ti. Na žalost, ne mogu ti prodati belu skvo. A ni pokloniti. Ona. naiirne, pri­pada meni, rođače. Vodim je u svoju kolibu. Ja sam je kupio u gradu koji zovu Peredajz.

— Uf! — začudi se Žuto Pero. — Otkad bledoliiki proidaju žene?

Apač-Carli se isceri.

“ Kod bledolikih ni§ta nije nemogu.iče — odvrati. — Ona je pripadala jednom čoveku koji mi je dugovao mnogo novca. Ali, nije mogao da ga vrati. Zbog toga sam njegovu dragu po­veo sa soibom. A ona je rado posla sa mnom, jer je on bio neki gadan čovek koji je tukao svakog dana. Ona je srežna što je sada sa mnom.

★ ★★ S E J A / * * *

Poglavica je vrebajući gledao. U dnu njegovih tamnih oči­ju videlo se nepoveronje.

— Tvoja koliba leži na zapadu, Carli. Ali, ti već dugo jaáeSka severu. ■ '

— TS'ko je — odvrati bradonja, mirno kao i dosad. — Ali, mi smo bili prinuđeni da se uputimo pogrešnim putem. Rulja belaca je za nama. Hoću da sprečim da otkriju moju kolibu. Zbog toga ću joiš -nekoliko dana da ih odvlačim u pogres-no-m pra-vcu.

Nepove-renje Indijanca kao da je po-pustilo.— Ti je, znači, nisi baš sasvim časno kupio? — upita Žuto

Pero cereći se. — Gone li te zbo-g to-ga beli Ijuidi?— Ta.ko je — lagao je Carli mirno dalje. — Možda bi mo­

gao da, mi U;čirii.š uslugu i da ih malo za-držLš kada naiđu.Poglavica Apača zavrte gla-vom. , ,—■ Kad se bledoliki svađaju, crveni ratnici ne tre-ba da se

mešaj'U. Tako nešto do-nosi uglav-nom samo nesreću.lagledalo je kao da je razmišljao o neko-m problemu, a anda

je pokazao na tO'Varne životinje.— Kada stranci hoće da prođu kro-z na-Su o-bla-st, moraju za

to da plate — reče lukavo. — To ti već znaš, Carli. I zato sam čvrsto uveren da si se već unapred pobrinuo.

— Jesi li lu'd? — povika Apač-Ca-rli uvređeno, — Mi nis­mo nikakvi stranci. Mi s.mo prijatelji Apača.

Poiglavica se nije dao uzbuditi.— Za mene ste u ovom slučaju stranci, koji hoće kro-z naš

kraj. — Ne budi sebiča-n, Carli, Siguran sam da imaš viskij.a u svom prtrjagu, A i naše žene već dugo nemaju soli. Zar nećeš nešto da mi podudiš? ' '

— Ja moram o tome đa razgovaram s mojim prijatelj em — reče Carli i pogleda Zapadnjaka. — Sta ti misliš o tome, ami-

go?Tri bo-ce viiskija — predloži Sejn. — I kilogram so-li. Ta

je sve što možemo da o>dvojimo.Žuto Pero nabra čelo. Lice mu se smrači.— To je malo — procedi. — Premalo.

Sejn mu se zagleda u oči. Situacija je po-čela da bi-va oria-s- na. Ali, o--n je zna-o kako da se drži. U takvim slučajevima pre­ostaje samo jedno sredstvo. Covek mora Indijancima da takne njiho>v po-no's.

— Hoćeš Ii da se boriš sa mnom, 2-uto Pero? — upita.Poglavica i nehotice zateže mišiće i širok, zadovoljan os-

rneh pojavi mu se na licu.

— Uvek sam želeo da tebe imam za protivnika, Sejne. U svako doba stojim ti na raspolaga-nju. Borićemo se be-z oružja. Koristiićemo samo šake, noge. sto'pala i mišice. I ako te pobedim.

-03

ŠEJN' k ' k ' k

pripadaju mi obe to-varne životinje sa svim šta je na njima. Slažeš li se Veliki Glasnice IVIunje?

Sejn klimnu glavom.^ A ako ja pobediim, po,glavico?

— O tome ne mo^ram da mislim, Veliki Glasnice. Ti i sam znaš da sam najjači čovek u plemenu Apača. Inače me ljudi ne bi zvali Nepobediivi.

— Ipak bih hteo da čujem tvoj odgoivor — iinsistirao je Za­padnjak.

— Doibro je — imaćeš ga, Glaisniče Munje, Ako bi ti pobe- dio, imate slobodan prolaz. Nijedan Apač vam više neće pre- prečiti put. Ja dajem svoju reč.

— Dogovoreno — reče Sejn i otkopča opaisač sa revolve­rom.

Poglavica dobaci jednom ratniku svoju pušku „spensericu” i ukloni tomahavk ii širokog kožnog pojasa.

Sejn pruži svoj apasač Rondi, zajedno sa teškim „remingto- nom.”

— To je bezumno! — huiktao je Ijutito Apač^Ca.rli. — Ja poznajem Žuto Pero, Sejne. Nećeš uspeti. Taj ruši najsnažnije biikove.

— Znam — odvrati Zapadnjak su'vo.— Treba da pokušamo drukčije da se izvučemo — Uibeđi-

vao ga je bradati traper. —■ Dajmo mu .šta traži. Inače ćeš os­tati da leižiš sa nekoliko polomljeinih kostiju.

Sejn ga više nije slušao. Krenuo je, a i poglavica je pošao njerau u susret.

Niko viSe nije mogao da spreči borbu.O'm protivnika kružili su jedan oko drugog kao vrebajući

vukovi. Poglavica je bio lako sagnut. Držao je savijene ruike. Svakoig trenutka, mogao je da ih iispruži i zigrabi Zapadnjaka.

Si-"jn se naizgled držao opušteno. Ruke su mu visile niz telo, kao da i ne namerava da se boiri. On je to činio namerno. Če­kao je na prvi juriš poglavice. Samo tako mogao je da dokači tog čoveka m.edveđe snage.

Žuto Pero pređe iznenada u direktan napad. Desilo se to tako neočekivano da je Sej.n jedva uspeo pravovreme.no da se izmakne.

S takvim borcem se još nije su,sreo.Žuto Pero se tako 'Vrteo i naipaidao, kao da je imao sito ruku

i nogu. Bio je mnogo hiitriji nego .5to se od čoveka njegove kon­stitucije moglo očekivati. Kakva borba!

Okolo sU .se čuli u.zvici boidremja. Ne samo Indijanci, I Ron­da i Carli su se derali iz svega glasa,

Sejin je to više pod'svesno r0gi.strovao. Morao se svom svo­jom siveSću koncentrisati na pro.tivnika. To je bilo sko.ro neču­

64

ir 'k 'k S E d N 'k 'k 'k

veno. Takav tornado od čovefea Još nije video. Taj momak zadaomu je gadna posla. I još u>vek nije bio siguran da li će uspeti da ga pobedi. Možda će se ostvariti Carlijeve slutnje, da će na kraj'U ležati polomljenih kostiju.

Bila je to jedna od najžešćih Sejnovih borbi. U početku je ■om poglavicu pomalo i potcenjivao, i sad mu se to svetilo.

Ali, moralo se priznati da je poglavica bio fer. Nijedan je­dini put nije se poslužio neikim podmuklim trikom ili udarcem u donji deo tela.

Nisu, naravno, jedan drugome ostajali dužni. Svaki udarac koji bi jedan od njih primio, vratio bi istom merom.

Posle iizvesnog vremena, Sejn opazi da pokreti poglavice po­staju sporiiji. Ugledao je svoju šansu i za delić sekunde fiksirao je pogled za široki ugao Apačeve vilice.

To sikretanje pogleda ga je koštalo skupo. Apač ga dokači punom snagom. Snažna pesnica prosto je eksplodirala na Sejno- voj bradi.

Isprva je pomislio da leti. Sve mu se okrenulo pred očima. Pred njiim su, oko užarene sunčeve lopte igrali svetlaci. I kao iz velike daljine, čuo je trijumfalni uzvik Apača.

On tvrdo pade na leđa. Ali, čudnoivato, nije osećao nikakav bol. Onda se jedna senka naže nad njim i on ugleda ianad sebe udarcima obeleženo ali ipak zadovoljno, iscereno lice snažnog poglavice.

Sejn se okreniu u stranu. Skupio je još jednom svu snagu i koncentraciju, i u sledećem trenutku bio ponovo na nogama.

Osetio je kako se tetura, ali, magla pred očima mu se razila­zila. I u njemu nije postojalo ništa sem želje da iipak pobedi po­glavicu.

Ponovo je ugledao kako Žuto Pero juriša ka njemu. Kon- centrisao se na veliku pesnicu koja je sevala prema njemu. I tada načiini odlučujiući zamah. Učinio je to tačno onako kako mu je pre više godina pokazao Japanac Joko Tamara. I uspeo je poglavicu taono da dohvati.

Onda munjeviti okret. Svom snagom na.pred i pri tom je pustio divlji krik.

Delovalo je to kao naglo otpuštena opruga. Žuto Pero kao da je iznenada izgubio svu &vo.j'U težinu. I on je ispustio krik, sličan Sejnovom. Kao izbačen iz katapulta, palete kroz vazduh tresnu tvrdo o zemlju. Posrćući, ponovo se uspravio, ali -se od­jednom videlo da je jako povređen.

Jednom nogom nije više mogao pravo da korača, a desna ruika mu je bila opuštena kao da je na nju bio navaljen neki ve­liki teret. Onda pade unazad i ostade tako zgrčen.

Ali, njegov glas je bio neobično jasan.

5 Sejn SI S5

S E c/W

— Pobedio si, Velrki Glasniče Munje. I imaš moju reč. Slo­bodan proda« za tebe, Carlija i skvo.

Siigutrno je imao bolove, ali se smešio. Umeo je časno da gu­bi. Takav se čovek retko nalazi.

I Sejin se oisećao kao da siu ga uvrtali mengelama. Išao je ne­kako nesiguirno, prilazeći jednoj od tO'Varnih životinja. Tamo js otvorio jedne velike bisage i izvukao boce sa viskijem. Po>t boca ukupno. Sta’>io iJi je pod miSke i vratio se ka Žutom Peru.

— Bila je to dobra borba, poglavico — reče ozbiljno. — Ni­kada neću za>V3raviti da je Žuto Pero održao svoju reč.

— Ti si veliiki ratnik, Glaeniiče Munje — uzvrati po-glavica. '— I Manitu mora da je bio s to’bom u savezu. On se pobrinuo za to da iz.nenada postainem lak kao pero i poletim kroiz^vazduh. kao suv list na vetru. Ti si voljani si« veliko'g Duha, Sejne. A tvoj'u vatrenu vodu piću kao božansko piče. Haug!

Pro'terao je jednim prstom čep kroz grlić boce i učinio je to tako da se nijedna kap viskija nije prO'Sula. Onda je sa blaženim izrazoTO prineo bocu usnama i pio tako snažno kako je odgova­ralo njegovoim rang'-u.

Bio je zaista veliki poglavica. Ne samo u bo rbi. neigo i sa bocom. Kada je ostavio, nije u njoj bilo više ni jedme kaoi.

— Veliki Glasniče Munje — reče svečano. — Moji ratnici sa čudi. Imaš slobodan prolaz kroz naš kraj. Ko tu ¡svečanu zaklet­vu pirekrši, biće mrtav.

Posde tih reči ispružio se i zahrkao.

Ostali ratnici po-zabaviše se preoistalim bocama, Sejn priđe potočiću i osveži S'voje oano'jano i od udaraca obeleženo lice.

— Veliki Manitu — začu Carlija kako govori. — To je bila najiboija borba koju sam video. Ti si zaslužio odilikovanje, Sej­ne.

— Mani .se — promrmlja Zapadnjak, sluteći da s-u to tek početni taktovi o-nog što joS treba da dođe. Ono Sto se dogodilo sifturno ni'je bilo viSe Oid redativno bazopasne predigre. Neka vr­sta predvorja pakla koji je čekao na njih . . .

VIII

Sledeće iznenađenje očeikivalo ih je već posde dva časa.

Bila su petorica. Pojavili su se iznenada pred njima kao i Apači u podne. U svakom slučavju, situacija je sada iegledala daleko opasnija.

Ti tipovi su proinašli prokleto povoljno mesto za prepad.

66

★★★ S E J N •k'kie

Uzani prolaz sa čije su se abe strane uzdizale visoke, strme ste-ne. I na tim stenama -su se njih petorica raspodelili.

Stajali su kao gladni vukovi, spremni za napad. Jedan je držao revolvere u obema rukama. Ostala četvorica sm uperila puške u Sejna i Caa'iiija.

Ženi nisu poklanjali posebnu pažnju. U njoj nisu videli ni­kakvu opasnost, iako je bila naoiružaaia lakina revolverom i „merliin” karaibimoim sa kratkom cevi.

Co'vek sa dva revolvera bio je vođa. I Sejn ga je poanavao od ranije. Zvao se Crveni Heniri Džons. Kao mladić, jahao je sa gerilcima Vilijema Kvantrilta i na kralju rata se u poalednjem trenutku spasao vešala. Tada nije još imao ni osamnaest godi­na, ali je već pljačku i ubistva naučio kao zanat.

Sejn ga je sretao već na različitim mestima. U svakom slu­čaju, samo tamo gde još nije biilo zakona i gde se prvi zvezdono- sac nailazio udaljen bar pedeset milja.

Nikada nisu među sobom iamenili ni reč. Poznavali su se samo iz viđenja, i obojica su znali šta onaj drugi misli o njemu. Zbog toga za Zapadinjaka uopšte nije bilo sunmje u ono što sle­di.

— Haj, Sejne — reče crvenokosi banditski vođa. — Sa tim nisi računao, zar ne? A ni dama sivakako nije. Mi vas već dugo posmatramo. Stvar s Apačiima vas je bilo potpuno obuzela. Do­bru si lekciju očitao Žutom Peru. I bilo je mudro od tebe Sto si im dao viski. Ali, ti glup nikad nisi ni bio. Mislim da ćeš i sada biti lukav.

Sfejin se osmehnu. Pogledao je kratko isikosa Apač-Carliga, koji je naiizgled sanjiivo i lako nagnut dreždao u sedlu.

Onda odvrati Henri Džonsu.

— Da, Crveni. Covek mora uvek da gleda kako najbolje da prođe i da se provuče. Kakav predlog hoćeš da mi učiniš?

Pre nego što je Henri Džons mogao da odgovori, javi se Bonda Magins. Glasno je poviikala.

— Ko je taj tip, Sejne? Sta on hoće od nas? Predstavlja li to neki prepad? Onda baš imaju peh. Kod nas nema ništa za nj'ih.

Vođa bandita Taavuče lice kao da je upravo zagrizao u jako kiselu jabuku.

— Me-dena — reče sa pretnjom u glasu koja se nije mogla pročuti, kao dobar otac svom nestašnom detetu -r- ti valjida ne­ćeš dobrom starom Hen-riju Džonsiu da piičaš lagarije! To ja baš mnogo ne volim. .. Tako. A sada je kraj sa brbljanjem. Mi, na­ime, anamo o čemu se radi. Tako nešto nikada se ne može održati u tajnosti. Negde .stvar uvek mora da procuri. Vi, dakle, pose- dujete iavestan plan koji potiče od sitarog trapera i tragača za

67

zlatom Ejba Ñamare. I treba da je reč o čitavom tor^u zlata. Jesam li u pravu?

Pri posdednjem pitanju pogledao je u Sej'na. Visoiki Zapad­njak klimjnu glavom.

— Ti imaš j ako dobar nos, Crveni.DžO'ns se smeškao polaskajno.— To sam imao jo-š kao* sisanče, Sejme. A ovaj put izgleda

da sam otkrio pravi, veliki trag.— Sta predilažeš, Crveni — ponovi Zapadnjak hladno.

— Ti si zaista lukav, Sejme — primeti Džoms. — Držiš se tačno tako kao što sam i slutio. Samo ima jedan proiblem u ce- loj stvairi. Ja moigu tačno da ti čitam misli. Ti sada činiš sve da doibiješ u vremenu. To je uvek bila tvoja talctika. Ja sam, na­ime, jako mnogo priča o tebi čuo, kada si uvek u poslednjem treniutku izvukao vrat iz omče. Ali, ovaj put ti to neće koristiti. Mi ćemo biti đavolski oštri. Ako načiniš samo najmanji pokret, koji bismo mogli pogrešno shvatiti, pucaćemo. Je li jasno, Sejne?

Zapaidnjak lako kliminu glavom. Ovaj prokleti kučkim sin držao ih je potpuno u šakama. Pre nego što bi uopšte mogao da takne Oiružj«, srušio bi se mrtav s konja.

Mi želimo taj , plan — nastavi Henri Džons. — Daj nam ga, i onda možete da -se gubite. To je moja ponuda. I kako nas docnije ne biste gonili i napali, zadržaćemo ovde i vaše o-ružje.

— To je đavolski velikodušna ponuda — primeti Sejn sar­kastično. — Za jedno takvo mu-ško prijateil'j'stvo nisam još ni­kada čuo. Crveni. Ali u celoj stvari ima još jedan problem. Mi nemamo nikakav plan. Mi i sami znamo samo otprilike gde bi to blago trebalo da se nalazi. Ti zaista imaš peh. Ne možemo ti više pomoći.

Henri Džons nabra čelo.

— Sa takvim odgovoro'm, sam i računao — reče nešrto oštri­je. — Ali, ja ti ne verujem, Sejme. Jer zinam tačno da taj plan postoji. Ja ću ti ispričati jednu malu priču. U Lo-rdsbeirgu sam posle dužeg vremena sreo jednog sitarog partnera. Zove se Džim Rajan. Naravno da smo se pri susretu obradovali i mnogo pri­čali o starim vremeiniinia. Džim je ranije, kao i ja, ja-hao s Kva-n- trilom. Bio je iauzetno važan čovek za iizvesne specijalne zadat­ke. Na primer, za falsifikovanje isprava o po-sedu i važnih sud­skih dokumenata. Dobri Džim bio je pravi umetnik. Kada je imao dosta viskija u trbuhu, ispričao mi je o jednom naročito delikatnom poislu, o iavesnom planu i starom indijansko-m bla­gu. Ali, na kraju je bio toliko pijan da više ništa razumno nisam mogao iz njega da izvučem. No, u svakom slučaju, naveo me je na trag, i to je bilo već dovoij.n-o vredno. Plan, dakle, postoji. Džim Rajan ga je nacrtao za dam^u, a braća Ñamara soi dobiia

«8

'k'k'kSEJN-kirk

falsifikat. Dakle, mora da postoji pravi plan. . . A sada sjašite! Svi tro je! Ostavite puške zaidenute u futrolama i otkapčajte opa- sače sa revolverima! Moje strpljenje nije naročito veliko.

Sejin izmeni brzi pogled sa Apač-Carlijem.Razumeli au se bez reči. Carli neiprimetno klimnu glavom i

Sejn se okrete ka drugoj strani, gde se Romda ukočiila u sedlu.— Ronda — reče. — Mislim da smo gotovi. Nema nikakvog'

smisla ako se i dalje odiupiremo. Pokaži im plan!Pri tom je uverLjivo gledao. Nadao se da se neće opirati kao

prošli'puit, i znao je da je u tome njihova jedina šansa.Oklevala je, ali, Zaipadnjak je bio siguran da je to oM&va-

nje ovaj put samo glumljeno.— Dama ga dakle ima — povika Henri Džons zadoVoljindi

— Ah, Sejne, ti si zaista mudar momak. Ti anaš svoje granice i predaješ se kad nemaš drugog izlaza.

Šejn je i dalje uporno gledao Rondu.— Sjaši i pokaži im! — insistirao je.— Ne mo.gu — od-vratila je sa dobro glumljenim očajanjem.

— Ne pred sviim ovim m.uš:karci,ma. Strašno bih se stidela.Crveni Henri i njego.vi banditi kao da su polako počeli neš-'

to da slute. Jedan se već zagrcnuo. Druigi se izgubljen u misalima oblizivao. ^

Nekako je postalo tiho. Nešto od napregnutog iščekivanja po­javilo se u 'vazduhu.

— Ona ga nosi na goloj koži. Crveni — objasni Sejn. — Zbog toga je Džim Rajan i nazvao taj svoj posao delikatnim.

— Hoću da vidim! — viknu Henri.— Ne moigu! — stenjala je Ronda. — Ne mogu pred tolikim

muškarcima da se skine.m gola. Ja se jako stidim.

Sejn je ko'nsta.tovao da je dobro gluimila. Otezala je beskraj­no zbunjujući beskrajno bandite.

-— Sjaši! — naredi Zapadnjak gnutbo. — Ili ću ti ja morati pomoći, bebi? Crveni treba da vidi da sam govorio istinu.

Još uvek otežući, Ro.nda sjaha i poče da petlja oko svoje bluze. Polako je otkopčala prvo dugme. Pri tom je držala obo­rene kapke kao da se strašno stidi.

Crveni Henri i njegovi nitkovi su je gledali požudno.

Crvena jahaća bluza spade sa Rondinih ramena.

Naizgled posramljena, pokri grudi rukama i u jiita uzbuđe­no.

— Moram li . . .? Ne mogu dalje. Molim te, ja . . .

— Nastavi! — prosikta Henri Džons. — Hoćemo sada nešrto i da vidimo.

Okrenula se u stranu, oitkopčala opasač sa revolverom i be-

skonaano polafco otkopčala pantolone. Onda i!h je povukla na­niže.

U toim treniuitik«, ugledali su Seg.n i Atpaič-Carli da se poja- (vila njalhova šansa.

Obojica su deioivala kao jedan!Nj'ihoiv naipad sledio je nepojmlijivo ,brzo. Muinijevitto. Sejn

feviuče revolver. Apač-'Carli „vimčesterbu” iz futrole.Prasnuli su puonji. Koniji su se uisipravltjaii na zadnje noge,

Ojišteći. Zeina j’ur.ruu kao bez duše u stranu i zaklo.m se iza jed­ne Sftene.

Bila je to surova, nemilosrdna, bonba. Ovde nije bilo nika­kvih obzira, niti sažaljenja. Sejn i Carli su napadali na sve stra­ne kao raajareni đavoli. Banditi su od izineiiađenja i u divljoj ipanici psovali i urlali.

Niko od nijiiih rviše nije sa taikviim napadom računao. Osećali su 60 siguimima.

Bonba nije trajala duže od tri mimita. Onida je sve prošlo. Dva bandita ležala su nepotmično. Jadan je bio teško, a preostala dvojica preživelih lakše ranjeni. Moigli su i dalje da se bore, ali su rađe odustald. Jednostavno su bacili oruižije. Predali se.

Jed.an od te divojtice bio je Henri Džoine, vođa divlje horrde. iasobličeno se kezio i od njeigoive naduveinoeti nije oeta'lo niišta.

— O , (profkletatvo, Sejne! — stenjao je. — To je bio prokleto podmrmikli i pokvareni trik. Ta prokleta ženstka! Ona. je naijtv-iše kriva ta» sve.

~~ To je biila naSa jedina šansa, Crveni — tuBvcaln. Zapad­njak. — A sada sledi ootalo. Kraj.

— To ne možete «»čilnfliti. Bilo bi to «toisitivol — kukao je Džons. — I mi bismo vas oetaviiM u životu.

— Bacirte vaše orui^e! — naredi Zapadno^alk. — Sve puSke i revolvere! Hajde, bnzo!

— I onda? — luczvitam Henri Džons ogoončeno. — Hoćete li iias miožda ranjene i bez oanižija ostaviti ovde? To je ravno smirt- noj po-esiuidi, Sejne.

— Vi niste niišta dmigo ni zasluižiiM — odvraiti Zajpaidaijaik hlaidsvo. — Sem rtoga, imaite još svoje konje. Učini sada šta sam ti kazao, Orveni. Mi moramo dalje-

Henri Džons gurnoi nogom oba svoja revolvera sa ivice ei;e- ne na kojoj je stajao. Dnuigi Ibandit se saže, lica iskrivlj'enog od bola, uize svojiu ptuškiu i ibaci je dole. Zatim otkopča opasač sa revolverom.

Biiiaju njega stenjao ¡je i enčio se čovek koji je dosta teško bio ranjen.

— Sad njegovo otpoižae! — nairetdi Zapadmjatk. i

!»

•k'k'k S E J N-k-k-k

— ITičimi Sto ti k«že, Kad!— promrmlja uzrujano Henri Džoais. — Zasad nas drži u šahu. Ne možemo ništa učiniti.

Malo kasnije, ležale siU sve puške i revolveri u podnož,1u ste-na.

— Hoćeš li zaista te stvari da poneseš sa sobom — upita Carli Zapadnjaka tiho. — To bi za naše životinje bio samo do­datni teret.

Sejin zavrte glavoim.— Hoiću samo da sprečim da nam ne pošalj u nekoliko kugli

u leđa kad pojašemo dalje. Crveni Henri je sposoban na sve.'Uzeo je prvu pušku, zgrabio je za cev i smrskao joj kundak

0 jednu. »tenu. Apač-Carli je sledio njegov primer. Kad su sve puške učiinili neupotrebljivima, ispraznili su revolvere i zavitlali ih ‘u visokom luku gde su nestali u pukotinama između steria.

Banditi će se propisno namučiti dok ponovo pronađu &vo- jiu gvožđurijiu, a Sejin je upravo time i hteo da ih zabavi.

— Sejne! — zaurla Henri ogorčeno. — 2^ažaličeS još zbog ovog. Jednog dana ćemo se ponovo videti. I onda će biti goitovo s toibom!

— Bolje za tebe da se ponovo ne vidimo! — dohacl rmi Za­padnjak.

U međuvremenu se Ronda ponovo obukla. Cereći se, podi­gla j.e pogled ka vođi bandita i isplatila mu jezik.

Sad si dobio svoje crvenoćubasti ■— podrugljivala se. — Muškarac uvek treba da bude učtiv i predusretljiv prema dami. Inače, obično kasm.ije plati za svoje ponašanje. To upamti za ceo život.

Crveni Henri je stezao pesnice. Njegovo liisičje lice se i«ob- l'ičiilo u besnu grimasu.

— Mi još nismo izmenili posled.nje reči među nama — re­žao je. — Na ovaj dan ti ćeš se još podsetiti, ti, pro-kleta veštice!

Smeškala se skoro sažaljivo.

— Zao mi je, broćasti, što si danas takav. Na tvom mestu pobrinula bih se da takvu vešticu nikada više ne sretnem. Ja tada ne bih bila toliko velikodušna kao moja dva pratioca. Ja bih te zaista ubila.

Rekla je to grubo i bezosećajno. Iz nje je pono>vo zračila divljina mačke i nemiilosrdna hladnoća zmiije.

Seg.n joj je verovao S'Vaku reč. A Crveni Henri se i nehotice po ’■io kao pod udarcem biča kad je pogledao.

Apač-Carli se, međutim,, smeškao nekako zadovoljno sebe. Sejn to primeti i znao je da je bradonja opet zaokiUipijjen svojim mislima.

Ne poklanjajući više nikakvu pažnjiu vođi bandita, trojfka m:jaha. Uzeše za povodac tovarne životinje i krenuše dalje.

n

•k'k'k 5 Ed N-k'k'k

Cu'teSi, ssaario je Hemiri E>žans za njima. Na njegovim usnama uobličila se beskrajno surova kletva.

IX I,\

U sledeća dva dama nije se dogodilo ništa. Nisu presreli ni- J^n o ljudsko biće, ni belca, ni Indijanca. Samo su jedinom u da­ljini, na jednoim planinskom grebenu ugledali ta.mne silutete je­dine grupe ikonj aniika, ali su oivi oipet brzo iščezli iz injiho'vog vid­nog poilja. ■

— Apači — primeti Carli. — Verovartno siu u lovu.GonLoce dosad nisu pri.metili, iako su se na pogodnim me­

stima uvek .ponovo osvirtali i gledali iiza se;be.

Bilo je, međutim, siguirno da se Pembro'uk sa jakom mom­čadi nalazi na njihovoim tragu. Oni se neće dati uplašiti od Atpa ča i okrenuti. Saimoavani sudija se sigurno pobrinuo za to da kod svojih Ij-udi probuidi žeđ za zlatom.

A i, Apači se više neće upuštati u veće bonbe. Oni su u poslednjoj deceniji imali dovo'ljino gorkih iskustava i doibro su znali da bi se odmah poj^avila vojska kad bi postalo oizibiljno.

Popodne toga dama trojka je stigla na mesto s vodom. Bila je to jedna „tinaha” -— uižlebljenje u stani u otalikiu kazana lu ko­me se preko cele godine nalaizila voda.

Apač-Carli stade i sjaha.

— Naj'boJje je da oivde ositaneimo do jtutfera — ralHljiuči. — Više ne možemo biti daleko od oiljia. ali, do sumraika ne možeono nikako stići tamo. Ako ujiutru sasvim raino pojiašemo, mioSeimo do podneva stići u taj kanjon.

Ispružio je ruku i poikazao na strimim stenama odivačeoMi do­linu .na sever.u.

— One dve fcuipe oko nje, to su takozvana Manitaova brda — objasni. — Odande se može videti messto gde se »tene toliko približavaij'u, da samo jedan jahač može iameđ'u rejiih da prođe. Stari Apači zvali su ga „Kaipija velike sreće.” I, .neobično, ali je tako, prolaz koji sledi nazvali su „Kanjon jeze.” Nemam pojma zašto je to tako. Može biti da nazivi potiču i od Stpanaca. Jedan stari vrač isipričao mi j>e j.ednom kaiko je navodno pre više sto­tina godina jedna apanjolsika ekspediicij.a .nestala u tom kanjomu. Radilo se verovatno o ostacima truipa onoig čuvenog Koiro.nada, kojd je bio poznat po tome što je tražio sedam legandamih zlat­nih gradova . . . Aii, šta ja to pričam!'Ima tako mnogo starih le­gendi da čovek i poired najlbolje volje ne može razdvojiti iistimi od laži.

tz

U međuivremenu su sjahali i rasedlali koeae. '■— Ti si već dvaput bio ovde — promrmloa Zapadnjak. —

Slučajno ili iz radoznalosti?— Slučajno — zabrunda Carli. — Mene zlato uojJište ne ki-

teresuje. Dovolj'no ml je orno što im am za živOit.

Njegov pogled potaj'no pono.vo kliznu po Rorudinoim teAu, či­ji su se O'blici jasno raspoiznavali u teanoj jahaćoj odeći. Ona je upravo prišla voidi, sela kraj nje i iziula čizme da bd. u vodii ras«- hladila stapala.

Ali, sedela je tako samo tieko-liko minuta. Onda je ianeinada, prilično naglo ustala i počela da svlači odeću.

Ovaj put joij prisiuistvo dvoje muškaraca uoj^te mio« sme­talo. Ponašala se kao nikad dosada i bez žeiiitranija poikaiz;aia je svoje savršeno telo sa svih strana.

Carlijeve oči zasijaše. Dah mu postade malo utezan.

— Jednog idana biće moija ,— reče uslbuđeino Zajpadinjaku.

— Zau'Vek? — uipita Sejn suvo. — Oonida ćeš abesiti sebi sa­svim lep teret ma vrat. Ona ne zavređuje mušlkairca kao što si U.

— To se tek mo<ra pokazati.

— Moiraćeš je vezati u lance. Pri prvoij zgodinoj prilici bi zbrisala . . . I za.-'ito uopšte nisi već nešto pakušao bod nje? Muš­karac mora prvi da počne.

— Dogod si ti u blizini, nemam nikafcve Šanse.

Apač-Carli je to izgovorio s izvesnom doaoim gorčine. Onda se naglo okrenuo ka svom konju i abinuo imu đem.

Sej,nu u toku jahanja nije promakao da se sa CarMjem abiva neka promena. Između njih kao da je vladala meka tidia oiaipe- tost, koja je iz dana u dan rasla.

Mogao je da razume Carlija. Taj čovek mora da se osećao kao autsaijder. Kao neko ko 0‘vde zapravo ne pripada. Svakimi svojim čulom želeo je Rondu Magins, a ova je bila udalijena od lajega koliko Zemlja od Meseca.

Oči'gledno je stekao kompleks i mošda ga je zibog toga gri­zao iznutra tihi bes na Zapadnjaka.

Sejn je to jasno osećao. I osećao je da će ta napetost sve visše rasti dok jednog dana ne eksplodira.

Ali, on niije mogao ništa protiv toiga da učiini. Naveče, kada su načiinili logor, Ronda se zavukla ood Zaipadm.jakovo ćebe, kao da je to samo po sebi razumljivo. Želela ga je, i on nije video načina da se o-dupre njenom zavođenju. Ipak je i on bio norma­lan muškarac sa prirodinim nagOinima. A osim toga, žene su mu uvek bile slaba tačka. Njemu bi bilo užasno teško da odlbije že­nu kao što je Ronda Magins.

■»

•k-k-k s B J N -k ir*

— Carli može još da se predomisli ako ti tako nastaviš — reče joj tiho. — Takvom iskušenjfu ne može da odoJa ni naogaiči karakter.

Ona se nasmeja zadovoljno.— Da, pa? Sta onda, amigo?— Ti si se već jednom njemu oibećala.— Ja mogu i da promenlim svoje mišljenje. Imaž li šta pro­

tiv?Pitala je to tonom koji mu se nije dopao. Sta to ta mačka

sebi opet zami.ilja? Nešto s njom nije bilo u redu. Ona je sve činila samo iz puke raSunice, i izgledalo je kao da nikaid ne po­kazuje svoja O'Sećanja.

Ustao je i prišao vodi. Došla je za njim; Naga. Zapl|j>usnu/La je telo vodom.

Sejn obrisa dlanom kapljice vode sa ndene bele kože.

— Sejne, dragi — reče Ronda strasno — zar si odjednom

liju/bomoran na Carlija? ,

Nasmešio se.

— Ljubomora? Sta je to?

— Ah ti! Ti uopšte nisi takav! Ja sam poznavala mnoge muškarce. Svi su u osnovi bili isti. Ni ti ne bi predistavljao nika­kav izuzetak ako bi se tako ponašao.

Obavila mu je ruke oko vrata i poljubila ga. Kad .su se ko­načno odvojili opazi Sejn kako ih Apač-Carli posmatra užarenih očiju.

— Obuci se — reče Sejn Rondi. — Bolje će biti.

— Dakle, ipak si ljubomoran — zaključila je.

— Shvati to kako hoćeš, Ne želim samo da se-Carli još pre­domisli, Za to još nije pravo vreme. Nije nam potrebna nikafcva međusobna svađa.

Gledala ga je zamišljeno.

— Da — promrmlja onda polako. — Možda si u pravu, , Sejne. Ipak, treba pre svega da mislimo na blago. Sve ostalo doći će posle samo po sebi.

Polazeći na spavanje nije se Ronda kao obično dosad, sklupčala uz Zapadnjaka. Ali, to njega nije uznemiravalo. Ni.su bili venčani. i mogla je đa radi Sta hoće.

Zatvorio je oči i odmah zaspao. Posedovao je tu osobinu da je mogao odmah da se opusti i potone u sa.n. ne misleći ni na šta.

U blizini male vatre čučao je Apač-Carli, koji je preuzeo na »ebe da stražari prvu polovinu noći

Ronda mu se privukla tiho.

94

★★★ S E J N -k'k'k

— Carli — prošaiptala je — žao mi je što sam dosad bila takva prema tebi. Uvek sam te smatrala prljavim, neuglediniitn. divljakom, ali, to je bila greška. U, međuvremenu sam opazila da se svaikoig dana dvaput pereš i polažeš na čistoću. To mi se kod muškairca dotpada. Da li si Ijiut na mene što sama se ponaf- šala tako ružno?

Apač-Carli se osmehnu ¡nežno.— Zašto bi trebalo da budem Ijuit, Ronda? Svaki čovek mo­

že jednom da pogreši. To se nikome ne može uizeti u zlo.Cuonula je kiraj njega i položila oklevajiuči ruku na njegovo

rame. Osećala je kako ga njena blizina uzbuiđuje.— Jesi li samo zato doišla da mi to kažeš? — U(pita je tiho— Ne — odvratila je. Onda se naginiula ka ogeimu i polaiUr-

bila ga.Apač-Carli bio je naj'više četrdeset godina i ni u kom sluča­

ju star čovek. Njen poljubac imao je za njega samo jedno zna­čenje, i on odbaci po-slednje ostatke svoje uizdržaniosti.

I učinio je oino što bi svaiki muškarac na mjegovom mestu pokušao.

Ronda Magins se samo malo oduipirala. Bido je to tetk toliko da se sačuva žanska uizidržanost.

— Ali, Carli — prošaptala je i onda se našla u ndegovom čvrstom zagrljaju.

Zapadnjaka su šumovi trgli iz srna. Otvorio je načas oči, pogledao ka vaitri i zadovoljno se nasmešio. Bilo mu je drago zbog Carlija. Zašto i on ne bi malo uživao? Ionako je dugo na to čekao.

— Samo zato sam s tobom jahao. Ronda — začuo je Carli- jev tihi glas. — Samo w. tog razloga. Ja te volim. Već mesecima čeznem za tobom. Od dana kada sam te prvi put u Peredajziu ugledao. Kad si mi poslala poruku da želiš moju pomoć, počeo sam da se nadam. I onda je došlo ono iznenađenje, kad sam te sreo u krčmi.

Uzdržani uzdasi. Onda tihi Rondim glas.— Molim te da ne pričamo sad o tome, Carli.’ Bila je to

moja greška. To sam već davno uvidela. Oh, Carli.. .

Sejn se okrenuo na drugu stranu i zatvori oči. To nije bio njegov način da bude neotesan i da jedan par u takvoj Situaciji prisluškuje.

Dok Je ponovo tonuo u san, čuo je još kako Ronda pita'f

— Kada budemo imali zlato, Carli, šta ćeš onda učiniti? Hoćeš li sa mnom otići u neki drugi kraj? Negde gde je lepše nego u ovoj diivljini bogu iza leđa?

— Meni upošte nije do zlata — odgovori Carlii. — Ja ne vo­lim ništa toliko kao s-lobodu u divlj'ini.

75

■k** S E J N-k-k-k

— Oh, Carli — šaptala je. Onda zavlada panovo tišina i Sejn zaspa.

Po izlasku sunca pojahaJi su dalje, Sejn se osećao svež i od­moran kao retko kad. U sebi je bio srećan što se sve tako do go- dilo. Ko'načno se česitito ispavao, jer ga Carli, jasno, nije budio za stražu u drugoj polovini noći.

Na Carlijevom licu bio je zadovoljan izraz. Pri sedlanju, Sej'H ga je krišom posmatrao i opazio kako se ovaj još uvek sam za sebe osmehuje. Jednom je čak zamrmljao i neku melodiGOi, koja je podsećala na jednu staru Ij'ubavnu pesrou..

I Roinda bi se osimehniula s vremena na vreme, ali, samo onda kad je vero'vala da je neko od njenih pratilaca posmatra^ ili, kad bi pogledala Carlija. Bilo je očigledno da želi da odobro­volji oba partnera. Ali, kada bi joj se čovek moigao zagledati u dušu, video bi kao i ranije njenu zmijsku hladnoću.

Sejn je mislio na svoj način o toj ženi. Bio je siguran da već smišlja plan kako da celo blago zadrži za sebe.

Ako ga uopšte steknu!

Troijka je odsada sasvim malo međuisobno raz;gO‘vairala. Me­đu njima se raširila tiha napetost. Bila je to groznica koja je hvatala svakog ko je bio u lovu za žu'tim metalo.m.

Kod Ronde zapravo. Sejn i Carli bili su napregnuti na drugi način. Njiima je bilo važnije pitanje da li će uoipšte nešto naći, ili celo ovo jahanje nije imalo smisla.

Prešli su preko Manituiovih brda i jedan sat kasnije ušli u „Kapiju velike sreće.” Ovde su, jasno, morali da jašu jedno za drugim. Carli je bio na čelu, onda Ronda i na kra,j'u Sejn.

Ovde dole je bilo sa.'svim mračno. Nijedan sunčev zrak nije dopirao dotle. Visoko iznad njihovih glava video se uzan komad plavog neba.

Uski prolaz bio je dugačak oko pola milje. Onda se naglo proširio i pred njima je bio novi, još suroviji kanjon.

— To je to reče Carli i zaustavi konja. — ,,Kanjon jeze.” Ništa nije gO'ri od ostalih kanjona. Bez vode, bez trave, bez drve­ća, Ovde bi čovek mogao potpuno da pregladni. Nema čak ni miševa, ni zmija.

Zmije, pomisli Zapadnjak. Jedna ipak ima.

Pogledao je pri tom u Rondu. Sedela ie nekako na,pregnuto11 sedlu, glava joj je bila isnružena unapred, a nozdrve su joj drhtale, kao da je već osećala neki tajanstveni miris.

Apač-Carli ispruži ruku. 1

»

— Još dve milje. Iza mesta gde kanjon savija na zapad. Ta­mo se nalaze pećine.

— Gnda jaSimo! — procedi Ronda požudno.Po>terala je konja i stavila se na čelo kolone.Apač-Carli pojaba još brže, dok je nije sustigao. Onda joj je

nešto rekao, i odmah su živo tinje poêle sporije. Sej-n se držao pozadi i smeškao setoi. u bradu.

„Dolina jeze.”Zašto su je Apači tako nazvali? Sva imdijanska plemena vo-

lela su takve 'vrste opisa, ali, nikada nisu ništa nazvali bez raz­loga. Uvek je morao poiSto<jati neki povod.

Sta bi u oyom sluičaju moglo biti?Nije bio skeptičan što se tiče blaga. On je dobro poznavao

Ejba Namaru. Stari'momak nije bio nikakav brbljivac, nikakva sanjalica, niti kakav šaljivdžija,

Mo'ra da je zaista nešto našao. Činjenica da je u Lordsberga plaćao komadićima zlata sama po sebi je to doka,zivala.

Napetost je rasla. But do mesta koje je naznačio Apač-Cair­li otegao se u beskraij.

I onda siu konačno bili na cilju. Zaustavili su se u pod­nožju jedne strme, teško prohodne i kamenjem prekrivene padine i ugledali posviuda tamne otvore koji su izgledali kao ulazi u pećine.

— Jedna od ovih jeste — objasni Apač-Carli, — Ima mnogo pećina, i ja sam pre više godina bio u jednoj od njih. Ali, ona nije voidila daHje u brdo kao Sto je tvrdio Ñamara. Moiraćemo celu padinu sistematsiki da pretražimo.

— Zar na skici nema nikakav tačniji opis? — upita Za­padnjak.

Carli nabra čelo.

—- Čekaj malo! Da, naravno! Sad mi je to ponovo palo na pamet. Dva posebno izreckana vrha. Tamo! Tamo gofe! Pod nji­ma mora da leži pećina. Hoćeš li da potražiš, Šejne? Ja ću osta­ti sa Rondom kod konja. Važi?

Sejn klimnu glavom i krenu. Peške. Iz početka nije izgle­dalo kao da gore ima neki uspon za konja. Ali, kada se pod­setio na to šta je Ejb Na.mara ispričao, uvideo je da je ipak morala postojati mogućnost da se konj povede gore. Jer, oče­vidno je stari traper zajedno sa svojim konjem našao go<re sklo­nište Oid snežne oluje.

Uspon je bio mnogo lakši nego što je odo'zdo izgledalo. Ov­de je čovek zaista mogao da povede konja i to je bilo dobro.

Sad je i Sejna zgrabila tragačka groznica. Stigao je do pe­ćine i ušao u nju. Išao je dok mu tama potpuno nije zaMoniila vidik. Hladna promaja duvala je ka njeraiU.

n

ie-k-ir S E J N'k'k'k-

To je bez sumnje bila prava pećina. Negde u unutrašnjosti brda mora da se nalazilo legendarno blago.

Da bi proverio stvar do kraja, Sejn je savio šake oiko usta i iisipustio iglasan krik. Glais se izgubio u unutraišnjosti brda i vra­tio oidmah u mnogoistrukim tajanstvenim odjecima.

Zapadnjak se vrati ka izlazu. Mahnuo je Rondi i Carliju i povikao da se popnu.

Oboje su hteli da odmah krenu peške ali je Sejn dodao.— Povedite i- životinje sa sobom! Ovde gore ima dovolj'no

mesta.Carli uhvati povodac svoiga kn nja i tovarnog grla. Ostale ži­

votinje pođoše same za njima. Ronda se više nije brinula o svojoj koibili. Zurila se da što pre stigne gore. Gonila je njena pohlepa.

Sejin je imao dobar pregled doline i o'kružio je pogledom. Mislio je na Pembroukoviu hordu i na Apače. Manje na Žuto Pero nego na Crnoig Jastreba.

Naširoko i nadaleko nije bilo ničeg sumnjivog. Dolina i ste- novite padine bile su kao izumrle. Niigde nije bilo ni traga živo­ta.

Uprko'S svemu, Sejn je imao neki neprijatan O’Sećaj. A nje­

gov razuim m u je govOTio da joiš ni izidaJeka nije sve prošlo.

Nešto zlolioibno je ležalo u vaaduhu. Njegov instinkt mu je slao snažna upozorenja.

Ronda mu se približi zadihano. Lice joj je bilo zajapureno od U'ahU'đenja i napora.

— Jesi li već videO', Sejne?

; — Sta?— Sta .. . šta! —- frknula je. — Zlato, naravno! Blago. Ah, ti

me iizbezumljiuješ, mister! Od tvoje proklete hladnokrvnosti ću pošašaviti,..

Pojiurila je kraj njega u pećinu, a Sejn je pratio pogledom, cereći se i vrteći glavom.

, — Kako čovek može biti lud u svojoj pohlepi — promrmlja pred .sebe, čekajući da se Carli sa životinjama popne ('•o njega.

— I? — upita Apač-Carli nemarno. — Sta ti misliš o celo-j toj stvari, amigo? Veruješ li da ćemo tamo unutra naći blago?

Sejn sleže ramenima.

— To moramo sačekati —: promrmlja. — Jedno je samo sigurno, moramo požuriti. Jer, ako nas ovde Pembrouk ili neko drugi priklješti, naći ćemo se u mišolovki. Onda za nas neće više biti uzmaka.

— Svejedno! — zabrunda Caxli. — Za Rondu ču to.riziko- vati. . .

78

inSr* SEJN ★★★

Jednog za dmgim, uivedoše konje u pećinu. Iz tame su do­pirali nesigurni koraci žene.

— Poti'ebne su nam baklje — rekla je uzbuđeno. — Umutra je mraSno kao u rojgu. A pećina kao da uopšte nema kraja, Haj'de, požurite! Moramo da se trudimo da što pre uđemo i što brže odavde nestanemo!

Oba muš'karca ostala su potpuno mirna. Nisu dozvolili da ih Ronda izbaci iz takta. Prvo su rasedlali koin.je i oslobodili to- var-ne životinje njihO'VO'g teškog tereta.

Ronda je požurivala muškarce. Biila je toliko uzbuđena da ni trenuitka nije mogla mimo stajati. A opuštenofit njenih partnera još je više izluđivala.

Onda je Sejnu prckipelo.— Može,š da ideš napred, bebi — reće suvo. — Evo! Ovd9

je baklja. Zapali je i pooni da tragaš. Nemoj samo grditi nas ako ne nađeš put nazad.

— Hoćeš li tinie <la kažeš da je oipasno?— Po m-Oni jeste.Sejn ponovo potonu u ćutanje i nastavi sa Carlijem da vr­

ši potrebne pripreme.

Pre svog po-laska u unutrašnjost, mislili su na sve. Spremili su baklje, petrolejke, konoipce za .spuštanje, krede za obeleža- vanje puta kroz labirinte hodnika, koji su ih sigurno ovde oče­kivali. Mislili su pri tom i na toplu odeću. Obo.ji.ca su iz i.sikus>tva znali da u unutrašnjosti brda ume da bude prokleto hladno.

Tek ka.d,.siu završili sve pripreme i vezaJi konje, krenuli sa na put.

Bio je to široko razgranat la.virint pećina, niskih, okana i zasvođenih dvorana ko.je »u poidseeale na un.uitra5iijo.st crkava. Kao .u.bvare iz .nekog dalekog sveta, po.jiavljivali su se veći i ma- nj'i stalaktiti i stal:?.?;miti, ko.ji su stvarali neob:i6ne .prizo-re.

Sejn se u sebi već bio pripremio na dugo'trajno tra.ganje, ali, već nakon dva časa bi'li su na cilju.

Pod jednim velikim svodo.m koji se prelivao u raznim bo­jama, ležalo je pred njiho'vim zapanjenim očinja jezero, čija-'se povr.šina s.vetlucala kao smaragd.

Stali su i zaustavili dah. Bio je to po.gl©d koji Seij.n niikada neće zaboraviti.

Duboka, sablasna tišina oko njih. Ni .najmanji talasić na ze- lenka.stoj površini vode u kojoj se ogle.di.la treperava svetlost baklji.

79

N E D E U N I LIST N O V IN SK O G FOR M ATA

Z A ČITAOCE SVIH UZRASTA

S V A K O G ČETVRTKA

•

VASI OMILJENI STRIP JUNACI REDOVNI SU GOSTI NA

STRANICAMA SPUNK NOVOSTI

TARZAN, M ODESTI BLEJZ, BEN BOLT,

RIP KIRBI, SREBRNI LETAČ. D2EF HOK ,

HULK, IZNOGUD , P O P A J i DRUGI

RAZNI PRILOZI POSVEČENI DEVETOJ

UM ETNOSTI, ZANIMLJIVOSTI IZ ZEM LJE

I SVETA, POPAJEVA Š K OLA CRTANJA I IZUZETNO ZANIMLJIV FELJTON BERLICA

I M URA „D O G A Đ A J U R O ZV ELU "

— To mora da je jezero o komé je govorio Ejb — primeti Zapadnjak. To je bio prvi ljudski glas u podzemncg tišini, a tajglas viisokog Zapadnjaka bio je neobično zvonak.

— Da — -dahtala je Ronda. — Nema nikakve Alizlato. Gde je blago? Možemo li ga videti?

Iznenada je jumula napred i stala tik pred kamenitom ivi com jezera. Nagnula se, spustila baklj.u, ali, na taj naSin nije zapravo mogla ništa da vidi. Bistra voda se zrcalila i svetio je zaslepljivalo.

Muškarci onda zadenuše baklje u niše u stenama, i uzeše svetiljke koje su im visile na opasačima. v -■

— Sad sam i ja već radoznao — progunđa Carli, dok je pa­lio svoju svetilj'ku. — No, sada ćemo videti.

— Ništa! — zakrešta Ronda. — Ovde se U'Opšte ne vidi ni­šta.

— To ipak nije moguće — prijmeti Zapadnjak i priđe obali podzemnog jezera.

Obojica muškaraca počeše sa sistematskom pretragórq. Nji­hovi pokreti nisu odavali ni najmanju pohlepu. Sej'n je držao svetilj'ku, tako da svetlost pada na vodu sa strane, đa se ne bi

odbiijaJa direktno O'd površine.

Minuti su proticali. Ronda je stajala s bakljom još uvek- na

istom piestu i napregnuto posmatrala pokrete muškaraca.

Iznenada, Zapadnjak stade.

On je nešto otkrio.

Klekao je, stavio svetiljku na ivicu stene i poslao u bistru,

ledenu vodu.

Ronda pusti neobičan, zvonki krik i potrča ka njemu.^Bak­

lja se razgorevala na promaji. Prskale su varnice i padale u vo­

du.

— Imaš li šta, Sejme?

On se polako ispravi. U rukama je držao nekoliko malih

grumenova zlata. Proveravajući ih, prineo ih je svetlljci.-

— Da — reče mirno. — Nema sumnje. To je zlato!

Ronda kribnu histerično. Njen Smeh je zvučao sablasno u

podzemnoj dvorani.

— Zlato! Zlato! To je zlato!

S Seja 37 81

'k'k'kSEJNif'k'k

J$dtio®tav«o je pustila đa baklja padne. Kiša varnica prs­kala je iznad vode. Pohlepnim pokretom otela je Sejnu grumen- ¿iće iz šaka i prinela iih tik do očiju.

Pri tom je skakala kao luda u mestu i stalno, u divljoj hi- iteriji ponavljala jednu jedinu reč.

— Zlato!

Sejo je ostao spolja miran. Ali, i njega je uhvatila zlatna groznica. Nije biio sumnje: u tom podzemnom jezeru ležalo je ^lato. Možda čak i nemerljivo bogatstvo.

Ali, koliko je duboko bilo jezero? Da li možda čak toliko tia ga je nemoguća sa njegovog dna izvući to bogatstvo?

Rondu je prva histerija prošla. Sada je stajala kao okame­njena.

— Ja sam bogata—- prošaptala je. — Sada sam bogata...

Sejn se smeškao mirno.

— Zar ai već tako sigurna? — upiita je. — Covek ne treba đa ocfenjuje dan pre večeri. To je stara mudrost na koju uvek treba misliti. I ti takođe, bebi.

— Ne zovi me stalno „bebi” — frknula je. — Nije mi to 4rago! Hajde da sada dalje tražimo! Moramo to da radimo sis­tematski. Hajde, na posao., ljudi!

Njeno diržanje kao da se promenilo u magnovenju. Kao da Be već osećala kao velika kraljica.

' Samo polako! — odvrati Zapadnjak, — Sada ću prvo dapotražim }5ližu okolinu. Možda nije sve blago sahranjeno u je­zeru. Moglo bi biti da je većina zlata sakrivena u okolnim ni­šama i jamama.

Okrenuo je fitilj svetiljke dok se nije ugasila. Onda je po­novo uzeo jednu od zadanutih baklji.

— Tačno, amigo — začuo je i?,a sebe Carlijev glas. — Sa beskorisnom žurbom nećemo stići dalje. Pomoći ću u traganju. Preuami onu stranu. Ja' ću tražiti ovuda, zdesna.

Otkoračali su različitim pravci-ma odatle, osvetljavali svaku n i ^ i jamu, gledajući posvuda gde su slutili da bi nešto moglo biti.

Ronda Magins kidala je na obali jezera. Nasletpo je ura-

¡ajala ruke -u vodu. S vremena na vreme bi kriknula kad bi opet

našla grumenčić zlata.

Sej.n je mir.no tragao dalje. Strmi, kameniti zidovi pribli­

-k'k'k SE JN-k-k-k

žavali su se obali jezera. Preko jedne uske hridi kretao se ka drugoj strani jezera, gde je, kako je ii gledalo, jedan navi tamai hodnik vod'io dalje u brdo.

Svetlost baklje igrala je po raznobojnim zidovima. Zadah memle dolazio je Sejnu u susret. Dosada nije niišta otkrio, i već je skoro izgubio nadu da će išta i otkriti.

Onda se iznenada ukočio u mestu. I nehotice je zadržaodah.

Jeziva, fasciinirajuća slika pimžila se pred njegovim očima kada je svetlost baklje pala u otvor s ove strane jezera.

On je baš mnogo toga doživeo i video, ali, ovako neStb jošne.

Bledi kosturi ležali su posvuda. Lj.udiskd kosturi. Lobanje su se cerile na njega. Iz rebara jednog grudnog koša virila je drška st&rog noža. Jedan skelet bio je naslonjen uz stenoviiti zid u s6t»3Ćem položaju, a na slepoočnici mu se videlo kružna ru­pa. U koščatoj ruci ležala je drška starog španskog pištolja kre- menjaka.

Videlo se i ostalo staro oružje: helebarde. mačevi i saiblje,teške muskete i arkebuze. Nekoliko skeleta nosilo je joiš gvozde­ni Oklop na grudima u kome su umrld. Jedan je zadržao čak i šlem.

Šta se to moralo ovde odigrati pre nekoliko stotina godina!

Da li će ikada iko to saznati?

Počeo je da šara bakljom. Pogled mu pade na poplesnivilu knjigu. Oprezno je podigao. Korice su bile od kože i oduprle su se zubu vremena.

Visoki Zapadnjak kleče. Položio je knjigu pred sebe i oprez­no je otvorio.

Na prvi pogled je raspoznao da je to bila španska bibliaa. Čvrst pregament se neobično dobro održao, ali šu slova već biia jako izbledela.

Prve prazne listove je neko upotrebio da bi neSto zapisao. Sejin je zurio u nepoznat rukopis. Pcdsetio se na svcja školova­nje, na umetnički iskićena latinička slova, koja je video u.,,ovoj staroj knjizi.

Uspelo m>u je da odgonetne prva slova zapisa. ■ Dozvao ja maštu u pomoć i počeo da sklapa prve reči. Spanske reči, koje danas jedva da je još ko koristio, ali čiji je smisao odgonetao po njihovom koprenu-

8S

★★★Š E J N ★★★

Ukoliko nšje grešio pri odgonetanju, bio je to zapis iz jtuila 1544.. Verovao je da raspoznaje reči koje su ličile na „glaci” — „d'ifvliji neznalbošci” — „đavo” — „nema više nade” — „iisMijiUj- čeno.”

'. Parčići reči.. Odlomci rečenica koji su priča® užasnu priičfu.

Za Sejtna nije bilo nikakve dvojbe. Stara legenda Apača! NiSta Tiilau iamislili! „Dolina jeze” nosila je s pravom svoje iime. U oivoj puotiinji odigrala se pre više od tri stotine godina užasna idrama.

Pokiuišao je da o¡d)gonetne i dalje reči. Vreme je letelo. Pred i^egovim duhovnim očiima stvarala se slika davno proihu'jalih vremena. Odred špamskiih vojnika u .potrazi za zlatom i drugim bogatsitrvima. Onda klopka. Okruženi od Indijanaca. Beiktsvo sa plenom u jedrau pećinu. Ogorčene borbe. Opkoljavanje. Nikakve šanse za proiboj. I ¡na kraju uižasna smirit od gladi kojiu su po­neki izbegli samouibistvom.

Samio je tako moiglo biti. Njihov plen su potopili u tpođlzean- »p jezero. A Indijanci su odiuisitali da prodru još jednom u brdo mrtvih. Po injihovom verovanjiu naselio se tu njihov duh i sve- ifcio se za to što je (počinjeno.

Sejn luze bübliijiu kao .neprocenjivu vrednost. Hteo je da je ponese sa soibom. .Ako ikada izađe odavde, predaće knjigu ocu Anitoniju Sailvaitoru .u staroj misiji u Tumaikakori, gde je živeo i strasno proučavao stara dela.

Polako se izvukao iiz istenoviite odaje. Još jednom je svetlost baklije kliznula dršćući ipreko kostura i zelenom patinom prekri­venog oružja i oklopa. Onda se, odahnuvši, našao na slobodnom prostoru. Naravno ne pod slobodnim nebom, nego ipod širolkim svodom podzemne galerije.

Na drutgoj strani, još uvek je Mečala Romda u svojoj neuga­sivoj žeđi za zlatom. Iza nje pojavio se Apač-Carli sa bakljomi, povikao.

— Jesi 11 Sta otkrio, amigo?

■ — Da. ^

Ronda skoči kao oparena.

— Sta, Seijne? Je li mnogo? Veliko Mago?

— Možeš i sama da pogledaš — uizvrati Zapadnjalk. — Ta­

jno leže kosti mrtvih.

Upuitio se preko uskog spruda na povratak. Stigavâi oino

★★★Š E J N ★★★

divoje, pažlji'vo je položio staru bibliju, da je ne bi frštetio jo5 vi“- še.

— Sta je to? — upita Carli.

— Knjiiga — frknu Roinda prezrivo. — To bar vidiš. Stara> bezvredna bnjiga.

Sejn se nije trudio da joj dokaže suprotno. Ona to očigledno ne bi raz'umela. Carli je, naprotiv, bio jako radoznao.

— Jesi li iz nje šta izvukao, partneru?

— Da — odvrati Sejn, i onda im ukratko ispriča šta mu se činilo važno i interesantno. — Zlato su potopili u jezero — zaključi.

— Onda izvuicimo ga! — kriknu Ronda.

— Ukoliko buide išlo — progunđa Sejn kome je ženina ne- zajažljivost već pomalo išla na živce.

— A zašto ne bi išlo? — prosiktala je.

Umesto Sejina, odgo'vori Apač-Carli. Osetio je da se Zapad­njak razbesneo.

— Voda bi mogla da bude preduboka. Sta misliš ti, Sejne? Hoćemo li da poteušamo?

Ovaj sleže ramenima.

— Sto se mene tiče, Carli.. .

XI

Voda je bila tako hladna da su se udovi odmah kočili I svaki pokret je iziskivao ogroman napor.

Muškarci bi izdržali samo po nekoliko minuta. Onda bi se penjali na obalu i trljali naga tela ćebadima da bi se ugrejali.

Ali, taj veliki napor se isplatio. Zlato je zaista ležalo na dva metra dutoine u ledenoj vodi. Većinom su to bili grumenovi, ali bilo je i starih španskih zlatnih pezosa sa likom cara Karla. I različitog nakita, kao što su narukvice, šnale i lančić od srebra

iii zlata.

S druige strane, nije toga bilo toliko, koliko je mislio Ejb-

Ñamara. Po Sejnovoj proceni, moglo je toga biti u vrednosti

{»

S e j n -kirir

dvesta iili čak trista hiljada dolara, ako uispeju sve da iizTOfcu, Ali, ni to nije bilo za preziranje.

■ Caso-vi su prolazili. Sejn i Carli su se smenjivali, vračali se gore i izlazili pred pećinu da se oigreju na vrelom suncu i pri­kupe novu snagu, ij međuvremenu su se zagrevali i po gutljajem viiskija.

' 2ena je dotle gomilala blago na jednom čebetu. Većinu vre­mena je čučala tamo, i u njenim očima je svetlucala pohlepa. Ponašala se već kao jedina vlasnica tog blaga.

Obojici muškaraca podarila bi s vremena na vreme samo po milostiv O'smeh.

I tu i tamo bi zapitala.

— Koliko još? Sta mislite, s ikakvom sumom možemo rafra- naiti?

Kada je opet jednom postavila to pitanje, Sejn odgovori is­kreno.

— Izgleda da smo pri kraj'U. Mnogo se više neće .naći. Boni- ću još dvaput-triput. Onda se predajem. Besmisleno je dalje se naprezati.

— No, .nemam ništa pro.tiv — nasmešila ise. —■ Ovo što ovde leži ta.kođe nije loše. S tim se može ugodno provesti život.

Biće oko trista hiljada — promrmlja Zapadnjak, dok se ponovo umatao u ćebe da bi zagrejao proimrzlo telo. — Znači, za,svaiko.g po sto hiiljada.

Napravili, je začuđeno lice.

— Za svakog? — upitala je gazdinski. — Kako to treba da «■hvatim?

—- Braća Namari jedan deo objasni Sejn. — Druga tre­ćina pripada tebi, a treća Carlij.u i meni.

— Dobro *- naamešila .se. — S tim se slažem.

Carli upravo izroni i iznese malu zlatnu šipku i dve srebrne narukvice, bacivši ih nemarno na go.milu, i nabacivši odmah ćebe preko ramena,

— Idem još malo gore da se ogrejem — reče i ode odatle. Uzeo je jednu goruću bS'kla'U iz niše 1 još, načas zastao. — Veru­jem da uskoro neće imati više nikakvog smisla — .primeti. —

Hoćeš li jO'S jednom da poikušaš, Sej.ne?

Zaipadnjak klimnu glavo-m.

— Posledmji put. Onda će i meni biti preko glave.

Carli se izgubi. Sejn je sačekao još nekoliko minuta, popi® g-utljaj vi'Sikiija i zbacio ćebe sa tela. Otezao je da joS si<“đe u ledenu vodu. i zaroni do dna, ali, ipak Je bio voljim dst jiiSjednom podnese ovo miučenje.

Naglo je kliznuo u dubinu. Stigao je do glatkog gteno'vito« dna. Plivao je tu i tamo. Tragao je u polutami ponovo za svet» lucaviim predmetima.

Četiri zlatna novčića bila su sav njegov plen. Ostao je .iako du'go dole i zadihano je kaSljao kad je skočio preko stencivite ivice na s.uvo.

Hteo je što je pre moguće da se dokopa svoig ćebeta, 1 u sle­dećem trenutku stao kao skamenjen.

Ronda Magins je držala svoj ,,smit i vesom” u ruci. Ledeno se smeškala i vrtela ipreko'mo glavom.

— Kakva si ti ipak budala, Sejne — rekla je nežno. — Z9ie si zaiista po^verovao da ću ikada deliti s f;obom? Ja neću deliti

ni sa kim. Ni s tobom ini sa kim drugim.

— Zlatna mačka! — pomislio je.

Zaista je s „pravom nosila to ime. Bila Je pohlapna, neza**

sitna mačka, neinilosrdna »ver.

— A Carli? — upitao Je.

— On će kasnije doći na red — osmehnula se. Potreba«

mi je još neko vreme. Naime, dotle dok me ne lavuče-iz indiiian-

skog područja. Tada će i on doći na red, glupa glava.

Šejn oseti straSnii hladnoću. Bilo je to go-re od smrtne pret-

nje iz Roinidinog revolvera. Cvokoćuići zubima, stajao je na Ivici

jezera i teSko mu je bilo da misli jasno.

— Sad razumem sve — reče dršćući. — Zbog toga si se pro­

šle noći prepustila njemu. Sta ćoS mu ispričati kada me ustreliš?

— Reći ću mu da si me napao. Da si hteo celo blago za sebe.

On će m>i verovati, Sejne. Ljubav ga je učinila sleplm.

Podigla je malo revolver. Oči su joij sevmule. Sejm Je shvatio

da će pucati. Za njega je postojala još samo Jedina malena nada.

Jedna mala šansa.

U divljem, očajni&ko’m skoku bacio sf unazad. U-gledao 1«

87

'k'k'k S e j n k 'k 'k

blesak i osetio smrtom.'asni dah metka na isvom telu, a onda ga je ,voda, uz 'bučan pljesak, progutala.

I pod vodom još je u njegovim ušima odjekivao prasak pu- m ja i kao iz velike daljine,' čuo je minogostruke odjeke, koji su se odbijali od svoda.

Sada je već morao da mdahne. Ali, imao je malo vremena da ¡napuni vazduhom pluća. U deliću sekunde morao je i da is­koči i ponovo da zai'oni.

Nema više vaaduha! I ta hladnoća!

Morao je gore. Neće emeti dugo ni da ostane u ovoj ledari mače će se sav udirveniti.

Isikočio je iznad povr'šine ra:;sjapli enrh usta.

Kraj ivice jezera ugledao je obris žene. Smejala se, držeći revolver u Tuci.

Plamen sevnu ka Zaipadnjaiku. Tik kraj njegove glave udari ikugla i poidiiže istub ivode.

Ponovo je zaronio. Začuo je još dva pridušena puonga.

Sta Ibi mogao da učini?

Postoijala ije samo jedna .mogućnost. Morao je provocirati da piuca dalje. Tri metka je već ispalila. Još triput može .. . Ne, po- grešio je. Već je četiri puta opalila. Zašto se zabunio?

Da li .mu je ledena voda obamrla mozak? Ili s.u ga napori proteklih časova suviše iscrpli, pa više ne mO'že na uobičajeni način da .razmišlja?

Još dva metka, pomiisili.

Oseitio je da m>u reakcije naglo popuštajiu. U ov-oo hladnoći

Saidržače jioš majiviše pet minuta. Onda će morati da popusti. Mo­

žda će oinlda ibiti srećan ikad iga smrtonosna kugla dokači.

Smrtomosna kugla?

U mjemu se odjednom .ra®gorela .nova volja za životom.

Ponovo je iizašao ma površinu. I opazio ženu .dok još nije

«asvim iza'onio.

Kakva prevejama beštija!

Mislila je na sve.

Stajala je na ivici vode i držala „karabin” sa kiratkom cevi.

iiBi'lo je gadno. Možda je .nekim 'taanim nači«i.O(m uspevala đa mu

N E D E U N I LIST N O V IN SK OG FOR M ATA

Z A ČITAOČE SVIH UZRASTA

S V A K O G ČETVRTKA

•VASI OMILJENI STRIP JUNACI

REDOVNI SU GOSTI NA STRANICAMA SPUNK NOVOSTI

TARZAN , M ODESTI BLEJZ, BEN BOLT, RIP KIRBI. SREBRNI LETAC, DŽEF HOK ,

HULK, IZNOGUD. POPAJ I DRUGI

RAZNI PRILOZI POSVEĆENI DEVETOJ

UM ETNOSTI, ZANIMLJIVOSTI IZ ZEM LJE i SVETA, POPAJEVA ŠKOLA CRTANJA

I IZUZETNO ZANIMLJIV FELJTON BERLICA

I M U RA „D O G A Đ A J U R O ZV E LU ”

iririr Š E J N * * *

čita misli. Tako nešto se događa. On to nije danas doiživeo prvi

put. A Ronda je i izgledala tako kao da poseduje sedmo čulo.

Dva pucnja prasnu-še, i Šejn vironi ponovo u dubinu.

Nebesa! Koliko će još dugo moći izdržati? Bilo je to ne-

lj:udsko mučenje. Hladnoća ga je sekla do kostiju, usporavala

mu puls, i kočila udove.

Koliko je već bio dole? Dva minuta, tri ili četiri? Izgledalo

mu je kao večnost.

Onda ponovo ta žeđ za vazduhom, I s tim nesavladiva pa­

nika. Jo5 nikad se Sejn nije osećao tako prepuštenim na milost

i nemilost. Izgledalo mu je kao da je u nekom drugom, stranom

Svetu.

Sasvim po dnu, vukao se ka ivici na kojoj je stajala Ronda

sa svojom puškom. Jedna jedina očajnička misao vladala je nji­

me. Hteo je munjevito da izroni i da je zgrabi za noge. Onda

brz trzaj i ona će biti u vodi.

U oisnovi, bila je to bezumna nada. Sve bi to trajalo siuviSe

dugo. Potrebna mu je bila cela sekunda da sve učini što je za­

mislio. Da se pojavi izvan vode, orijentire se, udahne vazduh

i Zigrabi je.

Cim iie njegovo telo pojavi iznad površine, profcleta mačka

ie pucati. A cilj će joj biti u neposrednoj blizini. Neće čak mo­

rati ni da nišani.

Sejn ipak pođe gore. Morao je to da učini, ili da se udavi.

Kada je promollo glavu iznad površine, nije odjeknuo na

njegovo iznenađenje nikakav pucanj.

Gde je bila Ronda?

Začuo je glasove. Bio je najmanje od deset metara udaljen

od njiji, i bili su okrenuti leđima vodi.

Ne! — kriknuo je neko. — To ne smeš. Ronda. Nikada ti

to neću dozvoliti.

Demonski se nasmejala. Kreštav glas je mnogostruko odjeki­

vao pod podzeminim svodom.

★★★SEJA/*-*-*

— Onda se pridruži njemu, ti, budalo! I tebe mogu da

uništim, ti bedni divljače!

Njenim rečima sledio je pucanj. Sa njegovim praskom izme*

šao se glasan krik Apač-Čarlija. Onda Sejn začu korake.

Žena je išla ivicom vode i trazilá ga.

Ostao je gore sve dok ga nije opazila.

Njegove ruke zgrabiše ivice stene. Hteo je da skoči i ko­

načno dokrajči tu surovu igru.

Ali, mišići ga nisu slušali. Celo telo mu je bilo ukočeno. Je­

dva je mogao da se kreće, i bio je bez snage kao da viáe nije

živ.

Ugledao je tamni otvor cevi Rondine puáke.

Nasmejala se zlobno.

— Sta je, Sejne? — upita surovo. — Ne uživaiš više? Dajem

ti tvoju šansu. Zaroni još malo! Hoćeš da te tako brzo dotoraj-■

čim? Veliki Sejn ne može više da se bori? No, no, iprijatelju mOj!

Hajde, miči se! Priredićemo još jedan lep, mali lov.

Zgrčila je kažiprst. Pucanj prasnu. Metak udari tilk krag

Sejnove glave u vodu.

Ova žena je zaista bila prava mačka. Sada je hte.la svoju

divlju, .surovu veštinu da do^vede do kraja. Žrtva treiba da se do

poslednjeg trenutka koprca. Zelela je da do kraja Uiživa u »vom

trijumfu."

Seijn se nije micao. Ruke su mu stezale brid stene.

— Ti, beštijo! — dahtao je. — Prokleta droljo! Pucaj već je­

dnom! Pošalji mi kuglu u glavu, i svrši s tim!

— Treba da plivaš, Sejne! — uzvratila je ledeno. — Plivaj

dok se ne budeš osećao kao riba. Plivaj do večnosti ti, kopile!

Po'novo kraj njega udari metak u vodu. On se nije ni trgao.

Sve više je u njemu rasla ravnodušnost. Jedva da je osećao sop-

stveno telo.

— Pa, dobro — reče Ronda surovo. — Onda ću čekati

dok . ..

Dalje .nije stigla.

-k-k-ir S E J N - k i r i r

Jedan zapanjeni izraz, pun neverice, pokazao joj se na licu.

NeSto se obmoitalo oko gOirnjeg dela njenoig tela. Laso. Bila Je

povučena i posrnula je unazad.

Puška joj je ispala iiz ruku. Krikniula je i pala na leđa.

Preko ivice stene video je Zapadnjak kako je ostala da leži.

I opazio je još nešto. Čoveka koga nilkada ovde ne bi oče­kivao. Već ga je skoro zaboravio.

Bio, je 'to Crni Ja streb. On je bacio laso.

Sada je klečao kraj Ronde i vezivao joj kratkim kožnim re­

menom ruke.

Onda priđe Zapadinjaku i naže se ka njemu.

•— Crni Jastrebe — promuca Sejn. — Imao si pravo. Sada

*mo se zaista ponovo sreli. Ako hoćeš da mi pomogneš, moraš

me izvući; Sam to neću iispeti.

Crni jastreb ga zgrabi za zglavke šaka. Snažan trzaj

i'Zaipadinjak se ponovo našao na sjuvom.

;— Dobro je da se sive oivako desilo Veliki Glasniiče Munje —

nasmeši se poglavica. — Ja sam to i slutio. Na ovaj način si

Sairod'U Apača učinio veliku uslugu. Mojim ljudima su mnoge

Btvairi potrebne. Mnogo ima gladnih u rezervatu. Ostali su skoro

potpuno; bez namirnica. Sada konačno možemo .. .

Seijn ga više nije slušao. Ukočen kao drveina figura, micao

se ka mesitu gde su stajala ćebad. Ukočenim prstima uze jedno

•a omota se.

Kao da mu je u telo bilo zabodeno na, milione igala. Ruka

ga je jedva slušala kad je posegao za bocom viskija. Prvo je is­

pio nelkoliiko gutljaja. Onda je ulio viski u šake i trljao se dok

mu koža nije počela da se žari.

Cuidio se sam sebi da je opet mogao da se miče. Desilo se

to brže nego što je mislio.

Crni Jastreb je klečao kraj Apač-Carlija. Sejn se ponovo

umotao u ćebe i prišao im.

82

★★★ S EJN ir-kir

Carli je bio živ. Slabo se oismehnuo, kad jie ugleidao part­

nera.

— Ta mačka — stenjiao je. — Ta prolkletla alatna maičika.

Ko bi to pomislio, amigo.

Roinda Magins se otimala u Svofjim vezama.

— Sejme! — povikala je kukajućL — Sta će uraditi sa

mnom?

— Zaiista bi te trebalo aidaviti kao maSku — odvrati: Za­

padnjak. — Ali, veriijem da znam nešto bodje za tebe!

—- Daj je meni! — reče Crmi Jastreb. — Ja ćsu je ukroititu

Za nekoiliko sedmica neće više biti mačka. Biće satmo još poslu­

šna kiuja! To vam obećavam.

— Dobra ideja — složi se Zapadnjak. — Polklamdiaim ti

poglavico.

Bio je u međuvremenu zabavljen time da oslobodi Ca)riliae:vitt

ranfli. Traper je bio pogođen u rame. To će pireživeitL O a je bi»

snažna priroda.

— Kako si se uopšte mašao ovde, Crni Jastrebe? — u$»Jta

Sejn poglavicu.

— To nije bilo tešiko. Ja sam vas posmaitarao i pratio san

vas. Perabroiuk i njegova horda siu, uzgred, presretniuiti od Žu­

tog Pera i oterami iiz maišeg kraja. Imaiš li joS aeiko pdttaĐi)«

Sejne?

— Da. Sta ćemo sa blagom?

. Cnni Jastreb se osmehnu.

— To je prosto. Promalazaču pripada deseti deo. Kao što .pro­

pisuje zakon belaca. Slažeš li se, Sejme?

— To ćemo udesiti. A šta pripada za moj posao?

— Prijateljstvo i zahvalnost svih Apača — smeškao se i

daljje poglavica. — Je li dovoljno?

— Neka bude tako, poglavico. A sad treba da Carlija odne-

semo napolje. Vreme je da bude malo lečen.

Carli se smeškao zadovoljno.

★ S E J W

Uvek sam znao da si pravi prijatelj, Šejne — reče. —

Na tebe se čovek može osloniti. U svakoj situaciji. Dobro je da

ima još uvek takvih Ijiudi.. .

K R A J

EDICIJA DOK HOLIDEJ VANREDAN BROJ

5 l,tDEĆA S V E S K A

SEJNBROJ 38

DZEK SLEJDPOKER SA ĐAVOLOM

I drugi jahač se sada brzo približavao, otvorivši odmah vatru.

Šejn je stajao neposredno pred njim, praznih šaka, bez ikakve šanse da se brani.

Odnekud sa strane odjeknu uzrujan glas:— Ubijte ga!

Zvučalo je kao naređenje, i Šejn je znao da će naređenje

vrlo brzo biti izvršeno . . .

izlazi 16. jula 1982.IZDAJE I ŠTAMPA NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT, 21000 NOVI SAD V. MIŠIĆA 1.