selo radoinja, opština nova varoš · 2015. 11. 10. · pla/pra studija u okviru projekta mreža...

PLA/PRA Studija u okviru projekta Mreža za podršku ruralnom razvoju

Regionalni centar za ruralni razvoj jugozapadne Srbije Područni centar Nova Varoš

Selo Radoinja, opština Nova Varoš

Autor: Slobodan Ljubojević

Jun 2008.

Mreža za podršku ruralnom razvoju – PODRUČNI CENTAR NOVA VAROŠ

Sadržaj:

POGLAVLJE 1: OPIS METODOLOGIJE................................................................................................. 3 TERMINOLOŠKO OBJAŠNJENJE PLA..............................................................................................................3 PREDMET PLA METODE ...............................................................................................................................5 SREDSTVA PLA METODE ..............................................................................................................................5 KARAKTERISTIKE PRA...................................................................................................................................6 SREDSTVA ZA SITUACIONU ANALIZU ILI PRA SREDSTVA.....................................................................................7 PLANIRANJE ...............................................................................................................................................8

POGLAVLJE 2: REZULTATI PRIMENE PLA SREDSTAVA.......................................................................... 9 PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU................................................................................................................9 U

Vizualizacija ................................................................................................................................... 9 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 10

VREMENSKA LINIJA....................................................................................................................................12 Vizualizacija ................................................................................................................................. 12 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 14

MAPA RESURSA ........................................................................................................................................16 Vizualizacija ................................................................................................................................. 16 Objašnjenje rezultata..................................................................................................................... 17

SEZONSKI KALEDAR ...................................................................................................................................18 Vizualizacija ................................................................................................................................. 18 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 19

KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA..............................................................................................21 Vizualizacija ................................................................................................................................. 21 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 21

KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU ........................................................................................22 UVizualizacija ................................................................................................................................. 22 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 23

STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJŠANJE .........................................................................................................24 Vizualizacija ................................................................................................................................. 24 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 25

POGLAVLJE 3: LIČNA KARTA SELA ................................................................................................... 26 POLJOPRIVREDNI SISTEM .................................................................................................................. 26

UVOD......................................................................................................................................................26 STOČARSKA PROIZVODNJA........................................................................................................................27

Govedarstvo................................................................................................................................ 27 Ovčarstvo..................................................................................................................................... 29 Veterinarska zaštita..................................................................................................................... 31

RATARSKO-POVRTARSKA PROIZVODNJA......................................................................................................31 Proizvodnja kabaste stočne hrane ........................................................................................... 31 Proizvodnja povrća..................................................................................................................... 31

VOĆARSTVO ............................................................................................................................................32 Proizvodnja šljive.......................................................................................................................... 32

POLJOPRIVREDNA OPREMA I MEHANIZACIJA ...............................................................................................33 Mehanizacija ............................................................................................................................... 33 Navodnjavanje ........................................................................................................................... 33

EKONOMSKI SISTEM SELA ................................................................................................................. 33 INDUSTRIJA ...............................................................................................................................................33 SEOSKI TURIZAM ........................................................................................................................................34

SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA.......................................................................................................... 34 STANOVNIŠTVO RADOINJE.........................................................................................................................34

1


INFRASTRUKTURA .......................................................................................................................................35 Saobraćaj i putevi....................................................................................................................... 35 Vodosnabdevanje i kanalizacija .............................................................................................. 36 Elektro i PTT mreža ....................................................................................................................... 36

JAVNE SLUŽBE...........................................................................................................................................36 Zdravstvena i socijalna zaštita................................................................................................... 36 Lokalna uprava ........................................................................................................................... 36 Obrazovanje................................................................................................................................ 36 Savetodavne poljoprivredne službe......................................................................................... 36 Trgovina i usluge.......................................................................................................................... 36

KULTURNI ŽIVOT U SELU...............................................................................................................................36 STATUS ŽENA U SELU...................................................................................................................................37

2


POGLAVLjE 1: Opis metodologije

Principi PLA su određeni znanjem o tome da zajednica može ući u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne uz zajedničku (članovi zajednice + PLA pomagači ili treneri) identifikaciju sadašnjeg stanja i razvojnih potencijala.Najvažniji deo identifikacije sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom stanju i način na koji ga oni razumeju. Prema principima PLA upravo je ta svest osnovna za rad na razvoju.

Terminološko objašnjenje PLA

PLA-participijalno učenje i delovanje. PLA je određena preko tri ključna termina: • PARTICIPACIJA-UČEŠĆE • UČENjE • DELOVANjE

PARTICIPACIJA (UČEŠĆE) - podrazumeva da i članovi zajednice i PLA pomagači moraju biti aktivni učesnici u razvojnom procesu, pri čemu treba naglasiti da su članovi zajednice ključni. Njihove tablice vrednosti, ideje za poboljšanje sopstvene situacije, predrasude, nade, strahovi, potencijali i potrebe su osnovna i polazna tačka za ulazak u razvojni proces. Oni snose sve posledice svog delovanja na poboljšanju, bilo one pozitivne ili negativne, tako da je i odgovornost njihova.

Participacija za PLA pomagače znači učestvovanje u zajednici prilagođavanjem svog sistema mišljenja i delovanja sistemu mišljenja i delovanja zajednice. Tek iz ovakve pozicije moguća je podrška u inicijaciji razvojnog procesa i to sredstvima procesa intenzivne diskusije. Proces uvođenja zajednice u razvojni proces u kome participiraju i članovi zajednice i PLA pomagači temelji se na učenju.

UČENjE - podrazumeva uvođenje nove »informacije« u svoj sistem mišljenja i delovanja, teorije i prekse, koja se u taj sistem umešta, povezuje mnogostruko sa ostalim delovima celine i čini da nakon toga ta struktura za tu jednu informaciju postane drugačija. Kada postoji namera da se poboljšaju kompleksne situacije, kao što su životni uslovi ljudi, gde ne postoje nikakva očigledna rešenja, od suštinskog je značaja da ljudi koji su pogođeni teškim životnim uslovima idu korak po korak kroz učenje. Ovakvo kretanje uključuje analizu situacije, planiranje i implementaciju i procenu preduzetih mera. Budući da se koraci učenja ponavljaju definisani su kao ciklus učenja.

U radu na razvoju treba koristiti ciklus učenja kao ključni princip da se pomogne poljoprivrednicima u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje. Koraci ciklusa učenja su svest o situaciji sa svim onim što je određuje od potencijala do problema, razmatranje te situacije iz čega tek mora proizaći odlučivanje u pogledu mera koje treba preduzeti, planiranja njihove primene i aktivnosti, delovanja kao implementacije tih mera. Nakon toga sledi buđenje svesti o situaciji nastaloj u zajednici nakon primene tih mera, za kojom sledi novo razmatranje itd. Ciklus učenja se tako širi oko početne svesti ili početne situacije. Svi koraci u ciklusu učenja moraju se polako prelaziti da bi istovremeno predstavljali uvođenje zajednice u razvojni proces.

Na grafikonu je predstavljena i „prečica do razvoja“ koju PLA metod izbegava. Ona može biti objašnjena na sledeći način. Oni koji žele da pomognu uvođenje zajednice u razvojni proces (nacionalne ili internacionalne organizacije), često smatraju da poljoprivrednici nisu svesni svojih ograničenja, da su bez znanja, da su daleko „iza“

3


modernog poljoprivrednog razvoja. Ove se organizacije, na taj način, vode isključivo svojom svešću o situaciji, predlažu rešenja ili predlažu i preduzimaju aktivnosti za poljoprivrednike. Poljoprivrednici su tako retko kad uključeni u proces poboljšanja sopstvenih životnih uslova. Ovaj pristup je često praćen najboljim namerama, ali budući da ključne osobe nisu uključene u proces, ne može za posledicu imati uvođenje zajednice u razvojni proceces, već parcijalna rešenja nekih problema zajednice koji ubrzo izrastu u nove probleme. Osim toga, to za posledicu ima i održavanje zajednice u stanju zavisnosti od pomoći sa strane. Međutim, cilj primene PLA metode jeste podrška uvođenju zajednice u razvojni proces koji je održiv tako da, kao što je rečeno, taj proces mora biti iniciran od strane članova zajednice. Oni otuda moraju proći sve korake u tom ciklusu zato što sve mere i njihova primena moraju proizaći iz njihove svesti i razmatranja.

C i k l us u če n j a

N o v a S v e st

S v e s t

R a z m a tr an je

O d lu k a

A k t iv n o st

D a lje R az m a tr a n je

D r u g a o d lu k a

S le de ć a A k t iv n o s t

“ pr eč i ca ” d o R a zv oj a

P o d r š k a

Ciklus učenja je ključni element ne samo za poljoprivrednike, kada sprovode mere da bi poboljšali svoju situaciju, već i za formiranje diskusionog procesa između poljoprivrednika i PLA pomagača da bi identifikovali odgovarajuću podršku uvođenju zajednice u razvojni proces.

Na grafikonu podrška je u središtu ciklusa učenja, a to znači da i sami PLA pomagači moraju zajedno sa članovima zajednice prolaziti sve korake ciklusa učenja da bi svoju podršku mogli da usaglase sa sistemom mišljenja poljoprivrednika i promenama koje se zbivaju u tom sistemu u toku kretanja kroz ciklus učenja.

Zajedničko učenje poljoprivrednika i PLA pomagača upotpunjuje ciklus učenja i samo je element podrške. Uvažavanje različitih međusobnih znanja kao podjednako važnih je od suštinskog značaja,naročito za strana lica. Drugim rečima strana lica (PLA pomagači) uče da razumeju opažanja,znanja i ideje unutrašnjih kao preduslov da bi se zajednici pomoglo na razuman i ciljno usmeren način. Prema tome, znanje poljoprivrednika i njihovih porodica, njihova opažanja vlastite situacije i njihove ideje za poboljšanje trebalo bi da budu polazna tačka za situacionu analizu. Kao drugi korak, i ukoliko je potrebno, znanje stranih lica o specifičnim aspektima može biti uneto u diskusiju, što omogućava da unutrašnji uče od spoljašnjih.

4


DELOVANjE - u smislu postizanja konkretnih poboljšanja je osnovna i krajnja karakteristika učenja. Stoga bi diskusioni proces tokom situacione analize i planiranja trebalo da bude usmeren ka konkretnim rezultatima u okviru razumnog vremenskog perioda. Način delovanja i podrška koja mu je potrebna moraju proizaći iz ciklusa učenja i biti rezultat zaključivanja meštana, ali i podržan od strane PLA pomagača, odnosno, organizacije čiji su oni predstavnici.

Predmet PLA metode

Život poljoprivrednika nije ograničen samo na poljoprivredna pitanja, već je mnogo kompleksniji. Pored pokušaja da se razumeju poljoprivredna gledišta, mi moramo da razumemo i životni sistem poljoprivrednika.

Životni sistem se sastoji od tri glavna sistema:

• ekonomskog sistema • poljoprivrednog sistema • socio-kulturnog sistema

Svaki od njih se sastoji od manjih pod-sistema. Cilj poljoprivrednika jeste da održava taj sistem u ravnoteži i da u skladu sa tim donosi odluke. Dakle, njegovo odlučivanje obuhvata i zavisi od predstavljenog trougla i vezano je za uravnoteženje odnosa među sistemima. Trenutno životni sistem poljoprivrednika nije u ravnoteži. Pored suočavanja sa problemima u poljoprivredi on je suočen i sa ekonomskim i socijalnim poteškoćama što ga sprečava da poboljša životni standard.

Tek ukoliko poljoprivrednici i mi znamo koji delovi životnog sistema uzrokuju postojeću neravnotežu možemo zajedno doći i do određenih rešenja.Otuda možemo životni sistem farmera nazvati predmetom PLA metode.

Sredstva PLA metode

PLA metoda primenjena u selu Radoinja obuhvata dva koraka:

• analizu situacije u selu • planiranje

U oba koraka se primenjuju različita sredstva PLA metode (PRA sredstva i sredstva planiranja).

• ANALIZA SITUACIJE (SITUACIONA ANALIZA) • AKTIVNA PROCENA SELA • PARTICIPATORY RURAL APPRISAL (PRA)

Situaciona analiza kao aktivna procena sela je postepeno razvijena tokom 1990 ih. Usmerena je na to da sami poljoprivrednici izlože i analiziraju svoju situaciju sa ciljem da započnu promenu i poboljšanje svojih životnih uslova. Strana lica (PLA treneri) učestvuju kao pomagači koji koriste postignuta saznanja radi podrške daljem usmeravanju zajednice na razvojni proces i analize mera koje treba sprovesti da bi se to poboljsanje postiglo.

Rezultati situacione analize, koja se vrši u produktivnoj saradnji između pomagača i članova zajednice, treba da posluže u identifikaciji problema zajednice, sa istovremenom identifikacijom potencijala, njihovih ograničenja, kao i obima i vrste potrebne podrške za prevazilaženje identifikovanih ograničenja.

Situaciona analiza je prvi korak u procesu razvoja, zato što članovi zajednice aktivno učestvuju u analizi svoje situacije, na osnovu nje donose prave i

5


pravovremene odluke vezane za poboljšanje trenutne situacije, stičući uvid u širinu konteksta u kome se ona događa.

Karakteristike PRA

Merenje uglova

Budući da je osnovni interes saznanje o što širem okviru trenutne situacije, analiza treba da bude široko strukturisana. To se postiže tzv. merenjem uglova, koje se odnosi na kompoziciju PLA tima, izvor informacija, metode i sredstva PRA. • tim treba da bude sastavljen od osoba različitog pola,

godišta, profesionalnog znanja. • izvor informacija je mišljenje članova zajednice,

sekundarni podaci o zajednici, stručne osobe, sopstvena moć zapažanja i iskustvo aktivnog učešća u svakodnevnom životu.

• metode koje se koriste su planiranje, dijagrami, rangiranje, polustrukturisani intervjui

• PRA sredstva: predstavljanje situacije u selu, vremenska linija, rangiranje na osnovu izvora prihoda, mapa resursa, sezonski kalendar i kategorizacija prema životnom standardu

Kontinuirana analiza

Podaci koji se steknu na jednom sastanku sa članovima zajednice odmah se analiziraju i tako pripremaju za naredni sastanak.Na taj način se znanje o situaciji zajednice postepeno nadgrađuje već tokom diskusije sa članovima zajednice.

Fleksibilnost i neformalnost metode

Sve metode su polustrukturisane. U skladu sa procesom diskusije se preispituju, prilagođavaju i modifikuju.

Optimalno neznanje i odgovarajuća nepreciznost

U toku diskusionog procesa primaju se razne informacije. Sticanjem znanja o situaciji stiče se mogućnost razlikovanja potrebnih i nepotrebnih primljenih informacija. PLA treneri primaju informacije sa optimalnim neznanjem i nepreciznošću, ali moraju biti osposobljeni da meru neznanja i nepreciznosti postave sami u saglasnosti sa upoznavanjem situacije, kao uslova i okvira koji određuje informacije.

Kritička svest

Za sud o informaciji potrebna je kritička svest.Primenjeno u ovom kontekstu to znači da PLA trener treba da uzme u obzir sve uslove koji mogu uticati na objektivnost dobijene informacije neophodne za situacionu analizu. Npr: • loša berba čini da ljudi svoju situaciju vide negativnije • bogatiji u zajednici često daju sasvim suprotne

informacije od siromašnijih

6


Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva

Nabrojana sredstva se koriste kako bi se sa članovima zajednice što sistematičnije i obuhvatnije analizirala njihova situacija. Svako sredstvo pojedinačno osvetljava različite aspekte životnog sistema zajednice (poljoprivrednog, ekonomskog i socio-kulturnog ).

Rezultati primene ovih sredstava, dakle, situaciona analiza, služe kao osnova za stvaranje opcija za poboljšanje i odlučivanje koje mere s tim u vezi treba preduzeti. I primena PRA sredstava, kao i analiza rezultata te primene odvijaju se u diskusionom procesu sa članovima zajednice. Članovi zajednice uz podršku PLA pomagača treba da sve dobijene informacije povežu u celinu koja adekvatno opisuje njihovu situaciju.

Predstavljanje situacije u selu

Ovim sredstvom članovi zajednice započinju diskusioni proces čiji je cilj situaciona analiza, kao korak u razvojnom procesu, pre svega identifikacijom potencijala i problema zajednice. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

Vremenska linija

Primena ovog sredstva omogućava razumevanje trenutne situacije sticanjem uvida u prošlost, tj.prošle uspešne i neuspešne pokušaje da se situacija promeni i događaje koji su direktno ili indirektno uzrokovali trenutnu situaciju. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi sastavljenoj od starijih članova zajednice.

Kategorizacija prema izvorima prihoda

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda članova zajednice, upoznajemo se sa problemima u sticanju prihoda poljoprivrednim delatnostima i saznajemo obim zastupljenosti vanpoljoprivrednih prihoda. Sredstvo se ponavlja u više grupa kako bi se stekao uvid o različitim izvorima prihoda.

Mapa resursa

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u pregled koji članovi zajednice imaju nad svojim potencijalima, pre svega resursima, i mogućnostima njihove eksploatacije radi poboljšanja životnih uslova. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi kojoj se prepušta crtanje mape i obeležavanje resursa na njoj.

Sezonski kalendar

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u poljoprivredni sistem zajednice, istovremeno osvetljavajući, kroz razmatranje distribucije prihoda i rashoda, ekonomski sistem. Sredstvo se primenjuje u grupi sastavljenoj od poljoprivredno aktivnih meštana, sa što širim spektrom poljoprivrednih delatnosti u toku godine.

Kategorizacija prema životnom standardu

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u socio-kulturni sistem zajednice. Članovi zajednice koji učestvuju u radu razlikuju domaćinstva prema životnom standardu. Cilj je da se sva domaćinstva obuhvate kategorijama i da se navedu karakteristike različitih kategorija životnog standarda u datoj zajednici onako kako ih poimaju učesnici u radu. Sredstvo se primenjuje u grupi.

7


Planiranje

Planiranje je sledeći korak nakon završene analiza situacije i jedan od koraka u ciklusu učenja. Najvažnije sredstvo koje se primenjuje u ovom koraku PLA metode jeste stvaranje opcija onoga što može biti učinjeno za poboljšanje situacije .

Stvaranje opcija se usmerava ka sticanju ideja o onome šta može biti učinjeno da se poboljša situacija, stoga je to proces buđenja ideja. Ovo sredstvo se primenjuje na informacije koje smo stekli primenom PRA sredstava. U ovoj fazi izvodljivost ne bi trebalo da bude uzimana u obzir, zato što i vidljivo lude ideje mogu imati potencijale koji vode ka promeni situacije. Da bi se zadržao jasan pogled,opcije moraju biti konstruisane na osnovu mogućnosti njihovog izvođenja

• od strane samih seljaka • od strane samih seljaka i uz pomoć sa strane • samo uz pomoć sa strane

Vremenski aspekt takođe pomaže formiranju procesa buđenja ideja: u svakoj koloni, one koje verovatno mogu biti sprovedene za relativno kratko vreme mogu stajati zajedno, I one za koje treba više vremena za sprovođenje.

Prvo od sredstava planiranja je stvaranje opcija. Ono sledi situacionu analizu koja nam daje okvir za stvaranje i analizu opcija za poboljšanje. U toku predstavljanja situacije u selu kao prvog primenjenog PRA sredstva članovi zajednice iznose potencijala i probleme svoje zajednice kao odgovore na pitanja „Šta vam se ne/sviđa u vašem selu?“. Spisak problema u toku situacione analize, odnosno rada sa članovima zajednice, može biti proširen u zavisnosti od aktivnog promišljanja članova zajednice o svojim problemima. Ovo sredstvo omogućava članovima zajednice da među tim problemima razlikuju one koje mogu sami rešiti, za koje im treba i pomoć sa strane i one probleme koji zavise isključivo od pomoći sa strane. Takvo razlikovanje omogućava usredsređivanje na izvodljiva rešenja i mobilizaciju vlastitih potencijala. “Opcije za poboljšanje“ su ti navedeni problemi tretirani kao oni čije bi rešavanje poboljšalo situaciju. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

8


POGLAVLjE 2: Rezultati primene PLA sredstava

Predstavljanje situacije u selu

Vizualizacija

P R O B L E M I

• težak plasman poljoprivrednih proizvoda i nedostatak organizovanog otkupa stoke i poljoprivrednih proizvoda

• ne postoji hladnjača za otkup voća • ne postoji zemljoradnička zadruga • propala industrija u blizini sela a gde je radio veliki broj meštana • propao turistički objekat koji je bio nosilac razvoja turizma u selu • usitnjeni posedi • stara mehanizacija/25god. • divlje deponije • zdravstvena zaštita na niskom nivou • ne postoji mesto za okupljanje mladih • loš linijski prevoz • veliki broj neženjenih momaka • loša mobilna telefonija i TV signal • loša komunikacija sa opštinskim organima • nedostatak edukacije

P O T E N C I J A L I • kvalitetni prirodni resursi – vazduh, vode, zemlja • kvalitetni poljoprivredni proizvodi – meso, mleko, voće, povrće • atraktivna priroda - Radoinjsko jezero • dobra infrastruktura – put, voda, struja, telefon... u odnosu na druga sela • seoski turizam • meštani imaju iskustvo u bavljenju turizmom • proizvodnja voća • proizvodnja povrća • omladina je uglavnom ostala da živi na selu • dobra povezanost sa Novom Varoši i Pribojem • postoje uređeni sportski tereni • turističko udruženje ''Radoinja'' • postoje dobri potencijali za lov i ribolov • lekovito bilje

9


Objašnjenje rezultata Sredstvo je primenjeno u većoj grupi sastavljenoj od 17 meštana sela, od kojih 7 žena i 10 muškaraca. Rezultati primene sredstva su provereni i primenom polustrukturisanog intervjua u selu Radoinja par dana nakon primene sredstava sa više meštana koji nisu učestvovali pri primeni sredstava. Predstavljanje situacije u selu se primenjuje kao prvo u nizu sredstava za situacionu analizu (PRA), zato što nam omogućava sticanje uvida u način na koji meštani vide svoju situaciju, koje probleme i potencijale smatraju važnim i daje nam opšti okvir za primenu ostalih PRA sredstava.

Kao svoje osnovne potencijale meštani Radoinje vide sve prirodne resurse i uslove koji omogućavaju razvoj turizma koji zajedno sa prodajom poljoprivrednih proizvoda prepoznaju kao najveći potencijal za razvoj sela.

Veliki potencijal koji meštani prepozanaju pored ostalih prirodnih lepota predstavlja Radoinjsko jezero koje je nastalo izgradnjom brane na reki Uvac. Zahvaljujući ovom jezeru, veliki broj posetilaca i turista dolazi u toku letnje sezone na kupanje, sportski ribolov i vožnju čamcima. Od 2006. godine ovo jezero je zajedno sa Zlatarskim i Uvačkim jezerom stavljeno pod zaštitu, tako da se sada nalazi u okviru Specijalnog rezervata prirode ''Uvac'', čime je još više dobilo na značaju, a samim tim se u velikoj meri afirmisalo i selo Radoinja. Radoinjsko jezero predstavlja veliki potencijal za razvoj ribolovnog turizma, dok južni obod sela poseduje odlične terene za razvoj lovnog turizma.

Za razliku od drugih sela u novovaroškoj opštini, Radoinja ima veoma dobru infrastrukturu. Kroz selo kao žila kucavica prolazi asfaltni put koji jednim krakom ide ka magistralnom putu (koji vodi prema Novoj Varoši (15 km) i Zlatiboru (30 km)), a drugim ka Priboju (15 km) i dalje ka Bosni. Putevi ka zaseocima su makadamski, ali dobrog kvaliteta. Kao jedan od potencijala sela meštani vide dobru putnu infrastrukturu i povezanost sela sa ovim centrima, a posebno sa Zlatiborom, Zlatarom i Pribojskom Banjom zbog prolaska i zadržavanja turista.

Vodosnabdevanje u Radoinji je dobro rešeno – sva domaćinstva koriste vodu dobrog kvaliteta iz seoskog vodovoda. Kanalizacija je rešena pojedinačno, od slučaja do slučaja, ali za meštane ona ne predstavlja problem. Selo je elektrificirano i nema problema sa snabdevanjem električnom energijom, a ista situacija je i sa telefonom. Pored škole se nalaze uređeni sportski tereni koji se mogu koristiti za rekreaciju i pripreme sportista.

Ovakav položaj i rešena infrastruktura predstavljaju veliki potencijal za razvoj seoskog turizma i svih sekundarnih delatnost koje idu uz njega. Meštani prepoznaju ovaj potencijal i smatraju da je ''to jedina šansa za razvoj sela''. Veliki potencijal je iskustvo meštana u bavljenju turizmom, jer je sredinom70 – ih godina u selu postojao i veoma uspešno poslovao turistički objekat za sindikalce i sportiste. Objekat je imao restoran i oko 80 ležajeva i u toku letnje sezone je uvek bio pun, a pored njega postojalo je i uredjeno naselje za kamp prikolice. Meštani se sećaju da su tih godina veoma lako i po dobrim cenama prodavali svoje proizvode, davali usluge i ostvarivali prihode koji su prevazilazili prihode od same poljoprivrede. Selo je bilo mnogo ''življe'' a društveni život bogatiji, jer su se uveče organizovale zabave, svečanosti, sportska nadmetanja...

U poslednje 2 godine u selu je zvanično registrovano oko 20 domaćinstava koja se bave seoskim turizmom, sa oko 60 kategorisanih ležajeva. 2006. godine je osnovano i turističko udruženje ''Radoinja'' koje sarađuje sa Turističkom organizacijom u Novoj Varoši, a njegovi članovi posećuje Sajam turizma gde izlažu turističku ponudu sela.

10


Veliki potencijal sela meštani vide u izgradnji etno sela Etno Point sa centralnim objektom i 7 kuća u etno stilu koje gradi investitor iz Slovenije. Završetak radova i svečano otvaranje je planirano u toku ove godine.

Meštani kao potencijal navode i starosnu strukturu stanovništva i naglašavaju da imaju osmogodišnju školu sa oko 100 učenika, a mladi su uglavnom ostali da žive na selu.

Radoinja ima zdravu životnu sredinu i veoma atraktivnu prirodu. Selo se nalazi na obroncima planine Zlatar, na oko 850 mnv. U selu nema industrije i drugih izvora zagađivanja, tako da su prirodni činioci kao što su vazduh, vode... veoma kvalitetni. Zemljište je rodno i dobrog kvaliteta – još nezagađeno prekomernom upotrebom hemijskih sredstava.

Zahvaljujući ovim prirodnim činiocima potencijal koji može obezbediti izvore prihoda u selu jeste proizvodnja zdrave hrane, tj.visok kvalitet poljoprivrednih proizvoda (meso, mleko,...) koje bi trebalo plasirati turistima i drugim kupcima. Koliko god da predstavljaju potencijal, Radoinjci u plasmanu ovih proizvoda vide veliki problem jer ne postoji organizovan otkup niti jednog od ovih proizvoda. Zato je i proizvodnja veoma mala i svodi se uglavnom na sopstvene potrebe, dok se višak prodaje preko rodbinskih i prijateljskih veza, a ređe na zelenom pijacu u Novoj Varoši i Priboju.

Voćarstvo značajno učestvuje u obezbeđivanju prihoda meštanima sela. Oko 80% domaćinstava u Radoinji u svom posedu ima površine pod zasadima šljive, oko 30% pod zasadima jabuke i 20 % pod zasadima maline. Voćarstvo kao i proizvode od voća (rakija), meštani prepoznaju kao potencijale za ekonomski razvoj, s tim što i sada oko 40 % meštana ostvaruje prihode od prodaje rakije.

Iako proizvodnja voća i povrća nije preterano intenzivna, Radoinjci poseban potencijal vide u prodaji svežeg voća (šljiva, jabuka, malina, kruška...) i povrća (paradajz, krastavac, paprika, krompir, pasulj, šargarepa, luk... ). Ako bi postojala zagarantovana cena na početku godine i siguran otkup navedenih proizvoda meštani bi u značajnoj meri intenizivirali svoju proizvodnju i proširili kapacitete. Kao problem bavljenja voćarstvom i povrtarstvom meštani ističu nedostatak hladnjače, nedostatak tržišta i radne snage, kao i usitnjene posede i nerešene imovinske odnose.

Ista je situacija i sa stočarstvom. Iako postoje potencijali za razvoj govedarstva i ovčarstva, meštani Radoinje se ne bave intenzivno stočarstvom. Oko 70 % domaćinstava drži po 2-3 krave simentalskih rasa i 1-2 svinje, a oko 30 % domaćinstava drži po 5 -15 ovaca.

U govedarstvu je zastupljen kombinovani tip držanja tokom perioda kada su temperature pogodne za ispašu, a u ovčarstvu pašnjački uzgoj skoro tokom cele godine, osim u zimskom periodu kada su ovce zatvorene u objektima. Mleko retko ko predaje, uglavnom meštani prave sir i kajmak koji kasnije prodaju, tako da samo 10 % domaćinstava ostvaruje prihod od prodaje mleka, a 60% od prodaje sira i kajmaka.

U selu je veoma rasprostranjena berba lekovitog bilja za koje nema organizovanog otkupa. Oko 15 % domaćinstava drži po 10 – ak košnica pčela, a proizvedeni livadski med je odličnog kvaliteta i individualno se plasira na tržište.

Pored teškog plasmana poljoprivrednih proizvoda i nedostatka tržišta, veliki problem meštani vide u nepostojanju zemljoradničke zadruge u selu. Zadruga je postojala u periodu od 1947. do 1954. godine kada je zatvorena, i od tada ne postoji nikakav vid organizovanog otkupa.

Značajan broj meštana Radoinje (oko 15%) je radio u drvnoprerađivačkoj industriji u susednom selu, a poljoprivrednom se bavio kao dopunskom delatnošću.

11


Prestanakom rada navedene fabrike (2004. godine) ovi ljudi su bili prinuđeni da sa vrate imanjima i intenziviraju proizvodnju, što je iziskivalo velika početna ulaganja u nabavku stada, zasade i mehanizaciju, tako da su meštani ovo evidentirali kao veliki problem.

Osamdesetih godina je propao i turistički objekat koji je pored toga što je direktno zapošljavao oko 15 meštana, bio nosilac turizma i indirektno upošljavao veliki broj stanovnika Radoinje.

Iako skoro svako domaćinstvo poseduje mehanizaciju (85% domaćinstava) ona je stara i sa nedovoljnim brojem priključnih mašina.

Posedi su usitnjeni i ne ostavljaju mogućnost bavljenja intenzivnijom poljoprivrednom proizvodnjom.

U selu se javlja i veliki problem odvoženja smeća od strane komunalne službe jer ne postoji mesto predviđeno za odlaganje smeća, tako da se javlja veliki broj divljih deponija po zaseocima. Meštani su takođe razočarani radoma nadležnih inspekcijskih službi.

Zdravstvena zaštita u selu postoji i ranije je bila veoma dobro organizovana (stalno prisutan lekar, labaratorija i stomatolog) ali od 2005. godine 2 dana u toku nedelje je u njoj prisutna samo medincinska sestra, što su meštani prepoznali kao veliki problem.

U selu postoji kancelarija MZ – e i uslovi za organizovanje prostorija za okupljanje mladih, ali usled nedostatka inicijative ne postiji organizovano mesto za okupljanje mladih.

Meštani su kao problem evidentirali i loš linijski prevoz, kao i lošu komunikaciju sa nadležnim opštinskim službama. Smatraju da su više puta predlagali različite inicijative, ali da u opštini nisu imali sluha za to. Ovaj problem imaju i sa nivoom informisanosti i stručne pomoći vezano za poljoprivredu, pa se kao problem javlja i nedostatak edukacije iz specifičnih oblasti poljoprivrede.

U selu je na nekim mestima loše zastupljen Tv signal kao i signal mobilne telefonije, a meštani sela su kao jedan od većih problema istakli i veliki broj neženja koji ostaju da žive i rade na selu, dok devojke odlaze na školovanje u grad gde ostaju da rade i gde se i udaju.

Vremenska linija

Vizualizacija

1947

• oko 150 domaćinstava, svako domaćinstvo je imalo po 5,6 dece • kuće su bile pokrivene drvetom i slamom - samo su 4 kuće bile

pokrivene crepom • oko 1000 goveda, 2000 ovaca, svaka kuća je držala ili volove ili konje

za rad • 60% livada i pašnjaka i 40% oranica (kukuruz, pšenica, žita ...) • male površine pod voćnjacima • povrtarstvo za sopstvene potrebe • pčelarstvo razvijeno – u selu oko 500 košnica pčela • osnovana zemljoradnička zadruga (30 zaposlenih, drže oko 350 ovaca

...) koja otkupljuje sve poljoprivredne proizvode u selu

12


1950 • makadamski put

1954 • zatvorena zemljoradnička zadruga

1955 • došla struja • otvorena seoska škola (oko 200 đaka) – treća po opremljenosti u SFRJ

– fiskulturna sala, opremljeni kabineti...

1956 • počela izgradnja brane Radoinja i HE Bistrica

1959 • završena izgradnja brane Radoinja i HE Bistrica i puštene u rad

1960 • asfaltni put • deo sela rešio vodosnabdevanje

1963 • promenjena klima usled izgradnje jezera – specifična vlažnost ''tonja'' negativno utiče na rod žita i neke sorte voća

1975

• prvi traktor došao u selo (mali % domaćinstava preko Zelenog plana nabavio mehanizaciju)

• u selu počeo sa radom turistički objekat za sindikalce i rekreativce • prvi telefon u selu

1978 • u susednom selu počela sa radom drvnoprerađivačka industrija (oko 15 % mladih meštana Radoinje zaposleno)

1980 • postepeno opada stočni fond • rekonstrukcija seoskog vodovoda – celo selo rešilo problem

vodosnabdevanja

1982 • prestaje sa radom turistički objekat za sindikalce i rekreativce

1983 • počinje sa radom veoma dobro opremljena zdravstvena ambulanta (stalni lekar, medincinsko osoblje, labaratorija i stomatolog)

1985 • intenzivniji individualni zasadi voća – šljiva i jabuka • postepena nabavka mehanizacije

1990 • pad životnog standarda

1991 • otvorena privatna pilana u selu (15 zaposlenih)

1995 • drvnoprerađivačka industrija počinje da stagnira • domaćinstva dobijaju telefonske priključke

13


2001 • privatna farma pilića

2003 • prvi plastenik u selu • prva balirka u selu

2004 • prestanak rada drvnoprerađivačke industrije – 15 % meštana sela ostaje bez posla

2005

• začeci razvoja seoskog turizma – prve kategorisane sobe • redukovan rad ambulante u selu –2 dana u toku nedelje prisutna je

samo medincinska sestra • blagi porast životnog standarda

2006 • prestanak rada privatne farme pilića

2008

• 217 domaćinstava u selu • oko 700 stanovnika • oko 100 učenika u Osnovnoj školi • 70% domaćinstava upisano je u Registar poljoprivrednih gazdinstava • oko 500 goveda, 1000 ovaca, 500 svinja • 85 % domaćinstava ima mehanizaciju (zastarela i nedovoljan broj

priključnih mašina) • oko 80 % domaćinstava se bavi voćarstvom • oko 80 % domaćinstava ima plastenike • oko 10 % se bavi pčelarstvom i u proseku imaju 10-20 košnica • privatna strugara upošljava 20 radnika • 10 % meštana živi isključivo od poljoprivrede • u selu postoji 1 kafana i 2 dobro snabdevene prodavnice • 20 domaćinstava se bavi seoskim turizmom • investitor iz Slovenije završava gradnju etno sela kapaciteta 50

ležajeva

Objašnjenje rezultata Vremenska linija, kao PRA sredstvo, omogućava nam sticanje uvida u prošlost sela i identifikuje događaje važne za razvoj sela i kritične tačke u tom razvoju. Sredstvo je primenjeno u grupi od 3 najstarija prisutna meštana (od 60 do 70 godina, najstariji prisutan 79 godina).

Ovo sredstvo obuhvata informacije koje nam osvetljavaju ekonomski, socio-kulturni i poljoprivredni sistem sela u svim promenama koje su se u tim sistemima dogodile u prošlosti ukazujući istovremeno i na uzroke sadašnjeg stanja i na uzroke koji su omogućili poljoprivredni razvoj, kojim su meštani bili zadovoljni u identifikovanim periodima u prošlosti. Vremenskom linijom primenjenom u radu u selu Radoinja obuhvaćen je vremenski period od 61 godine, dakle, period 1947. godine do danas.

50 - ih godina u Radoinji je živelo oko 150 domaćinstava i svako domaćinstvo je imalo po 5–oro do 6-oro dece. Meštani pamte da do 80 - ih godina nije bilo migracija prema gradu tako da se broj domaćinstava postepeno povećao, sa tim što se smanjivao broj članova domaćinstava (oko 2-je dece po domaćinstvu). 80 – ih godina su izražene neznatne migracije ka gradu, ali je i pored tih migracija broj domaćinstava ostao na istom nivou, jer je velik broj meštana počeo da radi u drvnoprerađivačkoj industriji u susednom selu, tako da je svakodnevno putovao i ostao da živi u selu. Danas u selu ima 217 domaćinstava i oko 700 stanovnika, što

14


znači da je u odnosu na 50 – e godine povećan broj domaćinstava, dok je broj stanovnika ostao približno isti.

Osnovna delatnost meštana sela tokom 50 – ih godina je bilo ekstezivno stočarstvo (svaka kuća je držala po 5,6 krava i po 10 – ak ovaca, u selu je bilo oko 1000 govedi i 2000 ovaca). Volovi i konji su korišćeni za poljske radove. Vremenska linija pokazuje da se u Radoinji stočni fond postepeno smanjivao od 80 – ih godina do danas. Danas domaćinstva u proseku drže po 2,3 krave, po 2 svinje i svako treće domaćinstvo drži po 5-15 ovaca (oko 500 goveda, 1000 ovaca i 500 svinja). Stočni fond je smanjen ali je poboljšan njegov kvalitet, a volove i konje danas u selu niko ne drži.

U to vreme su značajne površine (oko 40 %) bile pod oranicama jer se sejala pšenica, kukuruz i ostala žita za potrebe ishrane ljudi i stoke. Površine pod voćnjacima su bile zanemarive, tj. svako domaćinstvo je individualno imalo po nekoliko stabala voća za sopstvene potrebe. 60 – ih godina, formiranjem veštačkog jezera došlo je do pojave specifične mikroklime ''tonja'' koja je nepovoljno uticala na rod žitarica, tako da se od 60 – ih godina naglo prestaje sa uzgojom žitarica. Sredinom 80 – ih godina, pa do danas dolazi do intenzivnijeg razvoja voćarstva tako što veći broj domaćinstava postepeno na manjim parcelama formira zasade šljive i jabuke, tako da se danas oko 80 % domaćinstava u većoj ili manjoj meri bavi voćarstvom.

Vremenska linija pokazuje da se meštani Radoinje povrtarstvom bave na ekstenzivan način (male parcele, proizvodnja za sopstvene potrebe uz neznatan višak proizvoda). Od 2003. godine se masovno uvodi proizvodnja povrća u plastenicima (80 % domaćinstava).

50 – ih godina u selu je bilo oko 300 košnica pčela, a sada ih je oko 500, što pokazuje da je pčelarstvo solidno razvijeno i da Radoinja ima pčelarsku tradiciju.

1947. godine u selu je osnovana zemljoradnička zadruga koja je zapošljavala oko 30 ljudi i koja se bavila organizovanim otkupom svih poljoprivrednih proizvoda. Zadruga je prestala sa radom 1954. godine i od tada u selu ne postoji organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda.

Izgradnja brane Radoinja i HE Bistrica je počela 1956. godine i trajala je do 1959. godine.

Infrastrukturni problemi su u Radoinji rešavani tokom niza godina. Prvi makadamski put kroz selo izgrađen je 1950. godine, a isti je asfaltiran 1960. godine. Elektrifikacija sela je počela 1955. godine i trajala je do 1965. godine. Vodosnabdevanje dela sela je rešeno izgradnjom seoskog vodovoda 1960. godine, dok je rekonstrukcijom ovog vodovoda 1980. godine celo rešilo problem vodosnabdevanja. Meštani su dobili priključke za telefone tek 1994. godine.

1955. godine u Radoinji je otvorena osmogodišnja seoska škola koju je tada pohađalo oko 200 đaka. Škola je u to vreme bila moderna za seosku sredinu i imala je fiskulturnu salu, kvalitetno opremljeni kabinete... Škola je i danas u veoma dobrom stanju i pohađa je oko 100 učenika.

1975. godine u selu je počeo sa radom turistički objekat za sindikalce i rekreativce, koji se sastojao od restorana i smeštajnih kapaciteta za 80 osoba. Objekat je prestao sa radom 1982. godine.

1978. godine u susednom selu počela sa radom drvnoprerađivačka industrija. Oko 15 % mladih meštana Radoinje je zaposleno (ljudi putuju na posao ali žive u selu). Fabrika uspešno posluje do devedesetih godina, kada stagnira, da bi konačno 2004. godine prestala sa radom. 15 % meštana sela ostaje bez posla.

15


1983. godine u selu je otvorena veoma dobro opremljena zdravstvena ambulanta (stalni lekar, medincinsko osoblje, labaratorija i stomatolog) koja je 2005. godine zbog neispunjavanja zakonskih uslova zatvorena, tako da je sada u njoj 2 dana u toku radne nedelje prisutna samo medincinska sestra.

1991. godine počinje sa radom privatna pilana koja i danas uspešno posluje i zapošljava oko 20 radnika.

U selu je u periodu od 2000. – 2006. godine poslovala privatna farma pilića, kapaciteta oko 20.000 tovnih pilića na godišnjem nivou.

Domaćinstva se masovnije snadbevaju mehanizacijom od sredine 80 - ih godina. Pre toga je neznatan % domaćinstav preko Zelenog plana nabavio mehanizaciju (prvi traktor se pojavio 1975. godine). Prva balirka je kupljena 2003. godine.

Tokom 2005. godine zabeleženi su začeci razvoja seoskog turizma. Razvoj seoskog turizma je sve intenzivniji tako da je u protekle 3 godine registrovano 20 seoskih domaćinstava sa kategortisanim sobama i ovaj trend se nastavlja.

Vremenska linija pokazuje da je najkritičniji period u razvoju Radoinje bio od 90-ih godina do 2005. godine, a kada je životni standard prema izjavama meštan počeo blago da raste.

Mapa resursa

Vizualizacija

16


Objašnjenje rezultata Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 4 sredovečna meštanina sela Radoinja. Primenom mape resursa (PRA sredstvo), dobijen je uvid u prirodne potencijale za postojanje i razvoj pojedinih grana poljoprivredne proizvodnje kojima selo raspolaže i način na koji ih meštani sela vide. Mapa oslikava prostornu strukturu brdsko-planinskog sela, relativno ''pitomijeg'' u odnosu na druga zabačenija novovaroška sela.

Radoinja je sa južne strane omeđena obroncima planine Zlatar (sa vrhovima Kozomor, Kamenica i Mangura – oko 1200 mnv), a sa severne potopljenim kanjonom reke Uvac koja se u neposrednoj blizini centra sela širi u Radoinjsko jezero. Praktično Radoinja predstavlja jedan plato na oko 850 do 950 mnv koji se prostire u vidu blago zatalasanih brežuljaka na kojima se nalaze naizmenično raspoređene njive, livade i voćnjaci. Šumski pojas pokriva oko 1/4 sela, nalazi se na južnom obodu sela (najviši deo) i čine ga listopadne šume (bukva i ostale primese). Šume su najvećim delom u državnom vlasništvu.

Domaćinstva su rasprostranjena po celoj teritoriji sela (ne računajući šumski pojas) što ukazuje na veliku razudjenost. Veći deo domaćinstava je razbacan naizmenično, a manji grupisan po zaseocima. Domaćinstva su uglavnom smeštena na parcelama sa srednjim pojasom okućnice koju uglavnom sačinjavaju površine pod baštama, voćnjacima, oranicama i livadama.

Severni obod sela ograničava potopljena reka Uvac i njene krševite krečnjačke litice. Nakon 6 kilometara meandriranja reka formira veštačko jezero koje udaljeno oko 1,5 kilometar od centra sela.

Kroz selo kao žila kucavica prolazi asfaltni put koji jednim krakom ide ka magistralnom putu (koji vodi prema administrativnom centru Novoj Varoši (15 km) i Zlatiboru (30 km)), a drugim ka Priboju (15 km) i dalje ka Bosni. Put do Radinjskog jezera je asfaltiran, a putevi ka zaseocima su makadamski, ali dobrog kvaliteta.

U centru sela smeštena je osmogodišnja osnovna škola, mesna kancelarija, zdravstvena ambulanta, sportski tereni, crkva, spomenik, spomen – česma, kafana i prodavnica.

U neposrednoj blizini centra sela nalazi jedno seosko groblje i privatna pilana, a na istočnom obodu etno – selo u izgradnji investitora iz Slovenije.

Selo raspolaže znatnim resursima prirodnih livada i pašnjačkih površina raspoređenih u svim delovima sela. Ovaj podatak govori o potencijalima za razvoj stočarstva, ali se na osnovu mape resursa vidi i usitnjenost parcela što je jedan od ograničavajućih faktora za intenzivniju stočarsku proizvodnju. I danas je način držanja preživara u Radoinji kombinovani sistem - u zimskom periodu zatvoren sistem, a u letnjem ispaša.

Površine pod baštama, voćnjacima i oranicama su naizmenično raspoređene, ali se i ovde na osnovu mape resursa evidentira usitnjenost parcela kao problem i ograničavajući faktor za proizvodnju voća i povrća na većim površinama.

Mapa resursa, kao PRA sredstvo i pokazatelj razvojnih potencijala sela, nameće zaključak o dobro razvijenoj infrastrukruri sela Radoinja i visokim potencijalima pre svega za intenzivniji razvoj seoskog turizma, stočarstava, povrtarstva i voćarstva.

17


Sezonski kaledar

Vizualizacija

Sezonski kalendar

Janu

ar

Febr

uar

Mar

t

Apr

il

Maj

Jun

Jul

Avg

ust

Sept

emba

r

Okt

obar

Nov

emba

r

Dec

emba

r

padavine

temperat

zatvoreni sistem držanja i s p a š a zatvoreni sistem

ovčarstvo jagnjod 20.

enje

do 20.

prehrana

jagnjadi

meš

prodaja

striža

anje

jagnjadi

pripust lučenje

zatvoreni sistem držanja kombinovani sistem držanja Zatvoreni sistem

govedarstvo tub erkuliniz

a cija

voćarstvo rezidba đubrenje

20.-25 freziranj

e

kopanje

zaštita,

prskanje

Berba maline Berba šljive I jabuke,

prskanje

Pečenje

rakije

prirodne livade

đubrenje KOSIDBA

proizvodnja povrća

prodaja krompira

Sadnja luka

priprema zemlje i setva

Nega i zaštita

Sadnja pasulja i šargarepe

Povrće iz

Krastavac

plastenika

paprika

paradjiz

Pasulj,

luk

šargarepa

Vađenje trapljenjekrompira

skladi-štenje

krompira

Prodaja krompira

prihodi

Rashodi

dinamika aktivnosti muškaraca

dinamika aktivnosti žena

18


Objašnjenje rezultata Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava vizualizovani uvid u četiri osnovna parametra održivog farmerstva. Ovim sredstvom se dobijaju informacije o klimatskim uslovima područja u kome je sredstvo primenjeno, najznačajnijim granama poljoprivrede za dato područje, ekonomskom statusu domaćinstva sa svim navedenim delatnostima kao i dinamici aktivnosti po polovima u jednom domaćinstvu. Sva četiri parametra su vizualizovana u jednogodišnjem periodu, za svaki mesec posebno.

Primena sredstva ne podrazumeva dobijanje preciznih informacija koje bi u kalendar bile unešene od strane samog PLA pomagača, već se izvođenje sredstva prepušta samoj grupi farmera. Tako i cilj primene sredstva nije samo prikupljanje potrebnih informacija, već i uključivanje farmera u proces samopredstavljanja sopstvene situacije. Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 4 sredovečna meštanina sela Radoinja.

KLIMATSKI USLOVI – Sezonski kalendar primenjen u Radoinji govori o tipičnom brdsko planinskom klimatu sa dugim i hladnim zimama i kratkim i sušnim letima. Značajniji pad temperature započinje već sredinom novembra i u kratkom vremenskom periodu se spušta do 0° C, da bi se tokom decembra, januara i februara zadržala na najnižim vrednostima sa prosekom od - 10° C. Tokom marta temperatura počinje da raste i taj kurs zadržava i u aprilu i maju. Prosečna temperatura u toku ova tri meseca iznosi 10 - 15° C. Maksimalne temperature očekuju se krajem juna, tokom jula i u prve dve trećine avgusta, sa prosečnim vrednostima i oko 30° C. Krajem avgusta i tokom septembra, temperatura je u konstantnom opadanju, kao i tokom oktobra i novebra kada dostiže prosečnu vrednost od 0° C.

Temperaturne oscilacije prate i oscilacije u količini padavina. Najznačajnije količine padavina očekuju se sredinom aprila i maja, što predstavlja i jedini period sa dovoljnom količinom padavina. Za razliku od kišnog perioda, sušni period traje prosečno 2,5 meseca i proteže se od sredine juna do kraja avgusta. Septembar, oktobar i novembar, predstavljaju mesece sa nešto značajnijom količinom padavina. Od sredine novembra počinje formiranje snežnog pokrivača koji se zadržava sve do polovine marta, nekada i duže.

U toku primene sezonskog kalendara, meštani Radoinje su kao najznačajnije grane poljoprivrede za svoje selo izdvojili stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

U okviru stočarske proizvodnje poseban akcenat dat je na uzgoj govedi, dok se ovčarska proizvodnja ocenjuje kao značajnija za oko 30 % domaćinstava.

Ovčarstvo: Sezonski kalendar daje sliku pašnog i kombinovanog sistema uzgoja ovaca. Rasni sastav nije moguće precizno definisati ali je sigurno da su najzastupljeniji melezi u tipu sjeničke, pramenke kao i vitermberg melezi. Ispaša ovaca proteže se gotovo čitave godine, sa prekidima u periodu jakih zima sa velikom količinom snega, dok se od proleća do kasne jeseni drže na paši. Partus ovaca se odvija u periodu od 20. februara do 20. marta. Pripust ovaca započinje uglavnom oko 20. septembra, a jagnjenje –decembar, januar, februar, mart. Tokom aprila meseca, pred izgon na pašu kao i po povratku sa ispaše, farmeri samostalno obavljaju dehelmintizaciju ovaca (DISTOL). Kao specifičnu aktivnost u ovčarskoj proizvodnji, farmeri navode strižu koja se obavlja u maju mesecu. Ishrana ovaca zasniva se na zelenoj masi, senu i manjoj količini koncentrovane hrane (period odgoja jagnjadi). Krajnji proizvod je meso od jagnjadi, vuna i u manjoj meri mleko.

Govedarstvo: Prevashodno se radi o grlima namenjenim za proizvodnju mleka i za tov. Na poljoprivrednim gazdinstvima uglavnom se nalaze grla simentalske rase i domaće šareno u tipu simentalca. Grla se u zavisnosti od vremenskog perioda drže

19


u štalama (oktobar, novembar decembar, januar februar, mart, april), dok se u ostalim mesecima drže kombinovano ispaša-štala. Način, količina i zastupljenost hraniva takođe zavisi od godišnjeg doba. Početkom novembra pa do polovine aprila meseca obrok je sačinjen od sena i koncentrata. Dok od sredine aprila pa do kraja oktobra značajan deo obroka činu zelene masa, smanjuje se količina sena, dok se sa koncentratima nastavlja, a količine se prilagođavaju proizvodnom ciklusu kod mlečnih krava. Količine mleka su neujednačene i kreću se od 3500 – 6500 l po laktaciji. Veštačko osemenjavanje je mera koja se primenjuje u reprodukciji u toku cele godine tako da nema cikličnih perioda teljenja već su ona istog intenziteta tokom godine. Krajnji proizvod je mleko (preređevine – sir i kajmak) i meso.

Voćarstvo: Već od februara meseca počinju aktivnosti u šljiviku i to orezivanjem a zatim sledi đubrenje stajnjakom.U rano proleće obavlja se prskanje protiv bolesti i štetočina i krečenje stabala. Mesec jun, jul i polovina avgusta su periodi godine kada nema aktivnosti u šljiviku. Od polovine avgusta meseca i u septembru traje berba. Nakon berbe vrši se predzimska zaštita. U toku jeseni peče se rakija, a šljiva osim što se prerađuje i prodaje kao rakija, prodaje se i u svežem stanju.

Samo 20 % u selu Radoinja uzgaja malinu. Način uzgoja maline je na svim gazdinstvima isti. I u malinjaku kao i u šljiviku počinju radovi već u februaru mesecu. Prvo se obavlja prskanje, zatim djubrenje stajnjakom, a u martu se vrši prihrana mineralnim đubrivom, zatim sledi vezivanje, pa ponovo prskanje koje se nastavlja i u aprilu i u maju. Od juna počinje berba, a kada se berba završi skidaju se stari lastari. U septembru se malinjak ponovo zaštiti prskanjem da bi u toku jeseni i zime mirovao.

Ratarstvo: Farmeri sela Radonja najveću količinu stočne hrane pripreme u toku letnjih meseci i to košenjem prirodnih livada. U zimskom periodu obave đubrenje i to su im jedine obaveze do perioda kosidbe. U junu mesecu obave prvo košenje koje najčešće bude i jedino. Ako je kišna godina u avgustu i septembru mogu obaviti i drugo košenje. Dobijeno seno ili baliraju ili plaste.

Pored pripreme stočne hrane, kao značajna povrtarska kultura, primenom ovog sredstva, istaknuta je proizvodnja krompira, pasulja, luka, šargarepe i povrća iz plastenika (paradjz, krastavac, paprika), . Nakon obrade i pripreme zemljišta, koja se odvija tokom marta, krompir se seje u aprilu a nekada i u maju što zavisi od zadržavanja snežnog pokrivača. Nakon nicanja kulture obavlja se borba protiv korovskih biljaka uglavnom kopanjem i zaštita prskanjem. Ovaj postupak se obavlja tokom juna. U septembru započinje vađenje krompira koje traje sve do kraja meseca, nekada i duže,a završava se skladištenjem tj. trapljenjem. U toku zimskih meseci obavlja se prodaja krompira. Pasulj i šargarepa se sade u maju mesecu, a beru se avgustu i septembru. Luk se sadi u martu a bere se u avgustru i septembru. Povrće iz plastenika (paradjiz, paprika, krastavac) se sadi u maju a bere se u julu i avgustu, dok se paprika bere u septembru.

EKONOMSKI STATUS DOMAĆINSTVA SA SVIM NAVEDENIM DELATNOSTIMA – Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava, kako samom farmeru tako i PLA trenerima, da kroz vizualizaciju prate tok prihoda odnosno rashoda tokom godine na jednoj farmi sa kombinovanim tipom proizvodnje. Ovo sredstvo primenjeno u Radoinji pokazuje da su prihodi i rashodi u toku jedne godine na farmi uglavnom nesinhronizovani, što znači da u vreme visokih prihoda rashodi su niski i obrnuto. Kao najkritičniji period, sa najvećim nivoom rashoda na farmi, navodi se prolećni period i period kraja leta i početka jeseni. Ovakve tvrdnje opravdavju se nabavkom repromaterijala (semenski materijal, veštačko đubrivo, zaštitna sredstva, plaćanje mehanizacije i radne snage, kao i povećana potrošnja nafte) i intenzivnijim oboljenjima životinja koja se javljaju u toku prelaska sa jedne na drugu vrstu ishrane. Najveće prihode farmeri Radoinje očekuju tokom maja meseca od prodaje teladi i jagnjića, kao i u toku zime od prodaje krompira i rakije. Nešto niži prihodi

20


ostvaruju se tokom celog letnjeg perioda od prodaje mlečnih proizvoda i svežeg povrća iz plastenika, kao i prodaje maline.

PODELA RADA NA FARMI PREMA POLNOJ RAZLICI I DINAMIKA AKTIVNOSTI – Na farmama u Radoinji nema razlike među polovima po pitanju dinamike rada. Oba pola podjednako doprinose svim granama poljoprivrede na svojoj farmi.

Za oba pola najaktivniji period je od samog početka proleća, kada se nivo aktivnosti i dalje penje, da bi tokom dužeg perioda od kraja maja pa sve do početka novembra ostao na istom nivou visokih aktivnosti. Period sa nešto manje aktivnosti je jedino zimski period, kada se aktivnosti na domaćinstvu svode isključivo na aktivnosti koje podrazumeva zatvoreni sistem uzgoja stoke i vođenje domaćinstva. Jedine aktivnosti u kojima žene ne učestvuju jeste rad sa mehanizacijom i kosidba.

Kategorizacija prema izvorima prihoda

Vizualizacija

POLjOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA VANPOLjOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

1 PRODAJA STOKE (telad, jagnjad,

prasad)

60 % 1

PENZIJA IZ RADNOG ODNOSA

40%

2 PRODAJA SIRA I KAJMAKA

60% 2

PLATA

20%

3 PRODAJA POVRĆA

60 % 3

POLJOPRIVREDNE PENZIJE

30%

4 PRODAJA RAKIJE

40% 4

SEZONSKI RADOVI NA TERENU

20%

5 PRODAJA VOĆA

30 % 5 PRUŽANJE USLUGA MEHANIZACIJOM

15%

6 PROIZVODNJA I PRODAJA MEDA

15% 6 SEOSKI TURIZAM I DAVANJE

USLUGA

10 %

7 PRODAJA MLEKA

10%

LEKOVITO BILJE I DOMAĆA RADINOST 7

5 %

PRODAJA SENA 8

10%

Objašnjenje rezultata Sredstvo je primenjeno u grupi od 5 meštana sela (2 ženskog i 3 muškog pola). Primena ovog sredstva ima za cilj vizualizovano predstavljanje učešća poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela. Sredstvo razdvaja prihode iz poljoprivrednih

21


i vanpoljoprivrednih delatnosti i pokušava da izvore prihoda rasporedi na osnovu dva kriterijuma unutar svake grupe. Prvi kriterijum je značaj pojedinog izvora prihoda sa obzirom na njegov ekonomski doprinos domaćinstvu koje ga ostvaruje. Na osnovu ovog kriterijuma, izvori prihoda su označeni rednim brojevima. Drugi kriterijum je broj domaćinstava, izražen procentualno, koji ostvaruje navedeni izvor prihoda.

Kategorizacija prema izvorima prihoda, kao i ostala PRA sredstva, stočarsku proizvodnju stavlja na prvu poziciju izvora prihoda. Kao najznačajniji izvor prihoda u okviru poljoprivrednih delatnosti, sredstvo iznosi prodaju teladi, jagnjadi i prasadi. Ovim putem prihode ostvaruje 60% domaćinstava. Isti procenat domaćinstava ostvaruje prihode prodajom sira i kajmaka i prodajom povrća, s tim što ovi prihodi imaju nešto manji ekonomski značaj. Prodajom rakije prihode ostvaruje oko 40 % domaćinstava , a prodajom voća oko 30 %. Voće se prodaje u svežem stanju u toku berbe, ali kako nema organizovanog otkupa radi se o manjim količinama koje proizvođači individualno plasiraju, sem maline koju otkupljuju nakupci za potrebe hladnjače u Novoj Varoši. Zato i prihodi od prodaje voća imaju manji ekonomski značaj za meštane sela, kao i prodaja meda od koje prihoduje oko 15 % domaćinstava. Zbog neredovnog otkupa mleka i kašnjenja sa isplatama, prodajom mleka prihode ostvaruje samo oko 10 % domaćinstava. Prodajom sena prihode ostvaruje takođe 10 % domaćinstava, ali se ovi prihodi ne smatraju toliko bitnim, sem u sušnim godinama kada je nestašica sena.

Vanpoljoprivredni izvori prihoda u Radoinji ne igraju veći značaj u ekonomskom sistemu, kako pojedinačnog domaćinstva, tako ni sela u celini, ali su veoma bitni jer se smatraju relativno sigurnim. Penzije stečene u radnom odnosu ostvaruje uglavnom po jedan član u oko 40% domaćinstava i ovi izvori prihoda se smatraju relativno sigurnim i značajnim, a ne retko i jedinim izvorom prihoda, naročito ako se radi o staračkim domaćinstvima. Plate zaposlenih, uglavnom u privatnom sektoru, ostvaruje oko 20% domaćinstava i uglavnom radi o niskim izvorima prihoda. Poljoprivredne penzije, koje prima uglavnom jedan član u oko 30 % domaćinstava, zbog izuzetno malih iznosa, učesnici rada na sredstvu navode tek kao formalni izvor prihoda. Od sezonskih radova na terenu prihode ostvaruje oko 20 %, uglavnom mlađih članova domaćinstava, a od usluga mehanizacijom oko 15 %. Seoskim turizmom i davanjem usluga prihode ostvaruje oko 10 % domaćinstava, a oko 5 % prihoda se ubira od prodaje lekovitog bilja i domaće radinost (ovi prihodi su zanemarivi).

Kategorizacija prema životnom standardu

Vizualizacija

DOMAĆINSTVO IZNAD PROSEKA (5 %)

PROSEČNO DOMAĆINSTVO (65 %)

• plata ili /i penzija • traktor • motokultivator • veći broj priključnih mašina • dovoljno radne snage, sezonska • daje usluge mehanizacije • prosečno 5 grla krupne stoke i više • prosečno 5 ha livada i pašnjaka • prihodi od prodaje mleka i sira • voćnjaci na oko 0,5 hektara

• plata ili penzija • traktor motokultivator • osnovne priključne

mašine(zastarele) • dovoljno radne snage • prosečno 2,3 grla krupne stoke i/ili

5-10 ovaca • prosečno 2 ha livada i pašnjaka • proizvodnja mleka i sira sa malim

tržišnim viškom

22


• prosečno 2 ha oranica • plastenik za sopstvene potrebe uz

male tržišne viškove • proizvodi rakiju uz male tržišne

viškove

• voćnjaci na 0,25 hektara • prosečno 0,75 ha oranica • plastenik za sopstvene potrebe • proizvodi rakiju uz male tržišne

viškove

DOMAĆINSTVO ISPOD PROSEKA (10 %)

STARAČKO DOMAĆINSTVO (15 %)

• bez mehanizacije • članovi idu na sezonske radove • prosečno 2 grla krupne stoke i/ili 2-

3 ovce • prosečno 1 ha livada i pašnjaka • proizvodnja mleka i sira za

sopstvene potrebe • pojedinačna stabla voća • prosečno 0,5 ha oranica

• penzija • motokultivator • nedostatak radne snage • prosečno 1 krava • prosečno 2-3 ovce • daju zemlju pod zakup • proizvodnja mleka i sira samo za

sopstvene potrebe

VIKENDAŠI (5 %)

• bez zemlje (do 5 ari) • bez mehanizacije • povremeno borave

Objašnjenje rezultata Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 4 meštana sela ( 1 ženskog i 3 muškog pola). Kategorizacija prema životnom standardu, kao PRA sredstvo, omogućava nam sticanje uvida u način na koji meštani sela prave razlike prema standardu domaćinstava, koliko različitih kategorija standarda u selu ima i koliko domaćinstava je obuhvaćeno svakom od navedenih kategorija. Meštani, učesnici u radu grupe, su razlikovali 5 različitih kategorija prema životnom standardu, koje obuhvataju sva domaćinstva sela.

Prosečnih seoskih domaćinstava ima oko 65 %. Karakteristike prosečnog domaćinstva u Radoinji su: ima dovoljno radno sposobnih članova, a vanpoljoprivredni izvori prihoda su ili plata jednog člana (koji je zbog toga mnogo manje angažovan u poljoprivrednim aktivnostima) ili penzija jednog ili dva starija člana domaćinstva. Od poljoprivrednih resursa ovo domaćinstvo ima sledeće: opskrbljeno je mehanizacijom (traktor, motokultivator i osnovne priključne mašine uglavnom zastarele), prosečno oko 2 ha livadskih ili pašnjačkih površina i 0,75 ha obrađenih oraničnih površina. Prosečno domaćinstvo ima oko 0,25 ha pod voćnjacima i plastenik za sopstvene potrebe. U proseku uzgaja oko 2,3 grla krupne stoke i/ili 5-10 ovaca, a mleko prerađuje u sir sa malim tržišnim viškovima. Ovo domaćinstvo proizvodi rakiju uz male tržišne viškove.

Domaćinstava koja su iznad ovog proseka u Radoinji ima oko 5 %. Karakteristike ove kategorije su sledeće: ima dovoljno radno sposobnih članova a koristi i sezonsku radnu snagu. Od vanpoljoprivrednih izvora prihoda pojavljuju se plata jednog zaposlenog člana i penzija starijeg člana porodice. Od poljoprivrednih resursa ovo domaćinstvo poseduje mehanizaciju (traktor, motokultivator, veći broj priključnih mašina), prosečno 5 ha livada i pašnjaka, prosečno 2 ha obrađenih oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 5 i više grla krupne stoke i stiče značajne prihode od prodaje sira i mleka. Domaćinstvo iznad proseka ima oko 0,5 hektara pod voćnjacima i plastenik za sopstvene potrebe uz male tržišne viškove. Ovo domaćinstvo proizvodi rakiju uz male tržišne viškove.

23


Učesnici u radu grupe су око 10 % domaćinstava okarakterisali kao domaćinstva ispod proseka. Karakteristike ove kategorije su sledeće: domaćinstvo ne poseduje mehanizaciju, a njegovi članovi uglavnom idu na sezonske radove. Prosečno drži 2 grla krupne stoke i 2,3 ovce. Proizvodi sir i mleko za sopstvene potrebe. Poseduje oko 1 ha livada i pašnjaka, oko 0,5 ha oranica i pojedinačna stabla voća od kojih pravi rakiju za sopstvene potrebe.

Staračkih domaćinstava (sa dva starija člana) u Radoinji ima oko 10 %. Karakteristike ove kategorije su sledeće: nedovoljna radna snaga (mlađi članovi žive u gradu i dolaze povremeno), jedna ili dve penzije kao vanpoljoprivredni izvor prihoda. I ovo domaćinstvo je opskrbljeno mehanizacijom (motokultivator), zemlju uglavnom daju pod zakup i uzgaja u proseku 2 – 3 ovce i 1 kravu. Mleko i sir se proizvode samo za sopstvene potrebe.

Meštani su prepoznali i kategoriju - vikendaši kojih ima oko 5 %. To su uglavnom ljudi poreklom iz Radoinje koji žive u drugim gradovima i koji su napravili vikendice u selu - tu su za godišnje odmore (ako su u radnom odnosu) ili tokom cele letnje sezone (ako su u penziji, dok zimski period provode u grdau gde žive. 30 % ljudi koji nisu poreklom iz Radinje ima u selu vikendicu. Ova domaćinstva nemaju mehanizaciju i imaju okućnicu prosečne površine 5 ari.

Stvaranje opcija za poboljšanje

Vizualizacija

MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE MI SAMI

TEŽAK PLASMAN POLJOPRIVREDNIH

PROIZVODA I NEDOSTATAK

ORGANIZOVANOG OTKUPA STOKE I

POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

PROPALA INDUSTRIJA U BLIZINI SELA A GDE JE

RADIO VELIKI BROJ MEŠTANA

NE POSTOJI ZEMLJORADNIČKA

ZADRUGA

NE POSTOJI HLADNJAČA ZA OTKUP VOĆA

PROPAO TURISTIČKI OBJEKAT KOJI JE BIO

NOSILAC RAZVOJA TURIZMA U SELU

USITNJENI POSEDI

STARA MEHANIZACIJA (25 GODINA)

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA NA NISKOM NIVOU

NE POSTOJI MESTO ZA OKUPLJANJE MLADIH

DIVLJE DEPONIJE LOŠ LINIJSKI PREVOZ VELIKI BROJ NEŽENJENIH MOMAKA

LOŠA KOMUNIKACIJA SA OPŠTINSKIM ORGANIMA

LOŠA MOBILNA TELEFONIJA I TV SIGNAL

NEDOSTATAK EDUKACIJE

24


Objašnjenje rezultata Ovo sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od svih 17 prisutnih meštana. Stvaranje opcija, kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene prvog sredstva situacione analize-predstavljanje situacije u selu. Nakon primene drugih PRA sredstava i dovršetka situacione analize, ovo sredstvo se, u fazi planiranja PLA metode, vraća na probleme koje su meštani identifikovali primenom PRA sredstva –predstavljanje situacije u selu i kategorizuje ih prema njihovim mogućnostima da u rešavanju tih problema učestvuju. Otuda su sve identifikovane probleme meštani, učesnici u radu grupe, podelili na one koje mogu da reše sami, za čije rešavanje im je osim mobilizacije vlastitih resursa potrebna i pomoć sa strane i one u čijem rešavanju ne mogu da učestvuju.

MI SAMI: Problemi koje meštani mogu sami da reše jesu: nepostojanje zemljoradničke zadruge, usitnjeni posedi, nepostojanje mesta za okupljanje za mlade i veliki broj neženjenih momaka.

Meštani su se složili da im niko sa strane neće osnovati zemljoradničku zadrugu, već da je to prvenstveno stvar njihovog udruživanja radi zajedničke ponude pri prodaji proizvoda, kao i povoljnije i efikasnije nabavke repromaterijala. Usitnjeni posedi su generalni problem svih novovaroških sela i taj problem niko ne može rešiti osim meštana, tj. članova domaćinstva pri deobi zajedničke imovine.

U selu postoje uslovi za organizovanje prostorija za okupljanje mladih, ali usled nedostatka inicijative ne postiji organizovano mesto za okupljanje, tako da su se prisutni složili da ovaj problem moraju sami rešiti mladi u Radonji.

Problem velikog broja momaka koji ostaju neoženjeni je problem u svim novovaroškim selima, a ne samo u Radoinji i po rečima prisutnih moraju ga momci sami rešavati. Meštani su se složili da ako se momci budu ženili i budu se porodice uvećavale biće i radne snage.

MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE: Svi problemi svrstani u ovu kategoriju su oni u čijem rešavanju meštani mogu da učestvuju jednim delom, bilo inicijativom, bilo finasijskim učešćem. Prema mišljenju meštana, problemi kao što su: težak plasman poljoprivrednih proizvoda i nedostatak organizovanog otkupa stoke i poljoprivrednih proizvoda i nedostatak hladnjače su rešivi uz zajedničku inicijativu i učešće meštana a uz pomoć podsticajnih mera MPŠV i privatnih preduzetnika koji u otkupu vide sopstveni interes.

Nabavka nove mehanizacije, nekih potrebnih priključnih mašina su rešivi i to sa sopstvenim ulaganjima a uz pomoć MPŠV.

Meštani smatraju da uz podršku sa strane mogu rešiti i problem divljih deponija, boljom saradnjom MZ – e i opštinskih organa ovaj problem je moguće rešiti. Meštani, takođe smatraju da je uz njihovu inicijativu i pomoć sa strane (MPŠV, odeljenje poljoprivrede u Novoj Varoši...) moguće organizovati različite seminare i predavanja iz različitih oblasti poljoprivredne proizvodnje.

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE: Meštani misle da ne mogu učestvovati u rešavanju problema propale industrije, propalog turističkog objekata, ponovnog otvaranja zdravstvene ambulante u selu, lošeg linijskog prevoza i lošeg signala TV i mobilne telefonije. Oni smatraju da je rešavanje ovih problema izvan njihove moći.

25


Poglavlje 3: LIČNA KARTA SELA

Poljoprivredni sistem

Uvod

Radoinja pripada tipu brdsko – planinskog sela sa 217 domaćinstava. Primenom mape resursa, PRA sredstva, dobijen je jasan uvid u prirodne resurse i potencijale kojima selo sa ovakvim geografskim položajem raspolaže. Radoinja predstavlja jedan plato na oko 850 do 950 mnv koji se prostire u vidu blago zatalasanih brežuljaka. Šumski pojas pokriva oko 1/4 sela i nalazi se na južnom obodu sela, dok se sa severne strane prostire potopljeni kanjon reke Uvac i Radoinjsko jezero.

Sezonski kalendar primenjen u Radoinji govori o tipičnom brdsko planinskom klimatu sa dugim i hladnim zimama i kratkim i relativno sušnim letima. Rezultati primene mape resursa pokazuju da Radoinja raspolaže malim zemljišnim površinama više klasa. Ovi relativno usitnjeni posedi su naizmenično raspoređeni u vidu livada, pašnjaka, njiva i voćnjaka u središnom delu sela i predstavljaju najznačajniji resurs za razvoj stočarstva, ratarstva i voćarstva. Parcele se nalaze na ravnim ili brežuljkastim terenima, čime je omogućena upotreba mehanizacije prilikom obrade.

Primenom vremenske linije, PRA sredstva, dobijen je uvid u ulogu, pre svega, stočarske proizvodnje u životnom sistemu farmera. Rezultati primene ovog sredstva potvrđuju tradicionalnost stočarske proizvodnje. Primena sezonskog kalendara , PRA sredstva, držanje govedi i ovaca stavlja kao prioritetne grane poljoprivredne proizvodnje i u sezonskom kalendaru navodi aktivnosti u ovoj oblasti kao svoje osnovne aktivnosti tokom cele godine.

26


Primena kategorizacije prema izvorima prihoda i kategorizacije prema životnom standardu potvrđuju ove zaključke. Kao najveći poljoprivredni prihod čak oko 60 % meštana ima od prodaje stoke i mlečnih proizvoda, a oko 80 % domaćinstava različitog životnog standarda (iznad proseka, prosečna i ispod proseka) ugaja krupnu i/ili sitnu stoku. Rezultati primene PRA sredstva, predstavljanje situacije u selu, pokazuju da meštani veliki problem vide u neorganizovanom otkupu stoke i mlečnih proizvoda.

Primenom kategorizacije prema izvorima prihoda, PRA sredstva, značajne prihode Radonjci ostvaruju i od prodaje povrća, voća i rakije. Rezultati primene PRA sredstva predstavljanja situacije u selu, pokazuju da meštani kao problem intenzivnijeg bavljenja voćarstvom i povrtarstvom vide u nedostatku hladnjače, nedostataku tržišta i radne snage, kao i usitnjenim posedima. Ako bi postojala zagarantovana cena na početku godine i siguran otkup navedenih proizvoda meštani bi u značajnoj meri intenizivirali svoju proizvodnju i proširili kapacitete.

Primenom kategorizacije prema izvorima prihoda, PRA sredstva, vidi se da čak 65 % domaćinstava spada u kategoriju prosečnih, a da 5 % domaćinstava iznad proseka i 10 % domaćinstava ispod proseka od prosečnih razlikuje neznatano veći li manji broj krupne stoke, novija mehanizacija ili nedostatak iste i veći ili manji posedi. Ovo pokazuje da većina domaćinstava Radoinje ne predstavlja jasno definisane robne proizvođače sa intezivnom stočarskom i ratarskom proizvodnjom, već da domaćinstva ’’svaštare’’, odnosno uzgajaju manji broj krupne i sitne stoke, kao i povrće i voće za sopstvene potrebe sa većim ili manjim tržišnim viškovima.

Primenu svih gorenavedenih PRA sredstava potvrđuje i PRA sredstvo, predstavljanje situacije u selu, na osnovu koga meštani Radoinje kao svoj osnovni potencijal vide razvoj turizma koji bi pored neposrednih prihoda od noćenjai davanja ostalih usluga, u velikoj meri pospešio prodaju svih poljoprivrednih proizvoda, a samim tim doveo do intenziviranja stočarske i ratarske proizvodnje, kao i voćarstva.

Stočarska proizvodnja

Govedarstvo

Razvoj proizvodnje Tokom 50-ih godina, od kada počinje identifikacija događaja na vremenskoj liniji, u selu se uzgajalo preko 1000 grla goveda. Njihov broj počinje postepeno da opada ,a najveći pad broja govedi primetan je od 80-ih godina kada je u selu bilo svega oko 350 grla. To pokazuje da je u prošlosti govedarska proizvodnja igrala znatno veću ulogu u ukupnom poljoprivrednom sistemu sela nego što je to slučaj danas. Ovo se objašnjava činjenicom da je u prošlosti bilo manje domaćinstava i da su domaćinstva držala više goveda koja su

davala manje mleka (buše), a da je postepeno stočni fond smanjen tako što nabavljene kvalitetnije i produktivnije sorte, tako da sada meštani drže manji broj goveda simentalske rase ili šarenog govečeta u tipu simentalca. Jedan od razloga smanjenja stočnog fonda treba tražiti u otvaranju industrije u susednom selu (80 – ih godina) kada je određen broj meštana počeo da radi, a ostao da živi na selu, i

27


kada je zbog obaveza smanjivao broj govedi za uzgajanje. Posle 2004. kada je došlo da prestanka rada navedene industrije ovi meštani su bili prinuđeni da sa vrate imanjima, što pokazuje i blagi porast stočnog fonda poslednjih godina (sada oko 500 goveda).

PRA sredstvo-vremenska linija ukazuje na to da su se meštani sela Radoinja sredinom 80-ih godina okrenuli voćarstvu pre svega gajenju i preradi šljive, a 200. godine zabeleženi su i počeci razvoja seoskog turizma, tako da možda, pored svih ostalih gorenavedenih razloga, i u tome treba tražiti razlog manje intenzivne stočarske proizvodnje.

Rasni sastav Goveda Radoinje pripadaju simentalskoj rasi i rasi domaćeg šarenog govečeta u tipu simentalca. Domaće šareno goveče u tipu simentalca je nastalo ukrštanjem buše ili sivih stepskih goveda sa bikovima simentalske rase. Ovo goveče varira u pogledu veličine i proizvodnje. Visina grebena kod ženskih životinja iznosi oko 125 – 135 cm, a telesna težina oko 600 – 750 kg. Iako su ova goveda solidnog rasnog sastava, ona nisu umatičena, što predstavlja veliki problem.

Način uzgoja Goveda se veći deo godine drže vezana u štali, osim u toku letnjih meseci kada se kombinuje ispaša i štala, što pokazuju i rezultati primene sezonskog kalendara. U periodu vegetacije goveda se puštaju na pašu, uglavnom na obližnjim livadskim površinama ili okućnicama. Goveda se uglavnom ''pripinju'' (tako više puta u toku dana menjaju mesto ispaše) ili se drže u ograđenim parcelama gde im je obezbeđena ispaša.

Uzgoj goveda se odvija u relativno očuvanim, kvalitetnijim objektima, u kojima su u najvećoj meri zadovoljeni osnovni zoohigijenski uslovi. Određen broj domaćinstava je izgradio nove, moderne štale u poslednjih nekoliko godina.

Ishrana Goveda se uglavnom hrane zelenom kabastom hranom, smešama trava u letnjem periodu, dok se u zimskom periodu kao osnovno hranivo pojavljuje seno. Žitarice se koriste samo u vremenu pojačanog tova i pred teljenje krava, a koncetrati i drugi dodaci se znatno ređe koriste.

Telad se hrane mlekom u prva dva meseca, kada se odbijaju i već u starosti od tri do četiri meseca prodaju, što 60 % meštana navodi kao jedan od najznačajnijih i najsigurnijih prihoda.

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda Kako je broj goveda u selu znatno smanjen, govedarstvo u ukupnoj proizvodnji mleka u selu ne igra značajnu ulogu. Postoji otkupljivač iz Priboja koji određenim danima otkupljuje mleko, ali zbog neredovnog otkupa mleka i kašnjenja sa isplatama, prodajom mleka prihode ostvaruje samo oko 10 % domaćinstava.

Sasvim drugačija je situacija sa proizvodnjom mlečnih proizvoda sira i kajmaka, gde čak 60 % domaćinstava ostvaruje znatne prihode. Cena kilograma sira se kreće od 200 do 300 dinara, a kilograma kajmaka od 500 do 600 dinara. Ovi prihodi nisu toliko veliki, koliko su sigurni i kontinuirani, tako da su za farmere veoma bitni.

Količina namuženog mleka se kreće od 15-20 l dnevno ili prosečno oko 4800 l u toku laktacije po jednoj muznoj kravi. Laktacija, prema podacima dobijenim primenom sezonskog kalendara traje 10 meseci, a ekonomski muzni period oko 8 meseci. Mleko se uglavnom prerađuje u neadekvatnim uslovima,a prostorije u

28


kojima se odvija proces prerade uglavnom ne zadovoljavaju higijensko – sanitarne uslove .

Perspektive govedarske proizvodnje Prema mišljenju meštana Radoinje, govedarstvo u Radoinji ima perspektivu kada bi se obezbedilo tržište za proizvedene količine mleka i mlečnih proizvoda, kao i plasman svežeg mesa.

Ovčarstvo

Razvoj proizvodnje 50 – ih godina u selu se uzgajalo oko 2500 ovaca i njihov broj opada do današnjeg dana kada u celoj Radoinji ima samo oko 700 ovaca, što pokazuje da je ovčarska proizvodnja u Radoinji doživela značajan pad. Razloge ovoga treba tražiti u malom broju krupnijih pašnjačkih površina, nedostatku čobana za pašaranje i velikom utrošku vremena i rasipanje radne snage na pašnjački uzgoj umanjenog stada ovaca.

Rasni sastav U Radoinji se gaje uglavnom domaće rase ovaca i to prvenstveno melezi. Najzastupljenija je pasmina sjeničke ovce i melezi nastali ukrštanjem sa pramenkom i virtrmbergom.

Sjenička ovca se naručito dobro pokazala za držanje u planinskim klimatskim uslovima. Veoma je otporna na klimatske uslove, nešto je krupnija od ostalih sorti, daje veći prinos vune ‘i odlične je plodnosti. Prosečna telesna masa je od 40-70kg, mlečnost po laktaciji koja traje 5-6 meseci je 60-80l.

Pramenka je, takođe veoma otporna i pogodna za gajenje u uslovima brdsko-planinske klime kakva je u Radoinji. Manje je telesne mase, slabe mlečnosti, daje malo vune i to lošeg kvaliteta. Prosečna telesna masa je oko 25-50 kg, mlečnost 50-80 l po laktaciji.

Virtemberška rasa je krupna rasa, snažne konstitucije za proizvodnju mesa i vune. Dobre je plodnosti, čak 120-150%. Masa jagnjadi pri rođenju je 4,5kg, a sa 90 dana dostižu masu od 30kg. Ova rasa se najčešće koristi za oplemenjivanje pramenke.

Sve ove sorte su dobre za proizvodnju mesa, prosečan randman iznosi 50 %.

Način uzgoja Ovčarstvo se zasniva na kombinovanom štalsko-pašnjačkom načinu uzgoja ovaca, što potvrđuju podaci dobijeni primenom sezonskog kalendara. Istim sredstvom utvrđeno je da se ispaša gotovo celokupnog fonda ovaca u selu, obavlja tokom cele godine, izuzev perioda sa jakim zimama i visokim padavinama. Tokom istorije ovčarstva Radoinje, farmeri su ispašu ovaca obavljali posredstvom čobana. Čobanin je najčešće član domaćinstva koji tokom prolećne i letnje ispaše čuva ovce na pašnjacima. Ovo

zanimanje je uglavnom iščezlo, mada u nekim domaćinstvima i to uglavnom sa malim brojem grla, ovce na paši čuva čobanin i to uglavnom najstariji član domaćinstva.

29


Manji broj meštana ovce čuva posredstvom čobana, dok veći broj ima ograđene torove, uglavnom u blizini kuće ili u voćnjaku, u kojima čuva ovce. Ovi torovi se više puta u toku godine pomeraju na različite parcele, uglavnom livadama sa ''prirodnom travom'' i na mestima gde ima vode.

Ranije je u Radoinji bio zastupljen i zajednički pašnjački sistem. Ovce su se leti davale čobanima koji su ih terali u planinu. Meštani su čobanima plaćali odgovarajuću naknadu po svakoj ovci, a čobani su koristili i mleko i vunu. Na jesen bi čobani vraćali ovce u selo. Ovaj sistem ispaše se zadnjih 20 godina ne primenjuje u Radoinji.

U periodu kada se ovce drže zatvorenim sistemom smeštene su u objekte koji uglavnom ne zadovoljavaju osnovne zoohigijenske uslove. Uglavnom se radi o objektima sa nedovoljnom količinom ventilacije i svetlosti.

Ishrana Budući da su ovce u pašnjačkom sistemu uzgoja, osnovna ishrana tokom godine je paša na prirodnim livadama i pašnjacima. Ovakav način ishrane zastupljen je čak i u zimskom periodu, izuzev kratkih perioda kada se ovce drže zatvorene u torovima. Osnovu ishrane tada čini seno. Pred jagnjenje, ovcama se u ishranu uvodi značajnija količina koncentrata.

Ishrana jagnjadi se prvih mesec do mesec i po dana zasniva isključivo na sisanju. Jagnje se uglavnom izdvaja i nekoliko puta dnevno, u zavisnosti od starosti jagnjeta, pušta da sisa. Već polovinom aprila počinje se sa prihranom jagnjadi, pre svega kabastim hranivima.

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda Ovakav način čuvanja ovaca bi imao značajnu ulogu u proizvodnji ovčijeg mleka i mlečnih proizvoda, međutim meštani Radoinje ne bave se ovčarstvom zbog proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda, već prvenstveno zbog proizvodnje mesa. Danas farmeri Radoinje ne raspolažu značajnijim količinama prerađenog ovčijeg mleka koje bi se moglo naći na tržištu.

Dobijenu vunu meštani koriste za sopstvene potrebe. Žene Radoinje od prerađene vune pletu đempere, prsluke i čarape čijom prodajom

selo radoinja, opština nova varoš · 2015. 11. 10. · pla/pra studija u okviru projekta mreža...

Documents