Fakultet za usluni biznis

Nastavni predmet: Poslovna etika i vetine komuniciranja Predmetni nastavnik: Dragan Suboti Student: Aliki Guvros Br. indeksa: VII2456/07

SEMINARSKI RADElektronsko i internet poslovanje

Beograd, novembar 2007. godine

1

Sadraj 1. Uvod ...................................................................................... ......................3 2. Sutina prouavanje etike ...........................................................................4 2.1. Vrednosti i stavovi ........................................................................5 2.2. Poslovna etika ................................................................................6 2.2.1. Odnos biznisa i morala ......................................................6 3. Internet virtuelna institucija .....................................................................8 3.1. Internet i etiki kodeksi .................................................................8 3.2. Internet posmatran iz poslovnog ugla ...........................................9 4. Elektronsko poslovanje ............................................................................. 10 4.1. Definisanje elektronskog poslovanja ...........................................10 4.1.2. Najvaniji procesi eposlovanja .....................................11 4.2. Elektronska trgovina ....................................................................12

2

4.2.1. Problmi u prodaji preko interneta ..................................13 5. Zakljuak ............................................................................... .....................15 6. Kljune rei ........................................................................................ ........16 7. Literatura .............................................................................. .....................17

3

1. UvodEtika zajedno sa estetikom spada u zajedniku oblast filozofije. Termin filozofija je nastao od dve grke rei: glagola "filein" (, to znai voleti) i imenice "sofija" (, to znai mudrost) koje zajedno ine re filosofija (ili kod nas filozofija) (gr: ), dakle doslovno znaenje rei je ljubav prema mudrosti. Etika se bavi izuavanjem morala i pojmovima dobrog i ispravnog. Svaka etika teorija sadri bar dve komponente - teorije: onu koja odreuje ta je dobro ili vredno i ona koja odreuje ta je ispravno. Immanuel Kant (22.4. 1724. - 12.2. 1804.) je nemaki filozof koji se smatra poslednjim velikim misliocem razdoblja Prosvjetiteljstva. Poznat je po filozofskoj doktrini koja se naziva transcendentalni idealizam, formulirao kategoriki imperativ a posebno po delima na polju etike. On je imao veliki uticaj na romantike i idealistike filozofe devetnaestog veka, i njegov rad je bio polazna taka za Hegela. Kantov kategoriki imperativ, koji glasi: Delaj tako da maksima tvoje volje uvek moe istovremeno vaiti kao princip sveopteg zakonodavstva1, smera na etiki formalizam ( princip ne propisuje nikakav sadraj, ve nalae samo optu formu delovanja) , rigorizam (moralno je samo ono delovanje na koje nas pokree samo oseanje dunosti prema moralnom zakonu, a svim ddrugim oseanjima Kant je porekao moralnu vrednost) i univerzalizam (svojom optom fomom kategoriki imperativ obavezuje podjednako svakoga oveka). Kategoriki imperativ je apriorni zahtev naeg uma, koji on postavlja volji, htenju i otud je on bezuslovan, i ne samo da zapoveda, nego kategoriki zapoveda, bez obzira na posledice delanja. Slobodnije reeno, moralni zakon nam ne zapoveda: postupaj kako treba, jer e tako postii odreene prednosti i izbei neprijatnosti, nego zapoveda: postupaj kako treba, jer tako treba, jer tako sam moralni zakon zahteva. U drugoj formulaciji navedene maksime Kant kae: Radi tako da ovetvo kako u tvojoj linosti tako i linosti svakoga drugoga uvek uzima ujedno kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo2, ime eli pokazati da je ovek kao umno bie vrednost po sebi, tj. apsolutna vrednost, koja se nikada ne sme tretirati samo kao sredstvo, jer je on nosilac moralnog zakona.

2. Sutina prouavanja etike1 2

Kritika praktikog uma, Imanuel Kant BIGZ, 1990., str-54, Kritika praktikog uma, Imanuel Kant BIGZ, 1990., str-19

4

Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponaanja. Odreuje se kao nauka o moralu ili etosu.3 Prouavanje etike omoguava donoenje tekih, linih i profesionalnih moralnih odluka. Cilj nije donoenje etikih odluka sa kojima e se svi sloiti, ve da se ojaa naa sposobnost da razlikujemo dobro i loe. Etike dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo svakodnevnog ivota predstavljaju konstantan izazov naem oseaju za etiku. Sutina prouavanja etike je da nauimo kako javno da opravdamo sopstveni etiki izbor na osnovu vrstih etikih premisa. Ali, ta je zapravo etika i u emu se razlikuje od morala? Re moral izvedena je od latinske rei mos, moris, to znai (izmeu ostalog) "nain ivota" ili "postupanje". Ona se esto povezuje sa religijskim verovanjem i linim ponaanjem. Re etika, s druge strane, izvedena je iz grke rei ethos, to znai "obiaj", "upotreba" ili "karakter". O etici se esto misli kao o racionalnom procesu primene postojeih principa prilikom sudara dva moralna ogranienja. Najtee etike dileme nastaju kada doe do sukoba dva "ispravna" moralna ogranienja. Zato etika esto podrazumeva ravnoteu suprotstavljenih ispravnih odgovora, tamo gde nema onih "tanih". Primer moe biti radnik na poslu, koji obea da e utati kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako ef pokua da od prvog radnika izvue potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora da odmeri lojalnost kolegi (kao moralne vrednosti) prema posveenosti istini (kao drugoj moralnoj vrednosti). Moral je skup nepisanih pravila i obiaja koji utvruju meuljudske odnose i prosuuju ta je dobro, a ta zlo. Moral je u nekoj sredini objektivan i nalazi se u obliku drutvene svesti, sistema obiaja, navika, normi. Nastao je kao zahtev drutva za odreenim ponaanjem, odnosno, principima koji odreuju kakvo ponaanje treba da bude. On je relativan, nije isti u svim drutvenim grupama i istorijskim periodima. Moral je veoma slian zakonu, ali za razliku od zakona on nema politikih ni ekonomskih sankcija pa se oslanja na svest pojedinca i drutva, a kao sankcije za nemoralno ponaanje javljaju se gria savesti, prekor ili bojkot okoline.

3

Poslovna etika i vetine kpmuniciranja Dr. Dragan Suboti, Beograd, 2007, str. 7

5

2.1. Vrednosti i stavovi Definisane moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etikog ponaanja. Moralna vrednost je, dakle, neto to je "cenjeno, vredno, o emu se ima visoko miljenje, ili neto podjednako dobro". Autonomija, pravda i dostojanstvo ljudskog ivota primeri su vrednosti koje su vane najveem delu drutva. Objektivnost i potenje esto se navode kao osnovne vrednosti novinarskog rada. Slino tome, poverenje, integritet i iskrenost poeljne su vrednosti svakoga ko se bavi odnosima s javnou. Vrednosti su sastavne komponente stavova - dakle, "nauene emotivne, intelektualne i bihejvioristike reakcije na linosti, stvari i dogaaje". etiri znaajna izvora direktno utiu na nae formiranje vrednosti i stavova: 1 porodica 2 pripadnost grupi 3 uzori 4 drutvene institucije Sticanje vrednosti i formiranje stavova jeste sloen proces i nije lako podloan naunoj proveri. Ipak, za veinu nas vane sile koje oblikuju na moralni razvoj su porodica, pripadnost grupi, uzori i drutvene institucije. Roditelji su na prvi susret s disciplinom, ali kako se razvijamo u samostalne osobe, pripadnost grupama, uzori i institucionalne sile igraju sve znaajniju ulogu u oblikovanju nae moralne sudbine. Uz toliko razliitih sila koje nas bombarduju etikim signalima, neminovna je pojava sukoba meu suprotstavljenim vrednostima. Prouavanje etike i moralno rasuivanje ne mogu nam automatski reiti takve sukobe, ali mogu pruiti sredstva koja e nam olakati suoavanje s tekim etikim izborima. U kojoj meri e svaki od ovih izvora uticati na nae moralno postupanje zavisie od jedinstvenih okolnosti svakog pojedinca.

6

2.2. Poslovna etika Pod poslovnom etikom podrazumevaju se principi i pravila ponaanja zasnovani na optoj poslovnoj kulturi, koji dominiraju u interpesonalnoj komunikaciji. Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala iz odnosa poslovne kulture i etike u poslovanju. 4 Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponaanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspenom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljne na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etikim principima, njihov sadraj se izraava sudovima o dobrom i loem, uspenom i neuspenom poslovnom ponaanju, a njihov cilj je da se svi uesnici u poslovnim procesima obaveu na etiko ponaanje.5 Poslovna etika predstavlja oblik primenjene etike i odnosi se na promiljenje o moralnosti poslovanja. Moemo je definisati kao zakonodavstvo koje preduzee samo sebi pripisuje kako bi regulisalo svoj poslovni ivot.6 Prema Velaskezu, poslovan etika se koncentrie na primenu moralnih standarda naroito u oblastima poslovne politike, poslovnih institucija i poslovnog ponaanja.7 2.2.1. Odnos biznisa i morala Etika kao nauka o moralu znaajna je za poslovanje svake organizacije preduzea, i kao takva podrazumeva da postoje prava i obaveze organizacija prema ljudima u meusobnim odnosima Biznis pretpostavlja postojanje moralne pozadine i bez nje bi bio nemogu. Kad bi se svi ukljueni u biznis kupci, prodavci, proizvodjai, uprava, radnici i potroai ponaali nemoralno ak amoralno, poslovna delatnost bi se uskoro zaustavila. Cilj poslovne etike ne podrazumeva uvek promenu neijih moralnih ubeenja, ve oslanjanje na njih. Standardi profesionalnog ponaanja konstantno se menjaju kako zaposleni podeavaju svoje moralne kompase u skladu s okolnostima koje se menjaju. Na primer, nekada su zaposleni, nedovoljno plaeni za svoj rad, rutinski prihvatali poklone i sline izraze zahvalnosti od svojih saradnika, odnosno korisnika, pacijenata i sl. Danas se na takvu praksu gleda sa prezirom, mada jo ne postoji jedinstven stav o tome gde povui crtu.4 5 6 7

Isto str.7 Uvod u poslovnu etiku Smilja Rakas, Beograd, 2001 str. 98-99 Poslovna etika i vetine kpmuniciranja Dr. Dragan Suboti, Beograd, 2007, str. 13 Bzsiness Ethics, Conseptsand Casces Manuel G. Velaquez, USA 1998, str 13.

7

3. Internet virtuelna institucijaInternet je globalna raunarska mrea. Pre svega, pojam internet znai mrea unutar mree, ili interna konekcija izmeu vie raunara. Strukturno postoje male mree koje se meusobno vezuju, i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva globalnom mreom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj raunara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Koliina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teko je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.8 Internet, kao virtuelna institucija, se posljednjih nekoliko godina vrlo brzo razvija i postaje dominantan medij za komunikacije i poslovanje. Meutim, postoji malo zakona i pravila koja se bave Internetom. Zbog daljeg razvoja Interneta i njegove sve vee vanosti on postaje meta raznim vladama i institucijama vlasti koje ga ele regulisati i kontrolisati, a jednako tako i pojedincima koji ele naruavati tuu privatnost. Donoenje pravila i zakona o Internetu nije nimalo lak zadatak. Sama priroda Interneta milioni povezanih raunara na svim stranama sveta, ine regulisanje Interneta tekim, ako ne i nemoguim. Nedostatak pravila znai da svako ko koristi Internet, koji je veinom javna mrea, moe biti meta svakome ko ima tehniko znanje i volju za napad na tuu privatnost. Ali tehnologija nije izmenila osnovna etika pitanja. Na primer, kraa intelektualne svojine je sama po sebi loa, bez obzira na to da li se javlja u sajberspejsu ili pomou nekih tehnoloki jednostavnijih sredstava. Zato su vrednosti o kojima govori etika vanvremenske i ne menjaju se uvoenjem novih tehnologija. Naprotiv, nove tehnologije se ipak na kraju prilagoavaju etikim kodeksima. 3.1. Internet i etiki kodeksi Ljudska psiha Internet prihvata i tretira kao i svaki drugi javni medijum. Ipak, Internet je po mnogo emu razliit od ostalih medija za komunikaciju sa kojima se savremeni ovek sree. Od razvoja radija, TV-a i savremenih oblika satelitske televizije, sa desetinama, stotinama pa i vie hiljada kanala, sadrajima prilagodjenim raznim ciljnim grupama, ovek je izloen uticajima raznih kultura, obiaja, informacijama u obliku slike, zvuka, ideja. Ipak, svi ti mediji nemaju ono to odlikuje Internet - svi su oni jednosmerni, dakle informacije teku samo ka korisniku. Za razliku od novina, radija i TV, gde bi smo svi mi, bar ponekad, eleli da se pojavimo, ali je to teko izvodljivo, Internet je medij koji nam upravo to i omoguava.

8

www.wikipedia.com

8

Internet uvodi novinu - korisnik interneta moe svoje miljenje, ideje i proizvode podeliti sa milionima korisnika u svetu, moe direktno uticati na druge korisnike i moe potpuno nesputan istraivati nebrojeno stranica napisanih od drugih korisnika. Ali sva sloboda koju Internet nudi, povlai i odgovornost - sami smo odgovorni za sve to izjavimo ili uinimo na njemu. Kako to deluje na ljude? Mogunost da ono to radite vidi ogroman auditorijum razliito deluje na svakog oveka. Ono to neko smatra normalnim ponaanjem nekom drugom se moda ne dopada. To znai da moramo biti spremni na maksimalnu meusobnu toleranciju i obzire, ali i odgovornost za ono to radimo. 3.2. Internet posmatran iz poslovnog ugla Ukoliko se fenomen Interneta posmatra iz ugla poslovanja, poslovanje na Internetu ima brojne prednosti. Nov, interaktivan nain za pristup tritu i partnerima, istovremeno na lokalnom i globalnom nivou, mogunost obavljanja odreenih poslovnih procesa van preduzea, dostupnost obilju informacija sa monim elementima pretraivanja i automatskom analizom, novi modaliteti poslovnog udruivanja, finansijskih transakcija i obavljanja poslovnih procesa. Ve ovih par primera ukazuje na nove mogunosti, ali i znaajno poveanje kompleksnosti poslovanja.. Stoga je poznavanje a zatim i primena interneta, samim tim i e poslovanja neminovnost kao korienje telefona i faksa. Ono danas stoga ne predstavlja prednost ve je nekorienje ozbiljan minus za opstanak na tritu. U estokoj borbi za kupca tri bitna faktora su adekvatan trini nastup ( odlino poznavanje i praenje potreba, konkurencije..- funkcija marketinga), finansijska operativnost ( dobavljanje i optimalno iskorienje finansijskih resursa, prodaja..) i kompanijska efektivnost( kvalitet kadrova, stil rukovoenja, sposobnost unapreenja poslovnih procesa..) imaju e poslovanje kao odlinu sredstvo za rad.

9

4. Elektronsko poslovanjeElektronsko poslovanje (en: E-business)jeste voenje poslova na Internetu, to ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, ve organizaciju poslovanja firme u onlajn okruenju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima.9 Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane amerike kompanije IBM, lidera u proizvodnji raunara, da bi se oznailo poslovanje uz znaajnu primenu savremene, elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru elektronike. Pod elektronskim poslovanjem (Electronic Business) podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta tehnologije omoguava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To omoguava preduzeu, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari znaajne utede u trokovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tritu. Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast i generie milijarde amerikih dolara. U dosadanjem periodu e-poslovanje je doivelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavatvu i u financijskim uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su vezane za poveanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne strane, i za snienje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na trite, odnosno realizivanje transakcija sa druge strane. Takoe se intezivira zajedniki nastup na elektronskom tritu vezan za razvoj elektronskih partnerstva.

4.1. Definisanje elektronskog poslovanja Elektronsko poslovanje (Electronic Business) ili E-poslovanje (eBusiness) jeste voenje poslova na Internetu, to ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi onlajn i organizacija prema klijentima.10 Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju zasnovanu na:9 10

udruivanju preduzea (integracija)

www.wikipedia.com www.wikipedia.com

10

procesu saradnje (kolaboracija) globalnom mrenom povezivanju korienjem Interneta kao medija

4.1.2. Kako funkcionie e- poslovanje Klijent server model baziran na PC platformi. Na ovaj nain je za veinu korisnika klijenata rukovanje kompleksnim aplikacijama zbog oprtativne jednostavnosti dostupno i lako primenljivo. U poslovnom smislu implikacija je da mala preduzea imaju dostupnost informacijama ili kompleksnim servisima koji se odvijaju na strani servera. U poslovnom odnosu to znai dobijanje odreenih usluga od servis provajdera. Danas kada Internet povezuje skoro sve raunare Web* je postao standard preko kojeg klijent obavlja korienje elektronskog poslovanja. Web servisi, zbog odline standardizacije i pokazane robusnosti, ve danas predstavljaju platformu koja funkcionalno vezuje razliite aplikacije to omoguava povezivanje poslovnih procesa od nivoa pojedinca, kompanije do vrlo kompleksnih poslovnih sistema. Korisnici mogu biti u otvorenom ili zatvorenom ( pristup doputen uz odobrenje) sistemu pristupa odreenim informacijama ili servisima. Visok nivo standardizacije i bezbednosti omoguava irok spektar servisa sa jednostavnom opremom na strani korisnika kao klijenta server aplikacije. 11

Najvaniji procesi e-poslovanja su:

prikupljanje podataka i informacija marketing (4P marketing miks): promocija, podrka kupcima, uvoenje novog proizvoda,... onlajn trgovima (proizvoda i usluga) komunikacija

11

Internet u poslovanju Darko Dunji www.teol.net

11

Izdvojimo elektronsku trgovinu kao jednu od najzastupljenijih i najpopularnijih aktivnosti elektonskog poslovanja. 4.2. Elektronska trgovina Elektronska trgovina (ili e-trgovina) primarno se sastoji od distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga, i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao to je Internet i druge kompjuterske mree. Takoe ukljuuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem snabdevanja, e-marketing, elektronsku razmenu podataka,i automatske sisteme za sakupljanje podataka. U ispunjavanju svojih zadataka koristi elektronske komunikacione tehnologije kao Internet, ekstranet, elektronska pota, e-knjige, baze podataka, i mobilne telefone.12 Elektronska trgovina (Electronic Commerce) ili E-trgovina (eCommerce) predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja), preko mree i kompjutera, kao i prenos kapitala, koritenjem digitalne komunikacije. Ukljuuje i ostale poslovne funkcije preduzea, kao to su marketing, finansije, proizvodnja, prodaja i administrativna funkcija, koje su neophodne u procesu trgovine. Ovakvim nainom definisanja smo izbegli estu greku koja podrazumeva poistovjeenje elektronske trgovine sa elektronskim poslovanjem. E-trgovina je ipak samo manji podskup eposlovanja, zajedno sa oblastima kao to su elektronsko bankarstvo, mobilno poslovanje, virtuelne organizacije, elektronske berze, elektronsko poslovanje u javnoj upravi, itd. Poslovanjem po principima elektronske trgovine, Internet prua niz mogunosti za maloprodaju:

nisu potrebne skupe nekretnine niti araniranje izloga neophodno je minimalno prodajno osoblje postoji mogunost da se prodaje kupcima na bilo kojem geografskom podruju omoguena je trenutna komunikacija prezentuje se interaktivni multimedijalni katalog koji moe da prui onoliko informacija koliko kupac eli (bez skupih klasinih kataloga i potanskih trokova) veoma brzo se moe vriti prilagoavanje za promene u prodajnim cenama i nivou zaliha velika je mogunost adaptacije zahtevima kupaca

12

Internet u poslovanju Darko Dunji www.teol.net

12

4.2.1. Problemi u prodaji preko Interneta:

mnogi potencijalni kupci jo uvek ne koriste Internet mnogi nemaju brze veze kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane) ugroena privatnost: lina (proaktivni marketing, cookies), finansijska (zloupotreba kartica) problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu bezbednost obavljanja transakcije

Naveemo et osnovnih elemenata koje sajber trgovce ine uspenim:

popusti super selekcija: bogata ponuda posebne usluge: podseanje na vane datume, postprodajne usluge,... komfor: iz fotelje, non-stop, mesecima unapred brza isporuka zabava: video igre, ale koncept dodatne vrednosti (added value)

13

5. Zakljuak

Pojavu interneta i ekspanziju novih tehnologija, dostupnost informacija, mogunost njihove digitalizacije i td. posmatrali smo iz vie uglova. Slobodno moemo zakljuiti da je informaciona tehnologija obeleila 20. vek, posebno njegovu poslednju deceniju. Danas se gotovo nita ne moe zamisliti bez primene napredne informacione tehnologije koja je upravo posledica pravilne upotrebe znanja u procesima istraivanja Danas se ni jedno radno mesto, na kojem radi zaposleni koji poseduje znanje, ne moe zamisliti bez savremenih raunara koji e im omoguiti pristup informacijama, olakati i unaprediti poslovanje. Etiki gledano predstavlja veliki moralni izazov i odgovornost. Ono to treba upamtiti jeste da su fundamentalne vrednosti, koje su nam dobro sluile u moralnom rezonovanju kada su u pitanju bili konvencionalniji etiki problemi - istina, potenje, potovanje linosti, pravinost i tako dalje bezvremene i treba da nam poslue i u suoavanju s izazovima informatikog doba.

6. Kljune rei

14

Etika Moral Sloboda Odgovorsnost Internet Elektronsko poslovanje Distribuiranje Kupovina/Prodraja Marketing

15

7. Literatura

1. Poslovna etika i vetine komuniciranja, Dr. Dradan Suboti, IPS, Beograd, 2007.

2. Uod u poslovnu etiku, Smilja Raks, Beograd, 2001,

3. Online

asopis

o

elektronskoj

trgovini

www.e-

trgovina.co.yu

4. Kritika praktikog uma, Imanuel Kant BIGZ, 1990., 5. Business Ethics, Consepts and Cases, Prenitice Hall Inc. Simon& Schuster, Manuel G. Velasqez, USA 6. Vodi kroz internet , Logosoft www.lol.ba 7. Internet u poslovanju Darko Dunji, el. izdanje

www.teol.net 8. www.wikipedia.com 9. www.apisgroup.or.sec

16