Medicinski fakultet Ni

Seminarski rad iz histologijeTEMA : Jetra digestivni sistem

Mentor: Ivan Nikoli

Student : Du an Smiljkovi

Ni

, 9. jun 2011. godina

SADR AJ

1. Jetra

.....

3 4 6 8 9 10 11 12 15 16 17 18

1.1 Anatomija jetre ...... 1.2 Histologija jetre . 2. Funkcija jetre .......... ... ....

2.1 Uloga jetre u metabolizmu masti 2.2 Uloga jetre u metabolizmu proteina

2.3 Funkcija jetre u konjugaciji i detoksikaciji ............. 3. Metabolizam bilirubina ... 4. Bolesti jetre .. 4.1 utica ....

4.2 Ostale bolesti jetre . 5. Literatura ...

1. JETRA

Jetra je organ kod sisara, uklju uju i i oveka. Ovaj organ igra veliku ulogu u metabolizmu, te ima veliki broj funkcija u telu, a neke od va nijih su uvanje glikogena, sinteza plazma proteina, te detoksifikacija lekova. Jetra tako e proizvodi u , koja je veoma bitna u probavi. Medicinski termini, koji se odnose na jetru, po inju sa hepato- ili hepati ki od gr ke re i za jetru - hepar.

-3-

1.1

Anatomija jetre

Gornja povr ina jetre

Donja povr ina jetre

Kod odraslih ljudi jetra je mekan, sme e - crveni organ klinastog oblika, na ve i organ u trbu noj upljini, a nalazi se sa desne strane trbu ne upljine, neposredno ispod dijafragme . Jetra je te ka obi no 1200-1600 g, a sastoji se od 2 re nja (lat. lobus), od kojih je desni oko 6 puta ve i od levog. Desni re anj je gornjom granicom u visini petog rebra, a donji rub je na desnoj strani ispod grudnog ko a. Levi re anj ide koso i svojim vrhom doti e levu stanu dijafragme. Gornja strana jetre (lat. facies diaphragmatica hepatis) jeste konveksna i nale e uz dijafragmu i prednji trbu ni zid. Pokrivena je peritoneumom i pri vr ena za dijafragmu i prednji trbu ni zid srpastom vezom (lat. ligamentum falciforme hepatis). Na donjoj, ona sadr i oblu svezu jetre (lat. ligamentum teres hepatis) i zaostatak pup ane vene (lat. vena umbilicalis). Njena dva lista se razdvajaju kod zadnjeg ruba jetre i nastavljaju gornji list sr ane vene (lat. ligamentum coronarium hepatis).

-4-

Donja strana (lat. facies visceralis hepatis) jeste konkavna i spu ta se koso prema dole i u desno, nale e najpre na jednjak i prednju stranu eluca, a zatim na gornji deo duodenuma, na desni deo debelog creva, na desni bubreg i na desnu nadbubre nu lezdu. Na donjoj strani jetre nalaze se tri leba, jedan popre ni i dva sagitalna, koji skupa oblikuju slovo H. Popre ni leb predstavlja hilus ili portu jetre (porta hepatis), kroz koji prolaze krvni sudovi , ivci i u ni kanali. Levi sagitalni leb je u vidu duboke pukotine, (lat. fissura sagittalis sinistra), koja u svom prednjem delu sadr i lig. teres hepatis, a u svom zadnjem delu lig. venosum. U prednji deo desnog leba nale e u ni mehur (lat. fossa vesicae fallae). Jetra se sastoji od dva nejednaka re nja, desnog (lat. lobus dexter) i levog (lat. lobus sinister), od kojih je prvi znatno ve i. Granicu izme u re njeva jetre ozna avaju na njenoj gornjoj strani srpasta veza (lat. lig. falciforme hepatis), a na njenoj donjoj strani levi sagitalni leb (lat. fisura sagittalis sinistra). Na donjoj strani jetre desnim sagitalnim lebom izdvojeni su nepotpuno od desnog re nja dva manja - prednji, etvrtasti (lat. lobus quadratus) i zadnji , repati (lat. lobus caudatus). Jetra je obavijena vezivnom ovojnicom, lat. capsula fibrosa hepatis, (naziva se i Glissonova ovojnica), koja se u podru ju jetrenih vrata (lat. porta hepatis - mesta gde u jetru ulaze jetrene arterije i portna vena) naziva lat. capsula fiborsa perivascularis. Kroz jetrena vrata na donjoj strani jetre, izme u desnog i levog re nja, ulaze grane jetrene arterije (lat. arteria hepatica propria) i portne vene (lat. vena porte) u jetru, zatim se te strukture granaju sve do gradivne jedinice jetre, jetrenih re nji a. Jetra, naime, poseduje dvostruki vaskularni sastav. Oko 80% krvi ulazi u jetru portalnim krvotokom kroz venu porte, a oko 20 % kroz arteria hepatica propria-u . Jetra je na taj na i bogato opskrbljena krvlju, kroz nju pro e 1,5 litar u minuti. Hepati nom arterijom jetra dobija hranu i kiseonik, a portalnim krvotokom dospevaju u jetru hranjive materije i ostali sastojci koji su apsorbovani u digestivnom traktu (tanko crevo, debelo crevo), te se u jetri uglavnom i metabolizuju.

-5-

1.2 Histologija jetre

Re anj jetre

Jetra je sastavljena od velikog broja malih funkcionalnih jedinica koje se nazivaju jetreni re nji i (lobul). Jetreni re nji je heksaedri nog oblika. U sredi tu lobula nalazi se centralna venula, oko koje se radijalno ire gredice jetrenih elija (Remarkove gredice). Jedna gredica se sastoji od dva niza hepatocita izme u kojih se nalazi u ni kanali . Jetreni re nji i su me usobno razdvojeni vezivnom pregradom koja sadr i venule nastale grananjem portne vene i jetrene arteriole nastale grananjem jetrenih arterija, te u ne kanale i limfnog kanali a . Venska krv iz portalnih venula u vezivnim pregradama te e jetrenim sinusoidama prema sredi tu jetrenog re nji a u centralnu venu. Jetrene sinusoide sadr e brojne otvore te materije iz venske krvi lako odlaze u prostor izme u elija sinusoida i jetrenih elija . Taj prostor se naziva Disseov prostor, iz kojega sva te nost odlazi u limfne sudove.

-6-

Acinus

jetre je najmanja morfofunkcionalna jedinica jetre. Svaki acinus , elipsoidnog ili

romboidnog oblika, obuhvata parenhim izme u dve centralne venule i dva portna prostora. Kra a osa acinusa spaja dva portna prostora i kroz taj deo prostiru se terminalne grane portnih i hepati nih krvnih sudova koji donose krv u sinusoide . Centralne vene svakog re nji a se ulivaju u ve e sabirne vene, sve do jetrenih vena (4-5 jetrenih vena) koje se ulivaju u gornju uplju venu (lat. vena cava inferior). U jetrenim elijama

(hepatocitima) stvara se u koja u nim kapilarama (nalaze izme u izme u dvostrukih redova hepatocita u jetrenom re nji u) izlazi iz lobula formiraju i interlobularne kanali e. Iz tih kanali a u odlazi u sve ve e kanale sve do 5-6cm dugog zajedni kog u nog kanala (lat. ductus hepaticus communis), koji nastaje spajanjem levog i desnog u nog kanala . Ti kanali i su omotani vezivnim tkivom. Zajedni ki jetreni kanal sa izvodnim kanalom (lat. ductus cysticus) u nog mehura ini glavni u ovod (lat. ductus choledochus).

-7-

2.

Funkcija jetre

Najve a je lezda u ljudskom organizmu, a slu i za skladi tenje hranjivih materija i neutralizaciju tetnih. Jetra ima vrlo va nu ulogu u nizu metaboli kih, kako kataboli kih tako i anaboli kih procesa, pa se stoga naziva centralnom laboratorijom organizma. U noj se odvija veliki deo metabolizma ugljenohidrata, lipida, proteina i drugih hranljivih materija. U jetri se tako e vr i proces detoksikacije, konjugacije i esterifikacije. Metaboli ke funkcije vr e se u parenhimatoznim elijama , hepatocitima, dok su Kupfferove elije deo retikuloendotelnog sistema i imaju

sposobnost fagocitiranja. Danas je ve poznato i koje subcelularne organele vr e pojedine od navedenih funkcija. Mitohondrije sadr e enzime potrebne u metaboli kim reakcijama ugljenohidrata, proteina i lipida. U njima se odvijaju procesi oksidativne fosforilacije i stvaranja energetski bogatih molekula ATP. Ribozomi sadr e ribonukleinsku kiselinu , RNK i tu se vr i proces sinteze proteina i proces konjugacije. U granulisanim i glatkim membranama endoplazmatskog retikuluma i ribozomima aktiviraju se aminokiseline za sintezu proteina, vr i se sinteza holesterola, konjugacija bilirubina i detoksikacija lekova i drugih supstanci, dok se transport i sekrecija bilirubina pripisuje Gold ijevom aparatu. Lizozomi sadr e razne enzime, npr. kisele hidrolaze, proteaze, a neki od njih sudeluju u metabolizmu u nih boja, gvo a i bakra.

-8-

2.1

Uloga jetre u metabolizmu masti

U jetri se stvara ve ina lipoproteina, ugljenohidrati i proteini se pretvaraju u masti, sinteti e se velika koli ina holesterola, iskori avanje masti za dobijanje molekula (acetil-koenzim A) koji se dalje u ostalim elijama tela koriste za dobijanje energije u ciklusu limunske kiseline. Jetra ima va nu ulogu u metabolizmu lipida. U tom se organu vr i sinteza masnih kiselina, fosfolipida, holesterola i lipoproteina. U jetri se vr i esterifikacija holesterola i stvaranja u nih kiselina, kao i metaboli ka razgradnja masnih kiselina, te stvaranje ketonskih tela. U praksi se u dijagnostici bolesti hepatobilijarnog trakta najvi e odre uje koncentracija holesterola. On se najve im delom sinteti e u jetri iz aktivnog acetata (acetil-koenzim A), a jetra je i organ preko kojeg se holesterol izlu uje u u . U jetri se vr i esterifikacija holesterola sa masnim kiselinama uz sudelovanje enzima acil-kolesterol-acil-transferaza (ACAT), dok u krvi uz enzim lecitinkolesterol-acil-transferaza (LCAT), pri emu se masna kiselina prenosi s lecitina i ve e na C3 atom holesterola. Odre ivanje koncentracije ukupnog holesterola u serumu korisno je za razlikovanje opstruktivnog i hepatocelularnog ikterusa. U opstruktivnom ikterusu koncentracija holesterola u serumu raste do visokih vrednosti, te postoje odre ena povezanost i sa povi enjem koncentracije bilirubina i aktivosti alkalne fosfotaze. Nasuprot tome, kod hepatocelularnog ikterusa holesterol je normalan ili tek slabo povi en. Me utim, kod opstruktivnog ikterusa uzrokovanog malignom bolesti, obi no izostaje porast serumskog holesterola. Uop te se kod malignih bolesti esto nalazi niska koncentracija holesterola. Te ka o te enja jetre (npr: ciroza jetre ili toksi ni hepatitis) smanjuju sintetsku i esterifikacijsku funkciju jetre, pa se u tim stanjima mogu na i niske koncentracije holesterola, ak ispod 2,6 mmol/L. Takav je nalaz uvek znak vrlo te kog oste enja s jako oslabljenom funkcionalnom sposobno u jetre.

-9-

2.2 Uloga jetre u metabolizmu proteina

Najva niji deo metaboli kih funkcija jetre, odnosi se na metabolizam proteina. U jetri se odvijaju reakcije u kojima se stvara karbamid (iz amonijaka), stvaraju se brojne belan evine plazme, odvijaju se reakcije u kojima iz jednih aminokiseline se stvaraju druge.

-10-

2.3 Funkcija jetre u konjugaciji i detoksikaciji

Razne toksi ne i organizmu strane materije konjuguju se u jetri sa glukuronskom ili sumpornom kiselinom ili glicinom i time se prevode u netoksi ne i bolje rastvorljive supstance koje se zatim izlu uju iz tela. Tako se indol apsorbovan iz creva oksidi e u jetri u indoksil i konjuguje sa glukuronatom ili sulfatom i kao takav izlu uje urinom kao indikan. Tako se i salicilna kiselina, mentol, kamfor, fenol i druge supstance i lekovi ve u u glukuronide ili sulfate. Na taj na in jetra vr i detoksikaciju, iako mo da taj izraz nije sasvim dobar, jer se mnogi molekuli koji se stvaraju u organizmu i nisu toksi ni, kao npr. bilirubin i neki hormoni, tako e konjuguju i izlu uju kao glukuronidi ili sulfati. Osim sa glukuronatom ili sulfatom jetra vr i konjugaciju i sa glicinom pa se tako salicilna, nikotinska ili benzoeva kiselina mogu vezati sa glicinom u salicilurnu, nikotinurnu i hipurnu kiselinu. Da bi se ispitala funkcija jetre u konjugaciji i detoksikaciji, predlo eno je vi e metoda, a sve se temelje na tome da se pacijent optereti nekom supstancom koja se u jetri konjuguju, a potom se ispituje koliko se glukuronida ili sulfata posle toga nalazi u krvi ili izlu enih u urinu. Od svih tih testova najvi e se koristio test sinteze hipurne kiseline nastale konjugacijom benzoata sa glicinom. Taj se test pre dosta koristio u ispitivanju funkcije jetre, a danas se, kao i drugi testovi optere enja, manje koristi, jer se za dijagnostiku jetrenih bolesti vi e koristi tzv. enzimskim testovima. Test sinteze hipurne kiseline: Benzoeva kiselin se u jetri konjuguje sa glicinom u hipurnu kiselinu, koja se izlu uje urinom. U zdravoj jetri ova sinteza se brzo odvija, pa se ve nakon nekoliko sati najve im delom izlu uje hipurna kiselina. Ona se mo e iz urina istalo iti u obliku igli astih kristala i meriti gravimetrijski ili titracijom sa natrijum hidroksidom.

-11-

3. Metabolizam bilirubina

Biliverdin

Bilirubin

Urobilinogen

Sterkobilin

-12-

Bilirubin nastaje nizom reakcija iz hemoglobina. Hemoglobin se osloba a prilikom raspadanja eritrocita u elijama retikuloendotelnog sistema, prvenstveno u slezeni, ko tanoj sr i i jetri. Cepanjem metenskog mosta izme u prvog i drugog pirolnog prstena otvara se porfirinski prsten i nastaje spoj biliverdin-gvo e-globin, koji se naziva jo koleglobin ili verdohemoglobin. Reakciju katalizuje enzim hemoksigenaza uz kiseonik i NADPH2. Tada se raskida gvo e i globin, a sam biliverdin se redukuje u bilirubin delovanjem enzima biliverdin reduktaze. Sve te reakcije odvijaju se u retikuloendotelnom sistemu (RES). Iz elija RES-a bilirubin dospeva u krvotok, te se u krvi ve e na albumin i kao takav (ranije se nazivao indirektni bilirubin) posebnim aktivnim transportnim sastavom ulazi u jetrene sinusoide i iz njih u elije jetrenog parenhima (hepatocitima). Tu se odvaja albumin, a bilirubin se konjuguje u endoplazmatskom retikulumu. Time nerastvoran bilirubin prelazi u rastvoran oblik. Ovaj konjugovani bilirubin ranije se nazivao direktni bilirubin. Pri spomenutim procesima va an je aktivan transport bilirubina od sinusoida kroz jetrenu eliju do u nih kanali a, u emu igraju ulogu neke subcelularne strukture, lizozomi i Gold ijev aparat.

Pomo u u i bilirubin dospeva u tanko crevo, gde se osloba a iz glukuronida delovanjem glukuronidaze i pod uticajem delovanja anaerobne crevne flore redukuje u urobilinogen. Urobilinogen se delom izlu uje preko debelog creva preko stolice, a drugi deo urobilinogena vra a se enterohepati nom cirkulacijom, portalnim krvotokom u jetru. Iz jetre se ponovo izlu uje u tanko crevo, a delom preko hemoroidalnog venskog spleta (lat. plexusa hemorrhoidalesa) u sistemski krvotok, te dospeva u bubrege i izlu uje 0,5-4 mg dnevno... Zbog toga se pove ava koncentracija bilirubina vezanog za proteine u krvotoku. Ako stvaranje bilirubina u RES-u poraste trostruko od normalnog, jetra, iako zdrava i funkcionalno sposobna, ne mo e vi e svu tu koli inu bilirubina da prima i dalje metabolizuje, pa dolazi do utice. Jetra poja ano metabolizira bilirubin i izlu uje ga konjugovanog sa glukuronatom u u i preko nje u crevo. Zbog toga raste i sterkobilinogen, to izaziva tamnu boju stolice.

-13-

U u i se tako e pove ava koncentracija bilirubina i to izaziva predispoziciju za stvaranje u nih kamenaca. Sterkobilinogen se u ve oj koli ini vra a enterohepati nom cirkulacijom u jetru. Jetra opet ne mo e svu tu koli inu da primi i ponovo izlu iti, pa vi ak u nih boja dospeva krvotokom u bubrege , a vi ak urobilinogena se izlu uje urinom.

Normalne vrednosti bilirubina u krvi su za:y y

ukupni bilirubin : 3-20 mol/L konjugovani bilirubin : < 4,3 mol/L

-14-

4. BOLESTI JETRE

Jetra mo e da oboli pod dejstvom razli itih spolja njih faktora, odre enog stila ivota ili da trpi zbog nekih drugih bolesti u organizmu, jer se toksi ne materije neutrali u u njoj. Bolesti mogu biti razli ite, akutno ili hroni no zapaljenje jetre (hepatitis A, B, C), ciroza, masna degerisana jetra ili tumori .

Zbog vakcine protiv hepatitisa B, oboljenja jetre, iji je on uzro nik, u blagom su opadanju, za razliku od tipa C, koga ima vi e, a njegova ekspanzija se tek o ekuje. Po u estalosti, slede autoimune bolesti jetre, ije je poreklo prakti no nepoznato, zatim uro ene i ste ene metaboli ke bolesti. Za njima, po u estalosti, idu bolesti poreme aja u metabolizmu masti i toksi na o te enja, izazvana lekovima, koja su sve rasprostranjenija. U klini koj praksi esto se sre e o te enje jetre, iji je uzrok, bolest nepoznatog porekla. Pacijenti, recimo, do u sa poreme ajem u proizvodnji enzima jetre, a ni posle detaljnih pretraga ne mo e da se utvrdi razlog tome. Te bolesti se svrstavaju u takozvane kriptogene.

-15-

4.1

utica

utica (lat. icterus) je povi enje koncentracije bilirubina u krvnom serumu (hiperbilirubinemija) koja ima za posledicu pojavu ute boje ko e, sluznica i beloo nica. Prema uzroku hiperbilirubinemije razlikujemo razne tipove utice, a diferenciranje utice jedno je od osnovnih problema u diferencijalnoj dijagnostici bolesti hepatobilijarnog trakta.

Bolesnik sa uticom

Razlikujemo etiri tipa utice:y y y

1. hemoliti ka utica, uzrokovana pove anim raspadom eritrocita i razgradnjom hemoglobina 2. opstruktivna utica, uzrokovana zastojem u bilijarnom traktu, 3. hepatocelularna ili parenhimatozna utica, uzrokovana poreme ajem ekskretorne funkcije jetrenih elija,

y

4. funkcionalna utica.

-16-

4.2

Ostale bolesti jetre

Gaucher-ova bolest (Go e) - lipidna tezauroza, nakupljanje cerebrozida u elijama RES jetre i slezine , zbog A.R. deficita enzima, esta kod Jevreja. Hepatosplenomegalija , nalaz Go eovih elija u kostnoj sr i. Niemann-Pick-ova bolest (Niman-Pik) - nakupljanje sfingomijelina zbog A.R. deficita enzima, prete no kod Jevreja, u de joj dobi. Hepatosplenomegalija i znaci o te enja CNS. Amiloidosis (amiloidoza) - ekstracelulamo nakupljanje nerastvorljivog (froteina (amiloid) u raznim organima, jetra je esto zahva ena. Jetra u AIDS-u - oportunisti ke infekcije - TBC i atipi ne mikobakterije, CMV, EB virus, herpes simplex hepatitisi, kasnije kriptokokus. Kod narkomana e e prisutni i HCV, HBV i HDV marker. Alkoholna bolest jetre - 3 faze: masna jetra, alkoholni hepatitis i ciroza. Akutni alkoholni hepatitis mo e brzo dovesti do encefalopatije i kome. Biopsija jetre je neophodna za procenu stepena te ine promena.

-17-

LITERATURAy y y "Britannica Encyclopedia" , 2008 . Liver, The largest gland in the body , MedicineNet. , 2011. Maton Anthea, Jean Hopkins, Charles William McLaughlin, Susan Johnson , David LaHart, Jill D. Wright , Human Biology and Health , Englewood Cliffs, New Jersey, USA , 1998. y y Nikoli Ivan , Avramovi Verica , Histologija , Ni , 2010. Petrovi or e N., Osnovi enzimologije , ZUNS , Beograd , 1998 .