PRVA EKONOMSKA [KOLABEOGRAD

SEMINARSKI RADVITALNI KOEFICIJENTI U SRBIJI

U^ENIK III/8PEJI] BRANISLAV

SADR@AJ

1. UVOD ……………………………………………………..……. 3

2. ANALIZA

2.1. DEMOGRAFSKA ISPITIVAWA ………………….. 42.2. SRBIJA U SVETU …………………………………….. 52.3. STANOVNI[TVO SRBIJE STARI

KRUPNIM KORACIMA …………………………… ..62.4. FERTILITET ……………………………………….. .. 82.5. MORTALITET ……………………………………........ 92.6. PRIRODNI PRIRA[TAJ U 2002. GODINI –

PODACI SZS …………………………………… …. 102.7. PRIRODNO KRETAWE STANOVNI[TVA

1998-2005. (tabelarni prikaz) ………..…………. 112.8. @IVORO\ENI I UMRLI U 2005.

(tabelarni prikaz) ………………………………… 12

3. ZAKQU^AK …………………………………………….…… 13

4. LITERATURA ………………………………………………. 14

2

1. UVOD

Natalitet je latinska re~ (natalis) koja predstavqa zbir slu~ajeva ra|awa u jednom odre|enom vremenu, u nekom narodu, nekoj dr`avi, to je odnos broja ra|awa prema broju stanovni{tva. Suprotno natalitetu je mortalitet.

Mortalitet je tako|e latinska re~, nastala iz re~i “mors” {to zna~i smrt. Mortalitet je zbir slu~ajeva umirawa u jednom odre|enom vremenu, smrtnosti, umirawe.

Apsolutni prirodni prira{taj jednak je razlici broja `ivoro|enih, koji predstavqa natalitet i broja umrlih odnosno mortalitet.

3

2. ANALIZA2.1. DEMOGRAFSKA ANALIZA

U okviru predmeta Ekonomska statistika izu~avaju se neki osnovni demografski pojmovi. Za{to su oni va`ni u ekonomiji?Za{to je va`no da jedan ekonomista ima znawe o demografskim pojmovima?

Navodim dva razloga:1. Ekonomska aktivnost je zavisna od qudi kao proizvo|a~a i

preduzetnika i od qudi kao potro{a~a. Ekonomija prou~ava i stranu ponude i strane tra`we. Kako istra`iti tr`i{te bez analize, starosne strukture, polova, radno sposobnog stanovni{tva.

2. Rast broja stanovnika bilo na jednom podru~iju, lokalno, ili globalno, rast stanovni{tva u svetu, bitan je faktor u razvoju dru{tva i ekonomskom razvoju.

Zbog toga je bitno su{tinski pratiti i prou~avati odnos nataliteta i mortaliteta, odnosno prirodni prira{taj.Prirodni prira{taj se mo`e izara~unati na osnovu formule:

j= N-M x 1000 pj= prirodni prira{tajN= natalitetM= mortalitetp= populacija na 1000 stanovnika

Stopa prirodnog prira{taja mo`e se predstaviti i kao razlika izme|u stope nataliteta (N) 5s tope mortaliteta (M) za odre|eni vremenski period, odnosno:

n= N x 1000 (broj `ivoro|enih na 1000 stanovnika-stopa nataliteta) p

m = N x 1000 (broj umrlih na 1000 stanovnika-stopa mortaliteta) p

4

2.2.“SRBIJA U SVETU”

Svake sekunde na Zemqi se rode 4 nove bebe. Precizno 4,1 beba. Tako se u jednom danu prvi pla~ za~uje iz grla 356.201 mali{ana. Pozitivan prirodni prira{taj stanovni{tva, statistike bele`e {irom na{e planete, osim u Evropi. Prema podacima Instituta dru{tvenih nauka u 2002. godini me|u ve}im populacijama, demografski najstarija zemqa je Italija. U ovoj zemqi 18% stanovni{tva su 65-ogodi{waci ili stariji. Zatim slede Gr~ka, [vedska, [panija, Belgija. Me|u wima je i Srbija (teritorija van Kosova i Metohije) sa udelom od 15,7% starijih od 65 godina.

Po~etak druge polovine ovog veka, Srbija }e do~ekati kao stara nacija, jer se procewuje da }e stariji od 65 godina broj~ano nadma{iti populaciju mla|u od 15 godina. Demografski podaci govore da u Srbiji stopa nataliteta od 1,6 deteta po paru, na{u zemqu stavqa na peto mesto od dna svetske lestvice.

5

2.3. STANOVNI[TVO SRBIJE STARI KRUPNIM KORACIMA

Stanovni{tvo Srbije stari krupnim koracima i ve} se nalazi na listi najstarijih nacija u svetu. Prema podacima Instituta dru{tvenih nauka, centralna Srbija I Vojvodina sa prose~nom staro{}u od 40,7 godina, nalazi se na ~etvrtom mestu na listi najstarijih populacija u svetu.

Pad ro|enih naro~ito izra`en u devedesetim godinama pro{log veka.

Podaci iz 2001/2002. godine ukazuju na blagu porast neto stope reprodukcije, {to nije zna~ajan porast, jer nivo ro|ewa u proseku 25% ni`i od potreba prostog obnavqawa.

Prema podacima RZS broj stanovnika se u 2002. godini smawio za 3,3 %o jer je broj umrlih za 25000 ve}i od broja ro|enih.

Tabela 2. Pad nataliteta

Pad nataliteta u Srbiji nije problem uzrokovan isku{ewima savremenog doba, kao {to se to ~esto pogre{no predstavqa javnosti.

6Sve mawi broj novoro|enih Srba bele`i se od kraja 19.

veka. Tragi~ne istorijske okolnosti, ratovi, pogibije stotinehiqada mu{karaka u najproduktivijem `ivotnom dobu, me|u nau~nicima se danas isti~u kao kqu~ni razlog smawewa prirodnog prira{taja.

Republi~ki zavod za statistiku je dr`avna institucija odgovorna za sprovo|ewe ve}ine statisti~kih istra`ivawa u Srbiji. Redovnim godi{wim statisti~kim istra`ivawima, kojima se prikupqaju podaci o broji ro|enih i umrlih, dobijamo informaciju o natalitetu, mortalitetu i prirodnom prira{taju. Ovim istra`ivawima se prikupqaju podaci i o ni`im teritorijalnim nivoima kao {to su op{tine i naseqa, pri ~emu se dobija op{ta slika o gustini naseqenosti u svim oblastima dr`ave.

Tako na primer, broj umrlih od po~etka godine do 14.01., u Smederevu prema{uje broj ro|enih u ovoj i op{tinama Smederevska Palanka, Velika Plana I Kovin.

Prema posledwem popisu, 2002. godine, naseqa od 500 stanovnika smawila su se za 90%, naseqa od 1000 stanovnika za 80%, a naseqa od 5000 stanovnika su se prepolovila.

[to se ti~e statisti~kih podataka iz ove oblasti za Beograd, kao najve}i grad i prestonica u Srbiji, prose~na starost Beogra|ana je 40,4 godine. Samo pre 30 godina Beogra|anis u bili znatno mla|i, na primer 1971. godine prose~na starost bila je 33,4 godine.

7

2.4. FERTILITET

Pod pojmom fertilitet podrazumeva se efektno ra|awe u jednoj populaciji, odnosno u demoghrafiji se pod pojmom fertilitet prou~avaju kvantitativne pojave koje su neposredni vezane za ra|awe decu u okviru stanovni{tva. Fertilitet se odnosi na `ene starosti od 15 do 49 godina (tzv, `ene u fertilnom dobu).

Pokazateq o fertilitetu

Op{ta stopa fertiliteta jednaka je odnosu ukupnog broja `ivoro|ene dece (N) i broja `ena u fertilnom dobu sredinom perioda posmatrawa.

f= N x 1000 Vf 15/49

Odnos izme|u op{te stope nataliteta (N) i op{te stope fertiliteta (f), zavisi od broja `ena starih od 15 do 49 godina u ukupnom stanovni{tvu.

8

2.5. MORTALITET

Op{ta stopa smrtnosti zavisi od nivoa mortaliteta po starosti, kao i od starosne strukture stanovni{tva. Izrazito stara populacija ima}e vi{u op{tu stopu smrtnosti nego izrazito mlado stanovni{tvo.

Za detraqne analize smrtnosti, a naro~ito kad se upore|uju populacije sa razli~itom starosnom strukturom, neophodno je da se raspola`e podacima o starosnoj i polnoj strukturi umrlih lica, kao i o istim podacima za celu populaciju.

Na osnovu ovih podataka ra~unamo specifi~ne stope mortaliteta.

Mm,x= M mx x 1000 Vmx za mu{ki rod, odnosno

Mf,x= M fx x 1000 Vfx za `enski rod.

Kretawe smrtnosti po starosti karakteristi~no je po svom toku. Smrtnost je visoka u prvoj godini `ivota, da bi kasnije opadao, zatim sa staro{}u, najpre lagano, a kasnije sve br`e, raste, da bi intenzitet umirawa bio najve}i u najstarijim godinama `ivota.

Sam tok kretawa mortaliteta po starosti je uslovqen biolo{kim ~iniocima, a intenzitet po socio-ekonomskim, zdravstvrenim i drugim faktorima spoqne sredine.

Postoje takozvane standarizovane stope mortaliteta gde se dobija broj umrlih na 1000 stanovnika i tablice mortaliteta koje se koriste u osigurawu `ivota, za izra~unava we i odre|ivawe visine premije, u izradi perspektiva budu}eg kretawa stanovni{tva i u drugim oblastima.

92.6. PRIRODNI PRIRA[TAJ U 2002. GODINI

PODACI SZS

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku u 2002. godini mortalitet u Jugoslaviji dostigao je stopu 11,2 %o, odnosno to je najve}a stopa smrtnosti posle 1952. godine i {to je jo{ vi{e pora`avaju}e, ovaj procenat je sa tendencijom daqeg rasta.

Istovremeno, stopa nataliteta iznosila je 12,4 %o I pokazuje zna~ajan porast u odnosu na 1999. i 2000. godinu, kada je iznosila 11,7 i 11,8%.

U Vojvodini je prisutan pad nataliteta sa 10,4 na 10 %o, dok je stopa smrtnosti najve}a u zemqi, porasla je sa 14,7 na 15,5%o, {to je dovelo do pada prirodnog prira{taja sa -4,3 na -5,5 %o.

10

2.7. PRIRODNO KRETAWE STANOVNI[TVA 1998-2005.(TABELARNI PRIKAZ)

11

2.8. @IVORO\ENI I UMRLI U 2005. GODINI(tabelarni prikaz)

12

3. ZAKQU^AK

Negativan prirodni prira{taj, odnosnop ve}a stopa mortaliteta nego nataliteta, predstavqa veliki dru{tveni nacionalni dr`avni i socio-ekonomski problem.

Na ovu ~iwenicu, pad nataliteta i pove}awe mortaliteta, ukazuju na mnoge institucije, verske i dr`avne u na{oj zemqi, ali ~ini mi se da se jo{ niko nije upustio u ozbiqno i su{tinsko re{avawe ovog problema.

Za ozbiqno re{avawe potrebno je uraditi analize I napraviti dugoro~an plan stimulisawa ra|awa.

Uloga Vlade i dr`ave trebalo bi da bude u stvarawu ambijent koji }e doprineti pove}awu nataliteta.

Negativan prirodni prira{taj, niska stopa nataliteta kao i starewe stanovni{tva zahtevaju {to hitnije sprovo|ewe vi{e mera u razli~itim oblastima ‘ivota, obrazovawu, zapo{qavawu, zdravstvu, stanovawu.

Dono{ewe stimulativnih mera u vidu nov~anih pomo}i roditeqskog dodatka itd.

Obezbe|ivawe, ulagawe, razvoj i stvarawe svih adekvatnih uslova kao i mobilisawe svih dru{tvenih institucija kako bi se obezbedili najboqi uslovi za zdrav `ivot i razvoj novih pokolewa.

13

4. LITERATURA

1. Leksikon stranih re~i i izraza, Milan Vujaklija2. PMB studije – prof. dr V. Vukoti}3. “Projekat populacione politike u Srbiji” , vi{e autora4. “Srbija, sve}a koja dogoreva”, prof. M. Mladenovi}5. http://webrzs.statserb.sr.gov.yu 6. www.glas-javnosti.co.yu 7. www.kontra-punkt.info 8. www.pravoslavlje.com

14