Visoka strukovna kola za preduzetnitvo

Visoka strukovna kola za preduzetnitvo

Seminarski radBezbednost finansijskog poslovanjaTema: pranje novca

Mentor: StudentDr Mladenka Balaban Milo Ulemek 19/13-mb

Beograd, 2015. godina

Sadraj:

1. Uvod .....................................................................................................................32. Pranje novca...........................................................................................................42.1. Tehnika (postupak) pranja novca...............................................................63. Efekti pranja novca................................................................................................83.1. Uticaj na finansijski sektor.......................................................................104. Spreavanje pranje novca.....................................................................................115. Elektronsko pranje novca.....................................................................................115.1. Elektronski novac (E-money)...................................................................115.2. Tehnoloke prednosti u pranju novca.......................................................125.3. Prijava sumnjivih transakcija....................................................................136. Off-shore centri....................................................................................................146.1. Zato se novac dri u Off-shore bankama?..............................................167. Zakljuak..............................................................................................................17

1. Uvod

Sam pojam pranja novca potie od engleske rei money laundering, to znai legalizacija kapitala steenog kriminalnom delatnou, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na tritu. Sastoji se u falsifikovanju finansijske dokumentacije i manipulacije u sistemu meubankarskih transakcija. Poslednjih godina se znaajno izraava u utajama poreza, ilegalnoj trgovini drogama i orujem, u organizovanoj kocki, prostituciji i reketu, kao i u procesima privatizacije kapitala u bivim socijalistiki m zemljama Istone Evrope, kao i u organizovanim kriminalnim kanalima na Zapadu.Termin pranje novca nastaje u SAD u periodu prohibicije (vreme zabrane toenja alkohola), u III deceniji prolog veka, kada su kriminalci zaraeni novac od ilegalne proizvodnje i krijumarenja alkoholnih pia prikazivali kao zaradu koju su ostvarili u lancu svojih perionica za pranje rublja i automobila, povodom te pojave poeo je da se upotrebljava termin pranje novca, odakle ga je preuzela Kriminoloka nauka.Postoje mnoge definicije ove pojave, tekstualno razliite ali u sutini sline, u pojedinim delovima ak identine. Zbog toga nema velikih problema kada su u pitanju shvatanja, i odreivanje sadraja pojma pranje novca.Jo 1984. godine komisija predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava za organizovani kriminalitet definisala je pranje novca kao proces kojim neko prikriva postojanje, ilegalno poreklo ili ilegalnu upotrebu prihoda, da bi ga prikazala na taj nain da izgleda kao legalan. Pranje novca je izuzetna pretnja integraciji finansijskih ustanova koje dovode u nepovoljan poloaj pravne subjekte koji legalno posluju. Perai novca uopteno, ne nastoje da ostvare najviu stopu dobiti na novac koji operu, ve im je vanije mesto ili investicije koje e im omoguiti najlaku i najbru preradu novca. Tako novac moe putovati iz zemlje sa dobrom ekonomskom politikom po kojoj se ostvaruju vie stope dobiti u zemlje s loijom politikom i niim prinosima od uloenih sredstava, tako da se zbog pranja novca moe dogoditi da se slobodni kapital ulae manje racionalno, to uveliko moe naruiti postojee ekonomske tokove.

2. Pranje novca

Pranje novca je izuzetna pretnja integritetu finansijskih institucija (kako se to kao se to moe videti u Rusiji gdje mafija nadzire mnoge od najvanijih banaka u zemlji), koja dovodi u nepovopljan poloaj privredne subjekte koji posluju na zakonit nain (kao to je sluaj u Kolumbiji).[footnoteRef:2] Definicija utvrena UN-ovom Konvencijom iz 1988 godine, prihvaena u 166 zemalja, pod pojmom pranja novca obuhvata: [2: http://www.ijf.hr/pojmovnik/pranje_novca.htm]

pribavljanje, posedovanje ili korienje imovine uz postojanje svesti u vreme prijema da ta imovina potie iz krivinih radnji ili iz ina uestvovanja u takvoj radnji,

uestvovanje, udruivanje sa ciljem injenja, pokuaji injenja, te pomaganje, odobravanje, olakavanje i savetovanje injenja,

transfer imovine, uz svest da ta imovina potie iz krivinih aktivnosti ili iz ina uestvovanja u takvim aktivnostima u svrhu skrivanja ili prikrivanja nezakonitog porekla imovine ili pomaganja bilo kojoj osobi ukljuenoj u takve aktivnosti da izbegne posledice svog delovanja,

skrivanje ili prikrivanje prave prirode, izvora, lokacije, raspolaganja, kretanja, prava u vezi sa ili vlasnitva nad imovinom uz svest da ta imovina potie od krivinih radnji ili iz ina sudelovanja u takvoj radnji

Pranje novca se deli na: pranje novca na malo i pranje novca na veliko. Kod pranja novca na malo radi se o malim iznosima novca koji potiu iz kriminalnog delovanja i koji se pere u zemlji, dok pranje novca na veliko podrazumjeva velike iznose novca koji se pere preko veeg broja rauna kod razliitih institucija u vie zemalja. Naime, novac postaje vaan tek kada se ubrizga u privredni sistem. Najvanija stvar u svemu tome je pitanje porekla novca.

Problemi u vezi pranja novca prisutni su u celom svijetu, ne poznaju dravne granice i zahtevaju globalna reenja. Pranje novca se pojavljuje svugde u svetu, ali uvek se nastoje izabrati zemlje koje ne podravaju FATF[footnoteRef:3]( Financial Action Task Force - Organizacija za kontrolu i spreavanje pranja novca) ali nisu odmakle u implementaciji njegovih preporuka. Iako je pranje novca svetski problem, postoje znaajne razlike izmeu pojedinih zamalja to se pogotovo vidi kod zemalja u tranziciji. Zemlje koje su vie ukljuene u svetske ekonomske tokove i koje su odmakle u procesu tranzicije imaju manjih problema nego zemlje koje kasne s tranzicijom. [3: www.fatf-gafi.org]

Spreavanje pranja novca nije samo borba protiv kriminala, ve je takoe i nastojanje da se ouva integritet finansijskih institucija i finansijskog sistema u celini. Meunarodno pranje novca svoje postojanje bazira na razlikama finansijskih i bankovnih odredbi u zakonodavstvima pojedinih zemalja. Zbog toga je potrebno smanjiti razlike, ako se ve one ne mogu u potpunosti ukloniti. Isto tako vano je i iznalaenje novih zakonskih reenja u borbi protiv pranja novca kao i stvaranje i razvoj novih specijalizovanih slubi.

Off-shore zone naroito su pogodne za pranje novca (Bahami, Barbados, Cipar, Lihtetein, Monako, Dersi, Kamanski otoci itd).

Pranje novca ima irok niz efekata koji nastaju kao posledica i koji deluju na ekonomske, politike i socijalne strukture svake zemlje. Neke od najznaajnijih posledica pranja novca predstavljaju: pad poslovanja zakonitog privatnog sektora, uticaj na devizne kurseve i kamatne stope, generalno poremeaji i nestabilnosti javnih prihoda, opadanje reputacije zemlje. Smanjenje javnih prihoda zbog posledica pranja novca od posebne je vanosti za zemlje u razvoju.

2.1. Tehnika (postupak) pranja novca

Svaki sluaj pranja novca podrazumeva mnogobrojne meusobne razliite tehnike koje su obino sloene, smiljene i tajne. Zajedniko im je da se njima mora sakriti orginalno poreklo i vlasnitvo novca, te da naruitelji ele zadrati kontrolu nad samim postupkom i po potrebi ostvariti njegovu promenu. Novcu koji je prljav se najtee ulazi u trag. S toga zemlje koje spreavaju pranje novca moraju kontrolisati: transakciju nekretnina, ivotna osiguranja, kockanje, poklone i kredite iz inostranstva, a posebno fiktivna plaanja drugim zemljama izmiljenih faktura za nepostojeu robu.

Najvei deo nezakonitih sredstava obino u gotovini izvozi se u inostranstvo. Za ove meunarodne poslove pranja novca poinioci ekonomskog kriminala upoljavaju strunjake za finansije zbog sigurnosti i administrativne efikasnosti.Vei deo investira se u sektore koji imaju popustljive membrane za ulaz. Visoke stope profita i visok stepen kompetencija (graevinarstvo, poljoprivreda itd). Dok se mali deo odmah ponovo investira u nezakonite radnje za odravanje i poveavanje poslova.

Postupak pranja novca se odvija u tri faze: Deponovanje, stavljanje (polozi) Raslojavanje, transformacije (polaganje) Integracija.

U toku ovih faza u procesu pranja novca koriste se: banke i tedionice investiconi fondovi investicijskih udruenja i drugih finansijskih institucija organizacije koje obavljaju platni promet organizacije koje obavljaju postupak privatizacije osiguravajui zavodi berze i druge organizacije koje se bave prometom vrednosnih papira menjanice organizacije za zapoljavanje organizacije koje oraganizuju razne igre pravna ili fizika lica, koje obavljaju delatnost u vezi sa: prodajom i naplatom potraivanja, upravljanja imovinom za trea lica, izdavanja gotovinskih i kreditnih kartica, organizovanja putovanja, promet nekretnina, uvanja u sefovima, promet platnih metala i dragulja, te njihova izrada.

Deponovanje, stavljanje (polozi)

U prvoj fazi se novac, odnosno gotovina nastala po osnovu nelegalnih aktivnosti ubacuje u finansijske tokove. Ovaj novac ulazi u finansijski sistem na nain kojim se izbegava otkrivanje od strane banaka ili zakonodavnih organa.

Polozi se vre na sledei nain:

Kroz banke tedionice Putem drugih komercijalnim aktivnosti

Raslojavanje (transformacija)

U sledeoj fazi se esto vri transferisanje, odnosno konvezija ovog novca u druge vrednosti. Stvarni karakter sredstava od nelegalnih aktivnost prekriva se kroz celu seriju transakcija da bi se onemoguilo utvrivanje njegovog porekla i revizija. esto ukljuuje kretanje novca kroz vie zemalja i esto je povezana fazom pologa.

Transformacija moe biti primenjena:

Putem banke Putem drugih finansijskih aktivnosti Putem komercijalnih aktivnosti Lana (fiktivna) preduzea, shell kompanije

Integracija

U zavrnoj fazi uspeno opran novac se integrie u finansijski sistem i dolazi do ponovnog ukljuivanja ovih sredstava u legalne ekonomske tokove. S tim se mogu dovesti u vezu strane banke, strane korporacije, a dravi je teko utvrditi legimititet zbog zakona o bankovnoj tajni ili nedostupnosti u korporaciji ili preduzeu.

I nelegalna sredstva mogu poprimiti oblik legalnog prihoda. To se deava kada se ona (nelegalna sredstva) koriste za kupovinu vlasnitva u ime fiktivne kompanije, a nakon prodaje tog vlasnitva, prihod od prodaje ima oblik legalnog prihoda. Nain na koji se primjenjuju osnovne tehnike ovisi o dostupnim mehanizmima pranja i potreba kriminalnih organizacija.

3. EFEKTI PRANJA NOVCAPranjem novca i korupcijom, koja je njegova esta popratna pojava stvara se opasna pretnja dravnoj suverenosti, autoritetu dravne vlasti, naruavanju demokratske vrednosti i javne ustanove, te mnogo teti nacionalnoj ekonomiji. Pranje novca moe imati veliki uticaj i na politiku stabilnost. Dobro su poznati sluajevi da su predstavnici kokainskih kartela ili mafije pokuavali a ponekad i uspevali prodreti u sredinja tela vlasti pojedinih zemalja i potkupiti ih. Sam Kolumbijski predsednik Ernesto Samper optuen je da je tokom izborne kampanje primao velike novane iznose narko mafije. Navodno da su lokalni trgovci drogom nudili potpunu otplatu Kolumbijskog spoljnog duga u zamenu za nesmetano delovanje. Nita drugaije nije bilo u Meksiku gde je otkriveno da brat biveg predsednika Meksika Carlosa Salinasa ima na raunima 120 miliona USD. Korupcija u Meksiku, kao i u mnogim drugim (pogotovo junoamerikim) zemljama postala je endemska pojava koja obuhvata administrativne i vladine ustanove. Pranje novca direktno utie na smanjenje transparentnosti i naruavanje zdravlja finansijskih trita tj. vanih odrednica u delotvornom funkcionisanju celokupne ekonomije. Pranje novca obavezno donosi i negativne posledice koje duboko zadiru u ekonomske, politike i socijalne strukture svake zemlje. Navest emo neke od brojnih negativnih posledica:

Uticaj na devizne kurseve i kamatne stope

Uesnici pranja novca vre reinvestiranje sredstava tamo gde oekuju da nee biti otkiveno njegovo poreklo, a ne u aktivnosti sa veim stopama povraaja. Posledice toga mogu biti smanjenje monetarne stabilnosti zbog neadekvatne alokacije sredstava, neoekivane promene u tranji novca, poveana nestabilnost deviznih kurseva, kamatnih stopa i meunarodnih tokova kapitala, usled ega je teko sprovoditi stabilnu i efikasnu ekonomsku politiku.

Smanjenje prihoda dravnog budeta

Veoma esto pranje novca, naroito kod zemalja u razvoju, dovodi do smanjenja prihoda budeta po osnovu poreza, jer oteava njegovu naplatu i zbog toga slabi uticaj drave na voenje ekonomske politike. Polovina pranja novca se ohrabruje tradicionalnim nainom utaje poreza, izbjegavanje zakona, krijumarenje i beg finansijskih sredstava to sve poveava porezno optereenje onih koji plaaju porez. Pranje novca moe korumpirati delove finansijskih sistema i onemoguiti uspeno pravljanje Centalne banke i nadzornih tela. Nuno je jaati zakonske odredbe protiv pranja novca, ali to ne znai smanjivanje tradicionalne bankarske kontrole.

Ugroavanje programa reformi i privatizacije

Sprovoenje programa privatizacije, odnosno ekonomskih reformi moe biti ugroeno zbog pranja novca, posebno kod privatizacije dravnih preduzea. U odnosu na legalne investitore, uesnici pranja novca mogu da ponude vee cene. Ovo je izraeno kod zemalja u razvoju koje zbog procesa privlaenja investicija mogu postati meta transakcija pranja novca.

Opadanje reputacije drave

Zbog povezivanja sa transakcijama pranja novca drave mogu biti izloene riziku opadanja reputacije. Poto pranje novca i ostale protivzakonite aktivnosti smanjuju povjerenje u finansijska trita i ekonomski sistem, moe doi do slabljenja ekonomskog rasta zemlje.

3.1. Uticaj na finansijski sektor

iroki spektar ekonomskih analiza ukazuje na to da finansijske institucije koje su u snanom razvoju, kao sto su banke, nebankarske finansijske institucije (NBFI), trita novca i kapitala, su kljune za ekonomski razvoj. Takve institucije omoguavaju koncentraciju izvora kapitala iz domae tednje ak i fondova iz inostranstva te efikasnu podelu takvih izvora na ekonomske projekte koji osiguravaju odrivi ekonomski razvoj. Pranje novca oteuje razvoj ovih vanih finansijskih institucija iz dva razloga:

Erodira same finansijske institucije - U okviru ovih institucija esto postoji korelacija izmeu pranja novca i prevarnih aktivnosti koje ine uposlenici. U veim razmerama pranja novca, itave finansijske institucije u zemljama u razvoju su podlone korupciji i kriminalnim elementima traei tako uspostavu daljnjeg uticaja nad kanalima pranja novca.

Poverenje kupaca - Posebno u zemljama u tranziciji, poverenje kupca je osnova za rast finansijskih institucija i uoljivi rizik depozitora i investitora iz institucionalne prevare novcem i korupcije je prepreka takvom poverenju. Pored zatite takvih institucija od negativnih efekata pranja novca, prihvatanje programa protiv pranja novca od strane finansijskih supervizora i regulatora vlade, kao i banaka, i samih finansijskih trita, pojaava ostale prakse vlade koje su vazne za razvoj ovih kritinih ekonomskih institucija. Ustvari, nekoliko vodeih programa protiv pranja novca (kao sto je poznavanje muterije i unutranje kontrole) su takoe fundamentalni, dugoveni principi bankovne operacije, kontrole i regulacije. .

4. SPREAVANJE PRANJA NOVCA

Spreavanje pranja novca usko je povezano sa meunarodnim institucijama i sporazumima. Uzimajui u obzir da banke i druge finansijske institucije mogu biti iskoriene kao posrednici za prenos i polaganje nelegalnih sredstava najee steenih kriminalnim radnjama, sudske i regulatorne agencije na dravnim nivoima kao i meunarodne institucije poduzele su niz akcija i mera kako bi suzbili korienje bankarskog sistema u svrhu kriminalnih radnji. Pitanje kako sprijeiti kriminalce da peru prihode od krivinih radnji putem finansijskog sistema privlai ogromnu panju zakonodavnih organa, institucija za sprovoenje zakona i bankovnih supervizora. U elji da daju odgovor celom svetu na postavljeno pitanje Vee Evrope, Evropska Unija i Radna grupa za finansijske mere (FATF) koju su uspostavile zemlje lanice grupe G-7 te Ujedinjene Nacije uspostavljaju smernice i pravila za efikasniju borbu protiv kriminala u zemljama lanicama Evropske Unije.

5. ELEKTRONSKO PRANJE NOVCA

Pojava cyber-laundering, odnosno elektronsko pranje novca, se vee za poetak devedesetih godina, paralelno sa razvojem interneta. Pod terminom cyber laundering se podrazumeva pranje novca putem interneta, elektronskog bankarstva (e-banking) i elektronskog novca (e-money/cash). Da bi uli u sutinu ovog pojma, potencijalnih prednosti pranja novca putem interneta potrebno je definisati elektornski novac i njegovu primjenu.

5.1. Elektronski novac (E-money)

Po svojoj distributivnoj prirodi, elektronski novac ima potencijal da izmeni ekonomsku strukturu kao to su raunari izmenili strukturu menadmenta i komunikacija.. 1996. Razvoj tehnologije, naroito razvoj interneta i uvoenje smart kartica omoguili su brzo i nesmetano kretanje novca. Uporedo sa ovim tehnolokim razvojem razvijaju se i finasijska trita koja dozvoljavaju da se ekonomska vrednost predstavi digitalno korienjem elektronskih nizova. E-cash/money ili elektronski novac, se moe prenositi korienjem smart kartica ili interneta. E-novac za razliku od kreditnih kartica se moe prenositi sa jednog klijenta na drugog preko interneta bez potrebe za posredovanjem.

Od e-novca se u stvari oekuje da deluje kao i papirni novac, bez rizika i troka vezanog za prenoenje, administarciju i uvanje tradicionalnog novca. Inpresionirajue je koliko se sistema elektronskog plaanja razvija irom sveta, i uzimajui u obzir injenicu da se konstantno menjaju, nije praktino ulaziti u detalje kako pojedini sistemi rade. Elektronska razmena novca zasigurno nije nov izum. Banke i druge finansijske institucije ve godinama koriste raunare u meusobnom poslovanju.

5.2. Tehnoloke prednosti u pranju novca

Pranje novca ukljuuje tri koraka u pretvaranju prljavog novca u isti novac:

Elektronski novac

Kao to je ranije navedeno, e-novac je novac koji predstavljen digitalno i moe se menjati putem interneta ili smart kartica bez potrebe za posrednikom. Jedna od kljunih prednosti je anonimnost. Prihodi od kriminalnih aktivnosti koji su u obliku e-novca se, na primer, mogu koristiti za kupovinu stranih valuta i skupih dobara. E-novac se tako moe koristiti za deponovanje prljavog novca bez potrebe za krijumarenje gotovine i linih transakcija.

Raslojavanje

Raslojavanje podrazumijeva promenu nezakonitog porekla izvora sredstava, odnosno odvajanje nelegalnih prihoda od njihovih nelegalnih izvora. Raslojavanje se vri provoenjem niza finansijskih transakcija koje po svom obimu, frekventnosti i sloenosti lie na zakonske finansijske transakcije. To moe ukljuivati i transfer novca kroz niz offshore preduzea ili kupovinu dobara za preprodaju. U ovom koraku se internet moe najvie koristiti. Kako u veini on-line banaka procedura za otvaranje rauna ne zahteva lini kontakt ili postojei tradicionalni bankovni raun, i korisnik ak ne treba ni davati stvarne line podatke, perau novca je znatno lake otvarati raune, pod lanim imenima, koji se ne mogu povezati sa njim. Pera novca moe kontrolisati transakcije putem raunara, trenutno transferovati novac sa jednog rauna na drugi, te tako stvoriti dugi raunovodstveni trag u veoma kratkom vremenskom periodu. Transferi se mogu obaviti kroz vie nadlenosti, oteavajui nadlenim organima jedne nadlenosti praenje traga.

Sa internetom postoji dodatni problem nadlenosti o tome gdje se transakcija obavlja. Da li se obavlja tamo gde se nalazi pera, server ili gde se bankovni rauni nalaze? Prema francuskoj bankovnoj komisiji, transakcija se obavlja u mestu gdje se nalaze rauni. Raslojavanje je jo lake ako se novac moe transferovati izmeu banaka koje posluju sa e-novcem. Bitno je spomenuti da anonimnost moe u potpunosti izbrisati trag do stvarnog nelegalnog izvora.

Integracija

Zadnji korak nalazi naine da se nedoputeni fondovi uklope u ekonomiju i prikau kao dobijeni od legitimnog iznosa. esta tehnika je krivotvorenje rauna za kupljena dobra i usluge. Vlasnik novca moe koristiti preduzee koje prua internet usluge (ISP) da prikae da se usluge pruaju u zamenu za novac koji je proao kroz proces raslojavanja. Na primjer, oprani novac se moe nalaziti na raunu nepostojee osobe ili fiktivnog preduzea. Uplate bi se pravile sa tog rauna na raun ISP preduzea za pruene usluge interneta, ta usluga moe biti hosting internet kazina ili kladionice, ali, kako usluga nikada ne bi bila isporuena, ne bi bilo dobiti uplaene na raun fiktivnog preduzea. Uplata bi se knjiila kao profit ISP preduzea, te bi novac vlasnika bio prikazan kao legitiman profit ISP preduzea.Ovakva integracija novanih sredstava ima iru upotrebu nego tradicionalno pruanje dobara i usluga gde, da bi se legalizovale falsifikovane fakture, mora koristiti mnogo dokumenata kao dokazi o dostavi dobara i kupovini sirovina. Transfer novca iz stranih banaka takoe moe izazvati sumnju kada je re o fiktivnim preduzeima koja se bave proizvodnjom ili prodajom.

5.3. Prijava sumnjivih transakcija

Prednost od elektronskog pranja novca za kriminalce je mnogo vea od eliminisanja ili smanjenja raunovodstvenog traga. Posrednici mogu, zavisno od regulatornih zahteva ili nadlenosti, imati obavezu da prijave svaku sumnjivu transakciju. Ove prijave mogu rezultirati istragom i konano krivinim gonjenjem peraa novca. Ako pera moe smanjiti rizik od prijave sumnjive transakcije, on takoe moe smanjiti anse da ga otkriju nadzorni organi, i to je upravo gde internet igra najveu ulogu. Bankama i ostalim preduzeima je primamljivo poslovanje putem interneta zbog sniavanja optih trokova. On-line banke i e-komerc preduzea tako mogu obraditi mnogo vei broj transakcija po raunu, nego putem tradicionalnih metoda. Ova injenica dodatno oteava praenje sumnjivih transakcija. Same transakcije se deavaju bez ljudske intervencije, odstranujui jo jedan potencijalni izvor prijave. Anonimnost on-line transakcija takoe smanjuje rizik prijave transakcije.

Teoretski, deponovanje velikih suma novca na inostrane raune od strane lana porodice nekog dravnika e pobuditi veu sumnju nego deponovanje od strane anonimnog cyber muterije. Najei razlozi za prijavu transakcije se mogu povezati sa geografskim poreklom sredstava. Ako se poreklo sredstava moe prikriti, jedan od kljunih pokazatelja pranja novca se moe ukloniti.

6. Off-shore centri

Perai novca u savremenim uslovima sve vie i vie koriste finansijske usluge koje karakterie manje stroga bankarska i finansijska kontrola. S tim u vezi izvrioci usluga trae pogodnu klimu za njihovo izvravanje,a pronalaze je u zemljama koje imaju slabe zakone i regulative u odnosu na pranje novca, koje imaju slabe bankarske sisteme, slabe supervizore, zakone o tajnosti podataka i male restrikcije na protok kapitala. Ove zemlje ustvari predstavljaju slobodne zone u kojima se ne primjenjuju uoboajeni zakoni o porezima i Off-shore centri koji uestvuju u pranju novca.Iako ne postoje opteprihvaene definicije ovih centara,primjenjuju se sledee 2 definicije:

Zemlje u kojim nema uobiajenih zakona o porezima ili ima izuzetno niskih indirektnih ili direktnih obaveza plaanja poreza u odnosu na druge zemlje.

Izvorno znaenje engleske rijei Off-shore je izvan obale, udaljeno od granice.U trgovinskom smislu pod ovim pojmom podrazumevamo posao sklopljen van granica i zakona odreene zemlje. Dakle Off-shore centri su centri koji su domaini finansijskih aktivnosti, koje su odvojene od glavnih upravnih jedinica(drava), geografski i/ili pravno.

Off-shore se definie i kao teritorija na kojoj se izvode finansijske odnosno meunarodne bankarske aktivnosti pod povoljnim administrativnim pravilima o porezima,kontrolama promene valuta, tajnosti u bankama...Za ove teritorije karakteristina je politika stabilnost, dobra komunikacija te obim samog bankarskog poslovanja ima malo veze sa veliinom i potrebama lokalnog trita.

Razvoj velikih trita kapitala Off-shore finansija je oslabilo globalnu kontrolu finansijskih tokova i na taj nain pruilo veoma pogodnu klimu za razvoj pranja novca i drugih oblika kriminaliteta. U nekim Off-shore centrima davanje podataka o korisnoj transakciji je krivino delo. Iako su praktini mehanizmi i instrumenti Off-shore finansija obino skriveni zbog vanosti tajnosti veliki broj usluga koje nude ove institucije mogu se podeliti u 6 delova:

1. privatno, udrueno bankarstvo zajedno sa meunarodnim kreditima objedinjeno je pod jednim pojmom Off-shore bankarstvo2. Off-shore fondovi3. Off-shore trustovi4. Off-shore preduzea5. Prihvatljivo osiguranje6. Razne druge finansijske usluge kao to su Off-shore trgovina,dionice,penzije...

Osim tajnosti veoma vana prednost Off-shore centra su mali pa moemo rei i simbolini porezi stoga nije ni udno to veliki broj multinacionalnih i globalnih kompanija ove centre koriste kao zone svojih velikih finansijskih transakcija.

Meu najpoznatijim Off-shore centrima u svijetu su:

Vei Off-shore centri:Manji Off-shore centri su: Bahami,- Dablin, Holandija, - Malta, Anel,- Labaun ostrvo u Maleziji, Bahrein,- Madeina,

6.1. Zato se novac dri u Off-shore bankama?

Zato se novac dri u Off-shore bankama uopteno govorei, postoje dve koristi. Upueni kau da vam, prvo, nee traiti da platite veliki porez - oigledna prednost ukoliko zgrete milione. Drugo, niko nee znati da je novac va - opet oigledna prednost ukoliko ste skloni proneveri, ili ste kriminalac, ili terorista. U bankama u nekim "rajevima" prilikom otvaranja rauna ne pitaju za pravo ime, kao to je mogue osnovati kompaniju samo sa postrestant adresom, bez navoenja imena direktora, vlasnika ili prihoda. Upueni kau da je to najbolji nain za izbjegavanje poreznika ili za skrivanje novca steenog od rasturanja droge.

S druge strane, niko ne zna identitet vlasnika, pa koristei bankovni raun ili kompaniju, on moe da investira novac u akcije, oruje ili bilo ta drugo. Znai, ta poreska ostrva su u finansijskom svetu etiketirana kao crne ovce, ali mogu i istovremeno biti izraz tzv. neoliberalnog privreivanja, jer to smatraju pravom na egzistenciju u meunarodnom takmienju. Naime, oni nude najbolji produkt (npr. anonimnost) i najbolju cenu (npr.visoke kamate, nema poreza). U irem poimanju sve drave podleu tom pritisku na meunarodnoj utakmici, sve vie se smanjuju socijalni izdaci, poveavaju indirekni porezi, a smanjuju oni na imovinu i dobit, najbolji primjer je poreski poklon od strane Georga Bush-a amerikim bogataima, smanjenjem poreza na imovinu i dobit.

Nezvanino, i prema razliitim kriterijumima, irom sveta postoji oko 100 "poreskih rajeva". Svake godine milijarde dolara, kako prljavog, tako i legalno steenog novca, protie kroz obilje "fiktivnih" kompanija, niskoporeskih fondova i anonimnih bankovnih rauna koje oni nude.

7. Zakljuak

Cilj ovog seminarskog rada je bio to preciznije objasnim pojam pranja novca kako u finansijskom i ekonomskom smislu tako i na nain razumljiv i onima koji se ne susreu svakodnevno sa finansijskim, ekonomskim i drugim terminima kojih naravno ima beskonano. Tema je bila jako interesantna i opirna pa nemojte zameriti ukoliko moda nisu obraeni svi delovi ovog globalnog i internacionalnog problema. Pranje novca nije samo jedna kriminalna ranja ve vie njih povezanih sa mafijom i nelegalnim sredstvima u jednu kompleksnu celinu. I iako se danas mnoge dravne i meunarodne organizacije bore protiv ovakve vrste kriminala on i dalje stvara ogromne probleme u dravnim i sociolokim strukturama.

Literatura:1. http://wikipedia.org/wiki/Pranje_novca2. http://www.apml.gov.rs/3. Zdravko Raji, dipl. iur., dr. Mirko Tomi, dr. Zvonko Miljko komentar kaznenog zakona, Mostar 2000.4. Prof. dr Mio Bokovi Privredna kriminalistika, Banja Luka, 2009. god.

18