Univerzitet u Beogradu

Biološki fakultet

Seminarski rad

Tema:

Bezţaoĉne pĉele (Melipona,Trigona):domestifikacija i primena

Studenti: Mentor:

Prof. Dr Stanisavljević Ljubiša

Cakić Milica BI060035

Petković Aleksandra BI060038

Stojković Nataša BI060062

Tripković Marija BI060004

U Beogradu,Maj 2010

2

Sadrţaj:

Uvod.................................................................................................3

Melipona..........................................................................................4

Trigona.............................................................................................7

Izgled košnice................................................................................10

Sakupljanje meda...........................................................................12

Primena i domestifikacija..............................................................13

Literatura........................................................................................14

3

Uvod

Pčele su vrsta insekata iz reda opnokrilaca (Hymenoptera). Imaga opnokrilaca se

karakterišu opnastim krilima koje se sistemom kukica na prednjoj ivici zadnjih krila

spajaju pri letenju i ĉine jedinstvenu letnu površinu. Ţenke iz familije Apidae su poznati

sakupljaĉi polena i nektara koje koriste za podizanje potomstva. Na zadnjim nogama

imaju sloţene strukture, kotarice, kojima prenose polen sa cveća do gnezda.

(M.Brajković,2004)

Napredne eusocijalne pĉele familije Apidae u kljuĉuju pantropske pĉele bez

ţaoka, Melipona i Trigona i 8 vrsta medonosnih pĉela (Apis). One se od bumbara

razlikuju po tome što su njihove velike kolonije mnogogodišnje, morfološke razlike

izmedju društvenih redova su jasne i radilice mogu da prenesu informacije o poziciji

hrane i ostalih izvora i tako, radi eksploatisanja, regrutuju još pĉela iz košnice.

(Aleksander i Elsi B.Klots)

U neku ruku je netaĉno reći da su “bezţaoke” , jer neke vrste imaju primetnu,

iako zakrţljalu ţaoku. MeĊutim, ne treba misliti da su zbog nerazvijene ţaoke ove pĉele

bez odbrane, pošto mogu jako da ubodu i vrlo su lepljive, a neke vrste se štite od

napadaĉa luĉenjem ljute teĉnosti koja izaziva zapaljenje koţe. (Kristofer O‟Tul)

Pĉele bez ţaoka svoja gnezda obiĉno grade u šupljem drveću i u šupljinama i

zemlji. Nekoliko vrsta gnezde se u humkama termita.. Ćelije legla i skladišta hrane

odvojeni su i napravljeni od voska,koje su izluĉile pĉele, pomešanog sa smolom i/ili

ţivotinjskim izmetom. Pĉele bezţaoka praktikuju masovno snabdevanje ćelija hranom.

Informaciju o izvoru hrane tragaĉi za hranom prenose ostavljajući mirisni trag izmeĊu

izvora i gnezda.. Sem Melipona,matice svih rodova pĉela bez ţaoka razvijaju se iz larve

odgojene u većoj od obiĉnih ćelija i sa više hrane. (Aleksander i Elsi B.Klots)

Velićina kolonije veoma se razlikuje kod pojedinih vrsta, poĉev od kolonija sa

svega nekoliko desetina jedinki do više hiljada. Društveni ţivot u koloniji je visoko

organizovan i na neki naĉin predstavlja prelazni stupanj izmeĊu bumbara, koji su

primitivniji, i od domaćih pĉela, koje su otišle dalje u evoluciji. Svaka kolonija sadrţi

samo jednu maticu koja polaţe jaja i verovatno osniva koloniju, ali moţe takoĊe postojati

i znatan broj mladih matica. Nekoliko takvih matica odlazi –svaka praćena rojem radilica

–da bi organizovale nove kolonije. Kolonija moţe trajati i po nekoliko godina, ali nije

poznato da li postoji neki mehanizam kojim bi se stara matica zamenjivala novom. Takvo

širenje kolonije putem rojenja je naprednija karakteristika, koja se javlja kod domaćih

pĉela , ali kod njih stara matica odlazi sa rojenjem. Podmladak, meĊutim, hrane na vrlo

primitivan naĉin, onako kao što ĉine solitarne pĉele, to jest ćelije sa larvama zatvore,

pošto ih snabdeju hranom, a larve ostave da se same hrane. Kada mlade pĉele izaĊu,

napuštene ćelije u kojima su rasle više nikada ne koriste i ovo predstavlja primitivan i

svakako neefikasan postupak, koji se sreće i kod bumbara ali ne i kod domaće pĉele

(Kristofer O‟Tul).

4

Melipona

Melipona je rod bezţaoĉnih pĉela. Ove vrste su široko rasprostranjene u tropskim

regionima jugoistoĉnog Meksika, severne Centralne Amerike i Juţne Amerike. A to su i

mesta u kojima se i dan danas uzgajaju. Pored toga sto vrste roda Melipona spadaju u

bezţaoĉne pĉele one se zajedno sa vrstama iz roda Apis u brajaju u medonosne pĉele.

Do sada je poznato najmanje 40 vrsta.(www.en.wikipedia.org)

Ima nekoliko vrsta koje su veliĉine domaćih pĉela, ali većina je mnogo manja,

neke su ĉak manje od tri milimetra. Melipona se razlikuje od afriĉke medonosne pĉele

pre svega po dimenzijama i ima tamniji i “dlakaviji” abdomen (videti sliku br.1).

Slika broj 1- izgled Melipone(Google 1)

Neke od vrsta su :

Melipona amazonica Schulz,1905

Melipona asilvai Moure,1971

Melipona baeri Vachal,1904

Melipona beecheii Bennett,1831

Melipona belizeae Schwarz,1932

Melipona bicolor Lepeletier, 1836

Melipona boliviana Schwarz,1932

Melipona brachychaeta Moure,1950

Melipona bradleyi Schwarz,1932

Melipona capixaba Moure & Camargo, 1995

Melipona captiosa Moure,1962

Melipona carrikeri Cockerell, 1919

Melipona colimana Ayala, 1999

Melipona compressipes Fabricius, 1804

Melipona cramptoni Cockerell, 1920

Melipona crinita Moure & Kerr, 1950

Melipona dubia Moure & Kerr, 1950

Melipona eburnea Friese,1900

5

Melipona fasciata Latreille, 1811

Melipona fasciculata Smith, 1854

Melipona favosa Fabricius, 1798

Melipona flavolineata Friese, 1900

Melipona fuliginosa Lepeletier, 1836

Melipona fulva Lepeletier, 1836

Melipona fuscata Lepeletier, 1836

Melipona fuscopilosa Moure & Kerr, 1950

Melipona grandis Guérin-Méneville, 1844

Melipona illota Cockerell, 1919

Melipona indecisa Cockerell, 1919

Melipona interrupta Latreille, 1811

Melipona lateralis Erichson, 1848

Melipona lupitae Ayala, 1999

Melipona mandacaia Smith, 1863

Melipona marqinata Lepeletier, 1836

Melipona melanoventer Schwarz, 1932

Melipona merrillae Cockerell, 1919

Melipona micheneri Schwarz, 1951

Melipona mimetica Cockerell, 1914

Melipona mondury Smith, 1863

Melipona nebulosa Camargo, 1988

Melipona nigrescens Friese, 1900

Melipona obscurior Moure, 1971

Melipona ogilviei Schwarz, 1932

Melipona orbignyi Guérin-Méneville, 1844

Melipona panamica Cockerell, 1919

Melipona paraensis Ducke, 1916

Melipona peruviana Friese, 1900

Melipona puncticolis Friese, 1902

Melipona quadrifasciata Lepeletier, 1836

Melipona quinquefasciata Lepeletier, 1836

Melipona rufenscens Friese, 1900

Melipona rufiventris Lepeletier, 1836

Melipona salti Schwarz, 1932

Melipona schwarzi Moure, 1963

Melipona scutellaris Latreille, 1811

Melipona seminigra Friese, 1903

Melipona solani Cockerell, 1912

Melipona subnitida Ducke, 1911

Melipona torrida Friese, 1917

Melipona triplaridis Cockerell, 1925

Melipona tumupasae Schwarz, 1932

Melipona variegatipes Gribodo, 1893

Melipona yucatanica Camargo, Moure & Roubik, 1988 (www.itis.standard report

page)

6

Melipona anthidoides je ĉesta u Brazilu. To su male tropske pĉele koje nemaju

ţaoku. Grade gnezda u supljem drveću. U gnezdu takve zajednice nalazi se samo jedna

matica-ţenka. Saće grade vodoravno (videti sliku br.2).(www.pcelinjak.pcelarstvo)

Slika broj 2-Melipona anthidiodes-izgled gnezda(Google 2)

Prilikom posmatranja muškaraca vrste Melipona favosa (Fabricius, 1798)

utvrĊeno je da muškarci napuštaju svoje gnezdo nakon 18 dana zato što su nezavisni od

gnezda i ne vraćaju se više nazad. Tako oni naseljavaju više košnica u kojima mogu ostati

i po nekoliko dana i na taj naĉin šire svoje gene. Dok matica u koloniji ostaje aktavna 3

ili više godina. (www.pcelinjak.pcelarstvo)

Melipona beecheii (Bennett,1831) je endemiĉna vrsta u Centralnoj Americi koja

je znaĉajna za oprašivanje i oĉuvanje pojedinih stabala u kojima prave svoja gnezda.

Veoma je ostljiva na seĉu, jer se tim procesom uništava njihovo stanište. Njihov med se

smatra veoma lekovitim, jer ima visoko antibiotsko dejstvo. (www.todomiel.net)

7

Trigona

Trigona je najveći rod bezţaoĉnih pĉela i obihvataju veći broj vrsta.

Velika kolonija Trigona moze da sadrţi180 000 pĉela ukljuĉujući i jednu od više

matica. U koloniji se mogu naći više od dve matice, sa duţim ţivotnim vekom, do 60

dana po radniku, u odnosu na vrste roda Apis. Imaju široko raprostranjenje, a najbrojnije

su u tropskim regionima. Proteţu se od Meksika do Argentine, Indije, Šri Lanke do

Tajvana, Solomonska ostrva, Juţna Indonezija i Novi Gvineji...ali i neki pripadnici ovog

roda se nalaze i u Africi.

Raznovrsnost Trigona-e, kao i njohovo ponašanje, ukljuĉujući oprašivanje biljaka

i uzimanje polena zavisi od faktora sredine.

Ove pĉele vole da sakupljaju polen sa većeg broja razliĉitih vrsta biljaka,

ukljuĉujući:Meliaceae, Moraceae, Dipterocarpaceae, Euphobiaceae, Hiperiaceae...

Trigona pĉele se mogu naći na 500 m od svojih košnica, što znaĉi da su i intezivniji

oprašivaĉi, jer sakupljaju znatno više nektara. Veoma su tolerantne na razliĉite bolesti i

štetoĉine i toplotu. Upravo zato što su malih dimenzija, ali i velika koliĉina propolisa ih

ĉini odbojnim za neprijatelje. Zbog već spomenutih razloga, Trigona se smatra

najefikasnijim oprašivaĉima hortikularnih biljaka.

Neke od vrsta su:

Trigona albipennis Almeida,1992

Trigona amalthea Olivier,1789

Trigona amazonensis Ducke, 1916

Trigona branneri Cockerell, 1912

Trigona braueri Friese,1900

Trigona chanchamayoensis Schwarz,1948

Trigona cilipes Fabricius,1804

Trigona corvina Cockerell,1913

Trigona crassipes Fabricius,1793

Trigona dallatorreana Friese,1900

Trigona dimidiata Smith,1854

Trigona ferricauda Cockerell,1917

Trigona fulviventris Guérin-Méneville,1845

Trigona fuscipennis Friese,1900

Trigona guianae Cockerell,1912

Trigona hyalinata Lepeletier,1836

Trigona hypogea Silvestri,1902

Trigona lacteipennis Friese,1900

Trigona muzoensis Schwarz,1948

Trigona necrophaga Camargo & Roubik,1991

Trigona nigerrima Cresson,1878

Trigona pallens Fabricius,1798

8

Trigona permodica Almeida,1992

Trigona recursa Smith,1863

Trigona sesquipedalis Almeida,1985

Trigona silvestriana Vachal,1908

Trigona spinipes Fabricius,1793

Trigona truculenta Almeida, 1985

Trigona williana Friese, 1900 (www.itis.standard report page)

Najmanja pĉela je Trigona minimuma.(radilice veliĉine svega 2.1mm). To su

Australijske pĉele, koje maksimalnu duţinu dostiţu od svega 4mm., grade velike kolonije

od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada pĉela. Široko su rasprostranjene, ali najradije se

mogu naći u tropskim i suptropskim regionima sveta. Obiĉno prave gnezda u šupljinama

stabala, granama drveća, podzemnim šupljinama, zemljišta ili pukotinama stena. U nekim

delovima Australije, ove vrste takoĊe prave svoja gnezda u urbanim sredinama, kao što

su unurašnjosti saksija. Zaista je tuţno što se takva gnezda uništavaju od strane ljudi koji

misle da su opasne. Dok sa druge strane, neki austrilijanci ih gaje kao kućne ljubimce u

svojim vrtovima, zato što su bezopasne.

Vrsta Trigona apicalis se smatra jednom od najznaĉajnijih, upravo iz razloga što

stvaraju najveći broj propolisa u odnosu na ostale vrste pĉela...

T. spinipes je vrsta koja gradi gnezdo na drveću ili na zgradama i drugim

strukturama, od blata, smole, voska i raspadnutog opada (ukljuĉujući i smeće).(videti

slike broj 5 i 6)

Slika broj 3. Izgled košnice(Google 3) Slika broj 4. Izgled košnice(Google 4)

Ova vrsta napada u rojevima ukoliko osete da su njihova gnezda ugroţena.

One ne mogu da ubodu i njihov ugriz nije efikasan. Ali njihovo glavno oruţje protiv

neprijatelja (ţivotinja i ljudi) je da se upletu u kosu neprijatelja i da zuje glasno.

9

Trigona spinipes se smatra i poljoprivrednom štetoĉinom za mnoge kulture

(voće), jer uništavaju listove i cvetove prilikom uzimanja nektara, radi pravljenja gnezda.

Ali sa druge strane, smatraju se i efikasnim oprašivaĉima. npr. luka.

Slika broj 5.–List biljke Clusia panapanari uništen vrstom Trigona spinipes

(Google 5)

Jedna izuzutna vrsta pĉele bez ţaoke je Lastrimelitta limao, mada nije parazit socijalnih

vrsta kao što je Psithyrus za bumbare, ţivi uglavnom, a moţda ĉak i iskljuĉivo

„„pljaĉkajući‟‟ pĉele iz roda Trigona. One izvode dobro organizovane napade na koloniju

Trigona postavljajući ĉuvare na ulazu da spreĉe ulazak radilica Trigona, dok gomila

„„pljaĉkaša‟‟ kupi iz kolonije med i vosak i zatim ga odnose u svoja gnezda.

Jedan od problema, koji se sreće svake godine, jeste i uništavanje na hiljade

pĉelinjih gnezda prilikom seĉe stabala u kojima one ţive.

10

Izgled košnice

Bezţaoĉne pĉele grade slojeve vodoravno polozenog saća, tako da je ono najniţe

istovremeno i najstarije (videti sliku br.6). Otvori ćelija okrenuti su naviše, što izgleda

mnogo pogodnije nego kad su otvori okrenuti nadole, kao kod saća osa ili u stranu, kao

kod domaćih pĉela. Ćelije u kojima se odgajaju larve, kao i kod osa i kod domaćih pĉela,

po pravilu su šestougaone. Ćelije sa medom i polenom izgradjene su odvojeno od legla

sa larvama, a razlikuju se i po obliku. (Kristofer O‟Tul)

Slika broj 7.-Izgled gnezda (Google 7)

Ĉovek nije menjao njihov sistem graĊenja košnica, već je sekao drva na veliĉinu

koju je mogao da ponese i ostavljao je da se kolonije unutar njih i dalje razvijaju. Otvoren

kraj trupa se prekriva komadom keramike ili drvetom, a zatim se zapeĉati blatom. Takve

košnice su se kaĉile na obliţnje drveće ili na nastrešnjice kuća, tako da su kuće ĉesto

okićene ovakvim košnicama. Neke košnice su poreĊane u pravilnim nizovima dok su

neke većih dimenzija poreĊane kao gajbice.

Slika broj 8 –sakupljanje meda iz odseĉenih stabala (Google 8)

11

Za razliku od drugih socijalnih insekata, ove pĉele ne hrane svoje larve nekoliko

puta dnevno, zato što su ćelije u kojima se nalaze larve, zatvorene. Umesto toga, one

popunjavaju ćelije sa dovoljno polena i nektra, pa onda peĉate ćelije.

Kada se larva formira u lutku, papirasta ĉahura se nalazi u unutrašnjosti ćelije. Na

dan nastajanja (sazrevanja) mladih pĉela, radilice su te koje pomaţu pri njhovom izlasku

iz ćelija, na taj naĉin sto “odsecaju” sa nje ĉep.

Med i polen se nalaze u voštanim lonĉićima, koji se nalaze sa svake strane

legalice tog gnezda. Lonĉiće u Hondurasu nazivaju „cell-mazorkas” sto u prevodu znaĉi

kukuruzne ćelije. Lonci su smešteni uz zid košnice, ali na taj naĉin da je omogućen

prolaz za pĉele radilice.

I sam ulaz u saće je takoĊe mali, ulaz ĉuva “dlakavi sef straţar” koji se uvek moţe

videti iz isturenih malih brodskih prozora. Vosak se prostire oko ulaza u obliku zvezde,

pa otuda i potiĉe naziv ove grupe pĉela.(videti sliku br. 9)

Slika broj 9-Izgled ulaza u gnezdo(Google 9 )

Tako ĉvrste košnice su od suštinskog znaĉaja za opstanak pĉela u uslovima gde

obiluju predatori kao što su mravi, buba-švabe, grinje, ţabe i ose.

Samoodbrana ovih pĉela je njihov blag ujed minijaturnim vilicama, koji se na ruci

jedva registruje kao bol. One strategijom kompenzuju nedostatak vatrene moći, tako da

ponekad znaju da napadnu usne, nozdrve, ili kapke svojih agresora. Stepen samoodbrane

varira od kolonije do kolonije, neke su mirne do taĉke ravnodusnosti,dok druge ţustro

napadaju na svoj naĉin.

12

Sakupljanje meda

Prilikom “pljaĉke” saća, jedan kraj trupca u kojima se nalazi gnezdo bezţaoĉnih

pĉela se spušta, ĉep se uklanja, pa ce se med koji će uskoro poteći biti sakupljen u

posudama koje se nalaze ispod. Unutrašnjost košnice sada je izloţena,a miris meda i

polena se širi iz unutrašnjosti košnice, kao i zujanje pĉela. Takav prizor pĉela izgleda

zastrašujuće, jer prave velike rojeve. Prskanjem vode pĉelar tera radilice duboko u

unutrašnjost košnice, gde one štite legla ostavljajući lonce sa medom nezaštićene. Sada

pĉelar golim rukama pritiska saće i cedi med boje ćilibara.

Kada dodje sezona vadjenja meda iz košnica, vest o “ţetvi” se brzo širi kroz

okolna sela pa odrasli i deca dolaze sa svojim posudama za prikupljanje meda, koji vrlo

ĉesto piju odmah iz šolja. Generalno pĉelari mogu prodati sve što uspeju da “opljaĉkaju”

po duplo većoj ceni. Ukus meda je blag i voćan, gustine kao topao javorov sirup, boje

finog piva i reputacije kao lek za sve. Kada je napokon prestala graja i ljudi su napustili

pĉelara, on vrši pripreme za zatvaranje košnica. Naime, vosak iz koga je cedio med sada

vraća u košnice kako bi ga pĉele reciklirale. Uklapa drveni poklopac na košnicu i

pukotine zatvara blatom, za dve nedelje on moţe “opljaĉkati” med na drugoj strain

košnice.

MeĊutim, lokalni pĉelari njih tretiraju sa paţnjom pa im ne uzimaju sav med kako

ne bi umrle od gladi. U zavisnosti od vremenskih prilika, sezone cvetanja i snage kolonije

košnice u centralnom i zapadnom Hondurasu mogu biti opljaĉkane dva puta meseĉno od

decembra do sredine marta. Ako se košnice tretiraju sa puno paţnje i ne pljaćkaju ĉesto

po sezoni mogu dati 15 kg meda.(www.inriodulce.com )

Bezţaoĉne pĉele su, takoĊe, dobri oprašivaĉi lokalne flore. Ova pĉela odigrava

vaţnu ulogu u lokalnom verskom festivalu, tada se pĉelinjem bogu prinosi obilata ţrtva

ne bi li se obezbedila dobra ţetva. Nije mala premija ni kada usled fermentacije nastaje

medovina.

Ove pĉele su se nekada ĉuvale na isti naĉin kao i danas i ovo je jedna od retkih

praksi koja je uspešno odolevala promenama i poboljšanjima. Ovakav sistem ĉuvanja

meda i polena gotovo je nemoguće prilagoditi modernim košnicama, pokušaji upornih

pĉelara da uspeju u tome, kako bi povećali prinose, najĉesce se završava begom pĉela.

Mnogi ove pĉele ĉuvaju, skoro, kao kućne ljubimce, pa tako je ĉesta pojava kod

zaljubljenika da ove pĉele zaštite galerijom od vetra i kiše, pa da ĉak ţive u blizini ne bi li

ih zaštitili od lopova.

13

Domestifikacija i primena

Domestifikacija je uvoĊenje divljih organskih vrsta potpuno ili delimiĉno u

kulturne zajednice ljudi.

Pre otkrića Amerike, domoroci Centralne Amerike i Meksika pripitomljavali su

jednu vrstu pĉela bez ţaoke, Melipona becheii.

Kolonije ovih pĉela, ĉije se košnice sastoje od kratkog komada šupljeg debla zacepljenih

krajeva, sa malom rupom u sredini kroz koju ulaze pĉele, gaje se u Jutakanu. (Kristofer

O‟Tul)

Med se koristi kao zaslaĊivaĉ, antibiotik, ili kao sastojak pod nazivom „balche”.

„Balche” jer je napravljen od fermentisanog meda i kore mahunastog Balche drveta

(Lonchocarpus violaceus). Moguće je da toksiĉne supstance potiĉu iz meda, ako pĉele

sakupljaju nektar i polen iz odreĊenih tipova vegetacije.

Melipona bracheii je najvaznija bezzaoĉna pĉela u Meksiku i Gvatemali, zbog korišćenja

meda i propolisa. Polen i cerumen se takodje koriste u lokalnim terapijama.

Propolis je mirisna smolasta materija koju sakupljamo sa drveća u leto i jesen.

Pomoću njega se uništavaju bacili u košnici, uĉvršćuju nestabilni delovi saća. Koristi se

za zaštitu zdravlja i leĉenje, kao prirodni antibiotik. Mešaju ga sa medom ili rastvaraju u

alkoholu, ulju, vodi, i prave meleme. Posebna odlika propolisa je što bakterije na njega ne

stvaraju otpornost i što nema štetnih propratnih pojava, a to je baš slaba strana sintetskih

antibiotika. Propolis se obiĉno uzima kao tinktura - alkoholni rastvor u obliku spreja ili

kapi.

Danas, stanovnici juznoameriĉkih zemalja koriste kao lek u domaćinstvu, jer je

efikasno otklanja otok oĉiju, kao i razne infekcije i neĉistoće, pa se zato pre spavanja

stavlja na obolelo mesto.

Tabela br.1-Medicinska upotreba meda bezţaocnih pĉela(www.ibra.org.uk)

Melipona beecheii Digestivni poremećaji, bolesti oĉiju, koţna

oboljenja

Melipona favosa favosa PoroĊajni oporavak

Melipona paraensis Post-poroĊajni oporavak

Melipona trinitatis Koţna oboljenja

Scaptotrigona mexicana Disajne infekcije

Nanotrigona perilampoides Katarakta i disajn tegobe

Plebeia jatiformis Katarakta, povrede glave, stomaĉne tegobe

Trigona (Tetragoniska) angustula Respiratorne infecije, katarakta

14

Literatura :

Aleksander & Elsi B.Klots.Ilustrovana enciklopedija ţivotinjskog carstva.Insekti

Brajković.M.(2004).Zoologija invertebrata,II deo.Zavod za udţbenike i nastavna

sredstva, Beograd

Kristofer O‟Tul. Enciklopedija insekata i paukova.Oksford univerzitetski muzej.Oksford

Radivojević Ivica (1989).Ose kopaĉice i pĉele Sphecoidea,Apoidea. Naroda knjiga

http://www.aussiebee.com.au/stinglessbees.html

http://www.beesfordevelopment.org/info/info/stingless/royal-mayan-bee.shtml

www.en.wikipedia.org

www.ibra.org.uk

http://www.inriodulce.com

www.itis.standard report page

http://www.melipona.org/

www.pcelinjak.pcelarstvo

http://www.umeljic.com/