seminarski rad efikasnost i efektivnost

8/18/2019 Seminarski Rad EFIKASNOST I EFEKTIVNOST

1/16

VISOKA POSLOVNA SKOLA

SEMINARSKI RAD

EFIKASNOST I EFEKTIVNOST

LESKOVAC

1


2/16

1. UVOD

Promene su jedina stalna kategorija u prirodi i u zajednici ljudi. Od atmosferskih do političkih, od malih do upečatljivih i suštinskih, sastavni su deo svake organizacije i zahtevajustalno prilagođavanje zaposlenih i resursa poslovanja. Prilagođavanje samo po sebi nijedovoljno da bi organizacija išla u eljenom pravcu razvoja i uspeha, zato što svaka promenane mora biti, i obično nije sama po sebi promena na bolje.

Potrebno je inicirati konstruktivne promene i znati upravljati njima, ovo zahteva proaktivan pristup rada i razmišljanja koji podrazumeva predviđanje budu!ih događaja, stvaranja potrebne klime za promene, i odgovaraju!e okru enje koje mo e da omogu!i da se promeneodvijaju u eljenom pravcu. "ve su to zahtevi koji se stavljaju pred menad ment organizacije.

#eđutim karakteristika modernog poslovanja ukazuje na činjenicu da samo delovanjemenad menta ma kako uspešan bio nije dovoljno u velikom broju uočenih promena."posobnost menad menta neke organizacije ogleda se u mogu!nosti prenosa pozitivneenergije prema promenama na sve strukture zaposlenih i podrške koju tom prilikom dobijaju.$speh kroz ostvarivanje promena sadr i ogromnu ulo enu energiju zaposlenih fokusiranu na pronala enje i ostvarivanje najboljeg načina da se na promene utiče i da se od njih izvede štove!a korist za organizaciju.

Ovaj zadatak nije ni malo lak. Poznata je činjenica da su ljudi u opštem smislu rezervisani prema velikom broju promena a naročito prema onima čiji im je cilj nepoznat, nejasan ilinajbla e rečeno sumnjiv i opasan po egzistenciju. Otpor prema promenama raste i sagodinama sta a kao i sa rastom birokratizacije odnosno sa staroš!u organizacije.

Odgovornost menad era za pravilan prikaz ideja i vizija time je ve!a i zahteva od ovekategorije ljudi visoke etičke i intelektualne sposobnosti, zahteva kompletno zaokru enu zreluličnost koja zna šta ho!e, mo e i sme% puno poštovanje prema saradnicima, veštinukomuniciranja i stvaranje klime poverenja među zaposlenima, korisnicima i stejkholderima.

&fektivnost preduze!a u širem smislu mo e se definisati kao sposobnost preduze!a da pribavineophodne resurse i da ih što efikasnije iskoristi radi ostvarenja svojih ciljeva. $ e shva!enaefektivnost preduze!a se mo e definisati kao stepen ostvarenja njegovih ciljeva. Po u emshvatanju viši stepen ostvarenja ciljeva preduze!a pokazatelj je ve!e efektivnosti preduze!a.

&fektivnost predstavlja širok pojam kojim su obuhva!eni brojni elementi preduze!a kao celinei njegovih pojedinih organizacionih delova. "lično tome, efektivnost je uslovljena brojnimčiniocima, kao što su karakteristika organizacije, karakteristike okru enja, karakteristikezaposlenih, upravljanje preduze!em i sl.

Pojam efikasnosti znatno je određeniji pošto se odnosi na interne ekonomske procese preduze!a. 'ajopštije efikasnost izra ava delotvonost ovih procesa i izra ava se veličinomrezultata koja se mo e ostvariti po jedinici resursa. (rugim rečima, efikasnost se izra avaodnosom rezultata funkcionisanja preduze!a )output*a+ i ulaganja )input*a+ neophodnih da seti rezultati ostvare. to je potrebna manja količina resursa da se ostvare određeni rezultati,odnosno što se sa određenom količinom resursa ostvaruju ve!i rezultati, to je efikasnost preduze!a ve!a, i obratno.

-


3/16

(r sak /di es, u knjizi 0 $pravljanje promenama , kroz sokratovski vođen dijalog sa jednimambicioznim i znati eljnim učenikom, na izuzetno duhovit i jednostavan način iznosi dubokoutemeljeno i na činjenicama osnovano znanje, metodologiju i nauku upravljanja promenama u poslu i društvu kao i u privatnom i porodičnom ivotu.

2ednostavnost u objašnjavanju osnovnih ideja i njihove primene u svakodnevnim situacijamasamo su rezultat dugotrajnog plodonosnog i napornog rada na proučavanju organizacionih i psiholoških aspekata uspešnog upravljanja promenama.

2. SHVATANJE EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI

"lo enost i veličina preduze!a, diversifikovanost delatnosti, te nja da se realizuju višestruki i

često konfliktni interesi, različiti uslovi okru enja, razlike koje postoje između menad era i sl.ote avaju sveobuhvatno izra avanje efektivnosti i efikasnosti preduze!a. "toga u literaturi postoje brojni pristupi merenju efektivnosti i efikasnosti preduze!a. $ zavisnosti od svojeobuhvatnosti brojni pristupi efektivnosti i efikasnosti mogu se podeliti u dve osnovne grupe.Prvu grupu čine parcijalni pristupi izra avanju efektivnosti i efikasnosti, a drugu grupu činekompleksniji pristupi merenju efektivnosti i efikasnosti preduze!a. Prvu grupu pristupa činetkz. tradicionalni )klasični+ pristupi efektivnosti i efikasnosti, a drugu grupu noviji)savremeni+ pristupi.

Parcijalno sagledavanje efektivnosti i efikasnosti predstavlja zajedničko obele je razmatranihtradicionalnih metoda izra avanja efektivnosti i efikasnosti preduze!a. $ novije dobarazvijaju se kompleksniji pristupi efektivnosti i efikasnosti preduze!a. Ovi pristupi uva avajučinjenicu da preduze!e te i realizaciji višestrukih ciljeva i da istovremeno obavlja brojneaktivnosti, koriste!i pri tom brojne resurse. Osnovna karakteristika ovih pristupa jestenastojanje da se kompleksnije izrazi efektivnost i efikasnost preduze!a kombinovanjem više pokazatelja uspešnosti u jednu celinu.

Principi ekonomske efikasnosti predstavljaju pravila čije sprovođenje treba da je orijentisanona ostvarivanje ekonomskih ciljeva preduze!a, u meri u kojoj su ciljevi funkcionisanjaekonomske efikasnosti. $ zavisnosti od teorija ili sopstvene ekonomske logike, unutar granicakoje određuje filozofski okvir teorije, principi ekonomske efikasnosti se konstituišu i

formulišu kao ekonomski principi reprodukcije 3 parcijalna pravila )teorija multiplikacije+,odnosno kao principi ekonomije )produktivistička teorija+ koji nemaju obele ja parcijalnih principa ekonomske efikasnosti, ali kao posebni principi predstavljaju načela.

jedni i drugi su usmereni na ostvarivanje osnovnog ekonomskog principa reprodukcije,odnosno osnovnog principa ekonomije.

Principi ekonomske efikasnosti koji se formulišu i sprovode iznad naznačenog cilja)ostvarivanje ekonomskih ciljeva preduze!a+ nisu saglasni filozofemi mezoekonomije, jer usprovođenju ne otvaraju mogu!nost optimalnog ostvarivanja ciljeva u čijoj su funkciji.

4ao što bez identifikacije ekonomskih ciljeva objektivno nije mogu!e formulisati racionalne principe ekonomske efikasnosti, isto tako bez postavljanja naučno zasnovanih principa nije

5


4/16

mogu!e uspešno ostvarivanje ekonomskih ciljeva preduze!a, u meri u kojoj su oni funkcijaekonomske efikasnosti.

6ilj svakog predu!a je da svoj rad, poslovanje i svoje ukupne aktivnosti, usmeri u pravcuostvarivanja maksimalnih rezultata radi podmirenja potreba tr išta. $ skladu sa porastom i

promenama zahteva tr išta preduze!e definiše ciljeve svog poslovanja. Ostvarivanjem tihciljeva preduze!e ostvaruje i određeni poslovni uspeh. 7o znači da preduze!e ostvaruje uspehu poslovanju onda kada ostvaruje svoje unapred postavljene ciljeve. 8avisno od toga sa kojimrezultatima posti e svoje ciljeve, odnosno sa kojim rezultatima izvršava svoje zadatke ureprodukciji, preduze!e posluje uspešno ili manje uspešno. "tepen uspešnosti preduze!a uostvarivanju ciljeva njegove ekonomije predstavljaefikasnos njegovog poslovanja.

&fikasnost poslovanja svakog preduze!a meri se kroz osnovni ekonomski princip9 da su postignuti rezultati maksimalno mogu!i i da su ostvareni uz minimalna ulaganja raspolo ivihfaktora u procesu njegovog rada i poslovanja.

&konomski ciljevi preduze!a, bili oni globalni ili pojedinačni, sadr e zajednički zahtev9 da preduze!e opstane i razvija se kontinualno i na najbolji način.&fikasnost poslovanja preduze!a je upravo proporcionalna njegovim ostvarenim rezultatima.

:e!i rezultati podrazumevaju i ve!i stepen efikasnosti, pod uslovom da su ulaganja za terezultate ostala ista ili nisu pove!ana u ve!em obimu od obima rezultata. 8bog nemogu!nostisintetičkog, zbirnog izraza efikasnosti poslovanja, koji bi obuhvatio sve uticajne činioce nastrani rezultata i na strani ulaganja 3 teorija i praksa ekonomije preduze!a afirmišu određena parcijalna merila i parcijalne ekonomske principe poslovanja preduze!a. 'ajznačajniji parcijalni principi i merila efikasnosti su9 produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost. "tepenostvarivanja ovih ekonomskih principa funkcionisanja preduze!a predstavlja izrazekonomskog kvaliteta ekonomije svakog preduze!a.

Efek i!nos je princip ili zahtev koji polazi od unapred definisanih i utvrđenih ciljeva preduze!a i raspolo ivosti neophodnih resursa za njihovo ostvarivanje. 6ilj efektivnosti je dase koriš!enjem raspolo ivih resursa ostvare maksimalno mogu!i rezultati u skladu sa postavljenim planskim ciljevima. 'ajkra!e rečeno, efektivnost preduze!a označava stepenuspešnosti u ostvarivanju njegovih ciljeva. Objedinjavanjem efikasnosti i efektivnosti u jedinstveni izraz ukupne ekonomske efikasnoti preduze!a je u funkciji merenja ukupnihefekata i uspešnosti njegovog poslovanja. 4roz sagledavanje ukupnog, zbirnog efektaomogu!ava se i efikasnije upravljanje ekonomijom i poslovanjem preduze!a.

". VRSTE EFIKASNOSTI

&konomska teorija definisala je tri vrste efikasnosti, i to9

• Poslovnu efikasnost• /lokativnu efikasnost• (istributivnu efikasnost.1

1 Prof. (r. :uksan ;ulat9 07eorija organizacije i menad ment , ndustrijski menad ment, 4ruševac, 1


5/16

Pos#o!na efikasnos je zahtev da se zadaci izvršavaju uz što ni e troškove. $ organizacionimsistemima se proizvodi, pru aju usluge, obavljaju svrsishodne delatnosti, svaka organizacijaima svoj proizvod, bez obzira o kojoj se radi9 proizvodnoj, prometnoj, turističkoj,hotelijerskoj, zdravstvenoj, vojnoj itd. #enad ment svake od navedenih organizacija moraobavljati poslove i radne zadatke tako da uz što manje resursa ostvari što ve!i efekat.

Poboljšanje efikasnosti često ima za posledicu značajne uštede i smanjenje troškova, a to je inajčeš!e citirani cilj za uvođenje e*poslovanja. #ogu!nost povezivanja bez ikakvihograničenja u velikoj meri smanjuje troškove komunikacije i koordinacije pri obavljanjuzajedničkih poslovnih transakcija. 7ime se zaobilazi i čitav niz posrednika u poslu koji su uklasičnom načinu poslovanja vodili računa o tokovima informacija i dobara u lancu nabavke.4ao moderno sredstvo za postizanje što ve!e efikasnosti u poslovanju vrši se uvodjenje profitne decentralizacije koja se sastoji u svrsishodnom dezagregiranju preduze!a naodredjeni broj autonomnih organizacionih podsistema, koji samostalno vode svoje poslovanjei odgovorni su za rezultate ostvarene u tom poslovanju. 'a primer japanski stil menadzmenta unosi potpuno nove ideje upravljanja i odlučivanja isamim tim uslovljava efikasnost najviseg nivoa. 'ajva niji princip japanskog menad menta jesakupljati mudrost od ljudi koji rade u samoj kompaniji i koriste!i to sakupljeno, graditi snagukompanije. (a bi se te prikupljene i akumulirane ideje na poslu upotrebile, svi zaposlenimoraju da imaju odgovaraju!e sposobnosti da primene svoju pamet, nove ideje, a sistem morada bude tako koncipiran da radnika motiviše da izvlači na površinu i zatim koristi te idejeiskazane kroz nove predloge, poboljšanje rada i uslova u celini. 4od prikupljanja predloga iideja od strane zaposlenih stvoren je ceo sistem sređivanja i koriš!enja tih predloga poznatkao 0krug kontrole kvaliteta 3 @6 , uz postojanje.

A#oka i!na efikasnos je takvo stanje tr išta kod koga je alokacija resursa efikasna. 7r ište !e

biti alokativno efikasno ukoliko se iz ograničenih resursa društva proizvodi prava količinarobe za prave kupce po pravoj ceni. "toga je alokativno efikasno ono tr ište na kome ne postoje imperfekcije, odnosno tr išne greške. 7o se događa onda kada firme proizvode uz jednoakost P A #6, tj. kada je cena jednaka marginalnom trošku.

/lokativna efikasnost je prisutna u svakoj organizaciji. Ona polazi od stava da svaki deoorganizacionih sistema treba da ima onoliko resursa koliko je potrebno. :išak resursa !estostvara nestašicu kod drugih delova organizacije, ali optere!uje i logistički gep i pove!avatroškove funkcionisanja organizacije.

Dis $i%& i!na efikasnos je zahtev da se proizvod organizacionih sistema distribuiradruštvenoj zajednici u skladu sa potrebama i u skladu sa ekonomskom snagom društva.

Pored toga imamo9

Ekono'ska efikasnos se posmatra kao odnos troškova i ostvarenih vrednosti. 'jenikriterijumi se vezuju sa efikasnoš!u upotrebljenih proizvodnih faktora. 'a primer, efikasnostsredstava se meri postizanjem što ve!eg učinka, odnosno veličina učinka se svodi na jedinicuupotrebljenih sredstava.

=


6/16

7ehnološka efikasnost meri realizaciju poslova po jedinici upotrebljenih faktora, izra enih unjihovim fizičkim veličinama. 'a primer, proizvodnja energije meri se količinomupotrebljenih resursa po jedinici proizvedene energije.4riterijumi ekonomske i tehnološke efikasnosti mogu se podudarati, ali mogu i odstupati jedan od drugog. #ašina mo e prozvoditi tehnički zadovoljavaju!e proizvode, ali uz visoketroškove koje ne mo e niko da kupi.

&fikasnost je transformacioni proces. Ona se meri stavljanjem u odnos efekata i troškova kojisu nastali u vezi sa efektima. &fikasnost se često tretira kao interni problem organizacije. 'aime, smatra se da je efikasnost posledica promena u samoj organizaciji.

(. ODNOS EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI

&fikasnost i efektivnost se međusobno pro imaju, što znači da između njih postoje odnosumeđupovezanosti kao što sam ve! napomenula. 8bog toga je njihovo međusobno teorijskometodološko razgraničenje slo eno, a posebno ako se radi o njohovom merenju.

&fekat svake organizacije je rezultat izbora pravih stvari koje radi, ali je i rezultat efikasnogkoriš!enja materijalnih, ljudskih, informacionih i finansijskih resursa. Organizacija mo e bitiekonomski efikasna, ali neefektiva. 7o !e se desiti ako se ne rade prave stvari, kada se primenjuju zastareli načini rada, zastarela tehnika, uz niske troškove, mala ulaganja itd.

Organizacija mo e biti efektiva, ali ekonomski neefikasna. 7o !e se desiti kada se rade pravestvari ali uz visoke troškove.

&fikasnost i efektivnost se koriste kao dva osnovna merila uspešnosti svake organizacije.Organizacija mora biti ne samo efikasna, ve! i efektivna. Pri tome se mogu!i različiti intezitetii kombinacije efektivnosti i efikasnosti.

Di#e'a ) efikasnos i#i efek i!nos

(a li sistem mo e da bude efektivan, a da ne bude efikasanB

(a, mo e9 Organizacija ostvaruje svoje ciljeve * ali koristi prekomerne resurse iCili energijukako bi to ostvarila.(a li sistem mo e da bude efikasan, ali ne i efektivanB "igurno. #ogu da ve bam udaranjeteniske loptice sa jednog mesta na teniskom terenu sve dok moji pokreti ne postanu savršeni."ada, kada sam toliko efikasan, svom protivniku ka em9 DPošalji mi lopticu baš na ovomestoEF a ja udaram loptice koje mi dođu pod reket% ako ne stignu baš na pravo mesto, promaši!u ih.

'a primer, uzmimo jednu organizaciju u kojoj je sve dobro organizovano i dokumentovano u priručnicima i standardnim radnim procedurama tako da svi znaju šta treba da rade i kada ikako to da rade. "istem u potpunosti sve kontroliše, tako da nema rasipanja energije.

Organizacija poštuje svoja pravila i politike savesno, ali zadovoljava mali broj potreba * jer potrebe su se vremenom promenile, dok operativni sistemi nisu. Posledica svega toga je da se

G


7/16

klijenti prisiljavaju da popunjavaju beskorisne formulare i jako dugo čekaju da im proizvodiili usluge budu isporučeni.$ ovom primeru je data organizacija koja ne uslu uje dobro svoje klijente. Organizacija jeneefektivna, čak i ako poštuje procedure koje su osmišljene radi ostvarivanja efikasnosti.

7o se naziva birokratija.4ako se do toga došloB 4ako organizacija mo e da postane efikasna a da izgubi svojuefektivnostB

(a bi bila efektivna, organizacija treba da zadovoljava potrebe svojih klijenata * koje seučestalo menjaju, mnogo br e od vremena koje je potrebno da se organizacija reorganizujekako bi efikasno zadovoljila te potrebe. (ok se organizacija ne reorganizuje kako bi ostalaefikasna, potrebe njenih klijenata !e se iznova promeniti.

to je ve!a brzina promene, manje su šanse da se efektivnost i efikasnost usklade.

$ okru enju koje se menja, potrebe !e se ili zadovoljiti ali neefikasno, ili !e organizacijanastojati da sačuva svoju efikasnost odbijaju!i da promeni svoje proizvode ili usluge * što !e je sigurno učiniti efikasnom, ali ne i efektivnom.

to je ve!a brzina promene, organizacija mora u ve!oj meri da rtvuje efikasnost kako bi bilaefektivna. /ko nisu voljni da rtvuju efikasnost, mora!e da rtvuju efektivnost.

Hakše je rtvovati efektivnost, nego efikasnost. 8aštoB 2er reorganizovanje kompanije kako biona ostala efikasna u izmenjenom okru enju podrazumeva organizacione promene * ali toznači da morate da očepite neke ljude. 4ao što je rekao #akijaveli )parafraziram+9 /ko eliteda vas mrze, pokušajte da menjate ljude. (rugim rečima, lakše je rtvovati potrebe klijenata,nego se upustiti u političke bitke unutar kompanije.

tako što je ve!a brzina promene, ve!e su šanse da !e svet u kom ivimo postati sve birokratizovaniji.-

*. MERENJE EFIKASNOSTI PREDU+E,A

"tepen i kvalitet efikasnosti mo e se meriti različitim pokazateljima u zavisnosti od vrste

preduze!a, uslova poslovanja, tehnologije i delovanja okru enja.#eđu relevantnim merilima, sa stanovišta preduze!a naročito su naglašeni9

I "tepen iskoriš!enosti sirovina, energije, repromaterijala, opreme, kapaciteta, radnogvremena zaposlenih i dr%I ;rzina protoka ili obrta materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda, novčanihsredstava i dr% * shodno postavljenim procesima rada i poslovanjaI :eličina i kvalitet ostvarenih rezultata poslovanja i njihov odnos prema obimu ikvalitetu komponenata ulaganja

-

(r. saak /dizes, 0$PJ/:H2/'2& PJO#&'/#/ 9 mo! uzajamnog poštovanja i poverenja u privatnom i porodičnom ivotu, poslu i društvu, 'ovi "ad, /"&& -KK>. god., 1-1.str

L


8/16

4ada se govori o merilima i uticajnim faktorima uspeha preduze!a, pored obima ostvarenog profita kao izraza finansijskog rezultata poslovanja * treba naglasiti tri bitna faktora9

I pozicija na tr ištu, koja podrazumeva brigu o kupcima, odnosno klijentima%

I organizacionu kulturu i klimu, privr enost i odanost zaposlenih preduze!u%I efikasnost odlučivanja, odnosno menad menta i rukovođenja.

$ teoriji i praksi razni autori koriste brojna merila, odnosno elemenate efikasnog poslovanja preduze!a9

I Hjudi )zaposleni+ * koji u procesu rada kvalitetno obavljaju poslove i zadatke9I Jast preduze!a * koji u vremenskoj dinamici treba da bude vidljiv i postojan%I Planiranje promena i upravljanje promenama%I 8adovoljstvo zaposlenih koji rade u tom preduze!u.5

-. NESA LASNOST ULO A

-.1. OD /E A +AVISI USPEH OR.ANI+ACIJE0

$speh neke organizacije mo e da se predvidi na osnovu odnosa vremena, energije isredstava koje njeni članovi ula u u unutrašnji i spoljašnji marketing.

8amislite dva teretna broda istih spoljašnjih dimenzija koja obavljaju prevoz na istoj trasi.

/ko su konstrukcije brodova i materijali od kojih su napravljeni takvi da je sopstvena te ina jednog broda dva puta ve!a od drugog, sasvim je jasno koji brod !e mo!i da preveze višetereta. :lasnik lakšeg broda ima očiglednu prednost koja mu omogu!uje da bude uspešniji prevoznik.

8amislite sada dve organizacije koje imaju sličan proizvodni ili uslu ni program, danastupaju na istim tr ištima i da su pribli no iste veličine. /ko je jedna organizacija uređenatako da se njom lakše upravlja nego drugom, razmislite o tome koja !e od njih bitiuspešnijaB

S o# a3n i 'a$ke in4 je funkcija više faktora sa kojima se mo ete upoznati čitaju!i bilo

koji dobar ud benik marketinga * izbor i istra ivanje tr išta, prikupljanje informacija okonkurentima, izbor proizvodnog i uslu nog programa, segmentacija i određivanje ciljnihtr išta, kreiranje marketinških strategija, određivanje cena, promocija, izbor medijaekonomske propagande, itd. "ve to zajedno nam slu i da uočimo sadašnje i budu!e potrebeklijenata koje mo emo da zadovoljimo zahvaljuju!i potencijalima preduze!a, a da pri tome budemo bolji od konkurenata.

Un& $a3n i 'a$ke in4 predstavlja ukupan menad erski napor, odnosno vreme, energiju isredstva koje je potrebno ulo iti kako bi se u organizaciji događale po eljne stvari. 7o je0prodaja ideja unutar organizacije sa ciljem da one za ive i daju eljene efekte. $nutrašnjimarketing je funkcija uzajamnog poštovanja i poverenja. 4ada ljudi u nekoj organizaciji ne

5 Prof. (r. :uksan ;ulat9 07eorija organizacije i menad ment , ndustrijski menad ment, 4ruševac, 1


9/16

poštuju jedni druge niti veruju jedni drugima, oni nefunkcionalno i neproduktivno rasipajuogromnu energiju i veoma teško ostvaruju ciljeve svoje organizacije. Hjudska energija je ograničena, a takva situacija stvara konflikte koji apsorbuju najve!i deo menad erskeenergije i samo njen manji deo ostaje raspolo iv za spoljašnji marketing, odnosno za bavljenje klijentima i okru enjem zbog koga organizacija postoji i od koga praktično ivi.

(rugim rečima, unutrašnji marketing predstavlja sposobost objedinjavanja i usmeravanjaindividualnih napora ka organizacionim ciljevima. On predstavlja menad ersko ume!eintegrisanja ljudi, njihovih ideja, znanja i veština, tako da zahvaljuju!i dobrom unutrašnjemmarketingu iz organizacionog ivota nestaju destruktivni i neproduktivni konflikti.

sto va i, u opštem slučaju, za ljude u psihološkom smislu. $koliko neka osoba ima malosamopoštovanja i malo poverenja u samu sebe, ona !e biti rastrzana unutrašnjim konfliktimai ima!e malo energije i blagonaklonosti za odnose sa drugim ljudima i izgradnju sopstvenekarijere.

-.2. PREDUSLOVI +A DONO5ENJE DO6RIH ODLUKA/ko elite da donosite dobre odluke, one moraju da budu dobre i kratkoročno i dugoročno./ko odluka prevashodno uzima u obzir jedan od ova dva aspekta, postoji velika šansa da onane bude dobra. sključiva orijentacija na kratkoročno mo e pogubna za organizaciju isto kaoi isključiva orijentacija na dugoročno.

-.". ULO E KOJE SU NEOPHODNE +A DONO5ENJE ODLUKA

Prvi preduslov dobrog poslovanja je donošenje kvalitetnih odluka. 8a odluke mo emo daka emo da su kvalitetne ako osobe ili organizacije zahvaljuju!i njima postaju efektivne iefikasne i kratkoročno i dugoročno. (a bi smo to postigli, potrebne su nam četiri osnovneuloge9 P 7P$o8&9in4: e$fo$'in4 se$!i9es; proizvođenje ili pru anje usluga% odluka jeefektivna ako dovodi do zadovoljavanja potrebe zbog koje smo je i doneli. 7o znači da jeona funkcionalna u smislu da zadovoljava potrebe naših klijenata. Ova uloga omogu!ujekratkoročnu efektivnost.

Primeri9 da obezbedi transport, da vrši istra ivanja, da uzgaja useve.8ahtevi91. Posedovanje znanja o tome šta treba da se radi i kako da se to uradi u smislu tehnološkog

postupka.-. strajnost, energija i usmerenost na postizanje rezultata.

A 7A8'inis e$in4; a8'inis $i$an e. Ova uloga se odnosi na sistematičnost,disciplinu, organizovanost i programiranje ponavljaju!ih aktivnosti, upotrebljavaju!i pritome minimum neophodnih resursa. Ova uloga omogu!uje kratkoročnu efikasnost.

Primeri9 koordinisanje aktivnosti, briga o sprovođenju poslovne politike, kontrola troškova.8ahtevi91. poznavanje sistema iCili plana.-. preduzimanje korektivnih akcija,

5. obra!anje pa nje na detalje, tačnost, pedantnost.


10/16

E 7En $e $ene&$s


11/16

Odluka je predstavljena kao kvadrat na slici. 4vadrat predstavlja odluku za koju se predpostavlja da !e biti sprovedena9 ona predstavlja definisanu odgovornost. 'iko ne mo e biti stvarno odgovoran dok nema tačno definisan )P/& + zadatak, odnosno FkvadratF

odgovornosti./ko uporedimo i postavimo krug ovlaš!enja na )P/& + kvadrat koji definiše odgovornost,uočava se nejednakost ovlaš!enja i odgovornosti, što je u suprotnosti sa klasičnim teorijamamenad menta, ali je savršen primer činjenice da postoji promena i da se baš usled stalnih promena ovlaš!enje i odgovornost mogu samo 0 više ili manje 0 preklapati, ali da kao igeometrijske slike koje ih reprezentuju nikad ne mogu biti jednaki .

11


12/16

-.*. NESA LASNOST OSNOVNIH ULO A

4valitet upravljanja direktno zavisi od kvaliteta odluka koje donosimo i od načina kako ihsprovodimo. :eoma je teško posti!i zadovoljenje neke potrebe i integraciju. (a bismodonosili kvalitetne odluke, moramo se usredsrediti na pru anje usluga, jer je to smisao postojanja naše organizacije. Prvo moramo utvrditi svoje klijente pa njohove potrebe.7o čini organizaciju efektivnom samo na kratke staze, jer se potreba za određenomuslugom menja tokom vremena. #oramo se baviti i administacijom što organizacijučini efikasnom u kratkoročnom periodu. $loga preduzetništva čini organizaciju proaktivnom jer priprema organizaciju za poslovanje sa klijentima u budu!nosti, značiza dugoročnu efikasnost. Poslednja potreba je za integrisanjem. Ona transformišeorganizacionu kulturu sa mehanističke )svi učesnici u poslovanju učestvuju izolovano+na organizmičnu )u kojoj deluju međuzavisno zbog zajedničkih interesa+. $loga preduzetnika i integratora je u potpunoj suprotnosti, isto kao kombinacija uloga proizvođača i preduzetnika. $ jednom momentu se mora prestati planirati i početiizvršavati. ntegracija i dezintegracija ne postoji samo među ljudima, tj. kaomeđuljudski odnos ve! to mo e da se opiše i unutar jedne osobe zato što postoji višeFjaF u čoveku. ma ih nekoliko i to je9 razum, telo, emocije i duh. esto su u sukobu, jer razum donosi odluke koje mogu biti štetne za telo i duh, pa ceo organizam pati. to jeviše promena u našem ivotu, razum telo, emocije i duh bivaju sve više nesređeniji. $zavisnosti šta čovek preferira u ivotu, ta uloga preovlađuje, a ostale budu manje ili višezapostavljene. 'ekim ljudima gospodari razum pa ih često nazivamo 3 ljudi roboti, dok drugima emocije su na prvom mestu, pak tre!i najve!u brigu posve!uju svom telu izdravoj hrani, ponekad do opsednutosti. to je više promena ve!i je stepen međuljudskei unutarljudske dezintegracije a to se manifestuje u nedostatku ljubavi među ljudima iljubavi pojedinaca prema samome sebi.

(r sak /di es je ove ljudske osobine preneo na organizaciju i tako objasnio nekompitabilnoststilova funkcija, na primer, marketing i prodaja. #arketing treba da bude dugoročnoorjentisan i da tra i odgovore kako se spremiti za budu!nost dok prodaja treba da budekratkoročne orjentacije i efikasna. #arketing je orjentisan ka budu!im promenama koje moguda poremete red koji je neophodan za kratkoročno orjentisanu efikasnost prodaje. (a biizbegle konflikte, neke kompanije marketing i prodaju udru uju u jedan sektor, ta greška je odglavnih uzroka biroktarizacije. "uština je u tome da ako je isti direktor na čelu marketinga i prodaje, marketing je tad u nemogu!nosti da obezbedi ono što je njegov primarni zadatak, daobezbedi vođenje promena. On slu i samo kao potpora prodaji.

$vek mo e da se desi da nema jedne funkcije ili uloge u upravljanju, a to dovodi do lošegupravljanja. 8ato je va no da nijedna uloga ne bude zaboravljena. Organizacija !e biti ilineefektivna ili neefikasna u kratkoročnom periodu. Pre ili kasnije !ete morati obratiti pa njuna ulogu ili funkciju koja nedostaje da biste imali zdravu organizaciju.

4ad trener ka e svojoj ekipi ajde da pobedimo, bez plana i kako nastupati, verovatno ako idođe do pobede bi!e samo jedna slučajna pobeda, ali ne i za najbolji plasman u ligi, jer je presvega potrebno odgovoriti na pitanja9 zašto, kako, ko, šta, treba raditi u timuB /li ako elimo pre!i sa reči na dela, moramo prestati sa planiranjem i odlučno staviti tačku na promene, i početi sa radom, jer ako su promene mnogobrojne malo toga se mo e posti!i, i takveorganizacije ostaju paralizovane i propadaju.

1-


13/16

Postoji izreka9 Onaj ko radi suviše naporno nema vremena da zaradi mnogo para . "vaki poslovan čovek je u svom radu bar jednom do iveo period kada je radio veoma mnogo, čak toliko da nije imao vremena da ozbiljno razmišlja. (rugim rečima, nije imao vremena dasanja, mašta i da se ponaša kao preduzetnik. $loga proizvođača rezultata )P+ ili davaoca

usluga sprečava ili narušava preduzetničku ulogu )&+. sto va i i u obrnutom smislu.Preduzetnička uloga )&+ suzbija ulogu proizvođača )P+. Oni koji treba da izvrše konkretnuuslugu )P+ se ale na one koji generalno planiraju )&+ šta treba da se radi i koji stalno imajuneke nove ideje.

$loga proizvođača )P+ je suprotstavljena administrativnoj ulozi )/+. #lade organizacije sutoliko zauzete svojim trenutnim poslom da nemaju vremena da se bolje organizuju što predstavlja ključni segment administrativne uloge. :a i i suprotno stanovište. Organizacijesa uhodanom administracijom su tako dobro utvrdile svoje okvire i procedure rada da nemogu brzo da prate promene u zahtevima svojih klijenata.

/dministriranje )/+ i preduzetništvo )&+ takođe nisu saglasne uloge. "istemi i rutinesputavaju preduzetničku kreativnost, preuzimanje rizika i sklonost ka promenama. sto tako promene i fleksibilnost podrivaju rutinsko ponašanje kakvo ele administratori.

Preduzetništvo )&+ i integrisanje ) + su isto tako suprotstavljene uloge. Postojan i zaokru ensistem vrednosti sputava kreativnost. "uprotno, kreativnost i promene narušavaju ose!anje jedinstva. vrst, ujedinjen sistem vrednosti ne ohrabruje promene i skretanja od zajednički prihva!enih vrednosti.

8bog ovih nesaglasnosti i suprotstavljenosti uloga, ljudi se najčeš!e ističu u nekoj od njih.

15


14/16

+AKLJU/AK

Poznate teorije menad menta uviđaju neophodnost promena sa kojima se suočavaorganizacija kako bi opstala uprkos različitim !udima tr išta. Pri tom se bave formulisanjemstrategije promena kroz stvaranje vizije i zadatka preduze!a. Predla u definisanje poslovnihciljeva kroz analizu okru enja. 8agovaraju brzo donošenje odluka usled jake konkurencije,sugerišu agresivniji marketing ili prodaju, vode računa o motivaciji zaposlenih, uvođenje novetehnologije, promenu organizacione strukture i uvođenje stručnih timova. Pri tom se uvek navodi da promene u preduze!u moraju biti dobro osmišljene, još kao ideje prikazane svimzaposlenima, i da se obezbedi efikasan sistem vođenja promena. "ve je ovo potrebno uraditiali se iz ovih navoda ne vidi jasno kako to i uraditi.

/gresivni marketing i brzo donošenje odluka nisu osnovni činioci uspeha bilo kojeorganizacije. :rednost i uspeh donose ljudi. 'ačin na koji oni sarađuju i prilagodljiva

organizaciona struktura glavni su ulog u trajnost i kvalitet organizacije kao i njenih proizvodaili usluga. #etodologija profesora /di esa upravo pokazuje kako se to posti e. Participativnimenad ment u upravljanju promenama je nezamenljiv. Pri tom se autor ne zadr ava samo natome, nego studiozno analizira timski rad. Posebnu pa nju posve!uje činjenici da je osnovno pravilo sagledati realnost u kome se sistem nalazi kao i način kako da se ta realnost izmeni u

eljenom pravcu.

Poseban akcent metodologije je fokusiran na čoveka, na to kakav treba biti obzirom da seraznovrsni 0knoQ hoQ mo e kupiti. ;iti je mnogo te e. :ođenje promena zahteva zrelu ikompletnu ličnost koja je sposobna da se menja i nije nametljiva. Pojam komplementaran tim je osnova za donošenje i efikasno sprovođenje odluka. 'ema dobrih odluka ako se one donosena brzinu, s tim, da se pomo!u jednostavnih pravila ponašanja koja doprinose stvaranju klimemeđusobnog poverenja i poštovanja, omogu!i potrebna dinamika rešavanja problema nastalihiz promena.#eđusobno poverenje i poštovanje su osnovni preduslovi punog uspeha u borbi protiv poteško!a izazvanih sve brojnijim promenama i brzom ritmu njihovih smenjivanja.

D&fikasnostF je način na koji se izvršava neki proces. #eri se brojem jedinica inputa koje su potrebne da bi se proizvela jedna jedinica autputa. "istem je efikasan ako mo e da izvršavasvoj proces uz najmanju mogu!u količinu energije. (a biste postali efikasni, morate bitiorganizovani, sistematični i programirani.

;iti efikasan znači slediti proces koji koristi najmanju količinu energije i na najmanju merusvodi rasipanje energije. &fikasnost je posledica poštovanja prave forme. 'ema prostora zagreške. 4ada koristite sistem koji je osmišljen tako da bude efikasan, proces učenja nijeuključen. "amo treba da pratite programirani, propisani sistem, koji vam detaljno govori gde,kada, kako i s kim šta da radite. 'e morate da razmišljate, ni inovirate niti birate. $ stvari, štoefikasniji elite da budete, morate više da izbegavate biranje i inoviranje.7ako, što se više budete trudili da budete efikasni, manje !ete inovirati i bi!ete manjeefektivni na duge staze.

;iti DefektivanF, s druge strane, znači proizvoditi ono za šta je sistem i uspostavljen. 7o značiobezbeđivati eljenu funkciju. (a biste postali efektivni, potrebno je da isprobavate različitarešenja dok ne pronađete ono pravo. "toga, po definiciji, morate činiti ono što mnogi smatraju

1?


15/16

DgreškamaF, a ja smatram neophodnim korakom da biste postali efektivni. pak, pravljenjeizbora podrazumeva pravljenje grešaka, a greške znače rasipanje energije.

taviše, da biste na duge staze bili efektivni, morate inovirati, jer se potrebe klijenatavremenom menjaju.

(a li se mo e meriti efektivnost organizacijeB #nogi veruju da je prodaja precizno merilo. 'ije istina. Prava mera je odgovor na pitanje9 D(a li nam se klijenti vra!ajuBF Ona se primenjuje na sve. ak se odnosi i na monopolističke organizacije u kojima ljudi nemajuizbora * iako u tom slučaju, pitanje treba da glasi9 D/ko bi klijenti imali izbor, da li bi sevra!aliBF /ko je odgovor odričan, onda organizacija nije efektivna. 4lijenti su poputinteligentnih ivotinja koje znaju gde je pojilo. 'e!e se vratiti na suvo pojilo.?

?

(r. saak /dizes, 0$PJ/:H2/'2& PJO#&'/#/ 9 mo! uzajamnog poštovanja i poverenja u privatnom i porodičnom ivotu, poslu i društvu, 'ovi "ad, /"&& -KK>. god., >G. str.

1=


16/16

LITERATURA

1. Prof. (r. saak /dizes, 0$PJ/:H2/'2& PJO#&'/#/ 9 mo! uzajamnog poštovanja i poverenja u privatnom i porodičnom ivotu, poslu i društvu, 'ovi "ad, /"&& -KK>. god.

-. Prof. (r. :uksan ;ulat9 07eorija organizacije i menad ment , ndustrijski menad ment,4ruševac, 1

seminarski rad efikasnost i efektivnost

Documents