Grupa za japanski jezik i knjievnost, Katedra za orijentalistikuFiloloki fakultet Univerziteta u Beogradu

Predmet: Uvod u japansku knjievnost

Haiku poezija Macuo Baoa

Nastavnik: Student: Nikola Iliprof. dr Kajoko Jamasakibr. indeksa: 2014/0601

U Beogradu, 12.05.2015.god.

Macuo Bao(1644. -1694.) bio je najpoznatiji pesnik Edo perioda u Japanu. Njegov doprinos se ogleda u razvitku haiku no renga forme. Danas, Bao se smatra za najveeg majstora haikua (tada nazivanog hokku). Njegova poezija je poznata u svetu, i u Japanu su mnogo njegove pesme zapisivane na spomenicima. Iako je bio poznat Zapadu zbog svojih hokku pesama, lino je verovao da je najvie doprineo renki (renga stil). Pravim imenomMacuo Kinsaku,roen je blizu Uenoa, u Iga provinciji, kao samuraj, i stoga je kasnije dobio samurajsko ime -Macuo Munefusa. U detinjstvu je sluio Todo Joitadi koji ga je pouio ohaikaiu, odnosnohaikupesnitvu. Pseudonim mu je bio Sb. Njegova prva pesma objavljena je 1662., a 1664. je izdat njegov prvi hokku.1666. umro je Joitada, i Bao je odluio da napusti svoj dom. Od1667. iveo je uEdugde je poeo da pie haiku pesme. iveo je u siromatvu i od darova svojih uenika. Pored pisanja pesama posveivao je vreme i prouavanjuzena, istorije ikineskogpesnitvaKasnije, u literarnim krugovima Nihonbai, Baoova poezija biva prepoznata zbog svog jednostavnog i prirodnog stila. Do 1680. godine dobija status haikai majstora i dobija novo pesniko ime Tosei. 1689. pie svoje kapitalno delo Uska staza ka dalekom severu, kada odluuje da se uputi ka severu sa svojim uenikom Kavai Sorom. Nakon svog puta ka severu, vraa se u Edo i provodi tu jo par godina ivei u kolibi sa neakom i prijateljicom. Naputa Edo 1694. po poslednji put, kada se razboljeva od stomane bolesti i umire meu svojim uenicima.Na svoje prvo veliko putovanje kree 1684. godine, i ostavlja putopis Put belih kostiju. Tokom tog putovanja nastaje jedan od njegovih najpoznatijih haikua: Stari ribnjak. Uskoila je aba: pljusak vode.[footnoteRef:1](1686) [1: Bao, Macuo, Stari ribnjak (Hiroi Jamasaki Vukeli i Srba Mitrovi), Beograd, Narodna knjiga, 1996, str. 26]

Ova pesma postaje pojam za haiku, kojim je Bao stvorio svoj jedinsveni pesniki izraz. Cela slika odie groteskom beskonane tiine i buke, i presekom koji aba stvara svojim skokom, ne remetei potpuni mir i sklad sa poetka pesme. Tadanji pesnici su abu posmatrali kao stvorenje koje lepo peva (vaka pesme), tako da je aba koja skae bio izraz Baoovog pesnikog humora. Ta letnja trava:tragovi pustih snovasilnih ratnika.[footnoteRef:2](1689) [2: Bao, Macuo, Stari ribnjak (Hiroi Jamasaki Vukeli i Srba Mitrovi), Beograd, Narodna knjiga, 1996, str. 51]

Pesma je napisana u petom mesecu, na putu Uske staze, na starom bojitu Hiraizumi. Nakon bitke su tu ostale samo bujne trave, koje i sam Bao primeuje, i gde stvara kontrast kripe maeva i jauka nastrdalih ratnika sa laganim lelujanjem letnje trave. Snovi ratnika odiu slikama letnje trave i sunca, dok im realnost servira drugaiji prizor.

Burnog li mora!Prema ostrvu SadoMleni put lei.[footnoteRef:3](1689) [3: Bao, Macuo, Stari ribnjak (Hiroi Jamasaki Vukeli i Srba Mitrovi), Beograd, Narodna knjiga, 1996, str. 71]

Pesma je objavljena u putopisu Uska staza ka dalekom severu, izmeu ostalog, na dan kada se slavi praznik Kumove slame (Mlenog puta). Pesma odie mistinou koju nosi no i more. Pored toga, zagledanost pesnika u nebo i sam Mleni put pokazuje njegovu usamljenost kao putnika. Pogled mu je upuen i ka ostrvu Sado, sa kojim ga razdvaja to burno more, inei ga nedostinim ciljem. Mleni put, bez svog kraja i poetka, oslikava i put kojim je Bao poao.Bolestan na putu moji snovi obleusvenulo polje.[footnoteRef:4](1694) [4: Bao, Macuo, Stari ribnjak (Hiroi Jamasaki Vukeli i Srba Mitrovi), Beograd, Narodna knjiga, 1996, str. 106]

Takozvana Baoova labudova pesma koju je izdiktirao svom ueniku na samrtnoj postelji. Predstavlja jednu od poslednjih slika u njegovim mislima pre nego to je umro. Za njega je svenulo polje predstavljalo estetski ideal, a njegov pesniki rad moemo opisati kao njegovu etnju po svenulom polju. Govorei o svom ivotnom putovanju, i dalje svodi svoje misli na jedno prostranstvo njegovih ideala, svojim snovima sagledava svenulo polje.Prolena kia.Niz osinjak sa krovato prokinjava.[footnoteRef:5] (1694) [5: Bao, Macuo, Stari ribnjak (Hiroi Jamasaki Vukeli i Srba Mitrovi), Beograd, Narodna knjiga, 1996, str. 39]

Meni lino Baoov omiljeni haiku, iz razloga to je uspeo da prikae jedan vrlo udan i specifian prizor. Govori se da je ovu situaciju Bao zaista i video u kolibi kraj reke Sumida, u poslednjim godinama njegovog ivota. Tiha i topla prolena kia koja nalazi put do unutranjosti kolibe. Prolazi niz osinjak, koji, kao deo unutranjosti kolibe, stvara posebnu sliku i oseanje. Vie elemenata ovde dolaze u celinu, poput zvuka kie koji udara po krovu, i moda podu, nakvaeni osinjak, kao i mnogo drugih simbola koje sm pojam prolea budi u nama. Macuo Bao je teio izraavanju svog stvarnog okruenja i emocija kroz svoji hokku. Njegov trud i stil pisanja su bili iroko prihvaeni kako tokom njegovo ivota, tako i posle smrti. Tokom 19. i 20. veka njegova dela su bila tema kritikih interpretacija, a njegove pesme su prevoene na razne jezike i edicije irom sveta. Takoe, Bao je imao uticaj na mnoge Zapadne i svetske pesnike i knjievnike zbog svoje specificnosti i konciznosti stiha.

Grupa za japanski jezik i knjievnost, Katedra za orijentalistikuFiloloki fakultet Univerziteta u Beogradu

Predmet: Uvod u japansku knjievnost

Motiv egzistencije u pripoveci Raomon

Nastavnik: Student: Nikola Ilidoc. dr Dalibor Klikovi br. indeksa: 2014/0601

Rjunosuke Akutagava (1892 1927) bio je japanski pisac aktivan u Taio periodu Japana. Nazivan je ocem japanske novele i japanska glavna knjievna nagrada, nagrada Akutagava, je nazvana po njemu. Poinio je ubistvo u 35 godini overdozom barbitola. Akutagava je roen u Kjobai okrugu, u Tokiju, kao sin Toizo Niihare i Fuku Niihare. Dobio je ime Rynosuke(Sin zmaja) jer je roen u godini zmaja, u mesecu zmaja, na dan zmaja, i u asu zmaja. Njegova majka je poludela ubrzo nakon njegovog roenja, tako da je usvojen od strane materinskog ujaka Akutagava Dooa, od koga je dobio prezime Akutagava. Zanimao se za klasinu kinesku knjievnost jo od malena, kao i za radove Mori Ogai i Nacume Sosekija. Poeo je da pie nakon upisivanja Tokijskog carskog univerziteta 1913., gde je studirao englesku literaturu. Neka od njegovih najistaknutijih dela su Raomon i U grmlju.Raomon je kratka pria, temeljena na priama iz japanske zbirke Konjaku Monogatariu. Pria je prvi put izdata 1915. godine u asopisu Teikoku Bunkaku. Svetsku popularnost prii je doneo film Raomon(1950.) Akire Kurosave, koji sadri samo deo prie Raomon (kraa kimona i rasprava o moralnoj dilemi krae iz krajnje nude).Sluga dolazi, pred vrataRaomona, koji je razruen zbog brojnih prirodnih katastrofa koje su pogodile grad. Nekada je to bio veliki grad, ali su katastrofe unitile do te mere da je postao mesto za ivot brojnih divljih ivotinja i lopova. Posebno mistino mesto predstavljaju sama vrata Raomon, na ijem vrhu su ljudi ostavljali tela mrtvih mukaraca i ena. Neimenovani sluga kree prema tornju junih vrata mislei da tamo moe da provede no na topom. Nekoliko dana pre radnje prie je otputen iz doma njegova biveg gospodara i jedino to ima su izbledelikimonoi sablja. Pred njega se postavlja glavno pitanje da li da umre od gladi ili da postane lopov da bi preiveo?U trenucima suoavanja sa sopstvenom egzistencijom ovek esto dolazi u situaciju sa suoeljavanjem sa sopstvenim idealom i uverenjima. U pitanje se dovodi sam koren postojanja, odnosno nastavak fizikog postojanja ili ne. Kao najvei problem u itavoj dilemi se javlja moral ovek, odnosno skok preko sopstvenih moralnih kodeksa kojima je svako svesno ivo bie obavezano. Iako sam sluga ne uspeva u poetku da odgonetne odgovor, razgovarajui sa samim sobom, dolazi do situacije u kojoj on biva svedok drugog suoavanja sa sopstvenom egzistencijom. Starica upa kosu sa tela mrtvaka kako bi napravila perike, koje bi kasnije prodala i zaradila novac za hranu. I bez ovog objasnjenja, sluga to vidi kao zlodelo. Meutim, ne eli da osudi njen postupak bez ikakvog predznanja. U tom trenutku dolazi do ponovnog ispitivanja svojih stavova. Filozofija egzistencije je svakako kategorija koja nije definisana odreenim vremenskim trenutkom, ve se provlai od samog trenutka postanja oveka i njegovih osnovnih potreba. ovek biva prinuen da na razliite naine udovolji osnovnim potrebama, ak i ako one ukljuuju krau, ili ak oduzimanje ivota. Treba se vratiti na razlog zato se to uopte dovodi u pitanje? Ukoliko postoji prilika za ivot u kome se zadovoljavaju u najmanju ruku osnovne ivotne potrebe, pri emu se moralni kodeks ne rui(nema krae, nasilja, ubistva), onda nema razloga za otvaranje pitanja istih dilema. Meutim, pod pritiskom kako sila prirode, tako i sila politikog i socijalnog neimanja i nematine, egzistencija ponovo dolazi u centar interesovanja.Starica objanjava razlog zbog ega je dola u situaciju da skida vlasi kose sa tela mrtvaca, i takoe se poziva na primer ene koja je umesto mesa ribe prodavala zmijsko meso. U primeru te ene, gde ljudi nisu mogli da naprave razliku izmeu mesa ribe i zmije, nije nainjeno nikakvo oigledno zlo(ljudi sui dalje dobili svoju hranu, iako je u pitanju bilo meso zmije). Takoe, starica je upala kosu sa tela mrtvaka koje niko ne bi iskoristio sem nje. Sluga tada povezuje osnovni motiv koji povezuje sve njih, potrebu za egzistiranjem, i postavlja sebi retoriko pitanje da li je u redu da i on uini neto to nee biti primetno(da uzme stariin kimono, i moda je ak i ubije, gde niko ne bi pravio pitanje meu svim mrtvim telima), i tako zapone put vraanja svog egzistencionalnog statusa na normalu(osnovu). Svlai kimono sa starice, i odlazi u kinoj noi. Tu se opisuje sveopta teina situacije u kojoj se nalazi sluga, odnosno dalji odlazak u kinu no nakon injenja nedela. Tu se postavlja jo jedno pitanje. To je pitanje vanosti sopstvenog ivota, i naina na koji je proivljen. Stavljajui za prioritet ivot kao apsolut, borba za isti, ma kakva bila, se smatra opravdanom. Sa druge strane, stavljajui nain na koji je ivot proveden, i odran, dovodi u pitanje mnoga druga religiozna, teoloka i univerzalna pitanja, poput skupljanja karmikih poena, svrhe postojanja, uroenih i istinskih moralnih kodeksa itdPripovetka i njena tematika svakako daju odlian prikaz suoeljavanja oveka sa problemima koje socijalna sredina moe prourokovati. Sa druge strane, na nama ostaje odgovor i osuivanje prikazane price. Svakako se svako od nas moe zameniti sa likom sluge, ili ene na vrhu tornja, i iz tog ugla opravdati ili osporiti akcije likova iz pripovetke.

Grupa za japanski jezik i knjievnost, Katedra za orijentalistikuFiloloki fakultet Univerziteta u Beogradu

Predmet: Uvod u japansku knjievnost

Simbolika meseeve princeze u delu Pria o sekau bambusa

Nastavnik: Student: Nikola Iliprof. dr Danijela Vasi br. indeksa: 2014/0601

Pria o sekau bambusa(Taketori monogatari) je najstarija sauvana fantastina pria u Japanu. Nastala u Heian periodu (7941192), krajem IX ili poetkom X veka. Delo je od izuzetnog znaaja za japansku knjievnost jer je na prekretnici od mitolokih pria ka novom, autohtonom anru monogatari (pria). U najveem delu ovoga anra,Geni monogatariju(Pria o Geniju, oko 1008), Murasaki ikibuPriu o sekau bambusa naziva preteom svih monogatarija. Takoe, delo je poznato kao Princeza Kagujahime. Monogatari je literarna forma tradicionalne japanske knjievnosti ije su prie uvek izmiljene. Ove prie se uglavnom vezuju za izmiljene likove ili prie, ak i kada se tema odnosi na istorijski stvaran dogaaj.Murasaki ikibu, autorka najveeg dela ovog anra, Pria o Geniju, kae da je Pria o sekau bambusa pretea svih monogatarija. Ova pripovijetka govori o mjeseevoj princezi neverovatne lepote, koja je na zemlju poslata za kaznu zbog greha koji je poinila na mesecu. Naslov pripovijetke moe biti zbunjuju jer se pria ne odnosi na sekaa bambusa ve na ovu predivnu princezu. Princezu Kagujahime, seka bambusa, Micujako, pronaao je u stabljikama bambusa, i sauvao ju je i odgajio kao svoju ker. Ona mu je donosila veliku sreu i u poslu i u ivotu, jer je njena lepota bila lekovita za njega. Glas o njenoj ljepoti se brzo proirio i svi su je poeljeli za enu, iako se ona nje htela udavati. Da bi to izbjegla, a i jer nije vjerovala nijednom udvarau, preostalih pet dobili su od nje po jedan preteak zadatak, da dokau svoju ljubav i odanost. Niko od njih nije uspio, ali su nam naini na koje su pokuavali da rijee zadatke otkrio njihove karaktere. Car je bio najuporniji da osvoji princezinu ljubav, ali ni on nije uspio. Petnaestog dana osmog mjeseca, princeza je oekivala svoj narod da doe po nju i odvede je kui, na mesec, i iako ona to nije eljela, to je bilo neizbeno. Danijma pre toga je plakala i udno se ponaala, i to je zabrinulo sekaa i njegovu enu. Na kraju im je priznala da nije sa ovog sveta ve sa meseca, da je tu za kaznu zbog greha koje je poinila gore, da je sada ta kazna odsluena i da mora da se vrati kui. Car i seka bambusa to ne prihvataju i pripremaju veliku vojsku u cilju odbrane princeze, ali sve je uzaludno. udna mjeseeva svijetlost ih je zaslijepila i oamutila, i nisu bili sposobni nita da urade.[footnoteRef:6] [6: http://www.bruskin.me/bruskinavanje/japan4, Jelena Strugar]

Kao fantastino delo, sadri izvesne elemente natprirodnih pojava koje simbolizuju ljudima apstraktne pojmove. Jedan od takvih likova je meseeva princeza. Sebe predstavlja kao neto nedostino, ali svako vidljivo (poznato) ljudima. U delu ona postavlja nedostine, epske zahteve, vojvodama koje ele da osvoje njeno srce, zbog njene vanzemaljske lepote. Oni to pokuavaju na razne naine, gde se uglavnom posredstvom imustva i moi nalae drugima da zadatak ispune umesto njih. Princeza se moe postaviti kao apsolut kome tei svaki ovek, i to ne samo zbog njene lepote, ve zbog celokupne apstraktnosti. Pre svega nain na koji je dolo do njene spoznaje, svetla u drvcetu bambusa govori o njenoj mistinosti.Tako spoznata, ona se razvija u simbol apstrakcije neeg nedostinog. Samim tim to je nestvarna i pritom veoma lepa(lepota u fizikom, ali pre svega u apsolutnom smislu), njeno dostizanje postaje nedostino fizikim putem. Ona zadaje zadatke koji nisu ostvarivi, pre svega zato to su materijalno nestvarni, i povrh svega svako od vojvoda pokuava da tim putem doe do nje. Tu se govori u materijalnim naporima ka dostizanju neeg apstraktnog i duhovnog, jer princeza sakako predstavlja tu duhovnu stranu naseg postojanja. Pored svih napora, jasno biva da se tako ne moe dugotrajno stii do princeze ( jer se lai razotkrivaju na ovaj ili onaj nain), i princeza nastavlja da iezava pred rukama onih koji na pokvaren nain pokuavaju da dou do nje. Princeza takoe ne prihvata da ode na dvor , jer njoj nije mesto u dvoru i svoj raskoi i materijalnim pogodnostima koje on nosi. Princeza na kraju odlazi na mesec, takoe apstraktan pojam, gde se prikazuje da jedini mogui nain dolaska do princeze svakako nije materijalnim i ovozemaljskim, ljudskim, putem. Na kraj pije eliksir ivota, koji se moe shvatiti kao istina kojom se do princeze moe doi, i uopte apstraktne sfere ljudskog postojanja, koja se sa njenom spoznajom gubi(svi njeni oseaji nestaju). Njenim odlaskom na mesec se pokazuje da je put ka spozanij tog apstraktnog sam po sebi apstraktan i nestvaran ljudskom poimanju. Meutim pet vojvoda, kao predstavnici ovozemaljskih poimanja stvarnosti i postojanja, pokuavaju da materijalizuju svaku njenu elju, odlazei na taj nain od prave sutine i istine. Govorei caru da njeno mesto nije meu dvorove i raskoi kazuje da prava istina i apstraktnost ne lei u materijalnom imustvu, ve u razumevanju pravih vrednosti simbolizovanih kroz neto prirodno i nedostino, Mesec.

Grupa za japanski jezik i knjievnost, Katedra za orijentalistikuFiloloki fakultet Univerziteta u Beogradu

Predmet: Uvod u japansku knjievnost

Esej o poeziji

Nastavnik: Student: Nikola Iliprof. dr Kajoko Jamasaki br. indeksa: 2014/0601

Poezija kao kratka literarna forma zaista predstavlja izraz sutinske i suptilnije forme kazivanja. I sam sm u svojoj mladosti nalazio nain da sebe iskaem kroz poeziju, gde je ona uspevala da postane sastavni deo muzike. Kroz poeziju sam oslobaao svoje misli, upijajui razmisljanja raznih pesnika, od kojih veina bili i muziari. U poeziji sam uvek traio istinu, neto to ne umem da objasnim, a to neko tako lepe i razumljivije kazuje od mene. Mnoge poruke koje sam nalazio u poeziji nisu bile oigledne, gde sam i video meni najveu dra poezije, tu njenu suptilnost i lakou kazivanja istine na jednostavan nain. Stvarajui je osloboao sam delove sebe, a itajui, razumevao samog sebe. Sada mahom traim i uivam u apstraktnom i duhovnom kazivanju lepota, istine i svega to moe postati deo poetinog izraaja. Mislim da u poeziji ljudi uglavnom trae neto sebi svojstveno, neto to mogu poistovetiti sa sobom.Travnjak

Zatim bio sam tadstigao odnekud,i stajao iznenada na ovom travnjaku.Sve to sam trebao uiniti zapamtile su moje elije.Zato sam ja u ljudskom obliku govorio ak i o srei.[footnoteRef:7] [7: Tanikava, untaro, Dete na stepenitu (prevela i priredila Kajoko Jamasaki), Beograd, (Lazarevac Elvod print), 2007. ]

(ibafu, 1975)Meni vrlo draga pesma, u kojoj sam video samog sebe. Stvorenog niodkud, odnekud. Oseanje spoznaje trenutka, nesigurnosti zbog ega si ba ti u njemu, ali saznanja da je ak i tad sve u redu. Zato? Zato to su sve to trebamo uiniti zapamtile elije u nama, odnosno inkorporisan kod u nama zbog koga nastavljamo da postojimo, i zbog ega nastavlja da postoji ono van nas, inei nas celinom.Spoznaja o tome govori poslednji stih, i potvrda enormnosti i neshvatljivosti postojanja na veem planu, ali svakako dodir sa tim velikim iji smo deo. Takoe, lepa osobitost poezije je to to moe da se interpretira na mnogo razliitih naina.Knjiga

U stvari, knjiga je htelada ostane beli list.Tanije, htela je da ostanedrvo koje lista zelene listove.

Ali, poto je ve bila pretvorena u knjigu,htela je da zaboravi prolost:itala je sebe.U stvari, htela je da ostane beli list:pisalo je crnim slovima.Nije loe: pomisli knjiga,Svi e proitati moje oseanje.Knjiga je postala malice srenijato je knjiga.[footnoteRef:8] [8: Tanikava, untaro, Dete na stepenitu (prevela i priredila Kajoko Jamasaki), Beograd, (Lazarevac Elvod print), 2007.]

(Hon, 2006)Govori o oseanjima pesnika, odnosno njegovoj potrebi da sebe iskae kroz pesmu. Posmatra to i iz ugla knjige, koja je sastavljena od preraenih delova drveta, koje misli da e biti srenija zato to je knjiga. Potreba pesnika za kazivanjem polazi od potrebe da bude sasluan, na kraju krajeva i od strane samog sebe. Samim tim, dolazi i do olakanja pesnika kada zna da je iskazao samog sebe, to su njegove misli dostupne njemu samom, i drugima koji ele da ga uju, ili shvate da postoji nain da uju sami sebe. Polagana mala Juki

Polagana mala Juki ustane polagano,svoje lagano lice umije polagano,polaganoga hleba pojede polagano, lagane te cipelice obuje polagano.

Polaganom ulicom lagano koraajui,polagano gledajui te prizore lagane,kada je dola do kapije kole,nastava se bila odavno zavrila.

Polagano sunce zae.Polagana mala Juki lagano pouri.Kada se vratila polagano kui,rodile su se bile tri erke.[footnoteRef:9] [9: Tanikava, untaro, Dete na stepenitu (prevela i priredila Kajoko Jamasaki), Beograd, (Lazarevac Elvod print), 2007]

(Yukkuri Yukki chan, 1982)Lakost i lakoa je jo jedna od odlika poezije. Njena poletnost i osobitost da izae iz nas bez i malo tekoa, ali sa mnogo teine. Mala Juki odraava ljudsku bezbrinost, kao i shvatanje da je svaka nametnuta obaveza razlog ljudske brige. Ljudi stvoreni kao slobodni bivaju ukroeni na razne naine, i ne pristajui na to. kola, kao jedan od vidova nametanja obaveza, pre svega konvencionalni vid obrazovajna, dovodi Juki da pored svoje leprsavosti ne uspe da stigne da izvrsi nametnute zadatke, i taj odlazak do kole. Pored toga, sunce nastavlja lagano da zalazi, i sve nastavlja svoj lagani tok, kao reka. Kada se vrati lagano kui, dolazi do raanja. Simbola koji oslikava neto najvee u sazrevanju oveka i misli, i njegovog razvitka. Pesma koja oslikava poletnost i leprsavost ovekove prirode i njenog zarobljavanja od strane socijalnih parametara, i kroenja uroenje ljudske slobode izraavanja. LITERATURA

1. Bao, Macuo, Stari ribnjak (Hiroi Jamasaki Vukeli i Srba Mitrovi), Beograd, Narodna knjiga, 1996.2. Bao, Macuo, Uska staza ka dalekom severu (Hiroi Jamasaki Vukeli), Beograd, Tanesi, 2012.3. untaro, Tanikava, Dete na stepenitu, prir. i prev. K. Jamasaki, Beograd, Rad, 2007.4. Pria o sekau bambusa (Taketori monogatari), sa starojapanskog jezika Danijela Vasi i H. J. Vukeli, Beograd, Tanesi, 2010.5. Akutagava, Rjunosuke, Pakao i druge prie, prev. sa jap. jezika D. Vasi i D. Klikovi, Beograd, Tanesi, 2011.6. http://en.wikipedia.org/wiki/Ry%C5%ABnosuke_Akutagawa