FAKULTET ZA MENAD@MENTNOVI SAD

SEMINARSKI RADIZ

UPRAVLJANJA RAZVOJEM

TEMA: INVESTICIJE – pojam, vrste, struktura, determinante, metode,

finansiranje

Mentor: Student:Prof. Dr Du{anka Jovovi}

SADR@AJ

Str.

UVOD…………………………………………………………3

1. Investicije – pojam, vrste…………………………………...4

1.1. Struktura investicija………………………………………6

1.2. Determinante investicija………………………………….7

1.3. Efikasnost i metode za ocenu efikasnosti investicija……..8

1.3.1. Interna stopa prinosa……………………………………9

1.3.2. Sada{nja vrednost kapitalnog dobra……………………9

2

1.4. Finansiranje investicija…………………………………...10

Zaklju~ak……………………………………………………...11

LITERATURA………………………………………………..12

UVOD

Investicije su bez ikakve dileme jedna od naj~e{}e kori{}enih re~i od strane ekonomista, menad`era, preduzetnika. Kada jedno preduze}e koristi novac da bi izgradilo neki kapacitet (proizvodni) ono ra~una da }e mu ta investiciona aktivnost pove}ati dohodak. Tako razmi{ljaju i ljudi iz organizacija kao {to su banke, penzioni fondovi i dr.

U teoriji privrednog razvoja, sam pojam investicija je {iri i odnosi se kako na finansijske investicije tako i na investicije u ljudski kapital i ulaganja u prirodni kapital.

“Investicije predstavljaju proces alokacije ekonomskih resursa u vremenu.”1 Ina~e, krajnji cilj u procesu alokacije ekonomskih resursa u vremenu

1 Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002. str. 331

3

realizacija optimalne potro{nje u raali~itim vremenskim periodima.

Za svaku nacionalnu ekonomiju je od esencijalnog zna~aja alokacija resursa u vremenu. Zato {to se neka privreda i dru{tvo mogu razvijati pod pretpostavkom da deo sada{njih resursa upotrebljava za pove}anje proizvodnih kapaciteta koji mogu obezbediti bolje zadovojenje potreba u budu}nosti. Smanjivanjem teku}e potro{nje dru{tvo mo`e stvarati uslove za pove}anje potro{nje budu}ih generacija.

1. Investicije – pojam, vrste

“Re~ investicija poti~e od latinske re~i “investiren”, koji ima zna~enja ulaganja u neki unosan posao ili preduze}e.

Osnovna uloga investicija u procesu dru{tveno – privrednog razvoja sastoji se u pobolj{anju opremljenosti preduze}a {to pove}ava efikasnost `ivog rada, a samim tim proizvodnja postaje produktivnija.

4

Investicije ne podrazumevaju rast dru{tvenog rpoizvoda, ali njihova veza i sadejsvo sa nizom rali~itih tehni~ko-ekonomskih faktora u funkciji vremena, dovodi do razvoja proizvodnih snaga, do unapre|enja dru{tvenih odnosa, {to dovodi do rasta i razvoja dru{tvenog sistema, odnosno pro{irene reprodukcije. Cilj investiranja mo`e da bude zapo{ljavanje i pove}anje dru{tvenog prihoda”2

“ Osnovno obele`je investicija ogleda se u ~injenici da promena njihove veli~ine ima velikog uticaja na kreiranje veli~ina agregatne tra`nje i analogno toj ~injenici ima uticaja na promenu proizvodnje i zaposlenosti na nacionalnom nivou.”3

“Su{tina investicija ~ini povla~enja zna~ajne koli~ine resursa iz teku}e potro{nje i pove}anje osnovni proizvodnih i neproizvodnih fondova u cilju obezbe|ivanja uslova stabilnosti razvoja.”4

Danas postoji nekoloiko podela investicija. Prema nameni one se dele na:

- privredne - neprivredne

Privredne investicije slu`e direktnom uve}anju proizvodnog potencijala privrede, a njihov materijalni oblik predstavljaju sredstva za proizvodnju tj. sredstva za rad i predmeti rada.

Neprivredne investicije obuhvataju investiciona ulaganja namenjena podizanju objekta dru{tvenog standarda ili administracije. Ne u~estvuju direktno u proizvodnji materijalnih dobara,

2 Rosi}, I., Rast, strukturne promene I funkcionisanje privrede, Zavod za ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 1998. str. 2573 Cvetanovi}, S., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002. str. 1454 Rosi}, I., Rast, strukturne promene I funkcionisanje privrede, Zavod za ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 1998. str. 257

5

ali predstavljaju svojevrstan uslov proizvodnje, te idnirektno uti~u na njen obim, kvalitet i efektivnost.

Slede}a podela investicija je na:- investicije u osnovna sredstva- investicije u obrtna sredstva

Obe vrste su nu`ne za porast proizvodnje, a njihove zajedni~ke karakteristike se sastoje u tome {to slu`e stvaranju materijalnih uslova proizvodnje. Predstavljaju jednokratne tro{kove izvr{ene pre otpo~injanja proizvodnje i ~ine neutro{eni deo dru{tveog proizvoda. Izme|ju njih postoje va`ne raslike, a one proisti~u iz nejednakog na~ina finansiranja osnovnih i obrtnih sredstava. Osnovno se tro{i polako udu`em vremenskom periodu njihovog trajanja, tokom koga osnovna sredstva postupno postepeno prenose deo svoje vrednosti na nove proixvode. Za razliku od njih obrtna srdstva se tro{e odjednom u jednom reprodukcionom ciklusu, te svojom celokupnom vredo{}u ulaze u novoproizvedena dobra.

Investicije se mogu podeliti na:- demografske - ekonomske

Pod demografskim investicijama se podrazumeva deo dru{tvenog proizvoda koji je neophodan da se ulo`i, da bi se zadr`ao ve} dostignuti nivo (dru{tvenog proizvoda) po stanovniku. (per capita) U slu~aju da do|e do pada dru{tvenog proizvoda po stanovniku, do{lo bi i do pada `ivotnog standarda stanovnika.

Kada se podmire sve demografske investicije, pokrivaju se ekonomske investicije koje minnazivamo jo{ i investicije privrednog razvoja.

6

Podela investicija na:1. Bruto investicije2. Neto investicije3. Nove investicijePod bruto investicijama se podrazumevaju

ulaganja u ve} postoje}e kapacitete i izgradnju novih kapaciteta. Postoje dva izvora finansiranja bruto investicija a to su:

- amortizacija (za postoje}e kapacitete)- akumulacija (za nove kapacitete)Pod neto investicijama se podrazumevaju

ulaganja u fiksne fondove. Kod ovih investicija izvor finansiranja je novostvorena vrednost.

Pod novim investicijama se podrazumevaju ulaganja u nove fiksne fondove i nove premete rada tj. u nova osnovna i obrtna sredsstva. Izvori novih investicija predstavljaju:

- akumulativni deo amortizacije- akumulacija

Pod akumulativnim delom se podrazumeva izdvajanje iznad

zakonom propisane stope.

11. Struktura investicija

Najva`nije strukture investicija su:1. Tehni~ka2. Reprodukciona3. Ekonomska

Pod tehni~kom stukturom investicija podrazumeva se podela na:

- gra|evinske objekte

7

- opremu - ostalo

Investiranjem u gra|evinske objekte se stvaraju op{ti uslovi poslovanja. To zna~i, ulaganje u upravne zgrade, fabri~ke hale i dr.

Investiranje u opremu predstavlja jedan indikator razvijenosti jednog dru{tva. Ona dr`ava koja ima ve}I stepen tj. postotak ulo`en u oopremu smatra se razvijenom dr`avom odnosno zemljom ~iji se privredni razvoj nalazi na vi{em stepenu.

Slede}a podela se odnosi na reproduktivnu strukturu pod kojom se podrazumeva odnos izme|u vlastitih i tru|ih sredstava.

Najva`nija i najbitnija struktura, ekonomska struktura koja mo`e biti:

- struktura po privrednim sektorima- struktura po privrednim oblastima

Ekonomska struktura po privrednim sektorima:- primarna - sekundarna- tercijalnaDruga struktura, po privrednimdelatnostima:

- industrija- poljoprivreda- trgovina- ugostiteljstvo- saobra}aj- turizam- zanatstvo I dr.

1.2. Determinante investicija

8

“U ekonomskoj literaturi se kao tri najva`nije determinante investicione aktivnosti navode:

1. Visina kamatne stope2. Tehnolo{ke promene3. O~ekivanja

Na investiciono odlu~ivanje ima uticaja visina kamatne stope. Rast kamatne stope na tr`i{tu uti~e na rast investicionih aktivnosti. Ako su o~ekivanja godi{nji prinosi na nivou ve}em od ve}ih prinosa koji bi ostvarili u obliku kamate u slu~aju da je raspolo`iv kapital plasiran na tr`i{tu kapitala, preduze}e ima interesa da investira.”5

“Tehnolo{ke promene su najdinami~niji faktor privrednog razvoja. One prouzrokuju velike promene u ukupnom ekonomskom `ivotu. Njihova je karakteristika neravnomertnost. Inovacije kao proces uvo|enja novih proizvodnih procesa povezane su po pravilu sa najrazli~itijim investicionim odukama. Ponekada teholo{ke promene deluju kao izuzetnojaka prinuda buu}i da je opstanak i razvoj preduze}a primarna funkcija njegove inovativnosti.

O~ekivanja u budu}nosti prou~avaju determinantu investicionih aktivnosti. Preduzetnici pristupaju investicionim aktivnostima nakon procene bgudu}ih koristi. Sa svoje strane svaka budu}nost je neizvesna”6

“Teorije investicionih aktivnosti predstavljaju jedno od najkontraverznijih podru~ja ekonomske analize.”7

5 Cvetanovi}, S., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002. str. 146-1476 Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002. str. 334-3357 Sekulovi}, M., Kitanovi}, D., Cvetanovi}, S., Makroekonomija, Zavod za ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 1997. str. 177

9

Danas postoje dva pristupa prilikom razmatranja odluke o investicijama nekog preduze}a. Prvi, preduze}e mo`e da odlu~i da kupi neko kapitalno dobro i da na taj na~in pove}a svoje tokove kapitala. Kupovina kapitalnih dobara predstavlja na~in na koji jedno preduze}e realizuje svoje investicione planove. “Me|utim, mo`e se pretpostaviti da firma ra~una da do budu}e koristi od investiconih ulaganja do|e uzimanjem nekog kapitalnog dobra u odre|enom periodu vremena pla}aju}I cenu njegove upotrebe ukoliko jeo ovo povoljno firma }e odmah rentirati”8

1.3. Efikasnost i metode za ocenu efikasnosti investicija

Efikasnost investicija se meri i utvr|uje preko kapitalnog koeficijenta. Pod kapitalnim koeficijentom se podrazumeva odnos izme|u osnovnih sredstava koja su neophodna da se ulo`I da bi se ostvarila odre|ena koli~ina proizvodnje.

Ova definicija se mo`e poistovetiti sa definicijom prose~nog kapitalnog koeficijenta. Pored prose~nog koeficijenta. Postoji jo{ i marginalni i ispodobni kapitalni koeficijent. Ispodobni koeficijent se upotrebljava kada se ne uzima u obzir aktivizaioni period.

Pod aktivizacionim periodom se podrazumeva vremeod trenutka investiranja do trenutka aktiviranja srestva za rad.

Na kapitalni koeficijent uti~u dve grupe faktora:- faktori materijalne prirode- faktori institucionalne prirode

8 Jorgenson, D., Capital Theory and Investment Behaviour’ American Economic Review, No. 53. 1963.

10

U faktore materijalne prirode spadaju struktura investicija, izvori investicija, stopa, udeo bruto investicija u dru{tvenom proizvodu.

Pod faktorom institucionalne prirode se podrazumeva karakter jednog privrednog sistema. Pod privrednim sistemom se podrazumeva institucionalni okvir u kojemu se odvijaju sva ekonomska kretanja u privredi.

1.3.1. Interna stopa prinosa

“Interna stopa prinosa prinosa predstavlja godi{nju stopu prinosa na kapitalna ulaganja.”9 “Preduze}e preduzima investicione projekte u sada{njosti o~ekivanim profitima u budu}nosti. Da bi se izra~unala rentabilnost projekta mora se uspostaviti veza izme|u sada{njih investicionih tro{kova i budu}ih o~ekivanja prinosa. Kriterijum za prihvatanje ili neprihvatanje pojedinih investicionih pojekata predstavlja veli~ina grani~ne efikasnosti kapitala.”10

1.3.2.. Sada{nja vrednost kapitalnog dobra

Sada{nja vrednost kapitalnog dobra povezan je sa neto prihodom koji mo`e biti ostvren po osnovu njegovog vlasni{tva. Na sada{nju vrednost kapitalnog dobra uti~u psiholo{ki faktori u koje spada stanje poslovnog poverenja koje mo`e a ne mora biti bazirano na ekonomskim kriterijumima. Jedan od najva`nijih faktora je veli~ina stokova

9 Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002. str.34210 Cvetanovi}, s., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002. str.155

11

posmatranih kapitalnih dobara. Ukoliko do|e do pove}anja jednog kapitalnog dobra pove}ava se potencijalna ponuda tog kapitalnog dobra i naravno sni`ava se potencijalna cena tog dobra.

1.4. Finansiranje investicija

Prilikom realizacije investicionih ideja, postavlja se jedno pitanje sa kojm se susre}e svaki investitor, a to je pitanje izvora finansijskih sredstava.

Izvori za finansiranje investicija su:1. Sopstvena sredstva2. Dopunska sredstva

Sopstvena sredstva ~ine srdstva akumulacije i amortizacije tj. sva raspolo`iva sredstva po bilansju stanja, kao i sredstva dobijen prodajom osnovnih sredstava, iz priliva od sredstava datih u zakup i sredstva koja }e se vratiti kao deo investirovanih dugoro~nih plasmana.

Dopunska sredstva ~ini akumulacija koja je podeljena na:

- kredite- zajedni~ka ulaganja- bespovratna sredstva

“Akumulacija se defini{e kao ekonomski proces ~iji je rezultat potencijalna zamene i formiranje novih osnovnih fondova.”11

11 Risti}, D., Upravljanje razvojem, Fakultet za menad`ment, Novi Sad, 2004. str. 167

12

Zaklju~ak

Treba imati na umu da je upravljanje investicijama centralna poluga politike dugoro~nog privrednog rasta. Zbog ovih razloga prema ovoj poluzi rasta koncentrisana je najve}a pa`nja u svim zemljama, podjednako, kako u malim i velikim, tako i u razvijenim i siroma{nim zemljama.

Veli~ina svih oblika investicija se nalazi u obrnutom korelativnom odnosu sa visinom kamatne stope. Vi{e kamatne stope uti~u na tast tro{kova po jedinici kapitala u preduze}ima koja investiraju u osnovne proizvodne fondove.

13

LITERATURA

Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002.

Cvetanovi}, S., \urovi}, G., Privredni razvoj: teorija, politika I planiranje SMB studije, Ekonomski fakultet, Podgorica, 1996.

Cvetanovi}, S., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002.

\eri}, B., Teorija I politika privrenog razvoja, Savremena administacija, Beograd. 1997.

Jorgenson, D., Siebert, S., A Comparasion Behaviour’, Journal of Economic Literature, No 9, 1968.

14

Risti}, D., Upravljanje razvojem, Fakultet za menad`ment, Novi Sad, 2004.

Rosi}, I., Rast strukturne promene I funkcionisanje privrede, Zavod za ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 2004.

Sekulovi}, M., Kitanovi}, D., Cvetanovi}, S., Mikroekonomija, Zavod za ud`benike I nastavna srdstva, Beograd, 1997.

15