Univerzitet u Novom SaduTehniki fakultet,, Mihajlo PupinZrenjanin

Predmet: Organizacija poslovnih sistemaTema: Organizaciona struktura preduzea

Predmetni nastavnik:Student/i:MSc Edit TerekMirjana Stanisavljev IM 20/12Dragana uk IM 62/12Renata Marko IM 45/12

SADRAJ:1.UVOD2.1 NABAVNA FUNKCIJA2.1.1 Znaaj nabavne funkcije2.1.2 Zadaci nabavne funkcije2.1.3. Organizacija nabavne funcije2.2 PROIZVODNA FUNKCIJA2.2.1.Proizvodna funkcija u organizaciji2.2.2.Organizacija proizvodnje2.2.3.Priprema proizvodnje

1.UVOD

Svaki proizvodno poslovni sistem (preduzee) ima svoju organizacionu strukturu. Organizaciona struktura omoguuje da elementi i podsistemi preduzea funkcioniu skladno, uspeno i da pri tome postignu predvieni cilj.Organizaciona struktura nekog preduzea zavisi od veliine, vrste, specifinosti, geografskog poloaja, inovativnosti, stepena razvijenosti datog preduzea i dr, ali i od stanja u okruenju, drutvenih prilika, snage konkurencije i dr. Ipak, neke opte karakteristike organizacione strukture se mogu uoiti i definisati preko odreenih funkcija koje se u preduzeu obavljaju. Osnovne poslovne funkcije preduzea prikazane su na slici 1.1. Nain organizovanja ovih funkcija takoe zavisi od osobina samog preduzea i spoljnih uticaja.

PREDUZEE

NabavnafunkcijaFunkcijaOptihposlovaposlovaRazvojnafunkcijaFinansijska funkcijaProdajnafunkcijaProizvodna funkcija

Slika 2.1. Osnovne funkcije preduzea

Moe se primetiti da su nabavna i prodajna funcija prema ovom modelu izdvojene iz komercijalnog sektora. To je trend koji je nametnut tehniko tehnolokim razvojem, stalnim promenama potreba potroaa, kao u potrebe savremene organizacije da bude trino orijentisana.

2.1. NABAVNA FUNKCIJA

2.1.1. Znaaj nabavne funkcije

Na prvi pogled, nabavka nema izrazit oblik industrijske aktivnosti kao to ga imaju proizvodnja i prodaja zbog ega se nabavka esto potcenjuje i omalovaava. Proizvodnjom se stvaraju vrednosti u obliku novostvorenih proizvoda, prodajom se realizuju proizvodne vrednosti, a nabavka stoji nekako po strani i predstavlja samo odeljenje trokova. Ovakav pristup nije ispravan. Zanemarivanje i/ili loe obavljanje nabavne funkcije moe dovesti do nedstatka sirovina i reprodukcionog materijala, a u takvim situacijama proizvodnja kasni ili se potpuno obustavlja, to moe dovesti do otkazivanja narudbina. S druge strane ako je nabavna funkcija dobro organizovana a nabavna politika se vodi uspeno i s odgovornou, preduzee radi mnogo mirnije, s vie sistematinosti i poslovnosti.Znaaj nabavne funkcija najoigledniji kada se uoi da vrednost nabavljene robe uestvuje sa 50-60% u ukupnoj godinjoj vrednosti proizvodnje. To znai da trokovi materijala ine najvei deo ukupnih trokova poslovanja. U skladu sa tim, ako nabavna slube uspe da nabavi materijal uz poveljne cene, to e se direktno odraziti na snienje trokova proizvodnje i obratno. Prilikom nabavke ne vodi se rauna samo o ceni, ve i o kvantitetu i kvalitetu materijala, rokovima isporuke i dr. Na osnovu svega toga, moe se zakljuiti da je nabavna funkcija sa istim znaajem kao i proizvodnja i prodaja.

2.1.2 Zadaci nabavne funkcije

Nabavna funkcija ima zadatak da pravovremeno i racionalno kupuje sirovine, reprodukcioni materijal, alate i dr., a sve u cilju obezbeenja kontinualnosti proizvodnog procesa. Sva kupljena roba mora biti odgovarajua po koliini i kvalitetu.Zadaci nabavke nisu jednostavniji. Njihovo obavljanje ne zavisi samo od internih mogunosti preduzee i osoblja nabavne slabe, ve i od niza spoljanjih (trinih) okolnosti. Osnovni zadaci nabavne funkcija su: Stalno i sistemtsko istraivanje trita u cilja upoznavanja trita i njegovih tendencija. Ispitivanje i eventualno usklaivanje zahteva za nabavku iz proizvodnja. esto se deava da je zahtevni materijal veoma skup ili ne moe da se nabavi. Tada je neophodna uska saradnja ljudi iz nabavke i proizvodnje u cilju definisanja optimalnog reenja. Izrada operativnog plana nabavke materijala. Ispitivanje ponuda. Neophodna je analizirati sve dobavljae: kvalitet, cene, rokova isporuke, uslove plaanja, nain pakovanja i dr. Na bazi te analize, vri se izbor dobavljaa. Kontrola rokova isporuke. Zbog kontinuiteta proizvodnje vano je da isporuka ne kasni. Prijem materijala. Prilikom prijema kontroliu se kvantitet i kvalitet materijala. Skladitenje materijala. Ova je takoe preduslov za kontinualno proizvodnju. Treba voditi rauna da na skladitu uvek bude optimalna koliina zaliha (to je koliina koja obezbeuje neprekidnost proizvodnje, ali uz minimalne trokove).

2.1.3.Organizacija nabavne funkcijeU prolosti je dominiralo reenje po kome su nabavka i prodaja spadale u jedan sektor (nabavka je obino imala posreen poloaj). Osim toga, esto je nabavka bila deo proizvodnog sektora ili pripreme proizvodnje. Savremeno reenje je ono koje su ovde izlae, a to je da se nabavka, zbog svog znaaja, izdvaja kao samostalna sluba. Na poloaj nabavne slube utie brojni inioci: vrsta, veliina i lokacija preduzea, koliina i asortiman materijala koji se nabavka, izvori nabavke, organizacija nabavne slube i dr.Organizacija nabavne slube bazira se na osnovnim zadacima koje obavlja nabavna sluba. Organizacija nabavne slube slube prikazana je na slici 2.2.

NABAVNA FUNKCIJASlika 2.2 Organizaciona ema nabavne funkcije

UvozSkladitenjePripremanjematerijalaNabavka uzemljiPripremanabavka

PripremanjematerijalaKvatitativnoprimanjeIstraivanje tritaPrikupljanjeponudapponuda

Izdavanje materijalaPlaniranjeAmbalaaUgovaranje

Kontrolarokova

Evidencija materijalaIspitivanjeDopremaNabavnastatistika

Otpaci

2.2.PROIZVODNA FUNKCIJA2.2.1. Proizvodna funkcija u organizaciji

Proizvodna funkcija ima zadatak da ,u skladu sa raspoloivim osnovnim sredstvima I kadrovima ,proizvodi odredjenu vrstu proizvoda u odredjenoj koliini i kvalitetu,za odredjeno vreme i s najmanjim trokovima .Ovakav uslov za to je obezbedjivanje kontinuiteta proizvodnje.Kontinuitet proizvodnje se postize: Maksimalnim korienjem proizvodnih kapaciteta, Optimizacijom zaliha Efikasnim rasporedom radnih mesta, Odstranjivanjem ,,uskih grla iz procesa proizvodnje, Ekonominim korienjem reprodukcionog materijala,pogonske i toplotne energije i dr.Zadatak proizvodne funkcije je toliko kompleksan da se moe obaviti samo ako se proizvodnja oslobodi svih zadataka koji nisu direktno vezani za sam proces proizvodnje.Ovakvo rastereenje proizvodne funkcije od perifernih zadataka ne iskljuuje potrebu najue uskladjenosti sa drugim funkcijama.Proizvodna funkcija ima veliki uticaj na organizaciju ostalih funkcija u preduzeu i odredjuje kompletnu organizacionu strukturu proizvodne organizacije.Ovakav uticaj nije apsolutan s obzirom da organizacioni oblik utiu i brojni drugi faktori.

2.2.2 Organizacija proizvodnjeOrganizacija proizvodnje zavisi od karaktera proizvodnog,odnosno tehnolokog procesa.S obzirom na veliki broj vrsta tehnolokih procesa,postoji mnogo razliitih naina za organizaciju proizvodnje.Sa gledita organizacije proizvodnje razlikuju se : Tri vrste proizvodnje:osnovna,pomona i sporedna, Tri osnovna tipa:pojedinana ,serijska i masovna , Dva osnovna naina :kontinualni i diskontinualni, Dva osnovna sistema:linijski i grupni.Proizvodnja je verovatno najsloenija delatnost u proizvodnoj organizaciji.U proizvodnji uestvuje veliki broj ljudi najrazliitijih znanja,sposobnosti i sklonosti koji treba da ostvare zajedniki cilj.Taj zajedniki cilj je rentabilna i ekonomina proizvodnja odredjene koliine proizvoda (ili usluga).Industrijska proizvodnja se oduvek zasnivala na podeli posla.U poetku je ta podela bila jednostavna.Vremenom,proizvodi postaju sve sloeniji, a samim tim i tehnologije to je zahtevalo vei stepen podele.Na poetku 20.veka organizacija proizvodnje je sadrala:konstruisanje proizvoda,pripremu rad i neposrednu proizvodnju.Kasnije se iz neposredne proizvodnje izdvaja tehnika kontrola i odravanje ,a priprema rada se deli na tehniku,tehnoloku i operativnu. Podela rada i specijalizacija svaki put su donosile odredjene prednosti,tako da se ova tendencija nastavlja.

Tehniki biroPOSLOVNA FUNKCIJAslika 2.3. Organizaciona ema proizvodne funkcije

OdravanjeKontrolaproizvodnjeProizvodnjaPogonskibiroPriprema Poizvodnje

Odravanje maina

Ulazna kontrolaPogon 1Tehnika pripremaTehnoloka pripremaOperativnapriprema

Izrada tehnike dokumenta-cijeKonstrukcijaI oblikovanjedelovaDimenz. I optimizacijaKonstrukcijaAlata(po potrebi)KalkulacijacenaLaboratorijaIzlazna kontrolaMedjufazna (radionika) kontrolaOstaloOdravanje objekataSporedni pogoniPraenje rezultataPraenje kapaciteta i resursaPomoni pogoniPogon nPogon 2Izrada tehnoloke dokument.KooperacijaIzbor alataOdredjivanje materijalaOptimiz.tehnolokihpostupakaOdredj.TehnolokihpostupakaKonstrukcijaproizvodaOptimizac. Unutranjeg transportaPlaniranje zalihaStudija radaLansiranje dokument.Priprema alataPriprema materijalaPlaniranje proizvodnje

2.2.3.Priprema proizvodnje Priprema proizvodnje je veoma vana za kontinualno i pravilno odvijanje procesa proizvodnje.Zbog toga ona zasluuje neto detaljnije razmatranje.Izmedju ostalog,zadaci pripreme proizvodnje su: Pre poetka proizvodnje,priprema treba da ispita i predvidi sve okolnosti uz koje e se proizvoditi kako bi se proizvodni proces mogao odvijati bez zastoja,ekscesa i nepotrebnih improvizacija. Priprema proizvodnje unapred planira proizvodnju. Odredjuje se tehnoloki postupak izrade. Odredjuje se vremena obrade,alati,materijali,radna snaga. Planira se unutranji transport. Planiraju se zalihe sirovina,reprodukcionog materijala,alata,rezervnih delova. Planira se naruivanje i vodi se rauna (zajedno sa nabavkom)o pravovremenosti isporuke.U svakom sluaju obiman rad ma pripremi proizvodnje omoguuje proizvodnim jedinicama da se maksimalno koncentriu na neposrednu proizvodnju.Odvajanje pripremnih poslova od neposredne izrade doprinosi znaajnom poveanju produktivnosti rada.Osim toga,mnogo bolje se koriste maine,nema ekanja na alate,materijale,poluproizvode i gotove proizvodei dr. Izdvajanje pripreme proizvodnje iz procesa proizvodnje ima jedan nedostatak:pojava organizacionih problema u smislu potrebe za veim stepenom organizovanosti.Ovaj nedostatak je zanemarljiv u odnosu na prednosti koje donosi samostalna priprema proizvodnje.Ipak,priprema proizvodnje treba to racionalnije da se organizuje.Postoje dva osnovna tipa organizovanja pripreme proizvodnje:centralizovani i decentralizovani.Svaki od njih ima prednosti i nedostatke.Uopteno se smatra da je centralizovani tip povoljniji u sluajevima proizvodnje malog broja istorodnih proizvoda. Sa slike 2.3 vidi se da je priprema proizvodnje podeljena na tehniku,tehnoloku i operativnu to nemora obavezno biti tako.Organizacija pripreme proizvodnje zavisi pre svega od vrste samog preduzea i proizvoda koji se u njemu izradjuju.