seminarski rad - ugovor o transferu tehnologije

ALFA UNIVERZITET

Fakultet za trgovinu i bankarstvo

Beograd

Ugovor o transferu tehnologije

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:

Prof. dr Ratibor Grujić Branka Kristiani 272/09

Branka Kristiani, Seminarski rad Ugovor o transferu tehnologije

Beograd, 30.05.2011.godine

2


Sadržaj

Uvod .....................................................................................................................4

1. Pojam ugovora o transferu tehnologije ...................................................................5

2. Predmet ugovora......................................................................................................6

3. Karakteristike ugovora o transferu tehnologije .......................................................6

4. Razgraničenje ovog ugovora od srodnih ugovora ...................................................9

5. Vrste ugovora o transferu tehnologije....................................................................10

6. Obaveze davaoca tehnologije.................................................................................11

7. Obaveza korisnika tehnologije...............................................................................12

8. Još neka prava i obaveze ugovornih strana, po isteku ugovora o transferu

tehnologije...........................................................................................................14

9. Podlicenca.............................................................................................................14

10. Neke posebnosti kod prestanka ugovora.............................................................15

Zaključak.............................................................................................................17

Literatura.............................................................................................................19

3


R e z i m e :

U ovom radu se analizira ugovor o transferu tehnologije sa aspekta pravna. Dat

je vrlo detajan opis situacija u kojima ne koristi navedeni ugovor, kao i obaveze i prava

koje iz njega proističu. Zaključujem da je pravni aspekt ključan u smislu jasnog

definisanja, što daje sigurnost ugovornim stranama. Neophodno je izvršiti registraciju

međunarodnog ugovora, jer je to uslov njegove punovažnosti.

K l j u č n e r e č i :

Ugovor o transferu tehnolovije;intelektualna svojina; licenca; patent; žig; uzorci;

znanje; iskustvo.

4


Uvod

Pod Ugovorom o transferu tehnologije se smatra ugovor kod kog davalac

tehnologije ustupa pravo na korišćenje intelektualne svojine, on takođe ustupa i

nezaštićena prava zajedno sa opremom i svim odgovarajućim postupcima, uz sva

potrebna znalja i svu tehničku pomoć. Korisnik tehnologije se obavezuje da za sve ovo

plati određenu naknadu.

Naši zakoni koji se odnose na zaštitu intelektualne svojine su: Zakon o

žigovima, Zakon kopetentima, Zakon o geografskom poreklu itd.

Pod predmetom kod transfera tehnologije se smatraju sva prenosiva prava

intelektualne svojine, patent, žig, uzorci, znanje, iskustvo i drugi.

Ovaj ugovor se smatra za dvostrano obavezan jer stvara obaveze i za jednu i za

drugu stranu. Za sklapanje ovog ugovora potrebna je pismena saglasnost volje. Pismena

forma ovog ugovora je bitna zato što se kod sklapanja ovih ugovora obično radi o

velikim sumama novca. Postoji nekoliko kriterijuma koji utiču na određivanje vrste

ugovora. Ti kriterijumi mogu da budu prema vremenu, količini proizvoda, načinu

upotrebe i drugi. Oni mogu da budu neograničeni i ograničeni kada se za kriterijum

uzima vreme. Što znači da strane koje ugovaraju posao mogu da to urade na određeno

vreme ili neodređeno. Kada je u pitanju količina proizvoda ovi ugovori mogu da budu

takvi da se predvidi količina proizvoda ili da ne postoji ograničenje.

Što se tiče načina upotrebe mogu da budu proizvodna licenca ili prodajna

licenca. Glavna obaveza davaoca tehnologije je da predmet ugovora preda korisniku i

da uz njega priloži svu potrebnu dokumentaciju. A osnovna obaveza korisnika je da

predmet ugovora iskorišćava na način kako je dogovoreno, takođe mora da obrati

pažnju na ugovoreni rok.

5


1) Pojam ugovora o transferu tehnologije

Ugovorom o transferu tehnologije smatra se takav ugovor u kojem davalac

tehnologije, ustupa pravo na privredno iskorišćavanje prava intelektualne svojine

(industrijske svojine), kao i nezaštićenih prava zajedno sa opremom i odgovarajućim

tehnološkim postupcima koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehničku

pomoć određenom privrednom subjektu, odnosno korisniku tehnologije, a koji se

obavezuje da za to plati određenu naknadu.

Kao domaći izvori prava, ovog ugovora, pojavljuje se više zakona kao što su:

posebna oblast zakona koja se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine (industrijske

svojine) i to: Zakon o patentima, Zakon o žigovima, Zakon o modelima i uzorcima i

Zakon o geografskim oznakama porekla, kao i Zakon o spoljnotrgovinskom

poslovanju.1

-Pitanje termina- Dugo vremena se za ugovore o transferu tehnologije koristio

termin iz Zakona o obligacionim odnosima -ugovor o licenci (glava XV. Zakona o

obligacionim odnosima), a u novije vreme se pojavljuje termin "ugovor o transferu

tehnologije". 2

Uobičajeno je da se i u praksi i u nauci u ugovor o transferu tehnologije

uključuje i ugovor o licenci, tj. da je ugovor o transferu tehnologije širi pojmovno, od

ugovora o licenci. Ovo iz razloga, što niz napred spomenutih specijalizovanih zakona iz

oblasti intelektualne svojine takođe spadaju u oblast transfera tehnologije kao što su:

patenti

žigovi

uzorci

modeli

geografske oznake proizvoda

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, kao specijalizovani zakon iz oblasti

spoljne trgovine, umesto transfera tehnologije ima opisan termin "pribavljanje i

ustupanje prava industrijske svojine i znanja i iskustva (know-how)". 3

1 Svi ovi zakoni su objavljeni u "Službenom listu SRJ", br. 15/95 i "Službeni list SRJ", br. 46/92. 2 Vasiljević dr M, ibid, str. 534. 3 Odeljak VIII. navedenog Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, članovi 53-57.

6


2) Predmet ugovora

Određivanje predmeta ugovora o transferu tehnologije je bitni elemenat

ugovora. U predmet ugovora o transferu tehnologije spadaju, sva prenosiva prava

intelektualne (industrijske) svojine, kao što su patent, model, uzorak, žig, geografske

oznake proizvoda, znanje i iskustvo ("know-how") kao i nezaštićeno pravo industrijske

svojine i razne kombinacije zaštićenih i nezaštićenih prava, pored predviđene naknade

za iskorišćavanje određenog ugovornog prava.

U skladu sa napred navedenim specijalizovanim zakonima (Zakon o patentima,

Zakon o žigovima, Zakon o modelima i uzorcima, Zakon o geografskim oznakama

porekla) mogu biti predmet ugovora o transferu tehnologije, pored patenata, modela,

uzoraka i pronalasci, žigovi koji se nalaze u postupku zaštite kod nadležnog organa, pod

uslovom da isti budu zaštićeni i propisno registrovani.

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju više reguliše pravo pribavljanja od

stranog lica, odnosno ustupanja stranom licu - "prava industrijske svojine, znanja i

iskustva".4

Na taj način, nije u potpunosti na jednoobrazan način regulisano pitanje

intelektualne svojine, njene zaštite i terminologije u navedenim specijalizovanim

zakonima, u odnosu na Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. To se može pravdati i

činjenicom da su napred navedeni specijalizovani zakoni iz oblasti intelektualne svojine

usvojeni u 1995. godini, a Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, kao jedan opšti,

generalni zakon, u odnosu na ovu oblast, usvojen je 1992. godine. Svakako će uslediti, u

sledećim izmenama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, usaglašavanje

terminologije u poglavu VIII. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, kada se radi o

pribavljanju i ustupanju prava industrijske svojine i znanja i iskustva (know-how), sa

terminologijom iz specijalizovanih zakona o intelektualnoj svojini koji su doneti 1995.

godine.

3) Karakteristike ugovora o transferu tehnologije

Ugovor o transferu tehnologije spada u dvostrano pravne, teretne i komutativne

ugovore, ugovore sa trajnim prestacijama, ugovore intuitu personae (jer se isti

zaključuju i s pozivom na lične i stručne kvalitete lica pri korišćnju tehnologije), kao i

4 Član 53. ovog Zakona. 7


formalne ugovore. Ugovor o transferu tehnologije je dvostrano obavezan jer prava i

obaveze postoje za obe ugovorne strane, davaoca tehnologije i korisnika tehnologije.S

druge strane, za zaključenje ugovora potrebna je saglasnost volja koja se izražava u

pismenoj formi. Pismena forma je bitan uslov (forma ad solemintatem za postojanje

ovakvih ugovora). Ona je bitna i iz razloga, što se često kod ovih ugovora radi o velikoj

vrednosti, pa se zaključenje ugovora u pismenoj formi i njegova sadržina lakše

dokazuje. To posebno dolazi do izražaja kada se radi o međunarodnim poslovima

transfera tehnologije.

U našem pravu, Zakon o obligacionim odnosima predviđa da ugovor o licenci

mora biti zaključen u pismenoj formi, a Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju

predviđa, da pribavljanje i ustupanje prava industrijske svojine i znanja i iskustva

između preduzeća i drugih pravnih lica, sa stranim licima, vrši se na osnovu ugovora

koji se zaključuje u pismenom obliku.5

Pored pismenog zaključivanja ovih ugovora, isti Zakon predviđa da se ovakav

ugovor mora prijaviti nadležnom saveznom organu, u roku od 30. dana od dana

njegovog potpisivanja i smatra se punovažnim tek od dana upisa u posebnom registru

koji vodi nadležni savezni organ. Isti nadležni savezni organ, ovakav ugovor će upisati

u registar kad utvrdi da je ugovor zaključen u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom

poslovanju.

Pre odlučivanja o zahtevu za upis u registar ugovora o pribavljanju prava

industrijske svojine i znanja i iskustva, u skladu sa članom 57. Zakona o

spoljnotrgovinskom poslovanju, nadležni savezni organ pribavlja: mišljenje savezne

organizacije za standardizaciju, da standardi proizvoda koji će se proizvoditi po

pribavljenom pravu na patent, znanju i iskustvu, nisu u suprotnosti sa domaćim

standardima, unifikacijom i tipizacijom, sem ako su proizvodi namenjeni izvozu;

potvrdu savezne organizacije za patente o tome da li je i na koji način odnosno pravo

zaštićeno i akt saveznog organa nadležnog za poslove rada, zdravstva i socijalne

politike o puštanju u promet lekova, odnosno saveznog organa nadležnog za poslove

poljoprivrede -za sredstva za zaštitu bilja (kad je ugovorena proizvodnja tih proizvoda).

Nadležni savezni organ obavezan je da o podnetom zahtevu, donese posebno rešenje,

najkasnije u roku od 30 dana, od dana podnetog zahteva. Protiv ovakvog rešenja, ne

5 Član 687. i Član 54. st. 1. ovog Zakona. 8


može se izjaviti žalba, ali je dopuštena tužba i pokretanje upravnog spora kod Saveznog

suda. U slučaju da nadležni savezni organ ne donese rešenje u roku od 30 dana od dana

podnetog zahteva, smatraće se da je ugovor punovažan.

Ima autora, kao naprimer, prof. Vasiljević koji smatra, da je za ove vrste

ugovora, pored pismene forme, potrebna i posebna tzv. svečana forma, koja se sastoji u

registraciji ugovora kod nadležnog saveznog organa uprave. 6

Smatramo da se u tom slučaju ne radi o nikakvoj "posebnoj svečanoj formi",

nego da se više radi o postupku registracije i davanja odobrenja na ugovore o transferu

tehnlogije. Ista forma, dakle, nije uveden iz "svečanih razloga" već više kao jedna

administrativna mera u vezi sa registracijom i odobrenjem svih ugovora o pribavljanju

patenata i znanja i iskustva sa inostranim partnerima, tj.svih ugovora o transferu

tehnologije koju naši privredno-pravni subjekti zaključe sa inoktranim pravnim

subjektima iz ove oblasti.

Država je donošenjem Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, pokazala

poseban interes za ovu oblast privrednog i međunarodnog privrednog prava i iz tih

razloga je uvela mere prijavljivanja, registracije i odobrenja koji se odnose na

pribavljanle i ustupanja prava industrijske svojine, znanja i iskustva. S druge strane,

zakonodavac je za ovu oblast u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju otišao i dalje,

pa je pored mere prijavljivanja, registracije i odobrenja odredi šta ovaj ugovor o

pribavljanju patenata, znanja i iskustva mora da sadrži.7

Zakonodavac je, dakle, kogentnom normom odredio i deo sadržine ovakvog

ugovora. Na taj način, donekle se ograničava i autonomija volje ugovorhih strana pri

zaključenju ugovora o pribavljanju patenata, znanja i iskustva sa inostranith partnerom.

Pošto je delimično određena zakonom i sadržina ovog ugovora, to će nadležhi savezni

organ, pri registraciji i odobrenju istog ugovora ceniti i da li su ugovorne strane ispunile

imperativni zahtev u pogledu sadržine ugovora.

Navedenim Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju8, predviđeno je da

ugovor o pribavljanju patenata, znanja i iskustva mora da sadrži:

1) obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da će se sa primenom

patenta, odnosno znanja i iskustva proizvesti roba ugovorenog kvaliteta, ali i

6 Vasiljević dr M, Trgovinsko pravo-privredno pravo, Beograd, 1991, str.535. 7 Član 55. i Član 56. navedenog Zakona8 Član 55. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

9


obavezu davaoca da za vreme važenja ugovora primaocu stavlja na raspolaganje

poboljšanja na patentu, znanju i iskustvu tzv. praćenje savretnenih tehnoloških

tokova kretanja;

2) obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da njihovo korišćenje nije

štetno po zdravlje, život ljudi i životnu sredinu i

3) klauzulu u ugovoru da se stavljanjem u promet proizvoda,

proizvedenih po pribavljenom patentu, znanju i iskustvu ne povređuju prava trećih

lica ili obavezu davaoca da će pravnom licu i trećem licu naknaditi štetu, u slučaju

povređivanja prava trećeg lica.

Pored napred navedene obavezne sadržine u ugovoru o pribavljanju patenata,

znanja i iskustva sa stranim licem, zakonodavac unosi i određenu zabranu u odnosu šta

isti ugovor ne može da sadrži.

Tako se ovim ugovorom ne može predvideti zabrana da preduzeće i drugo

pravno lice primenjuje, unapređuje, dopunjuje i dalje razvija pribavljeni patent, znanje i

iskustvo i da u svoje ime zaštićuje inovacije do kojih je došlo sopstvenim istraživanjem;

da preduzeće i drugo pravno lice samostalno odlučuje o nabvci ili korišćenju sirovina,

reprodukcionog materijala, rezervnih delova i opreme; da preduzeće i drugo pravno lice

izvozi proizvode i usluge u određene zemlje, osim u zemlje u kojima davalac patenta,

znanja i iskustva ima ili je dao isključivo pravo proizvodnje, odnsno vršenja usluga za

iste proizvode i usluge i, na kraju, da patent, znanje i iskustvo čiji je rok istekao za

vreme važenja ugovora koristi i posle prestanka ugovora, odnosno obaveza preduzeća i

drugog pravnog lica da plaća naknadu za korišćenje patenata, znanja i iskustva posle

prestanka ugovora.

4) Razgraničenje ovog ugovora od srodnih ugovora

Ovaj ugovor ima dekih karakteristika i zajedničkih elemenata sa ugovorom o

prodaji, ugovorom o zakupu; ugovorom o ortakluku i iz tih razloga je potrebno i učiniti

određena razgraničenja. Kod prodaje, prenosi se stvarno pravo sa prodavca na kupca, a

ugovorom o licenci i transfera tehnologije, ustupa se pravo korišćenja na korisnika, a

davalac, prenosilac tehnologije zadržava pravo raspolaganja svim onim ovlašćenjima

koja nije ustupio. Ugovor o transferu tehnologije, razlikuje se i od ugovora zakupu u

pogledu što je ugovor o transferu tehnologije intuitu personae, tj. ličnog karaktera, a

10


ugovor o zakupu nema to svojstvo. Pored toga, predmet zakupa se vraća sopstveniku po

isteku ugovora, a kod transfera tehnologije to je po pravilu nemoguće.

Ugovor o transferu tehnologije razlikuje se i od ugovora o ortakluku iz razloga

što kod ortakluka, ugovorne strane-ortaci imaju zajednički cilj, a kod ugovora o

transferu tehnologije, svaka ugovorna strana ima svoj cilj koji nije zajednički.

5) Vrste ugovora o transferu tehnologije

Postoji nekoliko krite!ijuma, u pravnoj literaturi, u vezi sa podelom vrsta

ugovora. Tako prof. Vasiljević, daje nekoliko kriterijuma u vezi sa podelom vrsta

ugovora i to prema vremenu, teritorij i, količini proizvoda, intenziteta ustupljenog

prava, objekta ugovora, načina upotrbe i pravnog osnova.9

Što se tiče podele ugovora prema vremenu, ista se može učiniti na vremenski i

ograničene i neograničene ugovore o transferu tehnologije. To znači da ugovorne strane

mogu isti zaključiti svojom voljom na određeno vreme ili na neodređeno vreme. Po

drugoj podeli, ovaj ugovor o transferu tehnologije može biti ograničen na određeni

prostor-teritoriju ili da takvog ograničenja nema (prostorno ograničeni i neograničeni

ugovor). Pri podeli na količinu proizvoda, ovaj ugovor može predvideti određenu

količinu licenciranog proizvoda ili da na tom planu ne postoji ograničenje (kvantitativno

ograničen i kvantitativno neograničen ugovor). Osim napred navedenog, ovi ugovori

mogu da budu prema intenzitetu ustupljenog prava - neisključivi i isključivi ugovori.

Kao isključivi ugovori, pojavljuju se oni ugovori gde se korisniku transfera tehnologije

daje isključivo pravo korišćenja predmeta ugovora za vreme trajanja ugovora, najčešće,

na odrđenoj teritoriji, a kod neisključivih ugovora, to pravo je dato ne samo jednom

licu, kao ekskluzivno pravo, već većem broju lica. Prema objektu, ugovori o transferu

tehnologije mogu biti za određene objekte intelektualne svojine, kao na primer:licencu,

patent, model, žig, tehničko znanje i iskustvo (know how). Po načinu upotrebe, ovi

ugovori mogu da budu proizvodna licenca i prodajna licenca, zavisno u kojoj se sferi

ista koristi. Po kriterijumu pravnog osnova, mogu biti ugovorna i zakonska licenca,

zavisno kako je ustanovljena licenca, da li na bazi ugovora - sporazuma ugovornih

strana ili je ista predviđena zakonom (posebno u oblasti patenta).

9 Vasiljević dr M, ibid, str. 536 i 537.

11


6) Obaveze davaoca tehnologije

Jedna od osnovnih obaveza davaoca tehnologije je da preda predmet ugovora o

transferu tehnologije, u cilju iskorišćavanja, korisniku tehnologije, a u određenom roku.

Uz to, davalac tehnologije u obavezi da korsniku preda i svu potrebnu dokumntaciju

(crteže, spise, elaborate, planove, uzorke, recepturu i dr.), kao i ugovorenu opremu i

alate sa potrebnim informacijama i uputstvima za iskorišćavanje objekta ugovora.

Sledeća obaveza davaoca tehnologije bi bila da garantuje za tehnička svojstva

predmeta ugovora, tj.da garantuje tehničku izvodljivost i tehničku

upotrebljivostpredmeta ugovora. 10

Ovo podrazumeva, tehničku mogućnost korišćenja pribavljene tehnologije da

proizvedu određeni proizvod ili da se primeni određeni tehnički postupak i receptura,

kao i da se dobiju određeni rezultati koji su cilj i motiv ovog ugovora. Pored toga,

tehničkom upotrebljivošću podrazumeva se i određena garancija davaoca tehnologije da

će dobijeni proizvod, koji je nastao po tehničkoj recepturi i postupku, a korišćenjem

predmeta ugovora, biti kvalitetan i saobrazan ugovoru, tj. postoji obaveza davaoca

tehnologije i za garanciju rezultata.

Davalac tehnlogije garantuje da za zaštićeno pravo intelektualne (industrijske)

svojine je on nosilac monopolskog prava i da će ga održavati na snazi dok traje ugovor.

Pri tom, on je dužan da zaštiti od evikcije korisnika tehnologije, u pravnom

uznemiravanju od strane trećih lica, tj.da ga zaštiti od takvog uznemiravanja i omogući

mu mirno i nesmetano iskorišćavanje ustupljenog predmeta (dobra). Ukoliko dođe do

povrede ovakve obaveze, dužan je naknaditi štetu-korisniku tehnologije.

Prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, postoji obaveza davaoca

tehnologije da za vreme važenja ugovora - ustupa sva poboljšanja na određenom

predmetu ugovora korisniku tehnologije (sva poboljšanja na patentu, znanju, iskustvu i

dr.). 11

10 Besarović dr V, Pravo industrijske svojine i autorsko pravo, Beograd, 1984, str. 132-136.11 Član 55. ovog Zakona.

12


7) Obaveza korisnika tehnologije

Jedna od osnovnih obaveza korisnika (sticaoca) tehnologije je da predmet

ugovora iskorišćava na ugovoreni način, u ugovorenom roku i u ugovorenim

granicama.12

U slučaju da dođe do povrede, od strane korisnika tehnologije ugovornih

odnosa, pri iskorišćavanju predmeta po ugovoru o transferu tehnologije, tada on

odgovara za neadekvatno izvršenje ugovora u skladu sa opštim pravilima građanskog

prava. Ovo i sa razloga, što se ugovorom o transferu tehnologije predviđa vreme

početka iskorišćavanja predmeta, obim iskorišćavanja predmeta transfera tehnologije,

kao i pitanja koja se odnose na kvalitet proizvoda dobijenih iskorišćavanjem predmeta

transfera tehnologije.

U vezi sa napred navedenim, tj. u vezi iskorišćavanja predmeta ugovora, postoji

i obaveza korisnika tehnologije plaćanja naknade za ustupljenu tehnologiju. Radi se

ovde o dva bitna elementa ugovora o transferu tehnologije (predmetu i naknadi). Oblici

plaćanja naknade za ustupljenu tehnologiju utvrđuju se ugovorom o transferu

tehnologije (naknada prema broju proizvedenih komada, obimu proizvodnje, ostvarenoj

dobiti, u paušalnom iznosu i dr.). Predviđena ugovorena naknada za korišćenje

tehnologije može se izmeniti u slučaju promenjenih okolnosti.13

Korisnik tehnologije, pored naknade za ustupljenu tehnologiju, ima obavezu

prema davaocu tehnologije i u pogledu plaćanja naknade za usluge i tehničku pomoć

(kao što su usluge obrazovanja kadrova, plasmana proizvoda na tržištu, tehničke usluge

i dr.). Kada se naknada određuje, zavisno od obima iskorišćavanja predmeta ugovora o

transferu tehnologije, tada je korisnik tehnologije u obavezi da davaocu tehnologije

podnosi izveštaj o obimu iskorišćavanja i da s njim izvrši obračun naknade svake

godine, kad u ugovoru nije određen kraći rok..14

Postoji obaveza korišćenja naknadnih usavršavanja od strane korisnika

tehnologije. Međutim, potrbno je istaći, da tu postoji određena zakonska

kontradiktornost koju sa pravom konstatuju neki autori.15

12 Član 696. Zakona o obligacionim odnosima. 13 To je isto predviđeno i članom 703. Zakona o obligacionim odnosima. 14 Član 702. Zakona o obligacionim odnosima. 15 Vasiljević dr M, ibid, str. 539. i Besarović dr V, ibid, str. 146.

13


Ta kontradiktornost se ogleda u tome što generalni zakon - Zakon o

obligacionim odnosima, predviđa da ako zakonom ili ugovorom nije drukčije odrđeno,

sticalac licence nije ovlašćen da iskorišćava naknadna usavršavanja predmeta licence.

Međutim, lex specialis - Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, predviđa obavezu

ugovaranja da davalac patenta, znanja i iskustva za vreme trajanja ugovora stavlja na

raspolaganje poboljšanja na patentu, znanju i iskustvu, pa čim postoji takva obaveza u

ugovoru o transferu tehnologije, onda postoji i obaveza od strane sticaoca, korišćenje

ovakvih naknadnih usavršavanja.16

Ovakvo rešenje je svakako i zakonski konstruisano u cilju zaštite korisnika

tehnologije. Može se po ovom pitanju raspravljati i u smislu da se napred interpretirana

odredba Zakona o obligacionim odnosima primenjuje samo na unutrašnje odnose o

transferu tehnologije, između privrednih subjekata u našoj zemlji, a da se odredbe

Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju primenjuju na odnose kada je jedan od

ugovornih partnera strano lice. Ali, može se prihvatiti i stav, da je Zakon o

spoljnotrgovinskom poslovanju savrmeniji jer je donet znatno kasnije, posle Zakona o

obligacionim odnosima i da je na moderniji način regulisao sadržinu i ugovorne

obaveze strana iz ugovora o transferu tehnologije.

Postoji i obaveza korisnika tehnologije da istu čuva i adekvatno koristi. Tako na

primer, korisnik tehnologije u određenim slučajevima mora da čuva ustupljenu

tehnologiju u tajnosti, jer neki nezaštićeni pronalazak ili tajno tehničko znanje i iskustvo

ne sme da bude preznetirano javnost ili da javnost ne dode do saznanja o tehničkoj

recepturi, svojstvima proizvedenog proizvoda i sl. pre njegove zaštite. Tako na primer,

Zakon o obligacionim odnosima predviđa, da ako predmet licence čini nepatentiran

pronalazak ili tajno tehničko znanje i iskustvo, sticalac licence je dužan da ga čuva u

tajnosti.17

Kad je predmet ugovora ustupanje licence za žig, tada je korisnik, sticalac

licence obavezan da obezbedi isti kvalitet kao što je to kvalitet proizvoda ili usluga

davaoca licence i žiga. S tim u vezi, postoji i obaveza sticaoca da označi na proizvodu i

uslugama da se radi o proizvodima i uslugama po licenci.

16 Član 55. st. 1. tač. 1. ovog Zakona. 17 Član 698. ovog Zakona.

14


8) Još neka prava i obaveze ugovornih strana, po isteku ugovora o

transferu tehnologije

- Prava sticaoca, korisnika tehnologije - Jedno od prava sticaoca korisnika

tehnologije je da robu proda posle isteka ugovora o transferu tehnologije koju je

proizveo za vreme trajanja ugovora. Osim toga, korisnik tehnologije ima pravo da

proizvodnju i usluge koje nisu okončane do isteka roka ugovora koristi ugovorenu

tehnologiju, u cilju završenja obaveza koje je preuzeo za vreme trajanja ugovora. Inače,

korisnik tehnologije je obavezan da, po pravilu, prestane korišćenje tehnologije pa i

znanja i iskustva, po isteku ugovora o transferu tehnologije. To pravilo ima za cilj, da ne

dode posle isteka ugovora do nelegalnog korišćenja, posebno nezaštićenih prava

intelektualne svojine.

-Još neke obaveze korisnika tehnologije - Pored napred istaknutih obaveza,

jedna od obaveza korisnika tehnologije je da vrati celokupnu dokumentaciju koju mu je

predao daval ac tehnologije, po prestanku ugovora. Osim toga, on je obavezan da izvrši

konačan obračun naknade sa davaocem tehnologije i isplati iznose koje duguje po

takvom obračunu.

Postoji i obaveza obustave daljeg korišćenja znakova i simbola koje mu je po

ugovoru omogućavao davalac transfera tehnologije, kao i da čuva u tajnosti tajnu

tehnologiju (nepatentirani pronalazak i nezaštićeno znanje i iskustvo) i po isteku

ugovora o transferu tehnologije, sve dotle dok takva tajnost postoji, tj. dok ne dode do

patentiranja pronalaska znanja i iskustva.

9) Podlicenca

Kako predviđa Zakon o obligacionim odnosima (član 704.), sticalac isključive

licence može pravo iskorišćavanja predmeta licence ustupiti drugome (podlicenca).

Ugovorom se može predvideti da sticalac licence ne može dati drugome podlicencu ili

mu je ne može dati bez dozvole davaoca licence. Davalac neisključive licence, nema

pravo da daje licencu, sem ako nije ugovorom drukčije određeno. Međutim, sticalac

isključive licence ima pravo, u granicama prostornog i vremenskog važenja licence, da

daje podlicence, pod uslovom da ugovorom između sticaoca i davaoca licence nije

drukčije predviđeno. Kako je ovaj ugovor zaključen intuitu personae, ugovorom se

15


može predvideti da sticalac licence nema pravo davanja podlicence, tj. da je za takvo

davanje potrebno da pribavi saglasnost od davaoca licence. Davalac licence, može

odbiti sticaocu isključive licence davanje podlicence, samo iz ozbiljnih razloga.18

-Otkaz ugovora zbog nedozvoljene podlicence - Davalac licence može otkazati

ugovor o licenci bez otkaznog roka kad je podlicenca data bez njegove dozvole i kad je

ona prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.

-Neposredan zahtev davaoca licence - Ugovorom o licenci ne stvara se nikakav

pravni odnos između sticaoca podlicence i davaoca licence, čak ni kada je davalac

licence dao dozvolu za zaključenje podlicence. Međutim, davalac licence može u cilju

naplate svojih potraživanja od sticaoca licence (koji su nastali iz licence) zahtevati

neposredno od sticaoca podlicence isplatu iznosa koji ovaj duguje davaocu podlicence

na osnovu podlicence.

10) Neke posebnosti kod prestanka ugovora

- Prestanak ugovora, protekom vremena i prećutno produženje ugovora

Kada je ugovor o licenci zaključen na određeno vreme, onda on prestaje samim

protekom vremena na koji je zaključen i nije potrebno da bude otkazan od neke

ugovorne strane.19

Međutim, kad sticalac licence po proteku vremena na koji je isti bio zaključen,

produži da iskorišćava predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se

da je zaključen novi ugovor o licenci sa neodređnim trajanjm i to pod istim uslovima

kao i prethodni. Tom prilikom, obezbeđnja koja su treća lica dala za prvu licencu,

prestaju sa protekom vremena na koji je bio zaključen.20

-Otkaz ugovora o licenci

Ugovor o licenci koji je zaključen na određeno vreme prestaje otkazom, gde

svaka ugovorna strana može isti dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok. Kad

otkazni rok nije ugovorom predviđen, Zakon o obligacionim odnosima predviđa da isti

iznosi 6 meseci, s tim što davalac licence ne može otkazati ugovor tokom prve godine

18 Član 705. i Član 706. Zakona o obligacionim odnosima19 Član 708. Zakona o obligacionim odnosima 20 Član 709. Zakona o obligacionim odnosima.

16


njegovog važenja. To je imperativna norma iz Zakona o obligacionim odnosima i ona je

obavezna kao takva, za ugovorne partnere.21

-Smrt, stečaj i likvidacija, kao uzrok prestanka ugovora

U slučaju smrti davaoca licence, ugovor o licenci se nastavlja sa njegovim

naslednicima, pod uslovom da ugovorom nije drugačije ugovoreno. Takođe, u slučaju

smrti sticaoca licence, ugovor o licenci se nastavlja sa njegovim naslednicima koji

preuzimaju njegovu delatnost. Kad dođe do stečaja ili likvidacije sticaoca licence,

davalac licence može ugovor da raskine. Ovo pravo davaoca licence, da po prestanku

pravnog lica sticaoca licence, usled stečaja ili likvidacije, ugovor raskine, dato je na bazi

Zakona o obligacionim odnosima i isto se razlikuje od pravila stečajnog prava po

kojima davalac licence ne bi imao ovo pravo kada je sticalac licence izvršio svoju

ugovornu obavezu iz ugovora.22

21 Član 710. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima. 22 Član 711. st. 3. ovog Zakona i Vasiljević dr M, ibid, str. 542.

17


Zaključak

Ugovor o transferu tehnologije predsavlja ugovor u kojem davalac tehnologije

ustupa pravo na privredno iskoriscavanje prava intelektualne svojine kao i nezasticenih

prava zajedno sa opremom i tehnoloskim postupcima koji su povezani sa datim znanjem

i uz potrebnu tehnicku pomoc i to korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za to

plati naknadu. U predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava i intelektualne svojine

kao sto su: patent, model, uzorak, zig, znanje, iskustvo, kao i nezasticeno pravo

industrijske svojine i razne kombinacije zasticenih i nezasticenih prava.

Osobine ugovora: ugovor o transferu tehnologije je dvostrano obavezan jer

prava i obaveze postoje za obe ugovorne strane, za davaoca tehnologije i korisnika

tehnologije. Pismena forma je bitan uslov. Pored pismenog zakljucivanja ovog ugovora

isti Zakon predvidja da se ovakav ugovor mora prijaviti nadleznom Saveznom organu u

roku od 30 dana od dana potpisivanja i smatra se punovaznim tek od dana upisa u

registar koji vodi nadlezni savezni organ.

Ugovor o pribavljanju patenata, znanja i iskustva mora da sadrzi: obavezu

davaoca patenta, znanja i iskustva da ce primenom doci do ugovorenog kvaliteta;

obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da njihovo koriscenje nije stetno za zdravlje

i zivit ljudi i zivotnu sredinu; klauzulu u ugovoru da se stavljanjem u promet ne

povredjuju prava trecih lica.Ugovor o medjunarodnom transferu tehnologije se razlikuje

od ugovora o zakupu u tome sto je ovaj prvi licnog karaktera a drugi nije.Predmet

zakupa se vraca sopstveniku po isteku ugovora, a kod medjunarodnog transfera

tehnologije to je po pravilu nemoguce.

Vrste ugovora o transferu tehnologije- prema vremenu dele se na vremenski

ogranicene i neogranicene ugovore o transferu tehnologije. Ugovor o transferu

tehnoligije moze biti ogranicen na prostor - teritoriju ili da takvo ogranicenje ne postoji.

Sledece podela je prema intenzitetu ustupljenog prava: iskljucivi i neiskljucivi ugovori.

Iskljucivi ugovori se pojavljuju gde se korisniku transfera tehnologije daje iskljucivo

pravo koriscenja predmeta ugovora za vreme trajanja ugovora,a kod neiskljucivih

ugovora to pravo se daje vecem broju lica.

Obaveze davaoca tehnologije je da preda predmet ugovora o transferu

tehnologije u cilju iskoriscavanja, korisniku tehnologije u ordedjenom roku, uz to

18


davalac tehnologije je obavezan da korisniku preda i svu dokumentaciju , ugovorenu

opremu i alate sa uputstvima za koriscenje.On takodje garantuje i tehnicku izvodljivost i

tehnicku upotrebljivost predmeta ugovora.

Obaveza korisnika tehnologije je da predmet ugovora iskoriscava na ugovoreni

nacin, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama. Ako to ne postuje tada on

odgovara za neadekvatno izvrsenje ugovora u skladu sa opstim pravilima gradjanskog

prava. Treba da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju. Oblici placanja naknade

utvrdjuju se ugovorom. Korisnik je u obavezi da tehnologiju čuva i adekvatno koristI.

Podlicenca- prema nasem Zakonu o obligacionim odnosima, sticalac iskljucive

licence moze pravo iskoriscavanja predmeta licence ustupiti drugome.Ugovorom se

moze predvideti da sticalac ne moze davati podlicencu nekomdrugom ili je ne moze dati

bez dozvole.

Do prestanka ugovora o transferu tehnologije moze doci usled: prestanka

ugovora protekom vremena, smrti, stecaja, likvidacije.

19


Literatura

1. Prof. dr Ratibor Grujić, Poslovno pravo, Beograd, 2008

2. Besarović dr V, Pravo industrijske svojine i autorsko pravo, Beograd,

1984,

3. Vasiljević dr M, Trgovinsko pravo-privredno pravo, Beograd, 1991,

4. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju;

5. Zakon o obligacionim odnosima;

6. "Službenoi list SRJ", br. 15/95;

7. "Službeni list SRJ", br. 46/92.

20

seminarski rad - ugovor o transferu tehnologije

Documents