INFORMACIONI SISTEMI U INTERNET AMBIJENTU

SERVISI U INTERNET OKRUENJU

1Istorijat InternetaPoelo je od USA vojne mree ARPANET.Kako e sve da se zavri?ODGOVOR NIKO NE ZNA!2

3ta su Internet tehnologije?ta je Internet?Mrea svih mreaNa emu je zasnovan?IP protokoluta se podrazumeva?ArhitektureServisi

Protokoli334

Jedinice mereBit su jedinice koja opisuju koliinu podataka na mrei1 kilobit (Kbit) = 1 x 103 bits = 1,000 bits1 megabit (Mbit)= 1 x 106 bits = 1,000,000 bits1 gigabit (Gbit)= 1 x 109 bits = 1,000,000,000 bitsSekunde are the units used to measure time1 millisekunde (msec)= 1 x 10-3 sekunde = 0.001 sekunde 1 microsekunde (msec) = 1 x 10-6 sekunde = 0.000001 sekunde 1 nanosekunde (nsec) = 1 x 10-9 sekunde = 0.000000001 sekunde Bit / sekundi per second su jedinice koej mere kapacitet / propusnost komunikacijskog kanalabit / second (bps)kilobits / second (Kbps)megabits / second (Mbps)

5Karakteristikeotvoreni standardirestriktivni pristup informacijamaisplativostjedinstveni korisniki interfejsneogranien pristup i jednakost servisanezavisnost platformenezavisnost baze podatakaprilagodljivostsnani razvojni alatibogato okruenje

67

Arhitektura

Kompanija AKompanija B8ServisiMailWorld Wide WebTelnet - Remote terminalTransfer fajlova - File transferFile sharingNewsgroupsDeljenje resursaVideo conferencing

9Automatizacija objekata

10Web ServeriWeb server je moe se posmatrati kao raunar na kojem se nalaze web stranice. Kako je pristup svakom raunaru odreen portovima (ulazima) koji su predstavljeni brojevima, tako je i pristup web serveru odreen portom. Port za pristup web serveru je 80. Svaki server ima IP adresu tako da kada se neka stranica posjeuje, odnosno neki server, zapravo se posjeuje adresa kao 98.34.65.243:80, gdje broj 80 govori da se radi o web serveru. Web server se moe posmatrati i kao softver koji omoguava gore navedene funkcije u klijent server arhitekturi.11Apache web serverWeb server Apa je otvoreni veb server za Unix, Linux i sline operativne sisteme, Majkrosoft vindouz, Novel i druge platforme. Apa je najkorieniji veb server na Internetu . Lako je podesiv za prijavljivanje na sisteme baza podataka. Takoe je podran od strane vie grafikih korisnikih okruenja koja imaju jednostavniji nain podeavanja servera. Apa je razvijen od strane otvorene zajednice programera pod vostvom fondacije Apa softver.12

Internet Infromation Services (IIS) Internet Infromation Services (IIS) web server aplikacija koju je kreirao i razvio Microsoft za Windows operativni sistem. IIS je drugi najpopularniji web server, a ispred njega samo prednjai Apache HTTP Server. U martu 2010, 24,47% svih webs ervera na Internetu koristilo je IIS. Protokoli koje IIS podrava su: FTP, FTPS, SMTP, NNTP HTTP/HTTPS.13Broj Hostovanih sajtova na svim domenima14

10 najprisutnijih servera na web-u15

10 najprisutnijih servera na web-u16ProizvodjaFebruar 2010%Mart 2010%PromenaApache112,903,92654.46%112,747,16654.55%0.09Microsoft50,928,22624.57%50,572,54024.47%-0.10Google14,315,4646.91%14,592,1337.06%0.16nginx13,978,7196.74%12,673,9626.13%-0.61lighttpd1,097,6850.53%1,657,5840.80%0.27Ukupna broj aktivnih servera na svim domenima17

Ukupna broj aktivnih servera na svim domenima18ProizvodjaFebruar 2010%Mart 2010%PromenaApache44,293,16952.83%45,127,65453.73%0.90Microsoft14,959,24917.84%15,065,20617.94%0.09Google11,475,62913.69%11,807,46614.06%0.37nginx8,412,14810.03%7,206,1078.58%-1.45lighttpd290,5030.35%292,2000.35%0.00WEB Serveri19Apache, 31,005,690 / 54.55% Microsoft IIS, 9,596,216 / 24.47% (Mart 2010)

http://www.apache.orghttp://www.mysql.com

19ProtokoliProtokoliArchitekure ServisiPravial komunikacijeFTPHTTPRTPTFTPTCPUDPIPEthernet802.11PPPCAT-5Single-ModeFiber RS-23220ISO i TCP/IP

21TCP/IPTCP/IP je uobiajena oznaka grupe protokola koju jo nazivamo IP grupa protokola.Naziv je ova grupa protokola dobila prema dva najvanija protokola iz te grupe: TCP (od engleskog Transmission Control Protocol) i prema samom IP protokolu. 22Internet protokolIP sadri informacije o adresiranju, ime se postie da svaki mreni ureaj (raunar, server, radna stanica, interent ruter) koji je povezan na internet ima jedinstvenu adresu i moe se lako identifikovati u celoj Interne mrei, a isto tako sadri i kontrolne informacije koje omoguavaju paketima da budu prosleeni na osnovu poznatih IP adresa. 23IP adresa ili IP brojIP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, slian telefonskom broju, koji koriste maine (najee raunari) u meusobnom saobraaju putem interneta uz korienje Internet protokola. Ovo dozvoljava mainama dalje sprovoenje informacije u ime poiljaoca (kako bi maine znale gde da ih dalje poalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi maine znale da je to namenjena destinacija).

Primer IP adrese je 207.142.131.23

24Broj IP adresaU ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta, to ini teoretski 4 294 967 296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa domainskih interfejsa. U praksi, postoji nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da postoji pritisak da se proiri raspon adresa preko verzije 6 IPRaunar ima identifikator koji predstavlja adresu raunara u mrei(tridesetdvobitni )Pie se kao kombinacija 4 osmobitna broja u dekadnom sistemu(224.34.12.56)224.34.12.56 i 224.34.12.26 predstavljaju dva razliita raunara jedne lokalne mree224.34.12.56 i 224.34.11.23 predstavljaju dva razliita raunara (host-a) dvije lokalne mree.

25DNS (Domain Name System) DNS je u stvari jedna baza podataka u kojoj su upisana sva imena i odgovarajue IP adrese pojedinih raunara, te grupa funkcija koje omoguavaju prevoenje istih. Treba naglasiti da npr. cijeli Internet, koji je takoer jedna velika mrea, koristi DNS mehanizam.Kada se u browser ukuca http://sr.wikipedia.org/ raunar e uz pomo DNS servera to ime pretvoriti u 208.80.152.2, to je IP adresa raunara gde se nalazi sajt.

26Internet domeniDomen je jednostavno reeno, ime ili adresa jednog web sajta. Koristi se kako bi se izbegle adrese koje raunari koriste i koje su numerike.com.org.biz.net.eduNacionalni domeni27

http://www.nic.rs/HTTPHTTP (engl. HTTP, HyperText Transfer Protocol) je glavna i najea metoda prenosa informacija na Webu. Osnovna namjena ovog protokola je omoguavanje objavljivanja i prezentacije HTML dokumenata, tj. web stranica.

HTTP je samo jedan od protokola aplikativnog nivoa koji postoje na Internetu. Drugi znaajniji internetski protokoli na aplikacijskom nivou su: FTP, HTTP, HTTPS, IMAP, IRC, NNTP, POP3, RTP, SIP, SMTP, SNMP, SSH, SSL, Telnet, UUCP, BitTorrent ...28FTPFTP ( eng. File transfer protocol protokol za prenos datoteka) je najee korien protokol za prenos podataka izmeu dva raunara na mrei. FTP koristi TCP/IP za mrenu komunikaciju, to omoguava da bude pouzdan i sesijski orijentisan.29

Mail serverPOP3SMTP30Mail serverKomjuterski softveri koji imaju zadatak da isporue poruke od i ka lokalnom korisniku. 31

Deamon mail server32

( ) . . (. Internet Service Provider) . : , , -. , , , .33eMail standardi i protokoliSimple Mail Transfer Protocol (SMTP) je Internet standard za elektronsku potu mail (e-mail) preko Internet Protocol (IP) mree.Post Office Protocol (POP) je standardni Internet protokol koji koriste lokalni e-mail klijenti za primanje e-mail od udaljenog servera preko TCP/IP konekcije. POP i IMAP (Internet Message Access Protocol) su dva najyastupljenija Internet standard protkola za primenje e-mailova. 34Hosting35Verat, Eunet, PTT.

35WEB aplikacijeParametri koji utiu na razvoj web aplikacija:

Heterogena struktura Interneta;Raznolikost platformi;Raznolikost zahteva i razvojnih alata.

36HTMLHyper Text MarkUp LanguageUniverzalni jeziki format na InternetuWWW se zasniva na klijent server-modeluJezik kojim se opisuje pristup WWW dokumentima je HTML.http://www.w3.org/

37Primer HTML

38Dreamweaver Front Page

39JavaScript