5

5. POGLAVLJE

ESTOLANE IZREKE

1. Prenosi se da je Allahov poslanik rekao: est stvari su strane u est mjesta: - Damija je strana meu narodom koji ne klanja u njoj. Mushaf je stran u stanu ljudi koji ga ne itaju. Kuran je stran u njedrima tekog grijenika. Dobra muslimanka je strana pored nepravednog ovjeka loeg morala. Dobar musliman je stran pokraj odbojne ene loeg morala. - I uenjak je stranac u narodu koji ga ne slua. Zatim ree Allahov poslanik : Zaista Allah nee na njih gledati na Sudnjem danu pogledom samilosti.

2. Prenosi se da je Allahov poslanik rekao: estoricu sam ja prokleo, prokleo ih je Allah i svaki poslanik ije se molitve primaju: - Onog koji dodaje neto Allahovoj knjizi. Koji porie Allahovo Odreenje. Onog koji upravlja silom da bi osnaio one koje je Allah oslabio i oslabio one koje je Allah osnaio. Proklet je i onaj moj potomak to dozvoljava zabrane Uzvienog Allaha. I onaj koji zapostavlja moj sunnet. Zaista Allah nee na njih gledati pogledom samilosti na Sudnjem danu.

3. Rekao je Ebu Bekr es Siddik : Iblis, zaista, stoji ispred tebe, dua ti je sa desne strane, a prohtjevi sa lijeve. Dunjaluk je iza tebe, a udovi oko tebe i Silni iznad tebe . Iblis Allah ga prokleo, te nagovara da napusti vjeru, dua te nagovara na neposlunost Allahu. Prohtjevi te zovu ka strastima, a ovaj svijet da napusti ahiret. Udovi te nagovaraju na grijeenje, a jedino te Silni zove u Dennet i oprost. Kae Uzvieni Allah: A Allah poziva u Dennet i oprost. (Bekare 221) Onaj ko se odazove Iblisu izgubie vjeru, ko se odazove dui napustie ga duh, ko se odazove prohtjevima ostae bez pameti. Ko odgovori ovom svijetu, izgubie ahiret, ko odgovori udovima izgubie Dennet, a ko odgovori Uzvienom Allahu, otii e od njega loa djela i stei e svako dobro.

4. Rekao je Omer ibn el Hatab : Allah je skrio est stvari u drugih est: zadovoljstvo u poslunosti, srdbu u nepokoravanju, Svoje najvee ime u Kuranu, zatim je skrio No kadra u ramazanu, srednji namaz meu namazima i Sudnji dan izmeu mnogih dana.

5. Rekao je Osman : Vjernik treba da posjeduje est vrsta straha: - Od Allaha da mu ne uzme iman. Od meleka uvara da mu ne zapiu ono ega e se stidjeti na Sudnjem danu. Od ejtana da mu ne pokvari posao. Od meleka smrti da ga ne uzme dok je u nemarnosti iznenada. Od dunjaluka da ga ne zavede i zamaja ga od ahireta. I od ene i djece, da se ne zabavi sa njima i zaboravi sjeanje na Allaha.

6. Biljei se da je Alija rekao: Ko sakupi est osobina nee napustiti potragu za dennetom niti bjekstvo od dehennema.: ko spozna Allaha i pokori Mu se, upozna ejtana i usprotivi mu se, spozna ahiret i pone ga traiti, ko nae istinu pa je prihvati i uoi la pa je odbaci.

7. Biljei se da je Alija rekao: est stvari su blagodati: islam, Kuran, Muhammed Allahov poslanik , zdravlje, pokrivenost i neovisnost od ljudi.

8. Rekao je Jahja ibn Muaz Er Razi: Nauka je vodi postupaka, a razumijevanje je posuda znanja. Pamet je voa ka dobru, a prohtjevi su vozilo prema grijesima. Imetak je odjea oholih, a dunjaluk je trnica ahireta.

9. Rekao je Ebu Zurdimhir: est stvari vrijede koliko sav dunjaluk ukusna hrana, dobro dijete, supruga s kojom se ovjek slae, mudar govor, zdrav razum i zdravo tijelo.

10. Rekao je Hasan el Basri: Da nije pobonjaka (bedila) potonula bi zemlja i sve to je na njoj, da nije dobrih ljudi propali bi zli, da nema uenjaka svi bi ljudi postali poput ivotinja, da ne postoji vlast (vjerska) narod bi se poubijao, kad ane bi bilo naivnih dunjaluk bi se pokvario, a da nioje vjetra sve bi zasmrdilo.

11. Rekao je jedan mudrac:Ko se ne boji Allaha, nee se spasiti greaka jezika, ko se ne bude plaio svog izlaska pred Allaha njegovo se srce nee spasiti od sumnjivog i zabranjenog. Ko ne bude izbjegavao stvorenja nee se spasiti od poude. Ko ne pazi kako radi, nee se spasiti od licemjerja. Ko ne trai pomo od Allaha u uvanju svoga srca nee se sauvati od zavisti, a ko se ne ugleda na boljeg od sebe po znanju i djelima nee se sauvati od umiljenosti.

12. Rekao je Hasan el Basri: Pokvarenost srca kod ljudi ima est uzroka: - ine grijehe s namjerom da se pokaju; - Izuavaju nauku, a ne rade po njoj; - A kada rade, ne rade u ime Allaha; - Jedu Allahovu opskrbu, a ne zahvaljuju; - Nisu zadovoljni onim to im Allah dijeli; - Sahranjuju svoje mrtve, a ne uzimaju iz toga pouku.

13. Rekao je Hasan el Basri: Ko bude elio ovaj svijet i pretpostavi ga ahiretu, Allah e ga kazniti sa est kazni, trima na ovom svijetu, a trima na buduem. Na ovom svijetu e ga kaznitibeskrajnim nadama, vladjuom pohlepom i liie ga slasti ibadeta. A na ahiretu e ga kazniti uasnim strahom na Sudnjem danu, tekim polaganjem rauna i dugotrajnim propadanjem

14. Rekao je Ahnef ibn Kajs: Zavidnik nema mira, a laljivac nema ovjenosti. Ne postoje sredstva kod tvrdice niti ima pouzdanosti u vladara. Ne moe vlast drati ovjek loeg moralaniti ko moe promijeniti Allahovu odredbu.

15. Upitan je jedan mudrac: Kada se ovjek pokaje, da li moe znati je li mu tevba primljena ili ne? Odgovori: Ne mogu suditi o tome, ali postoje neki znakovi: prvi je da vidi sebe nesigurnim pred grijehom, u njegovom srcu je radost odsutna, a tuga prisutna. Blizu je dobrih, a daleko od zlih ljudi. Male stvari od blagodati ovog svijeta vidi velikim, a velike stvari koje uini za ahiret vidi malim. Vidi svoje srce zauzetim onom to garantuje Allahu, spokojnim spram onog to Allah njemu garantuje. On uva jezik, stalno razmilja i ne biva bez brige i kajanja.

16. Rekao je Jahja ibn Muaz Er Razi: Po mom miljenju, najvea samoobmana je: - Kada ovjek ustraje u grijeenju nadajui se da e mu biti oproteno i ne kajui se. Oekivati Allahovu blizinu bez pokornosti Allahu. Oekivati dennetsku etvu od dehennemske sjetve. eljeti kuu poslunih bivajui neposluan Allahu. _ Nadati se nagradi bez zasluge. elja za Allahom uz injenje prestupa. Moli za spas, a ne ide njegovim putem. Zaista laa ne plovi po suhom.

17. Pitali su Ahnefa ibn Kajsa: ta je najbolje to ovjek moe dobiti? Pamet odgovori. A ako to nema? Lijep odgoj. Ako ni tog nema? Drug s kojim se slae. Ako i toga nema? Onda dugo utanje. Ako ni toga nema? Tada mu je najbolja brza smrt.