sg rs 30973597

Правилник о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и евидентирања

података

Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 30/97 и 35/97.

Члан 1.

Овим правилником одређују се граничне вредности емисије штетних и опасних материја у ваздух на месту извора загађивања, начин и рокови мерења и евидентирања података о извршеним мерењима емисије.

Члан 2.

Гранична вредност емисије у смислу овог правилника, јесте највиши дозвољени ниво количина и концентрација штетних и опасних материја на месту извора загађивања (у даљем тексту: ГВЕ).

Члан 3.

Ниво количина и концентрација штетних и опасних материја на месту извора загађивања утврђује се мерењем.

Гранична вредност емисије изражава се у облику: 1) масене концентрације - као масе емитованих материја у односу на јединицу

запремине (mg/m3или g/m

3),у сувом отпадном гасу на температури од 0

оС и под

притиском од 1013 mbara; 2) масеног протока - као масе емитованих материја у односу на јединицу

времена (mg/h или g/h); 3) фактора емисије - као масе емитованих материја у односу на масу

произведеног продукта (g/t или kg/t); 4) степен емитовања - као однос емитоване количине и количине исте материје

која улази у процес (изражава се у процентима). Мери се по правилу концентрација и количина штетних и опасних материја у

сувом отпадном гасу, на температури 0 оС и под притиском од 1013 mbara.

Ако се мери концентрација и количина штетних и опасних материја у влажном отпадном гасу, додаје се ознака VL.

Када се мери масена концентрација штетних и опасних материја у отпадном гасу, не узимају се у обзир количине ваздуха које се уводе у систем, односно постројење, да би разредиле или охладиле отпадни гас.

I. ВРСТЕ ШТЕТНИХ И ОПАСНИХ МАТЕРИЈА Члан 4.

Штетне и опасне материје, у смислу овог правилника, јесу: 1) канцерогене материје; 2) укупне прашкасте материје; 3) прашкасте неорганске материје; 4) неорганска једињења у облику аеросола, паре или гаса и 5) органска једињења. 1) Канцерогене материје

Члан 5.

Врсте канцерогених материја, њихове класе, гранична вредност емисије и вредност масеног протока за наведене материје дати су у следећој табели:

Табела 1.

Врста материје Класа ГВЕ

(mg/m3)

за масени

проток

изнад

1 2 3 4

Азбест (кризотил, крокидолит, амосит, антофилит,

антионолит, тремолит) у виду најситније прашине

I 0,1 500 mg/h

Бензо (а) пирен I 0,1 500 mg/h

Берилијум и његова једињења у респирабилном

облику - Бе

I 0,1 500 mg/h

Дибенз (а.х) антрацен I 0,1 500 mg/h

Кадмијум и његова једињења - Cd I 0,1 500 mg/h

2-нафтиламин I 0,1 500 mg/h

Природни уран (U238

+ 0,7% U235

) I 0,1 500 mg/h

Арсен - триоксид и арсен-пентоксид, арсенаста

киселина, арсенитна киселина и њихове соли - Аs

II 1 5 g/h

Једињења хрома (VI), као и калцијум хромат, хром

(III), стронцијум хромат и цинк хромат - Cr

II 1 5 g/h

Кобалт и његова једињења, аеросоли металног

кобалта и тешко растворљивих кобалтних соли - Co

II 1 5 g/h

Олово и његова једињења - Pb II 1 5 g/h

3,3-дихлорбензидин II 1 5 g/h

Диметилсулфат II 1 5 g/h

Етиленамин II 1 5 g/h

Никл и његова једињења, аеросоли металног никла,

никл сулфида и сулфидне руде, никлоксида и

никлкарбоната и никлтетракарбонила - Ni

II 1 5 g/h

Акрилонитрил III 5 25 g/h

Бензен III 5 25 g/h

Винилхлорид III 5 25 g/h

1,2-диброметан III 5 25 g/h

1,2-епоксипропан III 5 25 g/h

1.-хлор-2.3-епоксипропан (Епихлорхидрин) III 5 25 g/h

Етилен оксид III 5 25 g/h

Хидразин III 5 25 g/h

Укупна масена концентрација свих канцерогених материја исте класе истовремено присутних у отпадном гасу износи највише:

1) за материје I класе, 0,1 mg/m3 ири масеном протоку од 500 mg/h и већем;

2) за материје II класе, 1 mg/m3 при масеном протоку од 5 g/h и већем;

3) за материје III класе, 5 mg/m3 при масеном протоку од 25 g/h и већем.

Укупна масена концентрација свих канцерогених материја из више класа истовремено присутних у отпадном гасу износи највише:

1) за материје I и II класе, 1 mg/m3 при масеном протоку од 5 g/h и већем;

2) за материје I и III класе, или II и III класе, 5 mg/m3 при масеном протоку од 25

g/h и већем. 2) Укупне прашкасте материје

Члан 6.

Масена концентрација укупних прашкастих материја у емисији износи највише: 1) 50 mg/m

3 при масеном протоку већем од 0,5 kg/h;

2) 150 mg/m3 при масеном протоку од 0,5 kg/h и мањем.

3) Прашкасте неорганске материје

Члан 7.

Врсте прашкастих неорганских материја, њихове класе, гранична вредност емисије и вредност масеног протока за наведене материје дати су у следећој табели:

Табела 2.

Врста материје Класа ГВЕ

(mg/m3)

за масени

проток изнад

(g/h)

1 2 3 4

Жива и њена једињења изражена као Hg I 0,2 1

Талијум и његова једињења изражена као Tl I 0,2 1

Арсен и његова једињења изражена као As II 1 5

Кобалт и његова једињења изражена као Co II 1 5

Никл и његова једињења изражена као Ni II 1 5

Селен и његова једињења изражена као Se II 1 5

Телур и његова једињења изражена као Te II 1 5

Антимон и његова једињења изражена као Sb III 5 25

Бакар и његова једињења изражена као Cu III 5 25

Ванадијум и његова једињења изражена као V III 5 25

Калај и његова једињења изражена као Sn III 5 25

Манган и његова једињења изражена као Mn III 5 25

Паладијум и његова једињења изражена као Pd III 5 25

Платина и његова једињења изражена као Pt III 5 25

Родијум и његова једињења изражена као Rh III 5 25

Хром и његова једињења изражена као Cr III 5 25

Флуориди и лако растворљиви (нпр. NaF) изражена

као F

III 5 25

Цијаниди и лако растворљиви (нпр. NaCn)

изражена као CN

III 5 25

Укупна масена концентрација свих прашкастих неорганских материја исте класе истовремено присутних у отпадном гасу износи највише:

1) за материје I класе 0,2 mg/m3 при масеном протоку од 1 g/h и већем;

2) за материје II класе 1 mg/m3 при масеном протоку од 5 g/h и већем;

3) за материје III класе 5 mg/m3 при масеном протоку од 25 g/h и већем.

Укупна масена концентрација свих прашкастих неорганских материја из више класа истовремено присутних у отпадном гасу износи највише:

1) за материје I и II класе 1 mg/m3 при масеном протоку од 5 g/h и већем;

2) за материје I и III класе, или II и III класе 5 mg/m3 при масеном протоку од 25

g/h и већем. 4) Неорганска једињења у облику аеросола, паре или гаса

Члан 8.

Врсте неорганских једињења у облику аеросола, паре или гаса, њихове класе, гранична вредност емисије и вредност масеног протока за наведене материје дати су у следећој табели:

Табела 3.

Врста једињења Класа ГВЕ

(mg/m3)

за масени


1 2 3 4

Арсен хидрид - AsH3 I 1 10 g/h

Фосфин - PH3 I 1 10 g/h

Фозген - COCl2 I 1 10 g/h

Хлорцијан - CNCl I 1 10 g/h

Бром и његова једињења изражена као водоник

бромид - HBR

II 5 50 g/h

Водоник сулфид - H2S II 5 50 g/h

Флуор и његова једињења изражена као водоник

флуорид - HF

II 5 50 g/h

Хлор - Cl2 II 5 50 g/h

Једињења хлора, уколико нису у класи II, изражена

као хлороводоник - HCl

III 30 0,3 kg/h

Оксиди азота (азот моноксид и азот диоксид)

изражени као азотдиоксид - NO2

IV 500 5 kg/h

Оксиди сумпора (сумпордиоксид и

сумпортриоксид) изражени као сумпор диоксид -

SO2

IV 500 5 kg/h

Амонијак укупни у гасовитим, парним и

аеросолним једињењима - NH3

IV 500 5 kg/h

Укупна масена концентрација неорганских једињења у облику аеросола, паре или гаса исте класе истовремено присутних у отпадном гасу износи највише:

1) за материје I класе 1 mg/m3 при масеном протоку од 10 g/h и већем;

2) за материје II класе 5 mg/m3 при масеном протоку од 50 g/h и већем;

3) за материје III класе 30 mg/m3 при масеном протоку од 0,3 kg/h и већем;

4) за материје IV класе 500 mg/m3 при масеном протоку од 5 kg/h и већем.

5) Органска једињења

Члан 9.

Врсте органских једињења, њихове класе, гранична вредност емисије и вредност масеног протока за наведене материје дати су у следећој табели:

Табела 4.

Врста једињења Класа ГВЕ

(mg/m3)

за масени


(kg/h)

1 2 3 4

Акрилна киселина - C3H4O2 I 20 0,1

Акролеин I 20 0,1

Алкилалкохол III 150 3

Алкилоловна једињења I 20 0,1

Анилин - C6H7N I 20 0,1

Анхидрид малеинске киселине - C4H2O3 I 20 0,1

Ацеталдехид - C2H4O I 20 0,1

Ацетон - C3H6O III 150 3

Бензилхлорид I 20 0,1

Бифенил - C12H10 I 20 0,1

2-Бутанон - C4H8O III 150 3

Бутилацетат - C6H12O2 III 150 3

Бутилгликол II 100 2

Бутилестер сирћетне киселине III 150 3

2-Бутоксиетанол - C6H14O2 II 100 2

Бутилалдехид - C4H8O II 100 2

Винилацетат - C4H6O2 II 100 2

Винилестер сирћетне киселине II 100 2

Гликол III 150 3

Ди-(2-етилмексил)-фталат - C24H38O4 II 100 2

Диацетоналкохол III 150 3

Дибутилетер - C8H18O III 150 3

Диетаноламин II 100 2

Диетиламин - C4H11N I 20 0,1

Диетилетер - C4H10O III 150 3

Диизобутилкетон II 100 2

Диизопропилетер - C6H14O III 150 3

Диметиламин - C2H7N I 20 0,1

Диметилетер - C2H6O III 150 3

Н,Н-диметилформамид - C3H7NO II 100 2

2,6-диметилхептанон-4 - C7H14O II 100 2

1,4 Диоксан - C4H8O2 I 20 0,1

Диоктилфталат II 100 2

Дифенил I 20 0,1

1,2 Дихлорбензол - C6H4Cl2 I 20 0,1

1,4 Дихлорбензол - C6H4Cl2 II 100 2

Дихлордифлуорметан - CCl2F2 III 150 3

1,1-Дихлоретан - C2H4Cl2 II 100 2

1,2-Дихлоретан - C2H4Cl2 I 20 0,1

1,1-Дихлоретилен - C2H2Cl2 I 20 0,1

1,2-Дихлоретилен - C2H2Cl2 III 150 3

Дихлорметан - CH2Cl2 III 150 3

Дихлорефенол - C6H4Cl2O I 20 0,1

Естер сирћетне киселине III 150 3

Етанол III 150 3

Етер III 150 3

Етилакрилат - C5H8O2 I 20 0,1

Етиламин - C2H7N I 20 0,1

Етилацетат - C4H8O2 III 150 3

Етилбензол - C8H10 II 100 2

Етилгликол II 100 2

Етиленгликол - C2H6O2 III 150 3

Етиленгликолмоноетилетар II 100 2

Етиленгликолмонометилетар II 100 2

Етилестеракрилне киселине I 20 0,1

Етилестерсићетне киселине III 150 3

Етилметилкетон III 150 3

Етилхлорид III 150 3

2-Етоксиетанол - C4H10O2 II 100 2

Изобутилметилкетон III 150 3

Изопропенилбензен - C9H10 II 100 2

Изопропилбензен - C9H12 II 100 2

2,2 иминодиетанол - C4H11NO2 II 100 2

Крезол - C7H8O I 20 0,1

Ксиленол (осим 2,4 ксиленола) - C8H10O I 20 0,1

2,4 Ксиленол - C8H10O II 100 2

Ксилен - C8H10 II 100 2

Кумен II 100 2

Меркаптан I 20 0,1

Метанол III 150 3

Метилакрилат - C4H6O2 I 20 0,1

Метиламин - CH5N I 20 0,1

Метилацетат - C3H6O 2 II 100 2

Метилбензоат - C8H8O2 III 150 3

Метилгликол II 100 2

Метиленхлорид III 150 3

Метилестар мравље киселине II 100 2

Метилестар сирћетне киселине II 100 2

Метилестар акрилне киселине I 20 0,1

Метилестар метакрилне киселине II 100 2

Метилетилкетон III 150 3

Метилизобутилкетон III 150 3

4-Метил-м-фенилендиизоцијанат - C9H6N2O2 I 20 0,1

Метилметакрилат - C5H8O2 II 100 2

4-Метил-2-пентанон - C6H12O III 150 3

Н-метилпиролидон - C5H9NO III 150 3

Метилформијат - C2H4O2 II 100 2

Метилхлорид I 20 0,1

Метилхлороформ II 100 2

Метилциклохексанон - C7H12O II 100 2

2 Метоксиетанол - C3H8O2 II 100 2

Мравља киселина - CH2O2 I 20 0,1

Нафталин - C10H8 II 100 2

Нитробензол - C6H5NO2 I 20 0,1

Нитрокрезол - C7H7NO3 I 20 0,1

Нитротолуол - C7H7NO2 I 20 0,1

Нитрофенол - C6H5NO3 I 20 0,1

Олефински угљоводоници - (изузев 1,3-бутадиена) III 150 3

Парафински угљоводоници - (изузев метана) III 150 3

Перхлоретилен II 100 2

Пинен - C10H16 III 150 3

Пиридин - C5H5N I 20 0,1

Прашина дрвета у респирабилном облику I 20 0,1

2-Пропенал - C3H4O I 20 0,1

Пропионалдехид - C3H6O II 100 2

Пропионска киселина - C3H6O2 II 100 2

Сирћетна киселина - C2H4O2 II 100 2

Стирол - C8H8 II 100 2

Тетрахидрофуран - C4H8O II 100 2

1, 1, 2, 2 Тетрахлоретан - C2H2Cl4 I 20 0,1

Тетрахлоретилен - C2Cl4 II 100 2

Тетрахлорметан - CCl4 I 20 0,1

Тетрахлоругљеник I 20 0,1

Тиоалкохол I 20 0,1

Тиоетер I 20 0,1

0-Толуидин - C7H9N I 20 0,1

Толуилен-2,4-диизоцијанат I 20 0,1

Толуен - C7H8 II 100 2

Триетиламин - C6H15N I 20 0,1

Триметилбензол - C9H12 II 100 2

1, 1, 1 Трихлоретан - C2H3Cl3 II 100 2

1, 1, 2 Трихлоретан - C2H3Cl3 I 20 0,1

Трихлоретилен - C2HCl3 II 100 2

Трихлорметан - CHCl3 I 20 0,1

Трихлорфлуорметан - CCl3F III 150 3

Угљен-дисулфид - CS2 II 100 2

Фенол - C6H6O I 20 0,1

Формалдехид - CH2O I 20 0,1

2-Фуралдехид - C5H4O2 I 20 0,1

Фурфурал, Фурфурол I 20 0,1

Фурфурилалкохол - C5H6O6 II 100 2

4-хидрокси-4-метил-2-пентанон - C6H12O2 III 150 3

Хлорацеталдехид - C2H3ClO I 20 0,1

Хлорбензол - C6H5Cl II 100 2

2-Хлор-1,3-бутадиен - C4H5Cl II 100 2

Хлоретан - C2H5Cl III 150 3

Хлорметан - CH3Cl I 20 0,1

2-Хлоропрен II 100 2

Хлороформ I 20 0,1

2-Хлорпропан - C3H7Cl II 100 2

Хлорсирћетна киселина - C2H3ClO2 I 20 0,1

Хлортолуол - C7H7Cl I 20 0,1

Циклохексанон - C6H10O II 100 2

Укупна масена концентрација органских једињења исте класе истовремено присутних у отпадном гасу износи највише:

1) за материје I класе 20 mg/m3 при масеном протоку од 0,1 kg/h и већем;

2) за материје II класе 100 mg/m3 при масеном протоку од 2 kg/h и већем;

3) за материје III класе 150 mg/m3 при масеном протоку од 3 kg/h и већем.

Укупна масена концентрација органских једињења из више класа истовремено присутних у отпадном гасу износи највише 150 mg/m

3 при масеном протоку од 3

kg/h и већем. ++++ Види: Исправку - 35/97-705.

II. ГРАНИЧНА ВРЕДНОСТ ЕМИСИЈЕ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ ЛОЖИШТА

Члан 10.

Масена концентрација штетних и опасних материја у отпадном гасу одређених врста ложишта, мери се у јединици запремине сувог отпадног гаса на температури од 0

oС и под притиском од 1013 mbara.

Садржај кисеоника у јединици запремине отпадног гаса из става 1. овог члана, у зависности од врсте ложишта, износи:

1) за ложишта на угаљ, брикет и кокс: (1) са решетком или са флудизираним слојем - 7%, (2) на прашину са сувим одвођењем праха - 6%, (3) на прашину са мокрим одвођењем праха - 5%;

2) за ложишта на дрво, дрвени брикет и отпатке пољопривредних култура - 11%; 3) за ложишта на течна и гасовита горива - 3%.

Члан 11.

Граничне вредности емисије за одређене врсте ложишта дате су у табелама 5, 6, 7. и 8, и то:

1) гранична вредност емисије за ложишта на угаљ, брикет и кокс дата је у следећој табели:

Табела 5.

Врста материје

Топлотна снага ложита (MW)

>1 - 50 > 50 -300 > 300

ГВЕ (mg/m3) ГВЕ (mg/m

3) ГВЕ (mg/m

3)

Прашкасте материје 150 100 50

Угљен моноксид -

CO

250 250 250

Сумпорни оксиди

изражени као SO2

2000 1450 650

Азотни оксиди

изражени као NO2

1000 800 450

Гасовита неорганска

једињења флуора

изражена као HF

30 30 15


једињења хлора

изражена као HCl

200 200 100

За ложишта на камени угаљ топлотне снаге изнад 50 MW гранична вредност емисије азотних оксида изражених као NO2 износи 1800 mg/m

3 у отпадном гасу са

5% кисеоника. За ложишта топлотне снаге до 1 MW важе ограничења емисије, по JUS M.E6.

110 -1987. Димнокатрански број може износити највише 30, по JUS M.R.4. 020. 2) гранична вредност емисије за ложишта на дрво, дрвени брикет и отпатке

пољопривредних култура дата је у следећој табели:

Табела 6.



>1 - 50 > 50 -300 >300


3) ГВЕ (mg/m

3)



CO

250 250 250



500 400 200

Органске материје

изражене као укупан

угљеник

50 50 50

За ложишта топлотне снаге до 1 MW важе ограничења емисије, по JUS M E6. 110.

Димнокатрански број може износити највише 30, по JUS M.R.4.020. 3) гранична вредност емисије за ложишта на течна горива дата је у следећој

табели:

Табела 7.



>1 - 50 > 50 -300 > 300


3) ГВЕ (mg/m

3)


CO

250 175 175



450 450 350


изражени као SO2 (за

лож уља према JUS

B.HO.500)

3.200 3.200 400




5 5 5


једињења хлора

изражена као HCl

30 30 30



Димни број за тешко лож уље може износити највише 2, а за сва остала лож уља 1, по JUS B.H8. 270.

4) гранична вредност емисије за ложишта на гасовита горива дата је у следећој табели:

Табела 8.



>1 - 50 > 50 -300 >300


3) ГВЕ (mg/m

3)



CO

100 100 100


изражени као SO2

1700 1700 100



350 350 350


Димни број за гасовита горива може износити највише 0, по JUS B.H8. 270.

Члан 12.

Код ложишних постројења са више појединачних ложишта, за ограничење емисије сваког појединачног ложишта меродавна је укупна топлотна снага ложишног постројења.

Укупна топлотна снага ложишног постројења јесте збир топлотних снага свих појединачних ложишта у саставу ложишног постројења.

III. ГРАНИЧНА ВРЕДНОСТ ЕМИСИЈЕ МОТОРА СА УНУТРАШЊИМ САГОРЕВАЊЕМ

Члан 13.

Гранична вредност емисије мотора са унутрашњим сагоревањем (у даљем тексту: СУС мотора) нових домаћих и страних возила утврђују се према прописима о хомологацији возила и то:

1) за дизел моторе: (1) Наредби о обавезној хомологацији возила са дизел моторима у погледу

емисије загађујућих састојака из мотора ("Сл. лист СФРЈ", бр. 11/85 и 1/87); (2) Наредби о обавезној хомологацији дизел мотора у погледу емисија гасовитих

загађивача ("Сл. лист СФРЈ", бр. 11/85 и 1/87); 2) за моторе путничких и лаких теретних возила - Наредби о обавезној

хомологацији возила у односу на емисије гасних загађивача из мотора у зависности од горива које захтева мотор ("Сл. лист СФРЈ", број 20/92);

3) за ото-моторе: (1) мотоцикла - Наредби о обавезној хомологацији мотоцикла са ото-моторима у

погледу емисија загађујућих састојака из мотора ("Сл. лист СФРЈ", број 60/86), (2) мопеда - Наредби о обавезној хомологацији бицикла са ото-моторима у

погледу емисија загађујућих састојака из мотора ("Сл. лист СФРЈ", број 60/86).

Члан 14.

Гранична вредност емисије угљенмоноксида (СО) бензинских мотора и дима дизел мотора при слободном убрзању коришћених возила у експлоатацији утврђује се према Правилнику о димензијама, укупним масама и осовинском оптерећењу возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема на возилима у саобраћају на путевима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 50/82, 4/85, 11/85, 65/85, 64/86 и 50/90).

IV. ГРАНИЧНА ВРЕДНОСТ ЕМИСИЈЕ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ ПОСТРОЈЕЊА

Члан 15.

Гранична вредност емисије за постројења за суву дестилацију каменог угља (коксаре) у отпадном гасу са 5% садржаја кисеоника дата је у следећој табели:

Табела 9.

Врста материје Врста постројења ГВЕ (mg/m3)

Једињења сумпора

изражена као С

коксара 800



коксара 500

Прашкасте материје коксара 25

Фактор емисије прашкастих материја може износити највише 5 g/t. Масена концентрација прашкастих материја при сувом хлађењу кокса може

износити највише 20 mg/m3.

Члан 16.

Гранична вредност емисије за постројења за брикетирање мрког и каменог угља дата је у следећој табели:

Табела 10.


Прашкасте материје у

емисији брикетирања

каменог угља

јаме 75


емисии брикетирања каменог

угља

супаре 100


емисији брикетирања мрког

угља

отпрашивачи супаре, преса

са калупима и одмагљивача

отвора преса

10


емисији брикетирања мрког

угља

остали отпрашивачи 75

Члан 17.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу цемента дата је у следећој табели:

Табела 11.


Азотни оксиди изражени као

NO2

цементне пећи са

решеткастим предгрејачем

1.500


NO2

цементне пећи а циклонским

предгрејачем и коришћењем

топлоте отпадних гасова

1.300


NO2

цементне пећи са

циклонским предгрејачем

без коришћења топлоте

отпадних гасова

1.800

Сумпорни оксиди изражени

као SO2

све врсте пећи 400

Члан 18.

Гранична вредност емисије за постројења за печење боксита, доломита, гипса, кречњака, киселгура, магнезита, кварцита или шамота дата је у следећој табели:

Табела 12.


Хром и његова једињења

изражена као Cr

код свих врста пећи 10


NO2

ротационе цевне пећи 1.800


NO2

остале пећи 1.500

Флуор и његова једињења


код свих врста пећи 10

Код постројења за производњу калцијума, односно доломит хидрата емисионе вредности мере се у влажном отпадном гасу.

Члан 19.

Гранична вредност емисије за постројења за третирање перлита, шкриљаца и глине у влажном отпадном гасу са 14% садржаја кисеоника дата је у следећој табели:

Табела 13.

Врста једињења ГВЕ за масени проток

(mg/m3) изнад (kg/h)

Сумпорни оксиди изражени

као SO2

1000 10

Члан 20.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу стакла и стаклених влакана у отпадном гасу са 8% (код пећи за топљење стакла загреваних пламеном), односно 13% садржаја кисеоника (код пламеном загреваних ретортних пећи и дневних кадних пећи) дата је у следећој табели:

Табела 14.

Врста материје Врста пос-

тројења

Начин

грејања

ГВЕ

(mg/m3)

за масени

проток

изнад (kg/h)

Азотни оксиди NO2 ретортне пећи уље 1.200 -

Азотни оксиди NO2 ретортне пећи гас 1.200 -

Азотни оксиди NO2 кадне пећи са

рекуперативним

враћањем

отпадне

топлоте

уље 1.200 -



враћањем

отпадне

топлоте

гас 1.400 -

Азотни оксиди NO2 дневне кадне

пећи

уље 1.600 -

Азотни оксиди NO2 дневне кадне

пећи

гас 1.600 -

Азотни оксиди NO2 континуиране

кадне пећи са

регенеративним

враћањем

отпадне

топлоте

уље 1.800 -

Азотни оксиди NO2 континуиране

кадне пећи са


враћањем

отпадне

топлоте

гас 2.200 -

Азотни оксиди NO2 кадне пећи са уље 3.000 -

попречно

постављеним

гори-оницима

са регене-

ративним

враћањем

отпадне

топлоте


попречно

постављеним

горионицима са


враћањем

отпадне

топлоте

гас 3.500 -

Сумпорни оксиди SO2 стакларске пећи пламен 1.800 10

Сумпорни оксиди SO2 ретортне пећи пламен 1.100 10

Сумпорни оксиди SO2 дневне кадне

пећи

пламен 1.100 10

У поступку нитратног оплемењавања гранична вредност емисије азотних оксида може бити највише два пута већа од вредности масене концентрације наведене у табели.

Члан 21.

Гранична вредност емисије за постројења за печење керамичких производа на бази глине у отпадном гасу са 18% садржаја кисеоника дата је у следећој табели:

Табела 15.

Врста материје Садржај сумпора у

сировини (%) ГВЕ (mg/m

3)

за масени протоко

изнад (kg/h)


SO2

<12 500 10


SO2

>12 1.500 10

Члан 22.

Гранична вредност емисије за постројења за топљење минералних материја (базалта, дијабаза, шљаке и слично) у отпадном гасу са 8% садржаја кисеоника дата је у следећој табели:

Табела 16.

Врста материје Врста

постројења Начин грејања ГВЕ (mg/m

3)

за масени проток

изнад (kg/h)


NO2

каде са


повратним

добијањем

топлоте

уље 1.200 -


NO2

каде са


повратним

добијањем

топлоте

гас 1.400 -


NO2

шахтне пећи уље 1.800 -


NO2

шахтне пећи гас 2.200 -

Сумпорни

оксиди SO2

код свих

постројења

уље или гас 1.800 -

Члан 23.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу, односно топљење мешавине битумена или катрана са минералним материјама, постројења за припремање битуменизираних материјала за изградњу путева (асфалтне базе) и постројења за катранисане камене укључке, у отпадном гасу са 17% садржаја кисеоника дата је у следећој табели:

Табела 17.


Прашкасте материје бубњеви за сушење и

мешачи

20

Члан 24.

Гранична вредност емисије за постројења за синтеровање гвоздене руде (агломерације) и постројења за добијање сировог гвожђа дата је у следећој табели.

Табела 18.

Врста материје ГВЕ (mg/m3)

Азотних оксида NO2 400

Члан 25.

Гранична вредност емисије за постројења за добијање обојених метала дата је у следећој табели:

Табела 19.



ГВЕ (mg/m3) за масени проток изнад

(kg/h)

Прашкасте материје топионица

бакра

20 -


олова

10 -

Сумпорни оксиди SO2 топионица

бакра

1200 5


олова

1000 5

Масени садржај сумпора у течном или чврстом гориву доње огревне моћи од 29,3 МЈ/kg може износити највише 1%.

Члан 26.

Гранична вредност емисије за постројења за добијање феролегура дата је у следећој табели:

Табела 20.


Прашкасте материје 20

Угљенмоноксид - СО 1.000

Члан 27.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу челика у конверторима, електролучним пећима и вакум постројењима за топљење и постројењима за топљење челика или ливеног гвожђа дата је у следећој табели:

Табела 21.


Прашкасте материје електролучне индукционе

или куполне пећи са

одсисавањем гаса при

врху

20

Прашкасте материје Куполне пећи са

одсисавањем гаса при дну

50


Члан 25.

Гранична вредност емисије за постројења за добијање обојених метала дата је у следећој табели:

Табела 19.



ГВЕ (mg/m3) за масени проток изнад

(kg/h)


бакра

20 -


олова

10 -


бакра

1200 5


олова

1000 5

Масени садржај сумпора у течном или чврстом гориву доње огревне моћи од 29,3 МЈ/kg може износити највише 1%.

Члан 26.

Гранична вредност емисије за постројења за добијање феролегура дата је у следећој табели:

Табела 20.




Члан 27.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу челика у конверторима, електролучним пећима и вакум постројењима за топљење и постројењима за топљење челика или ливеног гвожђа дата је у следећој табели:

Табела 21.


Прашкасте материје електролучне индукционе

или куполне пећи са

20

одсисавањем гаса при

врху

Прашкасте материје Куполне пећи са

одсисавањем гаса при дну

50


Члан 28.

Гранична вредност емисије за постројења за електролучно топљење под шљаком дата је у следећој табели:

Табела 22.


Гасовита неорганска једињења флуора

изражена као флуороводоник

1

Члан 29.

Гранична вредност емисије за постројења за топљење алуминијума дата је у следећој табели:

Табела 23.


за масени протоко изнад

(kg/h)

Прашкасте материје 20 0,5

Хлор - Cl2 3 -

Органска једињења

изражена као укупан

угљеник

50 -

Члан 30.

Гранична вредност емисије за постројења за топљење и рафинацију обојених метала и њихових легура, изузев алуминијума, дата је у следећој табели:

Табела 24.


за масени проток

изнад (kg/h)

Прашкасте материје постројења за

топљење и

рафинацију олова и

његових легура

10 0,2

Прашкасте материје остала постројења 20 0,2

Бакар и његова

једињења Cu

сва постројења 10 -

Органска једињења


угљеник - С

сва постројења 50 -

Члан 31.

Гранична вредност емисије за ливнице гвозденог, челичног и темпер лива и ливница за обојене метале дата је у следећој табели:

Табела 25.

Врста материје ГВЕ (mg/m3) за масени протоко изнад

(kg/h)

Прашкасте материје 20 0,5

Амини (диетиламин,

диметиламин, етиламин,

метиламин, триетиламин)

5 -

Члан 32.

Гранична вредност емисије за постројења за топло цинковање дата је у следећој табели:

Табела 26.



Гасовита неорганска једињења хлора

изражених као HCl

20

Члан 33.

Гранична вредност емисије за постројење за површинску обраду метала уз употребу азотне киселине дата је у следећој табели:

Табела 27.


Азотни оксиди NO2 постројење за

континуално нагризање -

бајцовање

1.500

Члан 34.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу оловних акумулатора дата је у следећој табели:

Табела 28.


за масени проток изнад

(kg/h)

Прашкасте материје 0,5 5

Гасовита сумпорна

киселина

1 -

Члан 35.

Граничне вредности емисије за постројења за ваљање метала, пећи за загревање и термичку обраду у отпадном гасу са 5% садржаја кисеоника дате су у следећим табелама (Табела 29, 30. и 31.):

Табела 29.

Врста

материје

Предгревање ваздуха који служи за сагоревање (oC)

200-300 >300-400 >400-500 >500-600 >600-700


3) ГВЕ (mg/m

3) ГВЕ (mg/m

3)

ГВЕ

(mg/m3)

Азотни

оксиди NO2

520 600 800 1100 1300

Табела 30.

Врста

материје

Запремински удео горивог гаса коксне пећи (%)

1-20 >20-40 >40-60 >60-80 >80-100

ГВЕ (mg/m3) ГВЕ (mg/m3) ГВЕ (mg/m3) ГВЕ (mg/m3) ГВЕ

(mg/m3)

Сумпорни

оксиди SO2

430 570 670 750 800

Табела 31.

Врста

материје

Запремински удео горивог гаса коксне пећи (%)

1-20 >20-40 >40-60 >60-80 >80-100


3) ГВЕ (mg/m

3) ГВЕ (mg/m

3) ГВЕ

(mg/m3)

Сумпорни

оксиди SO2

800 750 670 570 430

Члан 36.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу азотне киселине у обезбојеним отпадним гасовима дата је у следећој табели:

Табела 32.


Азотни оксиди NO2 450

Амонијак 500

Члан 37.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу сумпордиоксида, сумпортриоксида и сумпорне киселине или олеума дата је у следећој табели:

Табела 33.

Врста материје Услови за гас ГВЕ (mg/m3)

Сумпортриоксид непромењени 60

Сумпортриоксид остали 120

Члан 38.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу алуминијума дата је у следећој табели:

Табела 34.


Највиши дневни

фактор емисије

(kg/t Al)

Прашкасте материје пећи за електролизу 30 0,5

Гасовита

неорганска


ХФ

пећи за електролизу 1,5 0,7

Члан 39.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу хлора дат је у следећој табели:

Табела 35.


Хлор - Cl2 1

У електролизи алкалних хлорида амалгамским поступком, емисија живе може износити највише 1,5 g/t (годишњи просек). ++++ Види: Исправку - 35/97-705.

Члан 40.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу сумпора (Клаусова постројења) дата је у следећој табели:

Табела 36.

Врста материје Капацитет (t/dan) Степен емитовања

(%) ГВЕ (mg/m

3)

Сумпор <60 5 -

Сумпор >60 0,5 -

Водониксулфид - H2S - - 10

Члан 41.

Гранична вредност емисије за постројења за гранулацију и сушење комплексних вештачких ђубрива која садрже више од 50% амонијум нитрата и више од 10% сулфата дата је у следећој табели:

Табела 37.



Члан 42.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу фосфата дата је у следећој табели:

Табела 38.


Флуор - F за производњу дикалцијум

фосфата

50

Флуор - F за производњу суперфосфата 10

Члан 43.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу 1,2-дихлоретана или винилхлорида дата је у следећој табели:

Табела 39.


1,2 - дихлоретан 5

Винилхлорид 5

Члан 44.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу акрилнитрила дата је у следећој табели:

Табела 40.


Акрилнитрил постројење за спаљивање 0,2

Члан 45.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу средстава за заштиту биља или средстава за борбу против штеточина дата је у следећој табели:

Табела 41.


Прашкасте материје (у присуству

азинфосетил, карбофуран, динитро-о-

крезол, паратион-метил и др)

5 25

Члан 46.

Гранична вредност емисије за постројење за производњу поливинилхлорида (PVC) на месту прелаза из затвоереног система у отворени систем дата је у следећој табели:

Табела 42.

Врста материје Највиши ниво месечног фактора емисије

(mgVC/kgPVC)

PVC 100

Суспензија хомополимеризата 100

Суспензија кополимеризата 400

Микросуспензија PVC и емулзија PVC 1.500

Члан 47.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу полиакрилнитрила (вештачке материје) дата је у следећој табели:

Табела 43.


Акрилнитрил из производње постројење за сагоревање 0,2

полиакрилнитрила

Акрилнитрил из производње

полиакрилнитрила

постројења за прање 5


ABS вештачких маса

постројења за сушење 25


ABS вештачких маса

постројења за мешање 10


и прераде акрилнитрил

полимеризата и влакана





постројења за апсорпцију 10




постројења за прање

поступком мокрог

пречишћавања

10




постројења за прање

поступком сувог

пречишћавања

35


NBR -нитрилкаучука


Члан 48.

Гранична вредност просечне дневне емисије за постројења за производњу и прераду вискозе дата је у следећој табели:

Табела 44.

Врста материје Врста постројења Највиши ниво дневне масене

концентрације (mg/m3)/дан

Водониксулфид - H2S производња текстилне

вискозе, целулозне вуне и

целулозног стакла

5

Водониксулфид - H2S израда вискозних производа 50

Угљендисулфид - CS2 производња текстилне

вискозе, целулозне вуне и

целулозног стакла

150

Угљендисулфид - CS2 производња сунђерастих

крпа и вештачких црева

400

Угљендисулфид - CS2 производња техничке

вискозе

600

Члан 49.

Гранична вредност емисије за рафинерију нафте и уља дата је у следећој табели:

Табела 45.


Сумпорводоник H2S за сва постројења 10

Прашкасте материје постројење за каталитичку

разградњу

100

Азотни оксиди NO2 постројење за каталитичку

разградњу

700

Сумпорни оксиди SO2 постројење за каталитичку

разградњу

2500

Члан 50.

Гранична вредност емисије за постројења за складиштење, дистрибуцију и промет нафтних деривата (складишта, инсталације и бензинске пумпе) дата је у следећој табели:

Табела 46.


Укупни ароматични угљоводоници

пореклом из нафте

8

Органска једињења изражена као

укупни угљоводоници пореклом из

нафте

100

Члан 51.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу печене или пламене чађи дата је у следећој табели:

Табела 47.



Отпадне гасове који садрже водоник-сулфид, угљенмоноксид или органска једињења треба спалити.

Члан 52.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу угљеника или елекетрографита жарењем дата је у следећој табели:

Табела 48.


Органска једињења изражена

као укупан угљеник - С

постројења за мешање и

обликовање

100



коморне и тунелске пећи 50



кружне пећи 200



постројења за импрегнацију 50

Члан 53.

Гранична вредност емисије за постројења за лакирање дата је у следећој табели:

Табела 49.






Емисије органских растварача у емисији из целокупног постројења, укључујући и конзервацију, може износити највише до 60 g/m

2 лакиране површине, односно 120

g/m2 лакиране површине са металним ефектом.

Члан 54.

Гранична вредност емисије за постројења за штампање материјала бојама које се разређују водом и органским растварачем са 25% садржаја етанола дата је у следећој табели:

Табела 50.


Етанол 500

Члан 55.

Гранична вредност емисије за постројења за натапање стаклених или минералних влакана вештачким смолама дата је у следећој табели:

Табела 51.

Врста материје Класа ГВЕ (mg/m3)

Органска једињења I 40

Члан 56.

Гранична вредност емисије за постројења за производњу дрвених влакнастих и везаних плоча - лесонита, шперплоче, иверице и др. дата је у следећој табели:

Табела 52.


Прашкасте материје постројење за брушење 10

Прашкасте материје сушаре 50

Члан 57.

Гранична вредност емисије у влажном отпадном гасу за постројења за сушење резанаца шећерне репе, при употреби течног или чврстог горива са највише 1% садржаја сумпора и доњом огревном моћи од 29.3 МЈ/ kg код чврстих горива, дата је у следећој табели:

Табела 53.


Прашкасте материје постројење за сушење

резанаца

75

Члан 58.

Гранична вредност емисије у влажном отпадном гасу за постројења за сушење траве, при употреби течног или чврстог горива са највише 1% садржаја сумпора и доњом огревном моћи од 29,3 МЈ/kg код чврстих горива, дата је у следећој табела:

Табела 54.


Прашкасте материје постројење за сушење траве 150

Члан 59.

Гранична вредност емисије за постројења за пржење кафе дата је у следећој табели:

Табела 55.


Гасовита органска једињења


угљеник - С

постројење за пржење кафе 50

Члан 60.

Гранична вредност емисије у отпадном гасу са 11% садржаја кисеоника и најмањем масеном протоку од 0,75 t/h, односно 17% садржаја кисеоника и највећем масеном протоку од 0,75 t/h постројења за спаљивање отпадних материја и гранична вредност емисије у отпадном гасу са 3% садржаја кисеоника за постројења за пиролизу спаљивањем технолошког гаса дата је у следећој табели:

Табела 56.



Сумпорни оксиди SO2 40


Угљен моноксид СО 50

Органска једињења изражена као укупан угљеник

С

10

Гасовита неорганска једињења хлора HCl 10

Гасовита неорганска једињења флуора HF 1

Диоксини и дифурани PCDD/PCDF укупно 0,0000001

Жива Hg 0,05

Кадмијум и његова једињења Cd и талијум и

његова једињења Tl укупно

0,05

Прашкасте неорганске материје класе II укупно 1

Антмон и његова једињења Sb 0,5

Олово и његова једињења Pb 0,5

Хром и његова једињења Cr 0,5

Бакар и његова једињења Cu 0,5

Манган и његова једињења Mn 0,5

Ванадијум и његова једињења V 0,5

Калај и његова једињења Sn 0,5

III. МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ Члан 61.

Мерење емисије штетних и опасних материја на извору загађивања врши се мерним уређајима, на мерним местима, применом прописаних југословенских метода мерења и стандарда, или уколико нису донети, применом међународно признатих стандарда.

Мерења која се врше у циљу одређивања емисије, обављају се тако да резултати мерења репрезентују емисију постројења и да се могу међусобно упоређивати код сродних постројења и погонских услова.

Члан 62.

На извору емисије штетних и опасних материја у ваздух обезбеђују се мерна места за безбедно мерење емисије и узимање узорака и одговарајући простор за смештај мерне опреме.

Положај, облик и опремљеност мерних места постојећих извора емисије штетних и опасних материја у ваздух, утврђује стручна организација овлашћена за мерење емисије, а код нових извора емисије утврђује се у фази пројектовања.

Члан 63.

Мерење емисије може се обављати као: 1) гаранцијско мерење - мерење након изградње или реконструкције објекта,

ради добијања дозволе за рад ; 2) појединачно мерење - мерење ради повремених контрола према утврђеном

плану мерења, а најмање једном у току године; 3) континуално мерење - мерење код постројења и уређаја, односно објеката,

код којих постоји могућност прекорачења граничне вредности емисије одређене овим правилником;

4) годишње контролно мерење - мерење ради провере података о вредностима емисија.

Члан 64.

Гаранцијско мерење емисије свих штетних и опасних материја обавља овлашћена организација по завршеној изградњи или реконструкцији објекта и постизања устаљеног рада постројења и уређаја.

Члан 65.

Систематска појединачна мерења емисије СУС мотора обављају овлашћени сервиси у оквиру техничког прегледа, сагласно условима за мерење које утврђује надлежно министарство.

Члан 66.

Код постројења и уређаја са претежно непромењивим условима рада, обављају се најмање три појединачна мерења при устаљеном раду са највишим степеном емисије и најмање једно појединачно мерење при радним условима са промењивом емисијом.

Код постројења и уређаја са претежно промењивим условима рада обавља се најмање шест појединачних мерења при радним условима који могу изазвати највиши степен емисије.

Члан 67.

У погледу емисије, постројења и уређаји могу се сматрати исправним ако ни једна појединачна вредност емисије не прелази прописану граничну вредност емисије из овог правилника.

Члан 68.

Код постројења и уређаја са масеним протоком емисије прашкастих материја од 2 kg/h од 5 kg/h, мерно место извора емисије опрема се мерним уређајима који континуално одређују затамњење отпадног гаса.

Код постројења и уређаја са масеним протоком емисије прашкастих материја изнад 5 kg/h, мерно место на извору емисије опрема се мерним уређајима који континуално одређују масену концентрацију прашкастих материја.

Код постројења и уређаја са прашкастим емисијама једињења, у складу са одредбама овог правилника о граничним вредностима емисије за материје класе I,

мерно место на извору емисије опрема се мерним уређајима који континуално мере масену концентрацију укупног праха, када су масени протоци емисија већи од петоструке вредности прописаних масених протока.

Члан 69.

Код постројења и уређаја чије емисије гасовитих једињења прекорачују једном или више пута масени проток емисије дате у табели 57, мерно место извора емисије опрема се мерним уређајима који континуално мере масену концентрацију наведених једињења.

Табела 57.

Врста материје за масени проток изнад (kg/h)

Сумпор диоксид 50


Угљенмоноксид као главна материја за

оцену потпуног сагоревања

5

Угљенмоноксид у свим осталим

случајевима

100

Флуор и гасовита неорганска једињења

флуора HF

0,5

Гасовита неорганска једињења хлора HCl 3

Хлор Cl2 1

Водоник - сулфид 1

Код постројења и уређаја чије емисије органских једињења, изражених као укупни угљеник, имају веће масене протоке од масених протока датих у табели 58. мерно место извора емисије опрема се мерним уређајима који континуално мере садржај укупног угљеника.

Табела 58.

Врста материје за масени проток изнад (kg/h)

Органска једињења класе I 1

Органска једињења класе I, III 10

Члан 70.

Постројења и уређаји код којих се континуално мере масене концентрације емисије, мерно место извора емисије опрема се мерним уређајима који континуално одређују све неопходне погонске параметре, ради вредновања и оцене континуалног мерења.

Члан 71.

Емисије штетних и опасних материја испитиваног постројења, односно уређаја, које се континуално мере током једне календарске године крећу се у дозвољеним границама ако:

1) средње дневне вредности емисије у 95% мерења нису прекорачиле прописане граничне вредности емисије за више од 20%;

2) двострука гранична вредност емисије није прекорачена више од једног дана у току године;

3) средња месечна вредност емисије није прекорачила граничну вредност емисије у току године.

Члан 72.

У погледу емисије, постројења и уређаји могу се сматрати исправним ако ни један дневни просек емисије не прелази прописану граничну вредност емисије за материје класе I одређену овим правилником.

Члан 73.

Појединачна мерења емисије и праћење рада континуалних мерења обављају овлашћене организације.

Члан 74.

Мерни уређаји којима се врши мерење емисије баждаре се у односу на получасовни просек најмање једном годишње, а њихова функционалност се испитује од стране овлашћене организације после сваке значајније измене на постројењу или измене технологије.

Члан 75.

Извештај о мерењу емисија опасних и штетних материја, доставља се Министарству заштите животне средине Републике Србије, и то:

1) извештај о појединачном мерењу - у року од 30 дана од дана обављања мерења;

2) извештај о континуалном мерењу - у року од два месеца по истеку календарске године;

3) извештај о мерењу емисије материја класе I - у року од осам дана од дана измереног прекорачења граничне вредности емисије дефинисане овим правилником.

Члан 76.

Извештај о мерењу емисије садржи: 1) план, место и време мерења; 2) опис, техничке податке и капацитет постројења, односно уређаја; 3) положај мерних места за сва извршена мерења; 4) мерне поступке и врсту мерних уређаја; 5) примењене страндарде за мерење; 6) услове рада постројења, односно уређаја, у току мерења; 7) стање постројења и уређаја за смањење емисије у току мерења; 8) опис технолошког процеса постројења; 9) податке о гориву и сировинама у технолошком процесу у току мерења; 10) резултате о свим појединачним вредностима емисије; 11) анализу резултата са оценом у односу на граничну вредност емисије

одређену овим правилником.

IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 77.

Предузећа, друга правна лица и предузетници који имају изворе загађивања ваздуха обезбедиће мерење емисије и одређивање мерног места за континуална мерења емисије најкасније у року од шест месеци, а уграђивање уређаја за континуална мерења емисије најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог правилника.

Члан 78.

Постојећи објекти, уређаји и постројења - загађивачи, који испуштају штетне и опасне материје у ваздух изнад прописане граничне вредности утврђене овим правилником, ускладиће вредност емисије са одредбама овог правилника у

роковима одређеним актом Министарства заштите животне средине, у складу са чланом 111. став 2. Закона о заштити животне средине.

Министарство ће одредити објекте, постројења и уређаје и рокове у смислу става 1. овог члана зависно од врсте, количине и концентрације штетних и опасних материја које испуштају у ваздух.

Члан 79.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

ИЗМЕНЕ

Исправка Правилника о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и

евидентирања података

Исправка је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 35/97.

У члану 9. табели 4, уместо речи: "1,4 Дихлорбензол - C2H2Cl2 ", треба да стоје речи: "1,4 Дихлорбензол - C6H4Cl 2".

У члану 39. табели 35, уместо броја: "450" треба да стоји број: "1".

sg rs 30973597

Documents