8/18/2019 Shvatanje Pedagogije Volfganga Brecinke

1/4

Shvatanje pedagogije Volfganga Brecinke

Glavne teze:

1.  Normativnoj pedagogiji zamera se nedovolјna naučna utemelјenost

„Nedostaju podaci o vaspitnoj stvarnosti, a na njihovo mesto nalazi se bezbroj

vrednosnih sudova i normi, političkih programa i poziva na delovanje“

2.  Nauka o vaspitanju se definiše kao sistem opštih iskaza o vaspitnoj stvarnosti

“Kao nauku o vaspitanju označavamo one sisteme iskaza koji u obliku tvrdnji koje

možemo podvrgnuti intersubjektivnoj proveri izveštavaju o vaspitnoj stvarnosti”

3.  Opšti iskazi o zakonitostima mogu se preoblikovati u objašnjenja, predviđanja i smernice

za praktično delovanje

Nauka o vaspitanju izveštava o očekivanim efektima ili rezultatima pedagoškog

delovanja i na taj način pruža prikladna sredstva za postizanje zadatih cilјeva.

“Moramo znati da li i pod kojim uslovima vaspitni uticaji i ustanove ispunjavaju svrhu

koju smo im namenili.To možemo saznati samo empirijskim istraživanjima i iskazati

naučnim teorijama”

4.  Nauka o vaspitanju mora biti vrednosno neutralna

“Od različitih svrha u koje se jezik može koristiti, za nauku je prikladna samo jedna:

prikaz predmeta i stvarnih stanja. Naučne teorije ne smeju sadržavati formulacije koje suizraz vlastitih osećanja ili im je svrha pobuditi osećaje drugih, odnosno pokrenuti ih na

određene postupke. U nauci je dopuštena samo deskriprivna (opisna i interpretativna)

upotreba jezika, dok preskriptivna (propisujuća) i emotivna se isklјučuju”.

5.  Pored nauke o vaspitanju postoji “praktična pedagogija” koja predstavlјa sistem

preporuka za praktično delovanje u pedagoškoj praksi, ali sama nije nauka

„Sadrži pored empirijskih i logičkih tvrdnji i vrednosne sudove, kao i normativne

postavke. Nјima se određene pojave označavaju kao dobre ili loše, poželјne ili

nepoželјne; one preporučuju određene stavove ili radnje, a druge odbacuju.

Odgovarajući iskazi su preskriptivne prirode”.

8/18/2019 Shvatanje Pedagogije Volfganga Brecinke

2/4

8/18/2019 Shvatanje Pedagogije Volfganga Brecinke

3/4

Praktična pedagogija

Svrha – daje uputstva za praksu

Preskriptivna i propisujuća

Osnovu za propisivanje uputstava daje joj nauka o vaspitanju

Nije vrednosno neutralna jer mora da kaže da li je metod dobar ili nije, ona bira i procenjuje

situaciju

Karakteristike nauke o vaspitanju

Vrednosno-neutralna

Deskriptivnao-analitička

Teleološka kauzalno-analitička

Tehnološka

Predmet nauke o vaspitanju

• predmet nauke o vaspitanju nisu samo vaspitni fenomeni, nego svi fenomeni koji su

povezani sa vaspitanjem

• osim delatnosti koje se mogu obuhvatiti pojmom vaspitanje, u glavne predmete nauke o

vaspitanju spadaju i:

• ciljevi ili svrhe vaspitanja (ideali)

• subjekti vaspitanja (vaspitači)

• objekti vaspitanja (edukandi)

• sredstva vaspitanja (vaspitne delatnosti i vaspitne ustanove)

Deskriptivno-analitička nauka o vaspitanju

• prvi zadatak nauke o vaspitanju – opis vaspitnih fenomena i drugih delova stvarnosti sa

njima povezanih

• drugi zadatak – objašnjenje opisanih fenomena

• pitanje o njihovim uzrocima ili okolnostima pod kojima su se oni desili

• →program empirijske nauke o vaspitanju sadrži pitanja: šta jeste, kakvo jeste i zašto je

tako.

8/18/2019 Shvatanje Pedagogije Volfganga Brecinke

4/4

Teleološka kauzalno-analitička, odn. tehnološka nauka o vaspitanju

• nauka o vaspitanju nije samo nauka koja opisuje činjenice

• centralni predmet nauke o vaspitanju je odnos cilj-sredstvo kao celina

•glavna grupa problema nauke o vaspitanju sastoji se u tome da treba ispitati uslove zapostizanje vaspitnih ciljeva

• nauka o vaspitanju je teleološki (grč : telos =cilj, svrha) ili finalno (lat : finalis = svrha cilj)

izgrađena jer se mora poći od ciljeva i svrha koje su date voljom ličnosti ili grupa

• rad na njoj je kauzalno-analitički određen jer bi morali da budu ispitani kauzalni odnosi

da bi se pronašle mogućnosti zahvata ili uticaja kroz vaspitno delanje.

• tehnološka nauka

Centralni problem (predmet) nauke o vaspitanju

• predmet empirijske nauke o vaspitanju nije samo šta treba da se dostigne kod

vaspitanika (ciljevi) i šta se čini za ostvarivanje željenog (sredstva)

• vaspitno delanje i vaspitne ustanove ne treba da se opišu samo kao psihički realitet, već

se one moraju meriti kao sredstvo za ciljeve, odnosno uslovi za ostvarivanje

nameravanog; i kritički opisivati

• centralni problem su uzroci uspeha i neuspeha vaspitanja – tj. odnos cilj-sredstvo s

obzirom na određene grupe vaspitanika pod određenim društveno-kulturnim uslovima

života

Tehnološka nauka o vaspitanju

• otkriti zakonitosti koje se koriste kao osnova za kritiku postojećeg vaspitanja, kao i za

planiranje mogućeg, boljeg vaspitanja

• ovaj zadatak može biti obavljen samo putem istraživanja stvarnih vaspitnih situacija