si tu a ci o naa na liza uslugazabe be · 3.9 opa žene pre pre ke u pru ažnju luusga de i...

SI TU A CI O NA ANA LI ZA USLU GA ZA BE BE

I MA LU DE CU SA SMET NJA MA

U RAZ VO JU U RE PU BLI CI SR BI JI

Raz voj uslu ga ve za nih za in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu: mo guć no sti i iza zo vi

Izdavač UNICEF Beograd

Za izdavačaRegina De Dominicis,direktorka UNICEF-a u Srbiji

SuizdavačFondacija za otvoreno društvo

Dizajn Rastko Toholj

ISBN 978-86-80902-06-7

Publikovano u novembru 2018. godine

Situaciona analiza usluga za bebe i malu decu sa smetnjama u razvoju u Republici Srbiji, Razvoj usluga za intervencije u ranom detinjstvu: mogućnosti i izazovi, istražuje status usluga ranih intervencija u Srbiji. Elektronsko izdanje publikacije pripremljeno je u okviru projekta „Kreiranje uslova za razvoj sveobuhvatnog sistema rane intervencije kod dece na ranom uzrastu u Srbiji” koji su podržali Fondacija za otvoreno društvo i UNICEF u Srbiji.

SI TU A CI O NA ANA LI ZA USLU GA ZA BE BE I MA LU DE CU SA SMET NJA MA U RAZ VO JU U RE PU BLI CI SR BI JI

Raz voj uslu ga ve za nih za in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu: mo guć no sti i iza zo vi

REČ ZAHVALNOSTI

U ovoj analizi navodimo podatke do kojih se došlo istraživanjem o stanju u oblasti ranih intervencija u Srbiji, početkom 2017. godine. Cilj analize je da informiše dalji razvoj sistema ranih intervencija u državi. Izradu analize je podržao Program za rani razvoj Fondacije za otvoreno društvo, kancelarija u Londonu, u saradnji sa UNICEF-om u Srbiji.

Koncept istraživanja, osmislila je i sprovela profesorka Holi Hiks-Smol sa Pedagoškog fakulteta državnog univerziteta Portlandu u Sjedinjenim Američkim Državama, uz učešće nacionalne konsultankinje do cent-kinje Snežane Ilić sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerziteta u Beogradu.

Za osmišljavanje i praćenje istraživanja formiran je Savetodavni odbor koji su činili predstavnici relevant-nih ministarstava, stručnjaci različitih naučnih disciplina iz oblasti zdravlja, socijalne zaštite i obrazovanja, aktivni u pružanju ranih intervencija u Srbiji kao i predstavnici udruženja roditelja dece sa smetnjama u razvoju. Članovi Savetodavnog odbora su u svim fazama istraživanja (definisanje koncepta, razvijanje istraživačkih instrumenata, analiza i tumačenje prikupljenih podataka, finalizacija izveštaja) davali svoj pu-ni doprinos, uloživši svoje profesionalno znanje, ličnu posvećenost i entuzijazam, u nastojanju da se deci koja imaju rizik od razvojnih kašnjenja i deci sa smetnjama u razvoju obezbede bolji životni uslovi u Srbiji (ime na članova Savetodavnog odbora su u prilogu izveštaja).

Koordinaciju istraživanja na državnom nivou od početka do kraja vodile su Dragana Sretenov, viši pro-gram menadžer Programa za rani razvoj Fondacije za otvoreno društvo u Londonu, i Jelena Zajeganović Jakovljević, specijalista za rani razvoj UNICEF-a u Srbiji.

Istraživanje ne bi bilo moguće bez aktivnog učešća roditelja i stručnjaka (vaspitača, medicinskih stručnja ka, terapeuta) koji sprovode programe podrške deci i roditeljima, koji su podelivši svoja iskustva, znanja i sta-vove doprineli kvalitetu istraživanja. Tehničku i logističku podršku u realizaciji istraživanja i izradi ana lize pružio je Beogradski psihološki centar.

Sadržaj

Pregled 7

1. UVOD 15

1.1 Svr ha, ci lje vi i obim si tu a ci o ne ana li ze 15

1.2 Pre gled in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu 16

1.3 Me đu re sor na pri ro da ra nih in ter ven ci ja 19

1.4 Prin ci pi i kom po nen te sa vre me nih ra nih in ter ven ci ja 20

1.5 Ko li ko su ko ri sne ra ne in ter ven ci je 20

1.6 Na ci o nal ni kon tekst 22

1.7 Za ko ni i jav ne po li ti ke 24

1.8 Po sto je ći si ste mi 27

2. ME TO DO LO GI JA 34

2.1 Kon cep tu al ni okvir 34

2.2 Pri stup i vre men ski okvir 40

2.3 Po sta vlja nje ana li ze u okvi re po sto je ćih si ste ma 41

2.4 Uče sni ci u is tra ži va nju 42

3. RE ZUL TA TI 45

3.1 Sum nja na ka šnje nje u raz vo ju i iden ti fi ko va nje ka šnje nja 45

3.2 Skri ning i pro ce na 50

3.3 Pro fe si o nal na mi šlje nja o skri nin gu i uslu ga ma 54

3.4 Do stup nost uslu ga 56

3.5 Ot kri va nje raz voj nih ka šnje nja i smet nji kod de ce 60

3.6 Raz vi ja nje in di vi du a li zo va nih pla no va po dr ške za de te i po ro di cu 63

3.7 Pru ža nje uslu ga 65

3.8 Me sto pru ža nja uslu ga i iz vor fi nan si ra nja 68

3.9 Opa že ne pre pre ke u pru ža nju uslu ga de ci mla đoj od tri go di ne 75

3.10 Ka pa ci te ti pri mar ne zdrav stve ne za šti te 77

3.11 Pro fe si o nal no usa vr ša va nje i udru ži va nje 78

3.12 Ka pa ci te ti ro di te lja 79

3.13 Pre pre ke ra noj in ter ven ci ji u okvi ru pred škol skog vas pi ta nja i obra zo va nja 81

3.14 Ana li za ulo ge mi ni star sta va i vi so ko škol skih in sti tu ci ja 84

4. ZA KLJU ČAK I PRE PO RU KE 90

4.1 Glav ni na la zi 90

4.2 Op šte du go roč ne pre po ru ke 93

4.3 Spe ci fič ne krat ko roč ne pre po ru ke 97

4.4. Ogra ni če nja 99

5. DODACI 101

Pr vi do da tak: Pri me ri pi ta nja u okvi ru po lu struk tu ri sa nog in ter vjua 103

Dru gi do da tak: Upit nik za ro di te lje 104

Treći dodatak: Upitnik za stručnjake 120

Četvrti dodatak: Instrumenti koje koriste stručnjaci koji su popunjavali upitnik 140

Peti dodatak: Savetodavni odbor 142

Li te ra tu ra 143

RAZ VOJ USLU GA VE ZA NIH ZA IN TER VEN CI JE U RA NOM DE TINJ STVU: MO GUĆ NO STI I IZA ZO VI

7

PRE GLED

I ako je u Sr bi ji u pro te kloj de ce ni ji na pra vljen na pre dak u pru ža nju uslu ga de ci sa raz voj nim ka šnje njem i smet nja ma u raz vo ju i nji ho vim po ro di ca ma, po tre ba da se na ni vou dr ža ve raz vi je pra ve dan si stem za

spro vo đe nje in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu ra ste.

In ter ven ci je u ra nom de tinj stvu

In ter ven ci je u ra nom de tinj stvu pred sta vlja ju me đu sek tor ski, in ter di sci pli nar ni i in te gri sa ni na ci o nal ni si-stem pru ža nja struč nih uslu ga de ci od ro đe nja do tri go di ne sta ro sti (po ne kad i pet) sa raz voj nim ka šnje-njem, smet nja ma, ne ti pič nim po na ša njem, so ci jal nim i emo ci o nal nim po te ško ća ma, te ma loj de ci kod ko je po sto ji ve li ka ve ro vat no ća da će se do po la ska u ško lu is po lji ti raz voj no ka šnje nje zbog pot hra nje no sti, hro nič ne bo le sti ili ne kih dru gih bi o lo ških ili fak to ra sre di ne u ko joj ži ve. Uslu ge se kon ci pi ra ju pre ma pri o-ri te ti ma po ro di ce i po tre ba ma de te ta, a in ter ven ci ja se spro vo di u de te to vom pri rod nom okru že nju, kao što su nje gov dom, vr tić, cen tar u lo kal noj za jed ni ci, pro stor za igru ili bi lo ko ja dru ga sre di na u ko joj se na la ze i de ca bez ka šnje nja i smet ni u raz vo ju.

De lo tvo ran si stem za pru ža nje po dr ške i uslu ga ra ne in ter ven ci je je:

1. In di vi du a li zo van. Uslu ga je usme re na na sna ge de te ta, in te re so va nja i mo ti va ci ju i od vi ja se u kon tek-stu nje go vih sva ko dnev nih ak tiv no sti;

2. Okre nut pre ma po ro di ci. Uslu ga je oslo nje na na je din stve ne sna ge sva ke po ro di ce, usme re na je na po ro dič ne pri o ri te te i ose tlji va na kul tu ro lo ške raz li ke;

3. Za sno van na tim skom ra du. Struč ni rad ni ci i po ro di ca za jed no ra de na re ša va nju pro ble ma i do no še-nju od lu ka;

4. Pot kre pljen do ka zi ma. Stra te gi je ko je se ko ri ste u do sti za nju funk ci o nal nih is ho da osla nja ju se na naj-kva li tet ni je do ka ze i iz i sku ju ko or di ni san, sve o bu hva tan pri stup nji ho voj pri me ni;

5. Usme ren na re zul ta te. Uslu ga je kon ci pi ra na ta ko da se ra di na po ve ća nju de te to ve spo sob no sti da uče stvu je u uz ra stu pri la go đe nim ak tiv no sti ma i ru ti na ma;

6. Sta vljen u od go va ra ju ći kon tekst. U pla ni ra nju i re a li za ci ji in ter ven ci ja vo di se ra ču na o to me gde i ka da se kon kret na ve šti na ko ri sti;

Pru ža njem uslu ga ra ne in ter ven ci je obez be đu je se is pu nja va nje me đu na rod no usta no vlje nih pra va de te ta (Kon ven ci ja o pra vi ma de te ta, 1989) i ključ nih zah te va Kon ven ci je o pra vi ma oso ba sa smet nja ma u raz vo ju (CRPD, 2006). Sva ko de te ima pra vo da od ra ste u kru gu svo je po ro di ce, da se raz vi ja i uče stvu je u ži vo tu svo je po ro di ce i za jed ni ce što je vi še mo gu će i da do bi je po moć uko li ko nje gov raz voj ka sni ili ima te ško će


8

u raz vo ju. Ra ne in ter ven ci je pred sta vlja ju glav ni te melj za obez be đi va nje in klu ziv nog obra zo va nja i raz voj in klu ziv nih za jed ni ca u ko ji ma su de ca svih ni voa spo sob no sti sma tra na jed na ko vred nom i pri hva će na.

Pro gra mi i uslu ge ra nih in ter ven ci ja pod ra zu me va ju: (a) te ren ski rad ka ko bi se po mo ću skri nin ga i pro ce-ne raz vo ja iden ti fi ko va la de ca i po ro di ce ko ji ma je uslu ga po treb na; (b) da se pru ža nje uslu ga i in ter ven ci je ba zi ra ju na funk ci o nal noj pro ce ni de te to vog raz vo ja; (c) da se de te i re zul ta ti pro gra ma po dr ške pra te i eva-lu i ra ju u od no su na do sti za nje krat ko roč nih za da ta ka i du go roč ni jih ci lje va. Tim za du žen za in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu, uklju ču ju ći i po ro di cu, udru že no ra di na to me da se de te tu olak ša pre laz iz okru že nja u ko jem je spro vo đe na ra na in ter ven ci ja (zdrav stve na ili usta no va so ci jal ne za štit ili ne ka dru ga) u vr tić ili ško lu.

Svr ha, ci lje vi i obim si tu a ci o ne ana li ze

U ovoj si tu a ci o noj ana li zi is pi tu ju se obla sti ko je su ključ ne za raz voj na ci o nal nog si ste ma za ra ne in ter-ven ci je u Sr bi ji. Tu spa da ju jav ne po li ti ke, pro gra mi, pro pi si, pri pre ma ka dra, do stup nost i do met uslu ge, stan dar di, fi nan sij ska po dr ška i me ha ni zmi od go vor no sti. Ovaj do ku ment ob u hva ta: (a) is cr pan pre gled prin ci pa i kom po nen ti na ko ji ma da nas po či va ju ra ne in ter ven ci je; (b) de ta ljan pri kaz ak tu el nog kon tek sta u ko me se u Sr bi ji spro vo de in ter ven ci je, uz ana li zu po sto je ćih za ko na, jav nih po li ti ka i si ste ma; (c) re zi me na la za do bi je nih iz upit ni ka ko ji ma su is pi ta ni ro di te lji i struč ni rad ni ci; i (d) op šte i spe ci fič ne krat ko roč ne i du go roč ne pre po ru ke za raz voj odr ži vog i flek si bil nog si ste ma za ra ne in ter ven ci je u Sr bi ji.

Po sto je će uslu ge i si ste mi

Po ro di ce u Sr bi ji ima ju mo guć nost da ko ri ste ne ko li ko uslu ga pre ven ci je i po dr ške u pr vim go di na ma de te to vog ži vo ta. Reč je o pre na tal noj za šti ti, kuć nim po se ta ma pa tro na žnih se sta ra i re dov nim pe di ja trij-skim kon tro la ma de ce. Za de cu sa raz voj nim ka šnje njem ili raz voj nim po te ško ća ma po sto je spe ci ja li zo va ne uslu ge, ko je su do stup ne u raz voj nim sa ve to va li šti ma na ni vou pri mar ne zdrav stve ne za šti te, kao i na se-kun dar nom i ter ci jar nom ni vou zdrav stve ne za šti te. Osim to ga, UNI CEF Sr bi ja ak tiv no sa ra đu je sa Vla dom Sr bi je na po ve ća nju do stup no sti kva li tet nog pred škol skog vas pi ta nja i obra zo va nja ja ča njem prav nog i in-sti tu ci o nal nog okvi ra si ste ma i fi nan si ra njem raz li či tih pro gra ma usme re nih na in klu zi ju naj ra nji vi je de ce u si stem pred škol skog vas pi ta nja i obra zo va nja.

U Sr bi ji je u sa rad nji sa ne vla di nim or ga ni za ci ja ma i part ne ri ma sa uni ver zi te ta spro ve de no ne ko li ko pi lot-pro je ka ta. U ovim pro jek ti ma ak ce nat je bio sta vljen na in klu zi ju u pred škol skom vas pi ta nju i obra zo va nju i spre ča va nje raz dva ja nja po ro di ce. Iako ni su do kra ja raz vi je ne, sve kom po nen te va žne za spro vo đe nje ra nih in ter ven ci ja već po sto je ili su u za čet ku. Na pri mer, po je di ni pe di ja tri u Sr bi ji ra de raz voj ni skri ning; ne ki od njih do sti gli su za vi dan ni vo u pro ce nji va nju de či jeg raz vo ja; i struč ni rad ni ci iz dru gih di sci pli na ima ju bo ga to zna nje ko je mo že po slu ži ti kao čvrst te melj za raz voj uslu ga ra ne in ter ven ci je u Sr bi ji.


9

Op šte du go roč ne pre po ru ke

Sle di niz pre po ru ka za du go roč no pla ni ra nje pro ši re nja do me ta i op se ga si ste ma i uslu ga ra ne in ter ven ci je:

zIs pi ta ti mo guć nost us po sta vlja nja me đu sek tor ske sa rad nje. Bez tran spa rent nog ra da i sa rad nje iz-me đu Mi ni star stva zdra vlja, Mi ni star stva za so ci jal na pi ta nja i Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no-lo škog raz vo ja bi će te ško raz vi ti na ci o nal ni si stem za ra ne in ter ven ci je. Po treb no je da pred stav ni ci tri mi ni star stva raz mo tre mo guć no sti za sa rad nju i da od lu če ko je mi ni star stvo će pre u ze ti vo de ću ulo gu u raz vo ju si ste ma ra nih in ter ven ci ja. Ka ko bi se na gla si la va žnost in klu zi je, naj bo lje bi bi lo da Mi ni star-stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja pre u zme vo de ću ulo gu. Osim to ga, pred stav ni ci tri mi ni star-stva tre ba da od re de pro ce nat u ko jem će sva ko mi ni star stvo fi nan sij ski do pri ne ti raz vo ju i funk ci o ni sa-nju si ste ma ra nih in ter ven ci ja, kao i stan dar de i me ha ni zme od go vor no sti.

zUsta no vi ti na ci o nal nu me đu sek tor sku rad nu gru pu ko ja će na re gi o nal nom ni vou ima ti svo je me đu-sek tor ske cen tre.

zU okvi ru pi lot-pro jek ta us po sta vi ti re gi o nal ne cen tre u ko ji ma će se dr ža ti obu ke i pra ti ti re a li za ci ja pi lot-pro jek ta na iza bra nim lo ka ci ja ma. Za rad u cen tri ma tre ba bi ra ti lju de sa zna njem i is ku stvom u obla sti ma: ra nog raz vo ja, ra da sa de com kod ko je su pri sut ne raz voj ne po te ško će, funk ci o nal ne pro ce ne raz vo ja, kon sul ta tiv ne prak se, uklju či va nja ro di te lja, deč jih pra va, kao i dru gim obla sti ma i kri te ri ju mi ma se lek ci je ko ji bu du oda bra ni u do go vo ru sa sa ve to dav nim od bo rom ko ji bi bio nad le-žan za rad cen ta ra. Me đu čla no vi ma cen tra tre ba lo bi da bu du struč nja ci raz li či tih pro fi la ko ji že le i volj ni su da uče o ra nim in ter ven ci ja ma i da ih in te gri šu u svo ju prak su. Po treb no je da čla no vi cen tra za stu pa ju kul tu ro lo šku i je zič ku ra zno vr snost lo ka li te ta/re gi o na i da ima ju is ku stva u ra du sa po ro-di ca ma raz li či tog so cio-eko nom skog i obra zov nog sta tu sa.

zOb u či ti čla no ve re gi o nal nih cen ta ra da dr že obu ke i pra te im ple men ta ci ju pi lot-pro jek ta u obla sti ra nih in ter ven ci ja. Ve ća po sve će nost i na pre dak mo gu se oče ki va ti ako čla no vi, po red obu ke i nad-zo ra, ra de i mo ni to ring pri me ne ste če nih zna nja. Za cen tre tre ba da bu de nad le žno te lo na na ci o-nal nom ni vou npr. Na ci o nal ni sa ve to dav ni od bor, ko ji će da pra ti pro ces im ple men ta ci je i o raz vo ju si ste ma ra ne in ter ven ci je pru ža po vrat ne in for ma ci je struč nom kon sul tan tu za mo del in ter ven ci je za sno va ne na ru ti na ma.

zNa pra vi ti pi lot-is pi ti va nje uslu ga ra ne in ter ven ci je u tri re gi o na i od re di ti ele men te mo de la/si ste ma ra nih in ter ven ci ja, ko je tre ba stan dar di zo va ti i de lo ve ko ji mo gu osta ti flek si bil ni. Ti me bi se iza šlo u su sret spe ci fič nim kon tek stu al nim po tre ba ma, ali i osi gu ra li kva li tet i efi ka snost.

zNa pra vi ti pi lot-te sti ra nje jed nog funk ci o nal nog, ko or di ni sa nog, in klu ziv nog si ste ma ko ji sa dr ži sve ključ ne kom po nen te ra ne in ter ven ci je. Oda bra ne kom po nen te tre ba prob no te sti ra ti na ne ko li ko lo ka ci ja sa ra zno vr snom po pu la ci jom (na pri mer, u grad skim, pri grad skim i se o skim sre di na ma) pre pro ši re nja na na ci o nal ni ni vo.

zPi lo ti ra ti mo del in ter ven ci je za sno van na dnev nim ru ti na ma, ta ko da či tav pro ces kod de ce mla-đe od tri go di ne vo di oso blje iz raz voj nih sa ve to va li šta. Za ovaj mo del in ter ven ci je po sto ji obi man ma te ri jal za obu ku, me to de za oce nu va lja no sti im ple men ta ci je i, ma da je osmi šljen ta ko da se pri-


10

me nju je u de te to vom pri rod nom okru že nju, mo že se u pr vo vre me im ple men ti ra ti u raz voj nom sa ve to va li štu. Ta ko đe se mo že spro vo di ti u ja sli ca ma, vr ti ći ma i u de te to vom do mu.

zZa de cu uz ra sta od tri do pet go di na na pra vi ti pi lot-tim za po dr šku u vr ti ći ma pre ma mo de lu in-ter ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma. Tre ba pod sti ca ti uklju či va nje de ce mla đe od tri go di ne u in klu ziv ne pro gra me ko ji se od vi ja ju u ja sli ca ma i vr ti ći ma, a na osno vu ko or di na ci je raz voj nih sa ve to va li šta i ti mo va pri vr ti ći ma. Pro u či ti pi lot-pro gra me ka ko bi se osmi sli li na red ni ko ra ci.

zPi lo ti ra ti mo del go stu ju ćih struč nja ka za po dr šku u vr ti ći ma ko ji ni su do volj no ve li ki da for mi ra ju svo je ti mo ve za po dr šku.

zRaz mo tri ti do sled ni je i in ten ziv ni je uklju či va nje pe da go škog asi sten ta ka ko bi se pru ži la ve ća po dr-ška vas pi ta či ma, na stav ni ci ma i svoj de ci, a ne sa mo de ci sa raz voj nim ka šnje nji ma ili smet nja ma. Us po sta vi ti ka ri jer ni put za pe da go ške asi sten te ko ji bi ra di li u na sta vi ili uče stvo va li u spro vo đe nju ra ne in ter ven ci je.

zIn for mi sa ti op štu po pu la ci ju i ro di te lje o va žno sti pr vih pet go di na ži vo ta, ka ko za de cu sa raz voj-nim ka šnje njem i smet nja ma ta ko i za de cu ti pič nog raz vo ja. Kre i ra ti po seb ne ko mu ni ka cij ske kam pa-nje za pro fe si o nal ce ko ji ra de sa de com ovog uz ra sta. Po sta ra ti se da struč nja ci i ro di te lji sa zna ju ku da sve mo gu upu ti ti de cu na raz voj ni skri ning ili pro ce nji va nje to ka raz vo ja i ko je vr ste uslu ga mo gu da do bi ju uko li ko se ra di o ka šnje nju ili smet nja ma. Po treb no je da se pred stav ni ci tri mi ni star stva ili čla-no vi no vo o sno va ne me đu sek tor ske rad ne gru pe do go vo re ko će pred vo di ti ak tiv no sti za in for mi sa nje jav no sti. Pre po ru ču je se osni va nje za jed nič ke me đu sek tor ske rad ne gru pe za tu na me nu, či ji će rad pra-ti ti Na ci o nal ni sa ve to dav ni od bor za ra ne in ter ven ci je.

zPo kre nu ti veb-sajt sa krat kim vi deo-kli po vi ma o ra nim in ter ven ci ja ma, o zna ča ju ra nog pre po zna-va nja raz voj nih pro ble ma i pru ža nja po dr ške.

zObez be di ti štam pa ne ma te ri ja le za pe di ja trij ske or di na ci je, ja sli ce i vr ti će o ra nim in ter ven ci ja ma i ra nom pre po zna va nju, uz in for ma ci je o to me ko me ro di te lji mo gu da se obra te u slu ča ju da su za-bri nu ti za svo je de te.

zNa pra vi ti ma pu slu žbi ko je već po sto je u op šti na ma i na ni vou či ta ve ze mlje, i te in for ma ci je uči ni ti do stup nim ro di te lji ma i struč nim rad ni ci ma ko ji ra de sa ma lom de com i nji ho vim po ro di ca ma.

zOsmi sli ti de ta ljan si stem te ren skog ra da, skri nin ga i upu ći va nja de ce na da lje pre gle de, uklju ču ju-ći jed no o bra zne for mu la re i za jed nič ke pa ke te obu ke. Pred stav ni ci tri mi ni star stva ili čla no vi me đu sek-tor ske ko mi si je tre ba da od re de ko će pred vo di ti ak tiv no sti u ve zi sa us po sta vlja njem si ste ma skri nin ga. Pre po ru ču je se osni va nje za jed nič ke me đu sek tor ske rad ne gru pe, či ji će rad pra ti ti Na ci o nal ni sa ve to-dav ni od bor ili ne ko slič no te lo.

zOb u či ti čla no ve re gi o nal nih cen ta ra da dr že obu ke u svo jim op šti na ma. Ob u či ti struč ne rad ni ke iz do mo va zdra vlja, raz voj nih sa ve to va li šta i pred škol skih usta no va da vr še skri ning, tu ma če i me đu-sob no raz me nju ju re zul ta te.

zBu du ći da struč nja ci iz zdrav stve nih usta no va na se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou ni su ne po sred no uklju če ni u ru tin sko spro vo đe nje raz voj nog skri nin ga, u nji ho voj obu ci tre ba se fo ku si ra ti sa mo na in ter pre ta ci ju re zul ta ta, ne i na spro vo đe nje skri nin ga.


11

zUve sti uni ver zal ni skri ning ko ji će do dru ge go di ne ži vo ta ra di ti pe di ja tri, a sa de com sta ri jeg uz ra-sta pe di ja tri i oso blje iz pred škol skih usta no va. Pre po ru ču je se da se skri ning na na ci o nal nom ni vou spro vo di na sva kih če ti ri do šest me se ci do de te to ve dru ge go di ne, a na sva kih šest me se ci do go di nu da na po sle 24 me se ca ži vo ta. Kod de ce kod ko je su pri sut ni vi še stru ki ri zi ci od raz voj nog ka šnje nja skri ning tre ba vr ši ti če šće.

zRaz ra di ti pra vi la za upu ći va nje de ce na da lje pre gle de i pa žlji vo pra ti ti de cu kod ko je po sto ji ve ći ri zik za po ja vu raz voj nog ka šnje nja.

zU do mo ve zdra vlja i raz voj na sa ve to va li šta, u ko ji ma se prob no pri me nju je (pi lo ti ra) mo del ra ne in-ter ven ci je, uve sti si stem skri nin ga i pro ce nji va nja raz vo ja.

zU pred škol ske usta no ve uklju če ne u pi li ti ra nje mo de la, ta ko đe uve sti si stem skri nin ga i pro ce nji va-nja raz vo ja.

zNa sva koj lo ka ci ji u ko joj se pi lo ti ra pro je kat raz ra di ti she me i ni voe od lu či va nja u ve zi sa skri nin-gom i da ljim upu ći va njem de ce.

zPri pre mi ti smer ni ce za raz voj ni, so ci jal ni i emo ci o nal ni skri ning de ce pod po kro vi telj stvom Mi ni-star stva za so ci jal na pi ta nja.

zPri pre mi ti smer ni ce za skri ning de ce bez ro di telj skog sta ra nja.

zSvu de cu ko ja su pre da ta na bri gu ne kom dru gom (na pri mer, kod ro đa ka, u hra ni telj sku po ro di cu, dom za de cu i dru ge usta no ve so ci jal ne za šti te) tre ba lo bi uklju či ti u skri ning zbog mo gu ćeg raz voj-nog, so ci jal nog i emo ci o nal nog ka šnje nja u tre nut ku ula ska u si stem i oba vlja ti ga to kom od ra sta nja pre ma utvr đe nim vre men skim raz ma ci ma.

zDe cu ko ja od ra sta ju iz van svo je pri mar ne po ro di ce tre ba kon ti nu i ra no i re dov no uklju či va ti u skri ning.

zNeo p hod no je us po sta vi ti me đu sek tor sku ko or di na ci ju ka ko bi re zul ta ti skri nin ga i pro ce ne raz vo ja sti gli do oso ba nad le žnih za bri gu i obra zo va nje de ce ko ja od ra sta ju iz van svo je pri mar ne po ro di ce.

zPri pre mi ti stan dar de za pro ce nu, uslo ve za ostva ri va nje pra va na uslu gu i in di vi du a li zo va ni plan po dr ške za de te.

zPre gle da ti i oda bra ti funk ci o nal ne (i stan dar di zo va ne, ta mo gde je po treb no) ala te za pro ce nji va nje raz vo ja de te ta, ka ko bi se od re di lo ko ima pra vo na uslu gu i ko ji su ci lje vi in di vi du al nog pla na po dr ške.

zOd re di ti pred u slo ve za upo tre bu in stru men ta, vr ste in for ma ci ja ko je se nji me pri ku plja ju, tro ško ve po je di nač ne pri me ne i te ku će tro ško ve. Pred nost da ti funk ci o nal nom in stru men tu za ko ji po sto ji raz ra đen plan i uput stvo za pri me nu.

zOda bra ti ala te ko ji će se is pro ba ti kroz pi lo ti ra nje funk ci o nal nog si ste ma ra nih in ter ven ci ja, uz uklju či va nje do mo va zdra vlja, raz voj nih sa ve to va li šta i pred škol skih usta no va.

zStan dar di zo va ti kom po nen te ko je se od no se na da lje upu ći va nje de ce, pro ce nu i sa či nja va nje iz ve-šta ja o in di vi du a li zo va nom pla nu po dr ške ka ko bi se struč ni rad ni ci raz li či tog pro fi la i svih ni voa pru ža nja uslu ge lak še sna la zi li.


12

zPri pre mi ti me đu in sti tu ci o nal ne spo ra zu me za raz me nu re zul ta ta pro ce ne uz sa gla snost ro di te lja.

zIz vr ši ti re vi zi ju jed nog bro ja slu ča je va u sklo pu ini ci jal nog us po sta vlja nja me ha ni za ma od go vor no sti i kon tro le kva li te ta, uz do dat no an ga žo va nje oko po bolj ša nja sa rad nje i kva li te ta ta mo gde je to po-treb no.

zUs po sta vi ti stan dar de i in di ka to re do bre prak se.

zOsmi sli ti plan pra će nja i pro ce ne prak se, ka ko bi se de fi ni sao obim oopu la ci je ko ja ima pra vo na uslu gu, gde po sto ji ka šnje nje u nje nom pru ža nju i ko ji su re zul ta ti.

zNa pra vi ti vre men sku li ni ju i pra te će in di ka to re ka ko bi se sve pi lot-kom po nen te mo de la ra ne in ter-ven ci je pro gre siv no im ple men ti ra le i u dru gim sre di na ma.

zRaz mo tri ti mo guć nost uvo đe nja ser ti fi ko va nih pro gra ma obu ke o ra nim in ter ven ci ja ma, ka ko bi se de fek to lo zi, vas pi ta či, psi ho lo zi, so ci jal ni rad ni ci, lo go pe di, fi zi o te ra pe u ti, oku pa ci o ni te ra pe u ti, me-di cin ske se stre i zdrav stve ni rad ni ci što bo lje edu ko va li o ra nim in ter ven ci ja ma i in klu ziv nom obra zo-va nju. U edu ka ci je se mo gu uklju či ti i uni ver zi te ti, re gi o nal ni cen tri i usta no ve u ko ji ma se pi lo ti ra ju mo de li ra ne in ter ven ci je ka ko bi nji ho vi pred stav ni ci uče stvo va li u sa sta vlja nju akre di to va nih kur se va i pa ke ta obu ke. Sle di spi sak mo gu ćih obla sti obu ke:

zKon ti nu i ra ni raz voj de te ta i va žnost pe ri o da od ro đe nja do še ste go di ne;

zPrak sa ori jen ti sa na ka po ro di ci;

zSkri ning;

zPro ce nji va nje de či jeg raz vo ja;

zOpis tre nut nog raz voj nog ni voa i in di vi du a li zo va no pla ni ra nje po dr ške za de te i po ro di cu;

zDe fi ni sa nje za da ta ka i ci lje va;

zUklju či va nje in ter ven ci je u de te to vo pri rod no okru že nje i dnev ne ru ti ne;

zObu ka za tim ski rad i sa rad nju me đu struč nja ci ma;

zMo da li te ti in klu ziv nog pred škol skog vas pi ta nja i obra zo va nja;

zPra će nje ostva re nog na pret ka i pro ce na pro gra ma po dr ške;

zPla ni ra nje pre la ska iz po ro dič nog okru že nja u vr tić, od no sno iz vr ti ća u osnov nu ško lu;

zOsmi šlja va nje pro ce ne za sno va ne na kom pe ten ci ja ma i nje no po ve zi va nje sa stan dar di ma.

Spe ci fič ne krat ko roč ne pre po ru ke

Na osno vu na la za do bi je nih ovom si tu a ci o nom ana li zom iz ve de ne su sle de će krat ko roč ne pre po ru ke (ko-je bi, na pri mer, tre ba lo spro ve sti u na red nih go di nu da na). Ti ko ra ci tre ba da: (a) pro du be raz u me va nje i kon cep tu a li za ci ju ko or di ni sa nog i sve o bu hvat nog si ste ma uslu ga ra ne in ter ven ci je i (b) omo gu će da se mak si mal no is ko ri ste do bre prak se ko je već po sto je:


13

zPro ši ri ti pri me nu skri nin ga. S ob zi rom na to da je pi lot-skri ning vr šen u No vom Sa du i Be o gra du na osno vu tre ćeg iz da nja in stru men ta Ages and Sta ges Qu e sti on na i re, da bi se nje go va upo tre ba pro ši ri la po treb no je sa ku pi ti in for ma ci je o pri me ni u ovim gra do vi ma i ulo ži ti na por da se pri me na pro ši ri (na pri mer, obu ka ma).

zUve sti uni ver zal ni skri ning de ce od ro đe nja do tre će go di ne ko ji bi ra di li pe di ja tri u do mo vi ma zdra vlja, ko ji bi uput za raz voj no sa ve to va li šte da va li uko li ko je: (1) na skri nin gu do bi jen re zul tat is pod gra nič ne vred no sti ili (2) ako je pe di ja tar ili ro di telj za bri nut, bez ob zi ra na to ka kav je re zul tat do bi jen.

zUve sti uni ver zal ni skri ning de ce uz ra sta od tri do pet go di na ko ji bi ra dio tim za po dr šku u pred-škol skoj usta no vi u sa rad nji sa pe di ja trom ka ko bi se: (1) mak si mal no po ve ća la sto pa de ce ob u hva će-ne skri nin gom i (2) vas pi ta či in for mi sa li o do brim stra na ma i po tre ba ma sva kog de te ta, na osno vu če ga će mo ći da sa sta ve plan i pro gram po dr ške za de te i po ro di cu.

zOb u či ti oso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma da bla go vre me no pro ce ni sva ko de te ko je im je upu-će no, osla nja ju ći se na de te to ve sna ge i ka pa ci te te po ro di ce. Oso blje iz raz voj nog sa ve to va li šta tre ba lo bi da ana li zi ra ce lo kup ne na la ze skri nin ga za jed no sa ro di te lji ma i da uz struč nu pro ce nu od lu či ka da tre ba da ti „bla gu” po dr šku i po no vi ti skri ning u ra spo nu od jed nog do tri me se ca, a ka da tre ba ura di ti kom plet nu pro ce nu da bi se utvr di lo da li je de te tu po treb na ve ća po moć i po dr ška.

zOda bra ti in stru ment za funk ci o nal nu pro ce nu. Ana li zi ra ti ne ko li ko in stru me na ta i oda bra ti i adap ti ra ti onaj ko ji će se ko ri sti ti u pro ce su pro ce ne i oda bi ra de ce ko ja se kva li fi ku ju za ko ri šće nje uslu ga ra ne in ter ven ci je. In stru ment bi tre ba lo da pru ži do volj no in for ma ci ja na osno vu ko jih će se raz vi ti in di vi du a li zo va ni plan in ter ven ci je/po dr ške. U pre po ru če ne in stru men te spa da ju AEPS1, ME I SR2 i HELP3. Pre od lu či va nja i iz bo ra tre ba lo bi ana li zi ra ti ma ne i pred no sti sva kog in stru men ta. Struč nja ci ko ji će ga ko ri sti ti mo ra ju se ob u či ti za nji ho vu upo tre bu, uklju ču ju ći i prak tič nu pri me nu pra će nu po vrat nim in for ma ci ja ma od men to ra ili edu ka to ra. Pre upo tre be tre ba lo bi pre ve sti i adap-ti ra ti in stru ment.

zČla no ve re gi o nal nih cen ta ra ob u či ti da pri me nju ju ra nu in ter ven ci ju, uklju ču ju ći i mo del in ter-ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma. Oni ko ji već ima ju is ku stva u ra du sa ma lom de com i nji-ho vim po ro di ca ma (na pri mer, so ci jal ni rad ni ci, pe da go zi, psi ho lo zi, me di cin ski struč nja ci, ro di te lji itd.) tre ba lo bi da se uklju če u obu ku za ra nu in ter ven ci ju za sno va nu na dnev nim ru ti na ma i pru ža nje po vrat nih in for ma ci ja o na pre do va nju de te ta. U cen tri ma tre ba omo gu ći ti slo bod nu raz me nu mi šlje nja i raz li či tih gle di šta me đu struč nja ci ma.

zCen tri bi tre ba lo da sa ra đu ju sa oso bljem iz do mo va zdra vlja, raz voj nih sa ve to va li šta i pred škol-skih usta no va ka ko bi se pri ku pi li po da ci o ak tu el nim po tre ba ma, mo guć no sti ma i pro ble mi ma. Oso blje ko je pru ža uslu ge na pri mar nom ni vou zdrav stve ne za šti te (pe di ja tri i se stre), oso blje u raz voj-nim sa ve to va li šti ma, me di cin ske se stre u ja sla ma i vas pi ta či u ve ćim pred škol skim usta no va ma tre ba lo

1 Sistem za procenjivanje i pravljenje programa za odojčad i decu (Assessment Evaluation and Programing System for Infants and Children, AEPS).

2 Merenje angažovanosti, samostalnosti i socijalnih odnosa (Measurement of Engagement, Independence and Social Relationships, MEISR).

3 Havajski profil ranog učenja (Hawaii Early learning profile, HELP).


14

bi unu tar usta no ve da do bi ju po moć i po dr šku od struč nja ka raz li či tih pro fi la/struč nih sa rad ni ka usta-no ve (na pri mer, lo go ped, de fek to log, psi ho log…).

zOb u či ti oso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma da ra di po mo de lu in ter ven ci je za sno va ne na dnev-nim ru ti na ma, ko ji će po slu ži ti kao osno va za pro ce nu i sa sta vlja nje in di vi du a li zo va nog pla na uslu ge za de cu mla đu od tri go di ne.

zPru ži ti po dr šku oso blju iz raz voj nog sa ve to va li šta da spro vo di ra ne in ter ven ci je u sa ve to va li šti ma i kad god je mo gu će u de te to vom pri rod nom okru že nju, u za jed ni ci ili ku ći.

zOb u či ti oso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma da po mog ne ro di te lji ma da se de te naj ka sni je sa dve i po go di ne uklju či u pred škol sku usta no vu ka ko bi se is pla ni rao pro gram po dr ške za de te i olak šao pre la zak u vr tić u tre ćoj go di ni. Ako de te ra ni je kre ne u ja sli ce ili vr tić, struč ni rad ni ci u raz voj nom sa ve to va li štu tre ba oso blje iz ja sli ca i vr ti ća da uklju če u sa sta vlja nje in di vi du a li zo va nog pla na po dr ške i da ko or di ni šu stra te gi je in ter ven ci je sa svim čla no vi ma ti ma, me đu ko ji ma su i pe da go ško oso blje i ro di te lji.

zSpe ci ja li zo va nom oso blju vr ti ća obez be di ti obu ke za pri me nu mo de la in ter ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma i dru gim ak tiv no sti ma, po iz bo ru struč nja ka iz raz voj nih sa ve to va li šta. Po sle ova-kve obu ke struč ni rad ni ci pred škol skih usta no va mo ći će da pru ža ju po dr šku za in klu zi ju i dru gim, ma njim pred škol skim usta no va ma ko je ne ma ju sop stve ni tim za po dr šku in klu zi ji.

zU pred škol skim usta no va ma ofor mi ti pi lot-tim za po dr šku in klu zi ji. Čla no vi ovog ti ma tre ba lo bi da bu du za po sle ni struč nja ci raz li či tih pro fi la iz pred škol ske usta no ve.

zUso blje u ti mo vi ma za po dr šku u pred škol skim usta no va ma ob u či ti da olak ša ju pre la zak de ce u for mal no in klu ziv no obra zo va nje. Nji ho va po moć pod ra zu me va i pru ža nje po dr ške ro di te lji ma, i to naj ma nje šest me se ci pre de te to vog pre la ska u re dov nu ško lu.

zRa di ti na to me da sva ki član oso blja raz voj nog sa ve to va li šta i ti ma za po dr šku u pred škol skim usta no va ma ima naj vi še 15-18 slu ča je va u vre me pi lo ti ra nja mo de la ra ne in ter ven ci je na pr vom ni vou pru ža nja uslu ge.

zU sklo pu ra ne in ter ven ci je če sto kon tro li sa ti i re gi stro va ti de cu u po ve ća nom ri zi ku od po ja ve raz voj nog ka šnje nja ili raz voj nih smet nji.

zIn for mi sa ti so ci jal ne rad ni ke o zna ča ju ra nih in ter ven ci ja i ob u či ti ih da ra de raz voj ni mo ni to ring.

zU re gi o nal nim cen tri ma sa ku plja ti po da ta ka o obu ka ma, pro ble mi ma i us pe si ma pi lo ti ra nja mo-de la po mo ću kva li ta tiv nih i kvan ti ta tiv nih me to da, me đu ko ji ma su fo kus gru pe i stu di je slu ča ja.

zRaz mo tri ti mo guć nost us po sta vlja nja sa rad nje sa uni ver zi te ti ma u obla sti pra će nja i pro ce ne.

zSpro ve sti ana li zu tro ško va i efi ka sno sti ka ko bi se od re di la ce na i po bolj ša la efi ka snost i ši re nje uslu ge ra ne in ter ven ci je na kon pi lo ti ra nja mo de la.


15

1 UVOD

1.1 Svr ha, ci lje vi i obim si tu a ci o ne ana li ze

Si tu a ci o na ana li za kon ci pi ra na je u ci lju pri ku plja nja što vi še po da ta ka o sta nju po sto je ćih za kon skih pro pi sa i uslu ga ko je dr ža va Sr bi ja pru ža de ci sa raz voj nim ka šnje njem ili raz voj nim smet nja ma od ro đe nja do pe te go di ne ži vo ta, kao i nji ho vim po ro di ca ma. U ovoj si tu a ci o noj ana li zi is pi tu ju se obla sti ko je su od ključ nog zna ča ja za raz voj na ci o nal nog si ste ma ra nih in ter ven ci ja (RI/ECI4), na me nje nih de ci sa raz voj nim ka šnje njem i smet nja ma u raz vo ju ili onoj kod ko je po sto ji ve ro vat no ća da će se is po lji ti raz voj-ne po te ško će zbog bi o lo ških či ni la ca ili či ni la ca ve za nih za nji ho vo okru že nje. U is pi ti va ne obla sti spa da ju jav ne po li ti ke, pro gram ski pro pi si, pri pre ma ka dra, do stup nost uslu ga i nji hov do met, stan dar di, fi nan sij ska po dr ška, kao i me ha ni zmi od go vor no sti.

U si tu a ci o noj ana li zi usta no vlje no je da u od go va ra ju ćim sek to ri ma, me đu ko ji ma su zdrav stvo, so-ci jal na za šti ta i pro sve ta, po sto je re le vant ne na ci o nal ne po li ti ke i pro pi si. U ana li zi se da je pro ce na sta nja kom po nen ti si ste ma ra nih in ter ven ci ja ko je po sto je u Sr bi ji, uklju ču ju ći i ak tu el ne pro ce du re za ot kri va nje de ce ko joj će ove uslu ge ve ro vat no bi ti po treb ne, nji ho vo upu ći va nje na dru ge slu žbe si ste ma, pro ce nu po dob no sti i do stup nost uslu ga za po dr šku de ci sa smet nja ma u raz vo ju i nji ho vim po ro di ca ma.

U si tu a ci o noj ana li zi raz ma tra se niz kon tek stu al nih či ni la ca za ko je se zna da uti ču na do stup nost i na čin pru ža nja uslu ga ra ne in ter ven ci je, me đu ko ji ma su raz li ke iz me đu ur ba nih i ru ral nih sre di na ili raz li ke u so cio-eko nom skom sta tu su. U ana li zi se se ta ko đe pro ce nju je jaz iz me đu pro fe si o nal nog raz vo ja oso blja ko je pri me nju je i ko je ne pri me nju je pro ce du re ra ne in ter ven ci je, kao i pri li ke ko je se nu de, pro ble-mi za po sle nih i nji ho ve sna ge.

U ana li zi se is pi tu je i po li tič ka vo lja i odr ži vi kon tekst za raz voj si ste ma ra nih in ter ven ci ja u Sr bi ji i raz ma tra uče šće ključ nih mi ni star sta va, do no si o ca od lu ka, in sti tu ci ja, ne vla di nog sek to ra, uni ver zi te ta, in-sti tu ta, pro fe si o nal nih udru že nja i udru že nja ro di te lja, te me đu na rod nih agen ci ja. U ana li zi se iden ti fi ku ju i pro ce nju ju i pre pre ke i po volj ne okol no sti za pre la zak na sle de će ko ra ke pre no še nja uslu ga ra ne in ter ven-ci je na na ci o nal ni ni vo u skla du sa do bi je nim pre po ru ka ma.

Ova si tu a ci o na ana li za ra nih in ter ven ci ja ni je sve o bu hvat na ni po obi mu ni ti po sa sta vu uzor ka. U tu ma če nju na la za tre ba uze ti u ob zir spe ci fič na ogra ni če nja u di zaj ni ra nju ana li ze, ve li či ni uzor ka i ras po-lo ži vom vre me nu. Ana li za, ko ju je na ru čio Pro gram za ra no de tinj stvo Fon da ci je za otvo re no dru štvo u sa rad nji sa UNI CEF-om Sr bi je, pru ža po dat ke o tre nut nom sta tu su ra nih in ter ven ci ja u dr ža vi i omo gu ća va usme ra va nje pro gram skih in ter ven ci ja re le vant nih za kon tekst Sr bi je.

4 ECI — Early Childhood Intervention


16

1.2 Pre gled ra nih in ter ven ci ja

De fi ni sa nje obla sti

Ra ne in ter ven ci je (RI/ECI) pred sta vlja ju me đu sek tor ski, in ter di sci pli nar ni i in te gri sa ni si stem pro fe si o nal-nih uslu ga za de cu od ro đe nja do tre će go di ne ži vo ta (po ne kad i do pe te go di ne ili dok de te ne za poč ne for mal no obra zo va nje). Si stem mo ra ima ti prav nu osno vu, ko ju iz me đu osta log či ne i pro pi si ko ji ma se re-gu li šu uslo vi pru ža nja uslu ge, za tim od red be o struč nom ka dru, fi nan si ra nju, pra će nju i pro ce ni.

In ter ven ci ja je na me nje na de ci kod ko je po sto ji raz voj no ka šnje nje, smet nje u raz vo ju, po te ško će u po na-ša nju, so ci jal ni i emo ci o nal ni pro ble mi ili ma loj de ci kod ko je će se ve ro vat no is po lji ti ka šnje nje u raz vo ju do po la ska u ško lu zbog pot hra nje no sti, hro nič ne bo le sti ili dru gih bi o lo ških či ni la ca ili či ni la ca ve za nih za ži vot no okru že nje. Uslu ga se ob li ku je pre ma pri o ri te ti ma po ro di ce i po tre ba ma de te ta. Struč ni ka dar spro vo di in ter ven ci ju u de te to vom pri rod nom okru že nju5, što pod ra zu me va i nje gov dom, usta no ve deč je za šti te i vas pit no-obra zov ne usta no ve sa in klu ziv nom prak som6, pred škol ske usta no ve, vr ti će, cen tre u lo-kal noj za jed ni ci, ja sli ce i igra o ni ce ili dru ge sre di ne u ko ji ma bo ra ve i de ca bez smet nji u raz vo ju. Ka da se in ter ven ci ja ne mo že spro ve sti u de te to vom pri rod nom okru že nju, struč ni rad ni ci se tru de da osta nu ver ni svo jim prin ci pi ma i prak si. Na pri mer, vi de ti Agre eed Upon Prac ti ces for Pro vi ding Early In ter ven tion Servi ces in Na tu ral En vi ron ments.7

Pru ža nje po dr ške po ro di ci

U dr ža va ma u ko ji ma je si stem ra nih in ter ven ci ja odav no us po sta vljen do šlo je do uda lja va nja od mul ti di-sci pli nar nih, kli nič ki za sno va nih, izo lo va nih i usko struč nih in ter ven ci ja na uslu ge ko je pru ža tim struč nja-ka ko ji za jed nič ki iz la ze u su sret po tre ba ma de te ta i po ro di ce u nji ho vom pri rod nom okru že nju. U ovom tre nut ku pre po ru ču ju se in ter di sci pli nar ni ili tran sdi sci pli nar ni mo de li. Ka da ra de u okvi ru in ter di sci pli-nar nog mo de la, struč na li ca ko ja iz me đu se be re dov no ko mu ni ci ra ju za seb no pru ža ju svo je uslu ge de te tu i po ro di ci pod nad zo rom nad le žnog ko or di na to ra ko ji obič no ne ra di di rekt no sa ko ri sni ci ma uslu ga. U sklo-pu tran sdi sci pli nar nog mo de la jed na oso ba je za du že na za pri mar no pru ža nje uslu ge, dok se dru gi čla no vi po po tre bi kon sul tu ju s pri mar nim struč nja kom i po ro di com. Pre ma ovom mo de lu, oso ba ko ja pri mar no pru ža uslu gu oba vlja i ulo gu ko or di na to ra i pri mar nog no si o ca in ter ven ci je. Po red struč nog li ca ko je pri-mar no pru ža uslu gu (no si lac in ter ven ci je), mo že se usta no vi ti i za se ban ko or di na tor. Mul ti di sci pli nar ni mo del sku plji je pre ko dva pu ta od tran sdi sci pli nar nog mo de la pri mar nog pru ža nja uslu ge (McWil li am, 2010, str. 131-132). Za vi še in for ma ci ja vi de ti Early In ter ven tion in Na tu ral En vi ron ments: A Fi ve-Com po-nent Mo del.8

5 Prirodno okruženje obuhvata sve sredine u kojima mala deca sa razvojnim kašnjenjem i razvojnim smetnjama mogu da učestvuju u aktivnostima ili situacijama koje uobičajeno doživljavaju deca bez smetnji u razvoju ili razvojnog kašnjenja.

6 Inkluzivno okruženje podrazumeva širok spektar obrazovnih aktivnosti u učionici ili drugim obrazovnim sredinama u kojima sa decom kod koje ne postoje smetnje u razvoju ili razvojno kašnjenje učestvuju i deca kod kojih postoji razvojno kašnjenje ili smetnje u razvoju.

7 Preuzeto od http://ectacenter.org/~pdfs/topics/families/AgreedUponPractices_FinalDraft2_01_08.pdf 8 Dostupno na http://www.floridahealth.gov/alternatesites/cms-kids/providers/early_steps/training/documents/early_

intervention.pdf


17

Struč nja ci ko ji spro vo de ra ne in ter ven ci je du žni su da utvr de: 1) pri o ri te te i po tre be po ro di ce; 2) nje ne ja ke stra ne i re sur se ko ji ma ras po la že; 3) usta lje ne dnev ne ru ti ne i ak tiv no sti; i 4) ci lje ve ko je čla no vi po ro di ce po sta vlja ju se bi i svom de te tu. Ka da je po treb no, struč na li ca ko ja pru ža ju uslu gu in ter ven ci je da ju in for-ma ci je o re sur si ma u lo kal noj za jed ni ci i upu ću ju de cu na dru ge in stan ce si ste ma. U sklo pu ra ne in ter ven-ci je po ro di ci se pru ža po dr ška da po dr ži de te ta ko što me nja pri stup in ter ven ci ji, raz me nju je in for ma ci je i ohra bru ju se svi čla no vi po ro di ce. Struč nja ci za ra ne in ter ven ci je sa čla no vi ma po ro di ce gra de čvr ste od no se, pu ne po što va nja, bez ob zi ra na so cio-eko nom ske, ver ske, kul tu ro lo ške, je zič ke ili dru ge raz li ke i pri la go đa va ju svo ju ko mu ni ka ci ju i pri stup ka ko bi za do vo lji li spe ci fič ne po tre be sva ke po ro di ce. Struč nja-ci za in ter ven ci je tru de se da po mog nu ro di te lji ma da stek nu zna nja i ve šti ne neo p hod ne da svom de te tu po mog nu da se uklju či u po ro dič ne ak tiv no sti, ru ti ne i na vi ke u ko ji ma se že li ili oče ku je da de te uče stvu je. Uslu gom ra ne in ter ven ci je po ma že se de ci da stu pe u in ter ak ci ju sa svo jim vr šnja ci ma, po ro di com i čla no-vi ma za jed ni ce i stva ra se so ci jal na mre ža u ko joj će mo ći ne sa mo da raz vi ju svo je ve šti ne već i da iz gra de pri ja telj ske od no se i stek nu ko ri sna is ku stva.

Po dr ška ro di telj stvu

U okvi ru ra ne in ter ven ci je po dr ža va se in te gri tet i ce lo vi tost po ro di ce i spre ča va in sti tu ci o na li za ci ja de ce. U Is toč noj Evro pi u dr žav nim usta no va ma bo ra vi pre ve li ki broj de ce sa smet nja ma. Po zna to je da zdrav-stve ni rad ni ci če sto sa ve tu ju ro di te lji ma da de te kod ko ga je ot kri ve na smet nja sme ste u ne ku dr žav nu in sti tu ci ju ra di što op ti mal ni je re ha bi li ta ci je i ne ge (Johnson, Dovbnya, Mo ro zo va, Ric hards & Bog da no va, 2014). Pred stav ni ci or ga ni za ci je Hju man rajts voč na vo de da je 2014. go di ne go to vo 80% de ce ko ja su bo ra-vi la u raz li či tim in sti tu ci ja ma u Sr bi ji ima lo ne ku smet nju, a go to vo 60% ni je po ha đa lo ško lu (Hu man Rights Watch, 2017). Pre ma po da ci ma na ve de nim u go di šnjem Iz ve šta ju Re pu blič kog za vo da za so ci jal nu za šti tu za 2015,9 od ukup nog bro ja de ce (564) ko ja su bo ra vi la u in sti tu ci ja ma, 78% su bi la de ca sa smet nja ma. Go-to vo 12% ove de ce (mla đe od 17 go di na) ni je bi lo uklju če no u si stem obra zo va nja (pred škol ske usta no ve, osnov no i sred nje obra zo va nje). Naj vi še je bi lo de ce pred škol skog uz ra sta (9,5%).

Po dr ška pro svet nim rad ni ci ma

Osim što se po dr ža va po ro di ca, u okvi ru ra ne in ter ven ci je pru ža se po dr ška i me di cin skim se stra ma, vas pi-ta či ma i na stav ni ci ma. Po dr ška se pru ža kroz raz u me va nje i uva ža va nje: 1) za bri nu tost i po tre be pro svet nih rad ni ka u ve zi sa in klu zi jom; 2) nji ho vih zna nja, stra te gi ja pod u ča va nja i sna ga; 3) sred sta va i iz vo ra po dr-ške; i 4) pri o ri te ta i ci lje va in klu zi je. Struč nja ci za ra ne in ter ven ci je ko ji ra de u okvi ru vas pit no-obra zov nog si ste ma ste kli su u sklo pu ter ci jar nog obra zo va nja sa vre me na zna nja iz pe da go gi je i in ter ven ci ja za sno va nih na do ka zi ma ka ko bi pru ža li po dr šku de ci bez ob zi ra na to da li ima ju ili ne ma ju raz voj no ka šnje nje i smet-nje u raz vo ju. U ma njim usta no va ma mo gu se sre sti tzv. go stu ju ći struč nja ci, spe ci ja li sti za in klu zi ju. Oni svo je uslu ge sta vlja ju na ras po la ga nje ve ćem bro ju ode lje nja u ve li koj ško li ili obi la ze ne ko li ko pred škol skih usta no va u jed noj za jed ni ci ka ko bi: (1) di rekt no pru ža li uslu ge de ci i pri la go di li ih po tre ba ma svo jih ko le-ga;10 (2) ob u či li ko le ge da po ma žu de ci ta ko raz vi ja njem in di vi du al nog pla na i pro gra ma po dr ške; (3) pru ži li

9 Republički zavod za socijalnu zaštitu, Izveštaj o smeštanju dece i mladih u državne institucije za 2015. 10 Ovde se reč nastavnik odnosi na svakog člana nastavnog osoblja koji radi u učionici, uključujući i pedagoškog asistenta.


18

ko le gi emo ci o nal nu po dr šku i ohra bre nje; (4) bi li nje gov iz vor in for ma ci ja; i (5) za po če li us pe šan tim ski rad iz me đu na stav ni ka i svih osta lih čla no va ti ma ko ji pru ža ju uslu gu de te tu (na pri mer, lo go pe da, pe da go-škog asi sten ta, ro di te lja). Go stu ju ći struč nja ci mo ra ju ima ti neo p hod no zna nje o ra nim in ter ven ci ja ma ili srod nim obla sti ma kao što su go vor i ko mu ni ka ci ja, fi zi kal na te ra pi ja, oku pa ci o na te ra pi ja, po re me ća ji iz spek tra auti zma, ošte će nje vi da ili slu ha, uz do dat no po zna va nje prin ci pa ra nih in ter ven ci ja. Ovi struč nja ci sa zna njem iz srod nih obla sti, a ne spe ci fič no ra nih in ter ven ci ja, mo ra ju sle di ti ba zič na na če la ra nih in-ter ven ci ja. S ob zi rom na to da uslu gu pru ža ju u okvi ru kon sul ta tiv nog mo de la, mo ra ju po zna va ti prin ci pe uče nja od ra slih, zna ti ka ko da pod stak nu sa rad nju ko ri ste ći kon sul ta tiv ne prak se.

U vas pit no-obra zov nom okru že nju in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu spro vo di se u sa rad nji sa po ro di com i vas pi ta či ma ka ko bi se plan pru ža nja po dr ške pri la go dio de te to vim in di vi du al nim po tre ba ma. Ta kav plan pod ra zu me va: 1) za jed nič ki po sta vlje ne, spe ci fič ne i mer lji ve krat ko roč ne za dat ke i du go roč ne ci lje ve za de cu (ov de se mo gu uklju či ti i ci lje vi za po ro di cu); 2) plan in ter ven ci je ko ji omo gu ća va de te tu da is pu ni za dat ke i ci lje ve ko ji se ostva ru ju u nje go vom pri rod nom okru že nju; i 3) pri la go đa va nje ak tiv no sti i pro gra-ma i dru ge po treb ne adap ta ci je ka ko bi se do mak si mu ma po ve ća la de te to va uklju če nost i ostva ri va nje po-sta vlje nih ci lje va. Struč nja ci uklju če ni u ra nu in ter ven ci ju iz van pred škol ske usta no ve, na zah tev vas pi ta ča da ju od re đe ne pre po ru ke i po vrat nu in for ma ci ju o sna ga ma de te ta kod ko jeg po sto ji raz voj no ka šnje nje ili raz voj na smet nja ka ko bi vas pi ta či ste kli ja če sa mo po u zda nje i bo lje is ko ri sti li svo je zna nje. Struč njak za ra ne in ter ven ci je mo že po ma ga ti i pe da go škom asi sten tu u vr ti ću ili čak mo že pre u ze ti na se be da re a li zu-je ak tiv nost u vr ti ću sa svom de com, uklju ču ju ći de cu ko ja ima ju raz voj no ka šnje nje ili smet nje u raz vo ju. Go stu ju ći struč nja ci mo gu or ga ni zo va ti grup ne ak tiv no sti u ko ji ma uče stvu je i de te sa smet nja ma u raz vo ju ili de mon stri ra ti kon kret ne na či ne za pod sti ca nje in ter ak ci je je dan na je dan sa de te tom (na pri mer, ta ko što mu se da ju vi zu el ni ras po re di po je di nač nih ko ra ka u okvi ru ak tiv no sti ruč ka). Go stu ju ći struč nja ci na sto je da se uklju če u rad ko lek ti va, ne iz vo de de te sa ča sa i ne ra de s njim iz van vr šnjač ke gru pe. Za hva lju ju ći no vim is tra ži va nji ma i do ka za no do brim prak sa ma, ne sum nji vo je da će po lje ra nih in ter ven ci ja na sta vi ti da lje da se raz vi ja.

Per spek ti van put je ste i pri pre ma „kom bi no va nih” pro gra ma obu ke za vas pi ta če o to me ka ko da iza đu u su-sret po tre ba ma sve de ce, uklju ču ju ći de cu ko ja uče ili se po na ša ju na dru ga či ji na čin. Pro gra mi obu ke bu du-ćih vas pi ta ča tre ba lo bi da bu du kon ci pi ra ni ta ko da ih osna že o to me ka ko da pri pre me pro stor i adap ti ra ju plan i pro gram ra da raz voj nim i so ci jal nim po tre ba ma sve de ce. U kom bi no va nim pro gra mi ma sa dr žaj se ta ko đe na sto ji sme sti ti u obra zov ni okvir uni ver zal nog di zaj na uče nja (UDL). Pre ma uni ver zal nom di zaj nu uče nja po treb no je pri la go di ti i osmi sli ti na stav ni plan i pro gram, fi zič ki pro stor, na stav no okru že nje, ulo gu po ro di ce, na čin pro ce nji va nja, so ci jal no-emo ci o nal nu sre di nu i zdrav stve ne i bez bed no sne kom po nen te pro gra ma ta ko da od go va ra ju svoj de ci. In klu zi ja je, pre ma uni ver zal nom di zaj nu uče nja, so či vo kroz ko je se pre la ma sva ko pla ni ra nje pro gra ma i okru že nja, a ne ne što o če mu se na knad no raz mi šlja.

Po dr ža va nje in klu ziv nog dru štva

Te melj dru štve ne in klu zi je i in klu ziv nog vas pi ta nja i obra zo va nja po sta vlja se kroz ra ne in ter ven ci je. Ovim uslu ga ma ne po dr ža va se sa mo raz voj va žnih ve šti na kod ma le de ce već se i ro di te lji osna žu ju da is pu ne svo ju ulo gu pr vog de te to vog uči te lja. De ca ko ja su uklju če na u uslu ge ra ne in ter ven ci je če sto uspe va ju da


19

pre va zi đu po čet no ka šnje nje. De ci ko ja ih kon ti nu i ra no ko ri ste po treb no je mno go ma nje po dr ške da bi uspe šno funk ci o ni sa la u in klu ziv nom obra zov nom okru že nju, ostva ri la zna tan na pre dak u so ci jal nom i emo ci o nal nom raz vo ju i sti ca nju ve šti na, ra nom ovla da va nju go vo rom, ko mu ni ka ci jom i pi sme no šću i ume la da se po sta ve na pra vi na čin ka ko bi za do vo lji la svo je po tre be (EC TA, 2016).

1.3 Me đu re sor na pri ro da ra nih in ter ven ci ja

Pri stup ko ji je osmi šljen pre vi še od pe de set go di na vo di po re klo iz šved skog po kre ta za nor ma li za ci ju, pr vih prak si ra nih in ter ven ci ja u Ko lum bi ji i po kre ta za pra va oso ba sa smet nja ma u raz vo ju i pra va gra đa-na u Sje di nje nim Dr ža va ma. Po lje ra nih in ter ven ci ja i da lje se raz vi ja. Pot kre pljen do ka zi ma iz di sci pli na kao što su psi ho lo gi ja, pe da go gi ja, so ci jal ni rad, pe di ja tri ja, nu tri ci o ni zam, lo go pe di ja, fi zi kal na te ra pi ja, oku pa ci o na te ra pi ja, audi o lo gi ja, or to pe di ja i ne u ro lo gi ja, prak ti čan rad u ovoj obla sti po či va na ve li kom kor pu su zna nja. Mo de li pru ža nja uslu ge, ko ji su pr vo bit no bi li za sno va ni na kli nič kom ra du i ras par ča ni po di sci pli na ma, pro šli su kroz tran sfor ma ci ju u po sled njih dva de set go di na. Ume sto ne po ve za nih mul ti di sci-pli nar nih ti mo va, sa da se pre po ru ču ju in ter di sci pli nar ni ili tran sdi sci pli nar ni ti mo vi ko ji se pri rod no ba ve ho li stič kim po tre ba ma de te ta i po ro di ce kroz in di vi du a li zo va nu i ko or di ni sa nu uslu gu. Uslu ge su okre nu te pre ma po ro di ci, ro di te lji su ključ ni deo ti ma ko ji de te tu pru ža uslu gu ra nih in ter ven ci ja. Po ro di ca i dru gi čla no vi ti ma za jed nič ki sa sta vlja ju in di vi du al ni plan po dr ške kroz od re đe nu uslu gu, smi šlja ju i od re đu ju naj pri o ri tet ni je spe ci fič ne, mer lji ve, do sti žne i vre men ski od re đe ne ci lje ve sa ja snim kri te ri ju mi ma za pra-će nje na pret ka.

Ma da obič no jed no mi ni star stvo pre u zi ma vo de ću ulo gu, od pre sud ne je va žno sti na na ci o nal nom i na lo-kal nom ni vou us po sta vi ti sa rad nju iz me đu re le vant nih re so ra. Re so ri za jed nič ki ra de na ot kri va nju mo guć-no sti za in te gri sa nje uslu ga i po ve ća nje nji ho ve efi ka sno sti, ali i za pro na la že nje za jed nič kih iz vo ra fi nan-si ra nja. Osim to ga, obu ka za ra ne in ter ven ci je u okvi ru ini ci jal nog obra zo va nja i to kom ra da, omo gu će na me đu re sor nim i in ter di sci pli nar nim spo ra zu mi ma, za sni va se na prin ci pi ma naj bo lje prak se i stan dar di ma ko je su po sta vi la struč na udru že nja. Na pri mer, usko struč na obu ka iz fi zi kal ne te ra pi je i raz vo ja go vo ra i ko mu ni ka ci je raz li ko va će se po svom fo ku su i obi mu od obu ke o ra nim in ter ven ci ja ma. Me đu tim, ključ ni prin ci pi uspe šnih ra nih in ter ven ci ja pro te za će se kroz sve di sci pli ne (re ci mo, uslu ge su okre nu te po ro di ci, skro je ne su pre ma in di vi du al nim po tre ba ma, usme re ne su na funk ci o nal ne is ho de11, iz vo de se u pri rod nom okru že nju). Uče sni ci obu ke bi ra ju ras pon uz ra sta ko jim će se fo ku si ra no ba vi ti, ume sto da pra te ce lo ži vot-ni ci klus, kao što je uobi ča je no. Is ku stva iz prak se pri la go đa va ju se ra spo nu uz ra sta, či me se te ra pe u ti ma omo gu ća va da pru ža ju uslu gu ra ne in ter ven ci je. Uslu gu ra ne in ter ven ci je mo že pru ža ti lo go ped, oku pa ci o-ni te ra pe ut, fi zi o te ra pe ut, le kar op šte prak se ili struč njak za ne ko dru go pri me nje no pod ruč je, pod uslo vom da je po red zna nja iz svo je pri mar ne di sci pli ne, ste kao i po treb na zna nja o prin ci pi ma i prak sa ma ra nih in ter ven ci ja. De ca se ša lju kod struč nja ka u za vi sno sti od po tre ba ko je ima ju, od po tre ba i pre fe ren ci ja

11 Funkcionalni ishodi su ponašanja i prakse neophodne za život deteta i porodice; oni su odraz stvarnog životno kontekstualizovanog okruženja; spajaju različite razvojne domene i izlaze izvan okvira svih disciplina; u njihovom formulisanju ne koriste se žargonske reči već jasan i jednostavan jezik; ističe se ono što je pozitivno, a ne negativno; koriste se reči koje označavaju aktivnost, a ne pasivnost. „Tanja će popraviti tonus mišića da bi mogla da sedi”, nije funkcionalan ishod. „Tanja će sedeti s najmanjom mogućom potporom kako bi se igrala igračkama i jela zajedno sa svojom porodicom” — ovako glasi jedan funkcionalni ishod (ECTA Center — Centar za tehničku pomoć u ranom detinjstvu).


20

po ro di ce i od ka pa ci te ta struč nja ka ko ji pru ža uslu gu. Po gle da ti Key Prin ci ples of Early In ter ven tion and Ef fec ti ve Prac ti ces: A Cros swalk with Sta te ments from Di sci pli neSpe ci fic Li te ra tu re.12

1.4 Prin ci pi i kom po nen te sa vre me nih ra nih in ter ven ci ja

S pro to kom vre me na i za hva lju ju ći do ka zi ma pri ku plje nim u Sje di nje nim Ame rič kim Dr ža va ma i dru gim de lo vi ma sve ta, prak sa ra nih in ter ven ci ja me nja la se u skla du sa re zul ta ti ma is tra ži vač kih pro je ka ta, zah-te vi ma ro di te lja i za ključ ci ma struč nja ka uklju če nih u ra ne in ter ven ci je. Da nas po sto ji ne ko li ko ključ nih prak si u pru ža nju po dr ške i uslu ge ra ne in ter ven ci je, neo p hod nih za ostva ri va nje op ti mal nih re zul ta ta:

1. In ter ven ci ja je in di vi du a li zo va na. Pru ža nje uslu ge usme ra va se pre ma de te to vim sna ga ma, in te re so-va nji ma i mo ti va ci ji, i to u kon tek stu nje go vih sva ko dnev nih ak tiv no sti;

2. Or ijen ti sa na je pre ma po ro di ci. U pru ža nju uslu ga tre ba is ko ri sti ti je din stve ne sna ge sva ke po ro di ce, fo ku si ra ti se na nje ne pri o ri te te i uva ži ti kul tu ro lo ške spe ci fič no sti;

3. Za sno va na je na tim skom ra du. Struč ni rad ni ci i po ro di ca sa ra đu ju u re ša va nju za de te i po ro di cu ži-vot no va žnih pi ta nja i pro ble ma i za jed nič ki do no se od lu ke;

4. Pot kre plje na po da ci ma. Stra te gi je ko je se ko ri ste za ostva ri va nje funk ci o nal nih is ho da tre ba da bu du za sno va ne na naj kva li tet ni jim po da ci ma i pri li kom nji ho ve re a li za ci je po treb no je ima ti ko or di ni sa ni i sve o bu hvat ni pri stup;

5. Usme re na je na re zul ta te. Pri li kom pru ža nja uslu ge tre ba po mo ći de te tu da se lak še uklju či u ak tiv no-sti, ko je su uvek pri la go đe ne nje go vom uz ra stu, sna ga ma i mo guć no sti ma

6. Kon tek stu a li zo va na je. U pla ni ra nju i re a li za ci ji in ter ven ci je vo di se ra ču na o to me gde i ka da će de te ko ri sti ti kon kret nu ve šti nu ima ju ći u vi du da ona tre ba da od ra ža va sva ko dnev ne po tre be okru že nja i ak tiv no sti u ko ji ma de te uče stvu je za jed no sa svo jim vr šnja ci ma i po ro di com.

1.5 Ko li ko su ko ri sne ra ne in ter ven ci je

Ra nim in ter ven ci ja ma ostva ru ju se pra va de te ta

Obez be đi va njem ra nih in ter ven ci ja is pu nja va ju se me đu na rod no usta no vlje na pra va de te ta (re ci mo, ona pro kla mo va na Kon ven ci jom o pra vi ma de te ta, 1989; ili Kon ven ci jom o pra vi ma oso ba sa smet nja ma u raz vo ju, 2006). Pre ma Kon ven ci ji o pra vi ma de te ta, de te sa smet nja ma u raz vo ju tre ba da „uži va pun i kva-li te tan ži vot, u uslo vi ma ko ji obez be đu ju do sto jan stvo, una pre đu ju sa mo po u zda nje i olak ša va ju nje go vo ak tiv no uče šće u za jed ni ci” (Član 23[1]). Ko mi tet za pra va de te ta na vo di da se o de ci sa smet nja ma u raz vo-ju „naj bo lje vo di ra ču na i ona se naj bo lje ne gu ju u okru že nju po ro di ce” (Op šti ko men tar br. 9). U čla nu 24 zah te va se ne sa mo to da ro di telj i de te ima ju pri stup vas pi ta nju i obra zo va nju već i da im bu du bla go vre-

12 Preuzeto sa http://ectacenter.org/~pdfs/topics/eiservices/KeyPrinciplesMatrix_01_30_15.pdf.


21

me no obez be đe ni ade kvat ni pro gra mi pre ven ci je i una pre đe nja zdra vlja. Zdra vlje, de fi ni sa no kao fi zič ko i men tal no, ali i kao dru štve no bla go sta nje, ne zna či sa mo od su stvo bo le sti ili smet nje. Po treb no je do sti ći i stan dar de jav nog zdra vlja, po tvr đe ne do ka zi ma i do brom prak som. Osim to ga, iz me đu Čla na 24 i osta lih čla no va po sto je i di rekt ne i in di rekt ne ve ze. Na pri mer, dr ža ve pot pi sni ce mo ra ju da šti te de cu i od fi zič kog i od men tal nog zlo sta vlja nja (Član 19); mo ra ju da obez be de de ci sa smet nja ma u raz vo ju pri stup uslu ga ma zdrav stve ne za šti te i uslu ga ma re ha bi li ta ci je (Član 23); i da ga ran tu ju pri stup na ci o nal nim i me đu na rod nim iz vo ri ma in for ma ci ja ko je se od no se na pru ža nje po dr ške fi zič kom i men tal nom zdra vlju de te ta, nje go voj du hov no sti, dru štve nom raz vo ju i mo ral nom do bru (Član 17).

U Kon ven ci ji o pra vi ma oso ba sa smet nja ma u raz vo ju tra ži se da se de ci i od ra sli ma sa smet nja ma omo gu-ći da uži va ju sva ljud ska pra va i osnov ne slo bo de. U Čla nu 19 na gla ša va se va žnost po sto ja nja al ter na ti ve sme šta nju ovih oso ba u in sti tu ci je. Ži vot u po ro dič nom okru že nju i pri stup obra zo va nju je su pra va sva kog de te ta. U Kon ven ci ji o pra vi ma oso ba sa smet nja ma u raz vo ju u Op štem ko men ta ru o in klu ziv nom obra-zo va nju na vo di se da: „In ter ven ci je u ra nom de tinj stvu mo gu bi ti po seb no va žne za de cu sa smet nja ma u raz vo ju jer im po ma žu da oja ča ju svo je ka pa ci te te, da is ko ri ste pred no sti obra zo va nja jer pod sti ču po ha đa-nje vas pit no-obra zov ne usta no ve i vas pit no-obra zov nih pro gra ma. Sva ka ta kva in ter ven ci ja mo ra jam či ti po što va nje do sto jan stva i auto no mi je de te ta. U skla du sa Ci ljem 4 odr ži vog raz vo ja i Agen dom odr ži vog raz vo ja do 2030, od dr ža va pot pi sni ca Kon ven ci je oče ku je se da de ci sa smet nja ma u raz vo ju obez be de kva li tet nu bri gu u ra nom de tinj stvu i pred škol sko vas pi ta nje i obra zo va nje, upo re do sa pru ža njem po dr ške nji ho vim ro di te lji ma i sta ra te lji ma i or ga ni zo va njem obu ke za njih. Ako se de ca sa smet nja ma u raz vo ju iden ti fi ku ju i po dr že u naj ra ni jem uz ra stu, ra ste ve ro vat no ća da će se ne sme ta no uklju či ti u pred škol sko i osnov no obra zo va nje. Dr ža ve pot pi sni ce mo ra ju da obez be de ko or di na ci ju iz me đu nad le žnih mi ni star sta-va, or ga na i te la, kao i Or ga ni za ci ja za oso be sa smet nja ma u raz vo ju i dru gih part ne ra iz ne vla di nog sek to-ra” (stav 65). Ra ne in ter ven ci je neo p hod ne su da bi se obez be di lo spro vo đe nje ovih me đu na rod nih za ko na.

Ra nim in ter ven ci ja ma po sta vlja se te melj bu du ćeg raz vo ja

Op ti mal no vre me za uče nje, za po sta vlja nje čvr stog te me lja bu du ćeg raz vo ja i stva ra nje dis po zi ci je za uče-nje (na pri mer, is tra ja va nje u re ša va nju te škog za dat ka) po či nje od tre nut ka za čet ka i tra je do tre će go di ne ži vo ta. Ta da do la zi do raz vo ja vi da, slu ha, reč ni ka, je zi ka i mo to ri ke, us po sta vlja ju se dru štve ne ve ze, raz vi-ja ju se emo ci je i obla sti mo zga ko je su od go vor ne za ma te ma ti ku i lo gi ku. Ner vne ve ze, ko je pred sta vlja ju osno vu uče nja, po na ša nja i zdra vlja, naj flek si bil ni je ili „naj pla stič ni je” su u pr ve tri go di ne ži vo ta. Ka ko vre me od mi če, sve ih je te že pro me ni ti. Ubr zo po za če ću po či nje iz ra zi to bu ran raz voj mo zga, to kom ko jeg se sva ke se kun de us po sta vlja od 700 do 1.000 no vih ne u ron skih ve za. Broj ve za na sta vlja da ra ste u pr ve tri go di ne ži vo ta. U za vi sno sti od to ga ka ko se ko ri ste, te ve ze se učvr šću ju ili eli mi ni šu (ga se). Ako se kod de te ta bla go vre me no ot kri je raz voj no ka šnje nje i po tom mu se obez be de raz voj no pod sti caj ne in ter ak ci je do volj nog in ten zi te ta i tra ja nja, u ve li kom bro ju slu ča je va raz voj no ka šnje nje će bi ti pre va zi đe no (Cen tar za de te u raz vo ju, Cen ter on the De ve lo ping Child, N.D.; 2007).

Ra ne in ter ven ci je vi še stru ko vra ća ju ulo že no

Obez be đi va nje po dr ške u pr vim go di na ma ži vo ta kroz in ter ven ci je is pla ti vo je jer se ta ko sma nju je ula ga-nje u in ter ven ci je ka sni je u ži vo tu. Is tra ži va nja po ka zu ju da sva ki do lar ko ji se ulo ži u ra no obra zo va nje i


22

po dr šku ostva ri ušte du iz me đu se dam i 21 do lar ko ji bi se kroz ži vot mo ra li ulo ži ti u sku plje uslu ge ko je će bi ti po treb ne oso bi jer ni je bi la uklju če na u ra nu in ter ven ci ju (Hec kman & Ma ste rov, 2007; Rol nick & Gru ne wald, 2003; Sayre, De ver cel li, Ne u man, & Wo don, 2015). Ne ga tiv na is ku stva u ra nom de tinj stvu, kao što su ži vot u eks trem nom si ro ma štvu, zlo sta vlja nje i za ne ma ri va nje, in sti tu ci o na li za ci ja, mo gu ošte ti ti mo zak u raz vo ju i do ve sti do traj nih pro ble ma u uče nju, po na ša nju, fi zič kom i du šev nom zdra vlju, na ru ši ti spo sob nost re ša va nja pro ble ma, em pa ti je, kao i dru ge iz vr šne funk ci je kao što su pla ni ra nje, or ga ni za ci ja i po sve ći va nje pa žnje — ključ no va žne za uspeh u ško li i u ži vo tu. De ca sa smet nja ma u raz vo ju tri pu ta su u ve ćoj opa sno sti da do ži ve ne ku vr stu zlo sta vlja nja (Da vis, 2011). Ra ne in ter ven ci je kod sta ra te lja oja ča va ju ka pa ci te te da se bri nu o ovoj de ci i pod sti ču zdra vu po ro dič nu di na mi ku. Po zi tiv na ra na is ku stva — pre sve ga sta bil ni od no si sa bri žnim i re spon ziv nim od ra sli ma, bez bed no i sta bil no okru že nje i ade kvat na is-hra na –po volj no uti ču na raz voj mo zga, aka dem sko po stig nu će, so ci jal no i emo ci o nal no pri la go đa va nje, na la že nje po sla i vi si nu za ra de. Po zi tiv na ra na is ku stva ta ko đe sma nju ju po tre bu za in sti tu ci o na li za ci jom i od ra sta njem u ne in klu ziv nom okru že nju i neo p ho dan su uslov do brog zdra vlja i raz vo ja.

1.6 Na ci o nal ni kon tekst

Re pu bli ka Sr bi ja se na la zi na ju gu Evro pe i ima 7,1 mi lion sta nov ni ka (Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, 2015). Sr bi ja je 2009. i zva nič no pod ne la zah tev za pri dru ži va nje Evrop skoj uni ji (EU). Evrop ska ko mi si ja je 2011. pre po ru či la Sr bi ju za kan di da tu ru za ula zak u EU, uz nu žan uslov da se po bolj ša ju od no si sa Ko so vom.

Po red glav nog gra da Be o gra da, Sr bi ja ima i 24 okru ga. Cen tral na Sr bi ja ima 24 gra da i 168 op šti na. Be o grad je naj ve ći grad sa 1.350.000 sta nov ni ka. U grad skim sre di na ma ži vi 59% lju di, a 41% u se o skim. Uop šte no gle da ju ći, sta nov ni ci gra do va ima ju bo lji pri stup obra zov nim, zdrav stve nim i so ci jal nim uslu ga ma.

Zva ni čan je zik je srp ski. Pre ma Po pi su iz 2011. go di ne, ve ći na sta nov ni ka su et nič ki Sr bi (83,3%), a na kon njih Ma đa ri (3,5%), Ro mi (2,1%), Bo šnja ci (2,0%), Hr va ti (0,8%), Slo va ci (0,7%) i osta li (7,5%).

U Sr bi ji se be le ži pad sto pe fer ti li te ta sa 1,73 po ro đa ja po že ni 1991. go di ne na 1,32 u 2013. Sto pa pri rod-nog pri ra šta ja iz me đu 2010. i 2015. bi la je -0,5. Me đu tim, od 2013. go di ne za u sta vio se trend ne ga tiv nog pri ra šta ja (Pa u no vić, 2017). Sta rost pr vo rot ki po ra sla je sa 24,9 go di na 2000. na 27,7 u 2012. (Bog da no vić, Lo za no vić, Mi lo van če vić i Jo va no vić, 2016). Oče ki va ni ži vot ni vek kod že na je 77,5 go di na, a kod mu ška ra-ca 71,8 go di na. Mor ta li tet no vo ro đen ča di opao je u pe ri o du 2010-2015. sa 6,4 na 5,9 od sto na 1.000 ži vo-ro đe nih be ba (Svet ska ban ka, n.d.)13.

U Sr bi ji ži vi 1.230.469 de ce (17,3% sta nov ni štva) (Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, 2015). U 2011. ukup no 465.896 de ce bi lo je mla đe od šest go di na (262.313 bi lo je mla đe od tri go di ne). Pro seč na sta rost sta nov ni ka je 42,2 go di ne, što zna či da ce lo kup no sta nov ni štvo pri pa da sta ri joj ka te go ri ji. Pre ma na vo di ma UN HCR-a, 7,96 od sto sta nov ni štva Sr bi je ima ne ku smet nju (UN HCR, 2016). U hra ni telj ske po ro di ce sme šte no je 90% de ce ko ja su li še na po ro dič ne sre di ne, a 10% u usta no ve so ci jal ne za šti te (Pa u no vić, 2017). U 2016. go di-ni 5.299 de ce mla đe od 18 go di na bi lo je sme šte no u hra ni telj ske po ro di ce. Od tog bro ja njih 444 ima lo je smet nje u raz vo ju.

13 Preuzeto sa http://data.worldbank.org/indicator/SP.DYN.IMRT.IN?end=2015&locations=RS&start=2010.


23

Pre ma na vo di ma Ti ma za so ci jal no uklju či va nje i sma nje nje si ro ma štva Vla de Re pu bli ke Sr bi je (2016), mi ni mal na me seč na za ra da iz no si 21.000 RSD, dok je pro seč na me seč na so ci jal na po moć za če tvo ro čla nu po ro di cu 16.178 RSD (131 EUR). U 2006. go di ni 8,8% sta nov ni štva spa da lo je u ka te go ri ju si ro ma šnih, dok ih je 2014. bi lo 8,9%. Pro ce nat sta nov ni ka Re pu bli ke Sr bi je ko ji pri ja vlju ju da te ško ili je dva „sa sta vlja ju kraj s kra jem” bio je 24,6%.

Ne ga tiv na is ku stva u ra nom de tinj stvu uti ču na de te to va krat ko roč na i du go roč na zdrav stve na i raz voj na do stig nu ća. Us po sta vlja nje sna žne afek tiv ne ve ze sa bar jed nom oso bom ko ja kon stant no bri ne o de te tu, po zi tiv ne po ro dič ne ve ze, do bra sa mo re gu la ci ja i is traj nost u re ša va nju te ških za da ta ka mo gu po slu ži ti kao za štit ni fak to ri ili po zi tiv ni me di ja to ri (Banyard, Hamby & Grych, 2017; Black et al., 2017; Brit to et al., 2017; Jabès & Nel son, 2014). Unu tar ze mlje ta ko đe po sto je raz li ke. Na pri mer, u do njoj ta be li na ve de ni su in di ka to ri raz voj nog ka šnje nja za ce lu po pu la ci ju Sr bi je i po seb no za de cu ko ja ži ve u rom skim na se lji ma sa znat no ma nje sred sta va. Ge ne ral no gle da no, ne ko li ko fak to ra ri zi ka, kao što su ma la po ro đaj na ma sa, za o sta ja nje u ra stu, ma li broj knji ga u ku ći, kao i to da de ca ne po ha đa ju pred škol ske usta no ve, da su ih ro di te lji do bi li kao vr lo mla di i, ko nač no, ni sko obra zo va nje ro di te lja, po ve zu ju se sa uspo re nim raz vo jem.

Ta be la 1 Či ni o ci po ve za ni sa raz voj nim ka šnje njem

Sr bi ja (%) Rom ska na se lja (%)

Ma la po ro đaj na ma sa 5,1 14,7

Za o sta ja nje u ra stu 6,0 18,5

Vi še od tri knji ge u ku ći 71,9 11,9

Vi še od dve vr ste igra ča ka 75,0 53,2

Po ha đa nje pred škol skih usta no va 50,2 5,7

Po ro đaj iz me đu 15. i 19. go di ne 2,8 32,8

Maj ke bez sred nje ško le 12,6 91,9

Po dr ška oče va u uče nju 36,5 17,3

Ma da či ni o ci kao što su si ro ma štvo, uz rast ili obra zo va nje maj ke ne mo ra ju nu žno zna či ti da će de te ima ti raz voj ne po te ško će, mno gi ro di te lji ko ji se bo re sa ne a de kvat nim uslo vi ma ži vo ta, kao što su ogra ni čen pri-stup hran lji vim na mir ni ca ma, lo ša hi gi je na, ne a de kvat ni uslo vi sta no va nja i sla ba po dr ška dru štva mo gu ima ti po te ško će u is pu nja va nju osnov nih fi zič kih i emo ci o nal nih po tre ba, ka ko svo jih lič nih ta ko i de te to vih.

Mno ge po ro di ce u Sr bi ji, uklju ču ju ći i tra di ci o nal no mar gi na li zo va ne de lo ve sta nov ni štva kao što su Ro mi, u po re đe nju sa ostat kom po pu la ci je ras po la žu sa ma nje fi nan sij skih sred sta va, ima ju ni ži ni vo obra zo va nja i sla bi je ko ri ste knji ge i kom pju te re (UNDP, 2017). Upr kos lo ši jem fi nan sij skom i obra zov nom sta tu su, u rom skim do ma ćin stvi ma be le ži se ipak vi ša sto pa is klju či vog do je nja de ce do tre ćeg i do pe tog me se ca ži-vo ta, što je va žan či ni lac za us po sta vlja nje ve za no sti i bo ljeg zdra vlja u ka sni jem do bu. Kva li ta tiv ni po da ci iz ne dav nog UNI CEF-ovog iz ve šta ja (iz 2014) ot kri va ju da su maj ke Rom ki nje, ko je su uče stvo va le u is pi-ti va nju, sve sne va žno sti igra nja sa de te tom i da u igri ko ri ste igrač ke, ma da po ne kad ni su si gur ne u to ka ko da sti mu li šu de te na raz voj no pod sti ca jan na čin.


24

Aneg dot ski po da ci iz su sed nih dr ža va sa slič nim kon tek stom kao u Sr bi ji uka zu ju na to da ro di te lji de ce sa smet nja ma uglav nom ima ju ne raz re še na, ne ga tiv na ose ća nja pre ma de te to voj smet nji. Po red to ga, is toč no-e vrop ski struč nja ci ko ji spro vo de ra ne in ter ven ci je is ti ču raz li ke unu tar sa mih dr ža va. Po seb no na gla ša va ju da se mno go ve ći pro ce nat ro di te lja ko ji ži ve iz van ve li kih grad skih sre di na sla bi je raz u me u raz voj de ce i da je tu sto pa in ter ak ci je iz me đu ro di te lja i de ce ni ža. Uop šte no, is toč no e vrop ski struč nja ci za spro vo đe nje ra nih in ter ven ci ja pre po ru ču ju da se pre za po či nja nja in ter ven ci je pr vo ana li zi ra funk ci o ni sa nje po ro di ce i, iz me đu osta log, pri ro da in ter ak ci je iz me đu ro di te lja i de te ta. Na pri mer, jed na slu žba u Re pu bli ci Gru zi ji sni ma (uz pri sta nak po ro di ce) ro di te lje dok se igra ju sa svo jim de te tom, u okvi ru pro ce sa ori jen ta ci je uslu-ge, ka ko bi uoči li obra sce in ter ak ci je iz me đu ro di te lja i de te ta i iz me đu jed nog i dru gog ro di te lja. Po tom struč nja ci za in ter ven ci ju do bi ja ju pri li ku da raz go va ra ju o snim ku s ro di te lji ma ka ko bi po bolj ša li do met svo je uslu ge. Oni ta da mo gu da za mo le ro di te lje da im ka žu svo je uti ske, mo gu da im skre nu pa žnju na po-zi tiv ne od li ke u nji ho vom po na ša nju ko je su uoči li na snim ku i pru že im po vrat nu in for ma ci ju i po treb ne pre po ru ke. Snim ci se ta ko đe ko ri ste to kom spro vo đe nja in ter ven ci je i mo gu se po ka zi va ti ro di te lji ma kao ilu stra ci ja pro me ne u nji ho vom po na ša nju i de te to vom na pre do va nju. Iako u Gru zi ji još ni je te sti ra na de lo-tvor nost (efek tiv nost) ova kvog pri stu pa, po sto ji mno go do ka za ko ji go vo re u pri log nje go voj efi ka sno sti.14

Pri li kom us po sta vlja nja si ste ma za ra ne in ter ven ci je tre ba vo di ti ra ču na i o bi o lo škim fak to ri ma ri zi ka. U po sled nje dve de ce ni je u Sr bi ji je u znat noj me ri sma nje na sto pa smrt no sti odoj ča di za hva lju ju ći bo ljoj i sa-vre me ni joj me di cin skoj ne zi, uz po ve ća ni zdrav stve ni ri zik. Sma nje nje sto pe smrt no sti odoj ča di pra ti po ve-ća nje bro ja de ce kod ko jih po sto ji opa snost od ja vlja nja raz voj nih smet nji. Po red to ga, van te le sna oplod nja je sve pri sut ni ja, sve je ve ći broj vi še plod nih trud no ća ko je pra ti po ve ća ni ri zik od pre u ra nje nog po ro đa ja i ni ske po ro đaj ne ma se. Be be ko je ima ju ma lu te ži nu na ro đe nju ima ju ve će zdrav stve ne ri zi ke, kao što su sla-bi ji imu ni si stem, di ja be tes, sr ča ne bo le sti, u po re đe nju sa be ba ma ko je su ro đe ne sa uobi ča je nom te ži nom.

Ima ju ći sve ovo u vi du, uslu ge ra ne in ter ven ci je tre ba in te gri sa ti u pa ket uslu ga za po bolj ša nje ra nog raz vo-ja ka ko bi se obez be di la kon ti nu i ra na bri ga: pla ni ra nje po ro di ce, an te na tal na bri ga za maj ku i de te, zdra va bri ga u ku ći i ot kri va nje i le če nje deč jih bo le sti i raz voj nih ka šnje nja, nu tri ci o ni stič ka po dr ška, iz ra zi to kva-li tet na bri ga u ra nom de tinj stvu i ra ni obra zov ni pro gra mi.

1.7 Za ko ni i jav ne po li ti ke

Sr bi ja je pot pi sni ca osam osnov nih me đu na rod nih ugo vo ra o ljud skim pra vi ma, za klju če nih u okvi ru Uje-di nje nih na ci ja. Sr bi ja je ra ti fi ko va la Evrop sku kon ven ci ju o za šti ti ljud skih pra va i osnov nih slo bo da, Kon-ven ci ju UN o pra vi ma de te ta (1989), iz ko je je pe de set če ti ri čla na uklju če no u Ustav. Osim to ga, Sr bi ja je ra ti fi ko va la i Kon ven ci ju UN o pra vi ma oso ba sa in va li di te tom. Da kle, svi op šti ko men ta ri ko ji se od no se na Kon ven ci ju o pra vi ma oso ba sa in va li di te tom mo ra ju se po što va ti. Sr bi ja ne ma sve o bu hva tan za kon o de ci. Pra va de te ta uklju če na su u spe ci fič ne za ko ne iz obla sti pro sve te, zdrav stva, unu tra šnjih po slo va, pra vo su-đa, so ci jal ne za šti te, za šti te de te ta i u dru ge za ko ne (Pa u no vić, 2017). Za kon o spre ča va nju dis kri mi na ci je oso ba sa in va li di te tom iz 2006. go di ne za bra nju je dis kri mi na ci ju na osno vu in va li di te ta, dok Stra te gi ja iz

14 Videti Fukkink, R. G. (2008). Povratna informacija o snimku je na velikom ekranu: metaanaliza porodičnih programa. Clinical Psychology Review, 28 (6), 904-916.


25

2007. go di ne ob u hva ta me re za de fi ni sa nje in va li di te ta, od no sno smet nji u raz vo ju, kao i ci lje ve i ak tiv no sti po mo ću ko jih bi se mo gla po bolj ša ti si tu a ci ja u ko joj se na la ze oso be sa smet nja ma. Osim to ga, Sr bi ja ima i Za kon o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po šlja va nju oso ba sa in va li di te tom iz 2009, u ko jem se pro mo vi še ba vlje nje smet nja ma u raz vo ju to kom či ta vog ži vo ta.

Do net je i niz na ci o nal nih stra te gi ja ko ji ma se po dr ža va ju pra va de te ta, uklju ču ju ći i Na ci o nal ni plan ak ci je za de cu 2004-2015, stra te ški do ku ment po sve ćen naj mla đi ma, u ko jem po sto ji okvir za ostva ri va nje pra va de te ta i ko or di na ci ju po li ti ka na na ci o nal nom i lo kal nom ni vou. Sa vet za pra va de te ta ini ci rao je pri pre mu no vog Na ci o nal nog pla na ak ci je za de cu. Osim to ga, Sr bi ja ima i Stra te gi ju pre ven ci je i za šti te od dis kri-mi na ci je, sa po seb nim fo ku som na ra nji ve gru pe, u ko je spa da ju i de ca sa smet nja ma u raz vo ju i rom ska de ca. Ak ci o ni plan za im ple men ta ci ju Stra te gi je pre ven ci je i za šti te od dis kri mi na ci je do 2018. pred vi đa ak tiv no sti i od go va ra ju će me re, od go vor ne re a li za to re, bu džet i ro ko ve. Za ko nom o za bra ni dis kri mi na ci je (2009) za bra nju je se dis kri mi na ci ja de ce. U Ured bi o Na ci o nal nom pro gra mu za una pre đe nje raz vo ja u ra-nom de tinj stvu (2016) de talj no se na vo de me to de za po dr šku zdra vom raz vo ju de ce, uz po se ban fo kus na iden ti fi ka ci ju de ce sa smet nja ma u raz vo ju i ra nu in ter ven ci ju. Stra te gi ja za so ci jal no uklju či va nje Ro ma od 2016. do 2025. de lom ima za cilj da omo gu ći „da de ca iz rom ske za jed ni ce od ro đe nja ima ju jed na ke šan se za ra ni raz voj i uče nje i da se pri pre me za uklju či va nje u oba ve zno obra zo va nje” (Ope ra tiv ni cilj 1; str. 57).

Ko nač no, po sto je i za ko ni ko ji su na knad no usvo je ni ili iz me nje ni da bi se spre či la dis kri mi na ci ja de ce: Za kon o udž be ni ci ma, Za kon o osno va ma si ste ma obra zo va nja i vas pi ta nja, Za kon o spor tu, Za kon o zna-kov nom je zi ku, Za kon o po li ci ji, Za kon o zdrav stve noj za šti ti, Za kon o zdrav stve nom osi gu ra nju i Za kon o za šti ti li ca sa men tal nim smet nja ma. Za kon o fi nan sij skoj po dr šci po ro di ci sa de com po dr ža va po ro di ce ko je ima ju de cu sa smet nja ma u raz vo ju i po ro di ce sa dru gim pro ble mi ma zbog ko jih im je po treb na po moć u is pu nja va nju osnov nih po tre ba svo je de ce. Za kon o so ci jal noj za šti ti (2011) sa dr ži me re po dr ške i pra va ro di te lja de ce sa smet nja ma u raz vo ju. Na crt gra đan skog za ko ni ka i Na crt za ko na o bes plat noj prav noj po-mo ći sa da su na jav noj ras pra vi. Za kon o om bud sma nu za de cu ta ko đe je u po stup ku jav ne ras pra ve.

Za ko nom o so ci jal noj za šti ti re gu li šu se pra va ko ri šće nja fi nan sij ske po mo ći zbog raz voj nih po te ško ća i smet nji (do da tak za po moć i ne gu dru gog li ca, uve ća ni do da tak za ne gu dru gog li ca, po moć za ospo so-blja va nje za rad)15. U za ko nu se ta ko đe na vo di broj uslu ga na me nje nih de ci sa smet nja ma i nji ho vim po-ro di ca ma, ko ji ma se po dr ža va naj ma nje re strik ti van vid za šti te, od no sno bo ra vak ko ri sni ka u pri rod nom okru že nju.16

Mi ni star stvo za rad, za po šlja va nje, bo rač ka i so ci jal na pi ta nja ra di na tran sfor mi sa nju usta no va so ci jal ne za šti te. Mi ni star stvo je raz vi lo stra te ške ci lje ve u ve zi sa raz vo jem uslu ga ko je po dr ža va ju bri gu po ro di ce o de ci. Ti ci lje vi pod sti ču oču va nje po ro di ce i po dr ža va ju de in sti tu ci o na li za ci ju. Od 2006. za bra nje no je sme šta ti de cu mla đu od tri go di ne u usta no ve za bri gu o de ci, iz u zev u slu ča ju ka da mi ni star da je spe-ci jal nu do zvo lu (obič no ako po sto ji iz u zet no ve li ki ri zik po de te to vo zdra vlje). Otkad je za kon uve den sa mo se dam na e sto ro de ce mla đe od tri go di ne sme šte no je u ne ku usta no vu.17 U bu duć no sti će im se obez be đi va ti bo ra vak u ma njim za jed ni ca ma sa spa va o ni ca ma i so ci jal no-zdrav stve nim uslu ga ma. Upo-

15 Zakon o socijalnoj zaštiti, član 92-109.16 Zakon o socijalnoj zaštiti, član 40.17 Republički zavod za socijalnu zaštitu, 2015. Izveštaj o radu ustanova za smeštaj dece i mladih.


26

re do s tim, de ci u usta no va ma pru ža će se ve ća in di vi du al na po dr ška, iz me đu osta log i pri li ka da uče stvu-ju u ak tiv no sti ma u za jed ni ci (Mi ni star stvo za rad, za po šlja va nje, bo rač ka i so ci jal na pi ta nja, Dru štve no uklju či va nje, 2016).

Za kon o zdrav stve noj za šti ti obez be đu je nov ča ni do da tak za pla ća nje ne ge i po mo ći oko de te ta ko je ima ne ku smet nju u raz vo ju. Ovaj do da tak tre ba da se po ve ća za 50% ako se bri ga o de te tu vo di iz van nje go ve ku će. Ro di te lji ko ji se sta ra ju o de te tu ko je ima ne ku smet nju ili raz voj nu po te ško ću mo gu da za tra že na-dok na du pri ma nja sve dok de te ne na pu ni pet go di na. Mi ni star stvo zdra vlja i da lje je nad le žno za kon tro lu zdrav stve ne za šti te i iz da va nje le ko va za de cu ko joj je po treb na bri ga.

Pre ma In dek su deč je za šti te (2016)18, „po sto ji ras ko rak iz me đu po sto je ćih po li ti ka, za ko na i stra te ških ak-ci o nih pla no va, s jed ne stra ne, i spro vo đe nja po sto je ćih po li ti ka ko je se is po lja va ju u ras po lo ži vim sred-stvi ma, ade kvat noj uslu zi, bu džet skim odva ja nji ma i pra te ćom in fra struk tu rom, sa dru ge stra ne” (str. 2). In deks deč je za šti te me ri ni vo raz vi je no sti i do stig nu ća u obla sti ma deč je za šti te u po re đe nju sa osta lim ze mlja ma u re gi o nu. Sr bi ja se u ovoj obla sti na la zi na pe tom me stu od de vet ze ma lja re gi o na u ko ji ma je me ren In deks. Sr bi ja je po sti že od lič ne re zul ta te u obla sti za ko no dav stva i po li ti ka za za šti tu de ce sa smet-nja ma u raz vo ju i ko or di na ci ji. Me đu tim, naj sla bi je re zul ta te po sti že u obla sti utvr đi va nja od go vor no sti, pru ža nja uslu ga i ka pa ci te ti ma. Dru gim re či ma, iako se dr ža va u prav nim okvi ri ma ba vi dis kri mi na ci jom li ca sa smet nja ma u raz vo ju, zah te va ju ći in klu ziv nost u obra zo va nju, ta in klu ziv nost ne mo ra bi ti stvar na i za to je po treb no da se ona pro ši ri i na dru ge uslu ge u za jed ni ci, uklju ču ju ći i sport i re kre a ci ju. Pre ma In dek su deč je za šti te (2016), in klu ziv no obra zo va nje je i da lje u sa mom za čet ku, i na pred škol skom i na osnov no škol skom ni vou. Iako po sto ji Pra vil nik o in di vi du al nom obra zov nom pla nu, ma lo je ka pa ci te ta za nje go vu re a li za ci ju. Po treb no je po za ba vi ti se pro ble mi ma do stup no sti obra zo va nja (na pri mer, fi zič ka ne-pri stu pač nost), ne do stat ka obu ke za na stav ni ke i pe da go ške asi sten te, ma log bro ja spe ci jal nih asi ste na ta, ne po zna va nja mo guć no sti pri la go đa va nja okru že nja, te ne do volj nog če stog po sta vlja nja funk ci o nal nih ci-lje va ko ji se do sti žu u pri rod nom i in klu ziv nom okru že nju.

Pre ma čla nu 34 Za ko na o pred škol skom vas pi ta nju i obra zo va nju, pre ma naj no vi jim iz me na ma i do pu-na ma Za ko na19, de ca sa smet nja ma u raz vo ju ima ju pra vo na pred škol sko vas pi ta nje i obra zo va nje u re-dov nim vas pit nim i u raz voj nim gru pa ma, ali su pro ši re na pra va de te ta na do dat nu po dr šku u usta no vi. Pre ma naj no vi jim iz me na ma Za ko na iz 2018. „Ini ci ja ti vu za po kre ta nje po stup ka pro ce ne po tre ba de te ta za do dat nom po drškom ko ju vrši in ter re sor na ko mi si ja može da po kre ne ro di telj, od no sno dru gi za kon ski za stup nik de te ta i/ili predškol ska usta no va uz sa gla snost ro di te lja, od no sno dru gog za kon skog za stup ni ka.” Ako se u pred škol skoj usta no vi utvr di da je de te tu sa smet nja ma u raz vo ju po treb na do dat na obra zov na, zdrav stve na ili so ci jal na po dr ška, mo gu se za tra ži ti in for ma ci je o i od dru gih usta no va uklju če nih u po-dr šku, uz po sre do va nje In ter-re sor ne ko mi si je u či jem sa sta vu su pred stav ni ci svih re le vant nih usta no va (do ma zdra vlja, cen tra za so cij lni rad, pred škol ske usta no ve).

Mi ni star zdra vlja, mi ni star za so ci jal na pi ta nja i mi ni star pro sve te od re đu ju uslo ve do de lji va nja ve će obra-zov ne, zdrav stve ne i so ci jal ne po mo ći de ci, ona ko ka ko je to usta no vi la in ter re sor na ko mi si ja. Pre ma na-

18 Preuzeto od https://childhub.org/bg/child-protection-online-library/child-protection-index-serbia-2016-childpact.19 Ova dopuna je izvršena nakon zaključivanja teksta Situacione analize od strane autorke sa ciljem da pomogne u daljoj primeni

nalaza analize u Srbiji.


27

vo di ma iz Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku, 1,2% de ce sa smet nja ma u raz vo ju po ha đa ne ki ob lik pred škol-skog vas pi ta nja i obra zo va nja.

U Za ko nu o pred škol skom vas pi ta nju i obra zo va nju na vo di se da ro di te lji mo ra ju da po kri ju pri bli žno 20% tro ško va za pred škol sko obra zo va nje svog de te ta; ma da se iz ovo ga „iz u zi ma ju de ca bez ro di telj skog sta ra-nja, de ca sa smet nja ma u raz vo ju i in va li di te tom i de ca iz ma te ri jal no ugro že nih po ro di ca” (Član 50). Pod pred škol skim uz ra stom pod ra zu me va se uz rast de ce od šest me se ci do 5,5 go di na. U Za ko nu se ta ko đe na vo di i da je osni vač pred škol ske usta no ve lo kal na sa mo u pra va. Lo kal na sa mo u pra va mo ra da usta no vi naj ma nje 5, a naj vi še 100 vas pit nih gru pa. Pred škol ski pro gram mo že da se ostva ru je u bol ni ca ma, pri vat-no ili an ga žo va njem pu tu ju ćeg pred škol skog vas pi ta ča ili u pu tu ju ćem vr ti ću. Pred škol ski pro gram mo že se ostva ri va ti i na stra nom je zi ku ta ko što će se pri me nji va ti dvo je zič ni pri stup (na pri mer, srp ski i dru gi je zik) i obič no se or ga ni zu je ta ko da mo že da tra je du že od osam sa ti dnev no, ali se oba vi u ra spo nu od če-ti ri do osam sa ti. Na pri mer, vas pit na gru pa de ce uz ra sta od tri do če ti ri go di ne mo že da ima mak si mal no dva de se to ro de ce (Član 30). U vas pit nu gru pu mo že da se upi še naj vi še dva de te ta sa smet nja ma u raz vo ju, ali se on da „broj de ce u vas pit noj gru pi u ko ju je upi sa no jed no de te sa smet nja ma u raz vo ju uma nju je za tri de te ta” (Član 34).

Po osno vu Čla na 39 Za ko na o pred škol skom vas pi ta nju i obra zo va nju, zah te vi ve za ni za obra zo va nje vas pi-ta ča za vi se od or ga ni za ci je usta no ve (od no sno, da li su gru pe vas pit ne ili raz voj ne), te od uz ra sta i po tre ba de ce s ko jom vas pi tač ra di. Vas pi tač ko ji ra di sa de com od šest me se ci do dve go di ne mo ra ima ti sred nje obra zo va nje; ako ra di sa de com sta ri jom od dve go di ne, mo ra ima ti obra zo va nje pr vog ili dru gog ste pe na; ako ra di sa de com sa raz voj nim smet nja ma u vas pit noj gru pi, vas pi tač mo ra ima ti obra zo va nje uskla đe-no pre ma spe ci fič nom uz ra stu gru pe i za vr še nu „struč nu obu ku ili pro pi sa ni pro gram za rad sa de com sa smet nja ma u raz vo ju”.

1.8 Po sto je ći si ste mi

Zdrav stve ne uslu ge

U pr vim go di na ma de te to vog ži vo ta u zdrav stve nom si ste mu po sto ji niz kon takt-oso ba za ro di te lje i de cu. U ta be li 2. dat je pre gled pre po ru če nih po se ta gi ne ko lo zi ma i pe di ja tri ma u do mo vi ma zdra vlja kao i oba-ve znih po se ta pa tro na žnih se sta ra po ro di ci.

Vi sok pro ce nat že na u trud no ći od la zi na če ti ri pre po ru če na pre gle da (94% svih že na i 75% Rom ki nja). Ve ći na be ba ra đa se u ne koj zdrav stve noj usta no vi (na pri mer, u po ro di li štu) (UNI CEF, 2014). No vo ro đe na de ca sa po ve ća nim ri zi kom ili usta no vlje nim zdrav stve nim pro ble mi ma mo gu, na zah tev pe di ja tra, ima ti vi še po se ta pa tro na žne se stre ili če šće pre gle de kod pe di ja tra. Sve maj ke ima ju pra vo na je da na est me se ci po ro đaj nog odu stva, a maj ke de ce sa smet nja ma na pet go di na pla će nog od su stva. Na od su stvo mo že oti ći i otac, ma da ga če šće ko ri sti maj ka. Od su stvo pru ža ro di te lji ma pri li ku da uče stvu ju u ostva ri va nju in ter ven ci je.

Sva ko de te u Sr bi ji tre ba da ima pri stup pe di ja tru, ko ga ro di telj iza be re u do mu zdra vlja u ko jem se le či i od la zi na re dov ne zdrav stve ne kon tro le. Re pu bli ka obez be đu je zdrav stve no osi gu ra nje za svu de cu, bez


28

ob zi ra na sta tus osi gu ra nja ro di te lja, pa sa mim tim sva ko de te ima pra vo na le če nje. Pro ce du re oko va đe nja zdrav stve nih knji ži ca u ne kim slu ča je vi ma ro di te lji ma pred sta vlja ju pre pre ku za ko ri šće nje uslu ga, pa ta ko 8% ukup nog bro ja de ce uz ra sta 0-11 me se ci i 22% rom ske de ce ne ma zdrav stve nu knji ži cu (UNI CEF, 2014).

Ta be la 2 Re dov ne kon takt-slu žbe za ro di te lje i de cu

Vr sta zdrav stve ne po mo ći

Struč njak Uslu ga

Pre na tal na Gi ne ko log z 3-5 ul tra zvuč nih pre gle da

z La bo ra to rij ski te sto vi

Kuć ne po se te Pa tro na žna se stra

z Jed na po se ta u trud no ći; u slu ča ju vi so ko ri zič nih trud no ća, dve.

z Pet po se ta u pr vih pet na est da na od po ro đa ja

z Jed na re dov na po se ta u pr voj go di ni be bi nog ži vo ta ili vi še njih ako de te ima ne ku smet nju.

z Jed na po se ta u dru goj go di ni.

z Jed na po se ta u če tvr toj go di ni.

Pri mar na zdrav stve na za šti ta

Pe di ja tar z Šest pre gle da u pr voj go di ni (od no sno, ka da be ba na pu ni pr vi me sec, za tim dva, tri i po, pet, šest i de vet me se ci)

z Dva pre gle da u dru goj go di ni (od no sno, u pe ri o du iz me đu 13 i 15 me se ci i 18 i 24 me se ca)

z Dva pre gle da pre po la ska u ško lu (od no sno, na uz ra stu od če ti ri go di ne i šest-se dam go di na)

U ze mlji po sto ji tri ni voa zdrav stve nih uslu ga: pri mar ni, se kun dar ni i ter ci jar ni. Na sle de ćoj sli ci, pre u ze toj od Bje go vić-Mi ka no vić (2016), de talj no je pri ka za na struk tu ra si ste ma zdrav stve ne za šti te u Sr bi ji u okvi ru ko je se de ci sa smet nja ma u raz vo ju nu di mno štvo uslu ga. U ze mlji po sto ji i go to vo če tr de set raz voj nih sa-ve to va li šta. Ova sa ve to va li šta ra de u sklo pu pri mar ne zdrav stve ne za šti te. Uslu ge u sa ve to va li šti ma pru ža ju mul ti di sci pli nar ni ti mo vi, me đu tim, u mno gim slu ča je vi ma po sto je po te ško će da se za dr ži po tre ban broj oso blja. Struč nja ci u sa ve to va li šti ma bri nu se u okvi ru pri mar nog ni voa zdrav stve ne za šti te o po tre ba ma de ce sa smet nja ma.

D rugi nivo z dr avstven e za štite či ne b olni ce i p oj edine specija li st ič ke klinike, k ao i spe cijalisti sa p rivatno m praksom. U sredin ama u ko ji ma n e postoje razv ojna save tova lišta, d eca koj oj su p ot rebne dodatne usluge dobijaj u p omo ć stru čnih li ca na sekunda rnom n ivou. Ko načno, na t re ćem ni vo u Sr bi ja ima ne kol iko spe-ci jalizo van ih kliničk ih centar a, institu ta i bolni ca u kojima s e deci s a smet nja ma u r az vo ju pružaj u najs pe-cijaliz ovanij e uslu ge.

Većin a us luga tre ćeg n ivoa zdr av stven e zašti te može s e do biti samo u velik i m gradovima, k ao š to su Beo grad i Ni š. Poro di ce koje živ e u slab ije na se ljenim oblastima čes to nem aj u pr is tup ni ra zvojnom sa vetova lištu. Usluge i z do mena dru gog n iv oa zdrav stven e zašti te tak ođ e s e nude s amo u gušće na selje ni m oblasti ma.


29

Sli ka 1 Sist em zdravs t ve ne zaštit e u Srbi ji ( preuzeto od Bje gović -Mikanov ić, 2016. )

Iza br an i pedi jat ar

Izabr ani pedijat ar nastoj i da ot krije i ut iče na fakt or e koji mo gu poboljša ti de tet ov nap re da k. U okviru red ovnih pedi ja tr ijskih ko ntrola d ece pedijatri t rag aju za ka šnjen je m u motori čk om i psi ho -s oc ijalnom razvoju i pr overavaju sl uh i vid. Ras pored ovih pregle da j e ust aljen i on i se od ržavaj u kada dete nav rši mes-ec dana, p otom u dr ug om, če tv rtom, š estom i d evetom m ese cu živ ot a, u drugoj i četvrtoj g odini, te pr e up isa u os novnu škol u. P edi jatri tak ođe daj u rodite lj ima raz vojne sm er nice, između o stal og i sa ve te ka ko da p odstaknu de tetovo napre dova nje u sluč aj u blago g kašnje nj a. Uz podršku UNICEF-a pe dijatri iz 24 od 168 ust anova u p rimar no j zdravstven oj za štiti p oče li s u da pri men juju st andardizova ni raz vojn i skrin ing u sklo pu ko ntrolnih p re gleda zd rav e dece, a rod it elji pop un javaju t re će iz da nje Upitnika o razvoju d eteta ( URD -3 ) ( Ages and Stages Quest ionn aires — ASQ 3) . Ova j i nstrume nt se t re nutno tes tira u d eset cent ara primarn e zdra vstvene z aš ti te . Upit nik koji j e prepor uč il o Američk o udruže nj e pedi jatara i koji se k or is ti širom sveta pr uža rodi telji ma va žn u prilik u da daj u inf or macije o razvoj u svoga d etet a. Pomoć u upitnika saku pljaju se poda ci o pet oblast i dečjeg r azvoj a (r azvoj govora, kru pn e motori ke, fine/si tne motori ke, re-ša va nje prob le ma i so cija li za cija) i porede s p ostign ućima de ce i stog uz rasta kako bi roditel ji st ek li uvid u

Skupština

Opšte bolnice Specijalne bolnice

Etički odbor Zdravstveni savet

Republičke stručne komisije

Klinički centri Kliničko-bolnički centri

Klinike, instituti

Instituti za javno zdravlje

Privatna specijalistička praksa

Privatne ordinacije opšte prakse

Privatne apoteke

Instituti Apoteke

Ambulante Zdravstvene stanice

Domovi zdravlja

Vlada

Fond za zdravstveno osiguranje

Ministarstvo zdravlja

Fina

nsira

nje

Polit

ike


30

razvoj svoga de teta . C ilj je d a se o vim i nstrument om ide nti fikuju de ca ko d ko jih post oj e razvoj na k ašnje nja i koj im a je p otrebna d odatna pro cena. De cu k od koje je, prema rezultatima na u pi tn ik u URD- 3/ ASQ-3, ide ntifi kova no umereno do znatn o k ašnje nje i li k od koje postoj i ne ka vidl ji va smetn ja, pedi ja tr i up ućuju u razvo jno sa vet ov alište gde ć e d ete pregleda ti tim s tr uč njaka i, u skla du sa na lazim a, ponudi ti inte rv enciju od nosno pr ogr am po dr šk e ra zvoju.

Raz vo jna savet ov ališta

U opština ma sa na jmanje osam i po h il jada dece predšk ols kog uzra sta u skl opu prim ar ne zd rav st vene z ašt ite m or aj u po stojati r azvojna s ave tovali šta za decu sa r azv ojnim ka šnj enjem ili razvojnim s met njama . Postoj e d va str uk tu rn a modela razvo jnih s av et ov ališta. Mo gu b it i k oncip ir an a kao „or ga ni za ci one jed ini ce ” sa odgov arajućim prostorija ma i o soblj em i li kao „fu nkcio nalne j edinice” u okv iru koj ih osoblje pruž a svoje u sluge, ali nema zaseb an prostor z a rad. P rem a ne davno sp rov edeno m is tr až ivanju, r azvojna savetovališt a postoj e u 42 (26, 6%) ustan ove primarne zdravstvene zaštite o d uk up no 158. O sa m je s t ruktu ri sa no kao organizaci on a je dinica, a 3 4 k ao fun kc io na ln a.

U r azvojnim sav etova liš ti ma rade zd ravstven i sa radnic i ( na p rimer, p sih olozi, d efekto lozi, socij al ni ra dn ici ) koji d eci pruž aju terapijs ke u sluge. St al ni tim zd ra vs tvenih sa radnika u us tanov ama primarn e zdrav stv ene za šti te, u k oj im a postoje ra zvojna savet ovališ ta, ugl avnom nema d ru ge o ba veze izv an samo g savetoval iš ta . O so blje Z av od a za psih ofi ziolo šk e po remećaje i govorn u pato lo giju „Pro f . d r Cve tk o Br ajović” u Beograd u ko ordiniš e rad svi h z dr avstv en ih r adnika i sar adnika a ng až ov ani h u razvo jnim sav et ovalištima u sk ladu s a Z akonom o zdravstv en oj zašti ti (Č lan 128) . P edijat ri k oj i rad e u ra zvo jn im sa vetoval ištima p regled aj u decu i vode n ji ho ve slučaje ve. I broj pedi ja tara i v rem e koje o ni p ro vode u r az vojnom sav etovalištu v ar ir-aj u. Trenu tno se ra d pe di ja tar a u r azv ojnim sa vet ovalištim a do datno finan sij ski n e p održav a (kroz redov na meseč na p ri ma nja).

R azvojna sav etovališta su tako osmiš ljena da se u nj ima nu di či ta v spektar u s lu ga, među k oj ima s u i s veobuhva tn a procena m oto ričkih, ps iholoških, senzor ni h fu nk c ija, t e g ovora, k om uni kacioni h v eš tina i kognit iv nih spo sobnosti dece. Zv aničan s pi sa k usluga razvo jni h saveto vali šta ko je p riznaj e zd ravstven o o si-guranje ob uhvata i : testir an je p si hičkih f un kc ij a, indiv idualn u ps ih ot erapij u, gr upnu p si hoterap ij u, testira-nj e govor a i terapijs ke procedu re p ov ez ane s a govorom i por eme ćajima go vor a. Tim s tr uč nj aka iz ra zvo-jnog s aveto va li šta pr oce nju je snag e porodice, zah va ljuju ći k ojima se ispunjav aju detetove potr eb e i o sm iš-lj ava i uvod i i ndi vi dualizova ni pl an interv enc ije za sv ako dete. S tr uč nj aci iz r azvoj ni h savetova li št a ta ko đe sarađ uju s a organizacijama iz zaj ednice, ka o što su predškol sk e u stanove i centri z a socijaln i r ad, kako b i dec a sa smet njama i nj ihove po rodice mog li računat i n a pom oć . I, k onačno, ra zvojna s ave tovali šta sa rađ uju sa lo ka ln im inter se ktorsk im kom is ijama u proceni sv ak og de tet a kako b i s e odluči lo postoj i li p otreba za do datnim ang ažov anjem ob ra zov nih, zd ravstv en ih i socijaln ih sl už bi p od rške.

N a os novu go repomenutog ispitiva nja, s amo 55,5% de ce ko d kojih p osto je razvojni ri zi ci registr ovana su kao ko ri sn ic i usluga razvojno g s avetov al išta u 2 015. Pr osečno tr aja nje seanse varira u z avisn ost i od us lu ge . Zakazani susret i s pedijat ro m uglavnom tra ju 15-3 0 m in uta ( 59,4%). Gotovo č etvrti na poset a (23,9%) tr aje pe tn aest mi nuta il i k raće. Na suprot t ome, p ro se čno tr ajanj e posete psihologu tr aje duže, obično 45-60 mi-nuta (42,5%) ili 30-45 min uta (23 %)


31

Vas pi tno-obrazo vn e usl uge

U Sr bi ji se u domenu ran og obrazova nja nudi ni z pri vatnih i dr žavnih usluga koj e se, izm eđu o stalog, o stva ruju u ja sl ic ama i predškolsk im ustanova ma . Dec a sa sm et njama u razvoju mog u po hađati j as lice il i predškols ke ustano ve u kojima će uči ti i i grati se s a svojim vršnjacim a koji n em aj u smetn je u razvoj u. Peda-goški as isten ti preds tavljaju d oda tnu podr šk u deci sa sme tnjama u raz vo ju i deci r om sk e na cional nos ti (za p re vazilaže nje jezič kih bari je ra) . Razvojn e g rupe su ne inkluzivan va spitno obrazovni ok vir u ko je m dec i sa smet nj ama u ra zvo ju pod rš ku pružaj u stručn jaci ra zličitih pr of ila, m eđu k oj ima su v as pitači, de fe ktolozi, l ogoped i i p sihol ozi. Raz vojne gru pe mogu biti fi zički s meštene u is toj zg radi u kojoj su i drug e gr upe dece i li se mo gu nalaz it i pri škol i z a decu i u čenike sa s me tnjama u ra zvoju. Ost varivanj e obrazo vnog pr ogr ama za d ecu na dužem b ol ni čk om lečenju mož e se organiz ov ati i u zd ravstve noj ustanovi. Va spitno ob razovn i rad u dnevn om boravku, koj i nije u o bavez i da nudi deci o brazo vn e sadrž aj e i os tvaruje ob ra ov ne ishode, mož e se organ izovati i pri školam a z a decu i u čenike sa smetnja ma u razvoju.

U većim predš ko lsk im usta nov ama pore d m ed icinskih ses tara (u jaslicama gde su deca u zrasta od j ed ne do tr i go dine) i vasp itača (u vrtićima gde su d eca od t ri do še st ipo g od in a), prema zak ons kom nor mativ u (na 25 vaspi tnih gru pa -jedan) ka o struč ni sarad ni ci i sar ad ni ci rad e i psiholo zi, p edagoz i, logope di i socija lni radnici. Uk oliko u predšk ols koj us tanovi postoje r az vo jne gru pe, m og u se angaž ovati i defekto lozi . U sklo-pu s istema pre dš ko lskog vas pitan ja i o br azovan ja p ostoje od go va rajuće p ro ce du re za ra zvi janje i ndividu-al no g obrazo vn og plana i pedagoš kog profila z a decu sa sm et njama u razvoju. Pro cenjivanj e oba vlja tim u kojem s e mogu na ći defekto lo g, psiholog, pe dagog i r od itelji. pr ed šk olsko va spitanje i ob raz ovanje o dvij a se i u pr iv atnim predš ko ls ki m ust an ovam a, koje ver ifikuj e Minista rs tv o prosve te, nauke i tehnološ kog razv oja. Tre nu tno ne po st oj i sist em praćenja r ea lizacij e progra ma i kvalit et a usluga u privatn im ustan ovam a, dok se u j avnim pr edškols kim ustano va m a k valitet prat i kr oz Na cionaln i o kvir kva li teta rada obrazo vnih ustan ova o d strane prosvetni h savetn ik a u Školskim up ravam a, reg ionalnim o gra ncima Mi nistar stva.

S ocijaln a zaš tita

P rem a Zako nu o socij aln oj zašti ti, dec a sa smetn jama i njihove p or od ice i maju p rav a n a: raz li čite v rs-te finansi jske pomoći, d odat ak za osobu kojoj j e potreb na po moć zb og različ itih po teš koća (i zm eđu o st-alog, fi zič kih, int el ektualnih, s en zornih oš teće nja ili narušeno g zdra vstven og st anja) us luge sl už bi soc ijalne z aštite sk ro jene prema nj ihovim p otreba ma . Ob im i oblik po moći p ro računava se na osno vu p ropisa o pe nz ijskom o si gur anju. 20

U S rb iji su načinjeni v ažni po ma ci u vezi s a oč uvanjem p orod ice i po dr žavanjem roditel jskog staranja. Od 2 006. deca m lađa od tri go dine ne pr ed aju se na sta ranje us tanovama bez od ob renja minist r a ( što se do ga-đa samo u iz uzetnim s lučaj evi ma ) . D o dan as je samo sedamna es toro d ece mlađe od tri g odine s mešteno u dve ustanove u zemlj i. U posl ednj ih petn aes t god in a p redst avn ici si stema soc ij alne zašt ite snaž no se z alažu za ra zv oj uslug a kojima ć e se pod rž ati očuv an je porodi ce (od no sno, om og uć iti osta na k deteta u po ro dici). Razvijene su r az ličit e u sl ug e ka o alte rna tiva i ns tit uciona lnoj zašti ti: p or odični sm eštaj, dne vni borava k z a de cu sa sm et nj ama, pr ihvatilišta i pedago šk i asistent .

20 Član 109 u Zakonu o socijalnoj zaštiti.


32

O d 2015. u Srbiji se u saradnj i sa UN ICEF-om u spešno s pro vodi pil ot-proj ekat Porod ični sa radnik (Fam ily Outre ach Workers ) z a decu sa razvojn im smetnja ma. Ova no va uslug a pr e svega je n ame njena porodicama kad a posto ji opasn os t da se d et e o dvoji od r oditel ja . Por od ični s ar adnici pr už aju podr šk u dete tu i poro dic i u njih ov om domu, u prir odn om okr uže nj u, ali i u lokalno j z aj ednic i, u skla du s a potr ebama de tet a i porodi-ce . Radi se inten zivn o (najmanje je da nput n ed e ljno) i u o grani čenom per iodu ( do godin u dana ). Uslug u pr-užaju ko mpe tentni, obr azova ni st ručnjaci. P oro di čni sarad ni ci se usre ds re đuju na ko mp ete ncije ro dite lja, na porodič ne i dru št vene odno se, prak ti čnu po dr šku, obr azo vn u podršk u detetu i una pređe nj e zd ravlja i li ponovno po ve zivanj e po rodic e sa raz ličitim a kt erima ka ko bi de te i p orodica o stvar il i sv oj a prava i dobili od govar aju će u sluge . Za do da tne informa cije videt i Pilot in g the Fami ly Outreach Servic e and Ev al uation o f the Service Pr ovision O utc om es: Stud y Su mmary.21

I nterr eso rne komi si je

U ve ćini o pšt in a i gradova Sr bi je konst it ui sane su interreso rn e komis ije. Svrha ov ih komi sija je ste da se iz ađ e u s usret dod atn im potre bam a dece sa r az vojnim sme tnjama u ob razov an ju, zdra vst vu i d omenu soc-ija lne za št ite. me đ u dužn os tima čl ano va komis ij e spa daju i susreti sa ro ditelj ima i de co m, tokom kojih v rš e opse rv aciju, vod e ra zg ovore, z adaju s tan dar di zo vane te st ove i in te rpretir aju d obije ne rezult at e, pregled aju le ka rsk e bel eške i š ko ls ke izveštaje k ak o bi odre dili da li je d etetu p ot rebna d od atna usl uga. Č la no vi ko-mis ije zaj ed no „def ini šu cilje ve, o čekivane rezultat e, aktiv nosti i m er e, st ručn jake ko ji će pru žit i potrebnu podršku i vremens ki o kvir za to”22, št o se d et aljno na vod i i u I ndividua lnom obrazovn om planu za dete koj e ostva r uj e pravo da se program real iz uj e na taj način . K ada komis ij a posti gn e saglas nost, det et ovi rodit el ji mog u pr ihvat it i ili odbiti prepor uke komisije (n a prime r, tako što ć e potp isa ti dokum ent ).

P rema Pr av ilnik u, interre so rna komi sija m ora se os no v ati u sva koj lokalnoj samoupr av i (opšt ini ili g ra du). Međ utim, kako j e n jihova ak tivnos t u nad ležnos ti lo kalne vla st i, n ačin rad a može se ra zliko va ti . U sa stav pe točl ane ko mis ije ulaz e pr edsta vni k sist em a zdravstven e za štite ( pedi jatar), p redstavn ik prosv etno g siste-ma (školski/ pred školsk i psi holog ), predst av nik socij alne zaštite (soci jal ni radni k) i jo š dva p ri vr emena čl-an a. Član ovi komi si je u prosek u ostaju n a po ložaju dv e go dine. U pojedinim sluč aje vima l okaln a vlast n a p očetku s vak e god in e uspo st avlja fo rmalni dogovor izm eđu č la no va . Kada su zvan ič no anga žo va ni, čl an ovi k omi sije dobijaju novčan u naknadu na dva il i tri m ese ca. S va ki član d obija h il jadu din ar a po jed no m slučaju (9 dolar a) . Najčešć e se č lano vi plać aj u po broj u obavljenih slučaj eva, t ačn ije, na os novu j ednog susret a sa d et et om posle kojeg daju p reporuke za dal ji ra d. Poneka d, zbog n epravil nos ti na lok alnom nivou, ispla te i zostaju . Svi čl an ovi komisije staln o s u zapos leni n a s vojim redovn im r adnim mes tima, rad u kom isiji je njiho v dopunski posao ko ji se o dvija u s klopu n jih ov og radnog vremena.

21 https://www.unicef.org/serbia/Piloting_summary_A4.pdf22 Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj pomoći za dete i učenika. „Službeni Glasnik Republike Srbije, br.

63/2010; Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje”. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 76/2010.


33

Un iv erzitetsk a obu ka

Na Fa ku ltetu z a sp ec ij al nu edukac i ju i rehabil ita ci ju pri Beo gradsko m un iverz itetu postoji osmos eme stral-ni progr am za stru čnjake koji će raditi sa de co m sa sm et njama. Na Un iv erzite tu na vod e da se n j ih ova obuka z as niva na „b iol oškim, psi hol oškim, so ci ja lni m i obr azovnim k ara kteris ti ka ma d ece sa razvojnim por emećaj ima, oso ba sa sm et nj am a, dece i os oba sa p or emećajima soc ij alnog po naša nja i onih kojima je potreb na po moć da se uklju če u zajedn icu .” O sn ova prog rama je defe kt ologija, a nudi se p et modu la (smet-nje i po re me ća ji vid a, sme tn je i porem ećaji sl uh a, m otoričk e sm et nje i pore mećaji, se nz om otoričk e s me tnje i po remeća ji, pr evenc ij a i tretman po rem ećaja pona ša nja ).

Na O de lj en ju za spec ij al nu re ha bil itaciju i ed ukaciju Medic inskog f akulteta u N ovom Sad u školu ju se stud-ent i osnovn ih, master i doktorsk ih akademskih s tu dija. U oktobru 2017. t re ba lo je da s e uv ed e jednogod-išn ja sp ecijali zacija za interven cije u ranom det in js tvu.

Po re d toga, uni verzi tet i sp rovode primenjen a istraživa nja koja su u smere na na ra zvoj uslug a rane i nterve-ncije. Na pr imer, „Naša prič a” je proje kat koji vo di Fil ozofski fa kultet u No vo m Sa du u s ara dnji sa organiza-ci jo m civiln og društv a „Harmo nija — ce ntar za p odr šku ra no m razvoju i por odičnim od nos ima u Nov om Sa du” . Za potrebe pr ojekta nap ravljen je priru čni k za o bu ku i pri menu p rograma. Akcenat u r adu st avl jen je n a utv rđ ivanje pot reb a ne samo de teta sa sme tnjama koje pohađa p red školsk i progr am v eć i p otreb a njegov e porodice. V iše deta lj a moguće je p ro na ći u ra zl ič itim publ ik aci ja ma i radovi ma sa ko nfe rencija.23

I vlasti u saradn ji sa UNICEF-om Srbij e sprov od e od 2 015 . novi pilot-pr oj ek at terenskog rada s a poro di-com. R eč j e o pružan ju pod rške p orodi ca ma sa deco m koja imaj u p oteškoće i koja su u opasn os ti da budu odvoje na od rod it elj a. Rad se oba vlj a u po rod ič nom do mu i lok al noj z aj ednici pr em a potreba ma d eteta i p orodic e. Sa po rod icom s e ra di najma nj e jed anput ned elj no do go dinu dana . Stručnjaci o bučen i za pru-ža nj e o ve usluge ra de sa ro di te lj ima na o sn aživ anju kap acit et a za r od ite ljstvo, po bol jšanju p orodič ni h i s ocijalni h o dnosa, zado volj enju o bra zovni h i zdravstv enih po tr eb a dece i št o lakš em snalaž enj u u proce su traženj a odobrenja za do da tn e usluge.

23 Krstić T., Mihić I., Rajić M., Branković J. (2017). Podrška roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i hroničnim bolestima: Praktikum za program „Naša priča”. Novi Sad, Filozofski fakultet (ISBN:978-86-6065-396-5)

Mihić I., Rajić M., Krstić T., Divljan S., Lukić N. (2016) „Naša priča” — program podrške roditeljima dece sa smetnjama u razvoju: primer dobre prakse u predškolskim ustanovama. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 15 (4), 477-498.

Lukić N., Mihić I., Krstić T., Rajić M. (2015). Podrška roditelja u prihvatanju dijagnoze razvojne smetnje deteta: izazovi porodica sa različitim stepenom razrešenja. Saopštenje na Devetim stručnim susretima stručnih saradnika i saradnika predškolskih ustanova, Zlatibor, 15-18. 10. 2015. godine. Mihić I. (ur). Zbornik radova (elektronski izvor) ISBN 978-86-919235-0-1.

Stojić O., Krstić T., Mihić I. (2015). Potreba za individualizacijom plana podrške porodicama dece sa smetnjama u razvoju: indikacije na osnovu RDI protokola. Saopštenje na Devetim stručnim susretima stručnih saradnika i saradnika predškolskih ustanova, Zlatibor, 15-18. 10. 2015. godine. Mihić I. (ur). Zbornik radova (elektronski izvor) ISBN 978-86-919235-0-1.

Mihić I., Rajić M. (2015). Usluge u lokalnoj zajednici za porodice dece sa smetnjama u razvoju: uloga predškolskih ustanova. u: Z. Kuburić, M. Zotović, M. Škorić, A. Kišjuhas (ur). Istraživanja u oblasti socijalnog rada, socijalne zaštite i socijalne politike. Novi Sad: Filozofski fakultet, 157-178.

Mihić I., Krstić T., Lukić N., Rajić M. (2015). Procena reagovanja roditelja na dijagnozu hronične bolesti ili razvojne smetnje deteta — značaj za planiranje saradnje sa roditeljima. Pedagoška stvarnost, 61(3,)481-496.


34

2 METODOLOGIJA

2.1 Konceptualni ok vir

N a Slici 2 dat je ko n ceptua ln i okvir ove situa ci on e analize . Ko nkret n o, vizue ln o je prikazana te orija p rome-ne koj a j e u o snovi del otv or nog sis tema ranih i nterve ncija. Pr em a ovom okvi ru, koji je p ri lag ođen o d Kage (2015), d elo tv oran s is te m ranih inter ve ncija pri ka zuje s e k ao sl ož eno pre plit anje inf rastr ukture i direk t ni h usluga k oje, kada se rea lizuj u na način d a se dosti gn u si stemsk i i porodi čni ka pacitet i, d ovode d o pob oljša-nja kval it eta ž iv ot a male dece i nji hov e por odi ce.

U k lju čne in frastr uk turn e komp one nte j ednog del otv or nog si st ema ranih int ervencija sp adaju:

z U pravljan je: S trukture, procesi i a lati ko j i se k oriste u efika sno j r ealizaci ji uslug a;

z Finansijsk a sr edstv a: Me ha nizmi i s tr ategij e f inansiran ja st ruktu re, si st ema i usl ug a rane in te rv encije ;

z Obezbeđen je kvalit et a programa i s tan da rdi: Meha ni zmi za pr oc enjiva nje i praće nje kvaliteta p ro g-rama, standar di za akre ditovanje i za pružanje u sluga;

z St ručni r azvoj: Pr ili ke za o buku o ra noj interve nc ij i tokom ini cijalnog obra zov anja i iz rada, ka o i te h-n ičk a podrška ;

z M ehanizmi od govornos ti : S is temi za p raćenje i izveš tava nje, o dno sn o pružanj e povr atnih inf or ma cija o re levantnim r ez ul tatima ;

z M etode z a u kl jučiva nje poro di ce i zajedn ic e: Infrastruk tu ra koja o mog uć ava da s e porodica i zajed-ni ca uključe u s trukture u pra vlja nja neo phodne za uspos tavlja nje sn až nih sistem a ranih interven cija (n a prim er, učešće u r ad u odbora, komisija, savetovališta itd).

Ključ ne in fra struk tur ne kom po nen te efi ka snog si ste ma ra nih in ter ven ci ja od re đu ju di na mi ku pro ce sa pru-ža nja uslu ga, i to u svim re so ri ma (u zdrav stvu, pro sve ti, so ci jal noj za šti ti itd.) i svim pro gra mi ma. Kao što je is tak nu to na gor njoj sli ci, da bi si stem uslu ga ra ne in ter ven ci je bio efi ka san, si stem ski ka pa ci te ti mo ra ju bi ti jed na ko di stri bu i ra ni, ima ti vi sok kva li tet i bi ti odr ži vi. I ko nač no, da bi si stem bio efi ka san i de lo tvo ran (efek ti van), odr ži ve, vi so ko kva li tet ne uslu ge mo ra ju rav no mer no da se spro vo de u svim po me nu tim re so-ri ma, uz svr sis hod no uklju či va nje po ro di ce. Ta ko će si stem i uslu ge ra nih in ter ven ci ja po bolj ša ti kva li tet ži vo ta ma le de ce i nji ho vih po ro di ca.

Po seb no su va žni me ha ni zmi od go vor no sti. U Sje di nje nim Dr ža va ma us po sta vljen je na na ci o nal nom ni-vou je din stven, raz vi je ni si stem iz ve šta va nja o ključ nim re zul ta ti ma ra nih in ter ven ci ja. Sva ka ame rič ka sa ve zna dr ža va jed nom go di šnje do sta vlja po dat ke Kan ce la ri ji za spe ci jal ne obra zov ne pro gra me Mi ni-star stva obra zo va nja SAD-a, o ostva re no sti sle de ća tri za dat ka u pru ža nju po dr ške de ci od ro đe nja do pe te go di ne nji ho vog ži vo ta:


35

z Raz vi ja nje dru štve nih od no sa, što iz me đu osta log ob u hva ta i to ka ko se de te sla že sa dru gom de com i da li ima do bre od no se sa od ra sli ma;

z Ko ri šće nje zna nja i ve šti na, pri če mu se mi sli na to ka ko de te raz mi šlja, re zo nu je, re ša va pro ble me, ka ko te če ra no opi sme nja va nje i sti ca nje ma te ma tič kih ve šti na;

z Pred u zi ma nje ak ci je ra di za do vo lje nja po tre ba, od no sno da li de te sa mo stal no je de, obla či se, vo di ra ču-na o se bi i pri dr ža va se pra vi la va žnih za oču va nje zdra vlja i lič ne bez bed no sti.

Sli ka 2 Ključ ne in fra struk tur ne kom po nen te efi ka snog si ste ma ra nih in ter ven ci ja

Upravljanje

Finansije

Kvalitet programa i standardi

Stručni razvoj

Procena, podaci i odgovornost

Uključivanje porodice i zajednice

SISTEM RANIH INTERVENCIJA

Jednaka distribucija

Visok kvalitet

Održivost

SISTEMSKI KAPACITETI

Smisleno angažovani

Organizaciono podržani

PORODIČNI REZULTATI

INFRASTRUKTURA

PROGRAMI I USLUGE KOJI PREVAZILAZE GRANICE

Zdravlje/ ishrana

Obrazo-vanje

Soc. zaštita

Program A Program A Program A

ISHODI

POBOLJŠAN KVALITET ŽIVOTA MALE DECE

I NJIHOVIH PORODICA

SOCIOKULTURNE (vrednosti, verovanja, nasleđe, religija)

TEMPORALNE (političke, ekonomske, vezane za okruženje)


36

Is pu nja va nje ovih za da ta ka me ri se po lu go di šnje, po mo ću in stru men ta ko ji su odo bri li Mi ni star stvo obra-zo va nja SAD-a i po je di nač ne sa ve zne dr ža ve. Stav ke u okvi ru odo bre nih mer nih in stru me na ta una kr sno se po ve zu ju sa tri obla sti o ko ji ma se pod no si iz ve štaj. Po da ci se za tim ko ri ste za utvr đi va nje pro cen ta de ce ko joj su ra ne in ter ven ci je po mo gle.

U pe ri o du 2014-2015. po lo vi na de ce mla đe od tri go di ne ko ja su u Sje di nje nim Dr ža va ma ko ri sti la uslu ge ra ne in ter ven ci je iza šla su iz pro gra ma jer im vi še ni je bio po tre ban. Pri bli žno 70% de ce po ka za lo je ve ći na pre dak od oče ki va nog u tri na ve de ne obla sti. De ca su sti ca la ve šti ne br že ne go pre ula ska u pro gram. De ca uz ra sta od tri do pet go di na po ka za la su ve li ki na pre dak, pri če mu je kod sko ro 80% njih tem po na-pre do va nja bio br ži od oče ki va nog u sve tri obla sti. Iz pro gra ma je iza šlo 58% de ce ko ja su u obla sti raz vi-ja nja dru štve nih od no sa do sti gla oče ki va ne re zul ta te za svoj uz rast; 53% de ce ko ja su ih do sti gla u obla sti ko ri šće nja zna nja i ve šti na i 64% de ce u obla sti pred u zi ma nja ak ci ja za za do vo lje nje svo jih po tre ba (Cen tar EK TA, 2016).

Ula ga nje na po ra da se na lo kal nom i na ci o nal nom ni vou pri ku pe ovi po da ci va žno je za utvr đi va nje me ha ni zma od go vor no sti, ana li zu efi ka sno sti pro gra ma i in ter ven ci ja, iz ra ču na va nje tro ško va pru ža nja uslu ga i utvr đi va nje po tre be za no vim ka dro vi ma. Osim što se pra te re zul ta ti po stig nu ti u ove tri obla sti, u okvi ru pro gra ma se pri ja vlju ju i go di šnji po da ci u ve zi sa po što va njem za kon skih pro pi sa na sa ve znom i dr žav nom ni vou, kre i ra nim ta ko da za šti te po ro di cu i pra va de te ta. Na pri mer, u okvi ru pro gra ma in ter-ven ci je u ra nom de tinj stvu, ugo vo re nih i odo bre nih na sa ve znom ni vou, pod no se se iz ve šta ji o ključ nim di men zi ja ma pru ža nja uslu ge, re ci mo, ko li ko je vre me na pro šlo otkad je de te tu pre pi sa na in ter ven ci ja do pro ce ne raz voj nog sta tu sa, ko li ko je vre me na pro šlo otkad je pro ce njen de te tov raz voj do pru ža nja uslu-ge, ko li ko je de ce do bi lo uslu gu u sva koj ka te go ri ji ob u hva će noj in ter ven ci jom, ko li ki je ni vo za do volj stva ro di te lja i broj de ce ko ja su iz dvo je na iz svog pri rod nog okru že nja. Osim to ga, po da ci se ana li zi ra ju i u od no su na niz dru gih či ni la ca, kao što su dru štve no-eko nom ski sta tus ro di te lja, et nič ka pri pad nost, je zik ko ji se go vo ri u ku ći i o ko jem ti pu smet nje je reč ka ko bi se pro ce ni le sto pe pre va lent no sti, do stup nost uslu ge i pra vič nost.

U sa ve znoj dr ža vi SAD u ko joj ni su is pu nje ni spe ci fič ni ci lje vi ovi po da ci se ko ri ste za sa sta vlja nje ak ci o-nog pla na. Na osno vu sa ve znih po da ta ka osmi šlja va ju se i pro gra mi za ško lo va nje vas pi ta ča i ci lje vi struč ne obu ke za po sle nih. Pro gram ski stan dar di na sa ve znom i dr žav nom ni vou po ve zu ju se sa pro gra mi ma struč-nog raz vo ja i vi so ko škol skim obu ka ma, akre di ta ci jom i zah te vi ma ko je je po treb no is pu ni ti da bi se do bi la do zvo la za rad (li cen ci ra nje).

Prin ci pi i kom po nen te ra nih in ter ven ci ja

Ova si tu a ci o na ana li za po či va na prin ci pi ma i kom po nen ta ma sa vre me nih ra nih in ter ven ci ja i pro-gra ma za pru ža nje ovih vi do va uslu ge. Kom po nen te za pro gra mi ra nje i pru ža nje uslu ga ra ne in ter ven ci je pod ra zu me va ju:

z te ren ski rad sa ci ljem da se iden ti fi ku ju — po mo ću skri nin ga i upu ći va nja na da lje pre gle de — de ca ko joj je uslu ga po treb na;

z sve o bu hvat nu i funk ci o nal nu pro ce nu ko ja će po ka za ti da li je de te tu po treb na in ter ven ci ja i pru ži ti osno vu za sa sta vlja nje in di vi du a li zo va nog pro gra ma po dr ške za de te i po ro di cu;


37

z spro vo đe nje in ter ven ci je za sno va ne na po tre ba ma de te ta i po ro di ce, u če mu uče stvu je tim struč nja ka za ra ne in ter ven ci je (uklju ču ju ći i ro di te lje);

z pra će nje i pro ce nji va nje ostva re nih re zul ta ta kod de te ta i po ro di ce, ka ko bi se utvr di la de lo tvor nost pro gra ma i de te pri pre mi lo za uklju či va je u for mal no obra zo va nje; us po sta vlja nje me ha ni za ma od go-vor no sti za iz vo đe nje pro gra ma, na osno vu pod no še nja iz ve šta ja u stan dar di zo va ni for ma ma, u skla du sa va že ćim pra vi li ma i pro pi si ma.

Osnov ne kom po nen te ra nih in ter ven ci ja

Sp rov ođe nj e ran ih i nterve nci ja zapo činje te re ns kim radom i n ap or im a da se id entifikuj u dec a koja će imati k oristi od ove usl ug e. O vo čes to podraz um eva uvođ enje j eft ino g i lako pr imenljiv og s krinin ga24 . „Pozi tiv an rez u lt at” pokreć e sveob uhvatnu proce nu kako bi se ut vrdilo da l i će dete i mat i k or isti o d i nt erven cij e, postavila dijagnoza, a ko je i ma, i prikup ili p odaci na osno vu k ojih će se pl anirati i nte rv encija . U pr ip remanju indi vid ual-no g plana int ervencije25 u čestv uju svi čla no vi tima, pa i detet ova por odica. U s as ta vljanju individualn og p lana t i m se r ukovo di p riorite tim a porod ic e i po treba ma det et a. Ra na interve nc ija koj a se sprovo di u deteto vo m prirodnom okruže nj u, kao što su po rodični d om, ja slice ili vr ti ć mo ra biti f un kc ional na, prilago đe na dete tov-im snagama i potrebama i — kad god j e to mogu će — mo raju j e pri menjiv at i osob e koje p ro vode naj vi še vrem-en a sa d et etom (rec im o, r oditelj, v as pitačica), u z podršk u str učn jak a za ran e i ntervencij e. Napreda k se pr at i na os no vu za pa ža nja čla no va porodice, va spita ča i s tr učnjaka koji pružaju u slug u, ali i p rikupljen ih podat aka. S tr učnjaci koji pruž aju us lu gu ra ne intervenc ije koriste ove pod at ke i d a kroz f ormala n sist em pr ate proc es do stizanja k rat koročni h i d ugo ročnih, še st omesečni h i li godiš nj ih ci ljeva . Kvantitat iv ni p odaci se prik upljaju i pr at e kak o b i se ocenil o napr ed ovanje svako g d et et a, kao i nap redovanje gru pa de ce. Ti m za rane i nt er vencije, uk ljuču ju ći i deteto vu p orodicu (i vasp it ače, ak o de te pohađ a predško lsku u sta nov u), p otom zaj ednički ra di na t ome da olakša de te tu prel az iz sre din e u k ojoj se i nterve nc ija sprovodi (de tet ov dom i /il i inkluz ivne jasli-ce ) u vrtić. U Sjedin je ni m Američk im Drža vama kod ve ći ne dece i nterv en cija do t reće godine sprovo di se za vreme ku ćnih poseta i li ta ko što s e ku ćne pose te kombin uju sa bor av kom dece u jaslicama.

Za vre me tih po se ta struč nja ci za ra ne in ter ven ci je ra de sa ro di te lji ma ili vas pi ta či ma na to me da se u to ku oba vlja nja sva ko dnev nih ak tiv no sti, na pri mer dok se de te igra ili je de, is ko ri ste pri li ke za uče nje. Za sa svim ma lu de cu naj ko ri sni je je da vre me pro vo de u po zna toj sre di ni, okru že ni po zna tim igrač ka ma i ma te ri-ja lom. Struč nja ci ko ji spro vo de in ter ven ci ju ko ri ste sred stva pro na đe na u okru že nju, a do dat ni ma te ri jal do no se sa mo ako je neo p hod no.

U na stav ku će mo pri ka za ti dva ilu stra tiv na slu ča ja. Pr vi pri mer opi su je spro vo đe nje in ter ven ci je u ku ći de te ta mla đeg od tri go di ne. U dru gom pri me ru uslu ga je pru že na u in klu ziv nom okru že nju pred škol ske usta no ve. Po sle na vr še ne tre će go di ne ži vo ta, za de te je naj bo lje da deo vre me na pro vo di u okru že nju pred-škol ske usta no ve, čak i ka da ima ne ku smet nju u raz vo ju. Na ovom uz ra stu za de cu je ko ri sno i po zi tiv no da se dru že sa dru gom de com. Ne ki pro gra mi ra nih in ter ven ci ja pod ra zu me va ju kom bi no va nje kon sul ta ci ja sa struč nja kom kod ku će i u vr ti ću.

24 U primere skrininga spada i upitnik Ages and Stages Questionnaire i Parets’ Evaluation of Developmental Status, što su dve tehnički dobre i često upotrebljivane alatke za skrining.

25 U Sjedinjenim Državama reč je o Individualnom planu pružanja usluge porodici do detetove treće godine (ponekad, ako država usvoji tu mogućnost, do pete godine) ili individualnom obrazovnom planu za decu uzrasta 3-5 godina.


38

Sli ka 3 Ni voi uslu ga ra ne in ter ven ci je

Pri mer kuć ne po se te

Vla dan ima 24 me se ca i zbog ka šnje nja u raz vo ju krup ne mo to ri ke sva ke ne de lje ga po se ću je struč njak za ra ne in ter ven ci je ko ji s njim ra di 45 mi nu ta. Pre sva ke kuć ne po se te La ri sa, struč njak za ra nu in ter ven ci ju, za jed no sa Vla da no vom maj kom Gor da nom raz ma tra ci lje ve i krat ko roč ne za dat ke u okvi ru in di vi du al nog pla na po dr ške, ali i be le ške iz svo je po sled nje po se te. Pre po čet ka ra ne in ter ven ci je Vla da no va maj ka je uče stvo va la u za jed nič kom oda bi ru pri o ri tet nih obla sti na ko ji ma tre ba ra di ti sa Vla da nom. Za vre me svo je po se te La ri sa ana li zi ra za jed nič ki plan i sve stra te gi je ko je je Gor da na pret hod ne sed mi ce pri hva ti la da is-pro ba, po sta vlja ju ći joj pi ta nja o to me šta se do ga đa lo iz me đu dve po se te. La ri sa ima za da tak da po sta vlja otvo re na pi ta nja ka ko bi pod sta kla Gor da nu da ana li zi ra Vla da no vo na pre do va nje i svo ju spo sob nost da re a li zu je do go vo re ne stra te gi je. La ri sa ohra bru je Gor da nu da iz ne se sop stve ne ide je i po sta vlja joj pi ta nja ka ko bi usta no vi la ko li ko Gor da na tre nut no zna i ko li ko je spo sob na da pri me ni stra te gi je in ter ven ci je. La-ri sa po ma že Gor da ni da stek ne ve ću si gur nost u se be i po bolj ša svo je ve šti ne u ra du sa de te tom ta ko što joj de mon stri ra ka ko tre ba da po stu pa s njim i skre će joj pa žnju na sve ono što do bro ura di. Gor da na je ipak naj če šće sa Vla da nom. Ona ra di skra će no rad no vre me i za jed no sa ba kom vo di naj vi še bri ge o Vla da nu. Da kle, Gor da na mo že stvo ri ti naj vi še pri li ka da Vla dan uči i raz vi ja svo je ve šti ne.

Vla dan tre nut no uči da ho da, što je za Gor da nu pri o ri tet. Po što je ču la od Gor da ne ko je je stra te gi je već is pro ba la i da li bi že le la da na u či ne ki no vi pri stup, La ri sa joj po ka zu je ne ko li ko na či na da po mog ne Vla-da nu da oja ča mi ši će i stek ne ko or di na ci ju i si gur nost ko ji su po treb ni za pro ho da va nje. Ov de se ne ko ri ste ma sa ža i ve žbe za mi ši će. Struč njak za in ter ven ci ju za jed no sa ro di te ljem od lu ču je ka da će de te, u sva ko-

IDENTIFIKACIJA DECE KOJOJ INTERVENCIJA POTREBNA

Pronalaženje deteta ProcenjivanjeSkrining Individualni plan

Uput Identifikacija

PRAĆENJE I PROCENJIVANJE

Praćenje napredovanja Podaci o proceniPlaniranje tranzicije Podaci o zainteresovanim stranama

Dete Program

SRPOVOĐENJE INTERVENCIJE

Stručnjaci koji sprovodeintervenciju Uključivanje porodice Pružanje usluga

Uput


39

dnev nom kon tek stu, upo tre bi ti svo ju ve šti nu (na pri mer, ho da će do že lje ne igrač ke) i pod sti če ro di te lja da ta kve si tu a ci je uvo di u sva ko dnev ne ak tiv no sti. Na pri mer, ume sto da sa ma ode po Vla da no vu omi lje nu igrač ku, Gor da na uči da igrač ku sta vi na ma lu uda lje nost, bli zu ne kog ko ma da na me šta ja, ka ko bi Vla dan mo gao da se us pra vi i ho da uz oslo nac, či me se za ko rak pri bli ža va usme re nom, ne za vi snom ho da nju. La-ri sa i Gor da na smi šlja ju raz li či te za bav ne i ko ri sne pri li ke u ko ji ma će Vla dan ve žba ti da ho da. Za vre me svo jih po se ta, La ri sa pri ku plja i kvan ti ta tiv ne po dat ke po mo ću ko jih pra ti Vla da nov na pre dak ka do sti za nju ci lje va i spe ci fič nih za da ta ka. Ta ko đe se evi den ti ra ju i po da ci iz op ser va ci ja. Obi čaj je da se kod ma le de-ce, po put Vla da na, na sva kih šest me se ci ura di funk ci o nal na pro ce na sta nja, na osno vu ko je se po po tre bi re de fi ni šu ci lje vi i spe ci fič ni za da ci i po de ša va plan in di vi du al ne in ter ven ci je i stra te gi je. Zbog ubr za nog raz vo ja u pr ve tri go di ne ži vo ta, po treb no je če šće pro ce nji va ti sta nje ma le de ce. Da Vla dan po ha đa ja sli ce, La ri sa bi jed nom sed mič no do la zi la u nje go vu gru pu i po ma ga la vas pi ta ču. Maj ka že li da Vla dan kre ne u vr tić sa na vr še ne tri go di ne. La ri sa će za jed no sa Gor da nom i Vla da no vim no vim vas pi ta čem raz ra di ti plan za Vla da nov po la zak u vr tić. La ri sa i vas pi tač će po mo ći Gor da ni da raz u me ras po red ra da u vr ti ću i šta Vla dan mo že da oče ku je. Za jed no mo gu da oda be ru no vu ve šti nu ko ju će raz vi ja ti sa Vla da nom, kao što je ve ća sa mo stal nost u je lu, jer se od de ce ko ja po ha đa ju vr tić oče ku je da ume ju sa ma da je du.

Pri mer iz vr ti ća

Va nja ima če ti ri go di ne i po ha đa pred škol sku usta no vu. Jed na od obla sti u ko ji ma se naj vi še ra di s njom je ste dru štve na ko mu ni ka ci ja. Cilj ko ji su pri hva ti li nje ni ro di te lji, vas pi tač i struč njak za ra ne in ter ven ci je je ste da Va nja uve de u stal nu upo tre bu 10 re či ko ji ma će pri bli žno ozna ča va ti pred me te, lju de i do ga đa je. Struč njak za ra ne in ter ven ci je Ana po ka zu je Va nji noj vas pi ta či ci go spo đi Ni ko lić ka ko da pod stak ne Va nju na dru štve nu ko mu ni ka ci ju ko ri ste ći an te ce den te (ta ko što po ka že Va nji je dan pred met, iz go vo ri reč, po-sta vi joj pi ta nje i sa če ka), ka kve od go vo re da zah te va od Va nje, te ka ko da re a gu je na nje ne po ku ša je us po-sta vlja nja dru štve ne ko mu ni ka ci je ka ko bi se taj raz voj do dat no pod sta kao (na pri mer, pru ža joj ime no va ni pred met, po sve ću je pa žnju, za po či nje za jed nič ku ak tiv nost, po dra ža va Va njin od go vor). Ana i go spo đa Ni ko lić ana li zi ra ju ras po red dnev nih ak tiv no sti i tra že pro stor u ko jem će se Va nji pru ži ti pri li ka da raz-vi ja dru štve nu ko mu ni ka ci ju (na pri mer, uju tru pri do la sku u vr tić, za vre me ruč ka, dok su na po lju, ka da sva de ca se de za jed no u kru gu, dok se sa mo stal no igra ju). Ana po ka zu je go spo đi Ni ko lić ka ko da usme ri i pod stak ne dru štve nu ko mu ni ka ci ju iz me đu Va nje i dru ge de ce u gru pi, a on da za jed no ana li zi ra ju ka ko da or ga ni zu ju pro stor u ko jem de ca bo ra ve, ta ko da što vi še ohra bre dru štve ne ko mu ni ka ci je.

Va nja uče stvu je u svim ak tiv no sti ma svo je gru pe. Go spo đa Ni ko lić je sve sna nje nih ci lje va u uče nju i stra te gi ja ko je su ona i Ana oda bra le. Ona se tru di da pri me nju je ove stra te gi je to kom či ta vog da na. Za vre me svo jih po se ta, Ana re dov no be le ži po dat ke ka ko bi vi de la da li Va nja na pre du je u do sti za nju svo jih ci lje va i za da ta ka. Jed nom go di šnje Va nja uče stvu je u funk ci o nal noj pro ce ni, na osno vu ko je se re de fi ni še in di vi du al ni plan nje ne in ter ven ci je. Ro di te lji su uvek uklju če ni u pro ce nu i pro ces raz vo ja in di vi du al nog pla na. Ana ne vo di Va nju u po seb nu so bu gde će je uči ti da go vo ri. Ana se ume sto to ga dru ži sa svom de com, a glav ni cilj joj je da po mog ne go spo đi Ni ko lić da što bo lje po mog ne Va nji. Čak i ka da Ana ra di di rekt no sa Va njom, to se de ša va u dru štvu Va nji nih vr šnja ka. Na pri mer, Ana mo že da se pri dru ži de ci u ka o ba ja gi igri i da pod sti če dru štve nu ko mu ni ka ci ju iz me đu Va nje i nje nih dru ga ra ta ko što će im po-sta vlja ti ra zna pi ta nja.


40

2.2 Pri stup i vre men ski okvir

Svr ha si tu a ci o ne ana li ze je ste da se, ko li ko je to mo gu će, ana li zi ra tre nut no sta nje u ze mlji po pi ta nju pru-ža nja uslu ge ra ne in ter ven ci je za naj mla đu de cu i nji ho ve po ro di ce, uz po se ban osvrt na ključ ne obla sti ko je su zna čaj ne za raz voj si ste ma uslu ga. Pri ku plje ne in for ma ci je ko ri sti će se za od re đi va nje nad le žnih in stan-ci, raz vi ja nje po dr ža va ju ćih pro pi sa i dru gih pred u slo va za pru ža nje uslu ga ra ne in ter ven ci je (pro ce du re i me ha ni zmi), za pla ni ra nje jav nih po li ti ka, pri pre mu ka dro va, za ni ve li sa nje kva li te ta pro gra ma, nje go vog op se ga i fi nan si ra nja.

Ka ko bi se u što kra ćem ro ku i sa ogra ni če nim sred stvi ma što bo lje is ko ri sti le pri ku plje ne in for ma ci je do bi je ne od broj nih za in te re so va nih stra na, u pri stu pu će se ko ri sti ti ne ko li ko me to da po mo ću ko jih se do ku men tu je sta nje in fra struk tu re za spro vo đe nje ra ne in ter ven ci je i prak sa pru ža nja te uslu ge u ze mlji. Me šo vi ta me to do lo gi ja je iz i ski va la pri ku plja nje i kva li ta tiv nih (ne nu me rič kih) i kvan ti ta tiv nih (nu me rič-kih) po da ta ka.

Kva li ta tiv ni po da ci pri ku plje ni su: 1) po sma tra njem sta nja na te re nu i raz go vo ri ma sa ključ nim ak te ri ma, uklju ču ju ći i zva nič ni ke iz mi ni star sta va; 2) u okvi ru dvo sat ne fo kus-grup ne di sku si je u ko joj je uče stvo va lo šest ro di te lja de ce sa smet nja ma u raz vo ju; 3) pre gle dom do ku men ta ci je; i 4) u okvi ru dvo sat nog sa stan ka Sa ve to dav nog od bo ra (SO), ko ji je for mi ran ra di si tu a ci o ne ana li ze.

Kvan ti ta tiv ni po da ci pri ku plje ni su: 1) za da va njem upit ni ka ro di te lji ma ma le de ce kod ko je je pri sut na smet nja u raz vo ju i 2) za da va njem upit ni ka struč nja ci ma prak ti ča ri ma ko ji ra de sa de com sa smet nja ma u raz vo ju (vas pi ta či, me di cin ski struč nja ci, te ra pe u ti). Svi pri ku plje ni po da ci od no si li su se na de cu uz ra sta do pet go di na. U okvi ru upit ni ka po nu đe no je i ne ko li ko pi ta nja otvo re nog ti pa. Pre sa mog pri ku plja nja po da ta ka ni su bi le po sta vlje ne ni ka kve hi po te ze, a po da ci su tri an gu li ra ni ka ko bi se do pu ni li na la zi si tu a-ci o ne ana li ze. Pre fi na li za ci je an ke ta, čla no vi ma Od bo ra pred sta vljen je kon cep tu al ni okvir si tu a ci o ne ana-li ze, pre zen to va ne su ključ ne kom po nen te in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu, a čla no vi Od bo ra su iz ne li svo je mi šlje nje o sta nju ra nih in ter ven ci ja u Sr bi ji. Na kon to ga, čla no vi Sa ve to dav nog od bo ra da li su po je di nač no mi šlje nje o na cr tu is tra ži va nja u okvi ru ana li ze, kao i o in stru men ti ma. O na la zi ma si tu a ci o ne ana li ze Sa ve-to dav ni od bor je do sta vio za jed nič ke po vrat ne in for ma ci je.

Vre men ski okvir

Pre gled do ku men ta ci je tra jao je dva da na. Op ser va ci ja i raz go vo ri na te re nu oba vlje ni su od 14. do 18. no vem bra 2016. go di ne, na kon če ga je usle dio rad u kan ce la ri ji. Odr ža ni su sa stan ci sa pred stav ni ci ma Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja, Mi ni star stva zdra vlja, Re pu blič kog za vo da za so-ci jal nu za šti tu, In sti tu ta za jav no zdra vlje Sr bi je, Grad skog za vo da za jav no zdra vlje Be o grad, Kli ni ke za re ha bi li ta ci ju „Mi ro slav Zo to vić” i In sti tu ta za men tal no zdra vlje. Osim to ga, vo đe ni su raz go vo ri i sa lju di ma sa Fa kul te ta za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju Be o grad skog uni ver zi te ta, Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du: Od se ka za spe ci jal nu re ha bi li ta ci ju i edu ka ci ju, sa pe di ja tri ma, psi hi ja tri ma sa In sti tu ta za zdrav stve nu za šti tu de ce i omla di ne, struč nja ci ma iz Deč je bol ni ce i sa Ode-lje nja za neo na to lo gi ju i re ha bi li ta ci ju. Raz go va ra lo se i sa za po sle ni ma u Za vo du za psi ho fi zi o lo ške po-


41

re me ća je i go vor nu pa to lo gi ju „Prof. dr Cvet ko Bra jo vić” i odr ža ni su sa stan ci sa za po sle ni ma u Cen tru za ra nu in ter ven ci ju „Mi lan Pe tro vić” u No vom Sa du. Is tra ži vač ki tim po se tio je do mo ve zdra vlja u Ni šu i Alek sin cu (is pod dva de set hi lja da sta nov ni ka). U Be o gra du je op ser vi ra na jed na pred škol ska raz voj na gru pa, a odr ža na je i fo kus-grup na di sku si ja sa ro di te lji ma iz Be o gra da i ju žne Sr bi je. Raz go vo ri su vo đe-ni na en gle skom i srp skom, uz pro fe si o nal no pre vo đe nje pre ma po tre bi. Raz go vo ri su uglav nom tra ja li iz me đu sat i sat i po. Sa ključ nim sa go vor ni ci ma ko ri šćen je po lu struk tu ri sa ni in ter vju (za uzor ke pi ta nja vi de ti Aneks 1).

Ve ći na kvan ti ta tiv nih upit ni ka ko ji su bi li na pi sa ni na en gle skom je zi ku pre ve de na je na srp ski. Upit ni ci su za da va ni dve sed mi ce (od 23. ja nu a ra 2017. do 6. fe bru a ra 2017). Za di stri bu ci ju upit ni ka ko ri šćen je Qu al trics, bez bed na on lajn plat for ma. Pri mer ci upit ni ka pri lo že ni su u Anek si ma 2 i 3. Za di stri bu ci ju upit ni ka ko ri šćen je me tod lan ča nog upu ći va nja, što je tip uzor ko va nja po prin ci pu sne žne gru dve. Po zi vi su po sla ti pre ko dru štve nih me di ja i li sta kon ta ka ta po je din ci ma ko ji se an ga žu ju u ra du sa de com s ne kom raz voj nom smet njom. Teh ni ka ne slu čaj nog iz bo ra uzor ka omo gu ća va la je is pi ta ni ci ma da re gru tu ju no ve is pi ta ni ke za po pu nja va nje upit ni ka, po ve ća va ju ći ta ko ve li či nu uzor ka. Ogra ni če nje ove me to de je što se re zul ta ti ne mo gu ge ne ra li zo va ti na či ta vu po pu la ci ju Sr bi je. Da bi uče stvo va li u an ke ti, is pi ta ni ci su mo ra li da ko ri ste kom pju ter, pa met ni te le fon ili ta blet, te da ras po la žu in ter net skim ili će lij skim po da ci ma. Bu du-ći da 63,6% op šte po pu la ci je ima kuć ni ili lič ni kom pju ter ili lap top, a rom ske sa mo 42,1%, kao i da 57,5% sta nov ni štva ima pri stup in ter ne tu, za raz li ku od 34,8% rom skih do ma ćin sta va, po sto ja la je opa snost da u uzor ku bu du za stu plje ni ji do bro sto je ći sta nov ni ci i oni ko ji se bo lje slu že no vim teh no lo gi ja ma (Is tra ži-va nje gru pa vi še stru kih po ka za te lja, 2014). Ni je po zna to ko li ko je is pi ta ni ka po pu ni lo upit nik sa pa met-nih te le fo na, ko ji ma naj ve ći broj sta nov ni ka Sr bi je ima pri stup (Is tra ži va nje gru pa vi še stru kih po ka za te lja, 2014). Osim to ga, po zi vi za po pu nja va nje upit ni ka uglav nom su sla ti pre ko po sto je ćih udru že nja ro di te lja i struč nih udru že nja, dru štve nih plat for mi kao što je Fej sbuk i pu tem po je di nač nih imej lo va, zbog če ga je oda bir uzor ka po ten ci jal no pri stra san.

2.3 Po sta vlja nje ana li ze u okvi re po sto je ćih si ste ma

Bu du ći da u Sr bi ji još ne po sto ji si stem za ra ne in ter ven ci je, ana li zom su fo ku si ra ne mo guć no sti i pre pre ke za nje go vu re a li za ci ju i od re đi va ni pri o ri te ti. Na pri mer, ka kva je mo guć nost di rekt nog uklju či va nja nad-le žnih mi ni star sta va u upra vlja nje si ste mi ma za spro vo đe nje ra nih in ter ven ci ja, kao u dru gim ze mlja ma. Ka ko bi se iden ti fi ko va la i ana li zi ra la izo lo va na ostrv ca do brih prak si, ko je iako u za čet ku mo gu po slu ži ti kao po ten ci jal ni oslon ci za pro ši ri va nje uslu ga ra ne in ter ven ci je, oba vlje ne su te ren ske po se te pri mar nim, se kun dar nim i ter ci jar nim slu žba ma za de cu sa smet nja ma u raz vo ju, kao i raz voj noj gru pi u jed noj pred-škol skoj usta no vi.


42

2.4 Uče sni ci u is tra ži va nju

U is pi ti va nju su uče stvo va la 184 ro di te lja de ce sa smet nja ma u raz vo ju i 596 struč nja ka iz raz li či tih di sci-pli na, ko ji ra de sa ma lom de com sa smet nja ma. Od 596 struč nja ka, 84% (n=416) na ve lo je da ra di sa de-com mla đom od šest go di na26. Od 416 struč nih li ca ko ja ra de sa de com mla đom od šest go di na, 179 (43%) po zi tiv no je od go vo ri lo na pi ta nje: „Da li pru ža te me di cin sku po moć de ci mla đoj od šest go di na?” Ve ći na is pi ta ni ka bi le su že ne (93% su bi li struč nja ci i prak ti ča ri, 94% ro di te lji).

Struč ni rad ni ci

Ve ći na struč nja ka prak ti ča ra (31.3%) bi li su spe ci jal ni vas pi ta či (de fek to lo zi), lo go pe di (14,9%) ili psi ho lo zi (12,7%). Vas pi ta či su či ni li 7,9% uzor ka, a pe da go zi 6,0%. Pe di ja tra je bi lo 10,6%.

Sli ka 4 Pro fi li struč nja ka u uslu ga ma ra nih in ter ven ci ja

Ve ći na struč nja ka (vas pi tač, de fek to log, psi ho log, pe di ja tar) na vo di da pre ko 15 go di na ra di sa ma lom de-com sa smet nja ma ili ka šnje njem u raz vo ju. Unu tar uzor ka struč nja ka prak ti ča ra 43,8% na vo di da ima pre-ko pet na est go di na is ku stva, 14,4% ima iz me đu 11 i 15 go di na is ku stva, dok je 40,6% na ve lo da ima ma nje od de set go di na is ku stva. U upit ni ku je od njih tra že no da na ve du na ko ji na čin ra de sa de com sa smet nja ma ili ka šnje njem u raz vo ju. Is pi ta ni ci su mo gli da iza be ru vi še ka te go ri ja.

Ve ći na je na ve la da sa de com ko ja ima ju ka šnje nje ili smet nje u raz vo ju ra de u obla sti obra zo va nja i vas-pi ta nja, zdrav stve ne za šti te ili im pru ža ju uslu ge u okvi ru ne vla di ne or ga ni za ci je ili kroz slu žbe so ci jal ne po mo ći. Ne ko li ko is pi ta ni ka je oda bra lo ka te go ri ju „osta lo”, a ne ko li ko je ozna či lo da se an ga žu je u sklo pu pri vat ne prak se ili ra dom u in ter re sor noj ko mi si ji. Tač nu for mu la ci ju pi ta nja po tra ži ti u Do dat ku u ko jem je na ve den či tav upit nik.

26 Iz analize je isključeno 175 stručnih lica koja su navela da ne rade sa decom mlađom od šest godina.

OstaliPsihijatri

Patronažne sestreSocijalni radnici

PedagoziVaspitačiPedijatriPsiholoziLogopedi

Specijalni vaspitači0 5 10 15 20 25 30 35 40


43

Sli ka 5 Rad no is ku stvo struč nja ka u uslu ga ma ra nih in ter ven ci ja

Sli ka 6 Vr ste ra da sa de com sa smet nja ma u raz vo ju

Ro di te lji

Ve ći na ro di te lja na vo di da ži vi u ne koj vr sti part ner ske ve ze (53,8%). Da ži vi u pro ši re noj po ro di ci, na vo di 15% ro di te lja iz uzor ka, dok je sa mo 3% pri ja vi lo da ži ve sa mi. Go to vo po lo vi na ro di te lja (47,2%) ima vi še od jed nog de te ta, a 5% ima vi še od jed nog de te ta sa smet njom u raz vo ju.

Ka ko bi se pri bli žno utvr dio dru štve no-eko nom ski sta tus ro di te lja, pi ta ni su da li je nji ho va po ro di ca u po-sled njih tri de set da na is ku si la ne što od na ve de nog:

z ni su ima li do volj no hra ne;

z bri nu li su se zbog ce ne stru je ili ogre va;

z ni su mo gli da pla te tro ško ve pre vo za;

z ne ma ju fi nan sij ske pro ble me.

Preko 15 godina1-5 godina6-10 godina11-15 godinaManje od godinu danaNije primenljivo

350

300

250

200

150

100

50

0Obrazovanje Zdravstvena

zaštitaNVO Socijalna

zaštitaIstraživanje Ostalo Politika Zastupanje


44

Da ne ma fi nan sij ske pro ble me, na vo di 38% ro di te lja. Tek 1% uzor ka ro di te lja ima pro ble ma da obez be di hra nu i no vac za stru ju i pre voz. Da ima pro ble me u dve od tri po nu đe ne obla sti, na vo di 6% ro di te lja, a njih 21,7% u jed noj.

Ge o graf ska struk tu ra uzor ka

I od ro di te lja i od struč nja ka prak ti ča ra tra ži lo se da na ve du svo je pre bi va li šte. Ve ći na struč nja ka prak ti ča ra ra di u ne koj grad skoj sre di ni. Njih pet je na ve lo da ra di na re gi o nal nom ili re pu blič kom ni vou ili i u grad-skim i u se o skim za jed ni ca ma. Ve ći na ro di te lja na vo di da ži vi u grad skoj sre di ni (68,8%), pa ne iz ne na đu je što je 96% na ve lo da se do nji ho vog do ma mo že sti ći jav nim pre vo zom.

Sli ka 7 Ge o graf ska di stri bu ci ja uzor ka

Ogra ni če nja uzor ko va nja:

z59% sta nov ni štva Sr bi je ži vi u grad skim sre di na ma, dok 41% ži vi u se o skim. U uzor ku si tu a ci o ne ana li ze ne do volj no su za stu plje ni is pi ta ni ci iz se o skih sre di na.

zDa bi po pu ni li upit nik, is pi ta ni ci ma je bio po tre ban kom pju ter ili ne ki dru gi ure đaj, kao što su ta blet ili pa met ni te le fon, ali i in ter net. Da kle, pri li kom oda bi ra uzor ka po ka za na je pri stra snost pre ma vla sni ci-ma ovih ure đa ja i oni ma ko ji se la ko sna la ze sa sa vre me nom teh no lo gi jom.

zIs pi ta ni ci su pre sve ga bi li re gru to va ni sla njem po je di nač nih imej lo va ili pre ko ro di telj skih i pro fe si o-nal nih udru že nja, što je ta ko đe po ten ci ja lan iz vor pri stra sno sti, ko ji ogra ni ča va mo guć nost ge ne ra li zo-va nja na la za.

Stručnjaci praktičari Roditelji

80

70

60

50

40

30

20

10

0Gradsko Prigradsko Seosko


45

3 REZULTATI

U ovom po gla vlju na vo di mo na la ze si tu a ci o ne ana li ze i, na zah tev UNI CEF-a i Fon da ci je za otvo re no dru štvo, pre po ru ke za una pre đe nje si ste ma pru ža nja uslu ga za sva ki deo is tra ži va nja. Ulo ži li smo

ogro man na por da iz beg ne mo po na vlja nje pre po ru ka u raz li či tim sek to ri ma. Po ne što pak ni smo mo gli iz be ći.

3.1 Sum nja na ka šnje nje i iden ti fi ko va nje ka šnje nja

U is tra ži va nju smo od ro di te lja tra ži li da na ve du ko je pr vi po sum njao da nji ho vo de te ima ne ku te ško ću u raz vo ju ili po na ša nju. Da su pr vi pri me ti li da raz voj nji ho vog de te ta ka sni ili oni sa mi ili ne ki ro đak, od go-vo ri lo je 46% ro di te lja. U 35,8% slu ča je va ro di te lji su na ve li ne kog le ka ra. Po ne kad je po sto ja nje smet nji i te ško ća kod de te ta iden ti fi ko va no od mah po ro đe nju.

I struč nja ci ma je po sta vlje no slič no pi ta nje: „Pre ma va šem is ku stvu, ko naj če šće pr vi po sum nja da de te ka-sni u raz vo ju ili po na ša nju?” Da je to bio ro di telj/ro đak na vo di 36% struč nja ka, po tom da je to bio vas pi tač (14,7%) i pe di ja tar iz do ma zdra vlja (13,5%).

Na sle de ćoj sli ci pri ka za ne su če ti ri naj če šće ka te go ri je od go vo ra. Ro di te lji, zdrav stve ni rad ni ci i struč nja ci iz dru gih di sci pli na sla žu se da su uglav nom ro di te lji ti ko ji pr vi po sum nja ju da de te tov raz voj ka sni ili da po sto ji ne ka smet nja. Stav zdrav stve nih rad ni ka i struč nja ka iz dru gih obla sti do ne kle se ra zi la zi oko to ga iden ti fi ku ju li če šće pe di ja tar ili vas pi tač raz voj ne te ško će. Raz log bi mo gao bi ti u to me što is pi ta ni ci ra de sa de com raz li či tog uz ra sta i sa raz li či tim raz voj nim smet nja ma.

Sl ika 8 P rva su mnja na t ešk oće ili sme tnje u ra zv oju

Osoblje u razvojnom savetovalištu

Vaspitač

Pedijatar

Roditelj/rođak

0 20 40 60

Zdravstveni radniciStručnjaci iz drugih strukaRoditelj


46

I nte rvj u is ani r od it elji n av ode da su oni p rvi p osu mnj ali da nj ih ovo d ete ima p ot ešk oću, i z uzev kad je prob-lem bio pr im etan pri s amom r ođ enju (r ec imo, d efo rm itet st op ala, sp ina b if ida). P ed ij atri pak ne pr id aju uvek zn ačaj nj ih ovoj stre pnji. Na pr imer, j edan r od itelj je p osu mnjao da nj eg ovo d ete ne č uje d obro k ada mu je b ilo 22 m es eca i tr ažio je od p ed ij atra pr ov eru sl uha. P ed ij atar je o dbio da up uti d ete na pr egled, uz obr azl ož enje da r od it elji č esto pr et er uju. D et etu je k asn ije p ost avlj ena d ija gn oza p or em eć aja iz spe ktra au-tizma. R od it elji t ak ođe op is uju sv oju ozl oj eđ enost zbog d ugog č ek anja na pr egled sp ec ij al iste sa te rc ija rnog n ivoa, o nda k ada ih p ed ij atri d irek tno up ute na te ust an ove ili bo ln ice. U ost alim sl uč aj ev ima do n ep otre-bnih o dl ag anja d ol azi jer r od it elji pr op ušt aju ko ntr ole k oje je p ed ij atar pr ep isao.

Ra zg ov ori sa r od it elj ima uk az uju na to da do n ep otre bnog od ug ovl ač enja d ol azi i zbog t oga što pr ema n o-vom m od elu pr už anja usl uga u d om ov ima zdr avlja, in ače ko nc ip ir anom i pr ema br oju p ac ij en ata, p ed ij atri s ada m or aju ko ntr ol is ati pr istup k or isn ika sp ec ij al isti čkim sl užb ama. Na sl ed ećoj slici prikazana su dva puta za upu ći va nje pa ci jen ta na da lje pre gle de.

Sli ka 9 Op ci je upu ći va nja de te ta na da lje pre gle de i pro ce nu raz vo ja

Na su prot to me, in ter vju i sa ni spe ci ja li sta sa ter ci jar nog ni voa na vo di da mu pe di ja tri iz do mo va zdra vlja ne po treb no upu ću ju ne ku de cu, te da pred nost da je upu ti ma iz raz voj nih sa ve to va li šta.

Obim po sla pe di ja ta ra

Pre ma raz go vo ri ma oba vlje nim na te re nu, pe di ja tri tri do če ti ri da na sed mič no pre gle da ju bo le snu de cu, a je dan do dva da na ra de sa zdra vom de com. Pe di ja tar po ne kad dnev no pri mi 30 do 50 de ce. Iz Za vo da za jav no zdra vlje na vo de da pe di ja tar pre gle da 6.300 pa ci je na ta go di šnje i da mo ra bi ti iza bra ni le kar za 850 de ce pred škol skog uz ra sta (za kon ski stan dard). Pre ma po da ci ma iz 2012. go di ne, pe di ja tri su pro seč no ima li 631 pred škol sko de te, a 764 le ka ra (84% spe ci ja li sta) le či lo je de cu mla đu od šest go di na (Zdrav stve ni sta ti stič ki go di šnjak, 2012). Ovi bro je vi va ri ra ju od re gi o na do re gi o na.

Dom zdravlja

Specijalistička bolnica

Instituti

Razvojno savetovalište


47

Put upu ći va nja pa ci je na ta na da lje pre gle de

Pre ma po da ci ma iz an ke te, de ša va se da pe di ja tar ne upu ti de te u raz voj no sa ve to va li šte ili kod spe ci ja li ste na se kun dar ni ili ter ci jar ni ni vo. Ro di te lji u raz go vo ru na vo de da im stav pe di ja ta ra ko ji su ge ri šu da tre ba „sa če ka ti i pra ti ti si tu a ci ju”, kao i to što kon tro li šu pro laz ka spe ci ja li sti ma, pred sta vlja pro blem. Kao što je već po me nu to, u raz go vo ru sa struč nja ci ma na se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou is po sta vlja se da im pe di-ja ta ri di rekt no ša lju de cu ko ja ne ka da ni su za njih. Po je di ni le ka ri s ko ji ma smo raz go va ra li ne za do volj ni su zbog to ga što se de ša va da i ka da ih upu te na da lje is pi ti va nje i proc nu, ro di te lji ne kad ne odu ta mo ku da su upu će ni. U raz go vo ru sa ro di te lji ma jed na maj ka ka že da ro di te lji po ne kad stra hu ju od od la ska sa de te tom u spe ci ja li stič ku usta no vu kao što je psi hi ja trij ska bol ni ca jer stre pe od di jag no ze, a nji ho vu bo ja zan do dat-no po ja ča va ju opa snost od stig ma ti za ci je i na zi vi ovih usta no va.

Sa go vor ni ci iz In sti tu ta za men tal no zdra vlje na vo de da im do la zi ve li ki broj de ce. Pe di ja tri iz do mo va zdra vlja go di šnje im upu te 1.000 slu ča je va na pr vi pre gled i 5.000 na kon tro lu ili do dat ne pre tra ge. Le kar mo ra am bu lant no pre gle da ti sva ko de te pre ne go što pre po ru či da lje le če nje. Dru ga spe ci ja li zo va na usta-no va, Za vod za psi ho fi zi o lo ške po re me ća je i go vor nu pa to lo gi ju „Prof. dr Cvet ko Bra jo vić”, go di šnje pri mi iz me đu 2.000 i 2.500 de ce, što je 12-15 no vih slu ča je va dnev no. Ro di te lji iz Be o gra da mo gu do ve sti de te na pre gled bez upu ta. Za po sle ni na vo de da im se ve ći na ro di te lja obra ti na sop stve nu ini ci ja ti vu, na kon što ih pro na đu pre ko in ter ne ta. Ta ko đe na vo de da im ro di te lje i de cu ša lju lo go pe di i za po sle ni u do mo vi ma zdra vlja ili struč na li ca sa ter ci jar nog ni voa. Iz usta no va ko je pri ma ju pa ci jen te sa mo sa upu tom kao pro-blem se na vo di to što ne po sto ji stan dar di zo va na prak sa raz me ne in for ma ci ja i što se do ku men ta ci ja ne vo di va lja no.

Na osno vu ovih raz go vo ra sti če se uti sak da se pra vi la u ve zi sa upu ći va njem pa ci je na ta na da lje pre gle de i vre men ski ro ko vi ne po štu ju ni do sled no ni u pot pu no sti, zbog če ga se na ro di te lje sva lju je te ret da sa mi na đu usta no vu ko ja će im naj ve ro vat ni je da ti uput, a za tim i da se sa mi sna la ze u zdrav stve nom si ste mu i pro na la ze raz li či te vr ste po mo ći ko je nji ho vo de te mo že do bi ti. Kod de ce kod ko je pro ble mi po sto je u vi-še obla sti če sto se ja vlja ju po te ško će oko upu ći va nja na da lje pre gle de i le če nje. Na pri mer, je dan ro di telj na vo di da mu pe di ja tar u to ku iste po se te ne ra do da je dva upu ta za uslu ge spe ci ja li sta raz li či te ori jen ta ci je (re ci mo, za fi zi kal nu te ra pi ju i go vor nu te ra pi ju) iako je to de te tu po treb no.

Struč nja ci iz ter ci jar nih usta no va, kao što je In sti tut za men tal no zdra vlje, u svom ra du sa po ro di ca ma i ma lom de com po ka zu ju iz u zet no po zna va nje vi še alat ki za pro ce nu i pro ce du ra ko je su se naj bo lje po ka-za le u prak si. U isto vre me je pri li kom te ren skih obi la za ka uoče no da po sto ji opa snost od ne e fi ka sno sti. Na pri mer, ako već raz voj no sa ve to va li šte ili ne ka spe ci ja li zo va na usta no va pri ku plja ju po dat ke o isto ri ji bo le sti i po ro dič noj anam ne zi, tre ba iz be ći du pli ra nje ovog pro ce sa ka ko bi se sma nji la ne e fi ka snost i op te re će nje po ro di ce. Spe ci ja li sta sa ter ci jar nog ni voa na gla ša va da mu pa ci jen te upu ću ju s ne pot pu nim in for ma ci ja ma, zbog če ga on mo ra da po no vi či tav po stu pak. Dru gi struč nja ci na ter ci jar nom ni vou ta ko đe is ti ču da im vre me za rad skra ću je ba vlje nje pa ci jen ti ma ko ji ni su za njih i ko ji bi mo gli da do bi ju sve po treb ne uslu ge na pri mar nom ili se kun dar nom ni vou.

Ro di te lji i struč ni rad ni ci na vo de da po sto je li ste če ka nja za do bi ja nje uslu ge na se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou. Ne ki struč nja ci ka žu da mo ra ju skra ti ti vre me ko je po sve ću ju sva kom pa ci jen tu ka ko bi svi ma iza šli


48

u su sret. Pri li kom jed nog raz go vo ra u raz voj nom sa ve to va li štu ana li zi ran je slu čaj pre vre me no ro đe nog de te ta s ma lom po ro đaj nom ma som. Po sle če ti ri me se ca pro ve de nog u je di ni ci za in ten ziv nu neo na tal nu ne gu, de te je ot pu šte no iz bol ni ce i upu će no na raz voj no sa ve to va li šte, ali na pre gled je sti glo tek sa 12 me-se ci. Raz log za to li ko ka šnje nje ni je bio po sto ja nje li ste če ka nja. Po treb no je utvr di ti ko ji su raz lo zi što ne ki pa ci jen ti du go če ka ju pre gled i ot klo ni ti pre pre ke.

U raz go vo ri ma je pri me će no da se kod de ce iz ma njih me sta spo ri je iden ti fi ku ju smet nje. Na ve de ni su pri me ri de ce kod ko je ka sni raz voj ko mu ni ka ci je. Sa go vor ni ci ka žu da se de ca tek sa na vr še ne tri ili če ti ri go di ne upu ću ju u usta no ve na se kun dar nom ni vou ko je se ba ve ot kla nja njem smet nji u do me nu ko mu ni ka-ci je iako je ide a lan tre nu tak za za po či nja nje in ter ven ci je u ovoj obla sti na mno go mla đem uz ra stu. Ro di te lji ta ko đe na vo de da na kon od vo đe nja de te ta lo go pe du, pre ma upu tu le ka ra, lo go pe di pre po ru ču ju da se de te vra ti tek kad bu de do volj no sta ro da mu se pru ži uslu ga, či me se pro pu šta va žan pro zor za spro vo đe nje ra-ne in ter ven ci je. Ovo je ve ro vat no po sle di ca to ga što se u aka dem skom pla nu i pro gra mu ne do volj na pa žnja po sve ću je pe ri o du od ro đe nja do tre će go di ne ži vo ta. Mo gu će je da struč na li ca ne shva ta ju va žnost pr ve tri go di ne ži vo ta ili ni su sprem na da ra de sa ovom uz ra snom gru pom. Ro di te lji ko ji osta nu us kra će ni za po-moć obra ća ju se struč nja ci ma u pri vat nom sek to ru. Oni ta ko đe ka žu da je te ško pla ća ti pri vat ne pre gle de, ali i pro na ći ade kvat ne pri vat ne slu žbe jer sa mi mo ra ju da pro ce ne kva li tet uslu ge, bu du ći da oni ko ji ra de u pri vat nom sek to ru ne mo ra ju ima ti do zvo lu za rad ili ne ku dru gu oba ve znu po tvr du.

Pre po ru ke

z Uve sti uni ver zal ni skri ning ko ji će oba vlja ti pe di ja tri na pri mar nom ni vou zdrav stve noj za šti te. De cu upu ći va ti u raz voj no sa ve to va li šte na do dat ne pre gle de ka da: 1) na to upu ću ju re zul ta ti skri nin ga; 2) pe-di ja tar ose ća za bri nu tost; ili 3) ro di telj ose ća za bri nu tost. Ro di telj ska zeb nja je iz u zet no va žan po ka za-telj po tre be za ra nom in ter ven ci jom. Zbog to ga bi tre ba lo omo gu ći ti ro di te lji ma da se di rekt no obra ća ju raz voj nom sa ve to va li štu. To bi ipak mo ra li bi ti sa mo iz u ze ci jer bi uput tre ba lo da da je pe di ja tar. Kao pr vi ko rak u raz voj nom sa ve to va li štu bi se mo gao po no vi ti skri ning de te ta u pri su stvu ro di te lja ka ko bi se pri ku pi le do dat ne in for ma ci je na osno vu ko jih će se od lu či ti da li je po treb na de talj ni ja pro ce na.

z Zbog pre op te re će no sti po slom tre ba lo bi ob u či ti me di cin ske se stre, dru go oso blje iz do ma zdra vlja, pen zi o ni sa ne ko le ge i vo lon te re sa uni ver zi te ta da po zi va ju ro di te lje da po pu ne stan dar di zo van i po uz-dan skri ning in stru ment kao što je ASQ-3. Oni po po tre bi mo gu asi sti ra ti ro di te lji ma oko po pu nja va nja upit ni ka ili oce nji va ti od go vo re.

z Ume sto ci lja nog skri nin ga bo lje bi bi lo uve sti uni ver zal ni, i to po mo ću in stru men ta ASQ-3. De cu ko ja do bi ju po zi tiv nu oce nu (što zna či da je osno va na sum nja na ka šnje nje ili smet nje u raz vo ju), tre ba po sla-ti u raz voj no sa ve to va li šte. Ta mo gde ne po sto ji raz voj no sa ve to va li šte, de te po sla ti ti mu za in klu ziv no obra zo va nje ili u in sti tu ci ju na se kun dar nom ni vou. Ta mo gde pe di ja tri ima ju ma nji broj pa ci je na ta i gde ne po sto ji raz voj no sa ve to va li šte, ob u či ti pe di ja tre da ana li zi ra ju re zul ta te upit ni ka ASQ-3 i da sa ro di te lji ma raz ma tra ju mo guć no sti za da lje pre gle de i pro ce ne.

z In stru ment ASQ-3 tre ba da upo tre blja va ju pe di ja tri u či ta voj ze mlji. Tre ba lo bi spro ve sti is tra ži va nje u ko jem će se te sti ra ti va lid nost gra nič nih vred no sti za Sr bi ju, la ko ća pri me ne in stru men ta, nje go va ose-tlji vost i spe ci fič no sti.


49

z Upu ti bi tre ba lo da bu du jed no o bra zni za či ta vu ze mlju.

z Po treb no je uve sti pro ce du re za tra že nje i do bi ja nje pri stu pa zdrav stve noj evi den ci ji za za po sle ne na pri mar nom, se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou zdrav stve ne za šti te, kao i za dru ge struč ne rad ni ke an ga-žo va ne na pru ža nju uslu ga (re ci mo, pe da go ge, so ci jal ne rad ni ke).

z Pe di ja tri i oso blje u raz voj nom sa ve to va li štu tre ba da za vr še obu ku iz pru ža nja uslu ga usme re nih pre-ma po ro di ci. U svim do stup nim in for ma ci ja ma (pi sa nim i ver bal nim) za oso blje tre ba na gla si ti va žnost ulo ge po ro di ce u po dr ža va nju de te to vog raz vo ja.

z In for mi sa ti ro di te lje o va žno sti raz vo ja de te ta u pr ve tri go di ne ži vo ta, va žnim raz voj nim tač ka ma, te zna ča ju in ter ak ci je iz me đu de te ta i ro di te lja, po mo ću bro šu ra, po ste ra i dru gih mul ti me dij skih po ru ka.

z U po je di ne kli ni ke će ne sum nji vo do la zi ti po ro di ce i de ca ko ja ži ve u ne po volj ni jim ži vot nim pri li ka ma. Ta da tre ba raz mo tri ti po ve ća nje bro ja oso blja u raz voj nom sa ve to va li štu ili pe di ja ta ra ka ko bi ni vo pru-že ne po mo ći od go va rao po tre ba ma ko ri sni ka i ri zi ku u za jed ni ci. Ana li zi ra ti stra ti fi ka ci ju ri zi ka me đu slu ča je vi ma pe di ja ta ra i raz voj nih sa ve to va li šta i oba ve sti ti oso blje o to me.

z Raz mo tri ti mo guć nost da se ro di te lji ma za da je in stru ment o so ci jal nom i emo ci o nal nom raz vo ju, kao što su Upit nik o raz vo ju de te ta (URD) (Ages and Sta ges: So cial Emo ti o nal), dru go iz da nje (ASQ: SE-2) ka da do ve du zdra vo de te na re dov nu kon tro lu, s ob zi rom na ka rak te ri sti ke in ter ak ci je iz me đu de ce i ro di te lja u re gi o nu i sla bu de tek ci ju de ce s pro ble mi ma u men tal nom zdra vlju ta mo gde pe di ja tri ne ko-ri ste in stru ment za skri ning.

z Pri ku pi ti od ro di te lja i struč nja ka in for ma ci je o ko ri sno sti in stru men ta i za do volj stvu nji me ka da se uvo de no vi upit nik (na pri mer, ASQ-3) i pro to ko li (na pri mer, da li im od no se pre vi še vre me na, da li se la ko raz u me ju).

z Re gi stro va ti broj de ce ko ja se upu ću ju na da lje pre gle de na osno vu re zul ta ta skri nin ga. Upo re di ti broj upu ta pre i po sle ini ci jal ne im ple men ta ci je in stru men ta ka ko bi se ana li zi ra li fi nan sij ski i ka drov ski pred u slo vi za pro ši re nje nje go ve pri me ne na dru ge pri mar ne usta no ve u ze mlji.

z Iz vr ši ti pro ce nu lo kal nih po tre ba u raz li či tim ge o graf skim obla sti ma ka ko bi se usta no vi li iz vo dlji vost, ka pa ci tet i sred stva po treb na za skri ning, upu ći va nje pa ci je na ta na da lje le če nje i si stem pro ce nji va nja.

z Osim što go di šnje pri me od 2.000 do 2.500 de ce, za po sle ni u usta no vi „Prof. dr Cvet ko Bra jo vić” du žni su pre ma Za ko nu o zdrav stve noj za šti ti da ko or di ni šu rad svih zdrav stve nih rad ni ka i struč nih sa rad-ni ka ko ji pru ža ju uslu ge de ci sa raz voj nim ka šnje njem ili raz voj nim smet nja ma. Bu du ći da se u ze mlji spro vo de ra ne in ter ven ci je, mo žda bi bi lo uput no po no vo raz mo tri ti ka pa ci te te za po sle nih u ovom in-sti tu tu da isto vre me no pru ža ju uslu gu pa ci jen ti ma i ra de ko or di na ci ju. Osim to ga, ako se uzme u ob zir da je In sti tut pre sve ga ori jen ti san na go vor nu pro ble ma ti ku, mo žda bi tre ba lo eva lu i ra ti ka pa ci te te i mo guć no sti ove usta no ve da ko or di ni še ši ri di ja pa zon uslu ga.


50

3.2 Skri ning i pro ce na

U upit ni ku se od struč nih rad ni ka tra ži lo da na ve du ko bi tre ba lo da bu de za du žen za spro vo đe nje raz-voj nog skri nin ga ko ji je va žan za iden ti fi ko va nje de ce sa mo gu ćim ka šnje njem u raz vo ju ili raz voj nom smet njom. Ta ko đe se tra ži lo i da ka žu ko bi tre ba lo da spro vo di pro ce nu, ko ja je obič no neo p hod na da bi se usta no vi lo po sto ji li kod de te ta ka šnje nje ili smet nja u raz vo ju i ima li pra vo na uslu ge. Pre da va nja od-go vo ra, is pi ta ni ci ma su pre do če ne de fi ni ci je raz voj nog skri nin ga, eva lu a ci je i pro ce nji va nja.

Ta be la 3 Mi šlje nje is pi ta ni ka o to me ko tre ba da pro ce nju je raz voj ni sta tus de te ta

Od go vor no li ce Proc en at isp it an ik a koj i je dao ovaj odg ov or

Sva stručna l ica Medicin sk i s tručnjaci Ne medici ns ki st ručnjaci

Skrining Procenjivanje Skrining Procenjivanje Skrining Procenjivanje

Niko 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Izabrani pedijatar 59,4 44,0 57,0 40,2 61,2 46,8

Razvojno savetovalište…

defektolog 52,4 55,8 41,9 46,4 60,3 62,9

pedijatar 45,2 46,9 44,1 48,6 46,0 45,6

logoped 43,5 45,4 38,5 41,9 47,3 48,1

psiholog 44,7 51,4 40,2 48,6 48,1 53,6

Specijalista sa sekundarnog nivoa

20,0 20,0 14,0 17,9 24,5 21,5

Specijalista sa tercijarnog nivoa

16,6 16,8 13,4 16,2 19,0 17,3

Specijalizovana institucija

- - - 35,8 - - - 30,2 - - - 40,1

Komisija - - - 24,5 - - - 29,6 - - - 28,3

Patronažna sestra 24,5 10,8 27,4 10,6 22,4 11,0

Predškolska ustanova…

vaspitačica 35,1 18,8 30,7 14,5 38,4 21,9

med. sestra 27,9 15,1 23,5 10,1 31,2 19,0

pedagog 27,9 22,6 27,4 17,9 28,3 26,2

psiholog 35,8 28,6 31,3 20,1 39,2 35,0

Roditelji 27,2 - - - 22,9 - - - 30,4 - - -

Ostalo 3,6 3,1 1,7 1,1 5,1 4,6

Pre ma do bi je nim re zul ta ti ma sti če se uti sak da bi skri ning tre ba lo da ra di iza bra ni pe di ja tar. Pri lič no ve li ki broj is pi ta ni ka na vo di, me đu tim, da bi skri ning mo gao da se ra di i u raz voj nom sa ve to va li štu. Me di cin ski struč nja ci če šće bi ra ju pe di ja tra ili psi ho lo ga, a ne me di cin ski struč nja ci de fek to lo ga.


51

Pre po ru ke

z An ga žo va ti iza bra ne pe di ja tre da pri li kom re dov nih kon tro la zdra ve de ce oba vlja ju uni ver zal ni skri ning po mo ću in stru men ta ASQ-3. Uče sni ci an ke te ko ji sma tra ju da skri ning tre ba vr ši ti sa mo u raz voj nom sa ve to va li štu ve ro vat no ve ru ju da bi sa mo de cu kod ko je po sto ji sum nja na raz voj no ka šnje nje tre ba lo pod vr ga va ti skri nin gu. Ci lja nim ume sto uni ver zal nim skri nin gom mo gu se pro pu sti ti de ca ko ji ma je uslu ga po treb na.

z De cu mla đu od dve go di ne tre ba lo bi te sti ra ti na sva ka če ti ri do šest me se ci, bu du ći da se ubr za no raz-vi ja ju. Kod de ce sta ri je od dve go di ne is pi ti va nje bi tre ba lo spro vo di ti jed nom u šest me se ci ili jed nom go di šnje. I de cu kod ko je po sto ji ve ća opa snost od raz voj nog ka šnje nja ili onu ko ja su ra ni je is po lji la bla go ka šnje nje mo žda bi tre ba lo če šće te sti ra ti (re ci mo, na sva kih me sec do tri me se ca) ka ko bi se nji-hov raz voj bli že pra tio. Ma li ša ne u Sr bi ji pe di ja tar do po la ska u ško lu tre nut no kon tro li še sa na vr še nih me sec da na, po tom sa dva, tri, pet, šest i de vet me se ci, dve i če ti ri go di ne. Iza bra ni pe di ja tar bi tre ba lo da ura di skri ning na kon tro li de te ta sa šest i de vet me se ci, pa za tim iz me đu 18. i 24. me se ca, za tim sa 36 me se ci i u če tvr toj go di ni.

z Is pi ta ti ko li ki pro ce nat zdra ve de ce do la zi na re dov ne kon tro le u pro pi sa nim in ter va li ma. Ako je sto pa ni ska, tre ba raz mo tri ti ko još do la zi u kon takt sa de com. Na pri mer, mo žda vas pi ta či u pred škol skim usta no va ma, ko ji su če šće u kon tak tu sa de com, mo gu spro ve sti uni ver zal ni skri ning. Mla đu de cu mo gu is pi ta ti me di cin ske se stre u ja sli ca ma ili pri li kom kuć nih po se ta pri me ni ti in stru ment ASQ-3 ta mo gde je slab od ziv de ce na oba ve zne pre gle de.

z In stru ment ASQ-3 mo gu za da va ti i struč nja ci iz dru gih obla sti, ali bi pri li kom za da va nja tre ba lo da se dr že pri stu pa ori jen ti sa nog pre ma po ro di ci i prin ci pa oslo nja nja na sna ge de te ta i po ro di ce. Re zul ta ti se mo gu upo tre bi ti da se ro di te lji oba ve ste o de te to vom raz vo ju. Na pri mer, se stra u ja sli ca ma ili vas pi tač u vr ti ću mo gu za da ti ASQ-3 svoj de ci na po čet ku go di ne, dok se još ni su pri vi kla na okru že nje, pa još jed nom sre di nom ili kra jem go di ne. Re zul ta ti mo gu po mo ći vas pi ta či ma i ro di te lji ma da utvr de de te to-ve do bre stra ne i po tre be, ali i da po bolj ša ju rad sa de com.

z Tre ba vo di ti ra ču na da se ne udvo stru ču ju uslu ge i da se de ca ne pod vr ga va ju pre če sto skri nin gu, po-seb no ako pe di ja tar ili vas pi tač pri me nju ju upit nik ru tin ski. Ro di te lje tre ba ohra bri va ti da se upo zna ju sa re zul ta ti ma skri nin ga ko ji je ra ni je ura dio de te tov vas pi tač ili pe di ja tar.

z Spro vo đe nje skri nin ga tre ba lo bi da bu de eko no mič no. Mo žda ce nu mo že sma nji ti po pu nja va nje upit ni-ka ASQ-3 pre ko in ter ne ta. Pla sti fi ci ra nje pri me ra ka in stru men ta ili po nov no ko ri šće nje pa pir nih ko pi ja ta ko đe mo že sni zi ti tro ško ve. In stru ment se la ko bo du je, pa se mo gu re gru to va ti vo lo ne ri ko ji će ob ja-šnja va ti ro di te lji ma po stu pak pri me ne i ra ču na ti sko ro ve.

z Raz mi sli ti o na kna di osi gu ra nja za spro vo đe nje skri nin ga i od re đe nim in di ka to ri ma za pri hva tlji ve sto pe uni ver zal nog skri nin ga ko je oba vlja ju pe di ja tri i struč nja ci ko ji ra de u pred škol skim usta no-va ma. Tre ba od re di ti pri hva tlji ve sto pe ini ci jal nog skri nin ga (na pri mer, 30% ukup nog bro ja de ce is pi ta no je u pr vih šest me se ci uni ver zal ne im ple men ta ci je; 60% de ce is pi ta no je po sle go di nu da na im ple men ta ci je).


52

z For mi ra ti cen tra li zo va nu ba zu po da ta ka sa iz ve šta ji ma sa skri nin ga u do mo vi ma zdra vlja i iz da tim upu-ti ma ka ko bi se od re dio pro ce nat oba vlje nih te sti ra nja i broj de ce upu će ne na da lje pre gle de, te pri ku pi li po da ci o raz voj nim obla sti ma u ko ji ma je ve ći na de ce uspe šna i one u ko ji ma je po moć naj če šće po treb na.

z Ob u či ti oso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma da pri me nju ju Mo di fied Chec klist for Autism in To dlers27, pre ra đe nu ver zi ju (M-CHAT-R), ako se na in stru men ti ma URD-3/ASQ-3 ili URD-2:SE-2/ASQ-2:SE-2 na đu uz ne mi ru ju ći po da ci. Na in ter ne tu po sto ji do stup na ver zi ja in stru men ta M-CHAT-R.

z Sa sta vi ti spe ci jal ni rad ni tim ko ja će do no si ti od lu ku o to me da li je de te tu po treb na ra na in ter ven ci ja. Na pri mer, rad na gru pa mo že utvr di ti da je po treb na stan dar di zo va na pro ce na i ka da je tre ba oba vi ti (na pri mer, auti zam kao raz log za in ter ven ci ju).

z Oda bra ti na čin funk ci o nal ne pro ce ne ko ji će se ko ri sti ti kod sve de ce ko joj je po treb na kom plet na od-no sno funk ci o nal na pro ce na. Bez ob zi ra na tip ka šnje nja ili smet nje, funk ci o nal na pro ce na je po treb na ka ko bi se od re di le ve šti ne ko je de te već po se du je, kao i one ko je mu ne do sta ju, zbog če ga je spre če no da uče stvu je u ak tiv no sti ma svo je po ro di ce, za jed ni ce i obra zov n e usta no ve. Pre po ru če ni funk ci o nal ni in stru men ti su, iz me đu osta log: As ses sment Eva lu a tion and Pro gra ming System for In fants and Chil dren (AEPS), Ha wa ii Early le ar ning pro fi le (HELP), Te ac hing Stra te gi es GOLD (TS GOLD), Me a su re ment of En ga ge ment, In de pen den ce and So cial Re la ti on ships (ME I SR)28; ta ko đe se mo gu ko ri sti ti i dru gi in-stru men ti ko ji po či va ju na raz ra đe nom pla nu i pro gra mu, po tvr đe no su kva li tet ni, la ki za upo tre bu i pru ža ju in for ma ci je o de te to vom funk ci o ni sa nju i omo gu ća va ju po sta vlja nje kon kret nih krat ko roč nih i du go roč nih, še sto me seč nih ili go di šnjih, in di vi du al nih ci lje va za sva ko de te. Po me nu ti in stru men ti u ši ro koj su upo tre bi i u Sje di nje nim Ame rič kim Dr ža va ma i iz van njih.

z Od re di ti ko vr ši funk ci o nal nu pro ce nu. Ide al na pro ce na bi pod ra zu me va la po pu nja va nje pi ta nja o po-na ša nju, uz po dat ke do bi je ne di rekt nim te sti ra njem i iz is ka za ro di te lja on da ka da je to po treb no. De ca če sto po ka zu ju ve ću spret nost u raz li či tim obla sti ma ka da su u svo joj pri rod noj sre di ni, okru že na po-zna tim li ci ma i pred me ti ma. Kod de ce mla đe od tri go di ne ova pro ce na se, me đu tim, ini ci jal no mo že ra di ti u raz voj nim sa ve to va li šti ma za vre me raz li či tih ak tiv no sti u či joj je osno vi igra. Kod sta ri je de ce će bi ti de lo tvor ni je ako se pro ce na oba vlja u je di ni ci za po dr šku u pred škol skoj usta no vi.

z Ob ja sni ti ulo gu pe di ja ta ra i oso blja u raz voj nim sa ve to va li šti ma ka ko bi se po ja ča le me đu sob ne ve ze i ko mu ni ka ci ja, i ta ko po bolj ša la sa rad nja iz me đu čla no va ti ma za ra nu in ter ven ci ju, u ko ji spa da ju i de-te to vi ro di te lji. Oso blje u raz voj nom sa ve to va li štu ima iz van red nu pri li ku da: (1) sa sta vi zdrav stve nu i po ro dič nu anam ne zu, (2) pre gle da po dat ke do bi je ne skri nin gom, (3) spro ve de ini ci jal nu pro ce nu i op-ser va ci ju, i (4) upo zna se s po ro di com i sa nji ma do ne se od lu ke o na red nim ko ra ci ma.

zOb u či ti za po sle ne u raz voj nom sa ve to va li štu da se pri me nju ju prak su ori jen ti sa nu ka po ro di ci.

zRaz ra di ti ja sne she me za upu ći va nje de ce na in stan ce u se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou.

zU svim raz voj nim sa ve to va li šti ma tre ba uči ni ti do stup nim in for ma ci je o sred stvi ma, uslu ga ma, pro-gra mi ma po dr ške ko ja po sto je u za jed ni ci ka ko bi po ro di ce bi le va lja no oba ve šte ne. Iako obez be đi-

27 Modifikovana ček lista za poremećaje iz spektra autizma kod dece uzrasta do 3 godine se kod nas koristi kao M-CHAT, na srpskom jeziku

28 http://opi.mt.gov/pdf/SpecED/EarlyChildhood/MEISR-COSF_Tool.pdf


53

va nje so ci jal nih uslu ga iz la zi iz van okvi ra ra da raz voj nog sa ve to va li šta, tre ba ima ti svest o to me da na raz voj de ce mo gu uti ca ti po ro dič ni pro ble mi kao što su bes kuć ni štvo, ne sta ši ca hra ne i so ci jal na izo la ci ja. De te ži vi u po ro di ci. Da bi po ro di ca mo gla op ti mal no da po dr ži raz voj i so ci jal ne i emo ci-o nal ne po tre be de te ta, po treb no je da nje nim čla no vi ma bu du za do vo lje ne ba zič ne po tre be.

zAko u raz voj nim sa ve to va li šti ma tre ba da se oba vlja ju pro ce ne, za po sle ni tre ba da po zna ju re zul ta-te eva lu a ci je raz li či tih pri stu pa pro ce ni raz vo ja, da ima ju in for ma ci je o to me ko ji me đu nji ma su se naj bo lje po ka za li u prak si i da ume ju da upo tre be ne ko li ko in stru me na ta za pro ce nji va nje. Bu du ći da raz voj na sa ve to va li šta i zdrav stve ne usta no ve ima ju ogra ni čen pro stor za rad, tre ba uze ti u ob zir ogra ni če nja pri li kom vr še nja pro ce ne, po seb no ka da su u pi ta nju de ca sta ri ja od tri go di ne.

zRaz mo tri ti ko je bi se dru ge pro sto ri je u do mo vi ma zdra vlja mo gle ko ri sti ti za po tre be raz voj nih sa-ve to va li šta. Ako, na pri mer, u do mu zdra vlja po sto je pra zne pro sto ri je ili sa le za re ha bi li ta ci ju, ovi pro sto ri bi se mo gli pri la go di ti prin ci pi ma ra ne in ter ven ci je i pri stu pi ma ko ji su se naj bo lje po ka za li u prak si.

z Raz mo tri ti mo guć nost usva ja nja pri stu pa in ter ven ci ji po mo de lu za sno va nom na dnev nim ru ti na ma (RBI — Ro u ti ne Ba sed In ter ven tion) ko ji je raz vio dok tor Ro bin Me kvi li jam (Ro bin McWil li am). Ovaj pri stup se pre po ru ču je jer u okvi ru nje ga po sto je spe ci fič ni for mu la ri i pro ve re oprav da no sti sva kog sle de ćeg ko ra ka in ter ven ci je, od tre nut ka ka da je de te po sla to na da lju pro ce nu. De te tre ba upu ti ti na pro ce nu na osno vu: (1) pro ce ne ro di te lja ili (2) pro ce ne pe di ja tra, iz ve de ne na osno vu re zul ta ta do bi-je nih pri me nom in stru men ta ASQ-3 ili on da ka da le kar ose ća za bri nu tost. Mo del in ter ven ci je za sno-va ne na dnev nim ru ti na ma pot kre pljen je do ka zi ma. Iako je kon ci pi ran ta ko da se iz vo di u de te to vom pri rod nom okru že nju, bu du ći da se ak ce nat sta vlja na rad sa po ro di com, mo že se ini ci jal no pri me ni ti na kli ni ci ili usta no vi kao što su raz voj no sa ve to va li šte, ja sli ce i vr tić. Osim to ga, ne ko li ko kom po nen ti mo de la već se po kla pa ju sa prak som ko ja se spro vo di u raz voj nim sa ve to va li šti ma (na pri mer, raz go vor sa po ro di com). Kao in stru ment za funk ci o nal no pro ce nji va nje u okvi ru mo de la ko ri sti Me a su re ment of En ga ge ment, In de pen den ce and So cial Re la ti on ships (ME I SR)29. Ume sto nje ga mo gu se upo tre bi ti i ne-ke dru ge alat ke za funk ci o nal no pro ce nji va nje, po put AEPS-a. Ovaj mo del za sni va se na part ner skom od no su za po sle nih u pri mar noj zdrav stve noj za šti ti i de te to vih ro di te lja i, ka ko bi do bi li što bo ga ti ji i sa dr žaj ni ji opis nje go vog funk ci o ni sa nja u sklo pu sva ko dnev nih ak tiv no sti, struč nja ci od ro di te lja tra že da im opi šu pri stu pe ko je su is pro ba li ili im na nji hov zah tev da ju pred lo ge stra te gi ja. Ako je mo gu će, za po sle ni u usta no va ma pri mar ne zdrav stve ne za šti te tre ba lo bi bar jed nom me seč no da od la ze u kuć ne po se te ili da po gle da ju sni mak ko ji ro di te lji sni me u ku ći ili za jed ni ci ka ko bi ste kli uvid u to sa ko jim ve šti na ma de te vla da ili ras po la že, u pro ble me s ko ji ma se su o ča va i stra te gi je ko je su ro di te lji is pro-ba li. Ovaj kon sul ta tiv ni pri stup pot pu no se raz li ku je od re ha bi li ta ci je, pa struč ni rad ni ci ko ji pru ža ju ovu uslu gu mo ra ju bi ti pra vil no ob u če ni ka ko bi se po sti gli že lje ni re zul ta ti. U ovom pri stu pu ko ri ste se prin ci pi slu čaj nog uče nja, ma da bez dis kret nih po ku ša ja ili dru gih ve štač ki smi šlje nih, ne svr ho vi tih i ne funk ci o nal nih pri stu pa iako se za sni va na bi hej vi o ri stič koj prak si. Struč nja ci ko ji spro vo de ra ne in-ter ven ci je u okvi ru ovog mo de la mo ra ju do bro po zna va ti uobi ča jen i ne u o bi ča jen tok deč jeg raz vo ja, prin ci pe uče nja od ra slih i prak se ko je se za sni va ju na lič nim sna ga ma i ko je su ori jen ti sa ne ka po ro di ci.

29 http://opi.mt.gov/pdf/SpecED/EarlyChildhood/MEISR-COSF_Tool.pdf


54

U pri mar noj zdrav stve noj za šti ti ovu uslu gu u raz voj nim sa ve to va li šti ma mo gu pru ža ti psi ho lo zi, de-fek to lo zi ili dru ga struč na li ca ko ja mo gu bi ti vo đe i ko or di na to ri pru ža nja uslu ge u okvi ru in ter di sci pli-nar nog ti ma. Sa stav ti ma tre ba lo bi da od ra ža va po tre be po ro di ce i de te ta.

z Mo del in ter ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma mo že se spro vo di ti i u pred škol skoj usta no vi. Pred-škol ske usta no ve, me đu tim, mo ra ju ima ti bo ga ti ji plan i pro gram ra da ko ji se ide al no po ve zu je sa pro-ce na ma za sno va nim na ku ri ku lu mu. Upo tre ba raz voj no pri la go đe nog pla na i pro gra ma ra da ko ji se mo že adap ti ra ti in di vi du al nim po tre ba ma pre po ru ču je se za svu de cu, a ne sa mo za de cu sa smet nja ma u raz vo ju ili ka šnje nji ma (na pri mer, HELP, AEPS, TS GOLD). Pre po ru ču je se da se u ve li kim pred škol-skim usta no va ma, u ko ji ma već ra de struč nja ci raz li či tih pro fi la (re ci mo, de fek to lo zi, lo go pe di, psi ho lo-zi) ofor me ili osna že ti mo vi za po dr šku, ko ji će se sta ra ti o de ci uz ra sta do šest godinа, kod ko je po sto ji raz voj no ka šnje nje ili smet nja u raz vo ju, i to po mo de lu in ter ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma. Tim za spro vo đe nje ra ne in ter ven ci je pru ža će po dr šku vas pi ta ču ili dru gom struč nja ku kroz mo de li ra-nje ra da i kon sul ta ci je. Da bi se po bolj ša la in klu zi ja, pre po ru ču je se uklju či va nje pe da go škog asi sten ta ume sto lič nog pra ti o ca. Nji hov rad mo že se nad gle da ti u okvi ru ti ma za po dr šku.

3.3 Pro fe si o nal na mi šlje nja o skri nin gu i uslu ga ma

Is pi ta ni ci ko ji su na ve li da pru ža ju zdrav stve ne uslu ge de ci mla đoj od šest go di na za mo lje ni su da od re de na kom ni vou pru ža ju svo je uslu ge (pri mar nom, se kun dar nom ili ter ci jar nom). Da ra di sa de com sta rom do dve go di ne i 11 me se ci, ka že 61% zdrav stve nih rad ni ka, dok 73,7% ra di sa de com sta rom od tri do pet go di na i 11 me se ci. Ne me di cin sko struč no oso blje pre vas hod no ra di sa de com sta rom od tri do pet go di na i 11 me se ci (82,7%), a ma nji broj sa de com do dve go di ne i 11 me se ci (36,7%).

Od svih is pi ta ni ka tra ži li smo da ka žu u ko joj me ri se sla žu sa sle de ćim tvrd nja ma, ko je se od no se na iden ti fi-ko va nje de ce, nji ho vo upu ći va nje na dru ge uslu ge i pru ža nje uslu ga de ci sa ka šnje njem i smet nja ma u raz vo ju.

Či ni se da je ne do sta tak vre me na za skri ning pre pre ka za sva struč na li ca, ma da se svi uglav nom po zi tiv no iz ja šnja va ju o zna ča ju sa me pro ce du re. Vi sok pro ce nat i me di cin skih i ne me di cin skih struč nja ka ra do bi da za vr ši obu ku o raz voj nom skri nin gu i ti pič nom i ne ti pič nom raz vo ju.

Po sto ji mno go do ka za da pe di ja tri ne uspe va ju da de tek tu ju raz voj no ka šnje nje ka da ne ko ri ste ne ku stan-dar di zo va nu alat ku za skri ning (HixSmall, Marks, Squ i res, & Nic kel, 2007). Ne dav no je uz po dr šku UNI-CEF-a de ve de set pe di ja ta ra u Sr bi ji po če lo da ko ri sti in stru ment za raz voj ni skri ning — tre će iz da nje Upit-ni ka o ra nom raz vo ju de ce (Ages and Sta ges Qu e sti on na i re, ASQ-3) za iden ti fi ko va nje raz voj nih ka šnje nja. U po je di nim raz voj nim sa ve to va li šti ma u upo tre bi je i pre ve den in stru ment Gu i de for Mo ni to ring Child De ve lop ment (GMCD), ili Vo dič za pra će nje raz vo ja de te ta, ka ko bi se ro di te lji ma da le pre po ru ke i iden ti fi-ko va le po te ško će s ko ji ma se sre ću, me đu ko ji ma je i de pre si ja. Za po tre be ove si tu a ci o ne ana li ze pri li kom po se te jed nom raz voj nom sa ve to va li štu po sma tra li smo ka ko se pri me nju ju po me nu ti in stru men ti. Ove in stru men te ne upo tre blja va ju le ka ri ko ji ra de u pri mar noj zdrav stve noj za šti ti. Kao što je već po me nu to, po treb no je uve sti uni ver za lan skri ning ka ko bi se iden ti fi ko va la de ca ko joj su po treb ne do dat ne uslu ge za pod sti ca nje raz vo ja.


55

Ta be la 4 Tvrd nje ko je se od no se na iden ti fi ko va nje de ce, upu ći va nje i pru ža nje uslu ga

ra ne in ter ven ci je

Tvrd nja% Pot pu no se sla žem / Do ne kle se sla žem

Me di cin ski struč nja ci

Ne me di cin ski struč nja ci

Pre gle di po mo ću ko jih se utvr đu ju raz voj ni pro ble mi pre du go tra ju 75,0 84,7

Va žno je ru tin ski pro ve ra va ti sum nje da po sto je raz voj ni pro ble mi 80,2 61,3

In ter ven ci je kod de ce sa raz voj nim po te ško ća ma pre tre će go di ne ži vo ta je su de lo tvor ne

96,2 91,6

Za bri nu tost ro di te lja za de te tov raz voj do bra je za me na za raz voj ni skri ning 51,0 51,6

Umem da ko ri stim for mal ni in stru ment za raz voj ni skri ning 80,8 66,5

Bi lo bi do bro da pro đem obu ku u ve zi sa skri nin gom 87,6 92,1

Bi lo bi do bro da pro đem obu ku o ne ti pič nom raz vo ju i smet nja ma u raz vo ju 87,9 88,8

Ne ra do oba vljam taj pre gled jer je te ško obez be di ti uslu gu de te tu ako se is po-sta vi da mu je po treb na

25,5 36,2

Sma tram da je mo ja obu ka u ve zi sa deč jim raz vo jem do volj na 84,2 81,7

Sma tram da umem da iden ti fi ku jem uslu ge po treb ne de te tu ko je ima ne ku smet nju u raz vo ju

88,1 86,2

Sma tram da umem da upu tim de te sa raz voj nim pro ble mi ma ta mo gde će mu bi ti pru že na uslu ga ili gde će bi ti pod vrg nu to da ljoj pro ce ni

99,0 89,4

Če sto za svoj groš či tam o pro ble mi ma u ve zi sa raz vo jem de ce 100 99,5

Tra žim i slu šam pre da va nja ili se mi na re o raz vo ju de ce 93,1 96,8

Ako pe di ja tri iz do mo va zdra vlja ili po moć no zdrav stve no oso blje ne bu du spro vo di li raz voj ni skri ning, ne-će bi ti ot kri ve no čak 60% de ce sa raz voj nim ka šnje njem ni ti 80% ma li ša na sa so ci jal nim i emo ci o nal nim po-te ško ća ma (La vig ne, Binns, Chri stof fel, Ro sen ba um, Arend, Smith, et al., 1993; Shel drick, Mer chant, & Per-rin, 2011; Squ i res, Nic kel, & Eisert, 1996; Stur ner, 1991). Spor ni su i ne do sled nost u pri me ni in stru me na ta ili ko ri šće nje in stru me na ta tek na kon što ro di te lji is ka žu za bri nu tost. Upra vo zbog ovo ga, Ame rič ka pe di ja trij-ska aka de mi ja (AAP) pre po ru ču je skri ning sve ma le de ce na uz ra stu od 9, 18 i 24 (ili 30) me se ci (AAP, 2011). Stan dar di zo va ni raz voj ni skri ning tre ba da bu de sa stav ni deo re dov nog pra će nja na pret ka zdra ve de ce, a ne za se ban po stu pak. Za bri nu tost ro di te lja uvek tre ba ozbilj no shva ti ti, čak i ka da na to ne uka zu ju sko ro vi do-bi je ni in stru men ti ma ASQ-3 ili GMCD. Za bri nu tost ro di te lja iz u zet no do bro ot kri va de te ko me je po treb-na do dat na bri ga.

Kod pre vre me no ro đe ne de ce po sto ji ve ća opa snost da se ja vi raz voj no ka šnje nje ili ne ka raz voj na smet nja, kao što je ce re bral na pa ra li za, ko ja se te že di jag no sti ku je u pr vih ne ko li ko me se ci (Marks, Hix-Small, Clark, & New man, 2009). Na jed noj fo kus-grup noj di sku si ji, ko ju je či ni lo še sto ro ro di te lja de ce sa smet nja ma u raz vo ju, ro di te lji su iz no si li slič no is ku stvo da raz voj nji ho ve pre vre me no ro đe ne de ce ni je do volj no pa žlji-vo pra ćen ili ni su mo gli do bi ti uput za uslu ge na se kun dar nom ili ter ci jar nom ni vou.


56

Pre po ru ke

zIn for mi sa ti le ka re i ro di te lje o va žno sti uni ver zal nog raz voj nog skri nin ga.

zUs po sta vi ti sa rad nju sa uni ver zi te ti ma ka ko bi se u plan i pro gram na sta ve u di sci pli na ma ko je se bri nu o raz vo ju ma le de ce uklju či lo i gra di vo o ti pič nom i ne ti pič nom raz vo ju de ce, skri nin gu i pro ce nji va nju, te zna ča ju in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu.

zPo bolj ša ti ko or di na ci ju bri ge o de ci ko ja su bo ra vi la na ode lje nju za neo na tal nu in ten ziv nu ne gu. De ci ko ja su bo ra vi la na ovom ode lje nju obez be di ti po ja ča no pra će nje raz vo ja. Na pri mer, mo žda bi se kod njih u pr ve dve go di ne skri ning mo gao ra di ti na sva kih tri do šest me se ci.

zAuto mat ski obez be di ti in ter ven ci ju u ra nom de tinj stvu de ci sa po seb nim zdrav stve nim sta njem, po ro-đaj nim po te ško ća ma i već usta no vlje nim smet nja ma u raz vo ju.

zRaz mo tri ti uvo đe nje pro ce ne po ro dič nog bla go sta nja, ko ju bi u pr vom i tre ćem tri me stru vr šio aku šer ili pa tro na žna se stra ko ja obi la zi trud ni ce kod ku će. Na ovaj na čin mo gli bi se iden ti fi ko va ti slu ča je vi zlo u po tre be sup stan ci, na si lja u ku ći i lo šeg ma te ri jal nog sta nja, za šta se zna da je po ve za no s ne ga tiv-nim ra nim is ku stvi ma i ka šnje njem u raz vo ju. Tre ba raz mo tri ti i mo guć nost da se de ca če šće is pi tu ju po mo ću in stru me na ta za raz voj ni, so ci jal ni i emo ci o nal ni skri ning, po red to ga što će se ro di te lji ma da-va ti in for ma ci je o pro gra mi ma po dr ške u za jed ni ci.

zOso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma tre ba da ana li zi ra sve ras po lo ži ve in for ma ci je ka da pro ce nju je de-te tov raz voj. Pod tim se mi sli na in for ma ci je o trud no ći, po ro đa ju i po ten ci jal nim zdrav stve nim fak to-ri ma (na pri mer, hro nič ne upa le uha, re flek si, stra bi zam itd.). Pre vre me no ro đe nje mo že uzro ko va ti ma nje za o sta ja nje u raz vo ju u pr ve dve go di ne ži vo ta. Kod de ce ko ja su ro đe na vi še od tri ne de lje pre ter mi na tre ba shod no to me po de si ti in stru men te za skri ning do dru ge go di ne ži vo ta.

3.4 Do stup nost uslu ga

Aku še ri i kuć ne po se te pa tro na žnih se sta ra

Pre i po sle po ro đa ja sa maj kom po sto ji vi še pri li ka za kon takt. Kao što je de talj no pri ka za no u Ta be li 2, za vre me trud no će bu du će maj ke ne ko li ko pu ta od la ze kod aku še ra i bar je dan put ih po se ti pa tro na žna se stra. Že ne ko je ima ju vi so ko ri zič ne trud no će obi la ze i če šće. Ovi su sre ti sa trud ni ca ma pri li ka su da se pro ce ni zdra vlje maj ke i fe tu sa, ali i da se utvr di po sto ja nje po ten ci jal nih fak to ra ri zi ka u okru že nju ko ji ma će de te po ro đe nju mo žda bi ti iz lo že no. Ro di telj sko po na ša nje mno go se te že me nja po sle pr va tri me se ca de te-to vog ži vo ta, ka da obra sci po na ša nja pre la ze u na vi ku. Sto ga se ot kri va njem po ro di ca ko ji ma je po treb na do dat na po moć, pre de te to vog ro đe nja, mo gu po bolj ša ti i de te to ve šan se za nor ma lan raz voj i ži vot po ro-di ce. Na taj na čin mo že se ubla ži ti po ro dič ni stres i omo gu ći ti gla dak put od po ro đa ja do us po sta vlja nja ini ci jal ne emo tiv ne ve ze iz me đu ro di te lja i de te ta i usta no vlja va nja zdra vih po ro dič nih na vi ka.

Zbog ovo ga je po seb no va žna ulo ga pa tro na žnih se sta ra. One pre ma ras po re du obi la ze bu du ću maj ku je-dan put u trud no ći, a ako je trud no ća vi so ko ri zič na — dva put. Pa tro na žne se stre obi la ze kod ku će svu de cu.


57

U pr vih pet na est da na po ro đe nju de te ta pa tro na žna se stra do la zi pet pu ta, po tom još jed nom do de te to vog pr vog ro đen da na. Ako de te ima ne ku smet nju, po ne kad ih po se te još dva pu ta ili i če šće to kom pr ve go di ne. De cu obi la ze još jed nom u dru goj i če tvr toj go di ni.

Zbog ovog, ali i zbog dru gih raz lo ga, pa tro na žne se stre igra ju va žnu ulo gu u iden ti fi ko va nju ra nih po te ško-ća, upo zna va nju po ro di ce sa uslu ga ma ko je se mo gu do bi ti u do mo vi ma zdra vlja i re sur si ma ko ji po sto je u za jed ni ci, ali i pot kre plji va nju pri me ra do bre bri ge i ne ge u pr vim da ni ma i me se ci ma ži vo ta.

U okvi ru an ke te ko ja je spro ve de na za po tre be ove si tu a ci o ne ana li ze ni su po sta vlja na kon kret na pi ta nja o kuć nim po se ta ma pa tro na žnih se sta ra. Iz raz go vo ra je pak usta no vlje no da pa tro na žne se stre oba ve po ras po re du čak i po se dam po se ta dnev no i da se sta ra ju o li ci ma svih uz ra sta. U raz go vo ri ma su na go ve sti le da bi naj bo lje bi lo da dnev no ima ju pet obi la za ka ume sto se dam. Kao po li va lent ne me di cin ske se stre, one se sta ra ju i o de ci i o od ra sli ma i ima ju do dat ne pre ven tiv ne i obra zov ne od go vor no sti. To kom raz go vo ra pri me će no je da če sto sme nji va nje oso blja na ovim rad nim me sti ma pred sta vlja smet nju u pru ža nju uslu ge.

Iz raz go vo ra je ta ko đe za klju če no da su uslu ge pa tro na žne se stre ko ri sni je ro di te lji ma ko ji su do bi li pr vo de te jer oni tek uče ka ko da se sta ra ju o no vo ro đen če tu i na vi ka va ju se na ro di telj stvo. Osim to ga, za pa že no je da pa tro na žne se stre mo gu da iden ti fi ku ju po ro dič ne ri zi ke i da pre po zna ju ka šnje nje u de te to vom raz-vo ju, te da ga upu te pe di ja tru u do mu zdra vlja. Ogra ni če no tra ja nje po se ta i če sto sme nji va nje oso blja mo gu da pred sta vlja ju smet nju, ka ko ka že je dan ro di telj:

Do šla je da pro ve ri da li do ji mo be bu. Ina če je bi la na za me ni, me nja la je ko le gi ni cu, i osta ja la je oko 15 mi nu ta. (Ro di telj de te ta sa smet njom u raz vo ju o pa tro na žnoj se stri)

Se stre isto vre me no pru ža ju ve o ma va žne uslu ge. One ima ju pri li ku da uđu u in tim no okri lje po ro dič nog do ma i da u tom okru že nju po sma tra ju in ter ak ci ju iz me đu po ro di ce i de te ta. Za ne ke po ro di ce bi lo bi vr lo zna čaj no ako bi se stra za jed no s nji ma po pu ni la in stru men te ASQ-3 i GMCD za vre me po se te nji ho vom do mu. Se stre se mo gu usred sre di ti na oja ča va nje ro di telj skih ka pa ci te ta ta ko što će ih sa slu ša ti, po hva li ti nji ho ve na po re i uob li či ti stra te gi je ko je ko ri ste. Uslu gu bi mo glo po bolj ša ti sma nje nje bro ja slu ča je va o ko-ji ma se se stra bri ne, ali i spe ci ja li za ci ja za rad s naj mla đom de com, što bi bi lo po seb no va žno za po ro di ce ko je se su o ča va ju sa mno gim po te ško ća ma.

Pri mar ni ni vo zdrav stve ne za šti te

S ob zi rom na va žnost od la ska u do mo ve zdra vlja u pr vim go di na ma de te to vog ži vo ta, pro ve ri li smo ko li ko je ova uslu ga do stup na ta ko što smo an ke ti ra ne ro di te lje pi ta li: „Ko li ko vam je bli zu naj bli ži dom zdra vlja?” Od ro di te lja se ta ko đe tra ži lo da oce ne ne ko li ko tvrd nji o do mu zdra vlja u ko ji vo de svo je de te. Osim od ro di te lja, i od an ke ti ra nih le ka ra smo tra ži li da oce ne ne ko li ko iz ja va o do mu zdra vlja u za jed ni ci u ko joj ra de („Ko li ko je ve ći ni po ro di ca u za jed ni ci u ko joj ra di te bli zu naj bli ži dom zdra vlja?”). Ve ći na is pi ta nih ro di te lja re kla je da mo gu pe ši ce sti ći do naj bli žeg do ma zdra vlja. Pro fe si o nal ni rad ni ci na ve li su da ve ći broj pa ci je na ta do la zi do do ma zdra vlja jav nim pre vo zom. Ma nji broj is pi ta ni ka na veo je da ne mo gu da pla te pre voz do do ma zdra vlja.


58

Sli ka 10 Bli zi na do ma zdra vlja — ro di te lji ma i struč nja ci ma u pri mar noj zdrav stve noj za šti ti

Is ku stvo ko ri sni ka do mo va zdra vlja

U sle de ćoj ta be li pri ka zu je mo ka ko su ro di te lji i le ka ri oce ni li pet tvrd nji ko je su u obe an ke te slič no for mu-li sa ne, a ko je se od no se na is ku stvo po ro di ca u ko ri šće nju uslu ga u do mo vi ma zdra vlja.

Ta be la 5 Oce na is ku sta va po ro di ca u ko ri šće nju uslu ga do ma zdra vlja

— ro di te lji i me di cin ski struč nja ci

Tvrd nja*

% Pot pu no se sla žem / De li mič no se sla žem

Ro di teljMe di cin ski struč njak

Du ži na če ka nja po ro di ce na za ka za ni pre gled je pri hva tlji va 82,8 96,1

Če ka o ni ca u do mu zdra vlja je pri ja tan am bi jent 53,1 72,7

Ro di te lji ma je te ško da za ka žu pre gled za de te zbog rad nog vre me na do ma zdra vlja

52,4 39,3

Le ka ri u do mu zdra vlja po zna ju po tre be mog de te ta 73,4 96,5

U do mu zdra vlja po sto je uslu ge za de cu sa ka šnje nji ma/smet nja ma u raz vo ju do na vr še ne še ste go di ne

50,0 78,9

* Nisu postavljane nikakve a priori hipoteze. Opisna priroda situacione analize, te korišćenje neslučajnog uzorka onemogućavaju tumačenje inferencijalne statistike.

Re zul ta ti go vo re da se stvar no is ku stvo čla no va po ro di ce i ono ga što zdrav stve ni rad ni ci opa ža ju kao nji ho-vo is ku stvo u do mu zdra vlja raz li ku ju. Zdrav stve ni rad ni ci su mo žda svo je od go vo re da va li ima ju ći u vi du svu de cu s ko jom ra de, a ne sa mo de cu sa smet nja ma u raz vo ju. Oce ne le ka ra o is ku stvu ko je po ro di ce do ži-

RoditeljiStručni radnik

80

70

60

50

40

30

20

10

0Pešice Javnim prevozom

(koji može da se priušti)

Javnim prevozom (koji ne može da se

priušti)

Ostalo


59

vlja va ju u do mu zdra vlja bi le su po volj ni je u svim obla sti ma. Rad no vre me i ne pri jat na is ku stva iz če ka o ni ce mo gu da obes hra bre ro di te lje de ce sa smet nja ma u raz vo ju da po tra že uslu ge u do mu zdra vlja.

Pre po ru ke

zIs pi ta ti ko li ko po ro di ca sa no vo ro đe nom i ma lom de com ne obi đu pa tro na žne se stre u okvi ru svo jih „re dov nih” po se ta.

zAna li zi ra ti pre pre ke u pru ža nju uslu ga pa tro na že, kao i ka rak te ri sti ke po ro di ca ko je od bi ja ju ovu uslu gu.

zRaz mo tri ti spe ci jal nu ulo gu ko ju pa tro na žne se stre mo gu ima ti u pru ža nju ja če i če šće po dr ške de ci ko ja su ot pu šte na iz je di ni ca za neo na tal nu in ten ziv nu ne gu.

zRaz mo tri ti mo guć no sti za uvo đe nje pi lot-pro gra ma Re ach Out and Read30 ili ne kog dru gog ob li ka „bla-ge” in ter ven ci je ko ju pa tro na žne se stre mo gu spro vo di ti pri li kom kuć nih po se ta ili u pe di ja trij skoj or di-na ci ji, ka ko bi se po ve ća la in ter ak ci ja i ve za iz me đu ro di te lja i de te ta i pod sta kao ra ni raz voj go vo ra.

zRaz mo tri ti mo guć no sti spe ci ja li za ci je pa tro na žnih se sta ra za rad sa be ba ma i ma lom de com, slič no kao što po sto ji u Na ci o nal noj zdrav stve noj slu žbi u En gle skoj, gde me di cin ske se stre na kon op šteg me di cin-skog ško lo va nja pro la ze jed no go di šnju spe ci ja li stič ku obu ku o raz vo ju de ce i uslu ga ma ko je su ori jen ti-sa ne na po ro di cu.

zPo ja ča ti sa rad nju iz me đu pa tro na žnih se sta ra i me di cin skih se sta ra u ja sli ca ma. Pa tro na žne se stre u En gle skoj te sno sa ra đu ju sa vas pi ta či ma ma le de ce ka ko bi im po mo gli u is pu nja va nju zdrav stve nih i obra zov nih po tre ba ma le de ce, uklju ču ju ći i de cu sa smet nja ma. One ra de na to me d a olak ša ju po la zak de ce u pred škol ske usta no ve, uklju ču ju ći de cu sa smet nja ma. Mo žda bi se ovaj mo del mo gao is pro ba ti u ne koj od op šti na u Sr bi ji.

zRaz mi sli ti o to me ka ko bi se mo gla po bolj ša ti is ku stva čla no va po ro di ce, bra će i se sta ra de ce sa smet-nja ma u raz vo ju u če ka o ni ca ma zdrav stve nih usta no va. Tre ba ana li zi ra ti fi zič ko okru že nje i me sta na ko ji ma se od i gra va in ter ak ci ja sa za po sle ni ma u do mu zdra vlja. Even tu al ne pro me ne te sti ra ti kroz pi lot-pro jek te u ma lom bro ju do mo va zdra vlja.

zI ro di te lji i zdrav stve ni rad ni ci na vo de rad no vre me do mo va zdra vlja kao pro blem. An ke tom ni su ot-kri ve ni raz lo zi za ova ko ni ske oce ne, pa su po treb ne do dat ne in for ma ci je ka ko bi se osmi sli le pro me ne. Tre ba lo bi te sti ra ti mo guć nost ra da pre ko vi ken da i du žeg rad nog vre me na u ma njem bro ju usta no va.

zTre ba is pi ta ti ulo gu pa tro na žnih se sta ra u ot kri va nju de ce sa raz voj nim ka šnje nji ma i smet nja ma i nji-ho vom upu ći va nju na slu žbe ko je im mo gu pru ži ti da lju po moć. Smi sli ti na čin da one što efi ka sni je raz me nju ju in for ma ci je sa iza bra nim pe di ja trom i struč nja ci ma u raz voj nom sa ve to va li štu.

30 Pre 27 godina dva pedijatra iz Bostonskog medicinskog centra pronašla su jedinstveni način da utiču na razvoj i zdravlje dece s kojom rade. Roditeljima su savetovali da svojoj deci naglas čitaju knjige, prepisujući to kao jednostavan metod negovanja jezički bogate interakcije između roditelja i dece kako bi se podsticao razvoj mladog dečjeg mozga. Više informacija potražiti na http://www.reachoutandread.org/. (prim. prev.)


60

3.5 Ot kri va nje raz voj nih ka šnje nja i smet nji kod de ce

Od ro di te lja se tra ži lo da u an ke ti da ju od go vo re sa mo za jed no de te, u slu ča ju da ima ju vi še od jed nog de-te ta sa ne kom smet njom u raz vo ju. Pri bli žno 28% is pi ta ni ka ni je od go vo ri lo na ovo pi ta nje, pa po sto ji mo-guć nost da je nji ho vo de te sta ri je od 71 me se ca (šest go di na), po što u an ke ti ni je po nu đe na ta mo guć nost.

Sli ka 11 Uz rast de ce u vre me po pu nja va nja upit ni ka

Ro di te lje smo ta ko đe pi ta li:

zKog uz ra sta je bi lo de te ka da ste pr vi put po sum nja li da nje gov raz voj ka sni ili da ima ne ka kvu smet nju;

zKog uz ra sta je bi lo de te ka da je ne ki zdrav stve ni rad nik ili dru gi struč njak pr vi put po sum njao da kod de te ta po sto ji raz voj no ka šnje nje ili smet nja;

zKog uz ra sta je bi lo de te ka da je struč no li ce usta no vi lo ili di jag no sti ko va lo smet nju ili ka šnje nje u raz-vo ju;

zKo je pr vi po sum njao da de te ima te ško će u raz vo ju ili po na ša nju;

zKo je utvr dio ili di jag no sti ko vao smet nju ili ka šnje nje u raz vo ju de te ta.

Na sle de ćoj sli ci pri ka za no je da ro di te lji uglav nom po sum nja ju da se nji ho vo de te uspo re no raz vi ja već u pr voj go di ni, a 90,6% u pr ve dve go di ne od de te to vog ro đe nja. Sa ma di jag no za, me đu tim, po sta vlja se mno go ka sni je iako i le ka ri obič no iden ti fi ku ju ve li ki broj ka šnje nja kod de ce mla đe od dve go di ne (80,6%).

30

25

20

15

10

5

0<12 m 12-23 m 24-35 m 36-47 m 48-59 m 60-71 m nema

podataka


61

Sli ka 12 Uz rast de te ta na ko me se ja vlja pr va sum nja na raz voj ne te ško će

Se dam de set osam od sto (78%) ro di te lja iz ja vlju je da je smet nju ili ka šnje nje u raz vo ju nji ho vog de te ta usta-no vio ili di jag no sti ko vao struč njak i to: struč njak u spe ci ja li zo va noj bol ni ci za de cu sa raz voj nim ka šnje-nji ma/smet nja ma (33,6%), struč njak sa deč je kli ni ke (32,1%), pe di ja tar ili ne ki dru gi spe ci ja li sta u deč joj bol ni ci (12,4%).

Isto pi ta nje po sta vlje no je i struč nja ci ma. Dva de set de vet od sto (29%) na ve lo je pe di ja tra ili ne kog dru gog spe ci ja li stu na se kun dar nom ni vou zdrav stve ne za šti te; 28,4% na ve lo je pe di ja tra ili spe ci ja li stu sa ter ci jar-nog ni voa; a 15,1% oda bra lo je struč nja ke u raz voj nom sa ve to va li štu u do mu zdra vlja, na pri mar nom ni vou zdrav stve ne za šti te. Pre ko po lo vi ne is pi ta ni ka oda bra lo je se kun dar ni ili ter ci jar ni ni vo (57,1%). Ve o ma ma li broj ro di te lja na veo je da je di jag no zu po sta vi la in ter re sor na ko mi si ja (0,7%), za raz li ku od 10,6% struč nja-ka; 9,6% struč nja ka je iza bra lo pe di ja tra iz pri mar ne zdrav stve ne za šti te u od no su na 5,8% ro di te lja. Sa mo ne ko li ko ro di te lja na ve lo je raz voj no sa ve to va li šte (5,8%).

Na sli ci ko ja sle di pri ka za ne su raz li ke u gle di štu me di cin skih struč nja ka, ne me di cin skih struč nja ka i ro di-te lja po vo dom to ga ko uglav nom utvr đu je ili di jag no sti ku je smet nju ili ka šnje nje u raz vo ju de ce, a za ro di-te lje — ko je utvr dio/di jag no sti ko vao ka šnje nje ili smet nju kod nji ho vog de ta.

Roditelj je prvi primetio Medicinski stručnjak je prvi primetio Uzrast na kojem je postavljena dijagnoza

80

70

60

50

40

30

20

10

0<12 m 12-23 m 24-35 m 36-47 m 48-59 m 60-71 m


62

Slika 13 Ko dijagnost ikuje smet nje u ra zv oju — razlike u gledištim a između ro dit el ja,

m edicins kih i nem ed icinskih s tručnjak a

P re po r u ke

zN e tr e ba pr e pu šta ti ma l om br o ju lju d i d o no še nje od lu ke o to me ko je se de te kva li fi ku je za uslu ge ra nih in ter ven ci ja. U ze mlja ma u ko ji ma po sto ji sa mo ša či ca spe ci ja li sta ko ji po sta vlja ju di jag no zu ili da ju odo bre nje za po če tak in ter ven ci je, stvo ri la su se mno ga uska gr la i ro di te lji su ve o ma ne za do volj ni.

zUve sti funk ci o nal nu pro ce nu kao na čin da se usta no vi da li je de te tu po treb na ra na in ter ven ci ja i da se pri ku pe po da ci na osno vu ko jih će se kon ci pi ra ti stra te gi ja in ter ven ci je, ume sto da se če ka po sta vlja nje di jag no ze.

zRaz mo tri ti mo guć nost osni va nja pa žlji vo ob u če nih ti mo va za pro ce nu raz voj nog sta tu sa de ce mla đe od tri go di ne u raz voj nim sa ve to va li šti ma, i od tri do pet go di na u pred škol skim usta no va ma. Ova ko bi se mo žda sma nji lo op te re će nje zdrav stve nih usta no va na se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou u ko ji ma se ina če oba vlja naj ve ći deo pro ce na raz vo ja. Oso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma već ima is ku stva u ko ri šće nju in stru me na ta za pro ce nji va nje raz vo ja de ce. I ma da raz voj no sa ve to va li šte ni je de te to vo pri-rod no okru že nje, pro ces pro ce nji va nja mo že se po bolj ša ti ako se oso blje ob u či da pro ce du ru te sti ra nja uči ni pri jat ni jom i za de te i za po ro di cu.

zNe ko li ko raz voj nih sa ve to va li šta mo gu po slu ži ti kao cen tri za obu ku o pri me ni mo de la ra ne in ter ven ci-je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma, po sle za vr šet ka pi lot-fa ze i ob u ča va nja oso blja, či me bi se otvo ri la mo guć nost da se struč nja ci u raz voj nim sa ve to va li šti ma ob u ča va ju u sa mim usta no va ma i da se raz vi je ma te ri jal po tre ban za ka sni je ši re nje mo de la na či ta vu ze mlju.

zRaz mo tri ti mo guć nost da se u vr ti ću osnu je tim za pro ce nu raz vo ja, kao al ter na ti va eva lu a ci o nom ti mu u raz vo jom sa ve to va li štu, ta mo gde ne po sto je raz voj no sa ve to va li šte za decu uz ra sta od tri do pet go-

Pedijatar u domu zdravlja

Razvojno savetovalište

Sekundarni nivo

Tercijarni nivo

Intersektorska komisija

Ostali

0 5

RoditeljNemedicinski stručnjakMedicinski stručnjak

10 15 20 25 30 35


63

di na. Čla no vi eva lu a ci o nog ti ma mo gli bi spro vo di ti pro ce ne u sa moj pred škol skoj usta no vi ta ko što će po sma tra ti de cu, raz go va ra ti sa ro di te lji ma i vas pi ta či ma i po po tre bi ko ri sti ti po me nu te in stru men te. Pred nost se da je pro ce ni raz vo ja u pri rod nom okru že nju, u ko jem se de te ose ća pri jat no.

zOb u či ti oso blje da ko ri sti in stru men te za pro ce nji va nje ona ko ka ko pi še u uput stvu za upo tre bu. Po ne-kad je za ko ri šće nje po je di nih alat ki po treb na slo že na obu ka, do bi ja nje ser ti fi ka ta, po zna va nje po stu pa-ka pro ce nji va nja i psi ho me tri je. U Sr bi ji po sto je struč nja ci ko ji su za vr ši li obu ku za ko ri šće nje ne ko li ko na pred ni jih me to da za pro ce nji va nje raz vo ja. Oni bi mo gli ob u ča va ti svo je ko le ge, nad zi ra ti im ple men-ta ci ju in stru men ta i po vre me no pro ve ra va ti tu ma če nje na la za.

zVre me ko jim ras po la žu spe ci ja li sti na ter ci jar nom ni vou re zer vi sa ti za pro fe si o nal nu pri me nu in stru-me na ta za ko je je po treb na ozbilj na i slo že na obu ka. Na pri mer, dru go iz da nje in stru men ta Autism Di ag no stic Ob ser va tion Sche du le (ADOS) tre ba da pri me nju ju struč nja ci ko ji po zna ju po re me ća je iz spek tra auti zma i di jag no stič ke me to de, za tim oni ko ji ima ju is ku stva u ra du sa de com i sa pro ce nji va-njem de ce i ko ji su po ha đa li pri zna te kli nič ke obu ke za pri me nu in stru men ta ADOS. Oni ko ji ko ri ste ovaj in stru ment mo ra ju de talj no po zna va ti pri ruč nik za nje go vu upo tre bu i mo ra ju bi ti ve šti u nje go-vom ko ri šće nju. Ako bi pro fe si o nal ci na se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou ima li re zer vi sa no vre me za pri me nu vi so ko spe ci ja li zo va nih in stru me na ta za pro ce nji va nje, mo glo bi se sma nji ti vre me če ka nja.

3.6 Raz vi ja nje in di vi du a li zo va nih pla no va po dr ške za de te i po ro di cu

Struč nja ke ko ji su uče stvo va li u an ke ti pi ta li smo ko je ti po ve in stru me na ta za skri ning ili pro ce nji va nje po zna ju. Kao što se mo že vi de ti iz Do dat ka 4, is pi ta ni ci su na ve li ve ći broj alat ki. Iako je spi sak po du ga čak, na nje mu ne ma sve o bu hvat nih in stru me na ta za funk ci o nal nu pro ce nu ni ti psi ho me trij ski po u zda nih, do-ka za no do brih in stru me na ta ko ji su nor mi ra ni u po sled njih de set go di na upo tre be u Sr bi ji. Ne do volj no je ja sno ka ko se in for ma ci je do bi je ne po mo ću ovih in stru me na ta ko ri ste za: 1) raz vi ja nje in di vi du al nog pla na in ter ven ci je; 2) utvr đi va nje de te to vog na pre do va nja ka do sti za nju ci lja po sta vlje nog u okvi ru in di vi du al nog pla na; ili 3) obez be đi va nje pri li ka za uklju či va nje po ro di ce i od re đi va nje pri o ri te ta.

Obla sti u ko ji ma su smet nje naj i zra že ni je

Ka ko bi smo utvr di li ko je se vr ste raz voj nih te ško ća ja vlja ju kod de ce u Sr bi ji, od uče sni ka u an ke ti tra ži li smo da ka žu u ko jim obla sti ma nji ho vo de te ima te ško će. Ro di te lji su mo gli da oda be ru ne ko li ko ka te go ri-ja. I struč nim li ci ma je po sta vlje no slič no pi ta nje: „Su de ći pre ma va šem is ku stvu u ra du sa de com mla đom od šest go di na, u ko jim obla sti ma se naj če šće is po lja va ju raz voj na ka šnje nja i po te ško će?” Sle di ta be la sa re zul ta ti ma.


64

Ta be la 7 Obla sti raz vo ja de te u ko ji ma se is po lja va ju te ško će

Tvrd nja

Pro ce nat is pi ta ni ka ko ji se sla žu

Ro di te ljiSva struč na

li caMe di cin ski struč nja ci


Ve li ki mi ši ći (po kre ta nje ru ku i no gu) 37,0 25,0 24,6 25,3

Ma li mi ši ći (ko ri šće nje ša ke i pr sti ju) 35,9 54,8 52,5 56,5

Ko mu ni ka ci ja (šta de te go vo ri i šta raz u me) 40,8 71,4 65,4 75,9

Sva ko dnev ne ži vot ne ve šti ne (je de nje, obla če nje, pra nje zu ba, od la zak u to a let)

32,1 43,0 36,9 47,7

Kog ni tiv ne ve šti ne (ka ko se de te igra igrač ka ma, re-ša va pro ble me)

23,4 50,2 43,6 55,3

Sa mo re gu la ci ja (spo sob nost i sprem nost de te ta da se smi ri, pri la go di no vom okru že nju)

16,3 47,8 46,9 48,5

Dru štve ne i emo ci o nal ne ve šti ne (sla ga nje sa dru gi-ma, iz ra ža va nje emo ci ja, em pa ti ja)

16,8 50,2 46,9 52,7

Po na ša nje (za vr ša va nje omi lje ne ak tiv no sti, pri dr ža-va nje pra vi la ko ja po sta vlja ju od ra sli)

17,4 44,2 38,0 48,9

Vid ili sluh 12,5 9,4 12,3 7,2

Is hra na 12,0 12,7 12,8 12,7

Osta lo 5,4 2,2 0,6 3,4

Po de blja ni bro je vi ozna ča va ju naj če šće oda bra ne obla sti. Ro di te lji na vo de da nji ho vo de te is po lja va smet nju sa mo u jed noj raz voj noj ili zdrav stve noj obla sti u 23,9% slu ča je va; u dve obla sti u 9,2% slu ča je va; i 14,1% na vo de tri obla sti. Svi uče sni ci u an ke ti pri me ću ju da je ko mu ni ka ci ja oblast u ko joj je mno goj de ci po treb-na po moć. Struč nja ci, za raz li ku od ro di te lja, na vo de da ve li ki pro ce nat de ce ima dru štve no-emo ci o nal ne pro ble me i po te ško će sa sa mo re gu la ci jom.

Pre po ru ke

zPo treb na je stan dar di zo va na for ma za pra vlje nje in di vi du al nog pla na po dr ške u okvi ru pru ža nja uslu-ge ra ne in ter ven ci je. Sa dr žaj pla na mo ra se za sni va ti na odo bre nim in stru men ti ma za pro ce nji va nje raz vo ja, uklju ču ju ći i funk ci o nal nu pro ce nu. Oko kom po ne na ta mo ra po sto ja ti sa gla snost (na pri-mer, oba ve zna po lja su zdrav stve na anam ne za, re zul ta ti pro ce ne, de te to ve sna ge i po tre be do ko jih se do šlo na osno vu re zul ta ta pro ce ne). U okvi ru in di vi du a li zo va nog pla na po dr ške kroz uslu ge ra ne in ter ven ci je, mo ra ju se na ve sti spe ci fič ni, do sti žni i mer lji vi, krat ko roč ni i du go roč ni ci lje vi. Po stu pak in ter ven ci je tre ba uskla di ti sa ovim ci lje vi ma i dru gim in for ma ci ja ma na ve de nim u okvi ru in di vi du-a li zo va nog pla na po dr ške. Kva li tet pla na tre ba kon tro li sa ti. Plan tre ba osve ža va ti sva kih šest me se ci, ako su de ca mla đa od tri go di ne, ili na po la go di ne ili jed nom go di šnje, ako su sta ri ja od tri go di ne, ili on da ka da ro di te lji to za tra že ili ka da struč nja ci ko ji pru ža ju uslu gu ra ne in ter ven ci je na đu za shod no.

zPo treb no je po ve ća ti ka pa ci te te pru ža nja uslu ge ako će se in di vi du a li zo va ni plan spro vo di ti u raz voj-nom sa ve to va li štu. Pred škol sko oso blje (na pri mer, psi ho lo zi, de fek to lo zi) ko je pru ža po dr šku ta ko đe


65

mo ra za vr ši ti do dat nu obu ku ka ko bi mo glo pru ža ti ova kve uslu ge. Kva li tet in di vi du a li zo va nog pla na po dr ške kroz uslu ge ra ne in ter ven ci je mo gao bi se nad zi ra ti iz re gi o nal nih cen ta ra.

zUsta no vi ti ko li ke su tre nut ne mo guć no sti za uklju či va nje po ro di ce u pro ce nji va nje i pro ces raz vo ja in-di vi du a li zo va nog pla na po dr ške, pre ma zah te vi ma mo de la za sno va nog na dnev nim ru ti na ma.

zPri ku pi ti po dat ke o re sur si ma i pri o ri te ti ma po ro di ce i iz ve šta je o de te to vim sva ko dnev nim ak tiv no-sti ma i po stig nu ći ma, usta no vlje nim po mo ću stan dar di zo va nih ala ta i pro ce du ra, pre ma mo de lu za-sno va nom na dnev nim ru ti na ma.

zUsta no vi ti sto pe pre va len ci je od re đe nih ti po va smet nji ka ko bi se pla ni ra le obu ke pre i po sle za po sle nja, kao i ni voi pru ža nja uslu ga.

zIn for mi sa ti ro di te lje o svim raz voj nim obla sti ma. Pre ma re zul ta ti ma an ke te, struč nja ci su pre po zna li po tre bu da se kod de ce po bolj ša ve šti na ko mu ni ka ci je, ali i da se po ve ća spo sob nost sa mo re gu la ci je i una pre de so ci jal no-emo ci o nal ne ve šti ne. Ro di te lji su, pre ma re zul ta ti ma, kon cen tri sa ni ji na raz voj ho-da nja i go vo ra, pa po ne kad pro pu ste pri li ku da una pre de i dru ge obla sti raz vo ja kod svog de te ta.

zOmo gu ći ti de ci po se te lo go pe di ma ko ji ume ju da spro vo de ra ne in ter ven ci je pre ma stan dar di ma evrop-skih ili me đu na rod nih udru že nja. I dru gim struč nja ci ma, iz me đu osta log i vas pi ta či ma u pred škol skim usta no va ma, obez be di ti obu ku iz pru ža nja ove uslu ge ka ko bi ume li da pod stak nu raz voj ra ne ko mu ni-ka ci je. Ka šnje nja u eks pre siv noj je zič koj i so ci jal noj ko mu ni ka ci ji za uklju či va nje de te ta u pro gram ra ne in ter ven ci je.

3.7 Pru ža nje uslu ga

An ke ti ra ni ro di te lji od go va ra li su na pi ta nja u ve zi sa uslu ga ma ko je nji ho vo de te do bi ja kao po dr šku raz vo-ju. Da su nji ho vom de tu pru že ne sve po treb ne uslu ge, na ve lo je 74% ro di te lja. Njih 66% re klo je da je de te bi lo uslu že no u po sled njih 60 da na. Pre ko jed ne tre ći ne (41%) ro di te lja ili sta ra te lja na ve lo je da se s nji ho-vim de tom ra di lo ma nje od jed nom ne delj no.

Ide al na du ži na jed ne in ter ven ci je tre ba lo bi da tra je iz me đu 45 i 60 mi nu ta, u za vi sno sti od po tre ba i pre-fe ren ci ja de te ta i po ro di ce. Pre ma mi šlje nju ro di te lja ko ji su uče stvo va li u an ke ti, ve ći na po je di nač nih in-ter ven ci ja tra je ma nje od 30 mi nu ta (55%) ili 31-60 mi nu ta (44%). Ovi pro cen ti se od no se na uslu ge ko je obez be đu ju Re pu bli ka ili op šti na. Mno gi ro di te lji na vo de da uslu ge do bi ja ju pri vat no. Dva de set dva od sto ro di te lja ka že da nji ho vo de te ra di sa struč nja kom ko ji ra di pri vat no vi še od dva pu ta ne delj no. Uslu gu u me stu u ko jem ži vi do bi ja 69% de ce. U upit ni ku ni su po sta vlja na pi ta nja o ka rak te ri sti ka ma pru že nih uslu ga (na pri mer, da li je reč o go vor noj te ra pi ji).


66

Sli ka 14 Ko li či na uslu ga ra ne in ter ven ci je na ne delj nom ni vou

S li ka 15 Du žina je dnog tretm ana u okvi ru usluge koju f i na nsira dr žava

i li gr ad /o pštin a

Sudeći prema izjava ma sagovornika, kada deca borave u spec ijali zovanim boln icama s n jima se ponekad radi češće i s eansa traje d už e. Na p rim er, u je dnoj bolni ci u Beogr ad u po st oj i 65 kr ev et a za sta cionarne p acijen te i još osam de set te rmina za konsul tacije sa ambulan tn im paci j ent ima. Od toga je 7 -8 kreveta za dec u mla đu od godinu dana i još 7-8 z a decu st aru o d dve do t ri god ine. D ec a m og u da osta nu sa jednim ro diteljem 90 da na, poto m odlaz e na redovne kontr ole u razvojno savetovali št e. Dok se n alaze u us tanovi, p onekad d ne vno imaju i po d ve tri de setominu tne seans e i rade sa st ručnj ac im a ra zličitih speci ja lnosti (n a primer, logopedo m, rad nim terapeutom, f iz io te rap eutom ).

Sa a m bu lant n im pa ci je n ti ma str uč nj a ci ra de je d nom d o dv a pu ta ne del j no, ma da mo gu i s v a ko dnev no ako po sto ji po tre ba za tim. U jed nom ter ci jar nom in sti tu tu na vo de da sa de com ra de jed nom ne delj no ili jed-nom na sva ka tri me se ca u za vi sno sti od po tre be, pri če mu je u ne kim slu ča je vi ma neo p hod no da pa ci jent osta ne 35 da na. De ca ko ja se ho spi ta li zu ju u ter ci jar ne usta no ve ka ko bi se ra di lo s nji ma, osta ju u prat nji ro di te lja. Ma da je ova kva prak sa do bra i za ro di te lja (naj če šće maj ku) i za de te, rad sa de com ko ja le že u bol ni ci do ne kle op te re ću je po ro di cu. Oče vi ili dru gi čla no vi po ro di ce mo ra ju da vo de ra ču na o osta loj de-ci, a maj ke se po po vrat ku ku ći na la ze pod pri ti skom da pri me ne na u če ne ve šti ne i pri ka žu ko li ko je de te na pre do va lo.

Ana li zi ra ju ći sta nje na te re nu, pri me ti li smo da se ro di te lji ret ko uklju ču ju u rad u bol ni ca ma i in sti tu ti ma. Či ni se da se u in sti tu ci ja ma ter ci jar nog ni voa in ter ven ci je za sni va ju na me di cin skim me to da ma re ha bi li ta-ci je, za sta re lim i ne do volj no na uč no pot kre plje nim. Za ne ko li ko pro ce du ra ko je se spro vo de na in sti tu ti ma

Manje od jednom nedeljnoJednom nedeljnoDvaput nedeljnoViše od dvaput nedeljno

41%

12%

24%

23%

Manje od 30 minuta31-60 minuta

Više od 90 minuta0 10 20 30 40 50 60


67

i u bol ni ca ma po treb ni su spe ci jal ni apa ra ti, opre ma i pri su stvo struč nja ka, či me se one mo gu ća va nji ho vo iz vo đe nje po ot pu šta nju de te ta iz zdrav stve ne usta no ve.

Ne ka da de ca ko ja su jed no vre me pro ve la u in sti tu ci ja ma ter ci jar nog ni voa na sta vlja ju da do bi ja ju po moć u okvi ru svog raz voj nog sa ve to va li šta. U jed nom sa ve to va li štu na vo de da de cu vi đa ju čak dva pu ta ne delj no do jed nom u dva me se ca, u za vi sno sti od po tre ba. Na osno vu ono ga što smo vi de li, uslu ge u raz voj nim sa-ve to va li šti ma va ri ra ju u za vi sno sti od ras po lo ži vog pro sto ra, opre me i zna nja čla no va ti ma. Su de ći pre ma sta nju na te re nu i ono me što pi še u iz ve šta ji ma, i u raz voj nim sa ve to va li šti ma va ri ra ste pen uklju či va nja ro di te lja u se an se.

Či ni se da u raz voj nim sa ve to va li šti ma va ri ra uklju či va nje ro di te lja u te ra pij ske se an se. U po je di nim sa ve to va li šti ma na vo de da je ro di te lji ma i bra ći i se stra ma do zvo lje no da pri su stvu ju te ra pij skim in ter-ven ci ja ma (na pri mer, kod lo go pe da). U dru gim na vo de da ro di te lji osta ju u če ka o ni ci. Pre ma mo de lu in ter ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma, oso blje u sa ve to va li šti ma mo ra će da us po sta vi bli žu sa-rad nju sa ro di te lji ma jer se či ta va in ter ven ci ja na po slet ku od vi ja iz me đu po se ta i iz me đu čla no va ti ma sa ve to va li šta i ro di te lja. Ro di te lji pro vo de naj vi še vre me na sa de te tom i sto ga ima ju naj vi še pri li ke da uti ču na raz voj ne is ho de.

U pred škol skim usta no va ma po sto ji mo guć no sti da se na pra vi no va or ga ni za ci ja ra da, pre ra spo de la oso-blja i pro sto ra ka ko bi se pod sta kla i po dr ža la iz ra zi to kva li tet na in klu zi ja. Ve li ke pred škol ske usta no ve u ko ji ma već po sto je raz voj ne gru pe za po dr šku i spe ci ja li zo va no oso blje mo gu se or ga ni zo va ti ta ko da po sta nu tim za po dr šku. Ti mo vi mo gu bi ti nad le žni za: (1) pro ce nu de ce sta re od tri do pet go di na ko ja su im po sla ta zbog sum nje na raz voj no ka šnje nje ili smet nju u raz vo ju ili one kod ko je je već po tvr đe no po sto ja nje ne ke smet nje; (2) raz vi ja nje in di vi du a li zo va nog pla na po mo ći ili po dr ške; (3) im ple men ta ci ju in di vi du a li zo va nog pla na po dr ške kroz pru ža nje po mo ći vas pi ta či ma i pe da go škim asi sten ti ma (pre po-ru če na no va po zi ci ja); (4) pra će nje de te to vog na pret ka ka ostva re nju ci lje va za da tih u in di vi du a li zo va-nom pla nu po dr ške. Eli mi ni sa njem raz voj nih pred škol skih gru pa, oso blje mo že pru ža ti po dr šku vas pi-ta či ma i pe da go škim asi sten ti ma u pred škol skoj usta no vi. U za jed ni ca ma u ko ji ma ne po sto je raz voj na sa ve to va li šta de ca se mo gu upu ći va ti u tim za po dr šku u pred škol skim usta no va ma. Oso blje iz ti ma za po dr šku mo že pre u ze ti ulo gu pu tu ju ćih spe ci ja li sta i obi la zi ti pred škol ske usta no ve ko je ni su do volj no ve li ke da ima ju svoj tim za po dr šku.

Pre po ru ke

zUslu ge se mo ra ju pru ža ti do volj no in ten ziv no i do volj no du go (i, ako tre ba, in di vi du a li zo va no) da bi de ca ostva ri la na pre dak. Zbog to ga uslu ge tre ba da bu du skro je ne pre ma po tre ba ma de te ta i da u in ter-ven ci ju bu du uklju če ni i čla no vi nje go ve po ro di ce ili dru ge ključ ne od ra sle oso be, kao što su me di cin ske se stre iz ja sli ca ili vas pi ta či, ka ko bi se in ter ven ci ja uklo pi la u de te to vu sva ko dne vi cu i pla ni ra ne ak tiv-no sti.

zČi ta va in ter ven ci ja do ga đa se iz me đu po se ta. Ulo ga struč nja ka za ra ne in ter ven ci je ogle da se u pru ža nju po dr ške oni ma ko ji pr vi pru ža ju po moć de te tu (ro di telj ili vas pi tač), s ci ljem da po la zi šte za in ter ven ci ju pro na đu u de te to vim dnev nim ru ti na ma. De ci sa kom plek sni jim po tre ba ma ni su nu žno po treb ne če šće


68

po se te; ro di te lji ko ji ma je po treb na ve ća po moć mo gu za tra ži ti vi še po se ta ka ko bi ste kli sa mo po u zda-nje i ve šti ne po treb ne da iza đu u su sret po tre ba ma svo ga de te ta.

zUslu ge ko je se pru ža ju u sklo pu ra ne in ter ven ci je raz li ku ju se od re ha bi li ta ci je i zah te va ju an ga žo va-nje de te ta u nje go voj pri rod noj sre di ni. Raz li či te usta no ve i bol ni ce ni su pri ro dan am bi jent za odoj-čad i ma li ša ne sa smet nja ma u raz vo ju. Ako je već po treb no ra di ti sa nji ma u ovom okru že nju, pre po-ru ču je se ko ri šće nje što pri rod ni jih me to da za sno va nih na igri sa de te tom, ali i uklju či va nje čla no va po ro di ce.

zUze ti u ob zir mo guć nost da se pro stor na ogra ni če nja u de te to vom do mu i u dru gim sre di na ma (na pri-mer, u raz voj nom sa ve to va li štu) pre va zi đu ta ko što će se sa de te tom ra di ti u nje go vim dru gim pri rod-nim okru že nji ma (na pri mer, u vr ti ću ili na igra li štu ka da to do zvo lja va ju vre men ske pri li ke).

zOfor mi ti tim za po dr šku u pred škol skim usta no va ma ka ko bi se ra di lo sa de com sa raz voj nim te ško-ća ma ili ri zi ci ma uz ra sta od tri do pet go di na. Eli mi ni sa ti raz voj ne pred škol ske gru pe. Otvo ri ti po zi-ci ju pe da go škog asi sten ta ko ji će ra di ti sa svom de com u gru pi, uz po se ban fo kus na de cu sa raz voj-nim ka šnje njem ili smet nja ma. Lič nog pra ti o ca ko ri sti ti sa mo ka da vas pi tač ili pe da go ški asi stent ni su u mo guć no sti da se sta ra ju o zdrav stve nim i bez bed no snim po tre ba ma kon kret nog de te ta (re ci mo, ako je de te po treb no pre no si ti u to ku da na ili ako je če sto po treb na po moć u odr ža va nju hi gi je ne).

zPo treb no je ima ti ko or di na to re slu ča je va ko ji će vo di ti ra ču na o ni vou pru že ne uslu ge i na pret ku de te ta u ostva ri va nju krat ko roč nih za da ta ka i du go roč nih ci lje va. Uze ti u ob zir mo del pru ža nja uslu ge na pri-mar nom ni vou. Iz ra ču na ti ce nu raz li či tih mo de la i te sti ra ti ih ka ko bi se od re di la mak si mal na ko rist za de te i po ro di cu, in stan ce ko je pru ža ju uslu gu i si stem u ce li ni.

3.8 Me sto pru ža nja uslu ga i iz vor fi nan si ra nja

U an ke ti je ro di te lji ma po sta vlje no pi ta nje o kon kret nom me stu gde se ra di sa nji ho vim de te tom i ko je u po sled njih 12 me se ci pla ćao te uslu ge. Re pu bli ka ili op šti na pod mi ru ju tro ško ve uslu ga ko je se pru ža ju u sa ve to va li šti ma, kli ni ka ma i pred škol skim usta no va ma, dok ro di te lji uglav nom pla ća ju uslu ge ko je de te do-bi ja kod ku će. Ma da su dr žav ne pred škol ske usta no ve za de cu sa smet nja ma u raz vo ju bes plat ne, mo že da se de si da ro di te lji ipak sno se deo tro ško va. U raz go vo ru sa ro di te lji ma ču lo se da oni mo gu tra ži ti od in ter-re sor ne ko mi si je pe da go škog asi sten ta ili lič nog asi sten ta to kom pred škol skog pe ri o da. Ma da in ter re sor na ko mi si ja mo že da odo bri de te tu ovu vr stu po mo ći, ako u lo kal nom bu dže tu ne po sto je sred stva, ro di te lji je sa mi pla ća ju. Osim to ga, ne ki ro di te lji do no se od lu ku da svo ju de cu po ša lju u pri vat ni vr tić.


69

Ta be la 8 Ras po de la tro ško va za uslu ge ra nih in ter ven ci ja pre ma me stu pru ža nja uslu ge

Ko sno si tro ško ve (%)

Re pu bli ka/op šti na NVO Sa mi ro di te lji Raz li či ti iz vo ri

Kod ku će 30,0 1,7 58,0 10,0

U sa ve to va li štu 94,3 3,8 0,0 1,9

Na kli ni ci 83,3 1,7 10,0 5,0

U vr ti ću 60,9 4,3 23,9 10,9

Ro di te lje i struč nja ke pi ta li smo gde bi po nji ho vom mi šlje nju tre ba lo da se ra di sa de com mla đom od tri go di ne ka da ima ju ne ku smet nju ili ka šnje nje u raz vo ju. Isto pi ta nje po sta vlje no je i u ve zi sa uslu ga ma ko-je se pru ža ju de ci uz ra sta od tri do šest go di na. Is pi ta ni ci su mo gli da iza be ru vi še od jed ne ka te go ri je.

Sl ika 16 Prefere nc ije u od nosu n a mesto pruž an ja podrške d ec i do tri g odi ne

I dok roditelji navode da je za dete n ajbolje kada se s njim radi kod kuće ili u m ed icinskoj instituciji za r ehabilitacij u, s tručnj ac i prednost daj u radu k od kuć e, zatim jaslen im ili vr tićkim grup am a i li razv ojn im v rtićkim il i ja sl en im grupam a. Isto pi tanje p ostav ljeno je i za d ecu st aru od tri do še st godi na .

Kuća

Dom zdravlja

Bolnica

Rehabilitacioni centar

Inkluzivna grupa

Razvojna grupa

Ostalo

0 20 40 60

0-3 Stručnjaci0-3 Roditelji

3010 50


70

Slika 17 P ref ere ncije u odnos u n a mest o pruža nja podrške deci 3-6 godina

St ru č ni ra d ni ci ko j i s u uče stv o va li u an ke t i ima ju s lič ne pre fe ren ci je i kod ma li ša na mla đih od tri go di ne. Me đu tim, ro di te lji su kao naj po želj ni ja me sta za rad sa de com mno go slo žni je bi ra li me di cin ske usta no ve za re ha bi li ta ci ju, kuć no okru že nje, in klu ziv ne sre di ne i raz voj ne gru pe u okvi ru pred škol skih usta no va. Po-je di ni ro di te lji su u okvi ru fo kus-gru pe na gla si li da je nji ho voj de ci lak še da se usred sre de na za dat ke ka da ih oba vlja ju iz van ku će.

Kva li ta tiv ni po da ci ko ji su do bi je ni od ro di te lja pot kre plju ju prak su ra da u raz li či tim okru že nji ma u za vi-sno sti od uz ra sta de te ta. Ro di te lji ko ji su pru ža nje uslu ga kod ku će oda bra li kao naj pri hva tlji vi je, na vo de da je to naj bo lja op ci ja, po seb no za de cu mla đu od tri go di ne jer je za njih dom po zna to, bez bed no i udob no okru že nje, a ta ko je zgod no i ro di te lji ma:

Za to što je ku ća am bi jent u ko jem de te pro vo di naj vi še vre me na i gde se ose ća si gur no. Tu se naj bo lje mo že vi de ti ka ko de te funk ci o ni še, kao i pri ro da in ter ak ci je iz me đu de te ta i ro di te lja. Rad kod ku će pru ža i ro di te lji ma pri li ku da na u če ka ko da pri stu pe de te tu, što je bit no budu ći da de te naj vi še vre me na pro vo di sa ro di te lji ma. Sa dru ge stra ne, am bi jent u do mo vi ma zdra vlja, bol ni ca ma i re ha bi li ta ci o nim cen tri ma uglav nom je ta kav da čo vek je di no po že li da po beg ne oda tle gla vom bez ob zi ra. Sa du žnim po što va njem.

Ro di te lji ko ji ma se vi še do pa da ka da se sa de te tom ra di iz van ku će kao pred nost na gla ša va ju bli zi nu pro fe-si o na la ca, ve ći pro stor i opre mu kao glav ne raz lo ge za svoj iz bor:

Jer su naj bo lji uslo vi za to u usta no va ma i dru gim me sti ma za re ha bi li ta ci ju (pri vat nim, ne dr žav nim, po mom is ku stvu) i u ti pič noj vr tić koj gru pi, s tim da de fek to log i lo go ped tre ba

Kuća

Dom zdravlja

Bolnica

Rehabilitacioni centar

Inkluzivna grupa

Razvojna grupa

Ostalo

0 20 40 60

3-6 Stručnjaci3-6 Roditelji

3010 50


71

da dr že ča so ve u dru goj pro sto ri ji (jer iz is ku stva za klju ču jem da mo je de te bo lje na pre du je u obič noj gru pi, a ne u raz voj noj).

Dru gi ro di te lji se za la žu da se sa de com ra di u raz li či tim pro sto ri ma, po seb no kad je reč o sta ri joj de ci:

Zbog efi ka snog ko ri šće nja vre me na i nov ca i pri jat ne at mos fe re kod ku će, de te tu je lak še da sa ra đu je ne go u bol nič kim uslo vi ma. Ta ko đe, sma tram da bi bi lo ve o ma do bro da se si stem ra ne po dr ške or ga ni zu je u vr ti ći ma jer bi se de te ta ko od mah uklju či lo u vr tić i na jed nom me stu do bi ja lo sve što mu je po treb no za raz voj (kao i de ca ti pič nog ne u ro lo škog raz vo ja), a ro di te lji bi mo gli da se po sve te svo jim oba ve za ma jer bi im de te bi lo zbri nu to u vr ti ću. (Mo je de te još ne ide u vr tić jer ne ma mo vre me na da ga vo di mo zbog sva ko dnevnog od la ska na fi zi kal ne, de fek to lo ške i lo go ped ske te ra pi je, a ja je sva ko dnev no vo zim na sto stra na i ne mo gu da se vra tim svom po slu).

Mno gi ro di te lji či ja de ca ima ju smet nje u raz vo ju ka žu da je za nji ho vo de te va žno da se s njim ra di van ku će jer ono ta ko do la zi u kon takt sa raz li či tim lju di ma i ot kri va no ve sa dr ža je. Ovo je uobi ča je no u ze mlja ma u ko ji ma po sto ji ma lo in klu ziv nih okru že nja u za jed ni ci, uklju ču ju ći i usta no ve za pred škol sko vas pi ta nje i obra zo va nje.

Pi ta li smo ro di te lje i ko naj če šće pru ža uslu ge nji ho vom de te tu. Isto pi ta nje po sta vi li smo i struč nja ci ma, tra že ći od njih da na ve du ko, pre ma nji ho vom is ku stvu, naj če šće ra di sa de com ko ja ima ju raz voj no ka šnje-nje ili ne ke smet nje u pred škol skom pe ri o du. Is pi ta ni ci su mo gli da obe le že vi še od jed nog od go vo ra.

Ta be la 9 Mi šlje nje ro di te la o to me ko naj če šće pru ža po dr šku nji ho vom de te tu

Tvrd njaPro ce nat is pi ta ni ka ko ji se sla žu

Ro di telj Struč njak

Sa ve li kim bro jem de ce ni ko ne ra di 6,0 13,3

Pe di ja tar iz pri mar ne zdrav stve ne za šti te 14,7 17,8

Pe di ja tar ili zdrav stve ni sa rad nik iz raz voj nog sa ve to va li šta 7,1 15,4

Sa rad ni ci iz raz voj nog sa ve to va li šta 1,6 29,3

Pe di ja tar ili dru gi spe ci ja li sta u deč joj bol ni ci (se kun dar ni ni vo) 12,0 14,9

Pe di ja tar ili spe ci ja li sta na deč joj kli ni ci ili u spe ci ja li zo va noj bol ni ci (ter ci jar ni ni vo)

17,9 12,1

Pri vat ni spe ci ja li sta (ko ga pla ća ju ro di te lji) 26,6 24,3

Vas pi tač 6,5 28,1

Me di cin ska se stra iz ja sli ca 2,7 11,1

Pred škol ski pe da gog 2,2 15,1

Pred škol ski de fek to log (spe ci jal ni vas pi tač) 2,7 29,1

Pred škol ski psi ho log 2,7 18,0

Lo go ped 13,6 41,1

So ci jal ni rad nik 2,2 6,0

Ne vla di ne or ga ni za ci je 0,0 7,9

Dru go 3,3 7,0


72

Iz ta be le se vi di da se ro di te lji i struč nja ci raz mi mo i la ze u ne ko li ko oce na. Struč na li ca su uglav nom bi ra la lo go pe da, po tom oso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma, pred škol skog de fek to lo ga, vas pi ta če i pri vat ne spe-ci ja li ste. Po sma tra nja po ka zu ju da lo go pe di ima ju uti caj nu ulo gu u sa ve to va li šti ma, što mo že bi ti raz log da is pi ta ni ci če sto u od go vo ri ma na vo de raz voj no sa ve to va li šte i lo go pe da. Ro di te lji su na ve li da nji ho vom de-te tu ve ći nu uslu ga pru ža ju spe ci ja li sti u pri vat noj prak si, a za tim i spe ci ja li sti sa ter ci jar nog ni voa, pe di ja tar iz do ma zdra vlja i lo go pe di.

Pi ta li smo struč ne rad ni ke i ko li ko če sto se sa de te tom ra di kod ku će, a ko li ko u cen tru, na kli ni ci i u vr ti ću. Kao što se mo že vi de ti na sle de ćoj sli ci, sa ve o ma ma lim bro jem de ce ra di se kod ku će.

Sli ka 18 Me sto na ko me se naj če šće pru ža po dr ška de te tu

U an ke ti se i od struč nja ka i od ro di te lja tra ži lo da od go vo re na ne ko li ko tvrd nji u ve zi sa ulo gom ro di te lja to kom pru ža nja uslu ga. U sle de ćoj ta be li re zi mi ra li smo re zul ta te. Tre ći na ro di te lja sma tra da bi tre ba lo da bu du u pro sto ri ji u ko joj se ra di sa de te tom, a če tvr ti na mi sli da mo gu da osta nu u pro sto ri ji ili da iza đu iz nje u za vi sno sti od sta va struč nog li ca. Sa dru ge stra ne, me di cin ski struč nja ci sma tra ju da ro di te lji tre ba da osta nu u pro sto ri ji dok oni ra de sa de te tom i da is pro ba va ju teh ni ke ko je im po ka zu je spe ci ja li sta (45,5% na su prot 24,9%).

35

30

25

20

15

10

5

0Kod kuće U centru Na klinici U vrtiću


73

Ta be la 10 Mi šlje nja o ulo zi ro di te lja to kom pru ža nja po dr ške de te tu, kroz uslu ge

ra ne in ter ven ci je

Tvrd nja


Ro di te lji Sva struč na li caMe di cin ski struč nja ci


Osta ju u pro sto ri ji i gle da ju šta ra di spe ci ja li sta

33,3 9,7 11,6 8,5

Osta ju u pro sto ri ji i is pro ba va ju teh ni ke ko je po ka zu je spe ci ja li sta

16,0 33,2 45,5 24,9

Če ka ju na po lju do kra ja se an se, ka da će spe ci ja li sta ukrat ko opi sa ti šta je tog da na ura đe no

21,3 6,7 2,5 9,6

Če ka ju na po lju do kra ja se an se (i uop šte ne do la ze u kon takt sa spe ci ja li stom ili ga sret nu sa mo us put no)

5,3 0,3 0,0 0,6

U za vi sno sti od ono ga što im spe ci ja li sta ka že, če ka ju na po lju ili osta ju unu tra

24,0 50,0 40,5 56,5

Sti če se uti sak da uzo rak ne me di cin skih struč nja ka pot ce nju je va žnost ak tiv nog uklju či va nja ro di te lja u pru ža nje uslu ga, pa i ko or di na ci ju iz me đu kuć ne in ter ven ci je i one ko ja se spro vo di u pred škol skoj usta no-vi. I an ke ti ra ni ro di te lji naj če šće pri hva ta ju pa siv nu ulo gu. Ro di te lji mo žda ne raz u me ju ko li ko je va žno da se in ter ven ci ja spro vo di i iz me đu po se ta spe ci ja li sti ma i po sle po vrat ka iz vr ti ća; oni mo žda po se tu spe ci-ja li sti vi de kao tre nu tak za lič ni pre dah, a mo žda im je su vi še te ško da se uklju če u de te to vu se an su ili da se uskla de sa ra dom vas pi ta ča, po seb no ako ima ju još de ce o ko joj mo ra ju da vo de ra ču na.

De ca svo je ve šti ne po ka zu ju u bo ljem sve tlu ka da stu pa ju u in ter ak ci ju sa po zna tim lju di ma i sa dr ža ji ma. Rad sa de com u kuć nom am bi jen tu ili u okvi ru pred škol skih usta no va pred sta vlja pri li ku da ro di te lji i vas pi-ta či de ce po dr že raz voj de či jih ve šti na u sklo pu de te to vih dnev nih na vi ka, pla ni ra nih ak tiv no sti i onih ko je de te sa mo ini ci ra, re ci mo za vre me je la ili igre.

Struč nja ci za ra ne in ter ven ci je iz či ta vog re gi o na na vo de da se te ško od lu ču ju da na pu ste me di cin sko-eks-pert ski mo del u okvi ru ko jeg struč na li ca ko ri ste kom pli ko va nu ter mi no lo gi ju i sve ve žbe ra de sa mi sa de-te tom jer ro di te lji ova kav pri stup do ži vlja va ju kao in ten ziv ni ji i ko ri sni ji.

Pre po ru ke

zIs pi ta ti tip uslu ga ko je ro di te lji pla ća ju u svo joj ku ći i pro ve ri ti za što oni bi ra ju baš tu op ci ju za svo je de te.

zOb ja sni ti ro di te lji ma i struč nja ci ma va žnost ra da sa de com u pri rod nom, in klu ziv nom okru že nju, kao što su ku ća, vr tić i dru ge in klu ziv ne sre di ne u za jed ni ci.

zOb ja sni ti ro di te lji ma i struč nja ci ma ko li ko je va žno da po ro di ca re a li zu je pla ni ra ne in ter ven ci je to kom či ta vog da na i u okvi ru de te to vih sva ko dnev nih ak tiv no sti i igre.


74

zOb ja sni ti ro di te lji ma i struč nja ci ma ko li ko je va žno osmi sli ti i ko or di ni sa ti in ter ven ci je za jed no sa vas-pi ta či ma, ako de te po ha đa ja sli ce ili vr tić.

zOb ja sni ti ro di te lji ma i struč nja ci ma na ko ji na čin se ra na in ter ven ci ja, uklju ču ju ći i in klu ziv ne mo de le i me to de obra zo va nja, raz li ku ju od re ha bi li ta ci je.

zKa ko de ca ra stu i uklju ču ju se u pred škol sko vas pi ta nje i obra zo va nje, od pre sud ne je va žno sti da se pru-ža nje uslu ge pre ba ci u pro stor pred škol skih usta no va. Iz tog raz lo ga tre ba lo bi ulo ži ti na por u po ve ća nje ka pa ci te ta pred škol skih usta no va ka ko bi se u nji ma spro vo di le pro ce ne (iz me đu osta lih, i funk ci o nal no pro ce nji va nje) i kre i ra li in di vi du a li zo va ni pla no vi po dr ške za de cu kod ko je su smet nje ot kri ve ne po-sle na vr še ne dve i po go di ne. Oso blje bi tre ba lo ob u či ti da vr ši kon ti nu i ra no pra će nje i re vi zi ju ci lje va po sta vlje nih u okvi ru in di vi du a li zo va nog pla na po dr ške i da spro vo di in ter ven ci ju uz po moć po ro di ce. Spe ci ja li zo va no oso blje iz ve ćih pred škol skih usta no va mo že go sto va ti u ma njim za jed ni ca ma ili pri vat-nim pred škol skim usta no va ma i ra di ti sa de com.

zPred škol skim usta no va ma je po treb na po moć u ga še nju raz voj nih gru pa i ši re nju prak se in klu ziv nih gru pa u či ta voj ze mlji, kao i u pre vo đe nju de ce u for ma lan obra zov ni okvir.

zTre ba uze ti u ob zir da mno gi ro di te lji u ovom re gi o nu sma tra ju da su uslu ge ko je se ba zi ra ju na re ha-bi li ta ci ji i eks pert skom pr i stu pu mno go in ten ziv ni je i efi ka sni je, čak i ka da to ni je slu čaj. Ro di te lji ma tre ba pru ži ti in for ma ci je o zna ča ju ra nih in ter ven ci ja ko je su usme re ne pre ma po ro di ci i zna ča ju sa mih ro di te lja ko ji su u to ku da na naj du že u kon tak tu sa de te tom, i sa mim tim u naj po volj ni joj pri li ci da uti ču na nje gov raz voj. Ro di te lji ma ko ji uče stvu ju u pi lot-pro gra mu bi će mo žda po treb no 6-12 me se ci da se pri la go de na no vi mo del pru ža nja uslu ga. Ro di te lji su iz u zet no za do volj ni mo de lom in ter ven ci je za sno-va ne na dnev nim ru ti na ma ka da vi de na pre dak kod de te ta i ose te po dr šku. Sto ga tre ba pri ku pi ti uti ske ro di te lja o kva li te ti ma no vog mo de la ka ko bi smo ih pre do či li i dru gim ro di te lji ma.

zDe ci či ji ro di te lji, zbog od re đe nih po te ško ća kao što je is po lja va nje sklo no sti ka de pre siv nim sta nji ma, ne ma ju do volj no mo guć no sti da po sta ve in ter ven ci ju po la ze ći od de te to vih dnev nih ru ti na i ak tiv no sti, mo žda će ko ri sti ti kom bi no va na ra na in ter ven ci ja u ja sli ca ma ili vr ti ću i in ter ven ci ja ko ju bi vr ši la struč-na li ca pri li kom kuć nih po se ta.

zMno gim ro di te lji ma de ce sa po seb nim po tre ba ma po mo ći će uče šće u gru pa ma za po dr šku ro di te lji ma, po vre me ni bo rav ci u cen tri ma za pre dah ili sa ve to va nje. Upo re do sa uvo đe njem uslu ge ra ne in ter ven ci-je, po treb no je uve sti i ove vi do ve po dr ške za ro di te lje.

zAn ga žo va njem či ta ve po ro di ce, iz me đu osta log i bra će i se sta ra, oca, ši reg po ro dič nog kru ga, mo že se ubla ži ti stres i po bolj ša ti ko or di na ci ja bri ge o de te tu. Va žno je us po sta vi ti part ner ski od nos sa so ci jal-nom slu žbom ka ko bi se utvr di lo ko ja se vr sta po dr ške mo že do bi ti.


75

3.9 Opa že ne pre pre ke u pru ža nju uslu ga de ci mla đoj od tri go di ne

An ke ti ra ni ro di te lji i struč nja ci is ta kli su po sto ja nje pre pre ka u pru ža nju uslu ga de ci mla đoj od tri go di ne. Ge ne ral no gle da no, i jed ni i dru gi su kao naj če šću pre pre ku na ve li to što se ne zna ko je sve uslu ge po sto je. Iz me đu me di cin skih i ne me di cin skih struč nja ka po sto ji sa gla snost u ve zi sa naj če šćim pre pre ka ma. Ne-do sta tak ob u če nog ka dra kao pro blem na vo di 48% me di cin skih struč nja ka i 38,4% ne me di cin skih. Da su pre pre ka in ter re sor ne od lu ke, sma tra 27% ne me di cin skih struč nja ka, što sma tra i 11,7% me di cin skih struč-nja ka. Da pre pre ku pred sta vlja ne do sta tak pro sto ra, na vo di 25% me di cin skih struč nja ka, za šta se iz ja šnja va 22,8% ne me di cin skih struč nja ka. Ro di te lji ta ko đe na vo de slič ne po te ško će u ra du sa de com uz ra sta od tri do šest go di na.

Ta be la 11 Pre pre ke u pru ža nju uslu ga ra ne in ter ven ci je/po dr ške za de te do tri go din i po ro di cu

Tvrd nja


Ro di telj0-3

Ro di telj 3-6

Struč njak0-3

Ro di te lji ne tra že uslu ge 14,7 11,4 31,3

Ko ri sni ci ne zna ju ko je sve uslu ge po sto je 41,3 36,4 55,5

Ogra ni če na po li tič ka po dr ška 13,6 12,5 18,3

O ko ri sti ma in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu ma lo se zna 29,9 25,5 40,4

Fi nan sij skih sred sta va ne ma do volj no ili ih ne ma uop šte 33,2 29,9 45,2

Ma njak ob u če nih lju di ko ji bi pru ža li uslu ge 33,2 31,5 42,3

U ze mlji ne ma do volj no ili ne ma uop šte eks pert skog ka dra 21,7 22,8 16,6

Od lu ke in ter sek tor ske ko mi si je 15,2 17,4 20,4

Pre voz za ro di te lje 13,6 13,6 21,2

Ogra ni čen pro stor za rad sa de te tom 21,7 22,8 23,8

Li sta če ka nja 20,1 18,5 16,8

Sla ba ko or di na ci ja me đu sek to ri ma 27,7 25,5 43,0

To što ni jed no mi ni star stvo ne ma vo de ću ulo gu 16,8 - - - 28,6

Struč nja ci ni su da va li od go vo re o de ci uz ra sta od tri do šest go di na.

Pre po ru ke

zUtvr di ti u ko jim je de lo vi ma si ste ma pru ža nje uslu ga uslo vlje no ra ni jom prak som ka ko bi se ne e fi ka-sno upo tre blje ni ka drov ski i fi nan sij ski re sur si usme ri li na spro vo đe nje sa vre me ni jih mo de la ra nih in-ter ven ci ja.

zNa osno vu fi nan sij ske ana li ze utvr di ti ko li ko je sred sta va po treb no za pru ža nje uslu ge ra ne in ter ven-ci je po mo de lu za sno va nom na dnev nim ru ti na ma de te ta u raz voj nim sa ve to va li šti ma, u sklo pu tran-


76

sdi sci pli nar nog ili in ter di sci pli nar nog mo de la pru ža nja uslu ge na pri mar nom zdrav stve nom ni vou, na su prot pru ža nju uslu ge u kuć nom okru že nju, ko je or ga ni zu ju ge o graf ski ti mo vi u sa rad nji sa ko or-di na to ri ma.

zMa pi ra ti uslu ge za de cu sa smet nja ma u raz vo ju ko je se tre nut no mo gu do bi ti pri vat no ili dr žav no i raz vi ti me ha ni zam za di stri bu ci ju ovih in for ma ci ja ro di te lji ma i struč nim li ci ma.

zMa pi ra ti po sto je će pri vat ne i dr žav ne po moć ne slu žbe i do sta vi ti ove in for ma ci je li ci ma ko ja ra de sa ma lom de com i nji ho vim po ro di ca ma ra di raz me ne in for ma ci ja i lak šeg upu ći va nja de ce (na pri mer, slu žbe za pre voz).

zUsta no vi ti broj struč nja ka po re gi o ni ma za ko je se mo že or ga ni zo va ti do dat na obu ka ka ko bi mo gli da ra de kao čla no vi re gi o nal nih cen ta ra i da u okvi ru pi lot-pro jek ta na oda bra nim me sti ma ob u ča va ju dru ge ko le ge.

zIs pi ta ti ko li ku pre pre ku pred sta vlja ju sta vo vi oso blja i struč nja ka di rekt no an ga žo va nih na spro vo đe-nju in ter ven ci ja na te re nu i kroz pro ce nu i pru ža nje uslu ga (na pri mer, vas pi ta či ko ji mo žda okle va ju da pri me od re đe nu de cu u gru pu, pe di ja tri ko ji ne ra do te sti ra ju de cu i upu ću ju ih na sle de će in stan ce, oso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma ko je se mo žda opi re pri stu pu ko ji je tran sdi sci pli na ran i ori jen ti-san na po ro di cu).

zPro ve ri ti vi so ko škol ske i dru ge usta no ve ko je uz po dr šku mo gu raz vi ti i po nu di ti obu ke o ra nim in ter-ven ci ja ma i za za po sle ne i za one ko ji se tek ško lu ju.

zStvo ri ti rad na me sta na ko ji ma bi se u obu ci mo gla ra di ti prak sa. Te o rij ska obu ka ni je do volj na za pod-sti ca nje pro me ne u po na ša nju. Lju di ko ji se ob u ča va ju mo ra ju do bi ti pri li ku da upo tre be no va zna nja i do bi ju po vrat nu in for ma ci ju.

zRaz mo tri ti mo guć nost sa sta vlja nja in ter re sor ne rad ne gru pe ka ko bi se:

zIs pi ta le pre po ru ke i pri pre mio stra te ški plan, ak ci o ni plan i vre men ski ras po red;

zIs tra ži le mo guć no sti za una pre đe nje sek tor ske ko or di na ci je;

zKroz pro ces kon sul ta ci ja od re di le kom pe ten ci je i stan dar di za spro vo đe nje ra ne in ter ven ci je;

zOsno va li in ter sek tor ski cen tri za ra ni raz voj za ko je bi bio nad le žan sa ve to dav ni od bor;

zIs ko ri sti li ovi cen tri da se ma pi ra ju sve po sto je će uslu ge u okvi ru zdrav stva, pro sve te i so ci jal nih slu žbi i da se na đe na čin da se u okvi re nji ho vih uslu ga in kor po ri ra ra na in ter ven ci ja. Bez ob zi ra na kon tekst, uslu ge mo ra ju da se ba zi ra ju na stan dar di ma do go vo re nim i de fi ni sa nim pre ma oda bra-nom mo de lu.


77

3.10 Ka pa ci te ti pri mar ne zdrav stve ne za šti te

Me di cin skim struč nja ci ma je po sta vljen niz pi ta nja u ve zi sa bro jem pe di ja ta ra ko ji u nji ho vom do mu zdra-vlja ra de sa de com mla đom od pet go di na i 11 me se ci. Kao što se vi di u do njoj ta be li, me di cin ski struč nja ci na vo de da je pe di ja tar u do mu zdra vlja naj po zva ni ji da iden ti fi ku je bi o lo ške fak to re raz voj nog ri zi ka i da usta no vi ne u hra nje nost kod de ce, ali da je naj ma nje spre man da upo tre bi stan dar di zo va ne in stru men te za raz voj ni skri ning, in ter vju ili ne ku op ser va ci o nu teh ni ku ka ko bi pro ce nio raz voj de te ta. U an ke ti su po nu-đe ni od go vo ri: go to vo svi (100-75%), ve li ki broj (74-50%), po je di ni (49-25%), ma li broj 24-5%, go to vo ni ko (4-0%) i ne znam.

Ta be la 12 Pro ce na ka pa ci te ta struč nja ka za pro ce nu raz vo ja u usta no va ma

pri mar ne zdrav stve ne za šti te

Tvrd nja


Go to vo svi(100-75%)

Ve li ki broj(74-50%)

Zna ju da utvr de bi o lo ške fak to re raz voj nog ri zi ka kao što su ma la te ži na na ro-đe nju

46,4 23,7

Zna ju da utvr de raz voj no ka šnje nje kod ma le de ce 16,9 33,7

Zna ju da iden ti fi ku ju so ci jal no-emo ci o nal ne po te ško će kod ma le de ce 11,5 20,7

Zna ju da upo tre be in ter vju i teh ni ke op ser va ci je ka ko bi pro ce ni li raz voj ma log de te ta

9,0 16,9

Zna ju da upo tre be pro ve re ne stan dar di zo va ne in stru men te za skri ning ka ko bi pro ce ni li raz voj ma le de ce

5,7 11,4

Zna ju da upo tre be stan dar di zo va ne me to de za pro ce nji va nje ne u hra nje no sti kod ma le de ce

38,9 20,0

Zna ju da usta no ve ošte će nje slu ha u pr vih šest me se ci ži vo ta 16,7 25,6

Zna ju da pro ce ne vid u pr vih šest me se ci ži vo ta 18,0 15,7

Zna ju da iden ti fi ku ju de cu kod ko jih po sto ji opa snost od ja vlja nja auti zma u to-ku pr ve tri go di ne ži vo ta

11,0 15,4

Zna ju da utvr de po sto ji li opa snost od ja vlja nja ce re bral ne pa ra li ze u to ku pr ve go di ne ži vo ta

13,6 40,9

Zna ju da pre po zna ju de te ko je je žr tva zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja 15,4 22,0

Zna ju da po sa ve tu ju ro di te lje/sta ra te lje ka ko da una pre de raz voj svog de te ta 14,6 22,5

Zna ju da po sa ve tu ju ro di te lje/sta ra te lje o to me ka ko da obez be de de te tu ra nu in ter ven ci ju i uslu ge i re sur se ve za ne za re ha bi li ta ci ju

17,6 25,3

Zna ju da se po sve te po seb nim zdrav stve nim po tre ba ma de ce sa raz voj nim po-te ško ća ma

18,0 25,8


78

Pre po ru ke

zUs po sta vi ti sa rad nju sa udru že nji ma zdrav stve nih ra a ni ka, ka ko bi se usta no vi le po tre be za struč nim usa vr ša va njem.

zAna li zi ra ti po sto je ći plan i pro gram obu ke i sti ca nja is ku stva u okvi ru re dov nog sta ži ra nja ka ko bi se pe di ja tri i zdrav stve ni sa rad ni ci pri pre mi li da pru že po dr šku de ci sa ka šnje njem i smet nja ma u raz vo ju. Tre nut no se be le ži na pre dak jer su stu den ti ma me di ci ne po nu đe ni iz bor ni kur se vi iz raz voj ne pe di ja tri-je. Bi će va žno usta no vi ti ko li ka je efi ka snost tih kur se va.

zUs po sta vi ti part ner ski od nos iz me đu me di cin skih fa kul te ta i mo de la slu žbi (raz voj nih sa ve to va li šta ili dru gih slu žbi ko je pru ža ju uslu gu ra ne in ter ven ci je) ka ko bi se stvo ri le pri li ke za stva ran prak ti čan rad i zna nje što lak še pre ne lo u prak su.

zIs tra ži ti mo guć no sti za uklju či va nje ro di te lja i vas pi ta ča u me di cin ski pri stup ori jen ti san na de te tu i po-ro di ci (pa ci jen tu) i kuć ni rad sa de com sa spe ci jal nim raz voj nim i zdrav stve nim po tre ba ma.

3.11 Pro fe si o nal no usa vr ša va nje i udru ži va nje

Raz li či tim pro fe si o nal nim udru že nji ma pri pa da 58% ne me di cin skih i 50% me di cin skih struč nja ka. Udru-že nja mo gu da pru že pri li ke za kon ti nu i ra no usa vr ša va nje i da bla go vre me no pla si ra ju in for ma ci je svo jim čla no vi ma.

Sti ca nje is traj no sti po treb no je ne sa mo stu den ti ma me di ci ne već i oni ma ko ji se ba ve dru gim di sci pli na ma va žnim za bri gu i sta ra nje o ma loj de ci. Za po sle ni ma je po treb no obez be di ti struč no usa vr ša va nje. Pre ma re zul ta ti ma is tra ži va nja, bli zu 61% ne me di cin skih struč nja ka i 62,7% le ka ra po ha đa lo je ne ku obu ku u pro-te klih dva na est me se ci. Kon ti nu i ra ne obu ke omo gu ća va ju struč nim li ci ma da odr že ko rak sa ak tu el nim ot kri ći ma, po di žu im sa mo po u zda nje i pro mo vi šu prak su za sno va nu na naj no vi jim na uč nim do ka zi ma i pro fe si o nal nim stan dar di ma i pro pi si ma.

Pre po ru ke

zSpro ve sti ana li zu na stav nog pla na i pro gra ma pre ma ko jem se ško lu ju struč nja ci me di cin ske i srod nih pro fe si ja, uklju če ni u spro vo đe nje ra nih in ter ven ci ja, me đu ko ji ma su i obra zov ni pro gra mi za me di cin-ske se stre u ja sli ca ma i vas pi ta če u vr ti ći ma. In te gri sa ti in for ma ci je o in ter ven ci ji u ra nom de tinj stvu sa tim srod nim di sci pli na ma.

zUs po sta vi ti part ner stvo iz me đu or ga ni za ci ja ko je obez be đu ju struč nu obu ku za po sle nih i udru že nja struč nja ka i ro di te lja. Re gi o nal ni cen tri i oda bra ni do mo vi zdra vlja, raz voj na sa ve to va li šta, pred škol ski ti mo vi za po dr šku i dru ge or ga ni za ci je za pru ža nje ra ne in ter ven ci je mo gu po slu ži ti sa sni ma nje vi deo-ma te ri ja la, or ga ni zo va nje po se ta i sa sta vlja nje on lajn obu ke.

zPo nu di ti post di plom sku obu ku iz ra ne in ter ven ci je oni ma ko ji su mo ti vi sa ni da ra de na ovom po lju ili oni-ma ko ji već ra de sa de com i po ro di ca ma, ali im je po treb no do dat no usa vr ša va nje, ši re od struč nih obu ka.


79

zOr ga ni zo va ti re gi o nal ne tre ne re ko ji će po mo ći struč nja ci ma ko ji pru ža ju ovu uslu gu da pre đu na mo-del in ter ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma i usme re ne pre ma po ro di ci.

zOtvo ri ti in ter net stra ni cu na ko joj će se na ći adre se za sve bes plat ne sa dr ža je i in for ma ci je. Mno ge adre se sa bes plat nim in for ma ci ja ma po sto je na en gle skom i mo gu će ih je pri la go di ti za upo tre bu na srp skom. Na pri mer, Cen tar za kon tro lu bo le sti do pu šta slo bod no pre vo đe nje i adap ta ci ju sa dr ža ja o raz vo ju de ce.31

zObra ti ti pa žnju na po tre be za obu kom me di cin skih i ne me di cin skih struč nja ka i raz vr sta ti ih po va žno-sti u od no su na plan raz vo ja i ši re nja uslu ga ra ne in ter ven ci je.

zIs ko ri sti ti struč na udru že nja da pro mo vi šu i pla si ra ju in for ma ci je o ra nim in ter ven ci ja m a svo jim čla no-vi ma.

3.12 Ka pa ci te ti ro di te lja

An ke ti ra ni ro di te lji oce nji va li su tač nost ne ko li ko tvrd nji u ve zi sa pru ža njem po dr ške nji ho vom de te tu ko-je ima ne ku smet nju u raz vo ju. Po de blja ni bro je vi po ka zu ju obla sti na ko ji ma tre ba vi še ra di ti.

Ta be la 13 Sa mo pro ce na ro di te lja o ka pa ci te ti ma za pru ža nje po dr ške de te tu

u okvi ru ra nih in ter ven ci ja

Tvrd nja% Pot pu no se sla žem / De li mič no se sla žem

Znam ko je uslu ge se nu de de ci sa raz voj nim ka šnje nji ma i smet nja ma u raz vo ju 42,4

Znam ka ko da do đem do uslu ga na me nje nih de ci sa raz voj nim ka šnje nji ma i smet nja ma u raz vo ju

39,7

Znam ka ko da se sta ram o sva ko dnev nim po tre ba ma svo ga de te ta, kao što su is hra na, ku-pa nje, obla če nje

100

Znam ka ko da po spe šim dru štve ni i emo ci o nal ni raz voj svog de te ta 93,8

Znam ka ko da po mog nem svom de te tu da na u či no ve ve šti ne 91,4

Znam ka ko da pod stak nem sve u kup ni raz voj svog de te ta 91,3

Znam ka ko da se igram sa svo jim de te tom 97,8

Ma da je 74% an ke ti ra nih ro di te lja na ve lo da nji ho vo de te ko ri sti ove uslu ge, a njih 66% re klo da su im uslu ge pru že ne u po sled njih 60 da na, pre ko po lo vi ne ro di te lja i da lje ne zna ko je sve uslu ge po sto je i ka ko se do njih mo že do ći.

Da su u po sled njih dva na est me se ci po ha đa li se mi na re, ra di o ni ce ili dru ge vr ste obu ka po sve će ne raz voj nim smet nja ma i ka šnje nji ma kod de ce mla đe od šest go di na, na vo di 27% ro di te lja, 25% ro di te lja iz se o skih sre di-na po ha đa lo je ne ku obu ku, u po re đe nju sa 30% ro di te lja iz grad skih i 22% ro di te lja iz pri grad skih sre di na.

31 Za vi še in for ma ci ja po gle da ti na https://www.cdc.gov/ncbddd/childdevelopment/index.html.


80

Ro di te lji če sto do la ze do va žnih in for ma ci ja i na la ze emo ci o nal nu po dr šku u udru že nji ma ro di te lja. U okvi ru an ke te pi ta li smo ro di te lje pri pa da ju li ne kom udru že nju ro di te lja i da li do bi ja ju bi lo ka kvu vr stu po dr ške. Da je član ne kog udru že nja, od go vo ri lo je 47% an ke ti ra nih ro di te lja. Sa mo 14% ro di te lja iz se o-skih sre di na uče stvu je u ra du ne kog udru že nja, u po re đe nju sa 58,2% ro di te lja iz grad skih i 26% ro di te lja iz pri grad skih sre di na.

Je dan ro di telj ob ja šnja va ko li ko je va žna ko mu ni ka ci ja sa dru gim ro di te lji ma ko ji ima ju de cu sa slič nim po tre ba ma. U svo joj iz ja vi is ti če da u gru pi na Fej sbu ku do bi ja emo ci o nal nu po dr šku, ali i pri li ku da raz-me ni ide je:

Ski dam sa in ter ne ta ma te ri jal za rad i ko pi ram ide je za uče nje sa Fej sbuk gru pe „Ro di te lji de ce sa go vor noje zič kim pro ble mi ma”. Mno go mi zna či to što znam da ni smo sa mi u svo joj bor bi. Ne mam baš mno go vre me na za dru že nje.

Dru gi ro di te lji po mi nju da ta ko do la ze do in for ma ci ja o svo jim pra vi ma i na či nu ostva ri va nja uslu ga:

Po moć uglav nom do bi jam u vi du in for ma ci ja o pra vi ma ko ja nam pri pa da ju i na či nu na ko ji mo že mo da ih ostva ri mo.

U ovom udru že nju/gru pi sa zna la sam sve o to me šta mo že mo da oče ku je mo i ka ko da po mog ne mo i de te tu i se bi. Do bi la sam in for ma ci je o spe ci ja li sti ma i struč nja ci ma ko ji su naj bo lji za mo je de te.

Ne ko li ko ro di te lja na ve lo je da su ta ko ste kli pra vo na bes plat no par ki ra nje, ula zak na raz ne do ga đa je i te-ra pi ju.

Pre po ru ke

zUdru že nja ro di te lja ima ju va žnu ulo gu u di stri bu ci ji in for ma ci ja o do stup nim uslu ga ma i pru ža nju po mo-ći svo jim čla no vi ma da ostva re pra vo na uslu ge. Upra vo zbog to ga tre ba pro sle đi va ti in for ma ci je pred sed-ni ci ma ovih udru že nja, po zi va ti ih na obu ke i ohra bri va ti da pre ne su svo ja zna nja i in for ma ci je čla no vi ma.

zMe di cin ski i ne me di cin ski struč nja ci tre ba lo bi da di stri bu i ra ju in for ma ci je o udru že nji ma ro di te lja po-ro di ca ma i svo jim ko le ga ma.

zTre ba sa ku plja ti in for ma ci je o do stup nim uslu ga ma i uslo vi ma ko je tre ba is pu ni ti da bi se do šlo do njih, pa te in for ma ci je u elek tron skoj ili ne koj dru goj for mi pro sle di ti ro di te lji ma, vas pi ta či ma, me di cin skim rad ni ci ma i ko le ga ma iz dru gih pro fe si ja. Iste in for ma ci je tre ba pro sle di ti i udru že nji ma ro di te lja.

zPo je di nim ro di te lji ma bi će po treb na po moć oso blja iz raz voj nih sa ve to va li šta da ostva re svo je pra vo na uslu ge ra ne in ter ven ci je. Ro di te lji do bro volj ci i kon sul ta tiv ni raz go vo ri sa oso bljem iz raz voj nih sa-ve to va li šta mo gli bi po mo ći ro di te lji ma ko ji ma je po treb na ve ća po dr ška zbog ne do volj ne pi sme no sti, kog ni tiv nih ogra ni če nja, je zič kih po te ško ća ili ne ke dru ge pre pre ke da rav no prav no ostva re svo je pra vo na uslu ge iz ove obla sti. I pa tro na žne se stre kao i rom ske zdrav stve ne me di ja tor ke, ka da je u pi ta nju rom ska po pu la ci ja, mo gu im pru ži ti ne ku vr stu po mo ći u sklo pu svo jih kuć nih po se ta.


81

zIn for ma ci je o uslu ga ma tre ba po nu di ti u pi sa noj i ilu stro va noj for mi ka ko bi ih raz u me le i oso be ko je su ne do volj no pi sme ne ili ko je ne raz u me ju srp ski.

zRaz mo tri ti mo guć nost da se po mo ću krat kih vi deo-kli po va pro ši re in for ma ci je o uslu ga ma ra ne in ter-ven ci je, na či nu na ko ji se do njih do la zi i ulo zi po ro di ce, vas pi ta ča, pe di ja tra, raz voj nih sa ve to va li šta i dru gih spe ci ja li sta. Ovi vi deo-kli po vi mo gu se pu šta ti u če ka o ni ca ma u do mo vi ma zdra vlja i dru gim me sti ma ko ja če sto po se ću ju ro di te lji ma le de ce.

zNa ći na čin da se po mog ne ro di te lji ma iz se o skih sre di na da se rav no prav no uklju če u rad udru že nja ro-di te lja.

zObez be di ti što vi še mo guć no sti po je din ci ma ko ji su va žni za raz voj na ci o nal nog si ste ma ra nih in ter-ven ci ja i raz li či tih kom po nen ti tog si ste ma da po ha đa ju ser ti fi ko va ne obu ke i da sa ra đu ju sa men to rom ka ko bi i sa mi mo gli dr ža ti pre da va nja na te mu skri nin ga i pro ce ne, in ter ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma, mo del vi še stru ke i po ve za ne po dr ške, učvr šći va nje že lje nog po na ša nja kroz po zi tiv ne in-struk ci je, uni ver zal ni di zajn itd.

zOfor mi ti na ci o nal ni cen tar sa vr hun skim pre da va či ma za spe ci fič ne te me, u ko jem bi mo gli ra di ti struč-nja ci ko ji će dr ža ti pro fe si o nal ne obu ke, ra di ti kao tre ne ri i kon sul tan ti.

3.13 Pre pre ke ra noj in ter ven ci ji u okvi ru pred škol skog vas pi ta nja i obra zo va nja

U an ke ti za ro di te lje po sto ja lo je i ne ko li ko tvrd nji o mo gu ćim pre pre ka ma ko je se od no se na pred škol sko vas pi ta nje i obra zo va nje. Naj ve ća pre pre ka je ne do vo ljan broj spe ci ja li sta ko ji mo gu da po mog nu vas pi ta či-ma i ro di te lji ma, za tim ne a de kvat na obu ka vas pi ta ča i pre ve li ki broj de ce u vr tić kim gru pa ma.

Na osno vu po sma tra nja ma log uzor ka pred škol skih usta no va u ko ji ma je 2011. oba vljen pi lot-pro je kat in-klu ziv nog pred škol skog vas pi ta nja i obra zo va nja i ra da jed ne raz voj ne gru pe 2016, či ni se da se u Sr bi ji uop-šte ne pri me nju je ili se tek mi ni mal no pri me nju je me đu na rod no pri hva će na prak sa in klu zi je. Ni je do volj no d a se pri su stvo de te ta i nje go vog lič nog pra ti o ca u vr tić koj gru pi ogra ni či na je dan deo pro sto ri je, ta ko da ono ne ma kon takt s vr šnja ci ma ni ti pri stup sa dr ža j i ma do stup nim dru goj de ci.

Na osno vu po sma tra nja, za klju ču je mo da su raz voj ne gru pe zgod ni je za rad vas pi ta či ma, ali ne i de ci. Po-sma tra njem ra da u tri raz voj ne gru pe utvr đe no je da i kad je dan vas pi tač vo di ra ču na o ma lom bro ju de ce, plan i pro gram ra da i ak tiv no sti ko ji ma se pod sti če usva ja nje va žnog i smi sle nog zna nja i ve šti na pri lič no su ogra ni če ni. Či ni se da ne po sto ji ni ka kva vi dlji va ve za iz me đu ak tiv no sti i ci lje va ko ji se po sta vlja ju u okvi ru in di vi du al nog pla na po dr ške. Sa dr ža ji ko ji se de ci nu de pri lič no su si ro ma šni. Vr šnjač ka in ter ak ci ja uglav-nom ne po sto ji ili se ne po dr ža va na od go va ra ju ći na čin.

Pri li kom po sma tra nja jed ne raz voj ne gru pe to kom 2016, ana li zi ra na je si tu a ci ja u ko joj su de ca u pro sto ri ji pre la zi la una pred pla ni ra nu pu ta nju sa pre pre ka ma. De fek to log je pri stu pio ak tiv no sti s mno go po le ta. Uči-nje ni su na po ri da se u ak tiv nost uve de i kog ni tiv no uče nje (na pri mer, bro ja nje ko lu to va kroz ko je de te pro-la zi). De ca su tra ži la pa žnju i odo bre nje vas pi ta ča, ne po ku ša va ju ći da raz me ne po dr šku s vr šnja ci ma, ko jih


82

su sa mo de li mič no bi la sve sna. Ma da se či ni lo da ve ći na de ce uče stvu je u ak tiv no sti i da se do bro za ba vlja, či tav do ga đaj se od vi jao pod kon tro lom od ra sle oso be. Ni je bi lo ja sno na ko ji na čin ak tiv nost za do vo lja va spe ci fič ne, funk ci o nal ne mo to rič ke po tre be na ve de ne u nji ho vim in di vi du al nim pla no vi ma po dr ške. Ta ko-đe, ni je bi lo ja sno ni na ko ji na čin de fek to log ovom ak tiv no šću po ve zu je raz li či te raz voj ne do me ne (re ci mo, so ci jal no-emo ci o nal ni, kog ni tiv ni, mo to rič ki, adap tiv ni do men itd.).

Ta be la 14 Pre pre ke u si ste mu pred škol skog vas pi ta nja i obra zo va nja — vi đe nj e ro di te lja

Tvrd nja


Ro di te lji

U me stu u ko jem ži vi te ne po sto ji vr tić 11,4

U vr ti ći ma ne ma me sta za svu de cu 19,0

Ne po sto ji pre voz do vr ti ća 7,6

Ne po sto ji na čin da se uđe u vr tić (na pri mer, ne po sto ji ram pa za ko li ca) 22,3

Vr tić nu di sa mo ce lo dnev ni pro gram ko je je pre vi še skup 3,8

Rad no vre me vr ti ća je pre krat ko za mo je po tre be 2,2

Vr tić je otvo ren u vre me ka da mo joj po ro di ci to ne od go va ra 1,6

Mi šlje nje in ter re sor ne ko mi si je ni je ade kvat no 8,7

U vas pit no-obra zov nom si ste mu ne po sto ji po moć ko ja se pre po ru ču je u sklo pu ra ne in ter ven ci je

12,0

Vas pi ta či ni su ade kvat no ob u če ni 30,4

Vas pi ta či ne ma ju ade kvat nu po dr šku 19,0

Pro stor u ko jem ra di obra zov na gru pa ili sa dr žaj ko ji se ko ri sti ni su ade kvat ni 21,7

Ne po sto ji do vo ljan broj spe ci ja li sta ko ji bi pru ži li po dr šku vas pi ta či ma/ro di te lji ma 35,9

U pred škol skim gru pa ma ima pre vi še de ce 28,3

Vr tić ni je bez bed na sre di na za de cu sa smet nja ma u raz vo ju 12,0

De ca sa smet nja ma u raz vo ju ne do bi ja ju od go va ra ju ću po dr šku u svo jim obra zov nim gru pa ma

25,5

De ca sa smet nja ma u raz vo ju ne na pre du ju u svo jim obra zov nim gru pa ma 8,7

De ca ko ja ima ju pra vo na lič ne asi sten te ne mo gu da ih do bi ju 22,8

Na i la zi mo na ne pri hva ta nje/ot por ro di te lja či ja de ca idu u isti vr tić 16,8

Ni je osno van tim za po dr šku de te tu (ro di te lju, vas pi ta ču, spe ci ja li sti) 19,6

Tim za po dr šku ni je pri pre mio pe da go ški pro fil ili in di vi du al ni obra zov ni plan 13,0

Iz raz go vo ra smo sa zna li da de ca u raz voj nim gru pa ma po na vlja ju ak tiv no sti ako se oce ni da ni su do volj no na pre do va la. Na osno vu ono ga što smo ču li ni je se mo glo za klju či ti ko ji se kri te ri ju mi ko ri ste da bi se do ne la ta kva od lu ka, ko ja ni je po ve za na ni sa ka kvim stan dar di zo va nim ili funk ci o nal nim pro ce na ma ni ti že lja ma ro di te lja. Ume sto da se ra di na pro na la že nju stra te gi ja po mo ću ko jih će se za do vo lji ti de te to ve in di vi du al ne po tre be za uče njem, či ni se da je fo kus po me ren na ba vlje nje de te to vom smet njom. Ta ko, na pri mer, de te ko-je ima po te ško će u kre ta nju ili ko mu ni ci ra nju ne tre ba da bu de spre če no da uče stvu je u ra du vr tić ke gru pe.


83

Iz raz go vo ra, ali i na osno vu po sma tra nja, mo že se na slu ti ti da je de ci sa te ško ća ma u po na ša nju one mo-gu ćen pre la zak iz raz voj ne gru pe u re dov nu „vas pit nu gru pu” u ko joj su i de ca ti pič nog raz vo ja. Na osno vu op ser va ci ja sti če se uti sak da oso blje ko je vo di raz voj ne gru pe ne po zna je do volj no stra te gi je za učvr šći va-nje že lje nog po na ša nja po mo ću po zi tiv nih in struk ci ja, za raz voj pla na po dr ške že lje nog po na ša nja, te da pro blem u ovoj obla sti pred sta vlja i to što na jed nog vas pi ta ča do la zi pre vi še de ce.

Pred škol sko vas pi ta nje i obra zo va nje pred sta vlja iz u zet nu pri li ku da de ca sa smet nja ma u raz vo ju i de ca bez smet nji uče jed na od dru gih. De ca s po te ško ća ma u raz vo ju mno go bo lje na pre du ju ako se uklju če u pro gram vi so kog kva li te ta. Za hva lju ju ći ovim na la zi ma, u ze mlja ma po put Sje di nje nih Ame rič kih Dr ža va i En gle ske sma tra se da je u in te re su de te ta da bu de sme šte no u naj ma nje re strik tiv no, pri rod no i in klu ziv no okru že nje. Či ne se svi na po ri da se de ci omo gu ći bo ra vak u pri rod nom okru že nju s nje go vim ti pič nim vr-šnja ci ma, čak i ka da je to sa mo u jed nom de lu da na.

Po treb no je ima ti je din stve nu vi zi ju o ra nim in ter ven ci ja ma i in klu zi ji u obra zo va nju. Na la zi iz si tu a ci o ne ana li ze ot kri va ju ve li ko ne sla ga nje oko od go va ra ju ćeg na či na pru ža nja uslu ga de ci sa smet nja ma i me sta gde se to od vi ja. Mo žda će pro ći mno go vre me na dok se ne ostva ri vi zi ja op ti mal nog pru ža nja uslu ge. Pr vi ko rak ka po bolj ša nju in klu zi je u obra zo va nju bio bi za jed nič ki rad de fek to lo ga i vas pi ta ča. Oni bi mo gli u pa ru ra di ti sa svim pred škol ci ma u gru pi. De fek to log bi mo gao da pre do či svo je stra te gi je vas pi ta ču, a vas-pi tač da na u či de fek to lo ga ka ko se pla ni ra i re a li zu je vas pit no obra zov ni pro gram. Ono što je va žno — de-fek to lo zi i vas pi ta či bi tre ba lo da ra de sa svom de com i da se be vi de kao obra zov ni tim.

Pre po ru ke

zSvi de lo vi pro sto ri je i svi sa dr ža ji u njoj mo ra ju bi ti do stup ni svoj de ci, uz od re đe na pri la go đa va nja on-da ka da je to po treb no (na pri mer, po seb no ob li ko va ne šo lje i ka ši ke) i ta ko na pra vlje ni da i h sva de ca mo gu ko ri sti ti (na pri mer, po sto ja nje ram pe, ko ri šće nje vi zu el nih ele me na ta, otvo re ni pro stor za l a ko ho da nje).

zKroz ini ci jal nu obu ku i ka sni je kroz do dat no sa ve to va nje i men tor ski rad, tre ba uve sti pri stu pe po prin-ci pu uni ver zal nog di zaj ni ra nja pro gra ma i ak tiv no sti sa de com.

zTre ba oda bra ti što bo ga ti ji plan i pro gram ra da i po ve za ti ga sa funk ci o nal nom pro ce nom, ta ko da se mo že pri la go di ti i ko ri sti ti sa svom de com. Teh ni ke pro ce nji va nja ko ri sti ti za pra će nje na pre do va nja de ce sa smet nja ma u raz vo ju.

zDe ci tre ba obez be di ti pri li ke da raz vi ja ju ve šti ne po treb ne za sa mo re gu li sa nje po na ša nja i usme ra va nje uče nja. Ove ve šti ne tre ba otvo re no po ka zi va ti i pot kre plji va ti.

zVr šnjač ka in ter ak ci ja va žna je za uče nje. Po nu di ti vas pi ta či ma obu ku o to me ka ko da pod sti ču in ter ak-ci ju iz me đu de ce istog i raz li či tog uz ra sta, bez ob zi ra na nji ho ve spo sob no sti.

zSa sta vi ti uput stvo za pro ce nu ste pe na in klu zi je u svim sre di na ma u ko ji ma se ne gu je ra no uče nje pre-ma do ka za no do broj prak si. Pred u ze ti ak ci je ta mo gde je to po treb no ka ko bi se po pra vi lo okru že nje, in ter ak ci ja iz me đu vas pi ta ča i de ce, sta vo vi vas pi ta ča pre ma in klu zi ji, pri stup rad nim ma te ri ja li ma i pe da go ški rad.


84

zRaz mo tri ti mo guć nost da se pro sto ri je raz voj nih gru pa ko ri ste i za dru ge na me ne. Na pri mer, pro stor bi se mo gao ko ri sti ti za in klu ziv ne gru pe u ko ji ma bi se u pri su stvu ro di te lja igra la de ca mla đa od tri go di ne ili za in klu ziv ne gru pe u okvi ru ja sli ca.

zNa ći kre a tiv nu na me nu za pro sto ri je pred škol skih usta no va za ma lu gru pu de ce, za ve li ku gru pu i kao po li gon za in di vi du al no uče nje. Omo gu ći ti pe da go škim asi sten ti ma da sa mi vo de ak tiv no sti u in klu ziv-noj gru pi. Nji hov za da tak je da po dr ža va ju in klu zi ju, a ne da pru ža ju ne in klu ziv nu te ra pi ju u vr tić koj gru pi.

zSma nji ti ve li či nu pred škol skih gru pa ka ko bi se po dr žao raz voj sve de ce.

zUklo ni ti ogra ni če nje da naj vi še dvo je de ce sa smet nja ma mo gu bi ti u jed noj raz voj noj gru pi. De ca sa smet nja ma u raz vo ju tre ba da ima ju pri o ri tet pri li kom upi sa.

zZa po šlja va ti oso blje pre ma po tre ba ma i uz ja sne smer ni ce. Mo žda će bi ti po treb no obez be di ti do dat ni ma te ri jal i sred stva za pred škol ske usta no ve ka ko bi se stvo ri lo pot pu no in klu ziv no okru že nje i svoj de ci obez be di le rav no prav ne šan se za uče nje (na ro či to asi stiv ne teh no lo gi je).

zOtvo ri ti rad na me sta za pe da go ške asi sten te i osmi sli ti im ka ri jer ni i aka dem ski put ka ko bi po sle do-dat nog obra zo va nja i sti ca nja po tvr da o kom pe ten ci ja ma mo gli po sta ti spe ci ja li sti za ra ne in ter ven ci je. Pe da go ški asi sten ti bi tre ba lo da po se du ju od re đe na zna nja o raz vo ju de ce i in ter ven ci ja ma u ra nom de tinj stvu, ali ne nu žno na aka dem skom već na prak tič nom ni vou. Ovaj po sao ta ko đe mo gu ra di ti stu-den ti ko ji za vr ša va ju osnov ne i ma ster stu di je. Obar zo van pe da go ški asi stent mo že da ima go to vo sve oba ve ze ko je ima i vas pi tač, ali i po se ban fo kus na pod sti ca nje i ohra bri va nje an ga žo va nja i in klu zi ju de ce sa smtnja ma u raz vo ju.

zPri me ni ti vi so ko kva li tet ne, do ka za no do bre pri stu pe za pod u ča va nje sve de ce i za pod sti ca nje uče nja.

zRaz mo tri ti mo guć nost da se obez be de mo bil ne i te le fon ske in ter ven ci ju sa de com mla đom od tri go-di ne i nji ho vim po ro di ca ma ko je ži ve u se o skim sre di na ma. Vas pi ta či ma ko je ra de u se o skim pred-škol skim usta no va ma omo gu ći ti vir tu el ne kon sul ta ci je i raz go vo re sa go stu ju ćim sa vet ni ci ma u ve zi sa in klu zi jom, ako ne po sto ji pri li ka da se do volj no če sto odr ža va ju ži ve kon sul ta ci je.

3.14 Ana li za ulo ge mi ni star sta va i vi so ko škol skih in sti tu ci ja

U ovom po gla vlju tri an gu li ra mo in for ma ci je ko je su pri ku plje ne an ke tom, in ter vju i ma i op ser va ci ja ma, a od no se se na sta vo ve pre ma in klu zi ji i ulo zi mi ni star sta va i vi so ko škol skih usta no va.

I ro di te lji i struč ni rad ni ci za mo lje ni su da oce ne u ko joj me ri se sla žu sa tvrd nja ma ko je se od no se na pra va i od go vor no sti ko ji ma se re gu li še in klu ziv no obra zo va nje. Po nu đe ni su od go vo ri: „Pot pu no se sla žem”, „Do-ne kle se sla žem”, „Do ne kle se ne sla žem” i „Uop šte se ne sla žem”. Ve ći na is pi ta ni ka od go vo ri la je sa „Pot pu no se sla žem” ili „Do ne kle se sla žem”.


85

Ta be la 15 Ste pen sla ga nja ro di te lja i pro fe si o na la ca sa pra vi ma de ce u obla sti

in ku liv nog obra zo va nja

Tvrd nja


Ro di te lji 0-3

Ro di te lji3-6

Struč na li ca0-3

Sva ko de te ima pra vo na stan dard no obra zo va nje 79,4 74,8 74,4

Vr tić i dru gi pro sto ri za uče nje tre ba da bu du do stup ni svoj de ci

86,3 89,1 88,6

Vas pi ta či tre ba da ima ju po dr šku za rad u in klu ziv nom obra-zov nom okru že nju

96,8 100 99,0

Ni jed no de te ne sme bi ti dis kri mi ni sa no zbog smet nje u raz-vo ju

100 98,4 96,9

Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja du žno je da omo gu ći obra zo va nje de ci sa smet nja ma u raz vo ju

73,4 61,5 66,0

Mi ni star stvo zdra vlja du žno je da omo gu ći obra zo va nje de ci sa smet nja ma u raz vo ju

69,6 49,6 55,7

Mi ni star stvo za rad, za po šlja va nje, bo rač ka i so ci jal na pi ta nja du žno je da omo gu ći obra zo va nje de ci sa smet nja ma u raz-vo ju

67,7 48,4 55,2

In ter re sor na ko mi si ja (pro sve ta, zdrav stvo, so ci jal na za šti ta) tre ba da omo gu ći obra zo va nje de ci sa smet nja ma u raz vo ju

88,9 91,1 90,8

Kao što se mo že vi de ti u gor njoj ta be li, ve ći na is pi ta ni ka sma tra da bi in ter re sor na ko mi si ja tre ba lo da obez be di de ci pri stup obra zo va nju.

Mi ni star stvo zdra vlja

Iz raz go vo ra sa pred stav ni ci ma Mi ni star stva zdra vlja (MZ) uoče no je da se raz voj ne po te ško će vi de kao zdrav stve ni pro blem ko ji tre ba re ša va ti ne sa mo po mo ću me di cin skih uslu ga već i uz an ga žo va nje struč nja-ka iz dru gih di sci pli na i sek to ra. Mi ni star stvo zdra vlja je otvo re no za in ter re sor nu sa rad nju ko ja iz la zi iz van okvi ra me di cin skog pri st u pa, ali se ta ko đe na gla ša va da sek tor zdrav stve ne za šti te ne mo že da pre u zme bri gu o in ter ven ci ja ma u ra nom de tinj stvu bez uklju či va nja sek to ra so ci jal ne za šti te i obra zo va nja, te da ne po sto ji mo guć nost da se osnu je no va in ter re sor na je di ni ca zbog za mr za va nja za po šlja va nja.

Na osno vu raz go vo ra sa pred stav ni ci ma Mi ni star stva zdra vlja, za klju ču je se da oni sma tra ju da su pe-di ja tri u od lič noj po zi ci ji da po mo ću skri nin ga i re dov nog pra će nja de ce usta no ve raz voj na ka šnje nja. De ca ko ja ka sne u raz vo ju, pre ma pred stav ni ci ma Mi ni star st va zdra vlja, ne tre ba da se po sma tra ju kao bo le sna i da raz voj na sa ve to va li šta tre ba da ko ri ste in ter di sci pli nar ne ti mo ve pri li kom pru ža nja uslu ge ra ne in ter ven ci je.

Da je pre pre ka ne do sta tak pro sto ra, na vo di 25% me di cin skih rad ni ka. Raz log je mo žda i u to me što uslu ge ko je se nu de u raz voj nim sa ve to va li šti ma zbog ne do stat ka pro sto ra ni kad ne pre va zi la ze okvi re ra da je dan na je dan. U Mi ni star stvu zdra vlja is ti ču da je po treb no „osve ži ti” struč ne obu ke za one ko ji ra de u ovoj obla-sti. Pro blem ne do stat ka obu ka is ta kli su i me di cin ski i ne me di cin ski struč nja ci.


86

Na osno vu ono ga što smo ču li, či ni se da Mi ni star stvo zdra vlja po se du je ba zu po da ta ka sa evi den ci jom raz-li či tih pro ble ma, što zna či da bi oni mo gli da us po sta ve si stem iz ve šta va nja. Ovo mi ni star stvo sa ra đu je sa In sti tu tom za jav no zdra vlje ka ko bi se usta no vio ta čan broj de ce ko joj su po treb ne uslu ge zbog raz voj nih po te ško ća i smet nji.

Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja

Mi ni star stvo pro sve te, ka ko je is ta kao je dan sa go vor nik, po dr ža va osni va nje za jed nič kog me đu mi ni star-skog te la ko je bi po ve za lo Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja, Mi ni star stvo zdra vlja i Mi-ni star stvo za rad, za po šlja va nje, bo rač ka i so ci jal na pi ta nja. U skla du s tim, po treb no je u to te lo uklju či ti i pred stav ni ke jav ne upra ve i lo kal ne sa mo u pra ve. Ulo ga za jed nič kog te la bi la bi i pra će nje ras po lo ži vih uslu ga. U Mi ni star stvu pro sve te is ta kli su ve o ma va žnu ulo gu pe di ja ta ra i uslu ga ori jen ti sa nih na po ro di cu.

Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja i op šti na sno se od go vor nost za de cu uz ra sta od šest me se ci do pet i po go di na. U raz go vo ru sa pred stav ni ci ma Mi ni star stva usta no vlje no je da su oni de li mič no za du že ni za pra će nje raz vo ja de ce pre ma usta no vlje nim nor ma ma, ali da tre nut no ne po sto ji si ste ma ti zo-van si stem kon tro le i po dr ške. Ka ko stva ri tre nut no sto je, tim struč nih li ca, me đu ko ji ma su i psi ho log i me di cin ska se stra za ja sle ni uz rast, vo di ra ču na o de ci mla đoj od tri go di ne i raz ma tra nji hov pe da go ški pro fil ka ko bi usta no vio de te to ve po tre be u pet raz voj nih obla sti i na osno vu to ga sa sta vio in di vi du al ni plan po dr ške. Ovaj plan i an ga žo va nje psi ho lo ga i me di cin ske se stre za ja sle ni uz rast mo ra ju se pak raz ma tra ti u sve tlu an ga žo va nja raz voj nog sa ve to va li šta i spro vo đe nja for mal nog in di vi du al nog pla na po dr ške. Pre ma na vo di ma sa go vor ni ka, pri bli žno 12% de ce ko ji ma Mi ni star stvo pro sve te pru ža uslu ge na la zi se u ja sli ca ma, 49% u vr ti ću, a 89% su sta ri ja de ca.

Pre ma na vo di ma sa go vor ni ka, Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja mo že da obez be di smer-ni ce. Sred stva se, me đu tim, obez be đu ju na op štin skom ni vou. Pre ma ono me što smo ču li, či ni se da u do-me nu me đu re sor ne sa rad nje ima pro sto ra za una pre đe nje, ali to iz i sku je uklju či va nje Mi ni star stva zdra vlja i Mi ni star stva za so ci jal nu za šti tu ka ko bi se de ci sa raz voj nim ka šnje njem i smet nja ma u raz vo ju pru ži la ade kvat na po dr ška. Osim to ga, sa go vor ni ci su na ve li i da bi tre ba lo po bolj ša ti sa rad nju iz me đu pa tro na žnih se sta ra i Mi ni star stva pro sve te. Sa go vor ni ci is ti ču i da ja sli ce ima ju pe di ja trij ske se stre ko je su ob u če ne za ra ni raz voj. To što lo kal na sa mo u pra va obez be đu je sred stva na vo di se kao još jed na oblast ko ju je po treb no una pre di ti.

U Mi ni star stvu pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja na vo de da će se 2017. go di ne sred stvi ma Svet ske ban ke po dr ža ti raz voj ve li kog bro ja pred škol skih usta no va za de cu od tri i po do pet i po go di na ka ko bi se po kri ve nost ovim uslu ga ma po di gla na 60%. To kom pi lot-fa ze, u Mi ni star stvu pro sve te, na u ke i teh no lo-škog raz vo ja ra di će se na raz vi ja nju pla na i pro gra ma ra da u pred škol skim usta no va ma. Pla ni ra na je i obu ka vas pi ta ča (i pre i po sle za po sle nja), ko ja će bi ti za sno va na na ho li stič kom pri stu pu raz vo ju de te ta.

Kao i mno gi dru gi sa go vor ni ci, i pred stav ni ci Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja na vo de da od nos bro ja vas pi ta ča i bro ja de ce pred sta vlja pre pre ku za in klu zi ju, pa vas pi ta či če sto tra že od de ce da po mog nu ko le ga ma ko ji ima ju po te ško će. Pre ma na vo di ma iz Mi ni star stva zdra vlja, po sto ji 35 raz voj nih gru pa u okvi ru spe ci jal nih ško la i 34 ko je se na la ze u pred škol skim usta no va ma; dva de set če ti ri se na la-ze u Be o gra du. De ca bi te o rij ski tre ba lo da bo ra ve u raz voj noj gru pi sa mo deo da na, a osta tak vre me na


87

da pro ve du u in klu ziv nom okru že nju. Pre ma pra vil ni ku, de ca iz ose tlji vih gru pa tre ba da ima ju pred nost pri upi su, ali ova se prak sa ne po štu je, a si tu a ci ja je ve ro vat no i lo ši ja u slu ča ju de ce ko joj se tra di ci o nal no pru ža ma nje uslu ga ne go što im je po treb no. Na pri mer, pre ma na vo di ma Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja, pri bli žno 6% rom ske de ce po ha đa vr tić, pa mo že mo sa mo da pret po sta vi mo ko li ko rom ske de ce sa smet nja ma u raz vo ju ne do bi ja in klu ziv no vas pi ta nje i obra zo va nje. Pre ma za ko nu, naj vi še dvo je de ce sa smet nja ma u raz vo ju mo že bi ti upi sa no u jed nu in klu ziv nu pred škol sku gru pu. Pre ma re či ma sa go vor ni ka, de ca se če sto iden ti fi ku ju tek po sle upi sa. Oni ta ko đe ka žu i da ne ma do volj no me sta za de cu sa smet nja ma u raz vo ju zbog ogra ni če nja bro ja de ce u jed noj gru pi.

Pre ma na vo di ma pred stav ni ka Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh n o lo škog raz vo ja, obla sti u ko ji ma bi tre-ba lo or ga ni zo va ti obu ke je su po dr ška de ci sa bla gim smet nja ma i de ci ko joj su po treb ne po zi tiv ne in-struk ci je za pro me nu u po na ša nju. U ovom mi ni star stvu su sve sni da ne ma do volj no struč nih obu ka za psi ho lo ge ni ti si ste ma ti zo va nih pla no va obu ke. Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja mo že da akre di tu je se mi na re. Pred škol ski vas pi ta či sa mo stal no bi ra ju se mi na re. Pre ma na vo di ma pred stav ni ka Mi ni star stva, uči te lji iz osnov nih ško la tvr de da ne po se du ju do volj no zna nja o in klu ziv nom obra zo va nju i vas pi ta nju, ali i po red to ga se na se mi na re iz ove obla sti pri ja vlju je ma li broj uče sni ka.

U Mi ni star stvu pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja ra di se na utvr đi va nju stan dard na i in di ka to ra kva-li te ta in klu ziv nog obra zo va nja. Pre ma nji ho vim na vo di ma, de či ji vr ti ći se ge ne ral no po sma tra ju kao usta-no ve ko je tre ba da obez be de zbri nja va nje de ce za po sle nih ro di te lja, a ne kao va žno me sto za so ci ja li a ci ju i uče nje. Ovu per spek ti vu tre ba is pra vi ti. U Mi ni star stvu pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja se u ci lju una pre đe nja uslu ga ra di na odo bra va nju pro gra ma obu ke, uvo đe nju još ra zno v r sni jih uslu ga (na pri mer, va ri ra nje bro ja sa ti u ko ji ma ko ri snik mo že do bi ti uslu ge u to ku jed nog da na), skre ta nju ve će pa žnje na pe-riod od ro đe nja do tre će go di ne ži vo ta, raz vo ju stra te gi ja za pro me nu po na ša nja pu tem po zi tiv nih in struk-ci ja, pri ku plja nju i ko ri šće nju po da ta ka na osno vu ko jih će se osmi šlja va ti obu ke i uvo đe nju funk ci o nal nih pro ce na.

So ci jal na za šti ta

Iako po sto ji mo guć nost da se ra ne in ter ven ci je pre ne su u nad le žnost Mi ni star stva za rad, za po šlja va nje, bo-rač ka i so ci jal na pi ta nja, ovo se ret ko do ga đa u prak si. De li mič no je raz log i taj što bi se sta vlja njem uslu ga ra ne in ter ven ci je pod okri lje ovog mi ni star stva mo gao ste ći uti sak da su ove uslu ge re zul tat do bro tvor nog ra da, ume sto da se po sma tra ju kao pra vo sva kog po je din ca. Sa dru ge stra ne, sta vlja njem in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu u nad le žnost Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja pri da je se ve li ki zna-čaj ra nim in ter ak ci ja ma i is ku stvi ma ko ja po či nju od ro đe nja i ko ja pred sta vlja ju te melj bu du ćeg raz vo ja i obra zo va nja.

Vi so ko škol sko obra zo va nje

Na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du ra di se na uni ver zal nom di zaj nu ko jim bi se pro mo vi sa la in klu zi ja za svu de cu. U raz go vo ru sa pred stav ni ci ma Fa kul te ta u Be o gra du na gla še na je va žnost in for mi sa nja stu-de na ta o ni zu do ka za no do brih teh ni ka, za tim va žnost in ter di sci pli nar nog ra da i pri stu pa in ter ven ci ji od ro đe nja do kra ja ž i vo ta. Od vi so ko škol skih usta no va pri ku plje na je ogra ni če na ko li či na in for ma ci ja.


88

I ma da po sto je po da ci da se na ne kim fa kul te ti ma dr že pre da va nja o po je di nim prin ci pi ma sa vre me nih ra-nih in ter ven ci ja (na pri mer, ukla pa nje in ter ven ci je u sva ko dnev ne ak tiv no sti, uslu ga okre nu ta po ro di ci, in-ter di sci pli nar na ili tran sdi sci pli nar na prak sa, funk ci o nal ne pro ce ne), ni je po znat kva li tet ovih pre da va nja, a za po sle ni na fa kul te ti ma ne mo ra ju uvek ima ti is ku stva u im ple men ta ci ji ovih prin ci pa.

Gle da no i uop šte no, ali i pre ma prin ci pi ma uče nja od ra slih oso ba, stu den ti ma tre ba da ti pri li ku da pod men tor stvom is ku snih pro fe so ra, ko ji ume ju da im po ka žu pri me re do bre prak se, i sa mi kroz ve žbu usa vr še svo je ve šti ne. U Sje di nje nim Ame rič kim Dr ža va ma i dru gim ze mlja ma u sklo pu stu di ja za niz di sci pli na, uklju ču ju ći i in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu, go vor i ko mu ni ka ci ju, sa ve to va nje, so ci jal ni rad, fi zi kal nu te-ra pi ju, oku pa ci o nu te ra pi ju i pro svet ni rad, po treb no je ura di ti staž pod nad zo rom men to ra iz te in sti tu ci je. Su per vi zo ri sa uni ver zi te ta i men to ri ob u ča va ju stu den te i pro ce nju ju nji ho vo na pre do va nje u do sti za nju ni za una pred de fi ni sa nih obla sti kom pe ten ci ja. Stu den ti mo ra ju po ka za ti da su uspe šno ste kli skup od re-đe nih kom pe ten ci ja, pre ma stan dar di ma pri hva će nim u obla sti ko ju stu di ra ju. Pre ma pro gra mu na sta ve za in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu, stu den ti mo ra ju ste ći zna nja i ume ća u sle de ćim obla sti ma:

zpo zna va nje pro ce du re skri nin ga i pro ce nji va nja de či jeg raz vo ja;

zpru ža nje uslu ga or ijen ti sa nih pre ma po ro di ci;

zpri pre ma in di vi du al nog pla na po dr ške za de te i po ro di cu;

zpla ni ra nje i re a li za ci ja in ter ven ci je na me nje ne kon kret nom de te tu ili gru pi de ce;

zpre la zak iz pro gra ma za odoj čad i ma lu de cu u pred škol ski pro gram, i iz pred škol skog u oba ve zni osno-vo škol ski pro gram;

zpri ku plja nje i ana li za po da ta ka o de ci;

zusa gla ša va nje ra nih in ter ven ci ja sa jav nim po li ti ka ma i pro ce du ra ma;

zosla nja nje na do ka za nu do bru prak su u obla sti ra nih in ter ven ci ja;

zpo zna va nje ti pič nog i ati pič nog raz vo ja de te ta;

zupra vlja nje pro gra mi ma po dr ške de te tu i po ro di ci;

zko or di na ci ja uslu ga ra nih in ter ven ci ja; i

zpro fe si o nal ne vred no sti i eti ka.

Stu den ti ma ko ji pre za po šlja va nja upi šu pro gra me struč ne obu ke (re ci mo, uni ver zi tet ski stu den ti) po treb-no je da ti pri li ku da pri me ne in for ma ci je ko je su ste kli na stu di ja ma i pre da va nji ma i da svo je zna nje pre-ve du u prak su. Nji ma je po treb no da vi de pri me re kva li tet nog pru ža nja uslu ga i da do bi ju pri li ku da ra de ne po sred no sa de com, po ro di ca ma, vas pi ta či ma i dru gim struč nim li ci ma. Stu den ti ta ko đe mo ra ju do bi ti pri li ku da pro na đu men to ra ko ji mo že da pra ti nji ho vu prak su i da je im pre po ru ke. Raz voj cen ta ra za naj bo-lje prak se ko ji bi bi li po ve za ni sa uni ver zi tet skim pro gra mi ma obu ke, ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ili dru gim or ga ni za ci ja ma, pri li ka je da stu den ti usa vr še svo je ve šti ne u skla du sa tra že nim na ci o nal nim stan dar di ma, i to je ne što što se pre po ru ču je. Ste pe na sti pro gra mi za sti ca nje ser ti fi ka ta ili di plo ma ko ji na kra ju mo gu da se uklo pe u osnov ne stu di je znat no po ve ća va ju broj kva li fi ko va nih struč nja ka, što se ta ko đe pre po ru ču je.


89

Pre po ru ke

zUti ca ti na to da jed no mi ni star stvo pre u zme vo de ću ulo gu u raz vo ju uslu ga ve za nih za in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu i stva ra nju ja ke in ter re sor ne je di ni ce sa cen tri ma na op štin skom ni vou. Otvo ri ti pla-će no rad no me sto za ad mi ni stra to ra, od no sno uprav ni ka je di ni ce.

zRaz vi ja ti na ci o nal ne stan dar de za in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu ko je su do ka za ne u prak si i u skla-du su sa stan dar di ma me đu na rod nih struč nih or ga ni za ci ja. Uskla di ti pro gra me struč ne obu ke sa ovim stan dar di ma, uz ja sne ve ze iz me đu sa dr ža ja obu ke, za da ta ka, te sto va i tra že nih is ku stva.

zUsta no vi ti de fi ni sa ne pre di spo zi ci je, etič ke prin ci pe i kom pe ten ci je ko je kan di dat tre ba da za do vo lji ako že li da ra di na spro vo đe nju in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu i in klu ziv nog pred škol skog obra zo va nja.

zStvo ri ti ste pe na ste ka ri jer ne pu t e ve za one ko ji že le da za vr še struč nu obu ku ili da se do dat no usa vr še za pru ža nje uslu ga in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu.

zStvo ri ti mo de le in ter ven ci ja ko je su se naj bo lje po ka za le u prak si, što mo že po slu ži ti za prak tič no usa-vr ša va nje bu du ćih vas pi ta ča.


90

4 ZAKLJUČCI I PREPORUKE

4.1 Glav ni na la zi

Sr bi ja ima od go vor ne po li ti ke i za kon ske pro p i se ko ji ma po dr ža va raz voj na ci o nal nog si ste ma in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu, spe ci fič no na me nje nih de ci sa ka šnje njem i smet nja ma u raz vo ju i de ci ko ja bi ve ro vat-no ima la te ško će u raz vo ju da je po dr ška iz o sta la. Ni ka kvi po seb ni za ko ni ne re gu li šu, me đu tim, kom po-nen te ra nih in ter ven ci ja, pa čak ni fi nan si je.

Po treb no je oba vi ti fi nan sij sku pro ce nu ka ko bi se usta no vi lo ko li ki broj slu ča je va jed no struč no li ce mo že ade kvat no da vo di i ko li ki su in ten zi tet i tra ja nje uslu ge. Po treb no je, za tim, utvr di ti stan dar de i in di ka to re za od re đi va nje kva li te ta pro gra ma ra nih in ter ven ci ja, uklju ču ju ći i stan dar de i pro to ko le za in ter di sci pli nar ni, me đu sek tor ski rad. Te od lu ke mo ra ju bi ti pri hva će ne na na ci o nal nom ni vou. Ne po sto ji do volj no pri li ka za struč no usa vr ša va nje. I mo guć no sti ko je po sto je ni su do stup ne svi ma zbog ce ne i vre me na. Ma da se evi den ti-ra ju po da ci o ti po vi ma smet nji u raz vo ju, po treb no je da se una pre di si stem pri ku plja nja po da ta ka.

Po treb no je pri ku plja ti po dat ke o sva kom de te tu po na o sob ka ko bi se usta no vi lo ko jim tem pom de te na pre-du je i ka ko bi se struč nja ci ma do de li li no vi slu ča je vi. Po treb ni su i agre gi ra ni po da ci ka ko bi se usta no vio prin cip rav no prav nog pru ža nja uslu ga u okvi ru jed ne gru pe i iz me đu vi še gru pa de ce, na osno vu ključ nih pri o ri tet nih va ri ja bli, kao što su ge o graf ska lo ka ci ja (ru ral no ili ur ba no pod ruč je), se o ska ili ur ba na sre di-na, obra zo va nje ro di te lja, kul tu ro lo ške ka rak te ri sti ke i so cio-eko nom ski sta tus. Osim to ga, po treb ni su i po da ci o pro gra mu ka ko bi po slu ži li kao in di ka to ri nje go vog kva li te ta i bi li upo re đe ni sa stan dar di ma (na pri mer, uče sta lost pru ža nja uslu ga, li ste če ka nja, broj de ce ko ja iz la ze iz pro gra ma po što im uslu ge vi še ni su po treb ne itd.). Po treb no je da po sto je spo ra zu mi i pro t o ko li o raz me ni po da ta ka iz me đu sek to ra zdrav stva, obra zo va nja, so ci jal ne za šti te i dru gih usta no va ko je su uklju če ne u pru ža nje uslu ga (na pri mer, snab de-va nje hra nom), sa ja snim pri ka zom she me od lu či va nja o ula sku u si stem pru ža nja uslu ga, uslo vi ma da se uslu ga do bi je, pri ma nju uslu ga i iz la sku iz si ste ma.

Po treb no je ra di ti na bo ljem in for mi sa nju po ro di ce i za jed ni ce ka ko bi se po ro di ca ma i čla no vi ma za jed ni-ce, me đu ko ji ma su i struč na li ca, po mo glo da uvi de svr hu i zna čaj ra nih in ter ven ci ja i in klu ziv nog obra-zo va nja i da se oba ve ste o pra vi ma de te ta i po ro di ce. Po treb no je ob ja sni ti raz li ku iz me đu re ha bi li ta ci je i me di cin skih pri stu pa, s jed ne stra ne, i in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu i dru gih pri stu pa ko ji su za sno va ni na mo de lu dru štve ne in klu zi je, sa dru ge stra ne.

U in te re su je sve de ce, a ne sa mo one sa smet nja ma u raz vo ju, da se ro di te lji ohra bre da bu du nji ho vi pr vi uči te lji. Ro di te lji se mo gu ohra bri ti i uvo đe nje pro me na u po sto je ći pro gram pa tro na žnih po se ta, ili pre-


91

ko po ru ka ko je će do bi ja ti pri li kom re dov nih kon tro la kod pe di ja tra, ili uče šćem ro di te lja u uni ver zal nom skri nin gu i uni ver zal nom pro gra mu kao što je Re ach Out and Read. Po treb no je uklju či ti ro di te lje u pro ces pro ce nji va nja de te ta, kao i u stan dar di zo va ni raz voj in di vi du al nog pla na pru ža nja uslu ga. Ro di te lji tre ba da shva te da je po treb no da bu du ak tiv ni čla no vi ti ma ko ji pru ža po dr šku de te tu. Ro di te lji ma tre ba otvo ri ti pri li ke da ak tiv no uče stvu ju u bi ra nju stra te gi ja, ali i da uče i is pro ba va ju stra te gi je pod vođ stvom struč nih li ca. Struč na li ca mo ra ju ra di ti sa ro di te lji ma kao sa rav no prav nim čla no vi ma ti ma, ko je će pi ta ti za mi šlje-nje pre ne go što im da ju pred lo ge i po ka žu stra te gi je.

Po sto je ći struč ni ka dar

Ma da tre nut no ne po sto je pri me ri do bre prak se, u Sr bi ji po sto ji niz struč nih di sci pli na u me di ci ni i srod nim obla sti ma na ko ji ma bi mo gao po či va ti raz voj in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu. Mno gi struč nja ci po se du ju vi sok ni vo eks per ti ze i zna nja. Ako sa da šnji struč ni ka dar ve ru je da su in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu (kao i in klu zi ja u obra zo va nju) pra vo sva ke po ro di ce i de te ta ko ji ma je po moć po treb na, la ko mo gu do bi ti do dat nu obu ku u skla du sa pri hva će nim na ci o nal nim i me đu na rod nim stan dar di ma. Me đu tim, na sva kom ni vou po-sto ji na gla še na usko struč na frag men ta ci ja i po treb no je pre va zi ći ne ga tiv ne sta vo ve. Na pri mer, u okvi ru sva ke spe ci ja li stič ke gra ne de ca se pra te pre ma kri te ri ju mi ma te di sci pl i ne, što ote ža va ho li stič ko pru ža nje uslu ga i pra će nje nji ho ve efi ka sno sti. Mno gi struč nja ci uvi đa ju va žnost in ter di sci pli nar nog i mul ti di sci pli nar nog tim-skog ra da. Iz raz go vo ra ko ji su oba vlje ni mo že se za klju či ti da broj pa ci je na ta na se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou ne osta vlja oso blju do volj no vre me na da za jed nič ki ana li zi ra ju i raz ma tra ju slu ča je ve. Osim što su struč-nja ci pre op te re će ni, ne e fi ka snost si ste ma i or ga ni za ci je ra da us kra ću ju im pri li ke za sa rad nju.

Mo del pru ža nja uslu ga na pri mar nom ni vou, ni je u upo tre bi. Zbog to ga ve li ki te ret pa da na po ro di cu ko-ja mo ra da obi la zi raz ne struč nja ke i us po sta vlja kon takt s nji ma, če sto pri tom do bi ja ju ći kon tra dik tor ne sa ve te. Na pri mer, ako de te ima pro ble me u vi še obla sti (na pri mer, go vor i mo to ri ka), ono na raz li či tim me sti ma do bi ja vr lo spe ci fič nu po moć od raz li či tih spe ci ja li sta. Pre ma od go vo ri ma u an ke ti, sti če se uti sak da ro di te lji pro vo de da ne ju re ći sa jed nog za ka za nog pre gle da/tret ma na na dru gi i mno go vre me na gu be u če ka o ni ci, što, sa dru ge stra ne, ogra ni ča va vre me ko je ima ju za in ter ak ci ju sa svo jim de te tom, za ne go va nje ve ze s njim i za oba vlja nje po sla.

Na fa kul te ti ma se uva ža va ju po tre be lju di sa ve o ma zah tev nim smet nja ma, pa se uvo de akre di to va ni pro-gra mi za go vor i ko mu ni ka ci ju, obu ke ori jen ti sa ne na po re me ća je iz auti stič nog spek tra, iz bor ni kur se vi iz raz voj ne pe di ja tri je, te raz li či ti ni voi obu ke i za one ko ji još ni su ušli u stru ku i za one ko ji već ra de (na pri mer, osnov ne stu di je, ma ster i dok tor ske stu di je). Ne do sta je vi še pri li ka za sta ži ra nje ka ko bi stu den ti mo gli da vi de ka ko se ra di sa de com i da se uklju če u pru ža nje uslu ga pod po kro vi telj stvom struč nih men-to ra. Po red to ga, či ni se da se u po je di nim uni ver zi tet skim pro gra mi ma po dr ža va me di cin ski pri stup, ko ji se mo že uskla di ti sa prin ci pi ma in ter ven ci je u ra nom de tin stvu i pri me ri ma do bre prak se.

Po sto je pro gra mi za obu ku vas pi ta ča ko je vo di ka dar pri zna tih de fek to lo ga. Po treb no je pak re vi di ra ti obu-ku de fek to lo ga u skla du sa prin ci pi ma dru štve ne in klu zi je i pri me ri ma do bre prak se. Uz od go va ra ju ću obu-ku, de fek to lo zi mo gu po sta ti sjaj na sna ga u raz vo ju si ste ma in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu. Uz do dat nu obu ku i po dr šku, de fek to lo zi mo gu da ra de kao go stu ju ći struč nja ci i da po ma žu jed nom bro ju me di cin skih se sta ra u ja sli ca ma i vas pi ta ča u vr ti ći ma, ali i da oba vlja ju spe ci ja li zo va ne kuć ne po se te to kom ko jih će


92

spro vo di ti pro gram ra ne in ter ven ci je sa de com mla đom od tri go di ne ko ja ne mo gu do bi ti ovu uslu gu u raz voj nom sa ve to va li štu. Osim to ga, vas pi ta či ma je po treb na obu ka o stan dar di ma uslu ge ori jen ti sa ne ka po ro di ci i nje nim sna ga ma, ume sto ne do sta ci ma i sla bo sti ma, o prin ci pi ma uni ver zal no di zaj ni ra nih pro-gra ma vas pi ta nja i obra zo va nja i pro gra ma po dr ške, in klu zi je i osnov nih prak si ka ko bi usta no vi li i is pu ni li po tre be za uče njem de ce. Ova kve obu ke bi će dra go ce ne za psi ho lo ge, pe da go ge, pa čak i me di cin ske se stre. Obu ka se mo že vr ši ti kroz pro gra me na ni vou ma ster ili post di plom skih stu di ja. Pro gra mi obu ke vas pi ta ča ko ji ob u hva ta ju upo tre bu vi zu el nih ma te ri ja la, stra te gi ja za pro me nu po n a ša nja pu tem po zi tiv nih in struk-ci ja, raz voj funk ci o nal nih ve šti na, in ter ven ci je za sno va ne na ak tiv no sti ma i čvrst plan i pro gram ra da ko ji uva ža va po tre be sve de ce u pro ce su uče nja i igre, pru ži će di plom ci ma osno vu ko ja im je po treb na za stva-ra nje naj kva li tet ni jih in klu ziv nih gru pa.

Pa tro na žne se stre i zdrav stve ni me di ja to ri ima ju do bru pri li ku da iden ti fi ku ju po ro di ce i de cu ko ji ma je po-treb na po moć i da ih upu te na od go va ra ju ćeg pe di ja tra, obra zov nu usta no vu ili dru ge in stan ce u za jed ni ci, uklju ču ju ći i gru pe za obra zo va nje i po dr šku ro di te lji ma. Struč na li ca ko ja su pro šla kroz spe ci jal ne obu ke o raz vo ju de ce i po ro dič nim si ste mi ma i ko ja oba vlja ju kuć ne po se te do dat na su pred nost ka da se ra di sa po ro di ca ma ko je se su o ča va ju sa vi še stru kim pro ble mi ma. Struč nja ci za pru ža nje ra ne in ter ven ci je mo gu da ra de za jed no sa pa tro na žnim se stra ma i zdrav stve nim me di ja to ri ma kao tre ne ri ili da im bu du men to ri ako me đu svo jim kli jen ti ma ima ju de te sa ne kom smet njom u raz vo ju. U ide al nom slu ča ju, struč na li ca ko ja spro vo de in ter ven ci ju u ra nom de tinj stvu vo di će ra ču na o kul tu ro lo škim i je zič kim prak sa ma ko je po sto je u za jed ni ci ka ko bi na rav no pra van na čin pod sta kli in klu zi ju sve de ce i svih po ro di ca.

An ke ti ra ni struč ni rad ni ci pru ži li su sna žnu po dr šku in ter ven ci ja ma u ra nom de tinj stvu i in klu ziv nom obra zo va nju. Pre sve ga, me di cin ski struč nja ci se sla žu da de cu tre ba za šti ti ti od dis kri mi na ci je po osno vu smet nji u raz vo ju. Oni ta ko đe uoča va ju da je ro di te lji ma po treb no po mo ći da na u če da po dr že raz voj svog de te ta i omo gu ći ti im da po sma tra ju i is pro ba va ju teh ni ke ko je de mon stri ra ju struč nja ci. Ro di te lji, me di-cin ski struč nja ci, vas pi ta či i pred stav ni ci dru gih pro fe si ja (na pri mer, nu tri ci o ni sti, so ci jal ni rad ni ci, psi ho-lo zi) ko ji uče stvu ju u pru ža nju uslu ga tre ba da uče stvu ju u raz vo ju si ste ma in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu u okvi ru tran spa rent nog pro ce sa ko ji se za sni va na kon sul ta ci ja ma. Pe di ja tri ma su pak po treb na osnov na zna nja o raz vo ju de ce, raz voj nim smet nja ma, raz voj nom skri nin gu i osnov nim kom po nen ta ma i prak sa ma ra nih in ter ven ci ja. I osta lim struč nja ci ma iz dru gih ključ nih pro fe si ja po treb na je obu ka o ra nim in ter ven-ci ja ma ka ko bi se do kra ja mo gli uklju či ti u sa rad nju i kon sul ta tiv ne pro ce se raz vo ja si ste ma in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu. I glas ro di te lja tre ba lo bi da se ču je kroz nji ho vo uče šće u udru že nji ma ro di te lja.

Po sto je ća in fra struk tu ra

Po sto je ća zdrav stve na in fra struk tu ra pred sta vlja od lič nu po čet nu tač ku za za do vo lja va nje zdrav stve nih po-tre ba de ce sa ka šnje njem i smet nja ma u raz vo ju. Ši ra upo tre ba do stup ne elek tron ske zdrav stve ne evi den ci-je, a ne sa mo po da ta ka ko je po se du je le kar na pri mar nom ni vou zdrav stve ne za šti te, mo gla bi zna čaj no da una pre di raz me nu zna nja me đu struč nja ci ma iz raz li či tih di sci pli na ko ji ra de na pru ža nju ovih uslu ga, ako se us po sta ve ta kvi spo ra zu mi i stan dar di zu ju obra sci i pro ce du re.

U uslu ge ko je se pru ža ju u do mo vi ma zdra vlja mo gu se la ko uklju či ti i spro vo đe nje raz voj nog skri nin ga na re dov nim kon tro la ma zdra ve de ce. Za po sle ni u raz voj nim sa ve to va li šti ma, uklju ču ju ći i de fek to lo ge, pe di-


93

ja tre, psi ho lo ge i lo go pe de, mo gu uz do dat nu obu ku pre u ze ti ve ću ulo gu u pro ce ni, pa i raz vo ju in ter ven ci ja u ra nom de tinj stvu usme re nih na de cu mla đu od tri go di ne.

U ovom tre nut ku ne po sto ji po treb na in fra struk tu ra za pru ža nje uslu ga de ci mla đoj od tri go di ne iz van raz voj nih sa ve to va li šta ili spe ci ja li zo va nih cen ta ra na se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou. Pro sto ri je u raz-voj nim sa ve to va li šti ma one mo gu ća va ju iz vo đe nje funk ci o nal nih ak tiv no sti, a pru ža nje uslu ga u spe ci ja li-zo va nim bol ni ca ma i usta no va ma mo žda ni je ren ta bil no za sa me usta no ve i ro di te lje ili ne po ma že u pu noj me ri de te tu i nje go voj po ro di ci. Kao al ter na tiv nu mo guć nost va lja lo bi raz mo tri ti uvo đe nje kuć nih po se ti-la ca ko ji će spro vo di ti in ter ven ci je iz van raz voj nih sa ve to va li šta i pred škol skih usta no va. Upo tre ba mo de la in ter ven ci je uklo plje ne u de te to ve dnev ne ru ti ne i na vi ke mo že bi ti va žna po la zna tač ka za raz voj uslu ga ra ne in ter ven ci je u sklo pu raz voj nih sa ve to va li šta.

4.2 Op šte du go roč ne pre po ru ke

Sle di niz pre po ru ka ko je će na du že sta ze pro ši ri ti do met i op seg si ste ma i uslu ga ra ne in ter ven ci je:

zIs pi ta ti mo guć nost us po sta vlja nja me đu sek tor ske sa rad nje. Bez tran spa rent nog ra da i sa rad nje iz-me đu Mi ni star stva zdra vlja, Mi ni star stva za so ci jal na pi ta nja i Mi ni star stva pro sve te bi će te ško raz vi ti na ci o nal ni si stem za ra ne in ter ven ci je. Pred stav ni ci tri mi ni star stva tre ba da se sa sta ju i da raz ma tra ju mo guć no sti za sa rad nju, te da od lu če ko je mi ni star stvo će pre u ze ti vo de ću ulo gu u raz vo ju si ste ma za ra ne in ter ven ci je. Ka ko bi se na gla si la va žnost in klu zi je, naj bo lje bi bi lo da Mi ni star stvo pro sve te pre u-zme vođ stvo. Osim to ga, pred stav ni ci tri mi ni star stva tre ba da od re de pro ce nat u ko jem će sva ko mi ni-star stvo fi nan sij ski do pri ne ti ovom pro ce su, stan dar de i me ha ni zme od go vor no sti.

zUsta no vi ti na ci o nal nu me đu sek tor sku rad nu gru pu ko ja će na re gi o nal nom ni vou ima ti svo je me đu-sek tor ske cen tre.

zU okvi ru pi lot-pro jek ta us po sta vi ti re gi o nal ne cen tre ko ji će ima ti ulo gu rad nih gru pa. U cen tri ma će se dr ža ti obu ke i pra ti ti re a li za ci ja pi lot-pro jek ta na iza bra nim lo ka ci ja ma. Za rad u cen tri ma tre-ba bi ra ti lju de sa zna njem i is ku stvom u obla sti deč jih raz voj nih te ško ća i de či jih pra va, funk ci o nal-nog pro ce nji va nja raz vo ja, prak se ba zi ra ne na kon sul ta ci ja ma, uklju či va nja ro di te lja, de či jeg raz vo ja i dru gim obla sti ma ko je bu du oda bra ne u do go vo ru sa sa ve to dav nim od bo rom. Me đu čla no vi ma cen tra tre ba lo bi da se na đu struč nja ci raz li či tih pro fe si ja i svi tre ba da bu du mo ti vi sa ni i volj ni da uče o ra nim in ter ven ci ja ma. Čla no vi cen tra tre ba da za stu pa ju ra zno vr snost me đu so ci jal nim gru-pa ma u od re đe nom re gi o nu (na pri mer, kul tur nu, je zič ku) i da ima ju is ku stva u ra du sa po ro di ca ma raz li či tog so cio-eko nom skog i obra zov nog sta tu sa.

zOb u či ti čla no ve cen tra da dr že obu ke i pra te im ple men ta ci ju pi lot-pro jek ta, za šta će bi ti po treb na od re đe na po sve će nost i pro fe si o nal ni raz voj. Za cen tre tre ba da bu de nad le žna na ci o nal na struk tu ra kao što je Sa ve to dav ni od bor (za raz voj de ce ra nog uz ra sta i ra ne in ter ven ci je). Sa e to dav ni od bor tre ba da pra ti pro ces im ple men ta ci je uz po vrat ne in fo r ma ci je o to me i da obez be đu je struč ne kon-sul ta ci je za po dr šku raz vo ju si ste ma ra ne in ter ven ci je i pri me nu mo de la in ter ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma.


94

zNa pra vi ti pi lot-is pi ti va nje uslu ga ra ne in ter ven ci je u tri re gi o na ka ko bi se od re di li ele men ti si ste-ma ko je tre ba stan dar di zo va ti i de lo vi ko ji mo gu osta ti flek si bil ni, či me bi se iza šlo u su sret spe ci fič nim kon tek stu al nim po tre ba ma, ali i osi gu ra li kva li tet i efi ka snost.

zNa pra vi ti pi lot-te sti ra nje jed nog funk ci o nal nog, ko or di ni sa nog, in klu ziv nog si ste ma ko ji sa dr ži sve ključ ne kom po nen te. Ove kom po nen te tre ba oda bra ti i prob no te sti ra ti na ne ko li ko lo ka ci ja sa ra-zno vr snom po pu la ci jom (na pri mer, u grad skim, pri grad skim i se o skim sre di na ma) pre pro ši re nja na na ci o nal ni ni vo.

zProb no im ple men ti ra ti mo del in ter ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma, ta ko da či tav pro ces kod de ce mla đe od tri go di ne vo di oso blje iz raz voj nih sa ve to va li šta. Za ovaj mo del in ter ven ci je po sto ji obi man ma te ri jal za obu ku, me to de za oce nu va lja no sti im ple men ta ci je i, ma da je ustro jen ta ko da se pri me nju je u de te to vom pri rod nom okru že nju, mo že se u pr vo vre me im ple men ti ra ti u raz voj nom sa ve to va li štu. Ta ko đe se mo že spro vo di ti u ja sli ca ma, vr ti ći ma i u de te to voj ku ći.

zZa de cu uz ra sta od tri do pet go di na na pra vi ti pi lot-tim za po dr šku u vr ti ći ma, pre ma mo de lu in ter-ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma. Za de cu mla đu od tri go di ne tre ba pod sti ca ti in klu ziv ne pro gra me, po put ja sli ca i vr ti ća, kao re zul tat ko or di na ci je iz me đu ti mo va za po dr šku u vr ti ći ma i raz voj nih sa ve to va li šta. Pro u či ti pi lot-pro gra me ka ko bi se osmi sli li sle de ći ko ra ci.

zIs pro ba ti mo del go stu ju ćih struč nja ka za po dr šku vr ti ći ma ko ji ni su do volj no ve li ki da for mi ra ju svoj tim za po dr šku.

zRaz mo tri ti uvo đe nje za ni ma nja pe da go škog asi sten ta ka ko bi se pru ži la ve ća po dr ška na stav ni ci ma i svoj de ci, a ne sa mo onoj kod ko je po sto je raz voj no ka šnje nje ili raz voj ne smet nje. Otvo ri ti ka ri jer-ni put za pe da go ške asi sten te ko ji bi rav no prav no uče stvo va li u vas pit no obra zov nom pro ce su ili u spro vo đe nju ra ne in ter ven ci je.

zIn for mi sa ti lju de o va žno sti pr vih pet go di na ži vo ta i kod de ce sa raz voj nim ka šnje njem i smet nja ma i kod de ce ti pič nog raz vo ja. Raz vi ti spe ci fič ne ko mu ni ka cij ske kam pa nje za pro fe si o nal ce ko ji ra de sa de com uz ra sta do šest go di na. Po sta ra ti se da struč ni rad ni ci i ro di te lji sa zna ju ku da sve mo gu upu ti ti de cu na ra z voj ni skri ning ili pro ce nji va nje i ko je vr ste uslu ga mo gu da do bi ju. Pred stav ni ci tri mi ni star-stva ili čla no vi no vo o sno va ne me đu sek tor ske ko mi si je tre ba da od re de ko će pred vo di ti ak tiv no sti za in for mi sa nje jav no sti. Pre po ru ču je se osni va nje za jed nič ke me đu sek tor ske rad ne gru pe či ji će rad pra ti ti na ci o nal ni sa ve to dav ni od bor.

zPo kre nu ti veb-sajt sa krat kim vi deo-kli po vi ma o ra nim in ter ven ci ja ma i o zna ča ju ra ne iden ti fi ka ci je pro ble ma i pru ža nja po dr ške.

zObez be di ti štam pa ne ma te ri ja le za pe di ja trij ske or di na ci je, ja sli ce i vr ti će o ra nim in ter ven ci ja ma i ra noj iden ti fi ka ci ji, uz in for ma ci je o to me ko me ro di te lji mo gu da se obra te u slu ča ju da su za bri nu ti za svo je de te.

zNa pra vi ti ma pu slu žbi ko je već po sto je u op šti na ma i na ni vou či ta ve ze mlje i uči ni ti te in for ma ci je do stup nim ro di te lji ma i struč nim rad ni ci ma ko ji ra de sa de com i nji ho vim po ro di ca ma.


95

zOsmi sli ti de ta ljan si stem te ren skog ra da, skri nin ga i upu ći va nja de ce na da lje pre gle de, uz po-sto ja nje za jed nič kih for mu la ra i pa ke ta obu ke. Pred stav ni ci tri mi ni star stva ili čla no vi me đu sek tor ske ko mi si je tre ba da od re de ko će pred vo di ti ak tiv no sti u ve zi sa si ste mom skri nin ga. Pre po ru ču je se osni-va nje za jed nič ke me đu sek tor ske rad ne gru pe či ji će rad pra ti ti sa ve to dav ni od bor.

zOb u či ti čla no ve re gi o nal nih cen ta ra ta ko da mo gu da dr že obu ke u svo jim op šti na ma. Ob u či ti struč-ne rad ni ke iz do mo va zdra vlja, raz voj nih sa ve to va li šta, ja sli ca i ob da ni šta da vr še skri ning i tu ma če i de le do bi je ne re zul ta te sa svo jim ko le ga ma.

zBu du ći da struč nja ci iz usta no va na se kun dar nom i ter ci jar nom ni vou ni su ne po sred no uklju če ni u ru tin sko spro vo đe nje raz voj nog skri nin ga, u nji ho voj obu ci tre ba se fo ku si ra ti sa mo na in ter pre ta ci-ju do bi je nih re zul ta ta, a ne na spro vo đe nje skri nin ga.

zUve sti uni ver zal ni skri ning ko ji će do dru ge go di ne ži vo ta ra di ti pe di ja tri, a sa de com sta ri jeg uz ra-sta pe di ja tri i oso blje iz pred škol skih usta no va. Pre po ru ču je se da se skri ning na na ci o nal nom ni vou spro vo di na če ti ri do šest me se ci od ro đe nja do dru ge go di ne, a na sva kih šest me se ci do go di nu da-na po sle 24 me se ca ži vo ta. De cu kod ko je po sto ji ve ći ri zik ja vlja nja raz voj nog ka šnje nja tre ba če šće pod vr ga va ti skri nin gu.

zRaz ra di ti pra vi la za upu ći va nje de ce na da lje pre gle de i pa žlji vo pra ti ti de cu kod ko je po sto ji ve ći ri zik da će se ja vi ti raz voj no ka šnje nje.

zU do mo vi ma zdra vlja i raz voj nim sa ve to va li šti ma, u ko ji ma se te sti ra pro je kat, uve sti si stem skri nin-ga i pro ce nji va nja.

zU pred škol skim usta no va ma sa ti mom za po dr šku, u ko ji ma se te sti ra pro je kat, uve sti si stem skri-nin ga i pro ce nji va nja.

zNa sva koj lo ka ci ji u ko joj se te sti ra pro je kat raz ra di ti she me od lu či va nja ka ko bi se zna lo ko do no si od lu ke u ve zi sa skri nin gom i da ljim upu ći va njem de ce.

zPri pre mi ti smer ni ce za raz voj ni, so ci jal ni i emo ci o nal ni skri ning de ce pod po kro vi telj stvom Mi ni-star stva za so ci jal na pi ta nja.

zPri pre mi ti smer ni ce za skri ning de ce bez ro di telj skog sta ra nja.

zSvu de cu ko ja su pre da ta na bri gu ne kom dru gom (na pri mer, u hra ni telj sku po ro di cu, dom) tre ba lo bi pod vr ga va ti skri nin gu zbog mo gu ćeg raz voj nog, so ci jal nog i emo ci o nal nog ka šnje nja u tre nut ku ula ska u si stem, a ka sni je u utvr đe nim vre men skim raz ma ci ma.

zDe cu ko ja su sme šte na van svo je po ro di ce tre ba kon ti nu i ra no, re dov no pod vr ga va ti skri nin gu.

zNeo p hod no je us po sta vi ti me đu sek tor sku ko or di na ci ju ka ko bi re zul ta ti sti gli do oso ba nad le žnih za bri gu i obra zo va nje de ce sme šte ne van svo je po ro di ce.

zPri pre mi ti stan dar de za pro ce nu, uslo ve za ostva ri va nje pra va na uslu gu i in di vi du a li zo va ni plan ra da. Pre gle da ti i oda bra ti funk ci o nal ne (i stan dar di zo va ne, ta mo gde je po treb no) in stru men te za pro-ce nji va nje raz vo ja ka ko bi se od re di lo ko ima pra va na uslu gu i ko ji su ci lje vi in di vi du al nog pla na ra da.


96

zOd re di ti pred u slo ve za upo tre bu in stru men ta, vr ste in for ma ci ja ko je se nji me pri ku plja ju, tro ško ve jed nog ko ri šće nja i te ku će tro ško ve. Pred nost da ti funk ci o nal nom in stru men tu za ko ji po sto ji raz ra-đen plan i pro gram ko ri šće nja.

zOda bra ti alat ke ko je će se is pro ba ti u sklo pu ma nje pi lot-pro ce ne pot pu no funk ci o nal nog si ste ma ra nih in ter ven ci ja, uz uklju či va nje do mo va zdra vlja, raz voj nih sa ve to va li šta i vr ti ća.

zStan dar di zo va ti kom po nen te ko je se od no se na da lje upu ći va nje de ce, pro ce nu i kre i ra nje iz ve šta ja o in di vi du a li zo va nom pla nu uslu ge ka ko bi se struč ni rad ni ci raz li či te ori jen ta ci je i svih ni voa pru-ža nja uslu ge lak še sna la zi li.

zPri pre mi ti me đu in sti tu ci o nal ne spo ra zu me za raz me nu re zul ta ta pro ce ne uz sa gla snost ro di te lja.

zIz vr ši ti re vi zi ju jed nog bro ja slu ča je va u sklo pu ini ci jal nog us po sta vlja nja me ha ni za ma od go vor no sti i kon tro le kva li te ta, uz do dat no an ga žo va nje oko po bolj ša nja sa rad nje i kva li te ta ta mo gde je to po-treb no.

zUs po sta vi ti stan dar de i in di ka to re do bre prak se.

zOsmi sli ti plan pra će nja i pro ce ne ka ko bi utvr di lo ko ima pra vo na uslu gu, gde po sto ji ka šnje nje u nje nom pru ža nju i ko ji su re zul ta ti.

zNa pra vi ti vre men sku li ni ju i pra te će in di ka to re ka ko bi se sve pi lot-kom po nen te pro jek ta ra ne in ter-ven ci je pro gre siv no im ple men ti ra le.

zRaz mo tri ti mo guć nost uvo đe nja ser ti fi ko va nih pro gra ma obu ke u ra nim in ter ven ci ja ma i za za-po sle ne i za one ko ji još ne ra de ka ko bi se de fek to lo zi, vas pi ta či, psi ho lo zi, so ci jal ni rad ni ci, lo go pe di, fi zi o te ra pe u ti, oku pa ci o ni te ra pe u ti i po je di ne me di cin ske se stre i zdrav stve ni rad ni ci upo zna li sa ra nim in ter ven ci ja ma i in klu ziv nim obra zo va njem. U ovo se mo gu uklju či ti i uni ver zi te ti, re gi o nal ni cen tri i usta no ve u ko ji ma se spro vo de pi lot-pro jek ti ka ko bi nji ho vi pred stav ni ci uče stvo va li u sa sta vlja nju ser-ti fi ko va nih kur se va i pa ke ta obu ke. Spi sak mo gu ćih obla sti obu ke:

zkon ti nu i ra ni raz voj de te ta i va žnost pe ri o da od ro đe nja do še ste go di ne;

zprak sa ori jen ti sa na ka po ro di ci;

zskri ning;

zpro ce nji va nje de či jeg raz vo ja;

zopis tre nut nog raz voj nog ni voa i in di vi du a li zo va no pla ni ra nje po dr ške za de te i po ro di cu;

zde fi ni sa nje za da ta ka i ci lje va;

zuklju či va nje in ter ven ci je u de te to vo pri rod no okru že nje i dnev ne ru ti ne;

zobu ka za tim ski rad i sa rad nju me đu struč nja ci ma;

zmo da li te ti in klu ziv nog pred škol skog vas pi ta nja i obra zo va nja;

zpra će nje ostva re nog na pret ka i pro ce na pro gra ma po dr ške;


97

zpla ni ra nje pre la ska iz po ro dič nog okru že nja u vr tić, od no sno iz vr ti ća u osnov nu ško lu;

zosmi šlja va nje pro ce ne za sno va ne na kom pe ten ci ja ma i nje no po ve zi va nje sa stan dar di ma.

4.3 Spe ci fič ne krat ko roč ne pre po ru ke

Na osno vu na la za do bi je nih ovom si tu a ci o nom ana li zom iz ve de ne su sle de će krat ko roč ne pre po ru ke (ko-je bi, na pri mer, tre ba lo spro ve sti u na red nih go di nu da na). Ti ko ra ci tre ba da: (a) pro du be raz u me va nje i kon cep tu a li za ci ju ko or di ni sa nog i sve o bu hvat nog si ste ma uslu ga ra ne in ter ven ci je i (b) omo gu će da se mak si mal no is ko ri ste do bre prak se ko je već po sto je u dr ža vi:

zPro ši ri ti im ple men ta ci ju skri nin ga. Iako se pi lot-skri ning vr šio u No vom Sa du i Be o gra du na osno vu tre ćeg iz da nja in stru men ta Upit ni ka o raz vo ju de te ta /Ages and Sta ges Qu e sti on na i re, da bi se nje go va upo tre ba pro ši ri la, po treb no je sa ku pi ti in for ma ci je o im ple men ta ci ji i ulo ži ti na po re da se po ve ća njen do ma šaj (na pri mer, or ga ni zo va njem obu ka).

zUve sti uni ver zal ni skri ning de ce od ro đe nja do tre će go di ne, ko ji bi ra di li pe di ja tri u do mo vi ma zdra vlja. Pe di ja tri bi tre ba lo da da ju uput za raz voj no sa ve to va li šte ako je: (1) na skri nin gu do bi jen re zul tat is pod gra nič ne vred no sti ili je (2) pe di ja tar ili ro di telj za bri nut, bez ob zi ra na to ka kav je re zul tat do bi jen.

zUve sti uni ver zal ni skri ning de ce uz ra sta od tri do pet go di na, ko ji bi ra dio tim za po dr šku u pred-škol skoj usta no vi u sa rad nji sa pe di ja trom ka ko bi se: (1) mak si mal no po ve ća la sto pa de ce ob u hva će-ne skri nin gom i (2) vas pi ta či in for mi sa li o do brim stra na ma i po tre ba ma sva kog de te ta, na osno vu če ga će mo ći da sa sta ve plan i pro gram ra da.

zOb u či ti oso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma da bla go vre me no kon tro li še sva ko de te ko je im je upu će no, osla nja ju ći se pri tom na de te to ve sna ge i ori jen ti šu ći se na nje go vu po ro di cu. Oso blje iz raz-voj nog sa ve to va li šta tre ba lo bi da ana li zi ra ce lo kup ne na la ze skri nin ga za jed no sa ro di te lji ma i da ume da od lu či ka da tre ba da ti „bla gu” po dr šku i po no vi ti skri ning u ra spo nu od jed nog do tri me se ca, a ka da tre ba ura di ti kom plet nu pro ce nu ko ja će po ka za ti da li je de te tu po treb na po moć.

zOda bra ti in stru ment za funk ci o nal nu pro ce nu. Ana li zi ra ti ne ko li ko in stru me na ta i oda bra ti i adap-ti ra ti onaj ko ji će se ko ri sti ti u pro ce su pro ce ne i pri li kom oda bi ra de ce ko ja se kva li fi ku ju za ko ri šće nje uslu ga. In stru ment bi tre ba lo da pru ži do volj no in for ma ci ja, na osno vu ko jih će se raz vi ti in di vi du a li zo-va ni plan in ter ven ci je. U pre po ru če ne in stru men te spa da ju AEPS, ME I SR i HELP. Pre oda bi ra tre ba lo bi ana li zi ra ti ma ne i pred no sti sva kog in stru men ta. Struč ni rad ni ci ko ji će ga ko ri sti ti tre ba lo bi da za vr še obu ku o nje go vom ko ri šće nju, uklju ču ju ći i prak tič nu ve žbu sa po vrat nim in for ma ci ja ma. Pre upo tre be tre ba lo bi pre ve sti i adap ti ra ti in stru ment.

zČla no ve re gi o nal nih cen ta ra ob u či ti da spro vo de ra ne in ter ven ci je, uklju ču ju ći i mo del in ter ven-ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma. Oni ko ji već ima ju is ku stva u ra du sa ma lom de com i nji ho vim po ro di ca ma (na pri mer, so ci jal ni rad ni ci, pe da go zi, psi ho lo zi, me di cin ski struč nja ci, ro di te lji itd.) tre ba-lo bi da se uklju če u obu ku i slo bod no da ju po vrat nu in for ma ci ju. Tre ba se po sta ra ti da u cen tri ma bu de za stu plje no mno štvo raz li či tih gla so va i gle di šta.


98

zCen tri bi tre ba lo da sa ra đu ju sa oso bljem iz do mo va zdra vlja, raz voj nih sa ve to va li šta i vr ti ća ka ko bi se pri ku pi li po da ci o ak tu el nim po tre ba ma, mo guć no sti ma i pro ble mi ma: oso bljem ko je pru ža uslu ge na pr vom ni vou zdrav stve ne za šti te (pe di ja tri i se stre), oso bljem u raz voj nim sa ve to va li šti ma, me di cin skim se stra ma za ja sle ni uz rast i vas pi ta či ma u vr ti ći ma do volj no ve li kim da ima ju ne ko li ko po-moć ni ka struč nih za deč ji raz voj (na pri mer, lo go ped, de fek to log).

zOb u či ti oso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma da ra di pre ma mo de lu in ter ven ci je za sno va ne na dnev nim ru ti na ma, ko ji će po slu ži ti kao osno va za pro ce nu i sa sta vlja nje in di vi du a li zo va nog pla na uslu ge za de cu mla đu od tri go di ne

zPru ži ti po dr šku oso blju iz raz voj nog sa ve to va li šta da spro vo di ra ne in ter ven ci je u sa ve to va li šti ma i, kad god je to mo gu će, u de te to vom pri rod nom okru že nju u za jed ni ci ili ku ći

zOb u či ti oso blje u raz voj nim sa ve to va li šti ma da po mog ne ro di te lji ma da de te po đe u in klu ziv nu pred škol sku usta no vu naj ka sni je sa dve i po go di ne, ka ko bi se is pla ni rao pro gram ra da sa de te tom i olak šao pre la zak u vr tić u tre ćoj go di ni. Ako de te kre ne u ja sli ce ili vr tić ra ni je, struč ni rad ni ci u raz-voj nom sa ve to va li štu tre ba da uklju če oso blje iz ja sli ca i vr ti ća u sa sta vlja nje in di vi du a li zo va nog pla na po dr ške i da ko or di ni šu stra te gi je in ter ven ci je sa svim čla no vi ma ti ma, me đu ko ji ma su i pe da go ško oso blje i ro di te lji.

zObez be di ti spe ci ja li zo va nom vr tić kom oso blju obu ke o pri me ni mo de la ra ne in ter ven ci je za sno-va ne na dnev nim ru ti na ma i te ma ma po iz bo ru struč nja ka iz raz voj nih sa ve to va li šta. Po sle ova kve obu ke struč ni rad ni ci će mo ći da pru ža ju ade kvat nu po dr šku u svo jim pred škol skim usta no va ma, ali i na go stu ju ćoj ba zi u dru gim, ma njim pred škol skim usta no va ma ko je ne ma ju sop stve ni tim za po dr šku in klu zi ji.

zOfor mi ti pi lot-ti mo ve za po dr šku u pred škol skim usta no va ma. Čla no vi bi tre ba lo da bu du oda bra ni iz re do va za po sle nih i da bu du raz li či te struč ne ori jen ta ci je.

zOb u či ti oso blje u ti mo vi ma za po dr šku u pred škol skim usta no va ma da olak ša ju pre la zak de ce u for mal no in klu ziv no obra zo va nje. Nji ho va po moć pod ra zu me va i pru ža nje po dr ške ro di te lji ma, i to naj ma nje šest me se ci pre de te to vog pre la ska u pra vu ško lu.

zRa di ti na to me da sva ki član oso blja raz voj nog sa ve to va li šta i ti ma za po dr šku u pred škol skim usta no va ma ima naj vi še 15-18 slu ča je va dok u vre me pi lot-fa ze ra de na pr vom ni vou pru ža nja uslu ge.

zU sklo pu ra ne in ter ven ci je če sto kon tro li sa ti i re gi stro va ti de cu u po ve ća nom ri zi ku od ja vlja nja raz voj nog ka šnje nja ili raz voj nih smet nji.

zIn for mi sa ti so ci jal ne rad ni ke o zna ča ju ra nih in ter ven ci ja i ob u či ti ih da ra de raz voj ni mo ni to ring.

zU re gi o nal nim cen tri ma spro ve sti sa ku plja nje po da ta ka o obu ka ma, pro ble mi ma i us pe si ma pi lot-pro jek ta po mo ću kva li ta tiv nih i kvan ti ta tiv nih me to da, od ko jih su ne ke fo kus gru pe i stu di je slu ča je va.

zRaz mo tri ti mo guć nost us po sta vlja nja sa rad nje sa uni ver zi te ti ma u obla sti pra će nja i pro ce ne.

zSpro ve sti ana li zu tro ško va i efi ka sno sti ka ko bi se od re di la ce na i po bolj ša la efi ka snost ši re nja uslu ge.


99

4.4 Ogra ni če nja

Sr bi ja je ze mlja sa bo ga tom isto ri jom i do bro for mi ra nim si ste mom zdrav stve nih i obra zov nih uslu ga. Za pri pre mu ove ana li ze po se ti li smo ma nji broj zdrav stve nih i vas pit no-obra zov nih usta no va. Ko li či na pri ku-plje nih in for ma ci ja ogra ni če na je vre me nom i sred stvi ma ko ja smo ima li. Ma da su spro ve de ne dve an ke te ka ko bi se po bolj ša la re pre zen ta tiv nost pri ku plje nih in for ma ci ja, an ke ti ran je ma li broj is pi ta ni ka iz ru ral-nih pod ruč ja. Osim to ga, ne do sta ju i od go vo ri pred stav ni ka mar gi na li zo va nih gru pa u Sr bi ji, a ni su za stu-plje ni ni svi de lo vi ze mlje. Ana li za bi mo žda bi la bo lja da su po sto ja le in for ma ci je i iz pri vat nog i ne vla di nog sek to ra. Ge ne ra li zo va nje na la za sto ga je ogra ni če no.

5 DODACI


103

Pr vi do da tak Pri me ri pi ta nja u okvi ru po lu struk tu ri sa nog in ter vjua

Pri me ri pi ta nja za pred stav ni ke Mi ni star stva:

zNa ko ji na čin su se u pro te klih pet go di na u Sr bi ji po bolj ša le uslu ge ra ne in ter ven ci je? U če mu vi vi di te pre pre ke?

zPri ku plja te li po dat ke o vr sta ma smet nji kod de ce pre ma go di štu i me stu bo rav ka i dru gim de mo graf-skim fak to ri ma?

zKa kva je va ša tre nut na sa rad nja sa dru gim sek to ri ma?

zNa ko ji na čin ko ri sti te ulo gu mi ni star stva ka ko bi ste u Sr bi ji na na ci o nal nom ni vou raz vi ja li in ter ven ci je u ra nom de tinj stvu?

Pri me ri pi ta nja za or ga ni za ci je ko je ra de na pru ža nju uslu ga ra ne in ter ven ci je:

zKa ko su ro di te lji ču li za vaš cen tar?

zKo ih upu ću je na vas?

zKo je vr ste in stru me na ta za pro ce nji va nje ko ri sti te?

zKo li ko če sto ra di te sa de com i ko li ko du go tra je je dan su sret?

zNa ko ji na čin sa sta vlja te in di vi du a li zo va ni plan po dr ške?

zNa ko ji na čin zna te da je po moć po sti gla efe kat?

zKo ji je ni vo in klu zi je u pred škol skoj usta no vi?

Pri me ri te ma o ko ji ma su ro di te lji raz go va ra li na fo kus-gru pa ma:

Ro di te lji su raz me nji va li is ku stva o sle de ćim te ma ma: po da ci o po ro đa ju, ka da je pr vi put ot kri ve na raz-voj na po te ško ća, is ku stvo sa pa tro na žnim se stra ma i po se ta ma pe di ja tra, pro ces upu ći va nja de te ta na da lje pre gle de i pro ce ne, raz voj pla na in ter ven ci je i pru ža nje uslu ge.

Od ro di te lja smo tra ži li da iden ti fi ku ju sle de će:

zPro stor u ko jem bi se si stem mo gao me nja ti i šta tre ba da se ura di da bi do pro me ne do šlo;

zKo je pro me ne tre ba na pr vom me stu uve sti;

zPo te ško će na ni vou re gi o na i po ro di ce i ka ko one uti ču na pre po ru ke.


104

Dru gi do da tak Upit nik za ro di te lje

Ово ис тра жи ва ње део је за јед нич ке ини ци ја ти ве Фон да за отво ре но дру штво — Про грам за ра-но де тињ ство и UNICEF-а Ср би ја. Ре зул та ти ис тра жи ва ња тре ба да да ју до при нос са гле да ва њу по сто је ћих услу га за де цу ра ног уз ра ста, иза зо ва, као и мо гућ но сти да се фор ми ра на ци о нал ни си стем услу га ко је се од но се на ин тер вен ци је у ра ном де тињ ству у Ср би ји.

Мул ти сек тор ски и ин тер ди сци пли нар ни про гра ми ин тер вен ци ја у ра ном де тињ ству кре и ра ни су у ци љу по др шке по ро ди ца ма са де цом са ка шње њем у раз во ју и иден ти фи ко ва ним смет ња-ма, од ро ђе ња до шест го ди на жи во та. Слу жбе ин тер вен ци ја у ра ном де тињ ству са др же низ услу га на ме ње них уна пре ђе њу раз ли чи тих до ме на деч јег раз во ја, осна жи ва њу ком пе тен ци ја по ро ди це и ве шти на ро ди тељ ства за под сти ца ње деч јег раз во ја.

За по пу ња ва ње овог упит ни ка по треб но је нај ви ше 15 ми ну та. Имај те у ви ду да сво јим уче шћем у ис тра жи ва њу зна чај но мо же те да до при не сте пла ни ра њу си сте ма ра не ин тер вен ци је у Ср би-ји. Ва ши од го во ри су по вер љи ви и би ће ко ри шће ни ис кљу чи во за по тре бе овог ис тра жи ва ња

Ако има те пи та ња у ве зи са ис тра жи ва њем, мо же те се у пи сме ној фор ми обра ти ти Хо ли Хикс Смол (Hol lie Hix-Small) на имејл: hol lie.hix small@gma il.com (на ен гле ском је зи ку) или Сне жа ни Илић на имејл: sne zi lic @gmail.com (на ен гле ском или срп ском).

Да ли сте ро ди тељ де те та са смет ња ма/ка шње њи ма у раз во ју?

qДа, ја сам ро ди тељ де те та

qДа, ја сам де те ту ста ра тељ/хра ни тељ

qНе, не од га јам де те са раз вој ним смет ња ма/ ка шње њи ма у раз во ју

Ја сам де те ту…

qМај ка

qОтац

qБа ка/де ка или не ки дру ги ро ђак

qХра ни тељ

qДру го ________________________


105

Ако има те ви ше од јед ног де те та са смет ња ма/ка шње њи ма у раз во ју, мо ли мо да да је те одго во ре са мо за јед но де те мла ђе од шест го ди на. На ве ди те уз раст де те та и на ста ви те да од го ва ра те на пи та ња има ју ћи у ви ду са мо то де те.

Ко ли ко је ста ро Ва ше де те?

qМла ђе од 12 ме се ци

q1 до 2 го ди не (12-23 ме се ца)

q2 до 3 го ди не (24 до 35 ме се ци)


q4 до 5 го ди на (48 до 59 ме се ци)

q5 до 6 го ди на (60 до 71 ме се ца)

У ко јим обла сти ма (раз вој ним до ме ни ма) ва ше де те има те шко ће? (обе ле жи ти све што ва жи)

qГру ба мо то ри ка (по кре ти ру ку и но гу)

qФи на мо то ри ка (упо тре ба ша ка и пр сти ју)

qКо му ни ка ци ја (шта де те ка же и раз у ме)

qВе шти не ве за не за сва ко днев ни жи вот (са мо стал но узи ма ње хра не, обла че ње, пра ње зу ба, од-ла зак у то а лет)

qКог ни тив но под руч је (да се игра са играч ка ма, ре ша ва про бле ме)

qСа мо ре гу ли са ње емо ци ја (спо соб ност и спрем ност да се при ми ри, при ла го ђа ва ње но вим сре-ди на ма)

qСо ци јал но и емо ци о нал но под руч је (сла га ње са дру ги ма, из ра жа ва ње емо ци ја, ем па ти ја за дру ге)

qПо на ша ње (за вр ша ва ње оми ље не ак тив но сти, при хва та ње пра ви ла од ра слих)

qВид или слух

qИс хра на

qДру го ________________________

На ком уз ра сту сте ви пр ви пут по сум ња ло на смет њу/ка шње ње у раз во ју?

qПре на вр ше них 12 ме се ци q3 до 4 го ди не (36 до 47 ме се ци)

q1 до 2 го ди не (12-23 ме се ца) q4 до 5 го ди на (48 до 59 ме се ци)

q2 до 3 го ди не (24 до 35 ме се ци) qИз над 5 го ди на (60 ме се ци или ви ше)


106

На ком уз ра сту је струч њак по сум њао да де те ка сни/има смет ње у раз во ју?

qПре на вр ше них 12 ме се ци q3 до 4 го ди не (36 до 47 ме се ци)

q1 до 2 го ди не (12-23 ме се ца) q4 до 5 го ди на (48 до 59 ме се ци)

q2 до 3 го ди не (24 до 35 ме се ци) qИз над 5 го ди на (60 ме се ци или ви ше)

Ко је пр ви по сум њао да ва ше де те има ка шње ње/смет ње у раз во ју (по на ша њу)?

qРо ди тељ или ро ђак

qПри ја тељ или по зна ник

qВас пи тач

qДру ги струч њак пред школ ске уста но ве

qПе ди ја тар

qПа тро на жна се стра

qЛе кар спе ци ја ли ста

qНе ки од струч ња ка раз вој ног са ве то ва ли шта

qДру го ________________________

На ком уз ра сту је струч њак по ста вио ди јаг но зу раз вој ног ка шње ња/смет ње у раз во ју?

qПре на вр ше них 12 ме се ци q4 до 5 го ди на (48 до 59 ме се ци)

q1 до 2 го ди не (12-23 ме се ца) qИз над 5 го ди на (60 ме се ци или ви ше)

q2 до 3 го ди не (24 до 35 ме се ци) qНи је ре ле вант но


Ко је ва шем де те ту по ста вио ди јаг но зу смет ње/ка шње ња у раз во ју?

qПе ди ја тар до ма здра вља

qПе ди ја тар раз вој ног са ве то ва ли шта

qПе ди ја тар или дру ги спе ци ја ли ста деч је кли ни ке

qСтруч њак деч је кли ни ке

qСпе ци ја ли зо ва на уста но ва за де цу са смет ња ма/ка шње њи ма у раз во ју

qИн тер ре сор на ко ми си ја

qДру го ________________________

qНи је ре ле вант но


107

Где је ва шем де те ту по ста вље на ди јаг но за раз вој не смет ња/ка шње ња?

qУ гра ду/се лу где жи ви те

qВан гра да/се ла где жи ви мо

qДру го ________________________

qНи је ре ле вант но

Обе ле жи ти све што се од но си на ва шу по ро ди цу

qЖи ви мо за јед но са ба ком/де ком или дру гим ро ђа ци ма

qИмам ви ше од јед ног де те та

qИмам ви ше од дво је де це

qИмам ви ше од тро је де це

qИмам ви ше од јед ног де те та са смет ња ма/ка шње њем у раз во ју

qЈа сам са мо хра ни ро ди тељ и жи вим сам/-а са сво јим де те том

qЖи вим са су пру гом или парт не ром/ком

qРа дим ван ку ће

Обе ле жи ти све што се од но си на ва шу по ро ди цу

qУ по след њих 30 да на ни смо има ли до вољ но хра не

qУ по след њих 30 да на смо има ли про блем да пла ти мо тро шко ве за стру ју или гре ја ње на шег до ма

qУ по след њих 30 да на ни смо мо гли да при у шти мо тро шко ве пре во за

qУ по след њих 30 да на ни смо има ли ни ка квих фи нан сиј ских про бле ма

Шта нај бо ље опи су је ме сто где жи ви те

qСе о ско на се ље

qГрад ско на се ље

qПри град ско на се ље

Да ли до ва шег ме ста жи вље ња мо же да се до ђе јав ним пре во зом, на при мер ауто бу сом или трам ва јем?

qДа qНе


108

Ко ли ко је уда љен нај бли жи дом здра вља од ва ше ку ће?

qМо же мо пе шке да до ђе мо до ње га

qМо же мо до ћи ко ри сте ћи по сто је ћи јав ни пре воз

qДо ње га ни је мо гу ће до ћи јав ним пре во зом

qДру го (мо лим опи ши те) ________________________

Мо лим вас да из ра зи те сте пен сла га ња са сле де ћим тврд ња ма о услу га ма у ва шем до му здра вља

Вре ме ко је про тек не од пре гле да де те та до пр ве кон тро ле је при хва тљи во

qУ потпуности се слажем qДелимично се слажем qДелимично се не слажем qНе слажем се

Чекаоница дома здравља је пријатна за родитеље са децом


Радно време дома здравља је такво да ми проблем представља заказивање термина за преглед мог детета


Доктори дома здравља знају потребе мог детета


Дом здравља пружа услуге које су потребне мом детету


Да ли је ваше дете икада добило услуге у вези са присутним сметњама/кашњењима у развоју?

qДа qНе

Да ли су услуге у вези са присутним сметњама/кашњењима у развоју пружене у последњих 60 дана?

qДа qНе

Када је ваше дете први пут почело да добија услуге које плаћа Република или општина?

Године ______

Месеци ______


109

Ко је највише укључен у пружање услуга вашем детету? (обележити све релевантне тврдње)

qВећина деце не добија никакве услуге

qПедијатар из дома здравља

qПедијатар или здравствени сарадник из развојног саветовалишта

qСарадници из развојног саветовалишта

qДруги стручњаци из развојног саветовалишта

qПедијатар/други стручњак у дечјој болници (секундарни ниво здравствене заштите)

qПедијатар/други стручњак на клиници или Специјализованој болници (терцијарни ниво здравствене заштите)

qПриватни специјалисти (које ви плаћате)

qВаспитач

qМедицинска сестра

qПедагог предшколске установе

qПсихолог предшколске установе

qДефектолог предшколске установе

qЛогопед

qСоцијални радник

qЗапослени у невладиној организацији

qДру го ________________________

Колико често је ваше дете добијало услуге ране интервенције у вашој средини (у кући, на клиници, дому здравља, предшколској установи) које је платила Република или општина?

qМање од једном недељно

qЈедном недељно

qДва пута недељно

qВише од двапут недељно


110

Колико често је ваше дете добијало приватне услуге (које сте платили ви или нека невладина организација)?




qВише од двапут недељно

Колико дуго у просеку траје појединачна пружена услуга коју плаћа Република или општина?

qМање од 30 минута

q31 до 60 минута


qВише од 90 минута

Где су вашем детету пружане услуге?

qУ граду/селу где живим

qВан града/села где живим

qДру го ________________________

У последњих годину дана, да ли је ваше дете добило неке од наведених услуга ране интервенције?

Услуге подршке у кући

qДа qНе

Услуге у дому здравља

qДа qНе

Услуге на клиници

qДа qНе

Услуге подршке у вртићу

qДа qНе


111

Уколико сте добијали услуге ране интервенције протеклих годину дана, молим вас означите ко их је плаћао?

Услуге подршке у кући

qДржава

qНевладина организација

qПородица

qПлаћано је из више извора

Услуге у дому здравља

qДржава


qПородица


Услуге на клиници

qДржава


qПородица


Услуге подршке у вртићу

qДржава


qПородица


Током пружања услуга, да ли сте обично били…

qУ просторији где сте могли да посматрате стручњака

qУ просторији где сте могли да се укључите у рад стручњака

qВан просторије, уз могућност да обавите разговор са стручњаком наком пружене услуге

qВан просторије, чекајући да се термин заврши (без или у минималној интеракцији са стручњаком)

qПонекад у просторији, понекад ван, зависно од тога шта стручњак саветује


112

Наведите да ли се слажете са следећим изјавама и у ком степену:

Познато ми је које услуге постоје за децу са развојним кашњењима/сметњама у развоју

qАпсолутно се не слажем

qНе слажем се

qДелимично се слажем

qАпсолутно се слажем

Знам како да дођем до услуга за децу са развојним кашњењима/сметњама у развоју

qАпсолутно се не слажем



qАпсолутно се слажем

Означите свој степен слагања са понуђеним тврдњама

Знам како да водим рачуна о свакодневним потребама свог детета као што су храњење, купање, облачење

qУ потпуности се слажем


qДелимично се не слажем


Знам како да подстичем социо-емоционални развој свог детета





Знам како да подстакнем своје дете да научи нове вештине






113

Знам како да радим на подстицању развоја свог детета





Знам како треба да се играм са својим дететом





Означите свој степен слагања са понуђеним тврдњама

Педијатри су заинтересовани да чују мишљење родитеља о детету





Педијатри разумеју потребе родитеља





Педијатри третирају родитеље с поштовањем/уважавају родитеље






114

Здравствени сарадници (психолог, дефектолог, логопед) показују заинтересованост за мишљење родитеља





Здравствени сарадници (психолог, дефектолог, логопед) разумеју потребе родитеља





Здравствени сарадници (психолог, дефектолог, логопед) третирају родитеље са поштовањем/уважавају родитеље





Где сматрате да треба да се пружају услуге детету узраста нула до три године које има неку сметњу/кашњење у развоју? (обележити све што важи)

qКод куће детета

qУ дому здравља

qУ болници

qУ центру за рехабилитацију

qУ инклузивном вртићу или јаслицама

qУ развојној групи предшколске установе

qДру го ________________________


115

Где сматрате да треба да се пружају услуге детету узраста три до шест година које има неку сметњу/кашњење у развоју? (обележити све што важи)

qКод куће детета


qУ болници




qДру го ________________________

Зашто сматрате да услуге деци са сметњама/кашњењима треба пружати баш у средини/ама које сте обележили?

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

Шта од следећег представља препреку за инклузивно предшколско образовање деце узраста од три до шест година (обележити све што сматрате да представља препреку)

qНедостатак вртића у месту у којем живите

qНедовољан капацитет предшколске установе (листе чекања)

qНије обезбеђен превоз до вртића

qПростор није приступачан за сву децу (нема приступних рампи за кориснике колица)

qПредшколска установа нуди само целодневни програм који је превише скуп

qРадно време вртића је кратко за моје потребе

qВртић ради у време које не одговара мојој породици

qМишљења/одлуке интерресорне комисије нису адекватна/е

qПодршка у васпитно-образовном систему предложена од ИРК-а се не спроводи

qНеадекватна обука васпитача

qНеадекватна подршка у оквиру предшколске групе за васпитаче

qНеадекватан простор или материјали за рад у васпитној групи

qНема довољно сарадника који би пружали подршку васпитачима/родитељима


116

qПревелики број деце у вртићкој групи

qВртић није безбедан за децу са сметњама/кашњењима у развоју

qДеца са сметњама/кашњењима у развоју не добијају адекватну подршку у васпитним групама

qДеца са сметњама/кашњењима у развоју не напредују у васпитно-образовном процесу

qДеца која имају право на личног пратиоца то право не могу да остваре

qДискриминација од других родитеља

qТимови подршке за дете (родитељ, васпитач, стручни сарадник) нису формирани

qТимови подршке не израђују педагошке профиле или индивидуалне образовне планове (ИОП-е)

qДру го ________________________

Обележите све што сматрате препреком за пружање и коришћење услуга које су потребне деци са сметњама/кашњењима у развоју од рођења до три године (обележити све што важи)

qРодитељи не траже услуге

qНедовољна информисаност о доступним услугама

qОграничена политичка подршка

qНизак ниво свести о корисности услуга

qНедостатак финансијских средстава

qМањак обучених људи који би пружали услуге

qОграничен број или непостојање овакве врсте стручњака у земљи

qНедостатак одлука интерресорне комисије за децу којој су оне потребне да би добили услуге

qПревоз

qОграничен простор за пружање услуга

qЛиста чекања

qНема сарадње/координације између сектора (здравство, образовање, социјална заштита)

qНепостојање водећег министарства које је одговорно за координацију политике и пружање услуга ране интервенције


117

Шта од следећег представља препреке за пружање услуга деци са сметњама/кашњењима у развоју од три до шест година? (обележити све што сматрате да представља препреку)


qНедовољна информисаност о доступним услугама


qНизак ниво свести о корисности услуга





qПревоз

qОграничен простор за пружање услуга


qНема сарадње/координације између сектора (здравство, образовање, социјална заштита)

Молимо да наведете свој ниво слагања са следећим изјавама:

Свако дете има право на васпитно образовни процес у редовном вртићу





Вртићи и остали облици активности намењени малој деци треба да буду приступачни сваком детету






118

Васпитачима који раде у инклузивном образовном окружењу треба обезбедити подршку





Свако дете има право на заштиту од дискриминације због сметњи/кашњења у развоју





Приступ образовању за децу са сметњама у развоју представља одговорност Министарства просвете





Приступ образовању за децу са сметњама у развоју представља одговорност Министарства здравља





Приступ образовању за децу са сметњама у развоју представља одговорност Министарства за социјалну заштиту






119

Приступ образовању за децу са сметњама у развоју представља одговорност интерсекторске сарадње (просвета, здравље, социјална заштита)





У последњих 12 месеци, да ли сте похађали неки семинар, радионицу или неку другу обуку која се односи на децу са сметњама или кашњењима у развоју млађу од шест година?

qДа qНе

Молимо да опишете врсту обуке коју сте похађали

______________________________________________________________________________________________

Члан сам удружења родитеља за децу са развојним кашњењима или сметњама у развоју.

qДа qНе

Молимо да наведете назив удружења и опишите подршку која вам је пружена

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

Молимо да опишете три приоритетне активности за које сматрате да могу да унапреде услуге ране интервенције у Србији за децу узраста испод три године која имају сметње/кашњења у развоју

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

Молимо да опишете три приоритетне активности за које сматрате да могу да унапреде услуге ране интервенције у Србији за децу узраста од три до шест година која имају сметње или кашњења у развоју

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________


120

Treći dodatak Upitnik za stručnjake

Ово истраживање је део заједничке иницијативе Фонда за отворено друштво — Програм за рано детињство и UNICEF-а Србија. Резултати истраживања треба да дају допринос сагледавању постојећих услуга за децу раног узраста, изазова, као и могућности да се формира национални систем услуга које се односе на интервенције у раном детињству у Србији.

Мултисекторски и интердисциплинарни програми интервенција у раном детињству креирани су у циљу подршке породицама са децом са кашњењем у развоју и идентификованим сметњама, од рођења до шест година живота. Службе интеревенција у раном детињству садрже низ услуга намењених унапређењу различитих домена дечјег развоја, оснаживању компетенција породице и вештина родитељства за подстицање дечјег развоја.

За попуњавање овог упитника потребно је највише 15 минута. Имајте у виду да својим учешћем у истраживању значајно можете да допринесете планирању система ране интервенције у Србији. Ваши одговори су поверљиви и биће коришћени искључиво за потребе овог истраживања

Ако имате питања у вези са истраживањем, можете се у писменој форми обратити Холи Хикс-Смол (Hollie Hix-Small) на имејл: [email protected] (на енглеском језику) или Снежани Илић на имејл: [email protected] (на енглеском или српском).

Ваше занимање или радно место

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

Пружате ли услуге деци са сметњама у развоју узраста од рођења до шесте године

qДа qНе

Ваш пол је (обележите)

qМушки qЖенски


121

Означите своје занимање (обележите само један од понуђених одговора)

qПедијатар

qДечји неуролог

qДечји психијатар/психијатар

qПсихолог

qДефектолог

qЛогопед

qРадни терапеут

qФизијатар/дечји физијатар

qФизиотерапеут


qПатронажна сестра


qНутрициониста

qВаспитач

qПедагог

qИстраживач/предавач у високошколској установи

qДруго ___________________________________

Колико имате година искуства у раду са децом са сметњама/кашњењима у развоју?

_________________

На које начине сте били укључени у рад са децом са сметњама/кашњењима у развоју (обележити све што се односи на вас)

qЗдравствени систем

qВаспитно-образовни систем

qСистем социјалне заштите

qКроз сервисе невладиних организација

qУстанове система које креирају политику

qИстраживач

qЗаступање права у цивилном друштву

qДруго

Како бисте на најбољи начин описали тип заједнице у којој обављате главни део свог посла? (обележите све што се односи на вас)

qСеоска

qГрадска

qПриградска

qНе односи се на мене

qДруго ________________________


122

Колико је најближи дом здравља доступан већини породица у заједници у којој радите? (обележите једну ставку)

qМогу да дођу до њега пешице

qМогу да дођу до њега превозом који већина становника у заједници користи

qНе могу да дођу до њега превозом који већина становништва у заједници користи

qДруго (молимо да наведете) ________________________

Ако радите у медицинском окружењу, који ниво здравствене заштите је у питању?

qПримарни

qСекундарни

qТерцијални

qДруго ________________________

qНе важи у мом случају

У пракси се сусрећете са децом узраста (обележити све што се односи на вас)

qОд рођења до две године и 11 месеци

qТри године до пет година и 11 месеци

qНе важи у мом случају

Пружате ли медицинске услуге деци млађој од шест година?

qДа qНе

У овом одељку упућујемо вас на следеће дефиниције:

Развојни скрининг подразумева употребу стандардизованих инструмената/упитника којима се ут-вр ђу је да ли је развој детета у складу са очекиваним за узраст (на основу развојних норми). Развојним скри нингом идентификујемо децу коју је потребно упутити на детаљнију развојну процену. Ин-стру менте за скрининг могу попунити родитељи или стручњаци и заснивају се на развојним по-казатељима. Инструменти за скрининг омогућавају свеобухватну врсту процене развоја деце. Они су једноставни за примену, јефтини, захтевају кратку обуку и могу се користити за процену развоја све деце раног узраста која немају идентификоване сметње/тешкоће.

Упућивање је чин који следи након идентификације развојних сметњи/ кашњења и, уз родитељску са-гласност, дељења информација са другим стручњацима одговорним за детаљну процену развоја деце.


123

Развојна процена је свеобухватна процена способности детета у више развојних области, као што су: сазнајни, моторички, говорно-језички, и социо-емотивни развојни домен. Развојна процена се спро води уз помоћ стандардизованих инструмената које примењују обучени професионалци и ос-лањају се на опсервацију детета у ситуацији која је за њега природна и информације које пружају ро дитељи. Резултати се користе за формирање индивидуалног плана услуга детету. Развојна процена се та кође користи ради утврђивања треба ли дете упутити на услуге ране интервенције.

Развојна процена подразумева примену стандардизованих инструмената процене у више наврата то ком времена, након што је дете упућено на услуге ране интервенције у трајању од шест до дванаест ме сеци. Поновном применом инструмената за развојну процену утврђујемо напредак детета и ефи-касност услуга ране интервенције.

У последњих 12 месеци, колико деце од рођења до две године и 11 месеци сте прегледали?

Напишите број (нпр. 80) _________________

Не важи у мом случају: Не виђам децу овог узраста

У последњих 12 месеци, колико деце узраста од три до пет година и 11 месеци сте прегледали?



У последњих 12 месеци, колико деце од рођења до две године и 11 месеци сте упутили на детаљну развојну процену?



У последњих 12 месеци, колико деце узраста од три до пет година и 11 месеци сте упутили на развојну процену?




124

Уколико сте лекар на примарном нивоу здравствене заштите, изразите степен слагања са следећим тврдњама

Време које протекне од прегледа детета до прве контроле је прихватљиво




qУопште се не слажем

Чекаоница дома здравља је пријатна за родитеље са децом





Радно време дома здравља је такво да може представљати проблем за родитеља да закаже преглед за дете





Познајем потребе деце узраста 0-6 година која имају развојне сметње/кашњења





Дом здравља пружа услуге деци са сметњама/кашњењима у развоју






125

Који проценат педијатара на примарном нивоу здравствене заштите, који ради са децом узраста 0-5 година и 11 месеци, према вашем мишљењу зна како да:

Идентификује биолошке факторе ризика за развој, као што су мала тежина на рођењу (нпр. >2.499 г)

qВећина (100-75%)

qМноги (74-50%)

qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)

qВеома мало/нико (4-0%)

qНе знам

Идентификује кашњења у развоју код деце



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Идентификује социјално-емоционалне тешкоће код деце



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Користи интервју и вештине опсервације за процену различитих домена развоја детета



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Користи стандардизоване и валидиране инструменте за скрининг развоја деце



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Користи стандардизоване методе за процену неухрањености деце



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам


126

Процењује стање чула слуха у првих шест месеци живота



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Процењује вид у првих шест месеци живота



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Идентификује децу која су у ризику за аутизам током прве три године живота



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Процењује да ли постоји ризик од церебралне парализе током прве године живота



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Идентификује дете за које постоји сумња да је злостављано или занемарено



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Саветује родитеље/старатеље како да подстичу развој свог детета



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам


127

Саветује родитеље/старатеље како да дођу до услуга и ресурса везаних за рехабилитацију на раном узрасту



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Саветује родитеље/старатеље како да дођу до услуга и ресурса везаних за рехабилитацију на раном узрасту



qНеки (49-25%)

qМало (24-5%)


qНе знам

Означите степен слагања са следећим изјавама које се односе на децу узраста од нула до шест година

Скрининг развојних проблема траје сувише дуго





Важно је да се развојни скрининг обавља рутински





Услуге ране интервенције за децу са сметњама у развоју узраста до три године су делотворне






128

Уважавање родитељских стрепњи може бити добра замена за развојни скрининг





Знам како се користе формални инструменти за развојни скрининг





Желим да прођем обуку за развојни скрининг





Желим да прођем обуку о атипичном развоју и сметњама у развоју





Нерадо обављам скрининг јер иако се испостави да су детету потребне додатне услуге, њих је тешко обезбедити






129

Мислим да сам прошао адекватну обуку о развоју деце





Сигуран/на сам у своју способност да одредим врсту услуга за дете које има неку сметњу у развоју (нпр. у области социо-емоционалног развоја, говора).





Сигуран/на сам у своју стручност када треба дете са кашњењима у развоју да упутим на даљу детаљнију процену и праћење развоја.





Често самоиницијативно читам о проблемима у вези са развојем деце





Тражим и похађам предавања или семинаре на тему дечјег развоја






130

Молим вас да наведете које инструменте за скрининг или процену развоја (нпр. ASQ, Denver, PEDS) рутински користе у вашој општини, граду или региону здравствени радници, психолози, васпитачи или други стручњаци како би установили присуство кашњења или сметњи у развоју код деце од рођења до пет година и 11 месеци. Опишите како се сваки од инструмената користи у пракси.

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

Према вашем искуству, ко најчешће први посумња на тешкоће у развоју или понашању?

qРодитељ или рођак

qСтручњак са секундарног нивоа здравствене заштите

qПородични пријатељ

qСтручњак са терцијарног нивоа здравствене заштите

qВаспитач

qПатронажна сестра

qСтручна служба предшколске установе

qПедијатар из примарне здравствене заштите

qЗапослени у развојном саветовалишту

qДруго _____________________________________________

Према вашем искуству, на ком узрасту родитељи најчешће први пут посумњају на кашњење/сметње у развоју?

qПре навршених 12 месеци

q1 до 2 године (12-23 месеца)

q2 до 3 године (24 до 35 месеци)


q4 до 5 година (48 до 59 месеци)

qИзнад 5 година (60 месеци и више)

Према вашем искуству, на ком узрасту стручњаци најчешће први пут посумњају на присуство развојног кашњења/сметњи у развоју?








131

Према вашем искуству, на ком узрасту се најчешће постави дијагноза развојног кашњења/сметњи у развоју од стручњака?







Према вашем искуству, ко обично поставља дијагнозу?


qРазвојно саветовалиште из дома здравља

qПедијатар или други стручњак са секундарног нивоа здравствене заштите

qПедијатар или други стручњак са терцијарног нивоа здравствене заштите

qИнтерресорна комисија

qДруго ______________________________________

Скрининг развоја, према вашем мишљењу, треба да буде обавеза (обележити све што сматрате да треба)

qНичија

qИзабраног педијатра

qДефектолога из развојног саветовалишта

qПедијатра из развојног саветовалишта

qПсихолога из развојног саветовалишта

qЛогопеда из развојног саветовалишта

qСтручњака са секундарног нивоа здравствене заштите

qСтручњака са терцијарног нивоа здравствене заштите

qПатронажне сестре

qВаспитача

qМедицинских сестара из јаслица

qПедагога из предшколске установе

qПсихолога из предшколске установе

qРодитеља

qДруго ______________________________________

Развојна процена, према вашем мишљењу, треба да буде обавеза (обележити све што сматрате да треба)

qНичија

qИзабраног педијатра

qДефектолога из развојног саветовалишта

qПедијатра из развојног саветовалишта

qПсихолога из развојног саветовалишта

qЛогопеда из развојног саветовалишта

qСтручњака са секундарног нивоа здравствене заштите

qСтручњака са терцијарног нивоа здравствене заштите

qСпецијализованих институција за децу са сметњама у развоју

qИнтерресорне комисије

qПатронажних сестара

qВаспитача

qМедицинских сестара из јаслица

qПедагога из предшколске установе

qПсихолога из предшколске установе

qДруго ______________________________________


132

Према вашем мишљењу, у којим областима (развојним доменима) деца са сметњама у развоју узраста до шест година имају највише тешкоћа? (обележити све што важи)

qГруба моторика (покрети руку и ногу)

qФина моторика (употреба шака и прстију)

qКомуникација (шта дете каже и разуме)

qВештине везане за свакодневни живот (самостално узимање хране, облачење, прање зуба, одлазак у тоалет)

qКогнитивно подручје (да се игра играчкама, решава проблеме)

qСаморегулисање емоција (способност и спремност да се примири, прилагођава новим срединама)

qСоцијално и емоционално подручје (слагање са другима, изражавање емоција, емпатија за друге)

qПонашање (завршавање омиљене активности, прихватање правила одраслих)

qВид или слух

qИсхрана

qДруго ______________________________________

Ако сматрате да немате довољно знању о развоју деце, која врста помоћи/подршке вам је потребна?

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

Према искуству које имате, ко пружа већину услуга за децу са сметњама/кашњењима у развоју у вашој средини? (обележити све што сматрате да треба)

qВећина деце не добија никакве услуге


qПедијатар или здравствени сарадник из развојног саветовалишта

qСарадници из развојног саветовалишта

qПедијатар или други стручњаци са дечје клинике (секундарни ниво здравствене заштите)

qПедијатар или други стручњаци са дечје клинике (терцијарни ниво здравствене заштите)


133

qПриватни специјалисти (које ви плаћате)

qВаспитач


qПедагог предшколске установе

qПсихолог предшколске установе

qДефектолог предшколске установе

qЛогопед


qЗапослени у невладиној организацији

qДруго ______________________________________

У просеку, колико често су деца са сметњама/кашњењима у развоју укључена у неки облик подршке, услуга ране интервенције у вашој средини (код куће, на клиници, дому здравља, у предшколској установи) које плаћа Република или општина?




qВише од два пута недељно

Колико у просеку траје појединачна услуга која се пружа деци са сметњама/кашњењима у развоју који плаћа Република или општина?

q30 минута или мање



qВише од 90 минута

Када се детету са сметњама/кашњењима у развоју пружају услуге, родитељ треба да буде…

qу просторији где се пружају услуге ране интервенције како би могао да посматра шта стручњак ради

qу просторији где се пружају услуге ране интервенције како би могао да проба технике које стручњак демонстрира


134

qван просторије, чекајући да на крају стручњак са њима обави разговор

qван просторије, чекајући да се термин заврши (без или у минималној интеракцији са стручњаком)

qпонекад у просторији, понекад ван, зависно од тога шта стручњак саветује

Када је дете са кашњењима/сметњама у развоју укључено у пружање услуга ране интервенције, колико често се оне пружају у кућним условима?

qНикада

qРетко

qПонекад

qЧесто

qУвек

Када је дете са кашњењима/сметњама у развоју укључено у пружање услуга ране интервенције, колико често се оне пружају у дому здравља?

qНикада

qРетко

qПонекад

qЧесто

qУвек

Када је дете са кашњењима/сметњама у развоју укључено у пружање услуга ране интервенције, колико често се оне пружају на клиници?

qНикада

qРетко

qПонекад

qЧесто

qУвек


135

Када је дете са кашњењима/сметњама у развоју укључено у пружање услуга ране интервенције, колико често се оне пружају у вртићу?

qНикада

qРетко

qПонекад

qЧесто

qУвек

Молимо вас да означите степен слагања са следећим изјавама

Свако дете има право на васпитно-образовни процес у редовном вртићу





Вртићи и остали облици активности намењени малој деци треба да буду приступачни сваком детету





Васпитачима који раде у инклузивном образовном окружењу треба обезбедити подршку





Свако дете има право на заштиту од дискриминације због сметњи/кашњења у развоју






136

Приступ образовању за децу са сметњама у развоју представља одговорност Министарства просвете





Приступ образовању за децу са сметњама у развоју представља одговорност Министарства здравља





Приступ образовању за децу са сметњама у развоју представља одговорност Министарства за социјалну заштиту





Приступ образовању за децу са сметњама у развоју представља одговорност интерсекторске сарадње (просвета, здравље, социјална заштита)





Које је од доле наведених окружења оптимално за пружање услуга ране интервенције деци испод три године старости која имају неке сметње у развоју или или развојно кашњење? (обележити све што важи)

qУ кући детета



137

qУ болници




qДруго ______________________________________

Где сматрате да услуге треба да се пружају детету од три до шест година које има неку сметњу у развоју или развојно кашњење? (обележити све што важи)

qУ кући детета


qУ болници

qУ рехабилитационом центру

qУ инклузивној вртићкој/предшколској групи


qДруго ______________________________________

Шта од следећег представља препреке за пружање услуга ране интервенције за децу узраста од рођења до три године која имају неку сметњу у развоју или развојно кашњење? (обележити све што важи)


qНедовољна информисаност родитеља о доступним услугама


qНизак ниво свести родитеља о корисности услуга





qПревоз

qНедостатак простора за пружање услуга


qНема сарадње/ координације између сектора (здравство, образовање, социјална заштита)

qНепостојање водећег министарства које је одговорно за координацију политике и пружање услуга ране интервенције


138

Опишите који је ваш интерес за интердисциплинарне услуге ране интервенције.

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

Да ли сте члан неког професионалног удружења у области своје примарне професије?

qДа qНе

Молимо вас да напишете име удружења. Опишите своје професионално напредовање у области везаној за децу са сметњама/кашњењима у развоју узраста од нула до шест година које је резултат вашег ангажмана у удружењу.

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

У последњих 12 месеци, да ли сте похађали неки семинар, радионицу или неку другу обуку која се односи на децу са сметњама или кашњењима у развоју млађу од шест година?

qДа qНе

Молим вас, опишите врсту тренинга/едукације коју сте похађали.

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

Молимо да опишете три приоритетне активности за које сматрате да би унапредиле услуге ране интервенције у Србији за децу узраста испод три године која имају сметње или кашњења у развоју.

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________


139

Молимо да опишете три приоритетне активности за које сматрате да би унапредиле услуге ране интервенције у Србији за децу узраста од три до шест година која имају сметње или кашњења у развоју.

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________


140

Četvrti dodatak Instrumenti koje koriste stručnjaci koji su popunjavali upitnik

Anderson Scale LAP

Articulation test Leither test

ASQ-3 Linguogram

Assessment of Basic Language and Learning Skills MCHAT-R

Auditive discrimination test MGSD

Baucal Competence Standards for Early Development

Munich Funcional Development Diagnostics

Bayley Nirvana Piostoljevic Developmental Scale

Behavoior assessment Non-validated developed by kindergarden

Bender Gestalt OAE

BERA Oral praxis test

Bine-Simon Scale Ozaretski

B-L test-Revised developmental scale Peabody Developmental Motor Scales

Bojanin S. Neuro-Psychology of the development age and the general re-education method

PEDI test

Brunet-Lezine Development Scale PEDS

CARS Child Autism Rating Scale Phonemic Hearing Test

Non-formal Check-lists Portage

Cohen Questionnaire Prechtl’s qualitative assessment

Connors Rating Scale Prediction test for dysgraphia

Cordic & Bojnin General Defectological Diagnostics

Raven Progressive Matrices

Defectological Assessment Scales RCFT Text of Complex Figure, Definition Test, Verbal Memory Test, Speech Comprehension Test

Denver DDST Rewisk

Developmental Map Risk assessment

Dyslexia & dysgraphia test ROTP Screening

Family Drawing (relations of child) RTC Development Test Cuturic


141

GMCD Sensory Profile-2

Goodenough Spasejija Vladisavljevic Articulation Test

Govedarica, T. Assessment of Re-Education of Psycho-Motor Skills

Temerin

Grammar Development Test Test of Acoustic Analysis and word synthesis

Guzberg I Test of Grapho-Motor Sequence

IMP test TNR

Institute for Experiemental Phonetics test URD

Iowa Scale Verbal Behavior Map

Ivan Ivic Scales Verbal Memory Test

J. Novac Vineland

Kovacevic WASI

WISC


142

Peti dodatak Savetodavni odbor

Dragana Sretenov PhD, OSF UK

Jelena Zajeganović-Jakovljević, UNICEF Srbija

Stanislava Vučković, UNICEF Srbija

Tanja Ranković, UNICEF Srbija

Anamarija Viček, državni sekretar, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Biljana Kojović, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja — Grupa za socijalnu inkluziju

Ljiljana Zevnik, Ministarstvo zdravlja

Vesna Knjeginjić, Ministarstvo zdravlja

Lela Veljković, Institut za socijalnu zaštitu

Profesor Vesna Vučinić PhD, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Profesor Špela Golubović PhD, Specijalna edukacija i rehabilitacija, Medicinski fakultet Novi Sad

Profesor Ivana Mihić PhD, Razvojna psihologija, Univerzitet Novi Sad

Profesor Tatjana Krstić PhD, Razvojna psihologija, Univerzitet Novi Sad

Profesor Aleksandra Mikov PhD, psihijatar, Univerzitet Novi Sad

Danijela Vukićević, psihijatar, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović”

Nenad Rudić, dečiji psihijatar, Institut za mentalno zdravlje Beograd

Dragana Lozanović, Udruženje pedijatara Srbije

Vera Bikicki, „Mali Div” Udruženje roditelja prevremeno rođene dece

Mira Šulović, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

Slavica Ilić, Romski ženski centar „Bibija”

Valentina Zavišić, Inicijativa za inkluziju „VelikiMali”

Dunja Civrić, pedijatar, Dom zdravlja Sremska Mitrovica

Vesna Stanisavljević, pedijatar, Klinički centar Kragujevac

Dunja Civrić, pedijatar, Dom zdravlja Sremska Mitrovica

Vesna Borković Brkan, pedijatar, Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović”


143

Literatura

American Academy of Pediatrics (2011). Developmental Surveillance and Screening of Infants and Young Children, Pediatrics, 108(1), 192-196.

Banyard, V., Hamby, S., &Grych, J. (2017). Health effects of adverse childhood events: Identifying promising protective factors at the intersection of mental and physical well-being. Child Abuse & Neglect, 65, 88-98.

Barton, E. E., & Smith, B.J. (2015). Advancing high-quality preschool inclusion: A Discussion and recommendations for the field. Topics in Early Childhood and Special Education, 35, 69-78.

Bjegovic-Mikanovic, V. (2016). Governance and management of health care institutions in Serbia: An overview of recent developments (Review article). South Eastern European Journal of Public Health.

Black, M. M., Walker, S. P., Fernald, L. C., Andersen, C. T., DiGirolamo, A. M., Lu, C., … &Devercelli, A. E. (2017). Early childhood development coming of age: science through the life course. The Lancet, 389(10064), 77-90.

Britto, P. R., Lye, S. J., Proulx, K., Yousafzai, A. K., Matthews, S. G., Vaivada, T., … & MacMillan, H. (2017). Nurturing care: promoting early childhood development. The Lancet, 389(10064), 91-102.

Bogdanović, R., Lozanović, D., Milovančević, M. P., & Jovanović, L. S. (2016). The Child Health Care System of Serbia. The Journal of Pediatrics, 177, S156-S172.

Center on the Developing Child. (2007). InBrief: The Science of Early Childhood Development. Retrieved from: http://developingchild.harvard.edu/resources/inbrief-science-of-ecd/

Center on the Developing Child (N.D.). Five Numbers to Remember about Early Childhood Development. Returieved from: http://developingchild.harvard.edu/resources/five-numbers-to-remember-about-early-childhood-development

Child Protection Index (2016). Measuring Government Efforts to Protect Boys and Girls. Retreived from F http://www.childpact.org/wp-content/uploads/2016/11/CPI-Serbia.pdf

Davis, L.A. (2011). Abuse of Children with Intellectual Disabilities. Retrieved from http://www.thearc.org/document.doc?id=3666

Early Childhood Technical Assistance Center (ECTA). Outcomes for Children Served through IDEA’s Early Childhood Programs: 2014-15. Retrieved from: http://ectacenter.org/eco/assets/pdfs/childoutcomeshighlights.pdf

Frazeur Cross, A., Traub, E. K., Hutter-Pishgahi, L., & Shelton, G. (2004). Elements of successful inclusion for children with significant disabilities. Topics in Early Childhood Special Education, 24(3), 169-183.

Health Statistical Year Book of the Republic of Serbia 2012, Institute for Public Health of Serbia, “Dr. Milan Jovanović Batut,” Belgrade, 2013, p. 107.

Human Rights Watch (2017). Children with Disabilities: Deprivation of liberty in the name of care and treatment. Protecting Children against Torture in Detention: Global Solutions. Retrieved from: https://www.hrw.org/news/2017/03/07/children-disabilities-deprivation-liberty-name-care-and-treatment

Johnson, D. E., Dovbnya, S. V., Morozova, T. U., Richards, M. A., & Bogdanova, J. G. (2014). From institutional care to family support: Development of an effective early intervention network in the Nizhny Novgorod region, Russian Federation, to support family care for children at risk for institutionalization. Infant Mental Health Journal, 35(2), 172-184.

International Step by Step Association (ISSA) (2013). Survey Report: Early Childhood services for children from birth to three years old and their families in the ISSA Regions. International Step by Step Association, Netherlands.

Heckman, J.J. & Masterov, D.V. (2007). The Productivity Argument for Investing in Young Children, Applied Economic Perspectives and Policy 29(3), 446–93


144

Hix-Small, H., Marks, K., Squires, J., & Nickel, R. (2007). Impact of implementing developmental screening at 12 and 24 months in a pediatric practice. Pediatrics, 120(2), 381-389.

Palfrey, J. S., Singer, J.D., Walker, D.K. & Butler, J.A. (1994). Early identification of children’s special needs: A study in five metropolitan communities. Journal of Pediatrics, 111, 651-655

Holland, P., & Evans, D. (2010). Early Childhood Development Operations.

Jabès, A., & Nelson, C. A. (2014). Neuroscience and Child Well-Being. In Handbook of Child WellBeing (pp. 219-247). Springer Netherlands.

Lavigne, J., Binns, H., Christoffel, K., Rosenbaum, D., Arend, R., Smith, K., et al. (1993). Behavior and emotional problems among preschool children in pediatric primary care: Prevalence and pediatricians’ recognition. Pediatrics, 91, 649-655.

Marks, K., Hix-Small, H., Clark, K., & Newman, J. (2009). Lowering developmental screening thresholds and raising quality improvement for preterm children. Pediatrics, 123(6), 1516-1523.

Ministry of Labour, Employment, Veteran and Social Affairs Social Inclusion and Poverty Reduction Unit (2016). Announcement by the Ministry of Labour, Employment, Veteran and Social Affairs Regarding the HRW Report “Children with Disabilities in Serbian Institutions”. Retrieved from: 2017 http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/en/announcement-by-the-ministry-of-labour-employment-veteran-and-social-affairs-regarding-the-hrw-report-my-dream-is-to-leve-here-children-with-disabilities-in-serbian-insti/.

Paunovic, S. (2017). Opening Statement. 74th session of the Committee on the Rights of the Child, Consideration of the Second and Third Periodic Report of the Republic of Serbia on implantation of the Convention on the Rights of the Child. Geneva, Jan 24 2017.

Rolnick, A., & Grunewald, R. (2003). Early Childhood Development: Economic Development with a High Public Return (pp. 6-12). Minneapolis: The Federal Reserve Bank of Minneapolis.

Sayre, R. K., Devercelli, A. E., Neuman, M. J., &Wodon, Q. (2015). Investing in early childhood development: review of the World Bank’s recent experience. World Bank Publications.

Sheldrick, R. C., Merchant, S., & Perrin, E. C. (2011). Identification of developmental-behavioral problems in primary care: a systematic review. Pediatrics, 128(2), 356-363.

Squires, J., Nickel, R.E., &Eisert, D. (1996). Early detection of developmental problems: Strategies for monitoring young children in the practice setting. Journal of Developmental and Behavioral Pediatrics, 17(6), 410-427.

Statistical Office of the Republic of Serbia: Statistical Yearbook, 2015.

Sturner, R.A. (1991). Parent questionnaires: Basic office equipment? Journal of Developmental and Behavioral Pediatrics, 12, 51-54.

United Nations Statistic Division. Retrieved from: http://data.un.org/CountryProfile.aspx?crName=Serbia

United Nations Development Program (UNDP). UNDP Europe and Central Asia: Roma Data. Retrieved from: http://www.eurasia.undp.org/content/rbec/en/home/ourwork/sustainable-development/development-planning-and-inclusive-sustainable-growth/roma-in-central-and-southeast-europe/roma-data.html

UNICEF (2014). Situation Analysis of Children in Serbia.

si tu a ci o naa na liza uslugazabe be · 3.9 opa žene pre pre ke u pru ažnju luusga de i...

Documents