Kuća orhideja

Lusinda rajli

PrevelaBra ni sla va ra de vić Sto jilj ko vić

4 5

Copyright © Lucinda riley, 2011Translation copyright © 2011 za srpsko izdanje, LaGuNa

Naslov originala

Lucinda rileyhothause Flower

Mo me ocu Do nal du, ko ji me je u sve mu in spi ri sao.

6 7

SI JAM, PRE MNO GO ME SE ČE VIH ME NA

U Si ja mu se ve ru je da je mu ška rac, kad se du bo ko, stra­sno i ne po vrat no za lju bi u ne ku že nu, u sta nju da uči ni sve ka ko bi je za dr žao, udo vo ljio joj i na veo je da joj baš on bu de vred ni ji od svih osta lih.

Ne ka da dav no je dan si jam ski princ se ta ko za lju bio u že nu ret ke le po te. Udva rao joj se i osvo jio je, ali ipak, sa mo ne ko li ko no ći pre nji ho vog ven ča nja, svet ko vi ne ko ju će ceo na rod sla vi ti go zbom, igrom i ve se ljem, prin­ca je ob u zeo ne mir.

Znao je da joj mo ra ne ka ko do ka za ti svo ju lju bav, ne kim či nom či ja će je moć ve za ti za nje ga za sva vre me na.

Mo ra na ći ne što što je isto ta ko ret ko i le po kao i ona.Po sle mno go raz mi šlja nja, po zvao je tro ji cu slu gu u ko je

je imao naj vi še po ve re nja i re kao im šta mo ra ju da uči ne.„Čuo sam pri če o cr noj or hi de ji ko ja ra ste u na šoj kra­

lje vi ni, vi so ko go re, na pla ni na ma se ve ra. Že lim da je pro na đe te i da mi je do ne se te u pa la tu ka ko bih je po da rio svo joj prin ce zi na dan na šeg ven ča nja. Onog ko mi pr vi do ne se or hi de ju na gra di ću to li kim bla gom da će po sta ti

Lusinda Rajli8 Kuća orhideja 9

Pi sar je po la ko kli mao gla vom dok je raz mi šljao o to me. „Do đi po no vo no ćas i do bi ćeš svo ju cr nu or hi de ju.“

Slu ga se vra tio ku ći i re kao že ni da spa ku je ono ma lo stva ri što ima ju, obe ćav ši joj da će mo ći da ku pi šta god joj sr ce po že li i da će joj sa gra di ti div nu pa la tu da le ko, da le ko oda tle.

Te no ći se vra tio u pi sa re vu rad nju. Dah mu se pre­se kao od us hi će nja kad je na sto lu vi deo cr nu or hi de ju. Osmo trio je la ti ce i uve rio se da je pi sar iz van red no oba­vio za da tak.

„Osu ši la se“, ka za pi sar, „i ma sti lo se ne će ski da ti ako je pro tr lja ju ra do zna li pr sti. Pro ve rio sam. Pro baj i ti.“

Slu ga uči ni ka ko mu je re če no i na pr sti ma mu ne osta de ma sti la.

„Ali ne mo gu ti re ći ko li ko će to po tra ja ti. Vla ga iz sa me bilj ke ras kva si će ma sti lo. I, na rav no, ni ka ko ne sme da po ki sne.“

„Baš je ka ko tre ba.“ Slu ga je kli mao gla vom po di gav ši bilj ku. „Idem u pa la tu. Sa če kaj me po red re ke u po noć i da ću ti tvoj deo.“

U no ći svog ven ča nja, po što je po de lio ra dost s či ta vom kra lje vi nom, princ je za ko ra čio u nji ho ve pri vat ne oda je.

Prin ce za je sta ja la na te ra si i gle da la do le, u re ku Ča o­pra ju, i da lje osve tlje nu va tro me tom pri re đe nim u čast nje nog sje di nje nja s prin com. Pri šao joj je i stao po red nje.

„Je di na mo ja lju ba vi, imam ne što za te be, ne što što sim bo li še tvo ju je din stve nu le po tu i sa vr šen stvo.“ Pru žio joj je cr nu or hi de ju, sme šte nu u sak si ju od su vog zla ta ukra še nu dra gu lji ma.

bo ga taš. Osta la dvo ji ca ne će po ži ve ti do volj no du go da vi de mo je ven ča nje.“

Tro ji ci uža snu tih slu gu sr ce je si šlo u pe te od stra ha, ali se sa mo po klo ni še pred svo jim vla da rom. Zna li su da gle da ju smrti u oči jer je cr na or hi de ja mit ski cvet. Baš kao i dra gu lji ma ukra še ni zlat ni zma je vi što su kra si li pram­ce kra ljev skih bar ki, ko je će od ne ti prin ca u hram da se za ve tu je svo joj ne ve sti, ona je deo le gen de.

Te no ći su sva tro ji ca oti šli ku ća ma da se opro ste od svo jih po ro di ca. Ipak, je dan od njih je, le že ći u na ruč ju svo je upla ka ne že ne, bio pa met ni ji od osta lih i ni je že leo da umre.

Do jutra je već sko vao plan. Oti šao je na plu ta ju ću pi ja­cu, gde su na čam ci ma pro da va li za či ne, svi lu… i cve će.

Ta mo je nov cem pla tio iz u zet nu or hi de ju naj tam ni je pur pur ne i ru ži ča ste bo je, sa obi ljem tam nih bar šu na stih la ti ca. A on da je s bilj kom išao uskim klon go vi ma Bang ko ka sve dok ni je pro na šao pi sa ra, ko ji je se deo me đu mno štvom svi ta ka u svo joj tam noj i vla žnoj ra di o ni ci iza rad nje.

„Sva di krup, pi sa ru.“ Slu ga je po lo žio or hi de ju na sto. „Imam je dan za da tak za te be i, ako mi po mog neš, na gra­di ću te bo gat stvom o ka kvom si sa mo sa njao.“

Pi sar, ko ji je je dva za ra đi vao za ži vot otkad je pre stao da ra di u pa la ti, za in te re so va no po di že po gled ka slu gi. „A ka ko da ti po mog nem?“

Slu ga po ka za cvet. „Že lim da upo tre biš svo je ume će s ma sti lom i obo jiš la ti ce ove or hi de je u cr no.“

Pi sar je na mr šte no zu rio u slu gu, a po tom uze pro u ča­va ti bilj ku. „Da, mo gu će je, ali no vi cve to vi, kad iz ra stu, ne će bi ti cr ni i raz ot kri će te.“

„Kad iz ra stu no vi cve to vi, ti i ja će mo bi ti da le ko i ži ve će mo kao princ ko ga slu žim“, od go vo ri mu slu ga.

Lusinda Rajli10 Kuća orhideja 11

ko ja joj je po klo nje na pret hod ne no ći. U lo kvi oko nje na zi rao se na go ve štaj si vog.

Shva tiv ši sve, ko nač no ju je po di gla i udahnula njen raj ski mi ris, raz mi šlja ju ći šta joj je či ni ti. Da li je bo lja isti na ko ja će po vre di ti ili laž ko ja će za šti ti ti?

Ne ko li ko mi nu ta ka sni je vra ti la se u spa va ću oda ju, u prin če vo na ruč je, i pri vi la se uz nje ga.

„Prin če moj“, ti ho je pro zbo ri la dok se on bu dio, „ukra­li su nam no ćas mo ju cr nu or hi de ju.“

On na glo se de, uža snut, spre man da po zo ve stra žu. Ona ga je, me đu tim, umi ri la osme hom.

„Ne, dra gi, ve ru jem da nam je da ta sa mo na jed nu noć, noć ka da smo po sta li jed no, kad je na ša lju bav pro­cve ta la pa smo i sa mi po sta li deo pri ro de. Ni smo se ni mo gli na da ti da će mo za dr ža ti sa mo za se be ne što ta ko ma gič no… a osim to ga, sve nu la bi i osu ši la se, i ja to ne bih mo gla pod ne ti.“ Uze la je nje go vu ru ku i po lju bi la je. „Ve ruj mo u nje ne mo ći i u to da nas je svo jom le po tom bla go slo vi la pr ve no ći na šeg za jed nič kog ži vo ta.“

Princ je ma lo raz mi slio i, zbog to ga što ju je vo leo svim sr cem, i bu du ći sre ćan što je sad pot pu no nje go va, ni je po zvao stra žu.

I dok je sta rio – po što im je brak bio us pe šan, bla go­slo ven de te tom za če tim nji ho ve pr ve no ći, za ko jim je usle di lo još po tom stva – do kra ja ži vo ta je ve ro vao da ih je cr na or hi de ja za ča ra la svo jom ma gi jom, ali da im ni je bi la da ta da je za dr že.

Uju tru na kon prin če vog i prin ce zi nog ven ča nja, je dan si ro ma šni ri bar je se deo na oba li Ča o pra je, ne ko li ko sto ti­na me ta ra niz re ku od kra ljev ske pa la te. Već dva sa ta mu

Prin ce za po gle da u kao noć cr ne la ti ce, ko je kao da su po sr ta le pod te ži nom bo je svo je vr ste. Iz gle da la je umor­no, klo nu lo i ne ka ko zlu ra do zbog te ne pri rod ne bo je.

Ipak, zna la je šta dr ži u ru ci… zna la je šta to zna či i šta je uči nio za nju.

„Prin če moj, iz u zet na je! Gde si je na šao?“, upi ta.„Tra žio sam svu da po kra lje vi ni, i u ni zi ji i na vi si­

na ma. Ube đen sam da ne ma dru ge ta kve, kao što ne ma ni dru ge že ne na lik te bi.“ Po gle dao ju je oči ma pu nim lju ba vi.

Ona je vi de la tu lju bav i ne žno ga po mi lo va la po li cu, na da ju ći se da on zna da mu je lju bav uz vra će na i da će ga uvek vo le ti.

„Hva la ti, pre div na je.“ Pri hva tio je ru ku na svom obra zu, žu de ći da je uzme ce lu. Ovo je nji ho va pr va noć i du go je če kao. Uzeo je od nje or hi de ju, spu stio je na te ra su pa za gr lio svo ju prin ce zu i po lju bio je.

„Uđi mo, prin ce zo mo ja“, pro mr mljao joj je na uvo. Osta vi la je cr nu or hi de ju na te ra si i po šla za njim u

lo žni cu.

Ma lo pre zo re, prin ce za je usta la iz brač ne po ste lje i iza­šla da po zdra vi pr vo ju tro nji ho vog za jed nič kog ži vo ta. Za klju či la je po plit kim ba ri ca ma da je to kom no ći pa da­la ki ša. No vi dan se bu dio, a sun ce još be še skri ve no iza dr ve ća na dru goj oba li re ke.

Na te ra si je, u istom onom ću pu od su vo ga zla ta ko ji joj je da ro vao princ, sta ja la or hi de ja ru ži ča ste i pur pur­ne bo je.

Sme ši la se dok je do di ri va la nje ne la ti ce, sad zdra ve i umi ve ne ki šom, mno go, mno go lep še od cr ne or hi de je

13Lusinda Rajli12

se ni šta ni je uhva ti lo na udi cu. Pi tao se da ni je va tro met od pret hod ne no ći ote rao ri bu na dno re ke. Ako je ta ko, ne će uhva ti ti ni šta za pro da ju i nje go va broj na po ro di ca osta će glad na.

Dok se sun ce di za lo iz nad dr ve ća na su prot noj oba li da zra ci ma bla že no oba sja vo du, spa zio je ka ko ne što sve tlu ca u na no su ze le nih al gi što plu ta ju re kom. Osta vio je štap i za ga zio u vo du da to iz vu če. Za gra biv ši ru ka ma u gu žvu ra sti nja, pre no što pred met pre kri ven al ga ma pro đe po red nje ga, iz vu kao ga je na oba lu.

A ka da ga je oči stio, imao je šta da vi di!Ćup je bio od či stog zla ta, ukra šen di ja man ti ma, sma­

rag di ma i ru bi ni ma.Za bo ra vlja ju ći na štap i udi cu, uba cio je ćup u kor pu

i po šao u grad na pi ja cu dra gu lja zna ju ći, ra do snog sr ca, da mu po ro di ca vi še ni kad ne će gla do va ti.

PR VI DEO

Zi ma

14 15

Sva ke no ći sa njam isti san. Kao da mi je ži vot ba čen u va zduh, ras pr snuo se i pa da u ko ma di ma… na sve stra ne. Sve su to de lo vi mog ži vo ta, ali po gre šnim re dom, sa mo frag men ti.

Ka žu da su sno vi va žni i da nam ne što go vo re, ne što što kri­je mo sa mi od se be.

Ja ni šta ne kri jem od se be; vo le la bih da mo gu.Ja idem na spa va nje da za bo ra vim. Da na đem ma lo mi ra jer

se po ceo dan sa mo se ćam.

Ni sam lu da. Ma da od ne dav no mno go raz mi šljam o to me šta je za pra vo lu di lo. Mi li o ni ljud skih bi ća i sva ko po je di nač no, sva ko sa je din stve nom DNK, mi sli je din stve ne mi sli, ima u gla vi sop st­ve nu per cep ci ju sve ta. I sva či je vi đe nje je dru ga či je.

Do šla sam do za ključ ka da mi, ljud ska bi ća, de li mo sa mo krv i me so, fi zič ko te lo s ko jim smo ro đe ni. Na pri mer, mno go pu ta mi je re če no ka ko lju di raz li či to is po lja va ju ža lost i da ni je dan od tih na či na ni je po gre šan. Ne ki lju di pla ču me se ci ma, čak go di na ma. No se cr ni nu i opla ku ju. Dru gi pak iz gle da ju kao da ih se gu bi tak

1

Nor fok, En gle ska

Lusinda Rajli16 Kuća orhideja 17

ona sa ma pla vo ko sa i be log te na, džu li ja je tam na i eg zo tič na. Gu sta gri va ko se bo je ma ha go ni ja uokvi ru je joj tam no pu to li ce fi nih cr ta, a ne dav ni gu bi tak te ži ne sa mo je do dat no is ta kao bli sta ve, ba de ma ste oči bo je ći li ba ra i vi so ke ja go di ce.

od ono ma lo odeće ko ju je po ne la, džu li ja je odabrala cr ve­nu ori jen tal nu tu ni ku iz ve ze nu svi lom ži vih bo ja, i ši ro ke cr ne pan ta lo ne ko je su joj skri va le tan ke no ge – sa svim neo d go va­ra ju će za ja nu ar sko vre me. ali ša je već s ra sto ja nja vi de la ka ko se je ži ko ža džu li ji nih go lih ru ku. usta la je od sto la i pri vu kla uz dr ža nu se stru k se bi, u za gr ljaj pun lju ba vi.

„du šo“, re če ali ša, „ti ćeš se smr znu ti. Tre ba lo bi da ku piš ne što to pli je ode će. ili ho ćeš da ti ja do ne sem nekoliko svo jih džem pe ra?“

„do bro mi je“, od vra ti džu li ja iz vla če ći se iz se stri nog za gr­lja ja. „ho ćeš ka fu?“

„Ne maš mno go mle ka. upra vo sam po gle da la u fri ži der.“„u re du je, ja ću pi ti cr nu.“ džu li ja pri đe su do pe ri, na pu ni

čaj nik i uklju či ga.„da kle, ka ko si mi?“, upi ta je ali ša.„do bro“, od go vo ri džu li ja ski da ju ći dve šo lje za ka fu s po li ce.ali ša is kri vi li ce u gri ma su. „do bro“ je uobi ča je n džu li jin

od go vor. Nji me od bi ja na me tlji va pi ta nja.„je si li se vi de la s ne kim ove ne de lje?“„Ne, ni sam“, ka za džu li ja.„du šo, je si li si gur na da ne že liš da do đeš i ne ko vre me

po no vo bu deš kod nas? Te ško mi je kad mi slim da si ov de sa svim sa ma.“

„hva la na po nu di, ali ka žem ti da mi je do bro“, uz dr ža no od vra ti džu li ja.

osu je će na, ali ša uz dah nu. „džu li ja, ne iz gle daš do bro. još si iz gu bi la na te ži ni. je deš li ti uop šte?“

„Na rav no da je dem. Že liš li ka fu ili ne?“

ne do ti če. Oni ga po ko pa ju du bo ko u se bi. I na sta ve tač no ta mo gde su sta li. Kao da im se ni šta ni je de si lo.

Ne znam tač no ka kva je mo ja re ak ci ja. Ni sam pla ka la već me se­ci ma. Šta vi še, go to vo da uop šte ni sam pla ka la.

Ali ni sam ni za bo ra vi la. I ni ka da ne ću.Či ni mi se da ču jem ne ko ga u pri ze mlju. Mo ram usta ti i pre­

tva ra ti se da sam sprem na da se su o čim s no vim da nom.

ali ša ha u ard je za u sta vi la len dro ver uz ivič njak. is klju či la je mo tor i po pe la se bla gom uz br di com do ko li be. Zna ju ći da ula­zna vra ta ni kad ni su za klju ča na, otvo ri la ih je i za ko ra či la unu tra.

Sta la je u su mrač noj dnev noj so bi i za drh ta la. Pri šla je pro­zo ri ma i raz ma kla za ve se. Pro tre sla je ja stu ke na so fi, po ku pi la tri pra zne šo lji ce od ka fe i od ne la ih u ku hi nju.

oti šla je do fri ži de ra i otvo ri la ga. u vra ti ma je sta ja la usa­mlje na po lu pra zna bo ca mle ka. Na po li ca ma su bi li je dan jo gurt ko me je pro šao rok, ne što pu te ra i sme žu ra n pa ra dajz. Za tvo ri la je fri ži der i pro ve ri la ku ti ju za hleb. Kao što je i po do zre va la, bi la je pra zna. ali ša se de za sto i uz dah nu. Se ti la se svo je to ple ku hi nje kr ca te na mir ni ca ma, ute šnog mi ri sa je la što se na ve li­koj pe ći ku va za ve če ru. Zvu ci deč je igre i nji hov slat ki smeh… sre di šte, sr ce nje nog do ma i nje nog ži vo ta.

Ni je joj pro ma kao kon trast sa ovom bez lič nom i su mor­nom pro sto ri jicom. ovo je, za pra vo, baš po de sna me ta fo ra za tre nut no po sto ja nje nje ne mla đe se stre: džu li ji su i ži vot i sr ce slo mlje ni.

Zvuk ko ra ka po škri pa vom dr ve nom ste pe ni štu na ja vio je ali ši njen do la zak. Po gle da la je se stru kad se po ja vi la na ku hinj­skim vra ti ma i, kao i uvek, za pa nji la ju je nje na le po ta – dok je

Lusinda Rajli18 Kuća orhideja 19

ulo gu u na šem de tinj stvu, na ro či to u tvom. Za to sam i mi sli la da bi smo mo gle ne što na ći na ras pro da ji, ne ka kvu uspo me nu, ne ki znak se ća nja za ta tu. Ve ro vat no će iz lo ži ti sa mo bez vred ne stva ri, osta lo će oti ći u Sade bi, ali ni kad se ne zna.“

i, na ali ši no iz ne na đe nje, bez po tre be da je da lje ube đu je, džu li ja klim nu gla vom.

„Va ži, idem po ka put.“Pet mi nu ta ka sni je ali ša je ma ne vri sa la ko li ma uskom glav­

nom uli com le pog pri o bal nog se la Blek ni ja. Skre nu la je le vo, na is tok, na pet na e sto mi nut nu vo žnju do Vor ton par ka.

„Vor ton park…“, pro mr mlja la je džu li ja za se be.

Bi le su to naj u pe ča tlji vi je uspo me ne nje nog de tinj stva – po se­te de di Bi lu i sta kle noj ba šti: neo do lji vi mi ris eg zo tič nog cve ća ko je je ta mo ra slo i nje go va str plji va ob ja šnje nja kom ro du ko ji cvet pri pa da i iz ko jih de lo va sve ta po ti če. Pre nje ga, nje gov otac i deda su ra di li kao ba što va ni za po ro di cu Kro ford, ko ja je po se do va la Vor ton park, ne pre gled no ima nje što ob u hva ta hi lja de ju ta ra plod nog ob ra di vog ze mlji šta.

Nje ni ba ba i de da su ži ve li u udob noj ko li bi u pri jat nom kut­ku ima nja, okru že ni osta lim lju di ma ko ji su slu ži li na ze mlji, u ku ći, ili pak sa mu po ro di cu Kro ford. džu li ji na i ali ši na maj ka dža smin ro đe na je i od ra sla u toj ko li bi.

el si, nje na ba ba, bi la je upra vo ona kva ka kva sva ka ba ka i tre ba da bu de, ma da po ma lo eks cen trič na. uvek je do če ki va­la unu ke ši rom ra ši re nih ru ku i uvek se na pe ći ku va lo ne što uku sno.

Kad god se se ća la vre me na pro ve de nog u Vor ton par ku, džu li ja je vi de la pla vo ne bo i ras ko šne bo je cve ća što je cve ta lo pod let njim sun cem. Vor ton park je ne ka da bio ču ven po svo­joj zbir ci or hi de ja. Neo bič na je bi la po mi sao da ti sit ni, krh ki

„Ne, hva la.“„Do bro.“ džu li ja s tre skom vra ti bo cu mleka u fri ži der. Kad

se okre nu la, ći li bar ske oči su joj lju ti to se va le. „Slu šaj, znam da ovo ra diš za to što bri neš, ali, stvar no, ali ša, ja ni sam tvo je de te i ne tre ba mi da di lja. Vo lim da bu dem sa svim sa ma.“

„u sva kom slu ča ju“, re če ali ša ve dro, na sto je ći da po ti sne sve ve ću ne str plji vost, „bi lo bi do bro da odeš i ob u češ ka put. iz vo dim te.“

„u stva ri, da nas imam ne ke pla no ve“, od vra ti džu li ja.„on da ih ot ka ži. Po treb na mi je tvo ja po moć.“„u če mu?“„ako si za bo ra vi la, pod se ti ću te da je sle de će ne de lje ta tin

ro đen dan i ho ću da mu ne što ku pim.“„i za to ti tre ba mo ja po moć, ali ša?“„Še zde set pet mu je go di na i tog da na po sta je pen zi o ner.“„Znam. on je i moj otac.“ali ša je svim sna ga ma na sto ja la da za dr ži pri bra nost. „odr­

ža va se ve li ka ras pro da ja po kuć stva u Vor ton par ku da nas u pod ne. Mi sli la sam da bi smo obe mo gle po ći da po tra ži mo ne što za ta tu.“ Vi de la je ble sak za ni ma nja u džuli ji nim oči ma.

„Vor ton par k se pro da je?“„da, zar ni si zna la?“ džu li ji se obe si še ra me na. „Ne, ni sam. Za što?“„Pret po sta vljam iz uobi ča je nih raz lo ga: po rez na na sled stvo.

Ču la sam da ga tre nut ni vla snik pro da je ne kom čo ve ku iz gra da ko ji ima vi še nov ca ne go pa me ti. Ni jed na mo der na po ro di ca ne mo že da pri u šti se bi odr ža va nje ta kvog me sta. a po sled nji lord Vor ton je do zvo lio da ima nje pro pad ne. oči gled no tre ba po tro ši ti či ta vo bo gat stvo na nje ga.“

„Baš tu žno“, ka za džu li ja.„Znam“, slo ži se ali ša, ko joj bi dra go kad je vi de la da je

džu li ju ba rem ne što za in te re so va lo. „To ima nje je ima lo ve li ku

Lusinda Rajli20 Kuća orhideja 21

džu li ja je po sma tra la ne žne la ti ce cve ta u sak si ji, ru ži ča ste i bo je slo no va če. Na do dir su bi le so mo ta ste.

„oda kle ova po ti če, de da Bi le?“, pi ta la je.„Sa ori jen ta, iz pra šu ma Čjang Maj na se ve ru Taj lan da.“„oh. Šta mi sliš, ko ju mu zi ku vo li?“„Či ni mi se da joj na ro či to pri ja Mo cart“, za ki ko tao se de da.

„a ako ti se uči ni da ve ne, pro baj sa Šo pe nom!“

džu li ja je ga ji la obo je: i svo ju or hi de ju i dar za svi ra nje kla vi ra; se de ći u sa lo nu svo je pro maj ne vik to ri jan ske ku će na obo du No ri ča – svi ra la je svo me cve tu, a on je sva ki put iz no va cve tao.

i sa nja ri la je o eg zo tič nom me stu s kog po ti če nje na or hi de ja. Vi še ni je bi la u sa lo nu ku će u pred gra đu, već u ne pre gled nim džun gla ma da le kog is to ka… ču la je zvu ke ge ko na i pti ca, udi sa­la opoj ne mi ri se or hi de ja što ra stu svu da po dr ve ću i pod njim.

Zna la je da će jed no ga da na oti ći da sve to vi di svo jim oči ma. Za sad su ži vo pi sni de di ni opi si tih da le kih ze ma lja pot pa lji va li nje nu ma štu i pod sti ca li je da svi ra.

Kad joj je bi lo če tr na est, de da Bil je umro. džu li ji se taj gu bi tak urezao u pam će nje. on i sta kle na ba šta bi li su je di no iz ve sno i bez bed no upo ri šte u nje nom mla dom i već te škom ži vo tu – mu dar, bla g uti caj i uvo uvek sprem no da je sa slu ša – a mo žda joj je bio čak i vi še od ro đe nog oca. u osam na e stoj je do bi la sti pen di ju za Kra ljev ski mu zič ki ko ledž u Lon do nu. Ba ka el si se pre se li la da ži vi sa svo jom se strom u Sa u tvol du, i džu li ja vi še ni je od la zi la u Vor ton park.

i evo, sad mu se vra ća, u tri de set pr voj. dok je ali ša br blja la o svo je če tvo ro de ce i nji ho vim ra zno vr snim ak tiv no sti ma, džu li ju je po no vo ob u ze lo isto iš če ki va nje kao i uvek kad se

cve to vi po ti ču iz trop ske kli me, pa ipak uspe va ju da cve ta ju i na hlad noj se ver noj he mis fe ri, usred rav ni ce Nor fo ka.

Kad je bi la de te, džu li ja je po ce lu go di nu je dva če ka la od la zak u Vor ton park. Mir i to plo tu sta kle ne ba šte – udob no sme šte ne u uglu po vrt nja ka iza ku hi nje, za klo nje ne od su ro vih ve tro va što zi mi du va ju sa Se ver nog mo ra – po sle je ce le go di ne pam ti la. To je, za jed no sa to plim do ma ćin stvom u ba bi noj i de di noj ko li bi, za nju pred sta vlja lo me sto spo ko ja. u Vor ton par ku se ni šta ni je me nja lo. Tu ni su vla da li ni bu dil ni ci ni ras po re di ča so va, tu je ri tam dik ti ra la pri ro da.

još se se ća la sta rog de di nog ra di ja od ba ke li ta, ko ji je sta jao u uglu sta kle ni ka i s kog je od svi ta nja do su mra ka do pi ra la kla sič na mu zi ka.

„Cve će vo li mu zi ku“, go vo rio joj je de da Bil dok je ne go vao svo je dra go ce ne bilj ke. džu li ja bi se de la na sto li ci bez na slo na u uglu, po red ra di ja, i gle da la ga slu ša ju ći mu zi ku. uči la je da svi ra kla vir i ot kri la da joj to pri rod no ide od ru ke. u ma loj dnev noj so bi de di ne i ba bi ne ko li be na la zio se sta rin ski pi ja ni no. Če sto bi je, po sle ve če re, mo li li da svi ra. Ba ba i de da su je po sma tra li s odo bra va njem i sa stra ho po što va njem dok je ne žnim de ti njim pr sti ma pre bi ra la po dir ka ma.

„džu li ja, imaš bož ji dar“, jed ne ve če ri joj je re kao de da Bil, osme hu ju ći joj se i gle da ju ći je su znim oči ma. „Ne moj ga pro­tra ći ti, va ži?“

ono ga da na kad je na pu ni la je da na est go di na, de da Bil joj je po klo nio or hi de ju, da bu de sa mo nje na i ni či ja vi še.

„ovo je na ro či to za te be, džu li ja. Zo ve se Aeri des od o ra tum, što zna či ’de ca va zdu ha’.“

Lusinda Rajli22 Kuća orhideja 23

Nje nih se dam krov nih pro zo ra i dvo stru ko ste pe ni šte što se uz di za lo od po drum skih vra ta do pi a no no bi lea, tvo re ći vi so ku te ra su s ko je se pru žao po gled na park u po za di ni, oda va li su uti sak fran cu skog gla mu ra. Sa po jed nom ku lom s ku po lom na sva kom uglu, ve li kim tre mom sa če ti ri dži nov ska pot por na jon­ska stu ba i oro nu lom sta tu om Bri ta ni je mondenski postavljenoj na vr hu, de lo va la je ve li čan stve no, ali i po ma lo eks cen trič no.

Vor ton park ni je bi lo do volj no ve lik da bu de pro gla šen vla­ste lin skim zda njem. Ni je se od li ko vao ni sa vr še nim ar hi tek­ton skim skla dom da bi ga ta ko na zva li, po što su ka sni ji na ra­šta ji Kro for da iz vr ši li ne ko li ko neo bič nih do grad nji, ko je su po kva ri le ar hi tek ton sku či sto tu. ali baš zbog to ga ova ku ća ni je oda va la uti sak one uz ne mi ru ju će uko če no sti ko jom se od li ku ju osta la zda nja iz tog raz do blja.

„evo, ov de smo skre ta li le vo“, po ka za džu li ja se ća ju ći se sta ze ko ja je vo di la oko je ze ra, do de di ne i ba bi ne ko li be na obo du ima nja.

„da li bi vo le la da po sle ras pro da je obi đe mo de di nu i ba bi nu ko li bu, da je po gle da mo?“, upi ta ali ša.

džu li ja sle že ra me ni ma. „Vi de će mo, va ži?“La ke ji u žu tim li vre ja ma upu ći va li su ko la na par ki ra li šte.„Mo ra da se na da le ko pro neo glas“, pri me ti ali ša dok je par­

ki ra la ko la na po ka za no me sto. okre nu la se ka se stri i spu sti la ru ku na nje no ko le no. „Sprem na?“, upi ta.

džu li ja se ose ća la oša mu će no, op hr va na broj nim uspo me­na ma. Kad je iza šla iz ko la i po šla pre ma ku ći, čak su joj i mi ri si bi li po zna ti: vla žna, sve že po ko še na tra va, sa tek na go ve šta jem mi ri sa ko ji je pre po zna la kao ja smin, s ru bo va pred njeg trav­nja ka. Po la ko su po šle za go mi lom lju di uza ste pe ni ce pa kroz glav ni ulaz u ku ću.

ro di telj skim ko li ma vo zi la ovim pu tem, zu ri la kroz zad nji pro­zor, če ka la da se iza po zna te oku ke na pu tu po ja vi Gejt Lodž, ka pi ja na ula zu u Vor ton park.

„eno skre ta nja!“, re če džu li ja kad ga ali ša za ma lo ni je pro ma ši la.

„Go spo de, da, u pra vu si. To li ko je pro šlo otkad sam po sled­nji put bi la ov de da sam za bo ra vi la.“

Skre ću ći na pri la zni put, ali ša okr znu po gle dom se stru. u džu li ji nim oči ma je vi de la ble sak iš če ki va nja.

„uvek ti se ov de svi đa lo, zar ne?“, ne žno je upi ta.„da. Zar te bi ni je?“„da bu dem iskre na, do sa đi va la sam se kad smo ov de bo ra vi­

le. je dva sam če ka la da se vra ti mo u grad pa da vi dim dru ga ri ce.“„Ti si od u vek bi la vi še grad ska de voj ka“, pri me ti džu li ja.„je sam, a po gle daj me sa da: s tri de set če ti ri go di ne ži vim u

se o skoj ku ći u ovoj za bi ti, s go mi lom de ce, tri mač ke, dva psa i špo re tom na dr va. Šta se, do đa vo la, de si lo sa svim onim na da ma u sve tlu bu duć nost?“ ali ša se iro nič no na sme ši.

„Za lju bi la si se i do bi la po ro di cu.“„a sve tle na de si is pu ni la ti“, do da de ali ša bez ima lo zlo be.„da, ne ka da…“ džu li jin glas je za mro dok su skre ta le na

pri la zni put. „eno ku će! iz gle da pot pu no isto.“ali ša po gle da u zgra du pred so bom. „u stva ri, či ni mi se da

iz gle da i bo lje. Mo ra da sam za bo ra vi la ko li ko je le pa.“„ja ni sam za bo ra vi la“, pro mr mlja džu li ja.Zadubljene u misli, pra ti le su ko lo nu auto mo bi la ko ja se

po la ko kre ta la pri la znim pu tem. Vor ton park je iz gra đen u kla sič nom džor dži jan skom sti lu, za si nov ca pr vog pre mi je ra Ve li ke Bri ta ni je, ma da je ovaj umro pre no što je zda nje do vr­še no. Go to vo ce la je iz gra đe na od ej zel bij skog ka me na, pa je za tri sto ti ne go di na po sto ja nja po pri mi la me ku žuć ka stu ni jan su.

Kuća orhideja 2524

„Da. Tra žim le di Kro ford. Do ne la sam joj ovo iz sta kle ne ba šte“, uspe vam ne ka ko da pro mu cam.

Si šao je niz pre o sta lih ne ko li ko ste pe ni ka, stao pre da mnom i is pru žio ru ke.

„Ja ću joj od ne ti ako ho ćeš.“ „De da mi je re kao da mo ram da ti lič no njoj“, us pla hi re no

od go va ram.„Na ža lost, ona se tre nut no od ma ra. Ni je joj baš do bro, znaš.“„Ni sam zna la“, od vra tih. Že lim da ga pi tam ko je on, ali se

ne usu đu jem. Mo ra da mi je pro či tao mi sli jer ka že:„Le di Kro ford mi je ro đa ka, pa mi slim da mo žeš u me ne ima ti

po ve re nja, zar ne?“„Da, evo.“ Dok mu pru žam or hi de ju, po taj no mi je lak nu lo

jer ne mo ram da je sa ma pre dam. „Mo žeš li pre ne ti le di Kro ford da je moj de da re kao da je to no va…“, s mu kom na sto jim da se se tim re či, „…hi brid na vr sta i da je upra vo pro cve ta la?“

„Da, ho ću.“I da lje sto jim, ne zna ju ći šta da ra dim. Kao i on.Ko nač no ka že: „Da kle, ka ko se zo veš?“„Džu li ja Fo re ster. Ja sam unu ka go spo di na Sta for da.“On po di že obr vu. „Na rav no. A ja sam Kri sto fer Kro ford. Za

pri ja te lje Kit.“Pru ža mi ru ku, onu ko jom ne dr ži bilj ku, i ru ku je mo se.„Dra go mi je što smo se upo zna li, Džu li ja. Ču jem da pri lič no

do bro svi raš kla vir.“Po ru me ne la sam. „Pa ne baš“, od go va ram.„Ne ma po tre be da bu deš skrom na“, pre ko rio me je. „Ju tros

sam čuo ka ko ku va ri ca i tvo ja ba ka raz go va ra ju o te bi. Po đi za mnom.“

I da lje dr že ći mo ju ru ku po što smo se ru ko va li, iz ne na da me po vu če za nju, kroz pre dvor je pa kroz niz ogrom nih so ba pu nih sve ča nog na me šta ja zbog kog či ta va ku ća iz gle da kao ogrom na

Po no vo mi je je da na est go di na. Sto jim u ogrom noj pro sto ri ji za ko ju znam da je pre dvor je, ali mi iz gle da kao ka te dra la. Ta va ni ca je vi so ko iz nad me ne i, po sma tra ju ći je, za pa žam da je osli ka na obla ci ma i de be lim an đel či ći ma bez ode će. Op či nje na, pi ljim u njih, ne pri me ću ju ći da ne ko sto ji na ste pe ni ca ma i gle da me.

„Iz vo li te, go spo đi ce?“To li ko sam se iz ne na di la da uma lo ni sam is pu sti la iz ruku

dra go ce nu sak si ju zbog ko je sam u stva ri i do šla. De da me je po slao s na ro či tim za dat kom da ovo is po ru čim le di Kro ford. Ni sam ti me odu še vlje na jer se nje pla šim. Kad god sam je iz da­le ka vi de la, iz gle da la mi je kao mr ša va lju ti ta sta ri ca. Ali de da Bil je bio iz ri čit.

„Ona je ve o ma tu žna, Džu li ja. Or hi de ja će je mo žda raz ve­dri ti. A sad tr či i od ne si, bu di do bra de voj či ca.“

Oso ba na ste pe ni štu sva ka ko ni je le di Kro ford. To je mla dić, mo žda če ti ri­pet go di na sta ri ji od me ne, s buj nom ko vr dža vom ke ste nja stom ko som, či ni mi se pre du gač kom za de ča ka. Ve o ma je vi sok, ali bol no mr šav. Ru ke mu, kao šta po vi, iz la ze iz po da­vr nu tih ru ka va ko šu lje.

2

Lusinda Rajli26 Kuća orhideja 27

„Ta ko si mla da, pr sti su ti još ma li, ka ko mo žeš ta ko br zo da pre la ziš nji ma po dir ka ma?“

„Ne znam. Jed no stav no… mo gu.“„Znaš li da je Ha ri, muž stri ne Kro ford, lord Kro ford, iz gle da

bio ve o ma do bar pi ja ni sta?“„O, ne, ja… ni sam zna la.“„Je ste, bio je. Ovo je nje gov kla vir. Umro je kad sam bio be ba

ta ko da ni kad ni sam čuo ka ko svi ra. Mo žeš li da od svi raš još ne što?“

Ovo ga pu ta je iz gle dao za i sta po let no.„Ja… mi slim da bi sad stvar no tre ba lo da po đem.“„Mo lim te, sa mo još jed nu. Mo že?“„U re du“, ka žem.I po či njem da svi ram rap so di ju na te mu Pa ga ni ni ja. I po no­

vo se gu bim u mu zi ci, uda lja vam se, kad iz ne na da za čujem glas, ne kog ko vi če.

„PRE KI NI! Od mah da si pre ki nu la!“Uči nih ka ko mi je re če no i po gle dah ka ula zu u sa lon. Ta mo

sto ji vi so ka mr ša va že na pro se de ko se. Na li cu joj se ogle da bes. Sr ce mi za lu pa.

Kit joj pri la zi. „Iz vi ni, stri na Kro ford, ja sam mo lio Džu li ju da svi ra. Spa va la si pa ni sam mo gao da tra žim do zvo lu. Je smo li te pro bu di li?“

Po gled mu je uz vra ćao par hlad nih oči ju. „Ne. Ni ste me pro­bu di li. Ali ni je u to me stvar, Ki te. Za si gur no znaš da sam za bra­ni la da bi lo ko svi ra taj kla vir?“

„Stvar no mi je žao, stri na Kro ford, ni sam znao. Ali Džu li ja je sjaj na. Tek joj je je da na est go di na, a već svi ra kao kon cert na pi ja nist ki nja.“

„Do sta!“, od re za stri na.Kit obo ri gla vu i ru kom me po zva da po đem za njim.„Iz vi ni još jed nom“, ka že, dok se ja skri vam iza nje ga.

ku ća za lut ke. Ne mo gu da se ne upi tam gde oni uve če se de i gle da ju te le vi zi ju. Ko nač no uđo smo u so bu oku pa nu zlat nom sve tlo šću ko ja do pi re kroz tri fran cu ska pro zo ra od po da do pla fo na, što gle da ju na te ra su ko ja vo di u vr to ve. Oko go le mog mer mer nog ka mi na ras po re đe ne su ve li ke so fe, a u uda lje nom uglu, pred jed nim pro zo rom, sto ji ve li ki kla vir. Kit Kro ford me po ve de ka nje mu, iz vu če sto li cu i gur nu me da sed nem.

„Haj de, da te ču je mo ka ko svi raš.“Po di gao je po klo pac i oblak če sti ca pra ši ne po le te u va zduh

is kre ći se na po po dnev nom sun cu.„Je si… je si li si gu ran da smem?“, pi tam.„Stri na Kro ford spa va na dru gom kra ju ku će. Ma lo je ve ro­

vat no da će ču ti. Haj de!“ Gle da me sa iš če ki va njem.Oba zri vo, po la žem ru ku na dir ke. Dru ga či je su od sve ga što su

mo ji pr sti ika da do di ri va li. Ta da ni sam zna la da su na pra vlje ne od naj fi ni je slo no va če i da svi ram na sto pe de set go di na sta rom kla vi ru mar ke Beh štajn. Pri ti snu la sam dir ku sa svim la ga no, pa ipak se vi bra ci ja pre ne la ži ca ma i od jek nuo je zvuk.

On sto ji po red me ne i če ka, ru ku pre kr šte nih na gru di ma. Shva tam da ne mam iz bo ra. Po či njem da svi ram Mesečinu, kom­po zi ci ju ko ju sam tek ne dav no na u či la i pro vo dim sa te ve žba ju ći je. Pod pr sti ma mi na vi ru to no vi i za bo ra vljam na Ki ta. Po neo me je di van zvuk ovog ne ve ro vat nog in stru men ta. Kao i uvek, od la zim na ne ko dru go me sto, da le ko, da le ko oda tle. Sun ce mi oba sja va pr ste i gre je mi li ce svo jim sja jem. Svi ram mo žda bo lje ne go ika da i iz ne na dih se kad mi prst do dir nu po sled nju dir ku i ko mad se za vr ši.

Od ne kud po za di ču jem zvuk tap ša nja i vra ćam se u ovu ve le­lep nu so bu, Ki tu, ko ji sto ji sa iz ra zom stra ho po što va nja na li cu.

„Au!“, ka že. „Ovo je bi lo bri ljant no.“„Hva la.“

Lusinda Rajli28 Kuća orhideja 29

ose ća ju ći da džu li ja gu bi in te re so va nje, a i sop stve nu raz­dra že nost, ali ša re če: „Za što se ne bi smo raz dvo ji le? Ta ko će mo br že pre gle da ti sve što je na ras po la ga nju. Ti poč ni sa ove stra­ne, a ja ću sa one, pa će mo se za de set mi nu ta sre sti kod vra ta.“ džu li ja klim nu gla vom i osta de gle da ju ći za ali šom, ko ja je pre la zi la na dru gi kraj pro sto ri je. u po sled nje vre me se od vi kla od gu žve te se se ose ća la ne la god no, kla u stro fo bič no. Za tim po đe ka de lu so be u ko jem je bi lo ma nje lju di. u jed nom uglu se na la zio sklo pi vi sto iza kog je sta ja la ne ka že na. Ne zna ju ći ku da bi, džu li ja joj pri đe.

„ovi pred me ti ni su uklju če ni u li ci ta ci ju“, re če že na. „uglav­nom sta rež i tri ča ri je. Mo že te ih ku pi ti od mah, na sva kom se na la zi ce na.“

džu li ja uze sta ri pri me rak Deč je knji ge ču da s li sto vi ma sa vi je nih uglo va. otvo ri je i vi de ka ko je unu tra upi sa na go di­na 1926.

Hju gu od ba ke, s lju ba vlju.Bio je tu i pri me rak Vil fre do vog go di šnja ka iz 1932, kao i

Vrt ne ve na od Kejt Gri na vej. Bi lo je ne čeg po seb nog u ovim knji ga ma; vi še od osam de set go di na, de ca iz po ro di ce Kro ford či ta la su pri če me đu nji ho vim ko ri ca ma, dok su ra sla u deč jim oda ja ma ne gde iz nad nje. džu li ja od lu či da ih ku pi za se be i sa ču va ih za iz gu blje nu de cu Vor ton par ka.

Na le voj stra ni sto la bi la je i is kr za na kar ton ska ku ti ja pu na sta rih gra fi ka. džu li ja ih je rav no du šno pre li sta va la. uglav nom li to gra fi je i cr te ži pe rom i ma sti lom, pred sta ve ve li kog po ža ra u Lon do nu, sta rih la đa i ru žnih ku ća. a me đu nji ma je dan po ha­ba ni sme đi ko ve rat. iz vu kla ga je iz ku ti je.

u ko ver tu se na la zi la zbir ka akva re la ko ji su pri ka zi va li raz­ne vr ste or hi de ja.

Fi n žuć ka st per ga ment na ko me cve to vi be hu na sli ka ni bio je is tač kan mr kim be le zi ma, pa je pret po sta vi la da su sli ke de lo

Pro la zim po red le di Kro ford i ona me za u sta vlja. „Je si li ti Sta for do va unu ka?“, pi ta pro dor no me gle da ju ći hlad nim pla­vim oči ma.

„Je sam, le di Kro ford.“Vi dim ka ko joj je po gled omek šao, go to vo kao da će za pla ka ti.

Kli ma gla vom i kao da se bo ri da pro go vo ri. „Ja… ču la sam za tvo ju maj ku. Žao mi je.“

Ose ća ju ći na pe tost, Kit je pre ki da. „Džu li ja ti je do ne la or hi­de ju. No vu, iz de di nog sta kle ni ka, zar ne, Džu li ja?“, pod sti če me.

„Da“, ka žem, tru de ći se iz sve sna ge da ne za pla čem. „Na dam se da će vam se do pa sti.“

Ona kli ma gla vom. „Si gur na sam da ho će. Re ci de di da sam ka za la ’hva la’.“

ali ša je str plji vo če ka la u re du da uzme ka ta log ras pro da je.„je si li ika da ula zi la u ovu ku ću kao de te?“, pi ta.„da“, od vra ti džu li ja, „jed nom.“ali ša po ka za u ta va ni cu. „Pri lič no sla du nja vo, ovi an đel či ći,

zar ne?“„Me ni su se uvek svi đa li“, od go vo ri džu li ja.„Čud na sta ra ku ća“, na sta vi ali ša uzi ma ju ći po nu đe ni ka ta­

log pa po đe za mno štvom lju di kroz pre dvor je, za tim hod ni kom u ve li ku pro sto ri ju sa zi do vi ma ob lo že nim hra sto vi nom, gde be hu iz lo že ni svi pred me ti iz ne ti na pro da ju. Pru ži la je ka ta log džu li ji. „Stvar no šte ta što se pro da je. Bi la je po ro dič ni dom Kro for do vih vi še od tri sta go di na“, za mi šlje no ka za. „Kraj jed­nog do ba i ta ko to. da pro še ta mo ma lo?“ ali ša pri hva ti džu li ju za la kat i po ve de je ka ele gant noj ali na pr sloj grč koj ur ni ko ja je, su de ći po ze le nom tra gu li ša ja, upo tre blja va na kao žar di nje ra za let nje cve će. „Šta mi sliš o ovo me za ta tu?“

džu li ja sle že ra me ni ma. „Mo žda. Ti od lu či.“

Lusinda Rajli30 Kuća orhideja 31

kla vir na kom je jed nom svi ra la. Na la zi la su se na su prot noj stra ni pre dvor ja i bi la su otvo re na.

Vo đe na iz ne nad nim po ri vom, pri šla im je, na čas okle va la, pa ušla. Ve li ka pro sto ri ja je bi la za o gr nu ta sla bom ja nu ar skom sve tlo šću. Ne ko ri šće ni na me štaj je i da lje bio pot pu no isti kao što ga je upam ti la. Pro šla je kroz ovu i kroz osta le so be, sve dok ko nač no ni je sti gla do vra ta sa lo na.

da nas sun ce ni je si ja lo kroz vi so ke pro zo re. unu tra je bi lo stra šno hlad no. Pro šla je po red ka mi na i so fa iz ko jih je iz bi jao ne pri jatan mi ris ple sni, pa pre ma ve li kom kla vi ru.

i tek je ta da pri me ti la vi so ku pri li ku, njoj okre nu tu le đi ma, ka ko zu ri kroz pro zor iza kla vi ra. Po lo vič no je bio za klo njen za ve som od da ma sta či je je spo lja šnje tka nje sad bi lo to li ko ta na no da je pod se ća lo na krv ne su do ve što se na zi ru kroz ko žu tan ku kao pa pir.

od mah ga je pre po zna la i ska me ni la se. Ni je se po me rao; sa mo je mir no sta jao, kao sta tua. Bi lo je oči gled no da je ni je čuo.

Shva ta ju ći da je uljez u tre nut ku kon tem pla ci je, džu li ja se okre te s na me rom da iza đe iz pro sto ri je što mo že ti še.

Sti gla je do vra ta kad ga je ču la:„iz vo li te?“okre nu la se. „iz vi ni te, ne bi tre ba lo da bu dem ov de.“„Ne bi tre ba lo.“ Za gle dao se u nju. on da mu se obr ve po di­

go še i na mr šti še. „da li se po zna je mo?“iz me đu njih je bi lo ra sto ja nje od do brih de se tak me ta ra, ali

džu li ja je pre po zna la tu gu stu, ko vr dža vu ke ste nja stu ko su, vit ko te lo – ko je se po pu ni lo i po ra slo ba rem tri de se tak cen ti­me ta ra otkad ga je po sled nji put vi de la – i ista ona iz vi je na usta.

„da. ja… u stva ri, sre li smo se pre mno go go di na“, pro mu ca džu li ja. „iz vi ni te, idem.“

„Vi di, vi di.“ Li cem mu se ra ši rio osmeh pre po zna va nja. „To je ma la džu li ja, ba što va no va unu ka, sa da svet ski pri zna ta kon­cert na pi ja nist ki nja. je sam li u pra vu?“

poletnog ama te ra pre ne go pro fe si o nal ca. Bi lo ka ko bi lo, po mi­sli la je, uokvi re ni i oka če ni, iz gle da će vr lo po seb no. Na sva koj sli ci je, is pod sta blji ke cve ta, olov kom bi lo na pi sa no la tin sko ime or hi de je.

„Ko li ko ko šta ju?“, upi ta la je že nu.Že na uze od nje ko ve rat. „Ne znam. iz gle da da ov de ne ma

ce ne.“„da vam dam dva de set fun ti, po pet za sva ku sli ku?“, pred­

lo ži džu li ja.Že na po gle da u otr ca ne sli ke i sleg nu ra me ni ma. „Ne ka bu de

de set fun ti za sve, šta ka že te?“„hva la.“ džu li ja iz va di no vac iz nov ča ni ka pa po đe na zad,

da se sa sta ne s ali šom, ko ja ju je već če ka la.ali ši oči si nu še kad vi de da džu li ja pod ru kom no si knji ge

i ne ki ko ve rat.„Na šla si ne što?“, upi ta džu li ju.„da, je sam.“„da vi dim?“„Po ka za ću ti kad do đe mo ku ći.“„Va ži“, pri sta de ali ša. „ja ću da li ci ti ram za onu ur nu što

smo je ma lo čas vi de le. Za ve de na je pod bro jem šest, što zna či da se ne će mo du go za dr ža ti. auk ci ja sa mo što ni je po če la.“

džu li ja klim nu gla vom. „ja ću se ma lo pro še ta ti dok te bu dem če ka la. Tre ba mi va zdu ha.“

„do bro.“ džu li ja za vu če ru ku u tor bu i iz va di klju če ve od ko la pa ih pru ži džu li ji. „u slu ča ju da se za dr žim. a ako ne, na đi mo se kod ula znih vra ta za po la sa ta! Mo gla bi mi po mo ći da sne sem tro fej ni za ste pe ni ce.“

„hva la.“ džu li ja uze klju če ve. „Vi di mo se ka sni je.“iza šla je iz pro sto ri je pa po šla hod ni kom u pre dvor je, sa da

opu ste lo. Sta de i po gle da u he ru vi ma na ta va ni ci. Za tim okr znu po gle dom vra ta što vo de ka sa lo nu gde je sme šten ve le lep ni

Lusinda Rajli32 Kuća orhideja 33

lor da. Me đu tim, po što sam upravo ja mo rao da do ne sem od lu­ku o pro da ji tri sta go di na po ro dič ne isto ri je, to mi je, pri zna­jem, za da lo ne ko li ko be sa nih no ći. ali imam li dru gog iz bo ra? ima nje je u ozbilj nim du go vi ma i mo ram ga pro da ti da bih is pla tio kre di to re.“

„Pro da je te li ce lo ima nje?“, upi ta ona.Kit pro đe ru kom kroz ne po kor nu ko su i uz dah nu. „us peo

sam da is po slu jem da mi osta ne sta ri Če tvo ro kut, če tvo ro u ga­o no ze mlji šte sa šta la ma i ko li ba ma u ko ji ma su ne ka da ži ve li rad ni ci, i još ne ko li ko ju ta ra. oda tle po sto ji za seb na sta za do pu ta ko ju mo gu re no vi ra ti da bu de upo tre blji va, ta ko da ne ću mo ra ti da ko ri stim glav ni ulaz na ima nje. Moj no vi dom je jed­na pri lič no oro nu la ko li ba bez cen tral nog gre ja nja i s ozbilj nim pro ble mom vla ge“, osmeh nuo se. „ali bo lje išta ne go ni šta, i sad je re no vi ram. Mi slim da će bi ti sa svim pri stoj na kad je za vr šim.“

„Ta mo su ži ve li mo ji ba ba i de da i tu se ro di la mo ja maj ka“, ka za džu li ja. „u mo jim oči ma te ko li be ni kad ni su iz gle da le ni oro nu lo ni vla žno, ali pret po sta vljam da je su bi le ta kve.“

„o, pa da!“ Kit je po cr ve neo. „Go spo de, mo ra da sam zvu­čao nadmeno. iz vi ni te što sam ispao ta ko uobra že n. Za pra vo, že leo sam da za dr žim plac s rad nič kim ko li ba ma zbog to ga što mi slim da je to ve o ma le po me sto. Za i sta“, on naglasi, „je dva če kam da ži vim ta mo. a na dam se i da ću, kad za vr šim re no­vi ra nje osta lih am ba ra i ko li ba oko mo je, mo ći da ih iz da jem i ta ko obez be dim ne ki pri hod.“

„Zar ne ži vi te ne gde dru gde?“„Kao i vi, i ja sam du go bio u ino stran stvu. Ne ka ko, ni kad

ni sam imao do volj no vre me na da obez be dim se bi pra vi dom…“ Glas mu je za mro i skre nuo je po gled ka pre de lu ko ji se vi deo kroz pro zor. „Za ovu šu mu oko ku će ne ve žu me na ro či to le pe uspo me ne. ov de sam pro vo dio pri lič no jad ne ras pu ste u de tinj stvu.“

„da, ja sam džu li ja“, ona klim nu gla vom, „ma da ni sam baš si gur na za ono ’svet ski pri zna ta’.“

Kit po di že obr ve. „Ne bu di te skrom ni, džu li ja. imam ne ko­li ko va ših plo ča. Poznati ste! Slav na lič nost! ot kud vi, za ime sve ta, ov de? Mo ra da pro vo di te ži vot po apart ma ni ma u ho te­li ma sa pet zve zdi ca, ši rom sve ta.“

džu li ja je shva ti la da oči gled no ni šta ni je čuo.„ja… u po se ti sam ocu“, sla ga.„da kle, po ča stvo va ni smo.“ Kit se te a tral no ma lo na klo ni.

„Ma lo va še sla ve pre šlo je i na me ne. Svi ma uvek ka žem da sam ja je dan od pr vih ko ji vas je čuo ka ko svi ra te Mesečinu.* Baš smo se pri god no sre li u ovoj is toj so bi u ča su kad ku ća tre ba da se pro da.“

„da. Žao mi je zbog to ga“, od vra ti ona uz dr ža no.„Ne tre ba da vam bu de žao. Ta ko je naj bo lje za sve. Stri na

Kro ford je do pu sti la da pro pad ne još dok je ži ve la ov de, a moj otac ni je imao nov ca da je sre di ni ti ga je to za ni ma lo. da bu dem iskren, imao sam sre će da na đem ne kog ko je spre man da mi je ski ne s vra ta. re no vi ra nje će ko šta ti či ta vo bo gat stvo.“

„Zna či, ima nje Vor ton park je va še?“, upi ta ona.„da, gre šna mi du ša, bo jim se da je ste. Pr vo je umr la stri na

Kro ford, a ne dav no i moj otac, pa sam ja sle de ći u lo zi. Ne vo lja je u to me što sam na sle dio sa mo mno go du go va i ve li ku zbr ku. No bi lo ka ko bi lo“, on sle že ra me ni ma, „iz vi nja vam se što sam ta ko ne ga ti van.“

„Si gur na sam da ste bar u du bi ni du še po ma lo tu žni.“i da lje su sta ja li de se tak me ta ra uda lje ni jed no od dru gog.

Kit za vu če ru ke u dže po ve pan ta lo na i pri đe joj. „iskre no, na lič nom ni vou, ni sam. do la zio sam ova mo sa mo za ras pu ste kad sam bio kli nac ta ko da ni sam emo ci o nal no ve zan za ovo me sto. a ne što mi ne ide da iz i gra vam nje go vo go spod stvo

* Franc.: me se či na. (Prim. prev.)

Lusinda Rajli34 Kuća orhideja 35

aukcionar mo ra hit no s to bom da po raz go va ra o jed noj va zi. Mi sli da bi mo gla bi ti iz do ba di na sti je Ming ili ta ko ne što i da bi tre ba lo da je po vu češ iz pro da je i od ne seš u Sadebi na pro­ce nu vred no sti.“

džu li ja pri me ti na go ve štaj raz dra že no sti na Ki to vom li cu. „džu li ja, da te upo znam s Be lom har per, mo jom se strom.“

Be la pre đe po gle dom po džu li ji bez mno go za ni ma nja. „Zdra vo“, re če hva ta ju ći Ki ta is pod ru ke. „Tre ba od mah da raz go va raš s njim“, re če mu od luč no i po vu če ga pre dvor jem.

Kit se okre nuo i do ba cio džu li ji br z osmeh. „dra go mi je što smo se vi de li“, ka za i ode.

džu li ja se po ve de za nje go vim pri me rom i pri đe ali ši, ko ja je gle da la za onim dvo ma.

„oda kle nju po zna ješ?“, ra do zna lo upi ta ali ša. „Ko ga?“, od vra ti džu li ja uzi ma ju ći za dru gi kraj ur nu pa je

po la ko po ne še ni za ste pe ni ce i ka ko li ma.„uža snu Be lu har per, na rav no. Vi de la sam ka ko ma lo čas s

njom raz go va raš.“„Ne po zna jem je. Po zna jem nje nog bra ta Ki ta.“Sti gle su do ko la i ali ša otvo ri pr tlja žnik da uba ce ur nu unu­

tra. „Mi sliš lor da Kri sto fe ra Vor to na, na sled ni ka sve ga ovo ga?“„da, pret po sta vljam da je on sa da to“, slo ži se džu li ja. „ali

ja sam ga upo zna la pre mno go go di na u ovoj ku ći i sad sam slu čaj no na nje ga na le te la.“

„Čud na si ti zver ka, džu li ja, ni kad ni si po me nu la da ste se upo zna li kad smo bi le de ca“, na mr šti se ali ša na me šta ju ći sta ru ka ba ni cu oko ur ne da se ne bi ko tr lja la po pr tlja žni ku. „Na daj­mo se da će mo je bez bed no od ne ti ku ći“, re če za lu piv ši ge pek. obe uđo še u ko la i ali ša upa li mo tor.

„je si li za pi ćen ce i sen dvič u pa bu?“, upi ta ali ša. „Pa da mi is pri čaš ka ko si upo zna la slat kog lor da Ki ta. Na dam se da je pri jat ni ji od se stre. Ne ko li ko pu ta sam je sre la na lo kal nim

„Me ni se svi đa lo ov de u Vor ton par ku.“„Pa… to je le pa sta ra ku ća i oko li na je ve li čan stve na“, slo žio

se uz dr ža no.džu li ja ga je gle da la. Bio je pre pla nuo, ali vi de la je da iz gle da

umor no i is cr plje no. Ne zna ju ći šta vi še da ka že, ona od vra ti: „da kle, na dam se da će te bi ti sreć ni u svom no vom do mu. Bo lje da po đem.“

„a ja, pret po sta vljam, mo ram da odem u so bu za auk ci ju i skri vam se ne gde po za di.“

Ko ra ča li su jed no uz dru go kroz su mrač ne so be ka pre­dvor ju.

„da kle“, dru že lju bi vo upi ta Kit, „a gde vi ži vi te u po sled nje vre me? Bez sum nje u ne kom ve li kom pent ha u su s po gle dom na Cen tral park.“

„Baš i ne. Bo ra vim u Blek ni ju, u ma loj, vla žnoj ko li bi ko ju sam ku pi la pre vi še go di na, kad su mi svi go vo ri li ka ko tre ba da ulo žim ne što nov ca u ne kret ni ne. Po sled njih osam go di na iz da va la sam je iz let ni ci ma.“

„Si gur no ima te ne ki dom ne gde?“, na mr šti se Kit. „Slav ne lič no sti se ne sli ka ju za stra ni ce bli sta vih ča so pi sa u vla žnim ko li ba ma u Se ver nom Nor fo ku.“

„ja se ne sli kam za bli sta ve ča so pi se“, us pro ti vi se džu li ja bra ne ći se, „a to je… du ga pri ča“, do da de shva tiv ši da se pri­bli ža va ju pre dvor ju. Br zo je mo ra la da ga pi ta još ne što. „je su li sta kle ni ci još ta mo?“

„Ne znam“, Kit sle že ra me ni ma. „da bu dem iskren, još ni sam bio u po vrt nja ku iza ku hi nje. Bi lo je pu no po sla na dru­gim me sti ma.“

ušli su u pre dvor je i džu li ja vi de se stru ka ko sto ji kraj ula za, sa ur nom, ne str plji vog iz gle da.

„Tu si, Ki te!“ obra ti la im se ne ka krup na že na ke ste nja­ste ko se i tam no sme đih oči ju na lik nje go vim. „Gde si bio?

Lusinda Rajli36 Kuća orhideja 37

„do ći ću. ho ću, na rav no.“„do bro.“ ali ša po gle da na sat. „Bi će bo lje da kre nem, na zad

u lud ni cu.“ Za ko lu ta la je oči ma, pri šla džu li ji i sti snu la joj ra me. „da ti do ne sem još ne što?“

„Ne, hva la.“„do bro.“ ali ša je po lju bi u te me. „i, slu šaj, mo lim te ja vi se

i dr ži mo bil ni te le fon uklju čen. Bri nem za te be.“„ov de go to vo i da ne ma sig na la“, od vra ti džu li ja.“ Gle da la

je za ali šom dok je ova išla ka vra ti ma. „i hva la ti. hva la što si me po no vo od ve la u Vor ton park.“

„Bi lo mi je dra go, stvar no. Sa mo me po zo vi i do ći ću. Ču vaj se, džu li ja.“ i ali ša za lu pi vra ta za so bom.

džu li ja se ose ća la po spa no i oba mr lo. osta vi la je zde lu s do po la po je de nom su pom na sto lu, umor no se po pe la ste pe­ni ca ma i se la na kre vet, s ru ka ma u kri lu.

Ne že lim da mi bu de bo lje. Že lim da pa tim ona ko kao što su oni pa ti li. Gde god da su, oni su bar za jed no, dok sam ja ov de sa ma. Že lim da znam za što i ja ni sam otrg nu ta s nji ma, jer sa da ni sam ni ta mo ni ov de. Ne mo gu da ži vim, a ne mo gu ni da umrem. Svi že le da iza be rem da ži vim, ali on da ih mo ram pu sti ti da odu. A to ne mo gu. Ne još…

sve ča nim ve če ra ma i po na ša la se pre ma me ni kao pre ma ba što­va no voj unu ci. hva la bo gu što ima nje i ti tu lu na sle đu ju mu ški na sled ni ci. da je Be la mu ško, ni ko joj ne bi stao na kraj!“

„Ne, mi slim da Kit uop šte ni je ta kav“, bla go od go vo ri džu­li ja. okre nu la se ka se stri. „hva la ti na po nu di, ali ako ne maš ni šta pro tiv, ra di je bih sad po šla ku ći.“

ali ša joj u oči ma vi de is cr plje nost. „Va ži“, re če, „ali us put će mo svra ti ti u pro dav ni cu da ti ku pim na mir ni ce.“

džu li ja pri sta de, pre vi še sla ba da bi se ras pra vlja la.

ali ša je in si sti ra la da džu li ja se di na so fi dok ona upa li va tru i sme sti hra nu ko ju je ku pi la u lo kal noj sa mo po slu zi. ovo ga pu ta džu li ji ni je sme ta lo da se ne ko tru di oko nje. iz la zak iz ku će – pr vi za vi še ne de lja – iz mo rio ju je. a po se ta Vor ton par ku i po nov no vi đe nje s Ki tom uz ne mi ri li su je.

ali ša se po ja vi na ku hinj skim vra ti ma, s po slu žav ni kom u ru ka ma i spu sti ga pred džu li ju. „Sku va la sam ti su pu. Mo lim te po pij.“ Po di gla je sme đi ko ve rat ko ji je džu li ja po lo ži la na sto čić za ka fu. „Smem li?“, upi ta.

„Na rav no.“ali ša iz vu če sli ke iz ko ver ta, po sla ga ih po sto lu i sta de ih

pro u ča va ti. „div ne su“, re če. „i sa vr šen dar za ta tu. ho ćeš li ih ura mi ti?“

„ho ću, ako stig nu da to ura de na vre me.“„do ći ćeš kod nas na ro đen dan ski ru čak sle de će ne de lje,

zar ne?“džu li ja pre ko vo lje klim nu gla vom dok je za hva ta la ka ši­

kom su pu.„du šo, shva tam da će ti to te ško pa sti, da ve li ka po ro dič na

oku plja nja tre nut no ni su za te be, ali znam da svi je dva če ka ju da te vi de. i ta ta bi bio oča jan kad ne bi do šla.“

Kuća orhideja 3938

otvo ri še vra ta, is tr ča še i oku pi še se oko ko la. Ne ko li ko se kun­di ka sni je džor dža Fo re ste ra nje go vi unu ci uve do še u dnev nu so bu. iako še zde set pe to go di šnjak, još je bio pri vla čan mu ška rac, vi tak, s gu stom ko som, pro se dom sa mo na sle po oč ni ca ma. Zra­čio je auto ri te tom i sa mo po u zda njem ste če nim du go go di šnjim obra ća nji ma pu bli ci.

džordž je bio pri zna ti bo ta ni čar – pro fe sor bo ta ni ke na uni ver zi te tu is toč ne an gli je – a če sto je dr žao pre da va nja i u Kra ljev skom dru štvu za hor ti kul tu ru u Kju Gar den su. Kad ni je de lio svo je zna nje sa dru gi ma, bo ra vio je u stra nim ze mlja ma tra ga ju ći ši rom sve ta za no vim bilj nim vr sta ma. i ta da je, po sop stve nom pri zna nju, bio naj za do volj ni ji.

džordž je uvek pri čao svo jim ćer ka ma ka ko je u sta kle nu ba štu Vor ton par ka ušao oče ku ju ći da ga ob u zme odu še vlje nje ču ve nom zbir kom or hi de ja ko je su ta mo ra sle, ali se, ume sto to ga, isto ga ča sa za lju bio u mla du le po ti cu – svo ju bu du ću že nu i maj ku svo je dve kće ri – ko ja je bi la usred cve ća u sta kle noj ba šti. Ven ča li su se sa mo ne ko li ko me se ci ka sni je.

džordž pri đe ali ši. „Zdra vo, mi la, iz gle daš div no kao i uvek. Ka ko si?“

„do bro, hva la. Sre ćan ro đen dan, ta ta“, od go vo ri la je dok ju je gr lio. „Pi će? ima mo šam panj ca u fri ži de ru.“

„Što da ne?“ oči mu se sku pi še od osme ha. „Sme šno, za i sta, sla vi ti što sam je dan ko rak bli že gro bu.“

„o, ta ta!“, pre ko ri ga ali ša. „Ne bu di ša šav. Sve mo je dru­ga ri ce su i da lje za lju blje ne u te be.“

„Pa sva ki mo mak vo li to da zna, ali ne me nja sta nje stva ri. da nas“, okre nuo se unu ci ma, „vaš de da po sta je pen zi o ner.“

„Šta je to pen zi o ner?“, upi ta Fred.dve go di ne sta ri ji i pa met ni ji džejms ubo de pr stom mla đeg

bra ta u re bra. „To je star čo vek, lu do.“„idem da do ne sem šam pa njac“, re če Maks na mig nuv ši ali ši.

u dva mi nu ta do je dan sle de će ne de lje, ali ša je po te ra la svo ju po ro di cu u dnev nu so bu.

„Li ši, uzmi ma lo vi na, du šo.“ Njen muž Maks joj sta vi ča šu u ru ku i po lju bi je u obraz.

„ro uz, od mah da si is klju či la taj aj pod!“, ali ša od luč no ka za svo joj tri na e sto go di šnjoj ćer ki, ko ja je, po gr blje na, mr zo volj­no se de la na so fi. „i svi osta li, mo lim vas po ku šaj te da se le po po na ša te.“ ali ša se de na na slon za ru ke i ot pi ve li ki gu tljaj vi na.

Kejt, nje na le pa pla vo ko sa osmo go di šnja kći, se de uz nju. „Ma ma, je l’ ti se svi đa ka ko sam se obu kla?“, upi ta.

ali ša tad pr vi put za i sta po gle da kom bi na ci ju jar ko ru ži ča­stog gor njeg de la, žu te tuf na ste suk nje i tir ki znih he lan ki. ali bi lo je pre ka sno. Vi de la je ka ko se ko la nje nog oca kre ću pri­la znim pu tem ku ći.

„Sti gao je de da!“, uz bu đe no vik nu džejms, njen še sto go di šnjak.„haj de mo da ga uve de mo!“, cik nu če tvo ro go di šnji Fred i

po đe ka ula znim vra ti ma.dok je gle da la ka ko osta la de ca idu za njim, ali ši nim li cem

se ra ši ri osmeh za do volj stva zbog nji ho vog uz bu đe nja. de ca

3

Lusinda Rajli40 Kuća orhideja 41

„uža sno“, od vra ti ona, „i čo vek ne zna ni šta da ra di ni šta da ka že. Kao što znaš, ta ta, džu li ja je on da ve o ma te ško pri mi la ma mi nu smrt. iz gu bi la je tro je lju di ko ji su joj naj vi še zna či li u ži vo tu.“

„da li je po mi nja la po vra tak na jug Fran cu ske?“, upi ta džordž. „Mi slim da bi se bo lje ose ća la u svo joj ku ći ne go da se di u onoj su mor noj ko li bi po ceo dan.“

„Ni je. Mo žda ne mo že da se su o či s ta mo šnjim uspo me na­ma. Znam da bih se ja opi ra la to me kad bi ovaj dom iz ne na­da…“, ali ša se uje de za usnu, „opu steo.“

„de da? imaš li ti de voj ku?“, ras po lo že nje je pro me ni la Kejt, pe nju ći se de di u kri lo.

„Ne, mi la mo ja“, za ki ko ta se džordž ti ho, „za me ne je po sto­ja la sa mo tvo ja ba ka.“

„e pa, ja bih ti mo gla bi ti de voj ka ako me ho ćeš“, ve li ko du­šno po nu di Kejt. „Mo ra da si usa mljen kad ži viš sa svim sam u onoj ve li koj ku ći u No ri ču.“

ali ša se tr že. Kejt ima obi čaj da ne po gre ši vo po go di u pra vo me sto go vo re ći ono što svi osta li upra vo mi sle.

„Ni sam usa mljen, mi la.“ džordž joj s lju ba vlju pro mr si ko su. „imam Si da, mo ju ku cu, i sve one mo je bilj ke da mi pra ve dru­štvo“ – sti snuo ju je u za gr ljaj – „ali obe ća vam ti da ću te po zva ti ako mi ika da za tre ba de voj ka.“

ali ša ugle da ka ko se džu li ji na ko la pri bli ža va ju vi ju ga vim pu tem.

„evo je, ta ta. idem da je do če kam, da vi dim ka ko je.“„Sa mo na pred, du šo“, slo ži se džordž ose tiv ši ali ši nu bri gu.ali ša ode do ula znih vra ta i otvo ri ih. dok je sta ja la če ka ju ći

da džu li ja iza đe iz ko la, raz mi šlja la je o to me ka ko džordž, iako je pro šlo vi še od dva de set go di na od ka da im je maj ka umr la, ni kad ni je ura dio ono što či ni ve ći na mu ška ra ca – ni je po tra žio

„da kle“, džordž se de na spram kće ri i is pru ži du ge no ge. „Ka ko je?“

„Gro zni ča vo, kao i obič no“, uz dah nu ali ša. „a kod te be?“„isto“, od vra ti džordž. „Ve o ma sam uz bu đen, za pra vo. Pro­

šle ne de lje me je po zvao je dan ame rič ki ko le ga ko ji pre da je na jej lu. Pla ni ra is tra ži vač ko pu to va nje na Ga la pa gos u ma ju i že li da mu se pri dru žim. Ni kad ni sam bio ta mo, a od u vek sam na me ra vao da idem, zbog dar vi no vog Po re kla vr sta i osta log. Bi ću od su tan do bra tri me se ca po što su me za mo li li da odr žim ne ko li ko pre da va nja dok sam u Sje di nje nim dr ža va ma.“

„da kle, ne maš na me ru da uspo riš sad kad si pen zi o ner?“, na sme ši se ali ša.

Fred do ska ku ta na jed noj no zi do džor dža. „de da, ku pi li smo ti stvar no su per po klon. To je…“

„umuk ni, Fre de, to je iz ne na đe nje“, ka za ro uz, nad me na ti nej džer ka, sa ka u ča.

Maks se vra tio s otvo re nim šam panj cem i si pao ga u tri ča še.„Pa, ži ve li svi!“ džordž po di že šam pa njac ka usna ma. „Za

sle de ćih še zde set pet go di na.“ ot pio je gu tljaj pa upi ta: „ho će li do ći džu li ja?“

„da, re kla je da ho će. Ve ro vat no ma lo ka sni.“„Ka ko je ona?“, upi ta džordž.„Ni je do bro“, ali ša za vr te gla vom. „Pro šlog vi ken da sam je

ma lo iz ve la iz ku će, u stva ri išle smo u Vor ton park, gde sam ti ku pi la ro đen dan ski po klon. ima li su ras pro da ju po kuć stva. iz gle da la je… pa mo žda ma lo bo lje, ali ne mno go.“

„Stra šno je to što joj se de si lo“, uz dah nu džordž. „ose ćam se ta ko… bes po moć no.“

„Svi se ta ko ose ća mo, ta ta“, od vra ti ali ša po ti šte no.„Pr vo je iz gu bi la maj ku kad joj je bi lo je da na est, a sad…“

džordž bes po moć no sle že ra me ni ma. „Baš ni je fer.“

Lusinda Rajli42 Kuća orhideja 43

„Mi slim da će se de da i sam sna ći“, Maks opo me nu svog naj mla đeg si na po di žu ći ur nu i pru ža ju ći je džor džu. „ovo je od svih ha u ar do vih. iz gle da mi kao đa vol ski ve li ki vrč za pi vo“, na sme jao se po ka zu ju ći na is tu re ne de lo ve pa ke ta ko ji su oči gled no bi li ruč ke.

džordž po če da od mo ta va po klon, u če mu mu je po mo gao par ma lih ru ku ko je su se, kao ne kom ma gi jom, po ja vi le is pod sto či ća za ka fu.

„To ti je ve o ma ve li ka sak si ja za cve će, de da“, ob ja vi Fred kad se po ja vi la ur na. „Svi đa li ti se?“

džordž se na sme ši. „div na je. hva la, ali ša, hva la vam, de co.“ Za tim po di že po gled ka kćer ki. „je si li re kla da si je na ba vi la u Vor ton par ku?“

„da.“ ali ša po gle da u džu li ju. „ho ćeš li sa da da daš ta ti svoj po klon?“

„Na rav no.“ džu li ja po ka za na pa ket ko ji je le žao na sto či ću. „ho ćeš li da ga otvo riš?“

džu li ja se ni je mo gla ob u zda ti i sa iš če ki va njem je gle da la ka ko njen otac otva ra po klon. ura mlji va či ko ji ma je od ne la sli­ke iz van red no su oba vi li po sao uokvi riv ši ih mr kim pa spar tu om i sa ve tu ju ći džu li ji da pri hva ti jed no sta van cr ni dr ve ni ram.

„Vi di­vi di…“ džor džu za mre glas dok je re dom po sma trao sli ke. Ko nač no re če: „i ovo je iz Vor ton par ka?“

„da.“Se deo je ćut ke, po ku ša va ju ći da do ku či ne što što ga je zbu­

nji va lo. Svi su ga gle da li. Naj zad ali ša pre ki de ti ši nu. „Zar ti se ne svi đa ju?“

džordž po di že po gled, ali ne ka ali ši, ne go ka džu li ji. „džuli ja, ja… ve o ma mi se svi đa ju, jer… vi diš…“, ta jan stve no se na sme šio i iz bri sao su zu iz oka, „pot pu no sam si gu ran da ih je na sli ka la va ša maj ka.“

za me nu za nju. ali ša se se ti la svih onih ras pu šte ni ca što su kru ži le oko nje nog oca i vre ba le ga kao pti ce gra blji vi ce, ali on ipak ni je ni kad po ka zao ni naj ma nje in te re so va nja i po tre be.

Ve ro vat no je, kad raz mi sli iz ove per spek ti ve, po vre me no bi lo že na u nje go vom ži vo tu, ali sa mo ra di za do vo lje nja fi zič ke po tre be. Sum nja la je da se ika da ve zi vao na emo ci o nal nom pla­nu, ve ru ju ći i pri hva ta ju ći da ni ko ne mo že za me ni ti nje go vu srod nu du šu, nje go vu part ner ku u ži vo tu i u bo ta ni ci – nji ho vu maj ku dža smin.

Mo žda je strast ko ju je ga jio pre ma bilj ka ma po pu ni la tu pra zni nu u nje mu.

ali to bi on da tre ba lo da va ži i za džu li ju, zar ne?džu li ja se po ja vi la iz ko la, ob u če na u ne ko li ko bro je va ve ći

džem per na za kop ča va nje, i po šla sta zom ka njoj.„Zdra vo, du šo. Ta ta je već do šao.“„Znam. iz vi ni što ka snim. iz gu bi la sam po jam o vre me nu“,

od go vo ri džu li ja prav da ju ći se.„Ni je va žno, uđi.“ ali ša po ka za na če tvr ta sti pa ket pod džu­

li ji nom de snom ru kom. „Zna či us pe la si da ura miš sli ke?“„da.“„džu li ja!“ Maks joj je pri šao kad je ušla u so bu. „div no je

što si do šla“, sme še ći se, ob gr lio je bol no mr ša va ra me na svo je sva sti ke. „ho ćeš li da ski neš džem per?“

„da, hva la.“„Zdra vo, ta ta. Sre ćan ti ro đen dan.“ Sa gnu la se da ga po lju bi.„Mno go ti hva la što si do šla, du šo.“ džordž uze džu li ju za

ru ku i sti snu je.„da kle, sad kad smo svi tu, ho će mo li da otvo ri mo po klo­

ne?“, pred lo ži ali ša.„Mo gu li ja da ih otvo rim ume sto de de?“, za ču se glas is pod

sto či ća.

Lusinda Rajli44 Kuća orhideja 45

ali ša za tvo ri vra ta za se strom i uz dah nu. a on da joj se par ru ku s le đa oba vi oko stru ka i čvr sto je sti snu še.

„Znam, Li ši. još je u pri lič no te škom sta nju“, re če Maks i uz dah nu.

„je ste“, slo ži se ali ša. „ali ne po ma že joj ni da se di sa ma u onoj jad noj ko li bi po ceo dan. Pro šlo je već vi še od se dam me se ci.“

„Pa, ne mo žeš je na te ra ti“, uz dah nu Maks. „da nas je bar pro go vo ri la ko ju reč. u sva kom slu ča ju, de ka će osta ti na ča ju, a ja ću opra ti su do ve. idi, du šo, dig ni no ge i raz go va raj s ocem.“

ali ša se vra ti la u dnev nu so bu i se la, za do volj no po sma­tra ju ći oca, sa gnu tog s nje na dva si na nad sla ga li com. ro uz se is kra la na sprat u svo ju so bu, a Kejt – ču la je – po ma že Mak su u ku hi nji. Za gle da la se u va tru raz mi šlja ju ći o no vo ot kri ve nim sli ka ma or hi de ja i o džu li ji.

Kad im je maj ka tra gič no mla da umr la od ra ka jaj ni ka, ali ša je – bu du ći sta ri ja i već ta da, u če tr na e stoj, pra va hra ni telj ka – da la sve od se be da bu de maj ka svo joj mla đoj se stri. džordž je če sto bio od su tan zbog pre da va nja ili pri ku plja nja pri me ra ka, ali ši se či ni lo da na sto ji da pro vo di što ma nje vre me na kod ku će. Shva ti la je da je to očev na čin da se iz bo ri s gu bit kom su pru ge i ni kad se ni je ža li la zbog oče vog iz bi va nja.

Po sle dža smi ni ne smr ti, džu li ja se po vu kla u se be. ali ša joj je na li cu vi de la bol zbog gu bit ka. Pa ipak, ko li ko god ali­ša po ku ša va la da joj po mog ne i ute ši je, džu li ja je od sa mog po čet ka od bi ja la ova kav dobronamerni za štit nič ki stav. i dok je ra sla, u te škim go di na ma pu ber te ta, ni je bi la volj na da se otvo ri ali ši i po ve ri joj se u ve zi sa ško lom, pri ja te lji ma ili mla di ći ma; iz gra di la je oko se be zid i sve slo bod no vre me pro vo di la usa­vr ša va ju ći teh ni ku svi ra nja.

ali ša je za to po če la da gle da na „zu ba lo“, ka ko je zva la pi ja ni no u rad noj so bi, kao na su par ni ka u bor bi za džu li ji nu

* * *

raz go vor za ruč kom se uglav nom vo dio oko to ga ka ko su džasmi ni ne sli ke do spe le na li ci ta ci ju u Vor ton par ku.

„je si li pot pu no si gu ran da su to ma mi ne sli ke?“, upi ta ali ša.„du šo“, re če džordž dok je se kao iz van red no pe če nje ko je

je ali ša spre mi la, „ube đen sam u to. Kad sam pr vi put vi deo tvo ju maj ku, se de la je u uglu de di ne sta kle ne ba šte, s blo kom u kri lu i vo de nim bo ja ma po red se be. a i ka sni je, kad smo pu to­va li za jed no i na la zi li za ni mlji ve vr ste, ja sam pi sao be le ške, a ona je sli ka la cve će. Svu da bih pre po znao njen stil. Kod ku će ću ih po no vo pro u či ti i upo re di ti sa osta lim sli ka ma va še maj ke. džu li ja“, to plo se na sme šio, „ni si mi mo gla ku pi ti lep ši po klon.“

Po što su po pi li ka fu u dnev noj so bi, džu li ja je usta la.„idem, ta ta.“džordž je po gle da. „Ta ko br zo?“džu li ja klim nu gla vom. „da.“džordž je uze za ru ku. „do đi mi ovih da na u po se tu, ho ćeš

li? Vo leo bih da se vi di mo i po pri ča mo.“„ho ću“, pri sta de džu li ja, ali obo je su zna li da ne će.„hva la ti mno go za sli ke, du šo. Za i sta mi neverovatno mno­

go zna če“, do dao je.„Mi slim da tre ba da za hva li mo slu čaj no sti, jer ja ni sam poj­

ma ima la“, od vra ti džu li ja. „Zdra vo, de co, vi di mo se usko ro“, mah nu la je.

„Zdra vo, te ta džu li ja!“, od go vo ri še de ca u ho ru.ali ša je uhva ti za ru ku na vra ti ma. „ho će mo li na ka fu sle­

de će ne de lje?“, upi ta.„Po zva ću te. i mno go ti hva la na ruč ku.“ džu li ja po lju bi

se stru u obraz. „ćao.“

47Lusinda Rajli46

džu li ja se su tra dan uju tru pro bu di la i le ža la je oče ku ju ći da je, kao i uvek, ob u zmu cr ne mi sli – ose ća nje bez na đa ko je je lu ka vo vre ba lo i če ka lo onih ne ko li ko se kun di kad je su vi še sa nji va i ne se ća se.

ali cr ne mi sli ni su na hru pi le.i ta ko, ume sto da se okre ne na dru gu stra nu i ru ka ma po kri je

uši, kao da bez uspe ha po ku ša va da blo ki ra mi sli, od lu či la je da ra di je usta ne.

Pri šla je pro zo ru spa va će so be i raz ma kla za ve se.Ko li ba je – s dve so be u pri ze mlju i dve na spra tu – bi la

omi lje na kod iz let ni ka pre sve ga zbog ve li čan stve nog po gle da. Sme šte na vi so ko na trav na tom bre žulj ku, na sa mo ne ko li ko se kun di ho da od glav ne uli ce Blek ni ja, ima la je tu pred nost da bu de u sa mom se lu, ali da ipak ima mir i otvo ren po gled sa svog po lo ža ja na uz vi še nju.

da nas je oštro ja nu ar sko sun ce oba sja va lo mra zom pre kri­ve ni bre žu ljak. u pod nož ju je bi la lu ka Blek ni ja, a iza nje mo re. otvo ri la je pro zor čić ši rom i du bo ko udah nu la. Po mi sli la je ka ko je da nas čak mo gu će po ve ro va ti u to da će pro le će ipak jed nom po no vo do ći.

na klo nost. a nje no ose ća nje od go vor no sti da se sta ra o džu li ji – što nje na maj ka ni ka da od nje ne bi tra ži la – pre vla da va lo je nje ne vla sti te že lje i po tre be. u osam na e stoj, ali ša je primljena na uni ver zi tet da rem, na od sek za psi ho lo gi ju, ali džu li ja je tad još išla u ško lu. Bez ob zi ra na to što su ima li kuć nu po moć ni­cu ko ja se bri nu la o do ma ćin stvu i osta ja la pre ko no ći kad je džordž bio od su tan, sma tra la je da ne mo že osta vi ti džu li ju sa mu. Za to se, ume sto da re ma, upi sa la na uni ver zi tet u No ri ču i ubr zo, iste go di ne kad je džu li ja do bi la me sto na Kra ljev skom mu zič kom ko le džu i pre se li la se u Lon don, upo zna la Mak sa.

u svom ne pri rod nom, ve o ma če sto usa mlje nom de tinj stvu, ali ša je sa nja ri la o mu žu, broj noj po ro di ci i udob nom do mu. Za raz li ku od se stre, ko ja se od li ko va la stal nom če žnjom za pu to va nji ma, po put nji ho vog oca, ali ša je če znu la za si gur no­šću i lju ba vlju. Maks ju je za pro sio i ven ča li su se za šest me se ci. Već po sle go di nu da na bi la je trud na s ro uz i od tog tre nut ka se usred sre di la sa mo na to da svo joj de ci pru ža sve ono što ona ni je ima la dok je od ra sta la.

ako su joj zbog sve ga to ga bi li su že ni vi di ci, ali ša je to pri­hva ti la. Me đu tim, bi lo joj je te že da pri hva ti traj nu od boj nost svo je mla đe se stre. Kad je džu li ja raz vi la ka ri je ru i po sta la slav no ime u sve tu kla sič ne mu zi ke, ali ša je ret ko ima la ve sti od nje. Pre se dam me se ci je po no vo za tre ba la džu li ji i od mah ot pu to va la k njoj, da je do ve de ku ći u Nor fok i po ku ša da je ute ši. Pa ipak, u nji ho vom me đu sob nom od no su i da lje je ose­ća la istu onu uda lje nost i na pe tost is pod po vr ši ne.

Baš kao i pre dva de set go di na, ali ša jed no stav no ni je zna la ka ko da do pre do svo je se stre.

„Ma ma, sta vi la sam čaj ne ko la či će da se pe ku. Gde je po slu­žav nik?“

ali ša po di že po gled i ugle da Kejt na vra ti ma dnev ne so be. Pre nu la se iz za mi šlje no sti i usta la.

„evo me, mi la, evo me.“

4

Lusinda Rajli48 Kuća orhideja 49

džu li ja oba zri vo na ga zi no gom ivi cu kop na.Sad bi mo gla to da uči ni…Sad… Šta je spre ča va?Gle da la je do le, u si vu vo du, sa že ljom da za ro ni u raz re še­

nje, ali…Ni je mo gla.Bes po moć no je zu ri la na vi še u be lo zim sko sun ce, a on da

za ba ci la gla vu i di vlje krik nu la.„Za a a a a a a ŠTo?!!!“Pa la je na ko le na, na mra zno tlo ko je se ota pa lo. Za vi ja la je

i pe sni ca ma uda ra la u ze mlju, u be su i bo li.„Za što baš oni? Za što baš oni?“, stal no je iz no va po na vlja­

la, sve dok od iz ne mo glo sti ni je osta la bez gla sa i sa mo je ca la.Le ža la je ni či ce, ra ši re nih ru ku, dok su joj se su ze me ša le

sa vla gom na tra vi – pla ka la je ona ko ka ko ni je za pla ka la svih se dam me se ci.

i ko nač no, kad je osta la i bez su za, sa mo je le ža la – ne po­mič na, ti ha i pra zna. Po sle ne kog vre me na se la je, po di gla se na ko le na kao da se mo li i obra ti la im se re či ma:

„Mo ram da… ži vim! Mo ram da ži vim bez vas, ne ka ko…“, cvi le la je. ra ši ri la je ru ke s dla no vi ma okre nu tim ka ne bu. „Po mo zi mi, mo lim te po mo zi, po mo zi…“ Pa se po no vo sru­ši la na ko le na i za ri la gla vu u ša ke.

Ču la je sa mo rit mič no za plju ski va nje vo de oko se be. usred­sre di la se na taj zvuk i ot kri la da je smi ru je. ose ti la je sla bu to plo tu sun ca na le đi ma i pre pla vio ju je iz ne na dan i neo če ki­van spo koj.

Ni je zna la ko li ko je vre me na pro šlo pre ne go što je usta la. Skroz mo kra od vla žne tra ve, ose ća la se kao da su joj no ge od gu me, dok joj obe ru ke be hu utr nu le od hlad no će; te tu ra ju ći se, kre nu la je na zad gre be nom pre ma ku ći.

od jed nom je za drh ta la u tan koj ma ji ci pa je za tvo ri la pro zor, na vu kla džem per i si šla u pri ze mlje da sku va čaj.

do ruč ka, džu li ja je po sta la sve sna to ga da se ne što za i sta pro me ni lo. da je i hte la, ne bi se mo gla se ti ti šta je ra di la sva ko­ga bo go vet nog da na u ovoj ko li bi u pro te klih ne ko li ko me se ci. Vre me se spo ro vu klo, ose ća la je ne mir, čak do sa du. Bez u spe­šno je po ku ša va la da na đe pu t na zad u onu ute šnu oba mr lost, ali ona je upor no od bi ja la da se po ja vi.

ose ća la se ste šnje no i shva ti la je da joj je po treb no da iza đe iz ku će. obu kla je jak nu, sta vi la šal i obu la gu me ne či zme, otvo ri la ula zna vra ta i od seč nim ko ra kom po šla pre ko tra ve ka mo ru.

Lu ka je bi la pu sta. Ma le bar ke, bez bed no iz vu če ne na kop­no preko zi me, iz gle da le su ta ko đe uz ne mi re no, opre ma im je po drh ta va la i zvec ka la kao da pod se ća vla sni ke da će usko ro opet do bi ti pun smi sao. džu li ja je osta vi la lu ku za so bom i na sta vi la da ko ra ča du gač kim je zič kom kop na, sve do sa mog nje go vog kra ja, gde su ga le bo vi uži va li na pe sku, na odu še vlje­nje tu ri sta ko ji su iz najm lji va li čam ce da ih do ve zu do tle ka ko bi ih vi de li.

hla dan ve tar ju je šti pao za li ce i ona po di že oko vrat nik jak­ne da se za klo ni. Na sta vi la je, uži va ju ći u či nje ni ci da je pot pu no sa ma, sad okru že na vo dom sa obe stra ne sve užeg kop na – kao da od la zi sa ovo ga sve ta.

Za sta la je, okre nu la se i si šla ni za stra nu gre be na, do vo de što je plju ska la pred njom, sa mo ne ko li ko cen ti me ta ra od nje nih sto pa la. ov de je du bo ko, du bo ko i do volj no hlad no da se uda vi, na ro či to zbog sna žne stru je ko ja bi je br zo od vu kla od oba le. Po gle da la je oko se be i uve ri la se da je za i sta sa ma.

Kad bi se ba ci la, ne bi bi lo ni ko ga da je iz vu če…… i bo la bi ne sta lo.u naj go rem slu ča ju, za u vek bi za spa la. u naj bo ljem, vi de la

bi ih po no vo.

Lusinda Rajli50 Kuća orhideja 51

* * *

džu li ja je le ža la u ka di, po la ko ras kra vlju ju ći i sto pa la i mo zak, ču de ći se što se Kit baš sad po ja vio. Ni je na vi kla da joj se po se­ti o ci neo če ki va no po ja vlju ju na pra gu i to joj se ni je baš svi de lo.

Pa ipak… dok je bi la na po lju sa ma, zna la je da vi še ne mo že osta ti na istom me stu, da mo ra uči ni ti ono što joj svi go vo re, na i me da mo ra po ku ša ti da kre ne iz no va.

Mo gla je iza bra ti da umre.iza bra la je da ži vi.Na vu kla je far mer ke i sta ri vu ne ni džem per i si šla u pri ze­

mlje. Kit je se deo na ka u ču i dr žao ne ki pa ke tić na ko le nu. Va tra je ve se lo plam sa la, što ona ni ka ko ni je mo gla da po stig ne ma ko li ko se tru di la.

„da kle, ka ko si me na šao?“, upi ta la ga je na gi nju ći se nad va tru.„Pre ko mo je se stre Be le, na rav no“, ob ja sni Kit. „ona po zna je

sve i sva kog. ili, bo lje re ći, sma tra svo jom du žno šću da po zna je sva kog, a ako i ne po zna je, on da zna ne kog ko po zna je, što je u ovom slučaju tvo ja se stra ali ša. Po ku šao sam da te po zo vem, ali tvoj mo bil ni kao da je stal no is klju čen.“

džu li ja s gri žom sa ve sti po mi sli na se dam na est po ru ka ko je ni je pre slu ša la kad je po sled nji put uklju či la te le fon. „ov de je sig nal ve o ma slab.“

„Ne ma pro ble ma. Naj pre že lim da se iz vi nim za ono pre ne ki dan.“

„Za što?“Kit se za gle da u svo je ru ke. „Ni sam znao šta ti se do go di lo.

Kao što sam re kao, go di na ma sam bio u ino stran stvu. Vra tio sam se u en gle sku tek pre ne ko li ko me se ci.“

„Ko ti je re kao?“„Be la, na rav no. iz gle da da je bi lo u svim ov da šnjim no vi na­

ma. oda tle je na pa bir či la in for ma ci je. Si gu ran sam da su, kao i obič no, ve ći nom ne tač ne.“

Sti gla je u ko li bu drh te ći od na pre za nja, du gog pe ša če nja i oslo ba đa nja emo ci ja. Baš kad je uhva ti la kva ku ula znih vra ta, za ču la je ka ko je ne ko do zi va po ime nu.

„džu li ja!“Po gle da la je niz br do i ugle da la Ki ta Kro for da ka ko ko ra ča

ka njoj uskom sta zom što vo di od glav ne se o ske uli ce.„Zdra vo“, re če kad je sti gao do nje. „do šao sam da te vi dim,

ali ni si bi la tu. uba cio sam pi sam ce kroz pro rez za po štu.“„oh“, iz u sti ona, sva po gu blje na, go to vo ne spo sob na da

raz go va ra s dru gim ži vim bi ćem.Kit je pi ljio u nju. „Pot pu no si mo kra. Šta si to, za bo ga,

ra di la?“ Po gle dao je u ne bo tra že ći od go vor. „Ni je pa da la ki ša, zar ne?“

„Ni je.“ džu li ja gur nu ula zna vra ta i gu me nom či zmom na ga zi na sa vi je nu ce du lji cu ko ju je Kit uba cio kroz otvor za pi sma. Sa gla se da je uzme.

„osta vio sam ti broj svog mo bil nog te le fo na.“ Po ka zao je na pa pi rić. „ali, po što sam te uhva tio, mo že mo li krat ko da po raz go va ra mo?“

džu li ja je zna la da ne iz gle da na ro či to ras po lo že no za raz­go vor, a i zu bi su joj po če li cvo ko ta ti. „Mi slim da mo ram pra­vo u ka du s vru ćom vo dom“, od vra ti ona na da ju ći se da je to do volj no da ga na ve de da ode.

ali on se ni je dao od vra ti ti i po đe za njom u ko li bu. „da. Ti tvo ji dra go ce ni pr sti su bu kval no po mo dre li. Ne sme mo do pu­sti ti da naj ču ve ni ja mla da bri tan ska pi ja nist ki nja do bi je pro mr­zli ne, zar ne?“ Za tvo rio je vra ta za so bom pa ne ho ti ce za drh tao. „Za bo ga, ov de je da se smr zneš. Slu šaj, za što ne po đeš go re da se oku paš, a ja ću za to vre me za lo ži ti va tru i sku va ti ka fu?!“

džu li ja se okre te i po gle da ga. „Mo žda će po tra ja ti. Tre ba mi do bra kup ka.“

„Ni kud ne žu rim“, sr dač no od vra ti Kit. „Sa mo ti idi.“

Lusinda Rajli52 Kuća orhideja 53

pa pir i da su za pi si sa svim či tlji vi. a ru ko pis je bio pre kra san, ele gan tan – re či be hu is pi sa ne cr nim ma sti lom.

„Pre po zna ješ li de din ru ko pis?“, upi ta Kit.„da bu dem iskre na, ne se ćam se da sam ika da vi de la ne što

što je on na pi sao. obič no je mo ja maj ka pi sa la za be le ške o ra znim vr sta ma or hi de ja ko je su ra sle u sta kle ni ci ma“, re če džu li ja. „Mo žda bi moj otac pre po znao nje gov ru ko pis. ili, na rav no, mo ja ba ka, ko ja ima vi še od osam de set go di na, ali je još či la i krep ka, ka ko ču jem. Pi ta nje je, ako to je ste nje gov dnev nik“, raz mi šlja la je džu li ja gla sno, „za što ga je, za ime sve ta, sa krio?“

„Po ono me što sam či tao o is ku stvu rat nih za ro blje ni ka u ru ka ma ja pa na ca, re kao bih da im je bi lo gro zno. Mo žda ga je sa krio jer ni je že leo da uz ne mi ri tvo ju ba ku. Smem li da ga po zaj mim kad ga tvo ja po ro di ca pro či ta? uvek je fa sci nant no či ta ti iz ve štaj iz pr ve ru ke o ne kom isto rij skom me stu.“

„da, pret po sta vljam da je ste“, re če džu li ja ose ća ju ći gri žu sa ve sti što ta ko ma lo zna o pro šlo sti de da Bi la.

Kit usta de. „i… za mo lio bih te za uslu gu.“ Pri šao je plit koj po li ci za knji ge ko ja je sta ja la po red ka mi na i iz vu kao jed nu knji gu. „Mi slim da je ovo mo je.“

dr žao je Deč ju knji gu ču da, ko ju je džu li ja ku pi la za jed nu fun tu na ras pro da ji u Vor ton par ku.

„Te ško da je tvo ja. No si da tum iz 1926.“„aha, za pa nju ju će je šta se da nas mo že po sti ći pla stič nom

hi rur gi jom.“ Kit se osmeh nu. „Ne, stvar no, ovo je u stva ri knji­ga mo ga de de. da li bi bi la fer raz me na za dnev nik, šta mi sliš?“

„Na rav no.“„hva la. Slu šaj, džu li ja“, na jed nom je iz gle dao zbu nje no,

„umi rem od gla di i pi tam se da li bi hte la da ode mo na…“ Pre ki­nu lo ga je zvo no mo bil nog te le fo na. „iz vi ni, mo ram da se ja vim.“ Pri neo je te le fon uhu. „alo? Zdra vo, eni…“ Slu šao je i za vr teo

„Pa… ne znam,“, uz dah nu džu li ja, „kao što pret po sta vljaš, ni sam ih či ta la.“

„Ne, na rav no da ni si.“ Kit je iz gle dao kao da mu je ne la god­no. „iz vi ni, džu li ja. Mo ra da ti je bi lo… da ti je i da lje stra šno.“

„da.“ ra di njih obo je, džu li ja je br zo pro me ni la te mu. „da kle, za što si že leo da me vi diš?“

Ki tu se li ce raz ve dri. „Na šao sam ne što što bi mo glo za ni ma ti te be i tvo ju po ro di cu.“

„Za i sta?“„da. Se ćaš se da sam po mi njao ka ko re no vi ram ko li be u

Če tvo ro ku tu?“džu li ja klim nu gla vom.„da kle, is po sta vi lo se da je mo ja ko li ba za i sta ne kad bi la

ku ća tvo jih ba be i de de. Vo do in sta la te ri su po di gli da ske pa to sa i na šli ovo.“ Kit po ka za pa ke tić na svom ko le nu.

„Šta je to?“džu li ja je gle da la ka ko Kit pa žlji vo od mo ta va pa ket da bi

se uka za la knji ži ca u ko žnom po ve zu. Mah nuo je njo me. „To je dnev nik, po či nje 1941. Le ti mič no sam ga pre li stao, opi su je ži vot rat nih za ro blje ni ka u za tvo ru Čan gi.“

džu li ji se na bra če lo. „To je u Sin ga pu ru, zar ne?“„da“, od vra ti Kit. „Mno gi bri tan ski voj ni ci ko ji su se bo ri li

na Ma laj skom po lu o str vu u to vre me za vr ši li su ta mo kao go sti ja pa na ca. Znaš li da li je tvoj de da bio rat ni za ro blje nik?“

„de da Bil je če sto pri čao o is to ku, ali uglav nom o div nom cve ću ko je ta mo ra ste“, osmeh nu se džu li ja. „Ni kad ni je spo­mi njao Čan gi.“

„Pret po sta vljam da ni je že leo da pri ča o to me ma lom de te­tu, ali ve li ka je ve ro vat no ća da je dnev nik nje gov, s ob zi rom na to što ka žeš“, re če Kit. „a te ško je za mi sli ti da pri pa da ne kom dru gom, po što je tvoj de da či tav ži vot pro veo u toj ko li bi.“

„Smem li?“ džu li ja pru ži ru ku i Kit joj da de dnev nik. otvo­ri la je pr vu stra nu i vi de la da je ko ža za šti ti la od sta re nja tan ki

55Lusinda Rajli54

Ka sno po sle pod ne za te klo je džu li ju na naj ne o če ki va ni jem me stu – u su per mar ke tu u obli žnjem gra du hol tu. Po što je Kit oti šao, bes cilj no je tu ma ra la oko ko li be, po ku ša la da se od mo ri, a on da ko nač no za klju či la da je glad na. Ne tek ona ko, kao da bi mo gla ne što da pre za lo ga ji, već da umi re od gla di, pr vi put za vi še ne de lja. Se de la je na par kin gu pro ždi ru ći naj pre pa kovanje sen dvi ča, pa dve ko ba si ce u ki fli, pa čo ko la du. Pret po sta vi la je da je do bi la ape tit zbog du ge šet nje na sve žem va zdu hu tog ju tra. ra ni je je uvek ima la zdrav od nos pre ma hra ni; do bar me ta bo li zam i gust rad ni ras po red zah te va li su je lo kao go ri vo da bi funk ci o ni sa la. uvek je je la sve što vo li i ni kad se ni je ugo­ji la ni gra ma. Ni je ima la va gu, ali po to me ka ko joj far mer ke vi se sa ku ko va za klju či la je da će joj tre ba ti još mno go sen dvi ča da na dok na di iz gu blje no.

Ba ci la je pra zan omot na su vo zač ko se di šte i kre nu la ku ći. Me đu tim, sta la je sti gav ši na ras kr sni cu na obo du hol ta. Sad kad je shva ti la da ne zna šta je tač no ra di la se dam me se ci u onoj hlad noj, mrač noj ko li bi ci, ni je joj se vi še ta mo vra ća lo. i za to je skre nu la de sno, ka ali ši noj udob noj se o skoj ku ći.

gla vom. „Ne ču jem te. ov de je sig nal uža sno slab. Mo lim? Ne vre di, ne ču jem. Kre ćem i vi di mo se ta mo. hva la, ćao.“

„iz vi ni, džu li ja, mo ram da idem.“ Kit usta de i po đe ka vra­ti ma, a po tom se okre te ka njoj. „ja vi mi šta se de ša va s dnev­ni kom, ho ćeš li?“

„ho ću, na rav no, i hva la ti, Ki te, što si se po tru dio da ga do ne seš.“

„Ne ma na če mu. uz gred, ob i šao sam sta kle ni ke. još su ta mo, ma da bog zna u ka kvom sta nju, su de ći po to me ka ko je po vrt­njak za ra stao u ko rov. do đi usko ro da ih vi diš ako ho ćeš, pre ne go što ku ću pre u zme no vi vla snik. ćao, džu li ja.“ opre zno joj se osmeh nuo i za tvo rio vra ta.

5