sima i njegovoj porodici, oni su se priklo-nili i pre{li preko uzajamnih razlika. Po-verili su vo|stvo Ebu Bekru, koji je bio izPoslanikovog (s.a.v.s.) plemena, i Poslani-kov (s.a.v.s.) tast. Predstavljao se kao lojal-ni sledbenik Poslanika (s.a.v.s.) i ~lan nje-gove porodice. Dobio je ve}inu glasova.To su sada{nji Medinjani.

Sada im Fatima (s.a.) li~no odlazi. Sva-ke no}i prati ‘Alija (a.s.) na njihovim sku-povima. Govori sa njima. Svakom pojedi-na~no govori o Poslanikovim (s.a.v.s.) `e-ljama. Ona (s.a.) obrazla`e jednu po jed-nu ‘Alijevu (a.s.) vrednost, odliku i nad-mo}nost. Svojim uticajnim duhom, veli-kom ljudsko{}u, svojom politi~kom sve-{}u, besprekornim znanjem islama, nje-govog duha i ciljeva, i kona~no, snagomrazuma i logike, ona (s.a.) dokazuje ‘Alije-vo (a.s.) pravo i neregularnost izbora. Po-kazuje prevaru. Zbraja rezultate i ~ini iho~iglednim. Pokazuje im kako }e patitizbog ove povr{ne i u `urbi donete odlukepoliti~kog nemara. Pla{i ih mrakom nepo-uzdane budu}nosti, koji ~eka islam sa nji-hovim vo|stvom ove zajednice.

Ni jedan istori~ar nije pomenuo ovupri~u. Ni jedan nije prepri~ao ~injenicuda niko ne osporava Fatiminu (s.a.) logikuu njenoj interpretaciji i prihvatanju doga-|aja. Staju uz nju. Svi joj daju za pravo.Svi priznaju svoju veliku zabludu. Svi pri-hvataju ‘Alijeve (a.s.) vrline i nadmo}nostnjegovog vo|stva. Fatima (s.a.) tra`i odnjih da podr`e ‘Alija (a.s.) i pomognu muda ostvari svoja prava.

A njihov odgovor? „Morali biste videtiPoslanikovu k}er sada kada smo dali pri-segu Ebu Bekru.“ „Posao je zavr{en. Da jetvoj suprug, tvoj ro|ak, ‘Ali, preuzeo vo|-stvo i izneo sve ovo ranije, mi bismo ga si-gurno izabrali. Naklonjeniji smo mu vi{engeo bilo kom drugom.“

‘Ali (a.s.) ih, iznena|en i u tonu prote-sta, pita: „Da li zaista verujete da bih osta-

vio preminulog Poslanika (s.a.v.s.) u nje-govom domu, zanemario obrede d`enaze,iza{ao iz ku}e i borio se za nasledstvo?“.

Fatima (s.a.), videv{i da se ‘Ali (a.s.) jo{jednom `rtvuje zbog svoje lojalnosti Posla-niku (s.a.v.s.), ka`e : „ ‘Ali nije u~inio ni{tadrugo do onoga {to je morao da u~ini. U~i-nio je plemenitu stvar, a {ta su oni u~inili?Bog }e ih kazniti i pobrinu}e se za njih.“

Obe}ani dar je poslatSada je sve okon~ano. Fatima (s.a.) je

sre}na u o~ekivanju smrti. Ose}a se usa-mljenijom nego {to je ikada smatrala da}e biti. Vidi bliska lica koja su toliki niz go-dina okru`ivala njenog oca (s.a.v.s.), i{lasvuda sa njim i koja su se sada pretvorilau strance.

Sledbenici sada udi{u druga~iji va-zduh. Medina vi{e nije Poslanikov(s.a.v.s.) grad. Politika i nadmo} vladajusada „gradom vere“. Divni i mo}ni duhkoji je nadahnuo beduine, drugim re~i-ma, ose}anja, velikodu{nost, odanost isti-ni, trpljenje zbog istine, ose}ajnost zaljudske vrednosti i lepote `ivota duhovneborbe, vere i pobo`nosti su nestali.

Umesto toga, pojavili su se spaljivanje,uni{tavanje i ponovno izgra|ivanje zasno-vano na drevnim obi~ajima, plemenskojtradiciji, krvnoj vezi, sebi~nosti, ponosu,samoobo`avanju, plemenskom ubijanju,niskim politi~kim igrama i konzervatizmu.Sve to se suprotstavlja pobudama njego-vih re~i, koje su bi~evi izvesnosti koja nosivatru revolucije, pristajanje i u~estvovanjeu dru{tvenoj akciji, odgovornost, napre-dak, duhovna ispoljavanja, zna~enje i stal-nu priliku za `ivot i otpor tla~enju.

‘Ali (a.s.) se povukaoSada se on (a.s.) povukao. Nalazi se u

Fatiminoj (s.a.) ku}i. Njegovi najbli`i pri-jatelji su ostali van, oni koji su vodili bes-klasan `ivot i koji su imali visoko mesto u

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 119

srcu i o~ima Poslanika (s.a.v.s.). Oni kojisu svoju plemenitost i po{tovanje steklipreko svoje vere, odanosti, svesti i otporapali su u o~ima novih politi~kih vo|a. Onikoji su bistri i koje prime}uju, napreduju.

U{i su toliko zaokupljene razgovorimao mo}i, vo|stvu i samoodbrani da se vi{ene mo`e ~uti ne`nost emocija, prijatelj-stva i odanosti. Li~nost Ebu Bekra, Oma-rova grubost, Haledov ma~ i nadarenostAmral Asa (Amral Aas) na pre~ac gradevisoki zid oko Medine, i ljudi, upla{eni i /ili privu~eni, i ashabi svesni i/ili nesvesni,se nalaze unutar zida. Fatimina (s.a.) ku}aje ostavljena van. Fatimin (s.a.) glas ne do-pire do bilo koga!

Fatimini (s.a.) neprijatelji su mnogo ja-~i od onih kojima su se opirali i protiv ko-jih su se borili u Meki. Njen otac (s.a.v.s.)se sam borio u Meki, samo sa svojom mla-dom k}eri (s.a.) kao svojim sledbenikom ipodr{kom. U Masd`id al-Haramu, mestuneprijateljske mo}i pre islama, Poslanik(s.a.v.s.) i njegova k}i (s.a.) su se suo~ili sasenatom Kurej{ija zajedno. Poslanik(s.a.v.s.) je tri stotine idola, obo`avanihposrednika Kurej{ija i svih Arapa nazivaogluvonemim i idiotima. Bez oklevanja islabosti on (s.a.v.s.) je uzvikivao da }e ihuz Bo`iju pomo} polomiti. Njihove pret-ke je upore|ivao sa glupacima, a ono {tosmatraju svetim, sa praznoverjem.

Ali, vidimo da Poslanik (s.a.v.s.) na vr-huncu svoje mo}i, kada je bio voljeniji,sna`niji i uticajniji nego ikad pre, za vre-me zadnjih dana svoga `ivota, ne mo`eda pokrene Osaminu vojsku. Iako izdajestroge zapovedi, molbe i kletve, umoran ibolestan, u groznici, na ivici smrti, on(s.a.v.s.) ne mo`e da pokrene vojsku, sme-{tenu u D`azafu, u blizini Medine.

[ta mogu re}i? ^ak i u svom sopstve-nom domu, me|u svojim najbli`im sled-benicima, nije mogao napisati oporuku,nije mogao nazna~iti svoju poslednju vo-

lju. Da ih je samo izrekao, ne bi bili po{te-|eni od menjanja i iskrivljenja.

Njen suprug, ‘Ali (a.s.), heroj dana, je uBici kod Hendeka, kao mlad ~ovek, dva-desetak godina star, gde su se sva neprija-teljska plemena udru`ila radi napada naMedinu, gde su se i svetovne i religijskegrupe udru`ile da napadnu, drugim re~i-ma, Arapi i Jevreji su se stopili u jedno dabi u potpunosti uni{tili mladi islamski po-kret, da bi skr{ili Muhammedovu (s.a.v.s.)podr{ku i revoluciju preko glava njenihratnika, i, kako su oni rekli :“da tlo Medi-ne ponesu u zobnicama svojih konja“, jed-nim udarcem promenio ishod cele bitke.

^ovek (a.s.) koji u Bici kod Uhuda, ka-da Kurej{ije zauzimaju dolinu, a musli-mani su poti{teni i odstupaju, kada supratioci skriveni, s izgubljenom nadom, aPoslanik (s.a.v.s.) ranjen i neodbranjiv nasvom polo`aju, kru`i oko Poslanika(s.a.v.s.) poput vihora, vra}a se na bojnopolje i razbija neprijateljski front koji na-dolazi, nastupaju}i ka Poslaniku (s.a.v.s.)preko tela mu~enika. On (a.s.) se vra}a kaMuhammedu (s.a.v.s.) da bi ga obi{ao jo{jednom. Vra}aju}i se na bojno polje, za-tvaraju}i put za bekstvo, dobacuju}i raz-bijenim snagama da stvore novi front, on(a.s.) regrupi{e pora`ene, beznade`ne de-zertere i stvara grupu otpora koja primo-rava Kurej{ije, radosne zbog vesti o Posla-nikovoj (s.a.v.s.) smrti i pokolja mu~enika,poraza ratnika i ispijanja Hamzine (Posla-nikovog /s.a.v.s./ strica) krvi, da se povukusa bojnog polja.

^ovek (a.s.) koji je garantovao pobedukod Hajbara, ~ovek koji na bojnom poljukoristi ma~ kao srp koji kosi `itna polja uvreme `etve, `anju}i glave i krv, gomilaneprijateljsku vojsku i postavlja je ispredsvog konja, sada sedi u uglu ku}e.

preveoHosein Abdoli

VERSKE TEME120

FARGARD 161. Onda me Soru{ ^isti i Jazata Azar iz-

me|u sebe za ruke uze{e i ja se odatleudaljih.

2. Do|oh do mesta gde veliku, zastra{u-ju}u, smrdljivu i mra~nu reku videh, ukojoj mnogo du{a beja{e, od kojih ne-ke reku nikako pre}i ne moga{e, nekeje uz mnogo muka prelaza{e, a nekevrlo lako.

3. Upitah: „Ova reka koja je i ovi ljudinamu~eni ovde, ko su?“

4. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ovareka su one suze neizmerne koje ljudi izo~iju svojih proli{e, mrtve oplakuju}i.

5. One suze koje protivno zakonu proli-{e, reku ovu uve}a{e.

6. Oni koji reku pre}i ne mogu su oni ko-je posle smrti puno oplakiva{e, a onikoji je lak{e prelaze su oni za kojima tomalo ~inja{e.

7. Ljudima na zemlji reci: „Kukanje, rida-nje i oplakivanje nisu dozvoljeni i ne~inite ih, jer }e du{e va{ih mrtvih sna-}i zlo i muke koje su jednake meri su-za prolivenih.“

FARGARD 171. Po drugi put do mosta ^invad1 do|oh.2. Du{u gre{nika videh, koja tokom te

prve tri no}i tolikom zlu i mukama be-ja{e izlo`ena, kolike nikada na svetuvidela nije.

3. Soru{a ^istog i Jazatu Azaru upitah:„Ova du{a ko je?“

4. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ovadu{a gre{nika do mesta gde je taj gre-

{nik preminuo hita, do uzglavlja nje-govog.

5. I nad glavom njegovom stoji i re~i izGata govori: „Ormozde pravedni, ukoju zemlju stigoh i kod koga pribe`i-{te na|oh?“

6. Nju u toku te no}i toliko zla i muka su-sti`e koliko i ~oveka koji `ivot svoj nazemlji u patnji i nesre}i pro`ive.

7. A onda joj hladni, smrdljivi vetar u su-sret dolazi.

8. Du{i se ~ini da on sa severa,2 iz pravcademona dolazi i da smrdljiviji vetar odtog na zemlji videla nije.

9. I u tom vetru ona vidi svoju veru3 i delasvoja kao nagu, malaksalu `enu usta is-cerenih, nogu krivih, stra`njice neiz-merne, celog tela krlju{tima pokrivenog.Poput najgre{nije, najpodmuklije inajsmrdljivije `ivotinje {tetne.

10. Ta du{a gre{na je upita: „Ko si ti? Ti odkoje nikad ru`nije, pokvarenije i smr-dljive stvorenje Ormozdovo i Ahrima-novo ne videh?“

11. Ona mu odgovori: „Ja sam tvoje lo{edelo, ej mladi}u lo{ih misli, lo{ih re~i,lo{ih dela, lo{e religije.

12. Tvoje `elje i tvoja dela me ru`nom,zlom, gre{nom, bolnom, iskvarenom,smrdljivom, pora`enom i namu~enomu~ini{e; istom onakvom kao i ti {to si.

13. Iako si video ~oveka koji bogu slu`be idorvon vr{i{e, hvali{e ga i moli{e muse, i vodu, vatru, ovce, biljke i drugedobre tvorevine ~uva{e i prema njimapa`ljiv beja{e, ti htede Ahrimana i de-mone da sledi{ i ru`na dela da ~ini{.

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 121

VERSKE TEME

ArdavirafnameKnjiga o pravednom Virafu ili raj i pakao u mazdeisti~koj religiji

14. Iako si video da je stvor boga ~estitogadobre i ~estite ljude, koji su iz velike ilimale udaljenosti dolazili i gostoprim-stvo tra`ili, dostojno primao i ugo{}a-vao, ti si cicija{io i vrata im svoja zatva-rao.

15. Zbog zla kojeg imah nedostojna bejah,a ti me jo{ nedostojnijom na~ini,

16. zastra{uju}a bejah, a ti me jo{ stra{ni-jom stvori,

17. za pravdom `u|ah, a ti me jo{ `udni-jom u~ini,

18. na severnom4 sam mestu sedela, a time jo{ severnije posadi, lo{im misli-ma, lo{im re~ima i lo{im delima svo-jim.

19. Ti izabra da demonima slu`im i zle re-~i Ahrimanove da govorim.“

20. Onda du{u gre{nika prvi korak do Lo-{e Misli dovede, drugi korak do Lo{eRe~i, tre}i korak do Lo{eg Dela, a ~e-tvrtim korakom svojim u pakao pade.

FARGARD 181. Zatim me Soru{ ^isti i Jazata Azar iz-

me|u sebe za ruke uze{e i ja malou|oh.

2. I tako hladno}u, zagu{ljivost, smrad isurovost videh, kakve nikada na ze-mlji ne videh, niti za njih ~uh.

3. Kada se jo{ vi{e pribli`ih, duboki od-vratni Pakao, u`asnu jamu, najstra{ni-je i najteskobnije mesto videh,

4. i mrak tako mra~an da se rukom mo`euhvatiti i smrad takav da ko god bi gau nosu svome osetio, po~eo bi da se gr-~i i trese i sru{io bi se.

5. I teskobu takvu da u njoj niko postoja-ti ne mo`e,

6. svako misli: „Sam sam ovde“.7. I po{to tri no}i i tri dana tu provede,

ka`e: „Evo ima devet5 hiljada godinakako me odavde ne pu{taju.“

8. Svuda `ivotinja {tetnih beja{e; najma-nja poput planine be{e.

I du{e gre{nika tako kida{e kao {to paskosku kida.

9. U pratnji gracioznog Soru{a ^istog ipobedonosnog Jazate Azara lako tudapro|oh.

FARGARD 191. Do|oh do mesta gde du{u ~oveka vi-

deh, kome zmija poput kolca na zadnji-cu ulazi{e a na usta izlazi{e i sve udovenjegove puno zmija be{e osvojilo.

2. Soru{a ^istog i Jazatu Azara upitah:„Telo ovo kakav greh u~ini kad mu jedu{a ovakvoj kazni izlo`ena?“

3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ovadu{a je onaj ~ovek gre{ni, koji se nasvetu pederastiji odava{e,

4. i mu{karca na sebe pu{ta{e.5. Sada je du{a ovako te{koj kazni izlo`e-

na.“

FARGARD 201. Do|oh do mesta gde du{u `ene videh,

kojoj u koritu prljav{tinu i ne~isto}uljudsku dava{e i koja to je|a{e.

2. Upitah: „Telo ovo kakav greh u~ini kadmu je du{a ovakvoj kazni izlo`ena?“

3. Soru{ ^isti i Jazata Azra reko{e: „Ovadu{a je ona `ena gre{na koja se za vre-me ciklusa svoga ne uzdr`ava{e, kojase Zakonu6 protivno pona{a{e i vodi ivatri prilaza{e.“

FARGARD 211. Du{u ~oveka videh kome ko`u sa glave

dera{e i koga okrutnom smr}u ubija{e.2. Upitah: „Telo ovo kakav greh u~ini kad

mu je du{a ovakvoj kazni izlo`ena?“3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ova

du{a je onaj ~ovek gre{ni koji na svetu~estitog ~oveka ubi:“

FARGARD 221. Du{u ~oveka videh kome `ensku ne~i-

sto}u i krv mese~nu njihovu u usta si-

VERSKE TEME122

pa{e, a on potomka svog neophod-nog7 kuva{e i je|a{e.

2. Upitah: „Telo ovo kakav greh u~ini kadmu je du{a ovakvoj kazni izlo`ena?“

3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ovadu{a je onaj ~ovek gre{ni koji se nasvetu sa `enom u ciklusu spaja{e.

4. I svaki put greh taj jednak je petnaesti po tanafuhara.8

FARGARD 231. Du{u ~oveka videh koji zbog gladi i

`e|i vika{e da umire,2. i kosu i bradu svoju ~upa{e i krv pija-

{e, a pena mu na usta udara{e.3. Upitah: „Telo ovo kakav greh u~ini kad

mu je du{a ovakvoj kazni izlo`ena?“4. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ova

du{a je onaj ~ovek gre{ni koji na svetudok vodu Hordada i biljku Amordada`vaka{e, re~i Ahrimanove govora{e,zakonu protivno ih je|a{e, ba` ne ~i-nja{e i kao greh ja{t ne molja{e,

5. i Hordada voda i Amordada biljki takoomalova`ava{e i vre|a{e.

6. Sada du{a ova mora tako te{koj kaznida bude izlo`ena.“

FARGARD 241. Du{u `ene videh koja o grudi svoje u

paklu obe{ena beja{e i ~itavo telo njeno`ivotinjama {tetnim osvojeno beja{e.

2. Upitah: „Telo ovo kakav greh u~ini kadmu je du{a ovakvoj kazni izlo`ena?“

3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ovadu{a je ona `ena gre{na koja na svetumu`a svoga ostavlja{e i telo svoje tu-|em ~oveku podava{e,

4. i nemoralu se odava{e.“9

FARGARD 251. Du{e nekoliko mu{karaca i `ena vi-

deh, `ivotinje {tetne noge i vratove isredinu njihovu griza{e i jedno oddrugog razdvaja{e.

2. Upitah:“ Tela ova kakav greh u~ini{e,kada su im du{e ovakvoj kazni izlo`e-ne?“

3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ovedu{e su gre{nici oni koji na svetu bosi10

i bez ko{ulje11 hoda{e, stoje}i mokri{e idruga demonima ugodna dela ~ini{e.”

FARGARD 261. Du{u `ene videh ~iji jezik oko vrata

obmotan beja{e i koja tako o jezik obe-{ena u vazduhu visi{e.

2. Upitah: „Ova du{a ko je?“3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ova

du{a je ona `ena gre{na, koja na svetusvoga mu`a i gospodara svojega nepo{tova{e, proklinja{e i vre|a{e i ko-me odgovara{e.“12

FARGARD 271. Du{u ~oveka videh kome zemlju i pe-

peo kofom i kafizom13 meri{e i da jededava{e.

2. Upitah:“Telo ovo kakav greh u~ini kadmu je du{a ovakvoj kazni izlo`ena?“

3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ovadu{a je onaj ~ovek gre{ni koji na svetuispravan kafiz i kofu i mere ispravnene ima{e, koji vodu kao vino predsta-vlja{e, a zemlju u `ito sipa{e i koje poskupoj ceni ljudima prodava{e i odljudi ~estitih kra{e i otima{e.“

FARGARD 281. Du{u ~oveka koga u vazduhu dr`a{e

videh.2. I koga pedeset demona i spreda i stra-

ga zmijama otrovnim {iba{e.3. Upitah: „Telo ovo kakav greh u~ini?“4. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ova

du{a je onaj ~ovek gre{ni koji na svetulo{e careva{e, ljudima oprost ne da-va{e, maltretira{e ih, mu~i{e i ka`nja-va{e.“

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 123

FARGARD 291. Du{u ~oveka videh ~iji jezik iz ustiju na-

polje izvu~en {tetne `ivotinje griza{e.2. Upitah: „Telo ovo kakav greh u~ini kad

mu je du{a ovakvoj kazni izlo`ena?“3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ova

du{a je onaj ~ovek koji na svetu kleve-ta{e i spletkari{e i ljude jedne sa drugi-ma zava|a{e.

4. Du{a njegova za njim u pakao pohita.

FARGARD 301. Du{u ~oveka videh ~ije udove jedan

po jedan kida{e i u zube uzima{e.2. Upitah: „Telo ovo kakav greh u~ini?“3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ova

du{a je onaj ~ovek gre{ni koji na svetumnogo krava, ovaca i ostale stoke za-konu protivno ubi.“

FARGARD 311. Du{u ~oveka videh koji od glave do

pete izlo`en mu~enju beja{e, a hiljadudemona se iz visine na njega obru{a-va{e i udara{e ga i puno mu zla i mu-ke nanosi{e.

2. Upitah: „Telo ovo kakav greh u~ini?“3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ova

du{a je onaj ~ovek gre{ni koji na svetuimanje mnogo prikuplja{e, koje netro{i{e, niti ga ljudima dobrim dava{ei poklanja{e, nego ga ~uva{e.“

FARGARD 321. Du{u ~oveka lenjog koga Davanus

zva{e videh; celo telo njegovo `ivoti-nja {tetna griza{e, osim desne nogenjegove koju ne griza{e.

2. Upitah: „Telo ovo kakav greh u~ini?“3. Soru{ ^isti i Jazata Azar reko{e: „Ova

du{a je Davanus lenji koji na svetu po-stoja{e.

4. Nikad nijedno dobro delo ne u~ini, asa desnom nogom svojom travu predvolove rasprostira{e.“

NAPOMENE

1 Most ̂ invad se nalazi iznad pakla, tri koraka rajskihdu{a daleko. Iznad mosta se nalazi Hamistakan.

2 Videti napomenu 1. fargard 4.3 Videti napomenu 2. fargard 4.4 Videti napomenu 1. fargard 4.5 Mazdaisti iz vremena Sasanida su smatrali da je

`ivotni vek sveta 9000 godina.6 Misli se na verski zakon.7 Koga je trebao da stvori a nije.8 U mazdaisti~koj religiji postoji gradacija grehova

po te?ini. Tanafuhar spada u te{ke grehe.9 U zaratustrijanskom predanju postoji vi{e imena

za nemoralnu `enu. Tako u jednoj knjizi pi{e:„@enu koja u toku jednog meseca svoje telo predadvojici mu{karaca ruspi zovu, a svaku ?`enu kojau jednom danu telo svoje dvojici mu{karaca pre-da, |ah zovu.“ Susret sa njom je do te mere zlo-sre}an i fatalan, da ako na primer, ona u|e u rekukoja je bogata vodom, reka presu{i, ako pogleda ubilo koje rastinje ono prestaje da raste i manje plo-da daje, a svakom ~oveku koji sa njom razgovara,razum i pamet se pomute.

10 Hodati bos se u mazdaizmu smatra grehom i u ver-skim knjigama o tome pi{e: “Osoba koja hoda bosihnogu jednim korakom svojim ~ini da stotini krava,ovaca i kamila mleko usahne, drugim korakom ~inida dvema stotinama grla stoke mleko usahne, tre}i-im korakom ~ini da trima stotinama krava i ovacamleko usahne, a ~etvrtim korakom ~ini da svim kra-vama, ovcama i ostaloj stoci u sedam ke{vara ze-maljskih, mleko usahne. (Po zaratustrijanskom pre-danju zemlja je podeljena na 7 ke{vara, oblasti.)

11 Neki od zaratustrijanskih obi~aja su i no{enje ko-{ulje sodrah ili sedrah i vezivanje pojasa kosti. So-drah je bela jednostavna ko{ulja od muslina, bezrukava i kragne, koja ima veliki izrez do sredinegrudi, gde se nalazi jedna mala torba, kesica, kojase zove torba sevapa, torba dobrih dela. Svaki zara-tustrijanac u svojoj petnaestoj godini obla~i tu ko-{ulju uz pomo} mobeda, na jednom posebnom ob-redu i od tog dana pa nadalje on je obavezan uvekda je nosi. Ona se nosi ispod ostale ode}e, odmahuz telo. Znak je verske zrelosti i simbol borbe saAhrimanom i izvr{avanja verskih obaveza.Kosti je tanak beli pojas koji se plete od 72 bele vu-nene niti. Nosi se preko sodraha. Obavija se triputa oko tela i ima dva ~vora napred i dva poza-di. (prim. prev.)

12 Suprotstavljala mu se (prim. prev.).13 Kafiz – mera za te~nost. U razli~itim istorijskim peri-

odima iznosila je od 18-90 kilograma (prim. prev).

preveoDejan Spasojevi}

VERSKE TEME124

Istorija persijske knji`evnosti: {kole,razdoblja, stilovi i knji`evne vrste / Ah-med Tamimdari; s persijskog preveo SeidHalilovi}. – Beograd: Kulturni centar I. R.Irana: Dru{tvo srpskocrnogorsko-iran-skog prijateljstva, 2004. – 320 str.; 21 cm

Davne 1925. godine na Filozofskom fa-kultetu u Beogradu, na Katedri za svetskuknji`evnost uvedeni su predmeti Persij-ska knji`evnost i Turski jezik, koji su, za-pravo, bili nukleus budu}ih studija ori-jentalistike na Univerzitetu u Beogradu,odnosno na ju`noslovenskim prostorimauop{te.1 Predava~ oba predmeta bio je drFehim Bajraktarevi} (1889-1970), koji jestudije orijentalistike zavr{io na Filozof-skom fakultetu u Be~u, gde je 1918. godi-ne i doktorirao. Tokom specijalizacije uLondonu (University College, 1919) i Al-`iru (Faculté de letteres, 1922-1924) koduglednog iraniste Anrija Masea (HenriMassé) F. Bajrakterevi} je zapo~eo svojevi{e od pet decenija predano i posve}enobavljenje knji`evnom iranistikom. Zahva-ljuju}i njegovim, pre svega, filolo{ki pre-ciznim, ali i nadahnutim prevodima na{asredina je upoznala najzna~ajnije pred-stavnike i dela i svu lepotu i bogatstvopersijske literature. Pomenu}emo samonjegove najzna~ajnije radove iz iranisti~-kog opusa: epizoda o Rustemu i Suhrabuiz Firdusijevog epa [ahnama (Beograd,1928, 1985), filolo{ki precizan stihovaniprevod Hajjamove rubaije, ra|en sa rele-vantnih rukopisa, kembri~kog i oksford-skog, (Beograd, 1964, 1975, 1985), post-

humno objavljena antologija Iz persijskepoezije (Beograd, 1971, 1985), sa stihovi-ma Rudakija, Firdusija, Enverija, Hajja-ma, Nizamija, Sadija, Rumija, Hafiza idrugih, definicije persijskog satiri~araUbejida Zakanija – Iz novopersijske knji-`evnosti: Zakanijeve definicije ili persij-ska satira tatarskog gospodstva („Stvara-nje“, Cetinje, XI, 7-8, 1956, str. 222-228) itd.

Uz prevode treba, svakako, pomenuti inekoliko knji`evno-istorijskih studija, presvega, one „hajjamolo{ke“: Ficd`erald iOmer Hajjam („Strani pregled“, I, 2, 1927,str. 101-114), Jedan anglosaksonski klasikpersijskog porekla („Letopis Matice srp-ske“, 138, 390, 5, 1962, str. 430-434), Hajjamkod nas („Anali Filolo{kog fakulteta“, 3,1963, str. 7-22) i Omer Hajjam najve}i svet-ski pesnik katrena („Filolo{ki pregled“, I-II, 1965, str. 11-13). U bibliografiji Bajrakta-revi}evnih iranisti~kih radova istaknutomesto zauzimaju i prikazi zna~ajnih rado-va evropske knji`evne i lingvisti~ke irani-stike, kojima je, izme|u ostalog, i populari-sao ove discipline u na{oj sredini.2

Prirodni nastavak Bajraktarevi}evogprevodila~kog rada trebala je da budeistorija persijske knji`evnosti, priru~nikkakav je zaista nedostajao na{oj kulturnoji literarnoj javnosti, a kakvih je zaista ma-lo na ju`noslovenskim prostorima i jezici-ma. Mada je persijsku knji`evnost preda-vao gotovo do samog kraja `ivota, a svojapredavanja iz ovog predmeta neprestanooboga}ivao i dopunjavao novim informa-cijama, dosledno i sistematski prate}ipredmetnu literaturu i nova nau~na otkri-

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 125

IZLOG KNJIGA

Istorija persijske knji`evnostidr An|elka Mitrovi}

}a, sticajem okolnosti, „nije uspeo da za `i-vota dâ kona~an, `eljeni oblik svom, dugogodina bri`ljivo negovanom i razvijanomkursu istorije persijske knji`evnosti, ko-me, van svake sumnje, pripada sredi{njemesto u njegovom nastavni~kom delova-nju na Beogradskom univerzitetu.“3

Njegovi studenti dr Marija \ukanovi}(prva generacija) i dr Darko Tanaskovi}(poslednja generacija), koji su posle njeganastavili tradiciju izu~avanja i predavanjapersijske knji`evnosti, sredili su i objaviliBajraktarevi}eva predavanja pod naslo-vom Pregled istorije persijske knji`ev-nosti (Beograd, 1979). Ovaj priru~nik jeprvenstveno bio namenjen i slu`io stu-dentima orijentalistike, ali i {ire, svimaonima koji su se zanimali za ovu oblast.

U Sarajevu se 1997. godine pojavilaHistorija perzijske knji`evnosti od na-stanka do kraja 15. veka, daleko obimnijai sveobuhvatnija od Bajraktarevi}eve, ~ijije autor ugledni iranista dr Be}ir D`aka.

Evo, sada se i kod nas ponovo pojavlju-je jedan ozbiljniji priru~nik ove vrste, iz pe-ra teheranskog profesora (Fakultet persij-ske knji`evnosti i stranih jezika), dr Ahme-da Tamimdarija, ~iji sadr`aj }emo ukratkopredstaviti na narednim stranicama.

Svoje poimanje istorije knji`evnosti, aposebno persijske, i koncepciju knjige A.Tamimdari je iskazao u Uvodu (str. 13-15),gde, izme|u ostalog, ka`e i slede}e:

„Po mi{ljenju pisca ovih redaka, istori-ju knji`evnosti treba ispisivati u svetlurazvoja i usavr{avanja pesme, pri~e, dra-me i medija. Ukoliko se tome jo{ pridoda-ju druge teme iz raznih nauka, odnosnoiz istorije, politike, geografije, alhemije,magije ~ula vida, onda }emo pred sobomimati delo koje li~i na enciklopediju. Temekoje su razvijane u ovoj knji`ici, samo supore|ane po jednoj inovatorskoj skici, ipri tome smo se, kao pisanim izvorima upolju istorije persijske knji`evnosti, po-

slu`ili pomenutim knji`evnim delima is-taknutih iranskih i neiranskih pisaca.

U po~etku su razmatrane odre|ene fi-lozofske i teolo{ke {kole koje su, u ulozikulturnih upori{ta, uzdigle knji`evna de-la. U slede}im delovima se govori o knji-`evnim stilovima i o tome koji pojedina~-ni stil odgovara kojoj filosofskoj {koli. Uzadnjem delu se govori o knji`evnim vr-stama. Prema tome, pri ispisivanju ovogdela se insistira na {koli, stilu, razdobljimai knji`evnim vrstama“ (str. 14-15).

Prvo poglavlje posve}eno je, dakle, fi-lozofskim i teolo{kim {kolama. Na po~et-ku Tamimdari, bave}i se filozofskom {ko-lom peripateti~ara, isti~e zna~aj prevodi-la~ke delatnosti abasidskog perioda zacvetanje intelektulanog i duhovnog `ivo-ta i misaonih i filozofskih tokova u islam-skom svetu. Na arapski, a s njega i na per-sijski, prevo|ene su mnogobrojne zna~aj-ne knjige sa sirija~kog, sanskrita, pahlevi-ja i osobito dela gr~kih filozofa.

„Prevo|enjem nau~nih dela istaknutoggr~kog teozofa, Aristotela, islamski i iranskiintelektualno-filosofski sistem se na{aopred novim horizontom, onim {to je po-stao poznat kao filosofska {kola peripateti-~ara (ma{{a’) ili peripateti~ka (ma{{a’ i). Tonikako ne zna~i da su islamski i iranski u~e-njaci bili isklju~ivo imitatori i da su sledilisve ono {to je Aristotel kazivao“ (str. 18).

U tom delu knjige A. Tamimdari se po-sebno bavio delima i sistemima Farabija(str. 20-21), Razija (str. 21-22) i Avicene (22-26), kao i nekim filozofskim {kolama: ilu-minatorsko-gnosti~kom (str. 26-27), {ko-lom iluminacije – „i{raq“ (str. 27-33) i {ko-lom misticizma i gnoze (str. 33-53).

O misticizmu, koji je oduvek privla~iopa`nju i interesovanje najrazli~itije publi-ke na Zapadu, autor ka`e:

„Misticizam u kome se susre}emo sa ~i-tavim spektrom raznih intelektualnih toko-va, mo`e sticati svoje ideje ne sa jednog

IZLOG KNJIGA126

mesta. Ukoliko bi se, na tom polju, razvilaozbiljna komparacija, uvideli bi da sufijskedoktrine, umnogome, odgovaraju delova-nju gnostika drugih naroda. Evropski istra-`iva~i su verovali da koren islamskog misti-cizma treba tra`iti u zoroasterskoj duhov-nosti, nauci hindusa, u hri{}anskom mona-{tvu, neoplatoni~kom mudroslavlju i u ju-daizmu. Me|utim, primordijalno i istinskoisto~i{te islamskog misticizma, i pored svihonih spolja{njih i intelektualnih sli~nosti saverovanjima prista{a tajne u drugim naro-dima, dakako, jesu Kur’an i islam. Ho}emokazati da se to golemo kulturno postignu}ene bi pojavilo na tlu razli~itih intelektual-nih elemenata, da tu nije bilo prisustvaKur’ana i islama, premda one strukturalnesli~nosti i spolja{nje paralele u razli~itim iz-dancima ezoterizma, aludiraju na jedno}uprimordijalnog Izvori{ta“ (str. 34-35).

Tre}u celinu u ovom poglavlju ~iniislamska teologija (kelam) sa tematskimblokovima: [i’ije (str. 54-56, Mu’tazilije(str. 56-57), A{‘arije (str. 58-60), [kola tran-scedentalne filosofije (str. 60-68) i Nove fi-losofske {kole – na{e doba (str. 68-69).

Drugo poglavlje posve}eno je veomazna~ajnoj temi, periodizaciji persijskeknji`evnosti i naslovljeno Knji`evna raz-doblja: periodizacija persijske knji`ev-nosti (str. 71-102).4

„Nije ~udo {to je persijska knji`evnostu procesu svog sazrevanja od samog za-~etka pa sve do danas, razvijala, srazmer-no razli~itim vremenskim razdobljima ko-ja su posebna zbog svojevrsnih politi~kihokolnosti u odre|enim istorijskim proce-sima, mnogostruke fenomene na temeljusvoje jedinstvene osobenosti. Ovakvi vre-menski procesi se, u istoriji persijske knji-`evnosti, nazivaju ‘knji`evnim razdoblji-ma’. U okviru tih razdoblja se prizivajurazli~iti obrasci politi~kih vlasti i zatim is-taknuti knji`evnici i velikani koji su `iveliu tim krigovima“ (str. 71).

Isti~u}i da periodizacija persijske knji-`evnosti u Iranu nije potpuno ujedna~enajer pojedini njeni istori~ari prihvataju razli-~it broj razdoblja, autor na trideset stranicaobra|uje onu najrasprostranjeniju, na petrazdoblja. Pri tome, svako od njih, kao za-seban tematski segment, predstavlja na po-liti~kom, intelektualnom i literarnom pla-nu: Prvo razdoblje (za~etak persijske pe-sme do kraja petog/jedanaestog i po~etka{estog/dvanaestog veka – str. 72-76); Dru-go razdoblje (po~etak {estog/dvanaestogveka do osmog/~etrnaestog veka – str. 76-83); Tre}e razdoblje (od po~etka osmog/~e-trnaestog do trinaestog/devetnaestog veka– str. 83-95); ^etvrto razdoblje (od drugepolovine dvanaestog/osamnaestog vekado kraja trinaestog/devetnaestog veka –str. 95-98); Peto razdoblje (~etrnaesti/devet-naesti vek pa do naovamo – knji`evnostdana{njice – novo doba – str. 98-102).

U tre}em poglavlju koje se bavi persij-skim poetskim stilovima (Persijski poet-ski stilovi, str. 103-140) dr A. Tamimdarise dr`ao kategorizacije od osam stilova,predstavljaju}i, u tim okvirima, njihovenajbitnije karakteristike i najistaknutijepesnike. Tako, pri obradi horasanskog sti-la, koji je trajao od 9. do 11. veka (str. 104-112), nalazimo, izme|u ostalog, i podatkeo nama dobro poznatim pesnicima kao{to su Rudaki (+ 940), Dakiki (+ 977), Fir-dusi /Ferdosi (+ 940), Ansari/Onsori(+1040), Nasiri Husrev (+1088)…

Potom slede posredni stil seld`u~kograzdoblja iz 12. veka (str. 112-118), gde suuvr{}eni Senai (+1150), Anvari (+1187),Hakani (+1198), Nizami od Gen|e(+1203) i drugi, pa ira~ki stil koji se prote-`e od 13. do 15. veka (str. 118-129), ~ijim jenajistaknutijim predstavnicima, ujedno inajve}im persijskim klasicima, Sa’diju (+1291), Mevlani D`elaludinu Rumiju(+1273) i Hafizu (+ 1389), poklonjena du-`na pa`nja i prostor.

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 127

Stilu hipotipoze (str. 129-131), koji jeokarakterisan kao posrednik izme|u ira~-kog i indijskog stila i koji je kratko trajao(16. vek), dato je manje prostora, ali je za-to indijski stil (17. i prva polovina 18. ve-ka) obra|en znatno {ire i sa vi{e predstav-

nika (str. 131-136). Na kraju ovog pogla-vlja ukratko i u najop{tijim naznakamaprikazana su jo{ tri stila: stil iz razdobljapovratka iz 18. i 19. veka (str. 136-137), stiliz razdoblja konsitucionalnog sistema (str.137-138) i stil novog doba (str. 138-140).

IZLOG KNJIGA128

[ahnama, Muin Musavir; Hizr i Ilijas na vrelu `ivota, isfahanski stil, safavidski period

S obzirom na ~injenicu da je proza naIstoku uvek bila u senci poezije, proznimstilovima u persijskoj literaturi posve}enoje daleko manje prostora (~etvrto poglavlje,str. 141-156). Ahmed Tamimdari ih je pred-stavio kroz {est razdoblja navode}i, prven-stveno, glavne predstavnike i njihova dela.

Druga polovina knjige, odnosno petopoglavlje, bavi se knji`evnim vrstama upersijskoj knji`evnosti (Knji`evne vrste upersijskoj knji`evnosti, str. 159-296). Tu seautor bavi epskim (hamase), lirskim, didak-ti~kim poetskim, a potom i dramskim ipripovednim vrstama i njihovim pred-stavnicima. U prvom odeljku ovog pogla-vlja A. Tamimdari obra|uje persijsku ep-sku poeziju (str. 158187), kroz njene razli-~ite podele (tradicionalna, drugorazrednai posteriorna, odnosno mitska, pelivanska,verska, gnosti~ka) i njene osobenosti veza-ne za radnju, mesto, vreme, junake itd.

Za ovu, u Persiji vrlo omiljenu vrstu,Ahmed Tamimdari ka`e:

„Epika pripada najdrevnijim vrstama,a smiruje u sebi razotkrivanja doga|aja izpreistorijskog doba i izve{taje o najrani-jim vremenima. Epika, zapravo, ilustrujeideale jedne nacije, preplitanje istorije imitova, imaginacije i realnosti. Epski pe-snik jeste istori~ar svoje nacije. A u srcupersijske epske pesme le`e prizivanja he-rojskih samopo`trvovanja mitskih i naci-onalnih li~nosti u odbrani svojih naroda iiranske civilizacije, prizivanja koja bivajukomponovana u herojskom stilu. Epika jeu persijskoj knji`evnosti rasko{nija u od-nosu na druge vrste, a i prednja~i u odno-su na njih;“ (str. 158).

Centralno mesto u tom delu pripada,svakako, najve}em persijskom epi~aru,iranskom Homeru, Abul Kasimu Firdusi-ju, i njegovom grandioznom epu [ahna-mi, gde su deskriptivni pasa`i i analizadela potkrepljeni mno{tvom, uglavnom,uspe{no prevedenih stihova (str. 163-183).

[to se persijske lirske poezije ti~e, persij-ski istori~ar knji`evnosti isti~e da u njoj nadsvim ostalim elementima, dominiraju ose-}anja. Predstavljaju}i njene raznovrsne to-kove, on se bavio, na prvom mestu, razvo-jem poetskih formi kroz istoriju. Katren(~etvorostih/rubaija) je, s obzirom na njego-vo mesto u persijskoj i svetskoj poeziji, pri-li~no sveobuhvatno obra|en, po~ev{i odnjegove strukture i tema, preko vrsta (lju-bavni, misti~ki, sufijski, filozofski), do pred-stavnika, me|u kojima je, sasvim prirodno,akcenat stavljen na Omera Hajjama, jed-nog od najve}ih i najpopularnijih persij-skih i uop{te orijentalnih pesnika u Evropi(str. 198-203). I u ovom pasa`u su za ilustra-ciju kori{}eni Hajjamovi katreni, uglavnomu prevodu Fehima Bajraktarevi}a i sarajev-skog orijentaliste, Safvet-bega Ba{agi}a.Rubaiji je po spolja{njem obliku i strukturivrlo sli~an dupli distihon (do-bejt), kome jeposve}en drugi odeljak (str. 203-209).

Potom su predstavljene tri u persijskojpoeziji vrlo zastupljene i zna~ajne pesni~-ke forme: persijska oda (kasida), nastalapod arapskim uticajem (str. 209-234), ga-zel (str. 235-270) i mesnevija (str. 270-274),izme|u ostalog, i mno{tvom reprezenta-tivnih ilustrativnih strofa, ~esto u stihova-nom prevodu.

Slede}e stranice (str. 275-282) donosesamo najosnovnije informacije o {est ma-nje poznatih vrsta pesama: terkib-bendu(spajaju}a vezica), tard`i’-bendu (ponavlja-ju}a vezica), fragmentarnoj pesmi/epigra-mu (qet’e), mosammatu (stancai~na pesma),monostihonu (mofrad) i produ`enoj pe-smi (mostazad).

Potom sledi kra}i deo o didakti~koj(ta’limi) knji`evnosti (str. 282-286), a na sa-mom kraju dela, tako|e sasvim kratko,predstavljene su dramska (nemaje{i) litera-tura (str. 286-291), kao i pripoveda~ka knji-`evnost (destan), kroz slede}e vrste: ljubav-ne/lirske, gnosti~ke/sufijske, epske/pelivan-

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 129

ske, bogoslovske/vero{kolske, satiri~ne,simboli~ne/filosofske, pu~ke, realisti~ke,poslovi~ne pri~e i makame (str. 292-296).

*Ova obimom nevelika knjiga, „jedan

brz ali, ipak, koristan kroki, odnosno pre-gled persijske knji`evnosti“, kako ju je upredgovoru naslovljenom Istorija kaosvedo~anstvo (str. 9-15) okarakterisao beo-gradski arabista prof. dr Rade Bo`ovi}, bezsumnje, je zna~ajna jedinica u bibliografijina{e iranistike i orijentalistike i koristanpriru~nik koji }e omogu}iti zainteresova-nim ~itaocima da na poseban na~in, „iznu-tra“, kroz prizmu jednog iranskog/orijen-talnog istori~ara literature, steknu uvid uovu, u Evropi, svakako, najpopularniju inajuticajniju orijentalnu literaturu i uo~erazlike u koncepciji, na~inu sistematizova-nja gra|e i poimanju fenomenâ knji`evno-sti, knji`evne istorije i knji`evne teorije uevropskim5 i orijentalnim delima te vrste.

Delo je s persijskog preveo mr SeidHalilovi}, islamski, odnosno {iitski bogo-slov (ro|en 1980. godine u Prijepolju), ko-ji od 1992. godine `ivi i radi, odnosno si-stematski izu~ava razne vidove islam-ske/{iitske, odnosno iranske duhovne inau~ne tradicije u svetom iranskom gra-du Komu (Halilovi}eva kratka radna bi-bliografija data je na koricama knjige).Halilovi} je u knjizi uspeo da prenese je-zik, stil i diskurs orijentalne nau~ne pro-ze. No, treba, isto tako re}i da je njegovprevod mestimi~no suvi{e bukvalan i neba{ uvek u duhu na{eg jezika, a na nekimmestima su ~ak naru{eni i gramati~ka ipravopisna norma srpskog jezika. Nisuuvek prona|ena ni najadekvatnija termi-nolo{ka re{enja vezana za knji`evnu isto-riju i teoriju, prvenstveno, zbog razlike iudaljenosti evropske i orijentalne knji-`evno-teorijske tradicije, ili, pak, za ori-jentalistiku (npr. {i’ije, umesto {iiti, mu’ta-zilije, umesto mu’taziliti i sli~no). Sve to

je, verovatno, posledica redukovanog Ha-lilovi}evog kontakta s maternjim jezikom.

Svojevrsan dodatak prvom poglavljuTemimdarijeve Istorije persijske knji`ev-nosti jeste i pogovor, Nebeski napev persij-ske knji`evnosti na{oj dana{njici (str. 297-320), iz pera prevodioca S. Halilovi}a koji seu njemu bavi razli~itim aspektima i znako-vima iransko-{iitske duhovnosti, tradicio-nalnim filozofskim nasle|em, slo`eno{}uiranskog interpretativnog genija, kao i jo{nekim temama, dovode}i ih sve u vezu i sre{enjem krize modernog sveta. [teta je sa-mo {to je ovaj zanimljiv tekst pisan kompli-kovanim stilom i prili~no nejasnim jezikom,u kome dominiraju preduge i zamr{ene re-~enice, za~injene ~esto i arhaizmima.

Na kraju, moramo pohvaliti dobrutehni~ku opremu knjige, a pre svega „do-punu“ teksta lepim portretima gotovosvh zna~ajnijih persijskih knji`evnika.

NAPOMENE

1 Beogradska Katedra za orijentalnu filologijuosnovana je 1926. godine. Vi{e o tome cf. Marija\ukanovi}, Katedra za orijentalnu filologiju / u:Sto godina Filozofskog fakulteta, Beograd, 1963,str. 477-484 i A. Mitrovi}, Sedamdeset godina Ka-tedre za orijentalistiku / u: Orijentalistika 70:zbornik radova, Beograd, 1997, str. 21-28.

2 Vi{e o svemu tome cf.: A. Mitrovi}, Nau~no deloFehima Bajraktarevi}a, Beograd, 1996, str. 60-125i Iranisti~ki opus Fehima Bajraktarevi}a / u: Opersijskoj knji`evnosti, Beograd, 1999, str, 31-54.

3 M. \ukanovi}, D. Tanaskovi}, Predgovor prire|i-va~a / u: Dr Fehim Bajraktarevi}, Pregled istorijepersijske knji`evnosti, Beograd, 1979, str. 5-6.

4 Deo o periodizaciji persijske knji`evnosti obja-vljen je i u ~asopisu „Nur“ (Beograd). – 12, 42 (je-sen, 2004), str. 78-87.

5 Cf. npr.: Browne, E. G., A Literary History of Per-sia, Cambridge, 1902-1924 (i druga izdanja);Horn, P., Geschichte der persischen Litteratur,Leipzig, 1909; Piemontese, A. M., Storia della lit-teratura persiana, 1-2, Milano, 1970; Rypka, J., Ira-nische Literaturgeschichte, Leipzig, 1959; Kr?im-ski?, A. E., Istori? Persii, ee literatur? i dervi{ko?teosofii, I. S., Iz istorii persidsko? i tad`iksko? lit-eratur, Moskva, 1972.

IZLOG KNJIGA130

Dragan NOVAKOVI],[kolstvo islamske zajednice,Junir, Novi Sad, 2004, str. 145+23.

dr Rade Bo`ovi}

Simpati~na, in-f o r m a t i v n a ,ta~na i odgovornaknjiga dr Draga-na Novakovi}a oistorijatu islam-skog {kolstva nateritoriji nekada-{nje Jugoslavijetreba da poslu`i,mislim, kao uzo-ran primer kako

se knjiga, koja }e nekom izgledati kao iz-uzetno specifi~na, mo`e lako ~itati. I jo{ne{to, verovatno, va`nije od toga: kolikose iz nje mo`e nau~iti za budu}nost boljihme|ukonfesionalnih i me|unacionalnihodnosa na teritorijama biv{e Jugoslavije,pa i {ire – Balkana. A mo`e mnogo. Dakle,iz nje mogu, podjednako, nau~iti mno-go toga korisnoga i nau~nik, i novi-nar, i diplomata i politi-~ar. Svako ko u~estvujeu javnom `ivotu naovim prostorima.

^itaju}i ovu zani-mljivu i iznad svega,kako je ve} re~e-no, korisnu knji-gu, mo`e se sti}ii do va`nog, a ni-je isklju~eno za po-nekog i iznena|uju}egsaznanja, – da su nekeodnose me|u Ju`nimSlovenima bolje nego mirazumeli, Austrijanci i Ma|a-ri, mada ove poslednje ta konstataci-ja ne osloba|a i nekih zabluda i osude

zbog politikantskih poteza, u~injenih na-ro~ito na tlu okupirane Bosne i Hercegovi-ne. Na kraju, mudri intelektualci i visprenipoliti~ari valjalo bi da u~e i na tu|im gre-{kama, a to ova knjiga D. Novakovi}aomogu}ava.

Upotrebiv{i ve} na po~etku neke za-klju~ke koji, obi~no, slede na kraju razma-tranja svake knjige, ~ini mi se, da valja re-}i ili barem dr`ati na umu, ve~itu istinu:da svako vreme mora imati svoja re{enja.Ovde mislim na onaj segment mudre au-strougarske politike koja je, i pored toga{to se ponekad ~inilo da je ona tipi~nookupatorska, naro~ito nekim konzerva-tivnim muslimanskim krugovima, pa inekim Srbima koji su smatrali da su za-jedno sa muslmanima u Bosni kulturno isvakojako druga~ije u odnosu na katolikedefimirani, mislim na tu austrougarskupolitiku koja je uspevala i da konzervativ-ne islamske teolo{ke krugove lagano uvo-di u procese modernizacije i razumevanjeistorije.

Knjiga je dragocena i zato {to nas od-govorno upoznaje sa istorijatom va`ne

na na{em terenu verske zajednice,Islamske verske zajednice

i njenih institucija. Isto-rijat {kolstva je izlo`enod njegovih jasnih i or-ganizovanih po~etaka

(18. vek), pa prekoKraljevine Jugo-slavije i socijali-sti~ke Jugoslavi-

je sve do raspadaove dr`ave. Tako|e

nas upoznaje i sa svim„prate}im“ dokumen-tima va`nim za boljeshvatanje kulturnog i

politi~kog ambijenta u kojemje ovo {kolstvo trajalo i razvijalo se.

[teta je samo {to po`rtvovani i uva`eni

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 131

autor dr D. Novakovi} nije stigao da namponudi malo vi|enja i svojih znanja omejtefima i ni`im oblicima islamskog{kolstva. Ali zato su posebno i dobro ob-ra|eni {kolski sistemi Gazi Husrevbegovemedrese (srednja muslimanska {kola),potom, delimi~no, i Islamskog teolo{kogfakulteta koji je, u neku ruku, proiza{ao izove medrese, da bi se izlaganje nastavilo{kolskim sistemom i Gazi Isabegove me-drese u Skoplju i Alaudinove u Pri{tini.Uzgred je dotaknuta i najmla|a islamska{kola na ovom terenu, Isabegova medresau Novom Pazaru. Pristojna i korisna pa-`nja posve}ena je i najve}oj islamskoj bi-blioteci na Balkanu, Gazi Husrevbegovoju Sarajevu.

Za one koji lutaju oko pitanja da ili neuvoditi u {kole versku pouku, posebnomo`e da bude zanimljiv deo (od strane118-139) koji je ovoj oblasti religioznogobrazovanja i, ponekad, neizbe`nog misi-onarenja posvetio autor.

Na kraju knjige se nalaze vrlo korisnidodaci, re~nici u knjizi upotrebljeniharapsko-islamskih termina i izraza i kori-sna bibliografija. Dakle, mnogo je razlogada se ova korisna knjiga dr Dragana No-vakovi}a pro~ita. I ~italac ne}e, tvrdim, nijednoga ~asa osetiti dosadu, mada, kadaje re~ o {kolskim sistemima i njihovomopisu, ne mo`e se re}i da takva {tiva mo-gu biti uzbudljiva.

132 AKTIVNOSTI

Uorganizaciji Iranskog kulturnog cen-tra i uz podr{ku Jugoslovenske kino-teke i Dru{tva srpskocrnogorsko-iranskogprijateljstva, u utorak, 7. juna (17 hordad)ove godine po~eo je ciklus iranskog filmapod nazivom Iran, kinematografija, duhov-nost koji je sve~ano otvorio iranski amba-sador u Beogradu, Njegova ekselencijaMorteza Mir Hejdari.

U ime Jugoslovenske kinoteke skup jepozdravio Bo`idar Marjanovi}. Zahva-liv{i se na naporima u organizovanjuovog festivala, on je pohvalio nastojanjeIranskog kulturnog centra da srpskimljubiteljima sedme umetnosti {to boljepromovi{e iranski film i izrazio nadu unastavak saradnje sa Iranskim kulturnimcentrom.

Pozdravnu re~ u ime Dru{tva srpsko-crnogorsko-iranskog prijateljstva uputioje Bogdan Zlati}, filmski kriti~ar. „Iranskifilm zauzima posebno mesto u svetu i da-nas skoro da nema festivala na kome neu~estvuju filmovi iranskih autora. Ova ki-nematografija se bavi aspektima duhov-

nosti i humanosti i kao takva je uspela daosvoji ljudska srca“ – rekao je g. Zlati}.

Ciklus iranskog filma otvorio je Nj. e.Morteza Mir Hejdari. On je u pozdravnojre~i naveo misao osniva~a Islamske Repu-blike Irana, imama Homeinija, koji je ki-nematografiju nazvao modernim izu-mom koji treba staviti u slu`bu obrazova-nja i odgoja naroda. „Iranska kinemato-grafija je jedan univerzum koji, po mi{lje-nju ve}ine kriti~ara, na najbolji na~in pre-nosi i izra`ava misli svog naroda“ – ista-kao je g. Mir Hejdari.

Na [estom festivalu iranskog filma ko-ji je otvorio film Ro|enje jednog leptira pri-kazano je 8 ostvarenja iranskih autora.

U Bajrakli d`amiji obele`ena godi{njicasmrti imama Homeinija (r.a.)

U prisustvu velikog broja vernika, upetak 3. juna (13 hordad) u beogradskojBajrakli d`amiji obele`ena je godi{njicasmrti imama Homeinija (r.a.) koju su or-ganizovali Islamska zajednica Srbije iIranski kulturni centar. Nakon {to je zablagoslov imamove du{e i u znak zahval-

AKTIVNOSTI

Ciklus iranskog filma

133Vol. 14 • No 45 • LETO 2005.

nosti za njegove napore prou~io Fatihu,beogradski muftija, Hamdija Jusufspahi},je rekao: „Ruhollah Musavi Homeini (r.a.)je bio jasan primer muslimana koji je hra-bar, revolucionaran i koji se odri~e ovogsveta. Imam Homeini nije bio samo fakih(islamski pravnik) i duhovnik, ve} i pisac,mislilac i veliki politi~ar. Ajatolah Homei-ni, bio je, zapravo, jedna od najve}ih li~-nosti 20. veka, lider najve}e islamske re-volucije na svetu i utemeljiva~ prve islam-ske dr`ave. U vreme {ahove vlasti stanjeu Iranu nije bilo za pohvalu, budu}i da jeislamsku zemlju Iran nastojao da povedeneislamskim putem. Islamski narod Iranase tome usprotivio, i tako se, pod vo|-stvom imama Homeinija, zbio najve}i do-ga|aj, trijumf islamske revolucije. Mi smoradosni zbog toga {to Islamska Republikai nakon imamove smrti uspe{no i ~vrstosledi svoj islamski smer. Najve}a uslugaimama Homenija muslimanima sveta je-ste to {to je me|u njima uspostavio jedin-stvo. Mi se molimo za opstanak IslamskeRepublike Iran koja je najve}i za{titnikislama i muslimana u svetu.“ – rekao jebeogradski muftija.

Zahvaliv{i se gra|anima Beogradamuslimanske veroispovesti na velikomodzivu, iranski ata{e za kulturu, g. Vafaei,je rekao: „Imam Homeini (r.a.) je bio sve-strana li~nost: duhovnik, poznavalac ver-skog prava, pisac, pesnik, gnostik i revo-lucionar. O svakom aspektu njegove sve-

strane li~nosti mogu se napisati cele knji-ge. Me|utim, me|u ostalim, izdvajaju sedve karakteristike njegove li~nosti. Prvaje to {to je te`io ujedinjenju svih islam-skih mezheba. Imam Homeini je bio sve-stan nastojanja neprijatelja islama koji suradili na produbljivanju razlika me|umuslimanima razli~itih pravaca, i zato jemnogo insistirao na jedinstvu. Druga jeljubav i privr`enost islamskom gnostici-zmu. Imam je bio veliki gnostik koji jepre{ao glavne stupnjeve gnosti~kog puta.Zbog toga su njegove re~i bile prihva}eneod svih muslimana, svi su ga voleli i vide-li smo da su milioni muslimana Irana isveta plakali kada je umro.“

U nastavku su pro~itani gnosti~ki sti-hovi koje je tokom svog `ivota pisaoimam Homeini i kur’anski odlomci, kojesu govorili g. Azarmakan i Muhamed Ju-sufspahi}.

Zavr{etak mandata iranskog ata{ea zakulturu

Nakon ~etvorogodi{njeg anga`ovanjana mestu ata{ea za kulturu i direktoraIranskog kulturnog centra, okon~ana jekulturna misija g. Gholama Vafaija u Beo-gradu. Tim povodom, u utorak, 14. juna,u ~ast njegovog odlaska iz Beograda i za-vr{etka mandata odr`an je opro{tajnikoktel. Prijemu je prisustvovao veliki brojzvanica, me|u kojima su bili predstavnici

AKTIVNOSTI134

kulturnog i javnog `ivota Srbije, pred-stavnici verskih zajednica, verski veliko-dostojnici, saradnici i prijatelji Iranskogkulturnog centra, ~lanovi Srpskocrnogor-sko-iranskog dru{tva za prijateljstvo i sa-radnju, polaznici kursa persijskog jezika.

Tokom prijema, od g. Vafaeia su seoprostili mnogi prijatelji i saradnici Kultu-rnog centra Irana, koji su u proteklih ~eti-

ri godine svojim anga`ovanjem doprinelinjegovim mnogobrojnim aktivnostima.Tom prilikom, gospodinu Vafaeiju po`ele-li su mnogo uspeha. Srda~na atmosfera iprijateljski duh tokom prijema, kao i broj-nost zvanica, pokazali su da je utemelje-nost interesovanja za iransku kulturu uBeogradu i Srbiji zna~ajna. Tako|e, izra`e-na je obostrana `elja za nastavkom sarad-nje i daljim uzajamnim upoznavanjem.

Nova lokacija Iranskog kulturnog centraKulturni centar se od nedavno nalazi

na novoj lokaciji. Nakon ~etiri godine bo-ravka u [olinoj ulici, Centar se po~etkomavgusta preselio na novu adresu u uliciNake Spasi}.

Tim povodom prire|en je koktel komesu, pored saradnika i polaznika kursa per-sijskog jezika prisustvovali i zvani~niciAmbasade Irana u Beogradu i ~lanoviDru{tva srpskocrnogorsko-iranskog pri-jateljstva. Kra}im obra}anjem prisutne supozdravili ambasador I. R. Irana u Beo-gradu, Njegova ekselencija Mir Hejdari, izamenik ata{ea za kulturu, g. Azarmakan.Oni su istakli pozitivne aspekte i zna~ajkulturne saradnje izme|u Irana i Srbije iCrne Gore i nadu u njeno produbljenje.Prisutnima su na kraju koktela podeljenipokloni u knjigama.

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 135

AKTIVNOSTI136

Stranica Kur’ana u muhakak pismu, 15. vekPortal mauzoleja {ejha Abdu Samada, Natanz