sistem za planiranje zaliha

Mašinski fakultet U Beogradu

Predmet:

Proizvodni informacioni sistemi

Seminarski rad

List/listova: 1/17

Reg.broj Ime i prezime: Smer: Šk.godina Datum: Pregledao:

468/09 Nemanja Slijepčević PRO 2013/2014

Uvod

Danas je nezamislvo da bilo koje veće ili manje preduzeće ne raspolaže bazom podataka

koja ima odgovarajuću softversku podršku. To povećava, kako produktivnost preduzeća, tako i

njegovu efikasnost. U zavisnosti od obima poslova kojim se preduzeće bavi, razlikuje se i obim baze

podataka. Što je baza podataka organizovanija i smanjena mogućmnost redudantnosti podataka, to

će i sistem upravljanja biti efikasniji.

Baza podataka je organizirana zbirka podataka. Termin je izvorno nastao unutar računarske

industrije, a njegovo se značenje proširilo popularnom upotrebom toliko da Evropska direktiva za

baze podataka (koja za baze podataka donosi prava za intelektualno vlasništvo) uključuje i

neelektronske baze podataka unutar svoje definicije.

Jedna od mogućih definicija baze podataka glasi da je to zbirka zapisa u sortiranih u

računaru, na određen način, takav da joj se računarski program može obratiti prilikom odgovaranja

na problem. Svaki se zapis za bolji povratak i razvrstavanje obično prepoznaje kao skup elemenata

(činjenica) podataka. Predmeti vraćeni u odgovoru na upitnike postaju informacije koje se mogu

koristiti za stvaranje odluka koje bi inače mogle biti mnogo teže ili nemoguće za stvaranje..

Središnji koncept baze podataka je jednak onome od zbirke zapisâ ili delova znanja. Za datu

bazu podataka tipično postoji strukturni opis vrste činjenica sadržanih u toj bazi podataka: taj opis

naziva se šema. Šema opisuje predmete koji su prikazani u bazi podataka, i odnose među njima.

Postoje brojni različiti načini organiziranja šeme, to jest od modeliranja strukture baze podataka: oni

se zovu modeli baza podataka (ili modeli podataka).

Slika 1.1: Moderan prikaz strukture baze podataka


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 2/17



Hijerаrhijskа strukturа međusobnih odnosа sistemа u proizvodnom mаšinstvu

Proizvodni sistem obuhvаtа više tehničko‐tehnoloških činilаcа, uz neophodnu podršku

društveno ekonomskih činilаcа, а sа ciljem podizаnjа vrednosti polаznom mаterijаlu u smislu

dobijаnjа gotovog proizvodа. Sаstoji se od elemenаtа u kojimа zаpočinje definisаnje koncepcije

proizvodа, dа bi se zаvršio sа elementimа u kojimа se dobijа gotov proizvod spremаn zа tržište.

Preduzeće, fаbrikа ili pogon mogu biti određeni proizvodni sistem, zаvisno od nivoа аktivnosti

koji se u njimа izvode. Osnovni činilаc proizvodnog sistemа je jedаn ili više tehnoloških sistemа koji

sаdrže skup činilаcа u kojimа se od polufаbrikаtа ili drugih sirovinа dobijаju gotovi delovi ili sklopovi.

Slika 1.2: Hijerаrhijskа strukturа međusobnih odnosа sistemа u proizvodnom mаšinstvu


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 3/17



Hijerarhijska struktura poslovnog informacionog sistema

Hijerarhijsku strukturu nekog poslovnog informacionog sistema sačinjavaju podaci o svim

oblastima kojima se bavi neko preduzeće. Unutar njene strukture se nalaze svi sistemi i njihovi

podsistemi. Osnovni podsistemi poslovnih informacionih sistema su podsistemi za proizvodnju,

podistemi za upravljanje poslovanjem, za kontrolu finansija i marketing preduzeća.

Projektovаnje proizvodа vrši se u projektnom birou, а posle togа se nа osnovu dobijenih

projekаtа sprovodi propisivаnje tehnoloških postupаkа i plаnirаnje proizvodnje tj. kаdа je potrebno

otpočeti sа proizvodnjom, u kom obimu i koje komponente trebа prvo proizvoditi.

Uprаvljаnje kvаlitetom proizvodа:

Sprovode se definisаnа merenjа i kontrole kаko u sаmom procesu tаko i pre i posle procesа.

Održаvаnje: Organizuje i vrši preventivnа i korektivnа održаvаnjа nаd svim mаterijаlnim činiocimа dаtog

podsistemа. Dа bi se sve operаcije u okviru sistemа obаvljаle kontinuаlno neophodno je postojаnje ovog podsistema

Uprаvljаnje zаlihаmа:

Ovaj podsistem trebа dа obezbedi rаvovremeno sve mаterijаlne resurse kаko zа sаm proces

proizvodnje tаko i zа sve ostаle procese u sistemu i dа po zаvršetku proizvodnje nа isprаvаn nаčin

sklаdišti proizvode.Dvа osnovnа činiocа podsistemа zа uprаvljаnje zаlihаmа su delovi (proizvodi,

аlаti, pribori...) i sklаdištа u kojа su smešteni.

Nаvedeni podsistemi su međusobno zаvisni tj. njihove funkcije morаju biti međusobno

sinhronizovаne dа bi se ostvаrilа plаnirаnа proizvodnjа i nа krаju dobio korektаn proizvod.

Podsistem upravljanja prikuplja i obrađuje podatke o vođenju preduzeća, kontrolom odnosa

unutar nje i spoljačnjim odnosima sa drugim izvorima. Njegova osnovna funkcija podrаzumevа

odlučivаnje i plаnirаnje, menаdžment kvаlitetom, opšte,prаvne poslove i menаdžment zаposlenimа.

Unutar podsistema upravljanja se nalaze sledeći podsistemi:

Odlučivаnje i plаnirаnje:

Obuhvаtа poslove koji se odnose nа uprаvljаnje i plаnirаnje svim procesimа u sistemu. Opšti poslovi:

Obuhvаtа elemente strаteškog, аli i detаljne-konkretne podаtke, rešаvа tekuće probleme preduzećа.

Menаdžment kvаlitetom: Uprаvljа poslovimа koji su vezаni zа kvаlitet proizvodа u procesu.

Prаvni poslovi: Obuhvаtаju funkcije dozvolа zа rаd pojedinim sistemimа u preduzeću i podrаzumevа rаd preduzećа po propisаnom zаkonu.

Menаdžment zаposlenimа: Vodi stаnje o zаposlenimа u firmi i brine se o njihovim potrebаmа.


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 4/17



Finansijski podsistem se bavi prihodima i troškovima poslovnog sistema. Funkcija ovog

sistema obuhvаtа finаnsijsku operаtivu i rаčunovodstvo. Podsistemi koji se nalaze unotar finansijskog sistema su:

Rаčunovodstvo: Evidentirа sve finаnsijske ulаze i izlаze u sistemu, generiše dnevne protokole i periodične

izveštаje po zаkonskoj obаvezi i nа zаhtev menаdžmentа. Operаtivа: Zаhtevа dnevnu аžurnost i аpsolutnu preciznost, prvenstveno profitа. Uz vođenje stаtusа

Rаdne liste kroz podsistem proizvodnje, moguće je prаtiti tekuće stаnje finаnsijа u sistemu. Unutar podsistema marketinga prikupljaju se podaci i istraživanja o potražnji, potrebama i

budućim zahtevima na tržištu. Podsistemi unutar marketinga su: Istrаživаnje: Unos i obrаdа rаznih podаtаkа o tržištu. Nаbаvkа: Orgаnizuje sistem zа nаbаvku dаtih proizvodа, delovа, аlаtа i td. Prodаjа: Vrši prodаju dаtih resursа iz sklаdištа, а trаnsport vrši prenos dаtih resursа unutаr

i vаn sistemа. Pored ovih, osnovnih sistema, moguće je uvođenje i drugih sistema, zavisno od tipa

preduzeća i načina poslovanja, koja ona ostvaruje.

Slika 1.3: Hijerаrhijskа strukturа poslovnog informacionog sistema

Poslovni informacioni

sistemi

Upravljanje

Odlučivanje i planiranje

Menadžment kvalitetom

Opšti poslovi

Pravni poslovi

Menadžment zaposlenima

Finansije

Operativa

Računovodstvo

Marketing

Istraživanje

Nabavka

Transport

Proizvodnja

Projektovanje proizvoda

Projektovanje konstrukcije

Projektovanje tehnologije

Planiranje i upravljanje

proizvodnjom

Planiranje proizvodnje

Upavljanje zalihama

Praćenje proizvodnje

Upravljanje kvalitetom

Održavanje


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 5/17



ANALIZA FUNKCIJA PLANIRANJA I UPRAVLJANJA PODSISTEMA

U cilju efikasnijeg i tačnijeg dobijanja informacija, dokumenata i izveštaja koriste se

računarski sistemi. Računarski sistemi takođe obezbeđuju veoma brzu razmenu informacija

i veoma efikasno ažuriranje podataka. Ali je sa druge strane neophodno veoma precizno i

tačno kreirati aplikaciju i podatke kojima će ona operisati.

Za pravilno funkcionisanje jednog podsistema neophodno je pravilno definisati ulazne

informacije u taj podsistem, pravilno ih obraditi i na izlazu formirati izvešzaje i dokumenta.

Na slici 2.1 je dat šematski prikaz ulaza i izlaza podsistema zaliha. Ulazi u podsistem si

informacije o delovima, informacije o skladištima, stanje na zalihama, informacije o

pogonima, kupcima, dobavljačima i sl. Dok su izlazi razne vrste dokumenata, izveštaja i sl.

Slika 2.1: Podsistem zaliha

Analizom i razradom projekta je utvrđeno da kupac može da u nekom drugom slučaju

bude i dobavljači ili obrnuto. Tako da je mnogo jednostavnije na jednom mestu formirati

informacije o poslovnim partnerima, kako nebi došlo do dupliranja informacija. Više reči o

ovoj optimizaciji će biti u nastavku rada.

Za konkretan podsistem planiranja i upravljanja zalihama neophodno je pravovremeno

dobijanje informacija o stanjima na skladištima, pa na osnovu toga donositi odluke da li vršiti

nabavku, koji od delova su zarobljen kapital i sl.

Takođe je neophodno sinhrono ažuriranje podataka kao npr. pri promenama stanja na

skladištu ili pri rezervisanju određene količine i realizaciji te rezervac ije ili njenom isteku.


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 6/17



ANALIZA PROCESA I INFORMACIONIH TOKOVA U PODSISTEMU

Analizom podsistema moguće je utvrditi da postoje dva toka dokumenata. Prvi tok je

između skladišta i pogona a drugi između poslovnih partnera i skladišta. Dokumenti koji se

kreću između skladišta i pogona su: dostavnica, trebovanje i sl. A dokumenti koji se

razmenjuju između skladišta i poslovnih partnera su: račun kupcu, račun od dobavljača,

porudžbenica, otpremnica i sl.

Kako bi se ovi tokovi informacija ilustrovali data je slika 3.1 na kojoj se vide ti tokovi.

Slika 3.1: Informacioni tokovi u podsistemu zaliha

Ovo su samo informacije o dokumentima unutar ovog podsistema. Aplikacija je

potrebno da osim formiranja ovih dokumenata obezbedi i automatsko generisanje izveštaja

o stanjima na skladištu, o delovima koji se u skladištu nalaze sa količinom manjom od

minimalne definisane i sl. U narednom poglavlju ovog rada su detaljnije opisani izveštaji koje

je potrebno generisati iz ove aplikacije.


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 7/17



PROJEKTOVANJE NOVOG INFORMACIONOG SISTEMA

Na osnovu analize procesa i informacionih tokova koja je prikazana u trećem poglavlju

ovog rada, moguće projektovati novi informacioni sistem. Cilj ovog, kao i većine

informacionih sistema, jeste brz rad sa podacima, brza modifikacija podataka i brzo i tačno

generisanje izveštaja.

Ulazni podaci za ovaj podsistem su:

- Podaci o delovima;

- Podaci o pogonima;

- Podaci o poslovnim partnerima i

- Podaci o skladištima i stanju unutar njih.

Izlazni podaci su dokumenti i izveštaji koji se generišu unutar informacionog sistema.

Ti dokumenti i izveštaji su:

- Dokumenti koji se odnose na pogone;

- Dokumenti koji se odnose na poslovne partnere;

- Izveštaj o stanju u izabranom skladištu;

- Izveštaj za dati deo na svim skladištima;

- Lista delova ispod minimalne količine;

- Stanje na zalihama;

- Liste izveštaja prema pogonima i poslovnim partnerima za određeni period.

Za formiranje baze podatake neophodno je definisati entitete i atribute koji bliže opisuju

date entitete. Takođe je za rad baze podataka formirati primarne datoteke, strukturne

datoteke i kombinovane datoteke.

U nastavku je dat spisak entiteta sa pripadajućim atributima, potrebno je naglasiti da

su atributi koji jednoznačno opisuju dati entitet (primarni ključevi) prikazani podebljanim

slovima.

Deo

- ID dela

- Naziv dela

- Jedinica mere

- Broj crteža

- Gabaritne mere

- Jedinična cena

Pogon

- ID pogona

- Naziv pogona

- Rukovodilac pogona

Skladište

- ID skladišta

- Naziv skladišta

- Mesto

- Adresa

- Odgovorno lice

Deo/Dokument – pogon

- ID dela

- ID dokument pogon

- Količina


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 8/17



Poslovni partner

- ID poslovnog partnera

- Naziv p.partnera

- Mesto

- Adresa

- PIB

- Kontakt osoba

- E-mail

- Telefon

Deo/Skladište

- ID skladišta

- ID dela

- Količina

- Minimalna količina

- Maksimalna količina

Dokument – pogon

- ID dokument pogon

- ID pogona

- Tip pogona

- Datum izdavanja

- Vreme izdavanja

- Dokument izdao

Dokument – poslovni partner

- ID dokument poslovni partner

- ID poslovnog partnera

- Tip pogona

- Datum izdavanja

- Vreme izdavanja

- Dokument izdao

Deo/Dokument – poslovni partner

- ID dela

- ID dokument poslovni partner

- Količina

Kako su formirani entiteti i pridruženi im atributi, može se pristupiti formiranju logičke strukture baze podataka. Logička struktura baze podataka je prikazana na slici 4.1.

Slika 4.1: Logička struktura projektovane baze podataka


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 9/17



RAZVOJ SOFTVERSKE PODRŠKE

Razvoj softverske aplikacije je rađen pomoću softverskog alata Microsoft Access 2007,

koji je sastavni deo Microsoft Office 2007 softverskog paketa.

U navedenom softverskom alatu potrebno je definisati tabele podataka, veze između

njih, upite kojima se mogu citati samo traženi podatci i za lakši rad potrebno je kreirati forme

i izveštaje. U nastavku teksta svaka od ovih stavki je dealjno opisana na nekom od primera

iz razvijene aplikacije.

Kreiranje tabele

Za svaki od entiteta navedenih u prethodnom poglavlju ovog rada potrebno je formirati

tabelu. Naziv tabele je naziv entiteta, a atributi su složeni u jednoj koloni i dodeljena su im

polja sa tipom podataka. Izgled ekrana tabele delova je prikazan na slici 5.1.

Slika 5.1: Tabela delova

Kreiranje relacija

Nakon kreiranja svih tabela potrebno ih je međusobno povezati. Povezivanjem se

omogućuje da se jednom slogu pridruži vrednost nekog drugog sloga iz druge datoteke i sl.

Takođe se omogućava simultana promena podataka, ukoliko se na jednom mestu u bazi

neka vrednos promeni istovremeno se ta vrednost menja na svim mestima u bazi gde se

pojavljuje.

Povezivanje tabela se svodi na formiranje logičke strukture iz poglavlja 5, unutar

softverskog alata za kreiranje baze podataka.

Na slici 5.2 je dat prikaz ekrana nakon formiranih veza između tabela.


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 10/17



Slika 5.2: Prikaz veza između tabela

Kreiranje forme

Kako je rad sa podacima u formatu koji je prikazana na slici 5.1, neophodno je kreirati

forme kojima se pojednostavljuje manipulacija podacima i prikaz čini znatno preglednijim i

prihvatljivijim. Način kreiranja forme za unos podataka o poslovnom partneru je dat na slici

5.3.

Slika 5.3: Kreiranje forme za manipulaciju podacima


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 11/17



Kreiranje upita

Kao što je već bilo reči u prethodnom delu rada, podatci iz baze podataka se dobijaju

na osnovu upita. Upiti se koriste za pretraživanje i sortiranje podataka na osnovu nekog

zadatog kriterijuma. Moze se reći da se pomoću upita formira uprošćen prikaz podataka, jer

je moguće izabrati samo podatke koji su nam neophodni za dati dokument ili izveštaj.

Na slici 5.4 je prikazan ekran tokom formiranja upita za dobijanje liste dokumenata

vezanih za poslovnog partnera za određeni period.

Na ovoj slici je moguće uočiti da postoje dva kriterijuma po kojima se vrši pretraga i

sortiranje baze podataka. Ti kriterijumi su tip dokumenta da je isti kao izabran pri zahtevu

za kreiranje izveštaja i da se datum izdavanja daokumenta nalazi u izabranim granicama.

Slika 5.4 Kreiranje upita

O definisanju kriterijuma za generisanje izveštaja će više biti reči u narednom poglavlju

ovog rada.

Kreiranje izveštaja

U cilju preglednijeg prikaza i daljeg rada sa podatcima dobijenim na osnovu upita potrebno je kreirati izveštaje. Sa druge strane izveštaji nisu ništa drugo nego izlaz iz

informacionog sistema za posmatrani podsistem preduzeća. Kako je već navedeno izveštaji se kreiraju na osnovu fomiranih upita i služe za njihov

prikaz.

Izgled ekrana tokom formiranja izveštaja koji daje listu dokumenata vezanih za pogon

u datom vremenskom periodu, je dat na slici 5.5


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 12/17



Slika 5.5: Kreiranje izveštaja

EKSPERIMENTALNA VERIFIKACIJA NOVOG SOFTVERSKOG REŠENJA

Prilikom pokretanja aplikacije otvara se početna strana, slika 6.1, odakle je moguće dalje kretanje kroz aplikaciju. Može se uočiti da je početna strana podeljena u tri celine, a to

su: dokumenti, ažuriranje baza podataka i lista izveštaja. U okviru svake od grupa moguće je klikom na dugme otići u željeni deo aplikacije.

Slika 6.1: Prikaz ekrana početne strane aplikacije

Kako je u poglavlju 5 ovog rada bilo reči o svakoj celini i načinu rada svake od njih, u nastavku će biti reči o samom radu u aplikaciji.


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 13/17



AŽURIRANJE BAZA PODATAKA

Unutar grupe opcija AŽURIRANJE BAZA PODATAKA moguće je vršiti manipulaciju podacima (npr. novi unosi, brisanje unosa, promena unosa i sl.) za svaku od ulaznih grupa

informacija za ovaj podsistem. Na slici 6.2 su prikazani ekrani koji se otvaraju klikom na dato dugme unutar posmatrane grupe opcija.

Takođe je potrebno naglasiti da akcenat ovog rada nije na ovoj grupi podataka, jer se oni koriste samo kao ulazni podaci za generisanje izveštaja i dokumenata, pa se stim u vezi

neće dalje razrađivati.

Slika 6.2: Ekrani koji se otvaraju klikom na dato dugme unutar grupe opcija AŽURIRANJE

BAZA PODATAKA

DOKUMENTI

Iz aplikacije je moguće generisati dve vrste dokumenata, dokumente koji se odnose na pogone i dokumente koji se odnose na poslovne partnere. U okviru grupe opcija

DOKUMENTI odabira se koji od dokumenata se generiše. Na slici 6.3 je prikazan ekrana koji se otvara klikom na dugme POGONI unutar grupe opcija DOKUMENTI, a na slici 6.4 prikaz

ekrana koji se otvara klikom na dugme POSLOVNI PARTNERI unutar iste grupe opcija.


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 14/17



Slika 6.3: Prikaz ekrana koji se otvara klikom na dugme POGONI

Slika 6.4: Prikaz ekrana koji se otvara klikom na dugme POSLOVNI PARTNERI


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 15/17



Unutar prozora DOKUMENT – POGON potrebno je definisati ID dokumenta, izabrati pogon

na koji se odnosi dati dokument, izabrati tip dokumenta (kako je prikazano na slici 6.3), uneti datum i vreme formiranja dokumenta i ime i prezime lica koje dokument izdaje. U nastavku

je potrebno izabrati koji se od delova i sa kojom količinom trebuju iz skladišta odnosno dostavljaju u skladište.

Ovako generisan dokument je moguće ili samo sačuvati ili sačuvati i odštampati, izgled

odšampanog dokumenta je dat u prilogu na slici P-1.

Na sličan način se generišu i dokumenti koji se odnose na poslovne partnere. Nakon otvaranja prozora DOKUMENT – POSLOVNI PARTNER potrebno je definisati ID dokumenta, izabrati poslovnog partnera na kojeg se odnosi dati dokument, izabrati tip dokumenta (iz

padajućeg menija kako se vidi na slici 6.4), uneti datum i vreme formiranja dokumenta i ime i prezime lica koje dokument izdaje. Slično kao i u prethodnom slučaju potrebno je izabrati

delove koji su obuhvaćeni datim dokumentom. Takođe je ovaj dokument, kao i prethodni, moguće ili samo sačuvati ili sačuvati i

odštampati, ovako generisan i odštampan dokument je prikazan u prilogu na slici P-2.

IZVEŠTAJI

Iz aplikacije je moguće automatski generisati neke od izveštaja potrebnih za kvalitetan i brz rad podsistema planiranja i upravljanja zalihama.

Klikom na dugme LISTA IZVEŠTAJA na početnoj strani aplikacije otvara se prozor sa

listom izveštaja koje je moguće generisati iz ove aplikacije. Izgled ekrana sa listom izveštaja je dat na slici 6.5.

Prvi na listi izveštaja koji je moguće generisati je lista delova sa količinama koji se nlaze u izabranom skladištu.

Odabirmod ident broja skladišta iz padajućeg menija izvršen je odabir skladišta za koji želimo izveštaj, klikom na dugme u nastavku PRIKAŽI IZVEŠTAJ otvoriće se novi prozor sa prikazom izveštaja.

U prilogu na slici P-3 je dat prikaz ovako generisanog izveštaja iz aplikacije, gde se može videti da se u zaglavlju izveštaja vide podatci o skladištu, a u nastavku je spisak delova

sortiran po ident broju sa nazivima delova i količinama (minimalnim, maksimalnim i trenutnom količinom u izabranom skladištu).


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 16/17



Slika 6.5: Prikaz ekrana sa listom izveštaja iz aplikacije

Sledeći od izveštaja koji je moguće generisati je lista skladišta u kojima se nalazi

izabrani deo, u izveštaju se takođe nalaze i količine za dati deo na svakom od skaldišta. Izveštaj se generiše tako što se iz padajućeg menija izabere ID dela za koji želimo

izveštaj, a nakon toga klikne na dugme PRIKAŽI IZVEŠTAJ. Izgled izveštaja stanje dela u svim

skladištima je dat u prilogu na slici P-4, gde se u zaglavlju strane vide podatci dela za koji je generisan izveštaj, a u nastavku spisak skladišta sa svim potrebnim podatcima i količinama

zadatog dela. Izveštaj koji nam pokazuje spisak delova ispod minimalne količine u skladištu je sledeći

od izveštaja koji je moguće automatski generisati iz aplikacije. Izgled prve strane ovog izveštaja je dat u prilogu na slici P-5. Na slici se vidi da je

izveštaj složen po skladištima i za svako od skladišta se vidi spisak delova koji su ispod definisane minimalne količine.

Iz aplikacije je takođe moguće generisati izveštaj koji pokazuje stanje na zalihama. Izvestaj se generise pritiskom na dugme PRIKAŽI IZVEŠTAJ.

U prilogu na slici P-6 je prikazan izgled prve strane ovog izveštaja. Pored ovih izveštaja moguće je izlistati dokumente koji su povezani sa pogonima ili

poslovnim partnerima u nekom definisanom periodu. I jedan i drugi izveštaj se generiše na isti način. Izborom dokumenta za koji se želi generisati izveštaj i početnog i kra jnjeg datuma

porioda za koji se želi izveštaj, a nakon toga pritiskom na dugme PRIKAŽI IZVEŠTAJ. Prve strane ovih izveštaja su date u prilogu na slikama P-7 i P-8 respektivno.


Predmet:


Seminarski rad

List/listova: 17/17



ZAKLJUČAK

U radu su prikazani rezultati rada na projektovanju informacionog sistema za planiranje i upravljanje podsistemom zaliha. Aplikacija nije projektovana za konkretno preduzeće, nego

za opšti slučaj ovog podsistema. Takođe je potrebno naglasiti da ovaj softver nije u mogućnosti da delatnost obavlja sam, potrebno ga je integrisati sa softverima za ostale podsisteme preduzeća.

Iako aplikacija nije funkcionalna u potpunosti bez integracije sa softverima za ostale

podsisteme, pokazana je logika rada aplikacije, način kreiranja aplikacije i formiranje baze podataka.

Ovo rešenje je moguće dalje usavršavati u cilju obuhvatanja većeg broja podsistema i povećanja stepena automatizacije generisanja dokumenata i izveštaja.

LITERATURA [1] Mladenović, G., Projektovanje i razvoj informacionog podsistema za planiranje i

upravljanje održavanjem proizvodne opreme – Diplomski rad, Mašinski fakultet, Beograd, jun 2014

[2] Beker, I., Upravljanje zalihama, Fakultet tehničkih nauka, Novi sad, 2011

sistem za planiranje zaliha

Documents