1

SISTEMATIKA I FILOGENIJA VIŠIH BILJAKA

Razdeo riniofite

Osnovne odlike:

Biljke se svrstavaju u dve velike grupe: niže (Taloophytae) i više (Cormophytae).

U više biljke spadaju sledeći razdeli:

Riniofita (Rhyniophyta) Mahovina (Bryophyta) Prečica (Lycopodiophyta) Rastavića (Equisetophyita) Paprata (Polypodiophyta) Golosemenica (Pionophyta) Skrivenosemenica (Magnoliopyta)

Razdeo riniofite

Prema današnjim shvatanjima, riniofita (Rhyniophyta) predstavlja grupu najprimitivnijh biljaka. To su bile malene 30-50cm visoke biljke,koje su rasle na vlažnim i močvarnim predelima.

1. KUKSONIA(COOKSONIA)2. RINIJA ( RHYNIA) Prvi fosil cele više biljke nađen je u slojevima geološkog perioda srednjeg silura,koji se vezuje za vreme od pre

oko četiristo dvadeset miliona godina. Toj iščezloj biljci dato je ime kuksonia (Cooksonia). Bila je to mala,zeljasta biljka, manje od 10cm visoka,tankih

stabljičica,koje su se uvek granale na dve jednake grančice. Svaka grančica je na vrhu nosila loptastu tvorevinu – sporangiju ispunjenu sporama. Pretpostavlja se da nije imala korenov sistem,nego samo vodoravan rizom sa dlačicama – rizoidima. Druga silurska viša biljka bila je rinija (Rhynia). Odlično sačuvani ostaci omogućili su da ova biljka bude detaljno

istražena. Rinija je imala tanak rizom,iz kojeg su se izdizale uspravne stabljike koje su se granale na dve jednake grane. Kraj grančice je nosio sporangiju.

Biljke su bile homeosporne, što znači da nije bilo razlike između mikrospora i megaspora. Rinija nije imala listove i koren. Kora stabla je bila fotosintetički aktivna,tj.obavljala je funkciju listova. Riziodi koji su rasli na rizomu upijali su

vodu sa rastvorenim mineralnim materijama iz zemlje. Rinije su bile biljke vlažnih zemljišta,gde su gradile guste sastojine. Neki predstavnici roda su bli visoki i do

50cm,sa prečnikom stabla 5mm. Riniofite su najstarija grupa viših biljaka. Moguće je da su riniofite nastale od zelenih algi. Pretpostavlja se da su od riniofita ili njima srodnih grupa nstale sve druge grupe viših biljaka,isključujući

mahovine.

2

Razdeo mahovina

Osnovne karakteristike:

Višegodišnje zeljaste biljke Jetrenjače i listaste mahovine Nerazvijen koren Za podlogu pričvršćene rizoidima

Razviće

Gametofit obavlja sve vegetativne funkcije, dok je funkcija sporofita isključivo stvaranje spora. protoneme se razvijaju iz spora mahovine Autotrofne su Na njima nastaju pupoljci Na vrhu grana obrazuju se muški (anteridije) i ženski (arhegonije) polni organi Deobom zigota nastaje embrion Sa njim počinje faza sporofita Sastoji se od sporangije (čaure) koja se nalazi na dršci Drška povezuje sporofit sa tkivom gametofitom U čauri se nalazi arhesporijalno tkivo Posle pucanja čaure spore se rasejavaju i ciklus se ponavlja

Mahovine su se pojavile pre 400 miliona godina. Ima oko 25.000 vrsta koje su svrstane u 3 klase

Anthocerotopsida Marchantiopsida Bryopsida

Razdeo paprati:

Paprati pripadaju jednoj od najstarijih grupa visih biljaka sa jasno izrazenom smenom polne(gametofit) I bespolne(sporofit) faze I jako krupnim listovima kao I odsustvom semena.Pre oko 300 miliona godina paprati su sa drvenastim rastavicima gradile velike vlazne sume.Ima ih u skoro svim vlaznim krajevima nase zemlje.Danas postoji oko 12000 vrsta paprati.Izuzev nekoliko vrsta to jest paprati drvece i zastupljene samo tropskim krajevima.

Papratnjace(sporofit generacija) su biljke koje mogu biti visoke I do 25 metara.Pravi koren,koji se razvija iz korenka brzo prestaje sa rastom,a njegovu ulogu preuzimaju adventivni korenovi.masa listova dimenzije paprati,znatno su vece od mase I dimenzije stabla.Listovi mogu biti perasti urezani,deljeni ili celi.

Smena generacija Papratnjace se mogu razmnozavati vegetativno,pomocu podzemnih izdanaka,kada stariji delovi podzemnog

izdanka izumiru,mladi postanu samostalni I iz njih se razvijaju nove biljke,ipak kod vecine dolazi do smene generacija.Iz spora papratnjaca razvija se haploidna generacija organizama.Kada su zrele,spore ispadaju iz kesica I nosene vetrom dospevaju na pogodno mesto za rast.

Za oplodjenje kod papratnjaca je neophodno prisustvo slobodne vode kako bi sitni sprmatozoidi stigli do jajne celije koja je nepokretna.Iz toga nastaje zigot iz koga nastaje diploidna generavija sporofita.Razdeo pre čica:

3

Настале средином девона тако што су се одвојиле од риниофита. Развиле се у палеозоику. Крајем палеозоика живели су гигантски лепидодендрони. У карбону су се појавиле ниске сигиларије. Сигиларије заједно са лепидодендронима и џиновским раставићима су створили главнину наслага

каменог угља на Земљи.

Savremene prečice

Данас постоји око 1000 врста пречица,сврстаних у 4 рода. Деле се на 2 класе:

- Пречице- Селагинеле

Вишегодишње ,обично зимзелене биљке Прости листови Дихотомо гранање Стабло је добро развијено Подземни органи су ризоми Ограничен раст

Asteroksilon:

Зељаста биљка са јасно раздвојеним подземним делом од надземног. Имао је стабло са листовима,што није био случај код риниофита. Надземни део је био усправан Стабло се дихотомо гранало као и бочне гране Мали љуспасти листовим са нервом густо су покривали стабло Стома је било и на стаблу и на листовима Стабло је израстало из подземног дела,хоризонтално дихотомо гранатог ризома Основну масу стабла чинила је кора Ксилем је имао звездаст облик отуда и назив астероксилон(астер-звезда;ксилон-дрво) Астероксилон је изумро јос пре 400 милиона година.

Razdeo rastavića:

Razdeo rastavića, Equisetophyta, obuhvata višegodišnje biljke člankovitog stabla, bez semena, a samim tim i bez cveta. Listovi su im pršljenasto raspoređeni između svaka dva članka.

Razdeo obuhvata tri klase: Hyeniopsida, Sphenophyllopsida и Equisetopsida. Prve dve klase su bile veoma bogate vrstama, među kojima je bilo visokog drveća i do 15 metara. Vrste ovih klasa su gradile čitave šume u karbonu, ali su do današnjih dana izumrle. Savremeni predstavnici pripadaju trećoj klasi koja broji jednu familiju sa jednim rodom i oko tridesetak vrsta višegodišnjih i zeljastih biljaka.

Rizom je člankovit, veoma razgranat,sa adventivnim korenovima. Biljka zimi preživi pod zemljom rizomom koji je bogat hranljivim materijama.Stablo je člankovito, sa tankim,člankovitim granama raspoređenim u pršljenove,ponekad negranato, rebrasto, na poprečnom preseku sa šupljinama (lakunarna građa) i aktinostelične ili arktostelične građe.Centralna šupljina je lizigena1 I manje-više velika, a oko nje su dva tipa manjih, raspoređenih u prstenove. Manje, karinalni kanali, se nalaze u okviru kolateralnih provodnih snopića, a veće, valekularni kanali,u okviru primarne kore.Epidermalne ćelije sadrže silicijum dioksid. Ispod

4

epidermisa se nalaze trake hipodermisa u brazdama I rebrima,a ispod hipodermisa asimilaciono tkivo hlorenhim (sl. xx).Između nodusa, ispod i iznad njih,nalazi se interkalarni meristem, koji obezbeđuje rast svakog internodusa. Na čvorovima stabla su pršljenasto raspoređeni listovi,koji grade rukavac. Zbog male veličine listova,fotosintezu obavlja stablo.