sistemi automatske obrade podataka

Seminarski rad Sistemi automatske obrade podataka

1

1. UVOD

Na prvi pogled, primjene raunara u mnogim oblastima izgledaju veoma ekstenzivno i ini se da oblast informatike i raunarskih primjena ne moe biti lako ureena ili struktuirana. Nakon povrnog upoznavanja sa primjenama raunara u nekoj odreenoj oblasti, takav utisak imaju kako novi korisnici, tako i mnogi upueni u mogunosti raunara i informatike. Obrada informacija i raunarska tehnologija prodrli su u skoro svije oblasti drutva. Raunari naroito brzo prodiru u drutvene oblasti gdje postoji problem znatnog poveanja trokova, iznad mogunosti drutva, neophodnih za podrku savremenom razvoju (medicina, kolstvo, ekologija, odbrana, itd). Raunari mogu pomoi u struktuiranju i ureivanju svijeta u kome ljudi ive, kako u nauci, tako i u drutvenom pogledu uopte. Na taj nain, u naunim istraivanjima, kao i u skoro svim oblastima savremenog drutva, raunari postaju neophodno sredstvo za napredak ovjeanstva.

Razvoj informatike i raunarske tehnologije odvija se paralelno veoma velikom brzinom. Posredstvom dostignua u oblasti informatike i raunarskih komunikacija, naa sadanjost se rapidno i dramatino kree ka informatikom dobu. Internet i World Wide Web, postaju opte prepoznatljivi termini i svije vei procijenat stanovnitva posjeduje i koristi raunare u svom radu i svakodnevnom ivotu. Teko je bilo zamisliti pre nekoliko decijenija (kraj drugog svijetskog rata je doba prvog elektronskog raunara ENIAC, sa samo 1000 operacija u sekundi), da e u dananje vreme postojati personalni raunari sa preko milijardu operacija u sekundi. Raunari iz ranih pedesetih godina ovog veka ija vrednost je tada bila oko milion dolara, danas imaju cijenu samo 25 dolara, sa slinim funkcionalnim mogunostima.

Realni svijet se opisuje pomou realnih ili apstraktnih objekata koji se nazivaju objekti posmatranja ili entiteti. Objekt predstavlja neto o emu je zapamena opisna informacija, neto to je sposobno da samostalno postoji i to se moe jednoznano identifikovati (fiziki objekat, pojam, proces, pojava, dogaaj...). Objekt se sadrajno opisuje svojim atributima, gdje atributi predstavljaju svojstva i bitne osobine koje ga karakteriu. Za predstavljanje objekata i atributa koriste se simboli - naroita vrsta znakova.

Raunari su elektronski ureaji namjenjeni za obradu podataka (rad sa podacima). Sa stanovita primjene raunara mogue je izdvojiti tri nivoa obrade : obrada podataka, obrada informacija i obrada znanja.

Podaci imaju dva osnovna oblika: podaci su injenice, pojmovi ili dogaaji predstavljeni (zapisani, registrovani) na unapred dogovoren, formalizovan nain. Formalizovan nain predstavljanja je neki standardizovan, uobiajeni nain koji se primjenjuje u radu sa podacima, koji mogu biti: analogni podaci i diskretni podaci.

Podatak je predstavljen u analognom obliku ako je zadat pomou fizike veliine koja se mijenja neprekidno (kontinualno), a ija vrednost funkcionalno zavisi od podataka. Podatak je predstavljen u digitalnom obliku ako je zadat pomou prekidnnih fizikih veliina koje imaju odreene, otro odvojene vrednosti. Ako je podatak zadat samo pomou cifara, kae se da je on


2

predstavljen u cifarskom ili digitalnom obliku. Postoji jo jedan sluaj diskretnog predstavljanja, znakovni ili alfanumeriki podaci (slova, cifre, specijalni znaci, razmak).

Informacija (u obradi podataka) predstavlja smisao dodijeljen podacima na osnovu

dogovora za njihovo predstavljanje. Podaci se mogu posmatrati kao neto to objektivno postoji u prirodi, jer predstavljaju registrovane injenice o nekom objektu posmatranja, dok je informacija subjektivna, jer postoji samo u odnosu na primaoca kome saoptava neto novo. U procesu donoenja odluka na osnovu dobijenih informacija primalac preduzima odreene upravljake akcije.

Znanje predstavlja rezultat spoznaje realnog svijeta. To je formalizovana informacija na

koju se poziva ili koja se koristi u procesu zakljuivanja. Uloga znanja je u tome to se na osnovu postojeeg znanja i nekih poznatih polaznih injenica o problemu, postupkom zakljuivanja (izvoenja) mogu dobijati nove injenice.

Sistematska primjena operacija nad podacima naziva se obrada podataka ili obrada

informacija. Obradom se vri transformacija (pretvaranje) podataka i informacija u oblik koji e moi da se koristi za odreenu namjenu. Ako se obrada podataka vri automatskim sredstvima, pre svijega raunarima, ona se naziva automatska obrada podataka. Obrada podataka i obrada informacija su definisani kao sinonimi, dok pojmove podatak i informacija treba razlikovati.

Informacije dobijene obradom mogu se podvrgnuti novoj obradi radi dobijanja informacija

"vieg" nivoa.

U procesu obrade podataka vri se prikupljanje, obrada, skladitenje (pamenje) i dostavljanje podataka radi njihovog korienja. Ulaz se sastoji u prikupljanju i registrovanju podataka radi dalje obrade. Obrada ima osnovni cilj da ulazne podatke transformie tako da se dobije informacija koja se moe koristiti za predviene namjene. Etapa dostavljanja ili komunikacije sastoji se u pripremi itljivih dokumenata (izvjetaja, pregleda, tabela...), njihovom prenosu i dostavljanju korisnicima. Unijeti podaci, kao i podaci i informacije dobijeni obradom,

pamte se na masovnim memorijama radi daljeg korienja, arhiviranja, reprodukcije ili pripreme za kasnije nove obrade. Na osnovu primljene informacije korisnik donosi odluke i preduzima

odreene akcije. Odzivom objekta na te akcije nastaje generisanje novih podataka koji se ponovo ukljuuju u proces obrade.

Ureaji za obradu podataka obavljaju operacije sa podacima (runi, poluautomatski ili automatski). Automat (maina) je ureaj koji bez neposrednog uea ovjeka izvrava odreene operacije. Programski upravljana maina ili maina sa programskim upravljanjem, funkcionie prema unapred zadatom programu. Program je sastavljen od konanog skupa instrukcija ili naredbi, pri emu svaka instrukcija opisuje elementarnu operaciju koju automatski ureaj moe direktno da izvri. Programski upravljana maina, realizovana najee digitalnim elektronskim kolima, koja nad podacima automatski izvrava razne relativno proste brojane i nebrojane operacije, naziva se raunar ili, tanije, elektronski raunar. Sistemi predstavljaju grupu meusobno povezanih komponenti, ije je funkcioniranje usmjereno ka istom cilju, to se postie primanjem ulaza i davanjem izlaza u okviru organizovanog procesa transformacije. Informacioni sistem prikuplja, transformie i prenosi informacije u organizaciji.


3

2. SISTEMI AUTOMATSKE OBRADE PODATAKA

2.1 Definisanje AOP

Smatra se da u dananje vreme slubenici koriste vie od 20% radnog vremena na prikupljanje informacija. Potom sledi njihova priprema obrada i prezentacija. Svije je vei broj zaposlenih iji je posao iskljuivo prikupljanje, obrada, uvanje, korienje i izdavanje informacija. Prema nekim statistikama taj broj slubenika prelazi 61%. Zato je neophodno raspolagati sredstvima (sistemima) prikupljanja, memorisanja i obrade informacija (npr:

grupisanje u skupove srodnih informacija), njihova stavljanje na raspolaganje u pogodnom

obliku. Razvijeni su ureaji koji se mogu koristiti u te svrhe raunari. Tako se razvija i oblast koja se bavi savremenim nainima prikupljanja, memorisanja i obrade informacija Informatika.

Automatska obrada podataka moe se definisati kao manipulacija i obrada podataka od izvora do krajnjeg produkta, upotrebom mehanikih ili elektronskih maina, uz minimalnu intervenciju ovjeka. Osnovni elementi sistema za obradu podataka su:

- obueni ljudi za rad na sistemu (lifeware), - organizacijske metode (orgware), - povezanost sistema (netware), - organizovana baza podataka (dataware).

Sistem za obradu podataka zove se i informacioni sistem, a njegovu strukturu ine navedeni elementi. Informacija je postala osnovni resurs na planeti. Mi ivimo u informacionom drutvu (information society), ija je priroda duboko zavisna od stvaranja i distribucije informacija. Zbog toga svi moraju da ue da koriste informacione resurse, radi optimalnog korienja materijalnih i energetskih resursa.

Sistemi za automatsku obradu podataka podrazumevaju prikupljanje, uvanje i obradu podataka i obezbjeenje informacija primjenom raunara. U literaturi ovi sistemi imaju naziv Transakcioni sistemi za automatsku obradu podataka (Transaction Processing Systems) i teite im je na samim podacima i obradi podataka, sa ciljem da se raunar to bolje iskoristi, da obrada bude to efikasnija. Ovi sistemi su nastali automatizacijom pojedinih poslovnih funkcija, tako da se sistem AOP-a sastoji iz posebnih aplikacija koje obuhvataju pojedine funkcije ili

organizacione celine. Npr. knjigovodstvo, presonalna evidenecija, praenje kupaca i dobavljaa, praenje magacina, izdavanje faktura, obraun plata i sl. Prvo su automatizovane funkcije knjigovodstva i finansija, zato to su za njih u potpunosti bila razraena reenja pri runoj obradi podataka pa su ona samo preneena na raunar.


4

AOP je bio tako organizovan da koristi raunare koji su u to doba bili malog memorijskog kapaciteta, male brzine procesora i podrazumevao je samo paketnu obradu podataka.

Transakcioni informacioni sistemi sistemi automatske obrade podataka, slue za praenje dnevno rutinskih transakcija koje se izvode kao neke od poslovnih funkcija. Obuhvataju i obrauju poslovne transakcije i time podravaju osnovnu i ostale delatnosti u okviru poslovnog sistema. Oni registruju svaku aktivnost i na osnovu nje oblikuju odgovarajue dokumente. Za opis funkcionisanja koristi sistemski dijagram. Njime se grafiki prikazuju izvori podataka na ulazu , glavne faze obrade i memorisanja podataka kao i izlazi iz sistema. Transakcioni sistem je

posebno vaan za poslovanje sistema, zbog toga to povezuje poslovni sistem sa relevantnim okruenjem, kupcima, upravljakom strukturom itd. Vana dimenzija transakcionog sistema je da se njima efikasno ostvaruju i adiministrativni poslovi i sniavaju administrativni trokovi. Transakcioni sistem moe da obezbedi visok nivo aurnosti i tanosti podataka i da smanji mogunost monopola nad informacijama. Transakcioni sistemi su najznaajniji izvor podataka za druge sisteme.

Obrada pojedinanih transakcija poinje sa nastankom poslovnog dogaaja. Ti dogaaji sadre sledee faze obrade transakcija:

-Unos podataka - beleenje transakcija i njihova puna korektnost odvija se tako sto se najpre vri unos podataka putem optikog itaa, ili na ulaznom hardveru. Pre poetka obrade transakcije, sprovode se testovi za ocijenu korektnosti podataka. Kada je izvreno uitavanje podataka i ocijena njihove korektnosti obrada podataka moe poeti. -Obrada podataka u zavisnosti od vrste poslovnih funkcija,obrada se obavlja u nekoliko faza: klasifikacija, odgovarajua izraunavanja, agregacija i odgovarajua objedinjavanja. Ovim se dobijaju jednostavniji izvjetaji koji se odnose na rezultate izvrenih transakcija; -Auriranje baze podataka odnosi se na smetanje podataka posle izvrenih transakcija koje slue kao izvor podataka za potrebe menadmenta poslovnog sistema.

Vana funkcija transakcionog sistema je sainjavanje dokumenata koja teku kroz sistem, i izvjetaja za menadere i eksperte. Transakcioni sistem generie sledee izlaze: - transakcione dokumente,

- odgovore na zahtjevne upite,

- izvjetaje u razliitoj formi. Jedan broj transakcionih sistema generie transakcione dokumente kao to su: profaktura, faktura, narudbenice,ekovi i dr. Svi dokumenti koje generie transakcioni sistem mogu se grupisati u dvije grupe: akcioni dokumenti odnose se na ona dokumenta kojima se pokreu neke akcije, najee nove transakcije npr: izrada porudbine pokree isporuku robe itd. i informacioni dokumenti potvruju da je neka akcija realizovana. Povratna dokumenta se formiraju da bi bila vraena poiljaocu npr. fakture izraene raunarom sadre i deo koji kupac vraa poiljaocu, zajedno sa izvjetajem o uplati. Tipine forme izvjetaja koje moe generisati transakcioni sistem jesu: kontrolni listinzi sa izvrenim transakcijama u nekom vremenskom periodu; izvjetaji o otkrivenim grekama uinjenim za vreme obrade transakcije; izvjetaji o proizvodima sa grekom koji su vraeni od kupca; detaljni listinzi koji sadre svije zahtjevane zapise o nabavljenom materijalu.; zbirni izvjetaji koji daju saete informacije (npr. godinji popis zaliha gotove robe).


5

2.2 Prednosti i nedostaci AOP

Prednosti transkacionih informacionih sistema u odnosu na neautomatizovane IS:

- sistematizuje se prikupljanje i uvanje podataka, - ubrzava se prikupljanje i obrada podataka,

- poveava se kvalitet izvjetaja i izvjetaji se sistematizuju po pojedinim upravljakim nivoima,

- uvodi se opta nomenklatura i jedinstveni sistem obiljeavanja, - zaposleni se informatiki obrazuju. Posle izvesnog funkcionisanja uoene su slabosti AOP-a: - zanemaruje se sistemski pristup,

- polazi se od postojeeg stanja informacionog sistema koji treba automatizovati bez otklanjanja slabosti,

- projektovanje sistema AOP-a se samo svodi na projektovanje programa, organizacije

podataka i njihovu obradu, pri tom se na posmatraju zahtjevi sistema ve samo pojedinani zahtjevi, - pristup je pogrean jer pravi cilj raunara nije automatizovana obrada podataka ve poveanje efikasnosti u odluivanju. (AOP ne ukljuuje proces odluivanja nema izbora izmeu alternativa), - poto se aplikacije realizuju nezavisno jedna od druge, a koriste dobar deo zajednikih podataka, to dolazi do velikog umnoavanja, odnosno redudance. Tako se deava da se matini broj radnika, ime i prezime javlja u tridesetak i vie datoteka. - nedovoljan stepen informatike obuenosti radnika, nepoverenje izmeu korisnika i informatiara, strah od raunara za radno mjesto.

2.3 Klasina organizacija podataka

Organizacija podataka podrazumeva ureenost podataka kojom se definie: - nain prikupljanja i prihvatanja podataka, - obrada (auriranje) podataka, - nain memorisanja podataka i - nain prezentacije podataka preko izlaznih jedinica. Pod pojmom aplikacija podrazumeva se skup iji su elementi: programi, strukture podataka i pravila za njihovo korienje. Pri tome se podrazumeva da je aplikacija namjenjena za automatizovano praenje ponaanja jednog dela (npr. jedne funkcije kao to je prodaja) nekog realnog sistema. Automatska obrada podataka (AOP) kod koje su pojedine aplikacije jednog

informacionog sistema meusobno nezavisne i kod koje se za svaku aplikaciju kreiraju i odravaju posebne datoteke sa svim podacima, naziva se klasinom AOP. Osnovna prednost klasinog pristupa je u jednostavnosti projektovanja i realizacije.Meutim, informacioni sistem sa nepovezanim aplikacijama i posebnim datotekama za svaku aplikaciju, vremenom dolazi u

kontradikciju sa samim sobom, zbog neusaglaenosti podataka u razliitim datotekama. Ozbiljan nedostatak klasine organizacije AOP je i vrsta povezanost programa i podataka. Svaki program sadri opis logike i fizike strukture podataka datoteke koju koristi.


6

2.4 Baze podataka

Negativna iskustva klasine organizacije podataka i pokuaji da se do integrisanog informacionog sistema doe povezivanjem aplikacija, doveli su do definisanja novog pristupa za realizaciju integrisanih informacionih sistema. On je baziran na ideji da treba integrisati podatke,

a ne aplikacije, i tako su nastale baze podataka.Ona predstavlja novi nain upravljanja podacima. Sutina koncepta baze podataka je da se svi podaci jednog informacionog sistema integriu u jednu fiziku strukturu (veliku datoteku) bazu podataka, podaci se memoriu sa minimalnim ponavljanjem (redundatnou), a svi programi koriste podatke iz baze podataka ili je auriraju koristei usluge posebnog softverskog proizvoda sistema za upravljanje bazama podataka. Bazi podataka pripada cijentralno mesto u strukturi informacionog sistema. Na nju se vezuju aplikacije

(podsistemi informacionog sistema) koji izvravaju specifine zadatke putem svojih programa.

Projektuje se i opisuje putem modela podataka, a koristi se putem softvera pod nazivom

sistem za upravljanje bazama podataka SUBP (DBMS-Database Management System). Logiki opis cele baze podataka, skup svih obiljeja podataka i relacija meu njima oznaava se pojmom ema. Specifian skup podataka iz baze podataka, onaj deo baze koji je potreban za rad pojedinih aplikacionih programa naziva se podema. Npr: baza podataka o ljudskim resursima, aplikacija obrauna plata upotrebljavala bi podemu koja se sastoji od imena zaposlenih, adrese, broja socijalnog osiguranja, broja radnih asova...

Model podataka je matematika apstrakcija koja se koristi za projektovanje modela realnog sistema.Taj sistem treba da omogui izgradnju odgovarajueg informacionog sistema i njegove baze podataka. U poslednjih pedeset godina razvijen je vei broj modela podataka. Uspeni su: mreni model podataka, hijerarhijski model podataka, relacioni model podataka, model entiteta i poveznika, funkcionalni model podataka, model semantike hijerarhije, semantiki model podataka, objektno-orijentisani model podataka i logiki model podataka.

SUBP je programski proizvod koji omoguava efikasno i pouzdano formiranje, korienje i mijenjanje baze podataka. etiri su elementa vezana za baze podataka i SUBP.

Prvi element je fiziki realitet podataka koji se nalazi na nekom fizikom medijumu (obino disku) i koji se naziva bazom podataka. Unutar baze podataka su svi elementi podataka koje upotrebljava neko funkcionalno podruje u organizaciji (npr: kadrovska funkcija). Nasuprot tradicionalnim sistemima ovde su podaci smeteni na jednom mestu, definisani su samo jedanput i usaglaeni, a upotrebljavaju se za svije aplikacije u tom funkcionalnom podruju.

Drugi element je DBMS softverski paket koji deluje kao interfejs izmeu aplikacionih programa i fizikih datoteka (podataka). Kada aplikacioni program zatrai neki element iz skupa podataka (npr: godinje zarade), DBMS pronalazi element u bazi podataka i predstavlja ga aplikacionom programu tako da nema potrebe da programer definie podatke i da raunaru saoptava njihovu lokaciju.


7

Trei element je rijenik podataka (Data Dictionary) koji je, zapravo datoteka koja sadri definicije elemenata podataka i karakteristike podataka kao to su upotreba, fiziki nain predstavljanja, pripadnost (ko u organizaciji treba da odrava te podatke), autori i zatitu. Mnogi renici podataka mogu da kreiraju liste i izvjetaje o upotrebi podataka, grupiranju, programskoj lokaciji i sl.

etvrti element je skup aplikacionih programa koji zahtjevaju elemente podataka iz baze podataka. Elemente podataka koje aplikacioni program prozove DBSM pronalazi i isporuuje, pa nema potrebe da programer detaljno specificira kako ili gdje se podaci mogu nai.


8

3. AOP U BANKARSTVU

3.1 Primer sistema za AOP u bankama - ComDigitalBank

ComDigitalBank je reenje za upravljanje i zatitu poverljivih poslovnih sadraja. Dinamina poslovna okruenja zahtjevaju integraciju poslovnih procesa i informacija sa svim ostalim aplikacijama sistema, visok stepen prilagoenosti i usklaenosti sa standardima i zakonskom regulativom. Reenje ComDigitalBank temelji se na Oracle Enterprise Content Management (ECM) tehnologiji, a namjenjeno je upravo bankama. Naime, ovaj sistem razume celokupan ivotni ciklus poslovnih sadraja, primjenjuje odgovarajui stepen kontrole i zatite, te nudi dodatnu podrku korisnicima u svakoj fazi.

ComDigitalBank je integrisani paket proizvoda i zbir funkcionalnosti kao to su upravljanje, objavljivanje, automatizacija i zatita poslovnih sadraja. Sistem znaajno doprinosi poboljanju svakodnevnog poslovanja jer omoguava bre primanje i obradu zahtjeva, jednostavnije praenje i kontrolu putem automatskog toka dokumenata, kao i kvalitetnije, bre i pouzdanije izvravanje poslovnih procesa. Osigurava praenje dokumenata od njihovog nastanka, odnosno prema, preko kretanja kroz odeljenja, pa do konanog reavanja i arhiviranja, a u svakom je trenutku je mogu i uvid u podatke, o onim dokumentima koji su na obradi ili koji su ve obraeni, kao i uvid u rad i stepen optereenja odeljenja, rukovodilaca i referenata.

ComDigitalBank reenje omoguava korisnicima:

Povezivanje kreditnih zahtjeva i propratne dokumentacije iz odreene vrste kredita (npr. stambenog) u jedinstveni spis povezan s klijentom.

Logiko povezivanje dokumenata koji nastaju pri obradi kreditnog zahtjeva (zahtjev za kredit, potvrde o primanjima, kopije linih dokumenata, ostala dokumentacija, naknadni uvid procijene nekretnina za osiguranje kredita, obrada kreditnog zahtjeva, likvidatura

kreditnog zahtjeva i sl.), uz mogunost dodatnog povezivanja s ostalim podacima o klijentu koji se nalaze u 'core' sistemu banke.

Povezivanje fotografija nekretnina koje predstavljaju osiguranje kredita uz kreditni

zahtjev, naknadni pregled i pretraivanje fotografija vezanih uz kreditni zahtjev. Distribuciju informacija o stanju obrade nekog kreditnog zahtjeva putem web-a.

Skeniranje i indeksiranje dokumenata platnog prometa (nalozi za plaanje) za graane i pravna lica na alterima banke, kontrolu naloga za plaanje, automatsko prosleivanje u 'core' sistem banke na plaanje.

Obuhvat ulaznih rauna od dobavljaa, skeniranje i indeksiranje, automatsko prosleivanje dokumentacije na odobravanje i kasnije na knjienje. Podrku za poslovne procese vezane uz zahtjeve za godinji odmor, plaeno odsustvo,

bolovanje, prijave za seminare, naloge za slubeni put itd. Administriranje odluka Uprave banke.

Grupisanje ostalih dokumenata razliitih tipova koji nastaju u poslovanju, kroz formu spisa koji time sainjavaju jedan predmet. Podeavanje zakonskih rokova uvanja po tipu dokumenata s automatiziranim

uklanjanjem zastarelog sadraja.


9

Zatitu informacija i dokumenata od visoke vanosti od neeljenog pregleda, kopiranja i umnoavanja.

3.2 Prednosti ComDigitalBank reenja:

Znaajno redukovanje runog rada putem automatizacije prikupljanja dokumenata i informacija.

Skraivanje ciklusa izrade svih potrebnih dokumenata. Efikasno upravljanje poslovnim procesima.

Integracija sistema za upravljanje dokumentima u postojei 'core' sistem banke. Mogunost prilagoavanja sistema specifinim potrebama korisnika. Visok stepen prilagoavanja postojeoj infrastrukturi i poslovnim potrebama. Mogunost implementacije po meri svakog pojedinanog korisnika (koristei poslovnu

praksu i razumevanje poslovnih procesa, specifine pravne regulative i propisa). Najnaprednija reenja i tehnologije omoguavaju usklaenost sa aktuelnim zakonodavstvom

i standardima (domaim i globalnim). Servisno Orijentisana Arhitektura (SOA).

Olakan postupak revizije i izrade izvjetaja. Bri pristup dokumentima i podacima. Dokument iz sistema priznaje se kao istovetan originalu.

ComDigitalBank reenje se bazira na objedinjenoj platformi Oracle Universal Content Managementa, koja garantuje da e svije ECM aplikacije biti mogue implementirati na istoj platformi, i da e specifine mogunosti upravljanja sadrajem biti meusobno zamenjive, proirive i komplementarne. Osim toga, sistem se integrie i funkcionie kao sastavni deo celokupnog informacionog sistema banke, s mogunou korienja ve postojeih infrastrukturnih resursa. ComDigitalBank reenja omoguava korisnicima pretvaranje strukturisanog sadraja, u unutranji resurs same organizacije uz Enterprise Content Management, poslovne odluke baziraju se na tanim, proverenim i pravovremenim informacijama. Na taj nain mogue je ostvariti konkurentsku prednost na tritu, poboljati efikasnost, smanjiti poslovne rizike i ostvariti najbolje poslovne rezultate.


10

4. AOP U OPTINAMA

4.1 Definisanje elektronske uprave

Ujedinjene Nacije elektronsku upravu (e-uprava) definie kao:kapacitet i volja javnog sektora da razvije upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija u cilju unapreenja pruanja usluga graanima. Evropska Unija je definie kao: upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija, a naroito interneta kao instrumenta za postizanje bolje uprave. Svijetska banka Smatra da e-uprava ima za cilj da omogui laku, jeftiniju, transparentniju interakciju izmeu vlade i graana, vlade i kompanija i samih vladinih agencija.

Usluge e-uprave koriste: vlada, zaposleni, poslovni partneri i graani.

Servisi e-uprave za graane obuhvataju usluge:

- prijava poreza,

- pomo u traenju posla,

- lina dokumenta (paso, lina karta, registracija vozila),

- socijalna pomo (nezaposleni, dodaci za porodice, medicinska nega, studentski krediti i stipendije),

- registracija automobila (novih i korienih),

- graevinske dozvole,

- prijave policiji ( krae),

- javne biblioteke (uvid u katalog, pretraivanje),

- izvod iz matine knjige(roenih, venanih, umrlih, dravljanstvo, prebivalite),

- prijava promene adrese,

- zdravstveni servisi (saveti, zakazivanje pregleda i sl.).

Servisi e-uprave za kompanije obuhvataju sledee usluge:

- socijalni doprinosi za zaposlene,

- porez na dobit preduzea: poreska prijava, obavetenje,

- porez na dodatu vrednost: poreska prijava, obavetenje,

- registracija novog preduzea,

- podnoenje podataka kancelarijama koje se bave statistikom,

- carinske deklaracije,

- dozvole u vezi sa ivotnom sredinom,

- javna nabavka.

Servisi e-uprave za slubenike obuhvataju sledee usluge:

- baze podataka potrebne javnim slubama (slubenicima),


11

- informacije potrebne javnim slubama (slubenicima),

- obrazovanje javnih slubenika (e-uenje),

- chat room,

- oglasna tabla.

4.2 Preduslovi za e- upravu i slubena evidencija

Prema izvjetajima UN od oko 180 zemalja koje implementiraju segmente e-uprave, najvie rezultata ostvarile su SAD, Danska, vedska i Velika Britanija. Slovenija zauzima 26 mesto, Hrvatska 47 mesto, a Srbija tek 156 mesto. Preduslovi za e-upravu su:

elektronski registar graana, elektronski registar privrednih subjekata, posredniki softver za istovremeni pristup raznorodnim bazama podataka (middleware), rijenik podataka informacionog sistema, sistem za administrativno poslovanje, elektronski katastar nepokretnosti,

elektronski registar prostornih jedinica, elektronski sistem za pruanje socijalne zatite, elektronski sistem za pruanje invalidsko borake zatite, elektronski sistem za brigu o deci i porodici, statistiki informacioni sistem, elektronski registar matinih knjiga roenih, venanih i umrlih, elektronski biraki spisak, informacioni sistem pravosudnih organa, elektronski sistem dravnog trezora, cijentralni registar sertifikacionih tela za izdavanje elektronskih potpisa, cijentralni sistem za kadrovsko poslovanje, optinski sistemi poslovanje (razliiti sistemi u veem broju optina), elektronski registar nevladinih organizacija,zajednika mrena infrastruktura republikih organa, sistem zatite zajednike mree republikih organa, internet pristup za dravne organe, razvoj jedinstvenog izgleda i sistema i navigacije internet prezentacija dravnih organa.

Organi uprave podatke prikupljaju po slubenoj dunosti. Pod slubenom evidencijom podrazumeva se prikupljanje, klasifikacija, i obrada podataka utvrenih zakonom i drugim propisima, tacno utvrditi identitet osobe i izvriti pozitivnu identifikaciju (otisak prstiju, geometrija ake ili odreene posebnosti ponaanja i dranja, rukopis, glas, srani ritam), smart card ili, kako se jo kae, identifikacioni ip kao novi dokument, identifikovanja (u Italiji lina karta, odnosno mikroip se dobija po roenju od 1999. g. Sadri digitalizovanu sliku i veoma teko unitivu plastiku, smatra se da je falsifikovanje ove karte veoma teko). Za potrebe gradskog zavoda za statistiku u Beogradu vode se sledee statistike: registar stanovnitva (optina, mesna zajednica, birako mesto, adresa, ime i prezime, ime roditelja, pol, datum roenja, kolska sprema, zanimanje, itd.), datoteka hroninih oboljenja. Gradski sekretarijat unutranjih poslova vodi evidencije: datoteka prekraja javnog reda i mira (podnosilac prijave, mesto i vreme izvrenja, podaci o uiniocu, itd.), datoteka vozaca motornih vozila, datoteka registrovanih motornih i prikljunih vozila, datoteka prekraja u saobraaju, evidencija matinih brojeva graana, evidencija matinih knjiga (roenih, venanih, umrlih), evidencija dravljanstva, evidencija prebivalita i boravita, evidencija linih karata, evidencija putnih isprava, evidencija putnih isprava stranaca, evidencija izdatih viza, evidencija privremenog boravka stranaca, evidencija stranaca sa stalnim boravkom,

evidencija izbeglica.


12

5.3 Zatita privatnosti

Zatita privatnosti znaci eliminisati, odnosno smanjiti na prihvatljiv nivo rizik da jedan subjekt koristi tue informacije a da za to nema ovlaenje, spreavanje izmene informacije i manipulacije informacijom, definisanje granica raspolaganja podacima od strane samog vlasnika

sistema.

Pravo na privatnost regulisano je u Srbiji na sledei nain: Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, Sl. Glasnik RS 120/2004. lan 14 - Organ vlasti nee traiocu omoguiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog znaaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se traena informacija lino odnosi, osim: - ako je lice na to pristalo;

- ako se radi o linosti, pojavi ili dogaaju od interesa za javnost, a naroito ako se radi o nosiocu dravne i politike funkcije i ako je informacija vana s obzirom na funkciju koju to lice vri; - ako se radi o licu koje je svojim ponaanjem dalo povoda za traenje informacije.


13

6. ZAKLJUAK

ovjek se oduvek nastojao reiti monotonih i tekih poslova. Najpre su to bili fiziki poslovi, pa je dolo do razvoja maina svih vrsta, koje su zamenjivale ovjeka pri obavljanju manuelnih radova. Razvojem trgovine, bankarstva, tehnike i nauke, pojavila se potreba za

zamenom ovjeka spravama ili mainama, pri obavljanju misaonih radnji, posebno raunanja. Osim utede vremena i ivaca, te su sprave trebale ispraviti jedan veliki nedostatak ovjeka: greke u raunanju. Zamisli o mainama koje bi ovjeku olakale obavljanje misaonih radnji, pojavile su se istovremeno s tim radnjama, ali tehnoloko i saznajno ogranienje nije omoguilo njihovu izradu. Do danas je razvijeno mnogo, i jo se intenzivno razvijaju takve maine. Runa obrada informacija ukljuuje ljudsku aktivnost uz upotrebu jednostavnih pomagala kao to su papir, olovka, elektrina maina za pisanje, elektronski kalkulator i slina pomagala u obradi podataka. Prema tome, neautomatska obrada podataka uz ljudsko uee (ak i ako je potpomognuto kompjuterski) predstavlja runu obradu podataka. Elektronska obrada informacija poznata pod nazivom elektronska obrada podataka

(EOP) je upotreba raunara za automatsku obradu podataka. Elektronski raunar moe automatski obavljati niz zadataka, koji su pred njega postavljeni kao niz instrukcija u okviru

izvrnih programa, pa se upotrebljava i termin automatska obrada podataka (AOP) . AOP (engl. ADP - automatic data processing) je skraenica za automatsku obradu podataka. Pojam se najee koristi za opis svih postupaka obrade podataka pomou elektronskog raunara. Transakcioni sistemi za automatsku obradu podataka slue za praenje dnevno rutinskih transakcija koje se izvode kao neke od poslovnih funkcija. Obuhvataju i obrauju poslovne transakcije i time podravaju osnovnu i ostale delatnosti u okviru poslovnog sistema. Oni registruju svaku aktivnost i na osnovu nje oblikuje odgovarajue dokumente. Transakiconi sistem je posebno vaan za poslovanje sistema, zbog toga to ovaj sistem povezuju poslovni sistem sa relevantnim okruenjem: kupcima, upravljakom strukturom itd. Njime se efikasno ostvaruju adiministrativni poslovi i sniavaju administrativni trokovi. Transakiconi sistem moe da obezbedi visok nivo aurnosti i tanosti podataka i da smanji mogunost monopola nad informacijama. Transakcioni sistemi su najznaajniji izvor podataka za druge sisteme, oni su orijentisani prema podacima (a ne informacijama), pa su kao takav neadekvatani za planiranje,

odluivanje i upravljanje poslovnim sistemom. A budunost? Ray Kurzweil u svojoj knjizi Doba duhovnih maina predvia da e 2020. godine raunari biti ravnopravni ljudskom mozgu, velike sposobnosti i brzine obrade podataka. Uz to njihova cijena nee biti vea od hiljadu amerikih dolara! Kurzweil dalje predvia i da e 2030. godine raunari imati linost i svijest. Nakon toga? Raunari e nastaviti vrtoglavi napredak, neogranien fizikom graom kojom je ovjek ogranien. Ray Kurzweil nije pisac naunofantastinih romana niti arlatan. On je dobitnik vie prestinih naunih nagrada, meu kojima je i nagrada Amerikog udruanja stvaralaca, za najznaajniju naunu knjigu iz podruja raunarstva za 1990. godinu. Nosilac je devet poasnih doktorata, a u mnogo je navrata dokazao svoju strunost i utemeljenost svojih predvianja. Ne moe se dakle predvianje Ray Kurzweila tek tako odbaciti.


14

Literatura

1. Menadment informacioni sistemi, Zoran ivkovi, skripta, Megatrend Univerzitet, Fakultet za menadment, Valjevo

2. Podaci i raunala, Poslovno raunarstvo, eri V., Varga, M., Birolla, H. urednici. Zagreb: Znak, 1998. Str 77.

3. Riley, T. B. Knowledge Management And Technology. International Tracking Report 2.

Commonwealth Cijentre for Electronic Government, 2003. Str 6. Web stranica:

http://www.electronicgov.net/pubs/research_papers/tracking03/IntlTrackingRptJune03no2.pdf.

4. Projekat: MIS Vrnjaka Banja, Specifikacija zahtjeva aplikativnog softvera za medicinske i poslovne procese u specijalnoj bolnici Vrnjaka Banja

5. Elektronska uprava , Dragan Prlja ,Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd, 2006.

6 .Informatika, Poslovni informacioni sistemi, Dragan Cvetkovi, Fakultet za informatiku i menadment univerziteta Singidunum, Beograd,2009.

7. ComDigitalBank - Reenje za upravljanje i zatitu poverljivih poslovnih sadraja

www.combis.hr/hr/resenja-i-usluge/po-vrsti/aplikativna-resenja/comdigitalbank

8. Osnove informacionih sistema,( prezentacija), Jovan Jovi, predava/nastavnik za informatike predmete u VTM, odnosno Tehnikumu Taurunum [email protected]

9.Osnove baza podataka , (prezentacija),Jovan Jovi, predava/nastavnik za informatike predmete u VTM, odnosno Tehnikumu Taurunum [email protected]


15

SADRAJ

1. UVOD .................................................................................................................................... 1

2. SISTEMI AUTOMATSKE OBRADE PODATAKA ........................................................... 3

2.1 Definisanje AOP ................................................................................................................... 3

2.2 Prednosti i nedostaci AOP ................................................................................................... 5

2.3 Klasina organizacija podataka ........................................................................................... 5

2.4 Baze podataka ...................................................................................................................... 6

3. AOP U BANKARSTVU ...................................................................................................... 8

3.1 Primer sistema za AOP u bankama - ComDigitalBank ..................................................... 8

3.2 Prednosti ComDigitalBank reenja: ........................................................................... 9

4. AOP U OPTINAMA ........................................................................................................... 10

4.1 Definisanje elektronske uprave ....................................................................................... 10

4.2 Preduslovi za e- upravu i slubena evidencija ................................................................ 11

5.3 Zatita privatnosti ............................................................................................................. 12

6. ZAKLJUAK ..................................................................................................................... 13

Literatura ................................................................................................................................... 14

SADRAJ .................................................................................................................................. 15

sistemi automatske obrade podataka

Documents