REALIZAM KOD SRBAI potonji realizam oslonio se na neke pojave zapoete ve u romantizmu, pa i u ranijoj knjievnosti. Prvi srpski realista, Jakov Ignjatovi, jo stvara u okrilju romantizma i nosi mnoga obeleja toga pokreta kojem je i sam pripadao. Ugledan predstavnik ugarskih Srba, Ignjatovi se naroito istakao svojim drutvenim romanima, koje je poeo da pie tek u zrelim godinama, najpre u tradiciji lupekog romana (Milan Narandi, 18601863; Trpen spasen, 18741875), a zatim spajajui tu tradiciju sa sentimentalno-romantiarskom i realistikom (Vasa Repekt, 1875). Vrhunac Ignjatovievog stvaralatva je roman o propadanju srpskog graanskog drutva u Ugarskoj, Veiti mladoenja (1878). Zaetnik srpskog realistikog romana, Ignjatovi je ostao njegov najistaknutiji predstavnik. Na prelazu od romantizma ka realizmu je i pripovedako delo Stjepana Mitrova Ljubie, osobit spoj predanja i realistike pripovetke. Ljubia je objavio zbirku Pripovijesti crnogorske i primorske (1875) i 1877. poeo da tampa ciklus povezan linou ereta iz naroda, Prianja Vuka Dojevia, koji je ostao nedovren.Realizam je kao pravac u srpskoj knjievnosti utemeljio Svetozar Markovi svojim lancima Pevanje i miljenje (1868) i Realnost u poeziji (1870). Upravo iz pokreta toga prvog socijalistikog pisca u Srbiji proistekao je osniva srpske realistike pripovetke Milovan Glii. Pod jakim uticajem Gogoljevog fantastinog realizma, Glii iji znaajni prevodilaki opus obuhvata i prevode Gogoljevih Tarasa Buljbe i Mrvih dua, Gonarovljeva Oblomova i Tolstojeva Rata i mira pie folklorne pripovetke sa znatnim elementima narodnog praznoverja (No na mostu, 1874; Posle devedeset godina, 1880. i dr.). Jo su znaajnije njegove satirine i humoristike pripovetke (Glava eera, Roga, Zloslutni broj, sve 1875; ilo za ognjilo, 1879; etnja posle smrti, 1881; Drumska mehana, 1889. i dr.), kao i seoska idila Prva brazda (1885). Pozorini ovek, Glii je napisao i komedije Dva cvancika (1882) i Podvala (1885). Po struci lekar, Laza Lazarevi je napisao samo devet pripovedaka, ali je njima ne samo zasnovao srpsku psiholoku pripovetku nego i postigao najvii umetniki domet. Prvi put s ocem na jutrenje (1879), Verter (1881), a naroito Sve e to narod pozlatiti (1882) ubrajaju se u najbolju srpsku pripovednu prozu.Srpska seoska realistika pripovetka, koju je razvio Glii i nastavio Lazarevi, dobila je izrazitog predstavnika u Janku Veselinoviu, koji je, osim toga, napisao i popularan istorijski roman Hajduk Stanko (1896). Psiholoku prozu posle Lazarevia pisao je Svetolik Rankovi, autor znaajnih romana o traginoj sudbini pojedinca u drutvu (Gorski car, 1897; Seoska uiteljica, 1898; Porueni ideali, posmrtno, 1900). Seoskom pripovetkom zapoeo je svoj knjievni rad i Radoje Domanovi, poznatiji kao nastavlja humoristiko-satirine tradicije koju je u srpski realizam uveo Glii. Neke od njegovih najboljih pripovedaka imaju obeleja fantastike i groteske (Marko Kraljevi po drugi put meu Srbima, 1901; Razmiljanje jednog obinog srpskog vola, 1902), odnosno satirine alegorije (Danga, 1899; Voa, 1901; Stradija, 19041905. i dr.). Po njima je Domanovi stekao ime najveeg srpskog satiriara.Krupan doprinos srpskom realizmu dali su doljaci iz Dalmacije, odnosno Ugarske, Simo Matavulj i Stevan Sremac. Blizak italijanskom i francuskom realizmu, Matavulj je pisao pripovetke, koje se tematski mogu podeliti na crnogorske, primorske (Poljednji vitezovi, 1889; Povareta, Pilipenda, obe 1901. i dr.) i beogradske (zbirke Iz beogradskog ivota, 1891. i Beogradske prie, 1902). Od njegova dva romana (Uskok i Bakonja fra Brne, oba 1892) naroito je znaajan Bakonja fra Brne, iz dalmatinskog ivota, jedan od najboljih romana srpske knjievnosti. Majstor kratke prie i romansijer snanog zamaha, Matavulj je, uz Lazarevia, ostvario najvii umetniki domet srpske realistike proze. Tematski najraznovrsniji i jedan od najplodnijih meu srpskim realistima, Sremac je prvo vanije delo objavio tek u svojoj etrdesetoj godini. Bio je to roman Ivkova slava (1895), u kojem se, kao i u Zoni Zamfirovoj (1903) i vie pripovedaka, prikazuje nika sredina. Humorom je ispunjena veina Sremevih dela, ali najvie Pop ira i pop Spira, humoristiki roman u kojem se, uz priu o zavadi popova i popadija zbog zeta, opisuju naravi i dogodovtine vojvoanskog sela. Upeatljivim ocrtavanjem likova, osobito glavnih junaka, odlikuju se i roman Vukadin (1896) i novela Kir Geras (1907). Uz labavu fabulu i smisao za karakterizaciju i detalj, humor je najizrazitija osobenost Sremeva stvaralatva.U tome ga je unekoliko nadmaio samo najvei humorista u srpskoj knjievnosti Branislav Nui. Meutim, Nuieva kratka pria pokazuje izvesno srodstvo i sa Domanovievom satirom, mada je povrnija i manje ubojita od nje. Humoristikom anru pripadaju, takoe, Nuievi feljtoni (Listii, 1890. i dr.), roman Optinsko dete (1902) i Autobiografija (1924). Nui je bio, pre svega, komediograf, sjajni nastavlja Sterije Popovia. U svojim komedijama Narodni poslanik (1883), Sumnjivo lice (1887), Protekcija (1889), Obian ovek (1899), Svet (1906), Put oko sveta (1910), Gospoa ministarka (1431), Oaloena porodica (1934), Pokojnik (1937) i dr. prikazivao je malograane i podvrgao svoju sredinu drutvenoj i politikoj kritici.U razdoblju realizma stvarao je istaknuti pesnik Vojislav Ili, koji je, odluno raskrstivi sa romantizmom svojih predhodnika, bio vesnik novih strujanja u srpskoj poeziji. Njegove pesme, naroito opisne (Zvezda, 1881; Jesen, Vee, Grm, sve 1883; Zimsko jutro, 1884; Sivo, sumorno nebo, 1886; U poznu jesen, Zimska idila, obe 1889. i dr.) i one o drevnim vremenima (Tibulo, 1883; Nimfa, Ovidije, obe 1888; Korintska hetera, 1889; Smrt Katonova, 1890; Nioba, 1892. i dr.), osobit su spoj artizma i setnog raspoloenja, razmiljanja o lepoti klasine starine i o prolaznosti. Sa mnogo razloga Ili je vie svojih pesama naslovio Elegija. Kao to je Vojislav bio zaetnik nove pesnike kole, tako je i Ljubom Nedi osniva moderne srpske knjievne kritike. U ogledima o srpskim piscima druge polovine XIX veka (zbirke Iz novije srpske lirike, 1893. i Noviji srpski pisci, 1901) Nedi je utemeljio estetikopsiholoku kritiku, koja e se razviti u narednom razdoblju.