skola gajenja jagoda

5/26/2018 Skola Gajenja Jagoda

1/64

KOLA

GAJENJAJAGODE

SPECIJALNO IZDANJE

Prof. dr Neboja Momirovi

Cena:200dinara7,4

0KM

3,2

0EUR22Kn22

0denara

GAJENJE

SORTIMENT

ISHRANA

ZA{TITA


2/64

Zeleni hit d.o.o.

Toin Bunar 188a/39Veleprodaja i ogledno polje

Naselje 13. maj, Batajniki drum bb, ZemunTel: 011/2604-347 Fax: 011/2604-353

Mob: 063/617-681

Pioniri u NUTRIGACIJI

Sve na jednom mestuza podizanje zasada jagodastog voa

Najboljom ishranom

do vrhunskog kvaliteta i prinosa


3/64

Dragi itaoci,Neprestano oslukujui Vae potrebe i povratne

reakcije, primetili smo da je proizvodnja voa, a na-roito proizvodnja jagodastog voa u fokusu Vaeginteresovanja. Nastavljajui praksu izdavanja speci-

jalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, doao jered i na kolu gajenja jagode, koja je pred Vama.

Nakon izdanja kola gajenja povra, koje je

ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr NebojaMomirovi, prenosi Vam svoje bogato iskustvo iiz praktine proizvodnje i primene najsavremnijihtehnologija gajenja jagode u zatienom i na otvo-renom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Neboji

Momiroviu na uloenom trudu i nadamo se da etebez obzira da li ste profesionalni proizvoa jagodeili ne, meu brojnim tekstovima pronai teme kojeVas interesuju.

Robna proizvodnja jagode ...................................... 4

Prirodni uslovi

za gajenje jagodastog voa ............................... 6

Korienje savremenih tehnolokih dostignuau kontroli mikroklimatskih uslovau gajenju jagode ......................................................... 8

Osnovni elementi kvaliteta i trinostijagode i sitnog voa i kako ih ostvariti ............ 10

ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11

Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22

Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24

ODABIR NAINA PROIZVODNJE ..................... 25

Tehnologija gajenja jagodeu zatienom prostoru ........................................... 26

Izvozna ansa u proizvodnji jagodena otvorenom polju ............................................... 32

ISHRANA I NAVODNJAVANJEUSEVA JAGODE ....................................................... 42

ZATITA USEVA JAGODE ..................................... 50

Recepti ....................................................................... 60

Sadraj

Svi prilozi i saveti u ovom izdanju suplod znanja i iskustva ekipe strunjakaZelenog hita i prof. dr NebojeMomirovia, nastali kao rezultatviegodinjeg eksperimentalnog radai bavljenja proizvodnjom jagodana vlastitom oglednom polju. Zapreporuenu tehnologiju gajenjana bazi opreme i repromaterijala uvlastitoj ponudi ZELENI HITu potpunosti odgovara.

Glavni urednik: Violeta Margeti, dipl. ing.Direktor: Neboja Margeti, dipl. ing.

Tehniko ureenje i graki dizajn: Prepress studio AGROTOPtampa: Modriani, Golubinaka 54, 22310 imanovci

Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd,Raunovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43,

Redakcija: 011/239-2039, Tekui raun: 165-14119-77Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja

Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija:ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247

E- mail adrese: Urednik: [email protected],Direktor: [email protected]

Marketing: [email protected],Novinari: [email protected]

Knjigovodstvo: [email protected] i priprema: [email protected]: [email protected]

Redakcija: [email protected]

KOLA GAJENJA JAGODE 3


4/64

Prirodni usloviza gajenje jagodastog voa

4 KOLA GAJENJA JAGODE

TRITE

Robna proizvodnja jagodei sitnog voa

u svetlu novih trinih zahtevai globalnih promena

u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi

Poslednjih par sezona promet

jagode i sitnog voa obeleilesu nove tendencije i kretanja

uslovljena, prvenstveno otvaranjem tr-ita, povremenim uvozom i velikom iraznovrsnom ponudom na domaem i

na okolnim tritima. Takoe je doloi do laganog pomeranja u nainu pro-meta, kao i do promena u potroakimnavikama i u specinim vidovima tra-nje za industrijsku preradu. U prethod-ne dve, ali i u ovoj sezoni zabeleeni sui prvi primeri izvoza jagode, maline itrenje na strana trita, prvenstveno uRusiju i bive sovjetske republike, ali iu Sloveniju, eku druge okolne zemljei zemlje lanice Evropske Unije.

Prola godina je obeleena velikim

strukturnim promenama u svetskoj po-ljoprivredi i moemo slobodno rei da

predstavlja svojevrsnu prekretnicu uglobalnim kretanjima ove veoma vane

privredne delatnosti. Najpre, dolo jedo velikog skoka rasta potronje i cenaenergije fosilnih goriva, ali i drugih si-rovina, u prvom redu poveanja cenamineralnih ubriva i svih drugih inputau poljoprivredi od kojih u najveoj merizavisi cena kotanja poljoprivrednih

proizvoda.U Evropskim okvirima doneti su

strateki planovi razvoja koji podrazu-mevaju supstituciju oko 20 % energije iznafte i gasa, onom iz obnovljivih izvora,

ukljuujui i primarnu poljoprivrednuproizvodnju i sekundarne proizvode. Usvetu, posebno u Kanadi i Sad znaajandeo proizvodnje itarica i uljane repicese troi za dobijanje bioetanola i biodi-zela. Brojne su nedoumice oko oprav-

danosti ovakvih tendencija, ali politikai vojna sukobljavanja oko kontrole stra-tekih energetskih i sirovinskih izvoraukazuju na jednu sasvim novu ulogu

poljoprivredne proizvodnje.S druge strane, potronja voa i povr-

a ima stalni trend rasta jer su ljudi veo-ma zabrinuti za svoje zdravlje. Naroito

jagodasto voe koje sadri visoke koli-ine antioksidativnih materija sve vie

postaje predmet prometa, esto i na vrlovelike udaljenosti.

Jednoduna ocena svih proizvoaai prometnika svakako jeste da je van-sezonski uvoz svee jagode iz nekihzemalja Mediterana (Izrael, panija,Italija i Grka), u prvim godinama vrloogranienog obima, a u poslednjoj izve-sno znaajan po obimu i svojoj vredno-sti, promenio u potpunosti standarde u

pogledu navika i potreba domaeg tri-ta. U poetku je s obzirom na relativ-no malu tranju zbog slabije kupovnemoi graana, uvoz veih koliina bioskopan sa vrlo visokim trokovimatransporta, manipulacje i uvanja, saneizvesnm plasmanom. Zato je domaa

jagoda iz zatienog prostora imala vrlo

visoku cenu, te je bilo opravdano njenogajenje uz relativno visoke trokove do-

punskog grejanja.U blioj budunosti, vansezonski

uvoz nee biti ogranien prvenstvenona velike lance hipermarketa, ije se

dalje irenje moe sa sigurnou oe-kivati. U prometu jagode tokom sezonenee dolaziti do znaajnijih poremeajai velikih oscilacija cena, prvenstveno jerse kvalitetna (itaj krupna, sjajna, dobroobojena) jagoda ne moe proizvesti natradicionalni nain, dok proizvoaikod novopodignutih savremenih zasada

jo uvek ne vladaju u potpunosti ade-kvatnom tehnologijom gajenja jagode.

Uvozom vansezonske jagode su da-kle nametnuti novi standardi u pogledu

trinosti, naina pakovanja i niza pra-teih elemenata u distribuciji i prodaji,to omoguuje i nae pojavljivanje satrnim vikovima u ponudi zemlja-ma prvenstveno u naem okruenju(CEFTA) ali i na udaljenijim tritima.Veoma je znaajno istai neke kompa-rativne prednosti koje u Srbiji imamo uodnosu na druge zemlje. Kada se govorio vansezonskoj proizvodnji, onda Me-diteranske zemlje sve do sredine aprilaimaju nenadoknadivu prednost u odno-su na nae proizvoae. Kasnije, visoketemperature kod njih ne dozvoljavajuuspenu proizvodnju, dok se kod nas,osim gajenjem jagode u ravniarskim


5/64KOLA GAJENJA JAGODE 5

predelima, izmetanjem proizvodnje navee nadmorske visine moe obezbedi-ti kontinuirano snabdevanje veim de-lom godine. U ceni kotanja jagodastogvoa uopte, cena branja ulazi sa vrlovisokim procentom, te se u tom smisluzahvaljujui niim trokovima radne

snage, moe ostvariti puna protabil-nost veih projekata. Obim proizvodnjekod veih robnih proizvoaa, ili malih

proizvoaa povezanih u zadruge, ko-operative, ili vee asocijacije treba daobezbedi svakodnevni izvoz punog vo-zila, u kontinuitetu tokom ugovorenog

perioda plasmana. Pri tom treba imatina umu da transport do otkupnog mestau kome e se upakovana roba sloiti zatransport, rashladiti do propisane tempe-rature i utovariti na hladnjau, mora biti

to bri i ekasniji, te prednost imaju onikrajevi u Srbiji koji ve imaju izgraenuinfrastrukturu, obuene ljude i koncen-trisanu proizvodnju. Uz to, kao i koddrugog jagodastog voa, prirodni uslovitreba da pogoduju gajenju ove vrlo za-htevne vrste. Ove godine su cene kojesu dobijali farmeri u Evropi bile oko 1,2EUR za kilogram, pri emu kooperativa(zadruga) obezbeuje materijal za pako-

vanje, obezbeuje doradu, pakovanje iplasman. U Hrvatskoj i Sloveniji asoci-jacije proizvoaa jagode su ove godineizvozile za 1,7 EUR za kilogram. Dakleako uzmemo da kooperative zadre oko30% za zajednike trokove, onda mo-emo rei da je to manje vie ujednaena

i stabilna cena, te da naa gazdinstva zakvalitetnu jagodu mogu planirati cenu

oko 100 din u otkupu. U toku juna i julajagoda je skuplja, pa se u Italiji Elsantaiz regiona Trentino i Alto Adie prodajeza 3,4 EUR/kg, a pribline su cene i uSloveniji. Kod nas se u toku jeseni cena

jagode kretala oko 4 EUR/kg to je zna-ajno vie nego u Italiji i Evropi, jer sevrlo mali deo proizvodnje nalazi u zati-enom prostoru i obnavlja iz frigo iviasvakog leta.

Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji naoko 260.000 hektara, od ega u Evropinajvie u Poljskoj 55.600 ha, zatim u SAD21.000 ha, Nemakoj 14.200 ha, Turskoj14.000 ha, paniji 7.400 ha i Italiji 3755ha. Sobzirom da je najvei broj soratakoje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije

uputno je analizom kretanja proizvodnjepo regionima ove evropske zemlje otkri-ti mogue trendove u pogledu kretanja

proizvodnje jagode u svetu. Najpre trebaznati da je ukupna proizvodnja povea-na za 4%. U zatienom prostoru najvi-e se gaji u regionu Veneto, a od ukupne

proizvodnje 80 % je pod plastikom, a naotvorenom polju se gaji samo na 710 ha.

Na jugu Italije dispergovan je dobar deoproizvodnje: 826 ha Kampanija, 320 haSicilija, 270 ha Kalabrija i Basilikata

486 ha. U ravniarskom kontinentalnomdelu jagode ima najvie u regionu Vene-to 704 ha, potom Emilia-romanja 362 hai Pijemont 158 ha. Letnja proizvodnjaorganizuje se u Trentinu i Alto Adie na

povrini od 231 ha. Najpribliniji naimuslovima su regioni Veneto i Emilija-ro-manja, uz napomenu da su kod njih zim-ske temperature mnogo blae u odnosuna kontinentalnu klimu u Srbiji.


6/646 KOLA GAJENJA JAGODE

Srbija ima izuzetne prirodnepreduslove za proizvodnju ja-godastog i sitnog voa uopte.Geografska irina, karakteristike klime,reljefa i zemljita svrstavaju Srbiju ured onih proizvodnih reona koji moguda obezbede kontinuirano snabevanjeEvropskog trita kvalitetnom robomtokom itave sezone.

Za razliku od zemalja sa june he-misfere i onih u Mediteranu koje snab-devaju svetsko trite u hladnijem delugodine, proizvodnja u Srbiji treba dapoevi od maja meseca, pa sve do po-jave prvih jesenjih mrazeva sredinomoktobra omogui dovoljno kvalitetnerobe za sve veu tranju uslovljenuznaajem koji visok sadraj antioksi-danasa u jagodastom vou ima u zatitizdravlja potroaa. Zahvaljuju verti-kalnom termikom gradijentu i obiljuproizvodnih povrina sa povoljnim

prirodnim uslovima za gajenje na ra-zliitim nadmorskim visinama, jagodai ostalo sitno voe se moe proizvodititokom itave sezone. U pojedinim re-onima, kao to je npr. Arilje, Ivanjica,Javor i Sjenika visoravan, dostupnostvode za navodnjavanje, laka zemljitakisele hemijske reakcije i prohladnaklima bez magle sa velikim brojemsunanih dana, mogu se postii veomadobri rezultati, pri emu, osim prirod-nih uslova, ve imamo obezbeenu i

infrastrukturu, iskusne proizvoae, tenjihove asocijacije i strunu slubu.Drugi regioni u kojima imamo rela-

tivnu visoku koncentraciju proizvod-nje jagode su Moravski sa proizvod-njom u pobru od Varvarina premaVelikoj Drenovi, kome gravitiraju ivei proizvoai podno Jastrepca i okoAleksinca. Drugi regioni sa povoljnimzemljinim i klimatskim uslovima suMavansko- Pocerski , Subotiki i Po-dunavski sa brojnim mikrolokacijama

izuzetne pogodnosti za gajenje jagode.Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvi-jalnim zemljitima pogoduju gajenjujagode, ali niske temperature tokom

zime i veliki broj dana sa maglom po-veavaju rizik u proizvodnji.

Osobine zemljitaZa gajenje jagodastog voa najboja

su zemljita lakog mehanikog sastava,koja pripadaju seriji peskovitih ilovaasa manjim sadrajem gline od 30%,poeljno oko 20%. Struktura mora dabude vrlo izraena, nikako preteranona, a najpoeljnija je veliina agrega-ta od 1-10 mm. Na taj nain zemljitee imati vrlo visoku poroznost i veo-ma dobre vodno-vazdune osobine.Humusno akumulativni sloj treba da jemoan, dubine preko 50 cm i vrlo ra-stresit. Dubinom prola ne sme da sejavi nepropusni glinoviti sloj, kao kodpseudoglejnih zemljita, jer jagodastovoe ne podnosi slabo ocedna zemlji-ta. Dakle osobine kao to su brzinainltracije, brzina ltracije odnosno

kvalitet drenae mora da budu izrazitopreovlaujue, jer se u protivnom zbogprevlaenosti korenovog sistema po-veava osetljivost useva na oboljenjauvenua i plamenjae.

Jagoda preferira neutralna do slabokisela zemljita sa pH vrednou 5,5do 7,0. Pri tom treba imati na umu dana zemljitima sa sadrajem aktivnogkrea preko 6% jagodu ne treba gaji-ti, niti na jako zaslanjenim zemljitimakoja imaju vrednost EC saturacione pa-

ste preko 2 mS/cm. Osetljivost premaagrohemijskim karakteristikama ze-mljita je i sortna specinost. Tako se

najosetljivije, po pravilu i vrlo ukusnei kvalitetne sorte gaje na lakim i dobrodreniranim zemljitima, a one adap-tibilne i otporne na bolesti korenovogsistema mogu sa pretenim uspehomda se gaje na neto teim, ali dobro hu-moznim i propusnim zemljitima.

Osobine klimeOptimalne dnevne temperature za

porast i razvie useva jagode su 18-22C, a optimalne none temperaturesu 12-13C. Jasno je da usevu jagodeodgovaraju prolea sa manjim oscila-cijama u dnevnm i nonim temperatu-rama. Bioloki mnimum za jagodu je 6C, i praktino usev treba zapoeti saforsiranjem u prolee kada se nonetemperature ustale oko ove vrednosti.ivii izmrzavaju kada je temperaturaunutar bokora ispod -12 C, a ozbiljnetete u proizvodnji u vreme cvetanja

nastaju na temperaturama od -2C. Uplodonoenju visoke temperature uopsegu od 25-35 C uslovljavaju nizproblema u ziologiji useva. Sa viso-kim intenzitetom respiracije, posebnotokom toplih noi, smanjuje se aku-mulacija eera u plodovima. Viso-ka osunanost tokom dana i relativnosvee noi, presudne su za postizanjedobrog kvaliteta, ukusa i arome jagode,kao i sadraja vitamina C u plodovima.Zato u brdsko planinskom podruju ja-

goda moe imati izvanredan kvalitet imoe na trite pristii u vreme kada jetranja veoma velika.


GAJENJE JAGODE


7/64

11070 Novi Beograd

Milutina Milankovia 120a

tel 011/21-39-493, 011/31-32-

www.agrogas.co.yu

: 128

Parcijalnokru ni raspr skivaiVodeni

topovi

AquaSISTEMI ZANAVODNJAVANJEPROJEKTOVANJEI MONTAA

Udarni

rasprskivai


8/64



Kako integrisati pravilno svetehnoloke operacije gajenja,koje osim visokih prinosatreba da omogue i vrhunski kvalitetjagode? Odgovor na ovo pitanje podra-zumeva potrebu sveobuhvatne analizeosnovnih inilaca neophodnih za ne-smetano odvijanje osetljivih ziolokihprocesa tokom pojedinih fenofaza po-rasta i razvia gajenihbiljaka, zatim pravilanizbor i poznavanje ne-ophodnih repromate-rijala i na kraju, ne sanajmanjim znaajem,obezbeivanje tehni-ko-tehnolokih siste-ma za proizvodnju savisokim stepenom si-gurnosti.

Regulacija tempe-

rature, relativne vla-nosti vazduha i koli-ine svetlosti, te pra-vilno navodnjavanje i

ishrana, predstavljaju osnovne elemen-te ostvarivanja visoke trinosti, kakoza gajenje jagode u zatienom prosto-ru, tako i za proizvodnju na otvorenompolju.

Regulacija temperaturePoeljno je da u godini zasniva-

nja useva, nakon jesenje berbe u toku

zimskih meseci temperature vazduha uplasteniku bude oko 1-2 C u trajanjuod najmanje 5 sedmica, ili se pak pri-begava dopunskom osvetljavanju use-va jagode kako bi se inicirao nov peri-od zametanja jagode., U proizvodnji naotvorenom polju praktikuje se primenalutrasila, agrila ili slinih is termoza-titnih tkanina, kako temperature unu-

tar bokora ne bi padalaispod - 4 do -7C. Zbogtoga to veina sorti ja-gode ozbiljno izmrzavana konstatnim tempe-raturama ispod -12 Cneophodno je, naroitoosetljivije rane i sred-nje rane sorte (Clery,Alba, Elsanta) prekritidebljom is navlakom(Lutrasil 23 g/m2), i na

taj nain obezbediti do-bro prezimljavanje bezobzira na pojavu even-tualnih golomrazica

Korienje savremenihtehnolokih dostignua

u kontroli mikroklimatslih uslovau gajenju jagode

GAJENJE JAGODE



bez snega.U uslovima visokih temperatura

tokom leta i obilnog navodnjavanja i

ishrane azotom, esto dolazi do ka-njenja ili ak izostajnja formiranja plo-dova. Uz to jaka osunanost dovodi dopojave oteenja plodova. Zbog toga je

u letnjim mesecima kod nas neophod-no koristiti mree, ili neki drugi oblikzasene koji e redukovati intenzitet in-solacije za 25 do 35% i mistere kako bise uz smanjenje temperature poveala irelativna vlanost vazduha.

Koliina svetlostiU objektima zatienog prostora,

pravilan menadment svetlosti pred-stavlja veoma vaan element, gde seosim intenzitetom i odnosom direktne

i difuzne svetlosti, moe upravljati ikvalitetom, odnosno spektralnim sa-stavom svetlosti. Fotoselektivne folijeomoguuju bolju zatitu od ziolo-kih nedostataka, odnosno od oteenjausled pojave patogena i tetoina. Tzv.antivirusne folije smanjuju napad vai,

bele muice, te tripsa, grinja i minera,ali i pojavu sive trulei, to umnogomedoprinosi boljem nansijskom rezulta-tu. U vansezonskoj proizvodnji jagodeu Srbiji, koliina svetla ne omoguujegajenje jagode u gustinama veim od10 ivia/m2, za razliku od Italije gde

se u zavisnosti od tehnike savrenostisistema broj penje i do 14 ivia/m2, au Izraelu i do 20 ivia/m2.

Uloga mal folije ili PP tkanih agro-tekstilnih podloga je jo znaajnija saaspekta trinosti. U reektovanoj di-fuznoj svetlosti spektralni sastav moebiti takav da posebno pogoduje intenzi-tetu boje i sjaja plodova, ali i u smanje-nju osetljivosti na najvanije bolesti itetoina. U vansezonskoj proizvodnjisa grejanjem koristi se belo-crna foli-

ja ili beli agrotekstil kao podloga, nesamo zbog vee koliine svetla, ve izbog manje pojave plamenjae u od-nosu na crnu ili srebrno-braon foliju. Uproizvodnji na otvorenom polju i srebr-no braon i crna mal folija daju odlinerezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz povrinu ze-mljita, jer su relativno male debljine25-30 mikrona, ali izuzetnog kvalitetai postojanosti to im obezbeuje pouz-dano trogodinje trajanje, nakon egase u potpunosti uklanjaju sa parcele.

NavodnjavanjePravilno navodnjavanje je veoma

vano sa stanovita odravanja reimavlanosti, ali i sa aspekta eventualnekorekcije mikroklime, u prvom redukorekcije visokih temperatura zemljitai prizemnog sloja atmosfere, posebno unonim asovima za vreme toplih noiu periodu plodonoenja i berbe. Naotvorenom polju kod zasnivanja usevana visokim letnjim temperaturama po-eljno je u poetku koristiti sistem za

mikrooroavanje bez obzira na sistemkap po kap koji slui za fertigaciju. Vi-soka vlanost vazduha i rashlaivanjefolija i sadnica doprinosi ujednaeni-jem i brem porastu i poveava proce-nat prijema frigo ivia.



Kvalitet i trinost su osobinekoji se meusobno veomaprepliu, trebalo bi da sepodrazumevaju, ali u mnogome za-vise od standarda i sistema kontrole.Pod kvalitetom jagodastog voa po-drazumevamo obino standardima ilizakonom propisane vrednosti sadraja

suve materije (vrednost briksa), eera,organskih kiselina, minerala, vitamina,zatitnih, bojenih, ili nekih drugih kori-snih materija, odnosno minimalno tole-rantne vrednosti sadraja nitrata, nitri-ta, drugih makro i mikroelemenata ili,ee, tekih metala, rezidua pesticidaili nekih drugih tetnih materija. Osim

u kvalitetu, trinost se ogleda u nizudrugih osobina kao to su: pravilnosttj. uniformnost oblika i veliine, boja,njen intenzitet i sjaj, vrstina, transpor-tabilnost, duina uvanja i konano or-ganoleptike osobine, koje su vrlo e-sto veoma diskutabilne i veoma mnogozavise od navika u potronji stanovni-tva odreenog podruja. Ipak, kod ja-gode izbalansiranost eera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljajunezamenljive osobine, bez obzira to uveletrgovini, ak i na zelenim pijacamavrstina ploda, intenzitet boje i sjaja,oblik i uniformnost ploda imaju estopresudnu ulogu.

Trina jagoda kod domaeg potro-aa podrazumeva jarko crvenu boju,

visok sjaj, pravilnost oblika i veliine,ali nadasve vanim se smatra krupno-a, koja kod ekstra klase ide preko 30g. Takoe, osobina koja postaje sve bit-nija jeste vrstina ploda, odnosno tran-sportabilnost i duina uvanja. Osimto je uslovljena sortimentom, vrstinapuno zavisi i od pravilnog navodnjava-nja i izbalanirane ishrane, sa visokimueem kalijuma i kalcijuma.

Osnovni elementi kvalitetai trinosti jagode i sitnog voa i

kako ih ostvariti?

Urednik i voditelj Dejan Jovanovi

Produkcija Rainbow Beograd

TV emisija Svet poljoprivredena televiziji

ENTER

subota u 10 h,

nedelja u 8 h

i sreda u 6 h

Agrotop marketing 011 239 80 39

[email protected]

TV GALAKSIJA 32 AAK etvrtak 10.15 Petak 12.15RTV BATOINA Utorak 20.00 Subota 20.00TV TOP 3 PROKUPLJE Subota 10.30 Nedelja 10.30TV LESKOVAC Nedelja 11.00 Ponedeljak 13.00TV BOR Subota 15.00 Nedelja 07.00

JP T V PIROT Nedelja 12.00TV AS KREPOLJIN Subota 16.00 Nedelja 11.00

TV 2000 LOZNICA Subota 12.00 Nedelja 11.00STV NEGOTIN Subota 16.00 Ponedeljak 16.00RTV VK KIKINDA Petak 20.00 Subota 12.00RTV PATRIJA K23 SUBOTICA Subota 11.00 Nedelja i sreda 11.00TV KANAL 9 KRAGUJEVAC Subota 11.00RTV LASTAVICA KRUEVAC Nedelja 10.00 Ponedeljak 11.00TISA INFO KANAL NOVI BEEJ Utorak 20.00 Subota 17.00TV AS ABAC Nedelja 15.00TV JAGODINA Subota 19.00 Nedelja 10.30TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja 10.00TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja 13.00TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja 12.00TV KOPERNIKUS - NI Subota 07.45TV KRONIK - VALJEVO Nedelja 13.00TV LAV - VRAC Subota 16.30 Utorak 16.30TV SAT - POAREVAC Subota 09.00 Petak 13.00TV SPEKTAR - SOMBOR etvrtak 10.30 i 15.30 Subota 09.30TV POEGA Nedelja 12.45TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda 20.30 etvrtak 15.00RTV PRIMA - BAJINA BATA Nedelja 16.00RTV STRELA - VELIKI POPOVI Nedelja 20.00 Ponedeljak 18.00TV VALJEVO Subota 10.00

i mrei lokalnih tv stanica

GAJENJE JAGODE



Na oglednom polju preduzea

Zeleni hit traje ispitivanjeveeg broja sorata od strane

Ministarstva za poljoprivredu Repu-blike Srbije, na osnovu ega moemopreporuiti vei broj sorti iz uvoza zarazliite sezone i namene gajenja, odnajranijih, do vrlo kasnih sorata zaotvoreno polje. Diverzikacija proi-zvodnje jagode predstavlja veoma va-an preduslov za stabilnu proizvodnju.Naime, gajenjem sorata razliite dui-ne vegetacije u regionima sa razliitimtoplotnim sumama tokom vegetacione

sezone i sa vertikalnim temperaturnim

gradijentom, sezona berbe se maksi-malno produuje i time smanjuje pri-tisak na trite i variranje cene. U tomsmislu je neophodno uvesti u proizvod-nju to vei broj sorata razliite name-ne, od onih za sveu potronju, do sortiza duboko zamrzavanje i industrijskupreradu. Proiriti njihovo gajenje od ni-zijskih podruja do brdsko planinskihkrajeva, od krajnjeg juga, pa do najse-vernijih podruja Srbije.

Iako se na Evropskoj i Amerikojsortnoj listi nalazi veliki broj kultivara,

opredelili smo se da Vas upoznamo sa

onim sortama koje se smatraju stan-dardnim ili perspektivnim i relativnosu novijeg datuma, a takoe i onimkoje su obeleile prethodne decenije isve se manje gaje, ili sa onim koje segaje u specinim klimatskim uslovi-ma, odnosno duini dana. Podebljanimslovima oznaene su sorte koje na ita-lijanskoj A listi (zvanina sortnaj lista)vae za najkomercijalnije, ili najviegajene, kao i najperspektivnije za 2008

godinu.



Albaje vrlo rana sorta koja u od-nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjemsamo dan ili dva. To je vrlo krupnasorta, konusnih, vrlo uniformnih, jar-ko crvenih i sjajnih plodova, sa malimainim listiima i veoma lepim vizu-elnim utiskom. Odline je adaptibilno-sti i otpornosti na bolesti, pa se moeupeno gajiti i na teim i neto alakl-nijim zemljitima. U dobrim uslovimaproseni prinos po iviu je od 0,8 do1 kg. Kvalitet plodova je dobar i ve-oma postojan, tako da izuzetno pod-nosi transport i manipulaciju. Briks jena nivou sorte Clery, ali ima neto viisadraj kiselina u plodu. Plodovi suvrlo vrsti sa otporom penetracije 35-38 g. Prosena masa ploda je 27-30 g,

ali puno i vrlo krupnih plodova i preko50 g. Kod ove sorte zametanje, porastplodova i zrenje su vrlo koncentrisani.Berba ne traje due od desetak do pet-naest dana, sa vrlo ujednaenim kvali-tetom od poetka do kraja.

Clery je odlina rana sorta vrlodobrog ukusa i arome, solidne vrstinei elf lajfa, visoke otpornosti i adap-tibilnosti. Ima konusno-okruglasteplodove, dobrog ukusa i arome. Ovasorta nema izraziti potencijal rodnostii u dobrim uslovima daje prinos retkovei od 0,5 do 0,6 kg po iviu. Nakonhladnijih zima prinos je vrlo ogranieni obino se svodi na 0,3 kg po iviu.Relativno dugo plodonosi, ali je u po-etku berba mnogo bolja, a plodovikrupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljivana sivu trule u plastenicima. Boja jezadovoljavajua, ali je sklona u odre-enim uslovima tamnjenju i matiranju.Dobrim programom navodnjavanja i

ishrane moe se izazvati remontantnostkod gajenja na supstratima.

Missje vrlo rana sorta, vrlo pra-vilnih, konusnih plodova, neto sve-tlije boje. Ima visok sadraj kiselina uplodovima i dobru postojanost u mani-pulaciji. Potencijal rodnosti nije izra-zit, osim na jako lakim i humoznim iplodnim zemljitima. Ova sorta je jakoosetljiva na bolesti korena i uvenueprouzrokovano, bilo plamenjaom bilofuzarioznim ili verticilioznim uvenu-em, ak i padanjem rasada.

Rane sorte



Asia je srednje rana sorta, kojazrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni3 dana. Biljke su bujne otporne nabolesti korena i na pepelnicu. Plo-dovi su krupni konusni, vrlo uni-formni, izuzetne jarko crveneboje i sjaja, sa vrlo atraktivnmainim listiima Zahvalju-jui visokom sadraju eera, iizbalansiranom odnosu kiseli-na ukus je izuzetno dobar, vrloblizu ukusu Elsante. Odline jetransportabilnosti. Prosean pri-nos po biljci u dobrim uslovimaje 0,9 do 1,1 kg. Prosena masaploda, 26 do 30 grama, a otpor pe-netraciji 30 do 35 grama. Odlina je ina otvorenom polju i u plastenicima

i hidroponskoj proizvodnji. Jedna odnajinteresantnijih novoselekcionisanihsorata.

Antea je srednje rana sortakoja stie 5 dana nakon sorte Clery.Plodovi su ujednaeni, izduenokonusnog oblika, srednje krupnido krupni. Plodovi su solidnevrstine i nisu skloni povrin-skim povredama u uvanju imanipulacijama, ak i na povi-enoj temperaturi.

Darselect je ranijafrancuska sorta koja spada meunajukusnije i veoma gajene po-sebno u Nemakoj i u Austriji.Plodovi imaju osrednju uniformnosti krupnou, ali osim rustinog izgleda itamnije boje, odlikuje ih i veoma dobarukus i aroma. Sklona je brzoj promeniboje u karmin crvenu na visokoj tem-peraturi.

Elsantaje holandska sorta se-lekcionisana u Vageningenu kojau severnoj i centralnoj Evropipredstavlja standardnu sortu.U Italiji se gaji na veim nad-morskim visinama, posebnou kooperativama koje jagoduplasiraju van glavne sezone.Srednje rana sorta, par danaranija od Marmolade, koja obil-no zamee. Plodovi su srednjekrupni, svetlije boje i mada ne-

maju izuzetnu vrstinu, karakteri-e ih izvanredan elf lajf. Plodovi seberu na poetku zrelosti, jer ve tadaih odlikuje visok briks. Na taj nain se

dugo mogu uvati u transportu i pro-daji. Sorta je veoma osetljiva na ne-

povoljne uslove sredine. Treba jegajiti samo u prohladnoj klimi na

veim nadmorskim visinama ina lakim, gotovo peskovitim iblago kiselim zemljitima, jer

je izuzetno osetljiva na bolestikorena. Ako se izuzme visokazahtevnost ove sorte u pogle-du tehnologije gajenja, ostaleosobine prvenstveno fantasti-

no izbalansiran odnos kiselinai eera i odlian ukus, jo uvek

izdvajaju ovu sortu kao vrlo atrak-tivnu, posebno za pijanu prodaju.

Eva je novija sorta pogodna zagajenje na otvorenom polju i u zatie-

nom prostoru. Ima vrlo kupne, unifor-mne plodove konusnog oblika, odlinevrstine, crvene boje mesa i dobrog

ukusa. Dobro se transportuje i uvado prodaje.

Maya ima biljke bujnoghabitusa koje su otporne naveinu bolesti jagode. Plodovisu krupni, kupasti, izduenii krupni jarko crvene boje sanaranastom nijansom. Kasni

u odnosu na Clery 4 dana uberbi. Vrlo pogodna za gajenjena siromanijim i zamorenim

zemljitima, gde ne raspolaemodovoljnim koliinama vode. Lako

se odvaja plod, pa se troi manjeradne snage u berbi. U plastenicima u

ranoj proizvodnji nema dovoljno pole-na pa su prvi plodovi malo deformisa-ni. Konzistencija plodova nije adekvat-na za udaljena trita.

Madalleine ima vrlo bujnihabitus i produkciju velikog bro-ja korenovih vratova. Cvasti su

visoko u bokoru, pa u uslovimaobilne ishrane azotom oplod-nja esto nije dobra. Sorta do-brog ukusa i intenzivne crveneboje koja brzo tamni i prelaziu karmin crvenu. Plodovi susolidne krupnoe, vrstine i

uniformnosti. Stie 4 dana preMarmolade. Pogodna za siro-

manija zemljita. Osetljiva je naantraknozu.

Pattyje sorta koja se u Italiji jouvek puno gaji u Veronskim plastenici-

Srednje rane sorte


14/64

Sadni materijal vrhunskogkvaliteta odabranih sorata

jagodastog voa, jabuke,

kruke, breskve, nektarine,kajsije, ljive, trenje.

- RAGGI-VIVAI - Ravena- GEOPLANT - ezena

- PROPLANT - Budimpeta

- HABERLI- NEW FRUITS


15/64

Alba

Asia

Rana, krupa,sjajna i vrsta

Standard u proizvodnjina supstratu

Prinosna i ukusnasorta

Krupna i slatka kupinaza sveu potronju

Krupna, blistava,vrlo ukusna

Vrlo rodna,obilna jesenja berba

Izuzetno rodna i slatka

krupna sorta

Standard za plasmanu sveem stanju

Roxana

Thutop

Tulameen

Elsanta

Tuchampion

Loch Ness



ma i u jesenjem periodu daje jako lepei uniformne plodove i visok prinos, zarazliku od prolenog perioda kada nijeu toj meri rentabilna. Za berbu stie pardana ranije od Marmolade, ali su plo-dovi znatno meki, iako izuzetnog sja-ja. Odline je otpornosti na pepelnicu

i na bolesti korena, pa se preporuujeza terene na kojima se ponovo zasnivajagoda, a prethodno se ne vri dezin-fekcija.

Sonata je nova holandska sortasa ambicioznim planovima da zameniElsantu. Ima krupnije plodove, tamni-je crvene boje, u veoj meri konusnogoblika, ali jo uvek rustinog izgledai neto nie unformnosti. Po svojimorganoleptikim osobinama Sonata ni

priblino ne ispunjava standarde sorteElsanta.

Sugar Lia je nova talijanskasorta koju je selkcionisao profesor Fae-di. Odlikuje je odlian ukus i aroma, vi-sok sjaj i lepa boja, dobra uniformnost ivrstina plodova. Spada u srednje ranesorte koje su vrlo atraktivne za gajenjei prodaju. Za branje stie 2 do 3 dananakon Albe. Srednje bujnog habitusa iosrednjeg potencijala rodnosti, ali od-

linog ukusa i mirisa. Zahteva nova ze-mljita sa malim pritiskom inokulumai vrlo ranu setvu, kako bi se dovoljnorazvila do zime..

Queen Elisaje odlina sortakoja je par dana kasnija od Albe. Biljkesu bujne odline adaptibilnosti na pepl-nicu i antraknozu. Plodovi su konusnookruglasti, vrsti, dobrog ukusa i aro-me. Mada ima lep sjaj, ova sorta moepoprimiti tamniju boju. Cveta veomarano, a u naim uslovima plodonosi ne-to iza najranijih sorti.

Srednje kasne ikasne sorte

Arosa je dan ili dva kasnija odMarmolade. Odline konzistencije iodlinog ukusa i mirisa. Trpi velikugustinu s obzirom na uspravan bokor isrednju bujnost.

Srednje rane sorte



Doraje sorta novijeg datuma kojase odlikuje visokim prinosom i gotovoistovremenim sazrevanjem sa Marmo-ladom. Ima izvanredan potencijal rod-nosti, koji se meri sa sortom Onda. Plo-dovi su vrlo krupni, konusnog oblika,tamnije crvene boje i sjajni. Za razlikuod Onde imaju odlian ukus.

Marmoladaje sorta sa kojomobino zapoinje intenzikacija pro-izvodnje, ali posle izvesnog vremenagubi na znaaju, ali nikad u potpuno-stii ne nestaje iz proizvodnje. Krupnih ivrsti plodova, sa briksom koji ne pre-lazi 5,7, sa ukusom koji nije izuzetan,ak i vrlo osetljiva na bolesti korena,ali jo uvek vrlo adaptibilna i dobra,ak i u loim uslovima navodnjavanja i

ishrane. Gajiti je na devianskom tere-nima za jagodu ili uz prethodnu dezin-fekciju zemljita.

Ondaje vrlo krupna sorta i vrloprinosna koja se dosta gaji u Italiji,mada ukus a naroito miris ne pred-stavlja najau stranu ove sorte. Cvetakasnije u odnosu na Marmoladu ali zaberbu stie otprilike u isto vreme. So-lidne je otpornosti na gljivina obolje-nja, ali dosta osetljiva na bakterioze.

Roxanna ima veoma bujnubiljku, visoke otpornosti na bolesti ko-rena, i tolerancije na Oidium fragariaei Xantomonas fragariae, delom i naCollectotrichum acutatum. Ima veomakrupne, uniformne, atraktivne plodo-ve, izdueno-kupastog izgleda, sred-nje konzistencije, jarko crvene boje,dobrog ukusa i visoke komercijalnevrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjojproizvodnji i u hidroponskoj proizvod-

nji u vreama. Prosean prinos po i-viu u dobrim uslovima je 1 do 1,2 kg.Prosena masa ploda je 26-28 grama, aotpor penetraciji visok 30-33 g/cm2, aline kao kod Albe. Berba kasni za Mar-moladom 2 dana, Asiom 8 dana i 11 do12 dana za Albom.

Saint Pierre je nova sorta izu-zetnog ukusa, vrlo krupnih atraktivnihplodova, ali ne tako visokog potencija-la rodnosti. Karakteriu je vrlo krupnikupasti plodovi svetlije boje, sa kru-pnim ainim listiima. Boja u mno-gome podsea na Elsantu, a ukusomSaint Pierre gotovo da prevazilazi sveostale sorte.

Srednje kasne i kasne sorte



Thuchampion je vajcarskasorta, iji je jedan od roditelja sortaMarmolada. Ima kupaste, lepo obojenei sjajne plodove, odlinog ukusa i miri-sa. to se tie elf lajfa ova sorta spadau veoma prihvatljive u pogledu mogu-nosti izvoza. Zamee veliki broj cvet-nih grana i plodova. Obavezno trebaoistiti da ne bude vie od 2 korenovavrata po iviu u jesenoj nezi zasada.

Thutop je kasna sorta krupnih,vrlo slatkih plodova, sa malim sadr-ajem kiselina, ali sa briksom preko 7.Ima veoma visok potencijal rodnostijer obilno zamee, a plodovi su krupniod poetka do kraja berbe. Sorta je po-godna i za sveu potronju i za indu-strijsku preradu.

Jako kasne sorte

Adriaje jako kasna sorta koja zaMarmoladom kasni oko 6 dana. Vrloje slina po svojm osobinama sorti Re-cord.

Ideaje jako kasna sorta izuzetnogkvaliteta koja se u Italiji uglavnom gajiu plastenicima, zbog visokog kvaliteta,

odlinog ukusa i mirisa, ak i na viso-kim temperaturama.

Raurica je jako kasna sorta sauspravnim poloajem listova, ne takobujna. Ima krupne plodove osrednjekonzistencije, koji u uslovima visokihtemperatura esto gube na kvalitetu itrinosti. Stie 5 dana nakon Marmo-lade, a u brdsko-planinskom podrujuak 10 dana nakon Elsante.

Recordje sorta koja po svo-jim osobinama odgovara organskimsistemima zemljoradnje. Moe se ga-jiti uspeno na slabim zemljitima, uzogranienu agrotehniku i zatitu od ko-letotrihuma, pepelnice i bolesti korena.Ima krupne, konusne plodove, netosvetlije boje, izraenog sjaja i ne takovrste. Sadraj vitamina C u plodovi-ma je vrlo visok.

Stalnoraajue sorte

Albionje amerika sorta iz Kali-fornije, solidne otpornosti na uvenue i

Jako kasne sorte



visoko otporna na plamenjau i na ko-letotrihum. Takoe ima solidnu otpor-nost na grinje. Kod dobre agrotehnikeprinosnija je od sorte Dijamante, saujednaenijim branjem krupnih plodo-va prve klase. Ima neto tamniju crve-nu boju plodova od sorte Dijamante, ali

daleko ujednaenije plodove po oblikui po veliini. Ima visok briks i solidanukus.

Diamante je amerika sortastalnoraajue jagode, vrlo bujnog ha-bitusa i odline produktivnosti. Oset-ljiva je na antraknozu. Plodovi su vrlokrupni, nisu skloni tamnjenju na viso-kim temperaturama, odlinog ukusai vrlo atraktivni. Nema bojazni da esauvati kvalitet i kada potpuno sazru

na biljci.Irma je talijanska sorta veoma

visoke produktivnosti u oba termina iu prolee i tokom leta. Ima lepe kru-pne plodove sa dobro izbalansiranimodnosom eera i kiselina. Plodovi sukrupni, konusnog oblika, svetle boje,izraenog sjaja, odline vrstine.

Mara de Bois je francuskastalnoraajua sorta jagode, sitnih i ne-ubedljivih plodova, ali izuzetnog uku-

sa, koja se u Sloveniji plaa i do 7 Eurza kilogram preko leta.

Seescape je amerika stalno-raajua sorta koja se odlikuje veomaujednaenim osobinama. Stajanjemjako gubi na masi. Osim sklonosti ka-liranju, ova sorta je osetljiva na pepel-nicu i antraknozu. Pogodna za brdsko-planinska podruja

Selva je stalnoraajua sorta izKalifornije koja se odlikuje visokomproduktivnou. Ima krupne konusneplodove, sjajne crvene boje, dobreuniformnosti, odline vrstine, sa ve-oma dobrim ukusom, slatke i sa nimkiselinama. Sorta se nalazi u velikomusponu.

Sorte za podrujeMediterana

Mada se ove sorte vrlo retko gaje

van Sicilije, regiona Basilicata na juguItalije, te u paniji, Turskoj na Kipru ina grkim ostrvima, ipak ih taksativno

navodimo sa napomenom da ih pret-hodno treba proveriti u naim agroeko-lokim uslovima Camarosa, Candonga,Pajaro, Paros, Thetis, Tudla, Ventana.Novi cilj selekcije u Italiji jeste vr-stina i transportabilnost kao kod sor-te Camorosa, Candonga i Ventana zagajenje u kontinentalnim uslovima, sanamenom udaljenog transporta.

Industrijske sorteI danas kada pomenemo otkup jago-

de za potrebe smrzavanja svako prvo

pomisli na sortu Zenga Zengana, koja sei danas uspeno gaji, pogotovo na juguSrbije u Leskovakom i Prokupakomkraju. Intenzitet obojenosti i aromati-nosti preporuuje ovu sortu i hladnjaa-ri rado otkupljuju ovu sortu. Naalost,slabija produktivnost ne omoguujevisoku protabilnost u modernim siste-mima gajenja

Syria je novosekcionisana indu-strijska sorta sa briksom preko 8. Imakonusne plodove, intenzivne crvene

boje i vrlo je pogodna za smrzavanje iindustrijsku potronju.

Ocena trinosti u Breicama, maj 2008, Slovenija

Organoleptika ocena sa zadnje degustacije u Breicama,maj 2008, Slovenija

U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voa u velikom usponu, sa ja-kom orijentacijom na izvoz na susedna trita u Evropskoj uniji.

Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i trinosti na skupuu Breicama, kome je osim najvienijih proizvoaa jagodastog voa

prisustvovali prometnici, struno osoblje savetodavne slube, nauniradnici iz Slovenije i jugoistone Evrope sa ciljem odabira sortimenta itrasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona.

Stalno raajue sorte



Komentar vieIntenzikacija proizvodnje obino

zapoinje irenjem sorte Marmolada,

zbog visoke adaptibilnosti, ne samo upogledu variranja uslova proizvodnje,ve i eventualnih greaka u tehnologijigajenja. Ova sorta se odlikuje velikimueem u ukupnom rodu kru-pnih, kupastih plodova, svetlijecrvene boje sa prosvetljenjemna vrhu ploda. U odnosu naMarmoladu, sorta Madalleinneje introdukcijom dola netokasnije. Ova sorta stie ranije,ima karmin crvene plodove, ali

je i mnogo vee bujnosti, to uuslovima obilne ishrane azotomobino dovodi do slabije oplod-nje, poto su cvasti visoko po-stavljene u bokoru.

Kada je re o zatienom pro-storu, za razliku od poetnogtrenda gajenja to ranijih sorata,sve se vie uvia da srednje rane sortevelikog potencijala rodnosti i odlinogkvaliteta i ukusa, imaju niz prednosti,prvenstveno uvoenjem sorte Elsanta,

koja je danas manje vie severnoevrop-ski standard. Sorta poseduje izuzetanukus i aromu, plodovi su vrlo lepe bojei sjaja, ali treba imati na umu da kodsvih bujnih sorti, ishrana kalijumommora biti znatno bogatija u odnosu naishranu azotom. Elsanta u plastenicimauz paljivu tehnologiju gajenja ima de-liminu remontantnost, odnosno spe-cinom ishranom i navodnjavanjemmoe naknadno da rodi i do 200 gr poiviu. Ova sorta se dosta gaji u konti-

nentalnoj klimi i na otvorenom polju.Posebno je preporuujemo za brdskoplaninski region i laka humozna zelji-ta, gde u uslovima niih temperatura

i smanjenog pritiska ino-kuluma, moe dati odlinerezultate. Najvie se gajina podruju Mave i ve jeveoma poznat ukus i aromaove sorte.

Izuzetno rana i dobra sor-

ta Clary, zbog nieg poten-cijala rodnosti ima vie al-ternativa, poput sorte Alba,i drugih srednje ranih sorataAsia, Lia, Queen Elisa,.Sve rane sorte osetljivije suu hladnijim zimama na ni-ske temperature i pogotovu

onda daju slabiji rod. Inae su odlinogukusa, sjaja, pravilnih, vrstih i kupa-stih plodova. Najrodnija meu njima jesorta Alba, dok se sorta Clery izdvaja

velikom otpornou na bolesti, dobrimukusom i 2 dana je ranija od ostalih.Vaan element u odabiru sortimenta je

i osetljivost na bolesti, prvenstveno naplamenjau i uvenue, zbog ega reci-mo, vrlo rana sorta Miss nije ocenjenaperspektivnom.

Niz novih vajcarskih sorata, kojesu veoma rodne, podjednako se sa us-pehom mogu gajiti i za sveukonzumnu potronju, ali i zapreradu, jer imaju visok briksi uz to izuzetnu boju i aroma-tinost. Ove sorte osim vr-stine ploda odlikuje i odlinaadaptibilnost i otpornost nabolesti, jer su stvorene ukrta-njem sorte Marmolada i jedneautohtone vajcarske sorte.

Sorta Thuchampion oblikomploda izuzetno podsea naMarmoladu, sazreva par danapre od ove sorte i ima mnogo

bolji ukus, vrlo visok prinos i odlinuvrstinu i sjaj. Sorta Thutop je malo ka-snija, ali izuzetno dugo plodonosi. Imaizuzetno krupan, obojen i vrst plod.Formira veliki broj cvasti i u osnovi iu kruni bokora. Izuzetno prinosna sor-ta. Mada nije izuzetno prinosna, sorta

Saint Pierre po svojim osobinama tri-nosti i po izuzetom ukusu takoe zaslu-uje veliku panju.

Vrlo perspektivne sorte jagode uposlednje vreme dolaze iz selekcionogcentra New Fruits u ezeni. Od poet-nih uspeha sa sortom Maja i Gemma,doli su do faze visokog uea na pro-izvodnim povrinama u glavnim proi-zvodnim reonima severne Italije sorteAlba i Roxanna, dok je Asia, koja jeu postupku introdukcije jedna od sva-

kako najperspektivnijih sorata. Svojimizdueno kupastim plodovima visokogsjaja, jarke crvene boje koja ne tamni,

sitnim semenom, pravilnou,ujednaenou, krupnoom i izu-zetnom vrstinom Alba konkuri-e za lidersko mesto u izvozu naudaljenea trita.

Nova sorta Lia (Sugar Lia)profesora Faedija takoe ima vrloimpresivan poetak introdukci-je. Sorta Antea prema vodeimstrunjacima predstavlja takoevrlo perspektivnu sortu, a veru-jemo da e sa razvojem gajenjajagode u zatienom prostoru nasupstratima u letnjoj proizvod-nji zauzeti i kvalitetne fotoneu-tralne, odnosno stalnoraajue

sorte, mada se znalakim navodnja-vanjem i ishranom moe indukovati ikod prolenih sorti koje nisu remon-tantne jo jedno solidno zametanje i

berba otprilike 2 meseca nakon oneprve.

Alba

Asia

Roxana

SORTIMENT



Za sve vrste voa, povra i cve-a, te ukrasnog bilja i dendromaterijala koji se predominan-

tno razmnoava vegetativnim putem,zdravstveno stanje sadnog materijalapredstavlja vaan preduslov uspeha uproizvodnji, posebno god podizanja vie-godinjih zasada. Od momenta uvoenjaklonske selekcije i kulture meristema umasovnu proizvodnju sadnog materijala,proizvodnja jagodastog i drugog sitnog

voa dobila je sasvim nove dimenzije ividove, ukljuujui i gajenje sa visokistepenom zatite od nepovoljnih spoljnhinilaca i kontrolom osnovnih elemenatamikroklime. Osim protivgradnih mrea,sve vie su u upotrebi kvalitetni mrear-nici, nadstrenice od polietilenske folije,moderni tunelski objekti, ali i pravi mul-tibrodni plastenici i staklenici. Na triti-

ma sa probirljivim kupcima, visoke cenejagode i drugog sitnog voa opravdavajuvrlo visoke trokove vansezonske proi-zvodnje, jagode, maline ili borovnice, ilipak veoma visoke trokove transporta sajune hemisfere.

Roba koja u kontinentalne zemljeEvrope dolazi iz Mediterana ili iz ilea,sa Novog Zelanda i ko zna odakle, estonije ukusa na koju su potroai navikli,a esto doe i do velikih poremeaja, pa

ak smrznuta malina ove zime i proleavredi itavo bogatstvo od 3,5 EUR zarolend dobrog kvaliteta. Da bi uspeli daostvarimo protabilnost sa ovako viso-kim trokovima amortizacije moderneopreme i tehnologije, jasno je da sadnimaterijal mora da obezbedi visoku pro-duktivnost, neznatan rizik u pogleduzdravstvenog stanja sadnog materijala.

Stoga je nabavka sertikovanog, bezviru-snog sadnog materijala ili pak pouzdanogi vrlo kvalitetnog standardnog materijalaod sutinskog znaaja.

Kako se proizvodi ovaj sadni mater-jal?

Matine biljke se uvek dobijaju iz

kulture tkiva i to je tzv bazni materijalkoji slui za umnoavanje sertikova-nog sadnog materijala. Matine ili maj-inske biljke gaje se u mrearnicama iliu plastenicima u kojima je insekt proofmreama, dezobarijerama i komoramasa duplim vratima na ulazu obezbee-na potpuna zdravstvena bezbednost, jerodsustvo vektora (vai, grinja, tripsa idrugih tetoina) znai potpuno odsustvovirusnih oboljenja na tkivima iz vrnihmeristema ili iz stolona, bilo da se vri

mikropropagacija za klasino gajenjefrigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnihzelenih ivia.

U uslovima umereno-kontinentalnogpojasa jagoda se razmnoava iz razliitihkategorija frigo ivia, sa ili bez pripa-dajueg supstrata. Od toga u mnogomezavisi i potencijal rodnosti. Najskuplje suA++ trej sadnice, sa dijametrom koreno-vog vrata od preko 18 mm, smrznute sapripadajuim supstratom na korenovomsistemu.

Nabavka kvalitetnogsadnog materijala

Kategorija Dijametarsadnica

Napomena Broj sadnicapo gajbi/

kontejneru

Broj sadnicapo paleti

Okvirnacena

Fri A- 1000 6-7 mm Sporije formiranje 1000 40000 12-13 din

Fri A- 800 7-9 mm Sporije formiranje 800 32000 13-14 din

Fri A 700 7-10 mm Otovreno polje 700 28000-31500 15-16 din

Fri A 600 8-12 mm Otvoreno polje 600 24000 16-17 din

Fri A 500 10-12 mm Otvoreno polje 500 20000 17-18 din

Frii A+400 12-14 mm Za plastenike 400 16000 16-17 dn

Fri A+ 350 14-16mm Za plastenike 350 14000 20-22 din

Fri A+300 16-18 mm Za plastenike 250 10000-12500 20-22 din

Fri AA+250 > 18 mm Za plastenike 250 10000-12500 22-25 din

Tray A 12-16 mm Za staklenike 75 3375 60-65 din

Tray A+ 16-18 mm Za staklenike 75 3375 65-70 din

Tray AA+ > 18 mm Waiting bad 75 3375 70-80 dinGp 29-34 4.5 x 5 cm Zeleni ivi otv.polje 60-68 5005 25-30 din

Gp OW 4.5 x 5 cm Prezimeli ivi otv. polje 60 5005 25-26 din

SADNI MATERIJAL


23/64

S

A

D

N

I

C

E

P

R

A

V

E



Jagode ne sadre mnogo kalorija 33 kcal, odnosno 137 kJ (u 100grama). Sadre 0 % holesterola i0 % masti, to ih preporuuje svima kojiele da smraju, a da, uz to, unesu u sebemnoge neophodne vitamine i minerale.Meu njima su: beta-karotin (49 mikro-grama u 100 grama), vitamin E (0,12miligrama), B1 (0,031), B2 (0,054), B6(0,06), PP (0,51), folna kiselina (0,016mikrograma), bitoin (4), K (13), i, presvih, vitamin C, koga ima ak 64 miligra-ma. Od minerala, znaajno je pomenutida u jagodi ima uora (24 mikrograma),koji titi zube, kalijuma (147 miligrama)koji pomae u ienju organizma od

otrova, blagotvorno delujui na bubrege,srce i kardiovaskularni sistem, ima i kal-cijuma, fosfora, magnezijuma, gvoa(pa je dobra u borbi protiv anemije). Pri-sutnost cinka, joda, ali i hroma, uz malukoliinu saharoze, ini je dostupnomi dijabetiarima, a ima i broma pa oni

koji pate od nesanice treba da je jedu prespavanja. Naravno, ima i biljnih vlakanakoja poboljavaju varenje hrane.

Uz sve to, jagoda gasi e, jer sadr-i 89,5 grama vode u 100 grama. Ona

podstie apetit, pa se preporuuje da sejede pre glavnog obroka. Za bolji rad je-

tre preporuuje se da se jagode jedu triputa dnevno. Obiluju antioksidansima itonutrijentima, posebno fenolima, kojispreavaju ili pomau u leenju tekihi hroninih bolesti kao to su dijabetes,kardiovaskularni problemi, maligna obo-ljenja, ir na elucu, a ak doprinose ismanjenju holesterola. Sami fenoli daju

jagodama antikancerogena svojstva, aistraivanja su pokazala i da usporava-

ju starenje. Jagode su nezamenljive zaosobe izloene sekundarnom puenju,

jer elagina kiselina u njima neutralizu-

je kancerogenu supstancu PAH iz dimacigareta.

Kako se jagode ubrajaju u grupu nu-tritivnih alergena, potreban je oprez na-roito kod odojadi koja poinju da se

dohranjuju, to uz mleko podrazumevapostupno uvoenje novih namirnica. Toznai da se jagode u njihovoj ishrani ne

preporuuju pre estog, odnosno od e-stog do desetog meseca ivota, a ako suroditelji alergini na ovu voku, ili po-stoji vea sklonost pojavi alergija, jagodene treba davati pre 12. meseca, odnosnouvode se u ishranu izmeu 12 mesecido navrene druge godine. Ako doe doalergijske reakcije na jagode, potrebno je

javiti se lekaru, a ovo voe, na alost, tre-

ba izbaciti iz jelovnika.

Listovi jagode sadre dosta tanina kojise uspeno upotrebljava za leenje proli-

va, deluje i kao diuretik, tj. podstie mo-krenje. Upotrebljava se protiv spoljanjihhemoroida, kao i za ispiranje usta protivloeg zadaha. aj od lista jagoda priprav-lja se tako to se 1 gram usitnjenog lista

prelije oljicom kipue vode. Stoji 10 mi-nuta, a potom se procedi.

Listovi jagode sadre dosta tanina kojise uspeno upotrebljava za leenje proli-va, deluje i kao diuretik, tj. podstie mo-krenje. Upotrebljava se protiv spoljanjihhemoroida, kao i za ispiranje usta protivloeg zadaha. aj od lista jagoda priprav-lja se tako to se 1 gram usitnjenog lista

prelije oljicom kipue vode. Stoji 10 mi-nuta, a potom se procedi.

Utvreno je da manja koliina alko-hola pomeana s jagodama ili kupinama,

pojaava antioksidantnu snagu tog voa,to poveava karakteristiku spomenutogvoa da neutralie destruktivne mole-kule poznate kao slobodni radikali, kojioteuju DNK i elijsku membranu.

Ipak, konzmiranje jagoda s alkoholomima i negativna svojstva, ako se uzimajuvelike koliine, pa se zato preporuujeumerenost u ispijanju koktela.

Hranljiva

vrednostjagode

Alergen

Upotreba listaZa beljenje zubai lica

Jagode i alkohol


25/64

Uobezbeivanju to due se-zone prodaje jagode i radiiznalaenja optimalne teh-nologije gajenja najbolje je odluiti seza kombinaciju nekoliko moguih op-

cija, odnosno tehnika i sezona gajenja,ukljuujui proizvodnju u plastenicima

i staklenicima sa ili bez grejanja, pro-izvodnju u lakim i jeftinim jagodnimplastenicima, proizvodnju u niskimtunelima, proizvodnju uz zatitu agro-tekstilom ili proizvodnju na otvorenom

polju. U cilju kontinuiranog nastupa naodreenim tritima veliku ulogu treba

da ima i gajenje jagode u brdsko pla-ninskom podruju, gde e on za berbupristizati od sredine juna, pa se pravil-nim odabirom sortimenta u Srbiji moeobezbediti kontinuirano snabdevanje

trita od kraja marta-poetka aprila,pa sve do novogodinjih praznika.




Proizvodnja jagode u zatie-nom prostoru ima niz ogra-

nienja u naoj zemlji, kojasu prvenstveno vezana za klimatskekarakteristike regiona. Poto jagodapredstavlja atraktivnu vrstu sa kojomse zbog relativno visoke vansezonskecene dosta trguje na udaljenim triti-ma (cena trpi skup transport) onda kraj-nje domete u proizvodnji u zatienomprostoru treba sagledavati u odnosu nakonkurenciju iz zemalja Mediterana.

Zasnivanje usevaKada obaviti sadnju jagode?Za sadnju treba koristiti deklarisane

frigo ivie, koji se proizvode kultu-rom meristema i po svom potencijalu uprinosu, daleko prevazilaze ivie kojemoemo koristiti za sadnju na otvore-nom polju. ivii se razlikuju i po dija-metru korenovog vrata i po tome noserazliite oznake, a za sadnju u plasteni-

cima se iskljuivo koriste vie katego-rije frigo sadnica, sa ili bez supstrata.

Kada se sadnja obavlja na zemljitu,onda se koristi A kategorija ivia,najee A 500, ree A700, u posled-njoj dekadi jula. Gajenje jagode u pla-stenicima sa dopunskim grejanjem naorganskim ili organo-mineralnim sup-stratima podrazumeva kategoriju A+najee A+300, 350 ili 400 i poslednjirok setve zavisi od duine vegetacijeodreene sorte, ali se obino svodi nasam poetak avgusta.

U staklenicima sa velikom kolii-nom svetlosti, dopunskim osvetljenjemi punim grejanjem, sadnja se obavljakrajem avgusta, odnosno poetkomseptembra korienjem kontejnerskihfrigo ivia A, A+ i AA+ koji su u sta-nju da daju prinos 150-300 g do zimei da odmah nakon prekida dormancijeproduavanjem duine dana nastave sacvetanjem i produkcijom.

Priprema sadnice za sadnju podrazu-meva lagano otapanje sadnice i aklima-

tizaciju na sobnoj temperaturi, a potomnjenu dezinfekciju u fungicidu i insek-ticidu, ili eventualni tretman u amino-kiselinama, huminskim kiselinama ilinekim drugim biokativatorima ili regu-latorima rasta. Pre nego to se potopi urastvor nekog fungicida na bazi meta-laksila (Ridomil Gold) sa sisteminimdelovanjem protiv Phytophtora fragari-ae ili Allieta protiv Fusariuma, Rhisoc-tonie, Phytiuma, i nekog insekticidanpr. Prestige i dobro se ispere, neop-

hodno je koren skratiti na duinu oddesetak centimetara. U sadnji je veomavano da korenove ilice u zemljituimaju potpuno vertikalni poloaj i dane doe do njihovog povijanja u stranuili na gore ka povrini zemljita, jer eto usloviti propadanje ivia.

U kojoj gustini zasnivati usev?Pogreno je verovanje da se pravil-

nim rasporedom sadnica u vertikalnomuzgoju, u heksagonalnom rasporedu

na piramidalnom uzgoju, ili na bilokoji drugi nain hidroponskog gajenjamoe neogranieno poveavati gusti-na useva jagode. Brojnim ogledima je

Tehnologija gajenja jagodeu zatienom prostoru

Jednostavna proizvodnja na zemljituVrsta objekta Plasteniki objekat Plasteniki objekat

5,3m x 30m (159m2) 6,0m x 30m (180m2)

Model A Model B

Pocinkovana konstrukcija - + - +Farbana konstrukcija + - + -Jednostruka folija + + + +Dvostruka folija duv. - - - -Dvostruka folija - - - -Mrea za zasenu + + + +

Supstrat - - - -ivici + + + +Agrotekstil - - - -Mulch folija + + + +Navodnjavanje + + + +Cena po m2(EUR) 10.6 13.33 12.73 15.44Broj ivia po m2 4 5Prinos po m2 3 kg 4 kg

Plasteniki objekat- model A Plasteniki objekat- model B

GAJENJE JAGODE



dokazano da broj sadnica po jedinicipovrine zavisi od tehnike gajenja (nasupstratima ili na zemljitu), odnosnood koliine svetlosti u fazi formiranjaplodova. Pa ipak, ak i u uslovima Izra-ela se u zimskoj proizvodnji sa obiljemsvetla ne preporuuje gustina vea od20 biljaka/m2, na Siciliji 14 biljaka/m2,u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2,dok se na geografsoj irini Beogradane preporuuju gustine vee od 10 bi-ljaka/m2.

Ovaj broj ivia se bez obzira navrstu medijuma bez problema moerasporediti u jednoj horizontalnoj rav-ni i na taj nain omoguiti pri gajenju

jagode na supstratu pravilna distribu-cija svetlosti, vode i hraniva, odnosnoujednaeni mikroklimatski uslovi i raz-mena gasova u fotosintezi odnosno di-sanju. Kod vertikalnog uzgoja se zna-ajno uveavaju trokovi proizvodnje.Osim neadekvatne gustine, nepravlnedistribucije svetlosti, vrlo veliko ogra-nienje je i nemogunost ujednaenognavodnjavanja iishrane na koloni vi-sine skoro dva metra. ivii nemajuprostora za formiranje dovoljnog broja

korenovih vratova i na taj nain se rodsmanjuje i obino ne prelazi 4 do 5 kg/m2, to onda nikako ne opravdava po-veana ulaganja.

Sa nesavrenijim sistemom ishranei posebno smanjenom ekasnou dre-nae, smanjuje se i gustina useva. Kadase jagoda gaji u vreama odignutim odpovrine u plasteniku onda je maksi-malna gustina 8 sadnica/m2. Na ovojgustini je dovoljno svetlosti za zameta-nje i produkciju, ali i za manipulaciju iberbu. Odizanje vrea je veoma znaaj-no zbog bolje drenae i manje opasno-sti od sive trulei, pogotovo kod soratasa duim cvetanjem i plodonoenjem.

Kada se jagoda gaji na visokoj leji ina supstratu onda je maksimalna gusti-na 6 sadnica po kvadratu povrine pla-stenika. To je dobar sistem koji omogu-

Hidroponska proizvodnja na supstratima

Vrsta objekta Plasteniki objekat Plasteniki objekat Plasteniki objekat 8,0m x 50m (400m2) 8,0m x 50m (400m2) 8,0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji Proizvodnja u vreama Proizvodnja na binorima

Pocinkovanakonstrukcija

- + - + - + - + - + - +

Farbana konstrukcija + - + - + - + - + - + -Jednostruka folija - - - - - - - - - - - -Dvostruka folija duv. + + - - + + - - + + - -Dvostruka folija - - + + - - + + - - + +Mrea za zasenu + + + + + + + + + + + +Supstrat + + + + + + + + + + + +ivici + + + + + + + + + + + +Agrotekstil + + + + + + + + + + + +Mulch folija + + + + - - - - - - - -Navodnjavanje + + + + + + + + + + + +Cena po m2(EUR) 15.58 18.63 16.08 19.1 20.11 23.16 21.12 24.17 28.82 31.87 29.83 32.88Broj ivia po m2 8 8 10Prinos po m2 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg

Proizvodnja na leji Proizvodnja u vreama Proizvodnja na binorima



uje veu eksibilnost, brzu promenusadnog materijala i intenzivnu proi-zvodnju sa smanjenim rizikom u slua-jevima nedovoljnog vladanja znanjemu oblasti fertigacije useva. Po sadnici jevea koliina supstrata pa je i pufernasposobnost daleko via, te greke nisu

katastrofalnog karaktera.Kada se jagoda gaji na zemljitu,

onda u zavisnosti od kvaliteta plasteni-ka treba praktikovati gustinu 4 do 5 i-via po kvadratu. Treba napomenuti dajagoda stie uvek ranije ukoliko su vre-e tokom kasne jeseni i zime na povr-ini zemljita, koje jo uvek zbog svogvisokog toplotnog kapaciteta doprinosibrem kretanju useva u prolee.

Negovanje useva do jesenje berbe

Ukoliko se zasad zasniva na vreme,polovinom jula najkasnije u poslednjojdekadi jula, onda u plastenicima obez-beujemo dovoljno dugu sezonu damoemo isforsirati usev da posle jese-nje berbe, dovoljno razvije vegetativnumasu i formira rodni potencijal za sle-dee prolee i da ne kasni u cvetanju,zametanju i berbi, niti da se smanjujeprinos u nekom veem procentu. Trebaimati na umu da jesenji rod iscrpljujesadnicu i da kasna setva po pravilu zna-i kanjenje zametanja narednog prole-a i smanjenje potencijalnog prinosa.Zato pravovremena sadnja u dobrim ipotpuno kontrolisanim uslovima imaesencijalni znaaj za uspeh u proizvod-nji.

Regulacija mikroklimatskih uslovaje takoe veoma znaajna u pravilnomzasnivanju useva. Zasenjivanje mrea-ma sa 30 % zasene ditrektno smanjujetemperaturu kao i uporeba mistera, po-

veava se relativna vlanost vazduhai ubrzava ukorenjavanje. U ovakvomreimu tek posaene sadnice razvijudovoljan potencijal da iznesu u nared-nih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od50 do 100 grama po iviu, kod ranihi srednje ranih sorata, pa sve do 300 gkod srednje kasnih sorti visokih katego-rija iiva A+ ili A++. Kombinacijomdobrog provetravanja, zasenjivanja ioroavanja, poeljno je odrati tempe-raturu od 25 do 28C i na taj nain do-

voljno vegetativno razviti sadnicu domomenta cvetanja. Ukoliko je mladabiljka previe generativna onda trebapristupiti uklanjanju suvinih cvetova

ili itavih cvetnih grana.Stolone koje se javljaju treba redov-

no uklanjati kako ne bi neproduktivnotroili stvorene asimilate. Voditi raunao higijeni i tosanitarnim pravilima.Obavezno je noenje rukavica i nji-hova redovna zamena pri prelasku iz

objekta u objekat. Nakon svake pauzeneophodno je detaljno pranje ruku iliopreme koja se koristi u plasteniku.

U zavisnosti od vremena sadnje iranostasnosti sorte, te kategorije ivi-a, berba obino zapoinje 6 do 8 ne-delja nakon sadnje. Septembar je me-sec u kome postoje povoljni uslovi zanesmetano zrenje i u godinama kadamiholjska jesen ima neto due traja-nje obino se moe produiti do prvedekade oktobra, to smatramo krajnjim

momentom da se uklone svi preostalizeleni i nerazvijeni plodovi, sa itavomcvasti.

Negovanje useva do zimskogmirovanjaNakon berbe i uklanjanja zaostalih

cvetova usev se vegetativno forsira ko-rienjem vodorastvorljivih formula-cija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1.Od prve dekade oktobra do poetka no-

vembra koristi se u potpunosti asimi-

lacioni potencijal za to veu organskuprodukciju i akumulaciju rezervi i for-miranje rodnog potencijala za narednugodinu.

Ukoliko se bez obzira na opteree-nost jesenjim rodom u bokoru formiravie od 2 do 3 korenova vrata, onda ihlaganim kidanjem treba ukloniti, jer eu protivnom na prolee veliki broj ko-renovih vratova, nekad i desetak, uslo-viti preobilno zametanje, sitnije plodo-ve, koji nee imati dovoljno trinosti.

Ishrana potom dobija novu dimen-ziju i fertigacijom i folijarnim putemprimenjuje se kalijum nitrat sa ciljemda se u biljci formira to vie plasti-

nih materija, povea viskozitet u elijii smanji sadraj vode u intercelular-nom prostoru. Tako se poveanomotpornou biljke pripremaju za boljeprezimljavanje i manje tete od mraze-va. U stanju dormancije zasad provodinarednih nekoliko meseci. Relativnim

zasuivanjem zasada od kraja oktobrado poetka decembra i prvih jaih za-hlaenja i ledenih dana, poveava seotpornost korena i smanjuje opasnostod propadanja usled infekcije nekimgljivinim oboljenjem. Na ovaj nainsu biljke optimalno pripremljene zaprezimljavanje. Ukoliko zasadu u jed-nostavnijim plastenicima prete vrloniske temperature, onda usev pre prvihjaih zahlaenja treba pokriti agrotek-stilom. Termozatitne barijere od lakog

netkanog tekstila, omoguuju idealnoprezimljavanje i brzo kretanje u prole-e.

Prekid dormantnostii inicijacija cvetanjaNa prekid dormantnost i na incijaci-

ju formiranja cvetnih pupoljaka u naj-veoj meri utiu temperature, duinadana i u letnjem periodu nakon prole-ne berbe, zasuivanje. Ukoliko se jago-da u staklenicima sa punim grejanjemgaji u hidroponskoj proizvodnji iz kon-tejnerske sadnice kategorije A++ sasadnjom poetkom septembra, onda jeneophodno da se dopunsko osvetljenjepraktikuje do 22 sati u toku veeri, od-nosno duina dana 14 do 16 sati, kakobi jagoda nakon 6 nedelja od zavretkaprvog ciklusa berbe nastavila normal-no sa cvetanjem. U takvoj tehnologijigajenja neophodno je odravati nonetemperature u opsegu 13 do 18 C, a

dnevne 21 C.Drugi nain jeste sniavanje tempe-ratura u plasteniku na nivo nii od 7 Cu trajanju od 500 sati, odnosno tri ne-

GAJENJE JAGODE



delje za fotoneutralne sorte, dok se kodsorata dugog dana (veina sorti koje segaje u kontinetalnom klimatu) prakti-kuje temperatura 1,5 do 2 C u trajanjuod 5 nedelja.

Negovanje useva do berbe

Kada se none temperarure u plaste-niku bez grejanja ustale na 5-6 C za-poinje se sa ienjem zasada jagode injegovim prolenim forsiranjem. Starosasueno lie, donji listovi koji dodi-ruju mal foliju, promrzli i li ljubiasti

listovi sa decitom fosfora se uklanjajui iznose iz plastenika. Odmah potom sepristupa zatiti useva primenom bakar-nih preparata, preko primene Ridomi-la i nekog akaricida, do faze cvetanjakada se posebna panja posveuje za-titi od sive trulei.

Prema naim iskustvima najbolje jeda se none temperature u zatienomprostoru sa dogrevanjem odravaju na12 do 13 C, a da se dnevne tempera-ture do cvetanja odravaju na 16 do18C. Relatvna vlanost vazduha ne bitrebalo da prelazi 55%.

PolinacijaPolinacija je veoma znaajan aspekt

gajenja jagode u zatienom prostoru.

U zavisnosti od naina i tehnologije ga-jenja za te namene se koriste razliitevrste solitarnih insekata, ali u posled-nje vreme konice sa bumbarima imajunajeu primenu. Posebno je znaajnokorienje bumbara u polinaciji u vrloranoj proizvodnji jagode u zatienomprostoru, kada su ose i pele u prirodimalobrojne, a plastenici veim delomdana zatvoreni. Aktivnost veine poli-natora je optimalna na temperaturama16 do 18 C, dok su bumbari aktivni

ve od 8 C.U uslovima niih temperatura u pla-steniku i vee relativne vlanosti, naro-ito kod nekih sorti je koliina polena

nedovoljna za pravilnu oplodnju pa do-lazi do razliitih deformacija plodova.Da bi se u polinaciji bumbarima posti-gli dobri rezultati neophodno je pra-vilno odrediti momenat unoenja ko-nice. Takoe je od presudnog znaajapravilno normiranje veliine drutava

prema broju sadnica. Ukoliko koniceunesemo ranije od poetka masovnogcvetanja, sa veim brojem bumbara odoptimalnog, velika aktivnost moe do-vesti do oteenja plodova.

Osim redovnog navodnjavanja,ishrane i zatite zasada jagode, merenege obuhvataju i redovno uklanjanje

stolona i po potrebi uklanjanja vikacvetnih grana kod jako generativnihsorata.

Berba i pakovanje jagodaMada se tehnici berbe posveuje rela-

tivno slaba panja, treba napomenuti daje ovo vrlo osetljiva operacija, od koje uvelikoj meri zavisi ukupan uspeh u pro-

izvodnji i prodaji. Naime, za samo pardana u plodu se drastino menja sadrajeera i kiselina, od ega presudno zavi-si ukus i kvalitet, ali i trinost ubranih

jagoda. Pavilno otkidanje, bez jakog pri-tiska na plodove, uredno slaganje i kali-bracija u PET posudice i kasnije u gajbe,brzo rashlaivanje pre otpreme, imajuveoma veliki znaaj u postizanju dobrecene i privlaenju kupaca.

Prezrela jagoda gubi na trinosti,

smanjuje se konzistencija, matira sjaj,a boja esto dobija vrlo tamnu nijansu.Prezrela jagoda na visokim temperatu-rama poveava respiraciju tkivima, pase u velikoj meri smanjuje postojanostu trgovinama, tzv. elf lajf.

Negovanje useva posle proleneberbe i obnavljanje zasadaKod nekih sorata dugog dana, u

izvesnoj meri je mogue inicirati i dru-go zametanje. Naa iskustva ukazujuda su to sorte Clery i Elsanta, ali ova-kva tehnika zahteva dosta znanja, po-drazumeva preciznu metodologiju za-suivanja i kontrole ishrane i vrednostiEC. U protivnom treba pratiti sledeutehniku. Polagano zasuiti usev u tra-janju 3 do 4 sedmice. Zatim se pristupauklanjanu nadzemne mase na visini 3do 4 cm iznad korenovog vrata. Pre-liminarno ispitivanje nije ukazalo naznaajnije preimustvo u vegetativnomobnavljanju ukoliko se na svakoj bilj-ci ostavi 2 do 3 najmlaih listova kao

vodilice, iako je regeneracija bila netobra. Posebno je to bez znaaja ukolikose ima u vidu da hemijska zatita ondamoe u potpunosti unititi inokolum iprekinuti ciklus zaraze.

Nakon kalusiranja ostataka lisnih dr-ki pristupa se primeni bakarnih prepa-rata u koncentraciji 0,4%, a potom kodolistavanja primeni metalaksila, fosetilaluminijuma i fostne forme fosfora ufolijarnom tretiranju i kroz sistem kap pokap. Usev se normalno hrani sa ciljem

ujednaenog vegetativnog razvoja, naj-pre u odnosu NPK 1:1:1, a potom 2:1:3,uz obavezno unoenje magnezijum sulfa-ta i mikroelemenata


30/64

Ponuda sortifrigoivia jagoda

firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god.Firma Agro-FertiCrop od ove godine na naem tritu nudi

sertikovani sadni materijal-sadnice jagoda, frigo ivie, reno-miranih italijanskih proizvoaa. Takoe, kao i predhodnih go-dina, agronomska struna sluba rme Agro-FertiCrop prua naterenu kompletnu pomo proizvoaima jagoda u vidu davanjatehnologije proizvodnje, line posete proizvoaima kao i dava-njem strunih saveta.

ivi predstavlja sadnicu jagode, to jest, najkorieniji oblik

sadnog materijala za vegetativno razmnoavanje jagoda. ivise razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (lanak) stolona.Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni, ekajui, frigo ikontejnerski. Frigo ivii su ivii koji se uvaju u hladnjaamagde one miruju i na taj nain se uvaju i do 10 meseci. Frigo iliohlaeni ivii na osnovu prenika korena dele na etiri klase:A++, A+, A i A-. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo ivie A+ (12-18 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledee sorte:

ALBA izuzetno rana sortaezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, toleran-

tna na bolesti. Plod velik i ujednaen, lepog, duguljastog izgleda,

izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odlinog ukusa i mirisa.Berba je laka zahvaljujui ujednaenom zrenju i lakom ubiranjuplodova. Vrlo rana sorta, irokog polja uzgajanja. Daje odlinerezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju.

MAYA - srednje rana sortaezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, toleran-

tna na bolesti. Plod velik i ujednaen, lepog, duguljastog izgleda,izuzetno otporan, crveno blago narandaste boje, visokog sjaja,odlinog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujuiujednaenosti zrenja i veliine plodova. Srednje rana sorta. Dajeodline rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju.

Ne podnosi preterano azotna ubriva.

ROXANA srednje kasna sortaezena, Italija. Izuzetno bujna biljka, visoke produktivnosti,

tolerantna na bolesti. Plod izuzetno velik i ujednaen, lepog, du-guljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odlinogukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujui ujednae-nosti zrenja i veliine plodova Srednje kasna sorta. Daje odlinerezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Odlinakvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj pro-

izvodnji i kod uzgajanja u viseim sistemima.

DORA srednje rana sortaVerona, Italija. Srednje bujna biljka, srednje do visoke pro-

duktivnosti. Plod vrlo velik, pravilnog, izduenog oblika, vrloujednaen, sa okruglim ili duplim vrhom, crvene boje, srednjegsjaja, vrste peteljke, izuzetno otporan, veoma slatkog ukusa.Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Izuzet-no dobar jesenji prinos u plastenicima.

IRMA srednje rana sortaVerona, Italija. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Plod

velik, izdueno koninog oblika, pravilan, srednje ujednaen,otrog ili duplog vrha, vrlo sjajno crvene boje, slatko kiselka-stog ukusa. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenompolju. U plastenikoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji pri-nos.

ONDA srednje rana sortaezena, Italija. Srednje bujna biljka visokog prinosa. Otporna

na antraknoze i glavne bolesti, ali je osetljiva na bakterije. Kasnocveta. Plod velikih dimenzija, koninog ili okruglo koninogoblika, ujednaen, otporne i suve povrine, intenzivno crveno narandaste boje, ujednaene i vrlo sjajne, srednje slatkog ukusa.

Izuzetno izraeno srce. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje naotvorenom polju. U plastenikoj proizvodnji takoe daje dobarprinos.

o



31/64

Folijarna prihranaHranljive materije primenjene direktno na listove pomau

bri oporavak od nedostatka pojedinih elemenata, ali u sluajudobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpor-nost. Zato se predlae primena folijarnih ubriva svakih 7-10dana, zajedno sa sredstvima za zatitu bilja. Dejstvo folijarnog

ubrenja je brzo, ima veliki znaaj u regeneraciji biljaka, poma-e biljci da prebrodi nepovoljne periode. PHOSFIK 3-27-18 jeubrivo specijalnog stimulativnog dejstva, pomae i poboljavaekasnost sredstava za zatitu, a tretmani primenjeni pre cveta-nja povoljno utiu na koliinu i kvalitet ploda.

Tretman jagoda:- umakanje korena u rastvor koncentracije 0,3% pre sadnje- tretman u vegetaciji 10 l/ha, putem sistema kap po kap sa

viom dozom vode- jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tenosti, primena siste-

mom kap po kap- folijarna prihrana 2,5-3 l/ha, sa mnogo

tenosti, 2-3 puta za vreme sezone poevipre cvetanja.

Za sva pitanja, kao i eventualne proble-me obratiti se naoj strunoj slubi

dipl. ing. Milutin Karas 063/ 554-132

dipl. ing. Vuk Vujasinovi 063/ 442-240

dipl. ing. Malina Petrovi 063/ 444-662

dipl. ing. Radenko Nikoli 063/ 544-195dipl.ing. Aleksandar Lazar 063/ 544-795

dipl. ing Boban Stankovi 063/ 544-928

Uvoznik za Srbiju:

AGRO-FertiCrop,Subotica; Pap Pala 17,

tel/fax: 024/622-119www.agro-ferticrop.co.yu , www.yara.rse-mail: [email protected]

Tehnologija proizvodnjeFrigo ivie 2 dana pre rasaivanja staviti u upu, ili neko dru-

go tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljnesredine.

Parcelu navlaiti dan pre sadnje.

U zemljite, pre rasaivanja, uneti mineralno ubrivo Cropcare(5-14-28) 200-400 kg/ha, organsko ubrivo Fertor ili Siforga (750 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation, Rovocid ili Foxim 1kg/100m2). Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije, rupe zasadnju (6 8 cm) buiti preko folije.

Prilikom rasaivanja ivi staviti u ruputako da 3-4 zelena lista budu van folije. Sadni-cu dobro pritisnuti. Posle rasaivanja, ukolikose radi o manjoj povrini runo zaliti rastvo-rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0,2 0,3% (20-30 grama na 10 litara vode) i topola litre (0,5 l) po iviu. Vee povrine prili-

kom prvog navodnjavanja preko sistema kappo kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15,30-35 kg/ha. U ovaj rastvor dodati i PrevicurEnergy (0,1%) radi zatite ivia od trulei.

Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po12 sata, odnosno do normalne vlanosti (80 85% PVK). ubri-vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 34 dana po sadnji i to15 grama/m2/nedeljno (ili runo koncentracija 0,2 0,3%). Posle,kada se jagode prime i isprave, ii sa Ferticare 14-11-25 10-15gra-

ma/m2

/nedeljno. Voditi rauna o zdravstvenom stanju useva i pri-lagoditi zatitu. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologijeproizvodnje (koju ete dobiti za prolee) jagode pripremamo da uprolee daju pun i pravi prinos (1kg/iviu).


Osnovno ubrenje na srednje tekim zemljitimau zavisnosti od obezbeenosti hranivima izraeno u kg/ha

Prinos t/ha Vrsta ubriva Obezbeenost zemljita hranljivim elementimaslabo srednje dobro

5-10CROPCARE 5-14-28 iliCROPCARE 10-10-20

350 300 150

10-15CROPCARE 5-14-28 iliCROPCARE 10-10-20

400 350 200

15 i vieCROPCARE 5-14-28 iliCROPCARE 10-10-20

600 400 250

Nedeljne doze ubriva u tehnologiji fertigacije, na otvorenom i u zatienom prostoru,gajenje na zemljitu sa primenjenim osnovnim ubrenjem

Period Vrsta ubriva Kg/ha Napomena

Sadnja, zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0,2% rastvor

Ukorenjavanje (jesen-prolee)FERTICARE 15-30-15

Ca-nitrat50

15-30Jedan tretman

Intenzivan porast (jesen)Do zametanja prvih plodova(prolee)

FERTICARE 14-11-25Ca-nitrat

40-6030

Nedeljno

Intenzivan rast plodovaFERTICARE 10-5-26 ili

KALIUM NITRAT30-5030-50

Nedeljno

Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 1 0-5-26 40-60Nedeljno, prema potrebi

u podeljenim dozama

Nakon berbe, do kraja vegetacijeFERTICARE 24-8-16

KALIUM NITRAT20-30

5-8Dva do tri tretmana

Folijarna prihrana jagodeRazvojni stadijum Vrsta ubriva Koncentracija % Cilj tretmana

Nakon sadnje itokom razvoja rozete

FERTICARE 14-11-25 iliFOLICARE 19-11-24 Zn

0,3-0,5 pospeivanje rasta

Od poetka cvetanja,razvoj ploda

FERTICARE 5-10-26 iliFOLICARE 17-9-33 B

0,5-0,7poboljanje kvaliteta i

zametanja

Nakon berbe

FERTICARE 14-11-25 ili

FOLICARE 19-11-24 Zn 0,5-1,0

kondicioniranje za prinos

u sledeoj godiniU prvoj polovini vegetacije

2-3 putaPHOSFIK 3-27-18 0,4-0,6

kondicioniranje,prevencija



Odabir parcelei potovanje

plodoredaZa gajenje jagode biraju se ocedititereni sa izrazitom osunanou, za-tieni od jakog vetra i sa adekvatnimosobinama zemljita. Proizvodnja ja-gode na lakim, humoznim zemljitima,koja se za sadnju pripremaju intenziv-nom osnovnom obradom, nakon unoe-nja dobro zgorelog stajnjaka ima velikeanse za uspeh, uz kasnije potovanjeosnovnih agrotehnikih principa.

Najvaniji preduslov u modernoj

proizvodnji jagode na otvorenom poljujeste mogunost navodnjavanja. Potose jagoda gaji na foliji, onda sistem kappo kap ne obezbeuje samo neophodnuvodu za porast i razvie useva, ve nataj nain primenjujemo i sva potrebnahraniva, kao i neka hemijska zatitnasredstva u kontroli bolesti i tetoinajagode. Stoga, do parcela pogodnih zagajenje jagode nije lako doi. U doli-nama reka i kotlinama, gde je voda zanavodnjavanje relativno lako dostupna

i imamo laka i humozna zemljita, e-sta je pojava magle i poznih prolenihmrazeva. U pribreju je vei problempronai laka, peskovita zemljita i do-stupan izvor vode za navodnjavanje.

Jagoda je izuzetno osetljiva na bo-lesti korena te se potovanju plodoredaposveuje veoma velika panja. Trebaizbegavati preduseve koji su osetljivina istu grupu gljivinih oboljenja, uprvom redu krompir, paradajz i papri-ku, druge vrste jagodastog voa, ali i

neke druge povrtarske useve. Za sigur-nu proizvodnju treba znati da se usevjagode na istu parcelu ne vraa za 6-7godina. Ukoliko se ne moe praktiko-

vati pun plodored onda treba primenitietvoropoljnu rotaciju (eerna repa,kukuruz, soja, penica), a potom po-

vrinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu2-4 godine u zavisnosti od produkcije izdravstvenog stanja zasada. U Italiji sejagode i na otvorenom polju i u lakimplastenicima gaje samo jednu jesen ijedno prolee, a potom se uz dezinfek-ciju pristupa zasnivanju novog zasadau etvoropoljnom ili tropoljnom plodo-redu.

Agrotehnikazasnivanja zasada

jagodeKod zasnivanja zasada neophodnoje blagovremeno i u potpunosti inkor-porirati sve etvene ostatke preduseva.Laka zemljita koja nisu sklona stvara-nju plunog ona dovoljno je orati na

dubinu 35 do 40 cm, dok je za tea iloe drenirana zemljita poeljno oba-viti podrivanje.

Kod ponovnog zasnivanja zasadanajpre treba ukloniti sve nadzemnebiljne ostatke, a nakon skidanja folijei uklanjanja traka nije loe razrivanjembanka na povrinu izbaciti i ostatke ko-rena, pa ih setvospremaem sakupiti iukoloniti sa parcele. Potom treba oba-viti intenzivno podrivanje i rahljenjezemljita na dubini 50 do 60 cm, na-ubriti zemljite zgorelim stajnjakom,a potom izvriti dezinfekciju basamidgranulatom i hlorpikrinom ili nekim

drugim preparatima. Unoenje 40 -60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je ve-oma znaajno kod zemljita koja nisuidealna za gajenje jagode, jako vezanihzemljita koja imaju vii sadraj gline,

Izvozna ansa u proizvodnjijagode na otvorenom poljuProizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrenicama ima veliku perspektivu u bliskoj budunosti, ukoliko se ostvare neke

neophodne pretpostavke. Tu pre svega jako vanim smatramo pravilnu reonizaciju, koja bi omoguila da izborom odgovarajueg sor-timenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaeg i stranog trita kvalitetnom robom itave sezone, najpre iz ravniarskih, a

potom i planinskih podruja ak do 1000 m nadmorske visine, gde za to postoje dobri preduslovi. Nae komije u Sloveniji i Hrvatskoj veuveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemaku i postiu veoma dobre cene. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju zapoelo se pre par godina.Bez obzira na poetno nesnalaenje, slabu organizaciju i vrlo esto nekorektnosti u pakovanju i otpremi, ne treba sumnjati da e se ovajtrend poveanja izvoza dalje nastaviti.

GAJENJE JAGODE


33/64

ili pak kod peskovitih, malo humoznih

zemljita.Jagoda se gaji na visokoj leji pokri-

venoj polietilenskom folijom, ime jeaktivnost korena optimalna, poto nedolazi do prevlaivanja, a usev u pro-lee ranije prispeva, poto se zemljitebre zagreva. Plodovi su krupniji, obo-jeniji i isti, tako da imaju daleko veutrinu vrednost. Dopunska obrada nesme da podrazumeva puno prohodatekom mehanizacijom, da se zemljite

ne bi previe sabilo pre podizanja lejasa folijom i sistemom kap po kap. Tada

se unosi i potrebna koliina mineralnihubriva, najbolje to kvalitetnijih vo-dorastvorljivih, koja sadre i huminskekiseline, magnezijum ali i neophodnemikroelemente. Preporuujemo unoe-nje 400-600, pa ak i 800 kg/ha Multi

Comp Base ubriva, a sve u zavisnostiod plodnosti zemljita. Ovo ubrivoje formulisano od najkvalitetnijih pot-puno vodorastvorljivih komponenti,diamonijum fosfata i kalijum nitrata,pri emu su u postupku granulisanjaupotrebljene huminske kiseline iz la-

verdita i inhibitori nitrikacije (nitra-pirin) i niz drugih komponenti kojemu daju izuzetnu upotrebnu vrednost.Tokom izvoenja dopunske obrade,ili tokom samog formiranja bankova,unosi se inkorporacijom potrebna ko-liina zemljinih insekticida radi kon-trole injaka, grica, rovaca i drugihzemljinih tetoina, naroito nakonrazoravanja travno-leguminoznih sme-a, ili nakon razoravanja lucerke. Uno-enje 8 kg/ha preparata Force esto nije

dovoljno, pa se odmah nakon pripremeleja, postavljanja folije i traka za na-vodnjavanje pristupa navodnjavanjupre sadnje i tom prilikom primenjuje1 do 1,5 l/ha Talstara.

Kada obaviti sadnjujagode?Za sadnju treba koristiti deklarisane

frigo ivie, koji se proizvode kultu-rom meristema i po svom potencijaluu prinosu, daleko prevazilaze klasian

nain umnoavanja jagode. ivii serazlikuju i po kategoriji i dijametru ko-renovog vrata i po tome nose razliiteoznake A-, A+ i AA+.

ivii A++ tzv. (waiting bad) moguprolenom sadnjom dati pristojan rodve u godini zasnivanja na otvorenom

polju, kao i sadnica iz kontejnera kojaje u zelenom stanju prezimela u zati-enom prostoru. U umereno kontinen-talnom pojasu se sadnja viih katego-rija frigo ivia obavlja od kraja maja

do kraja jula, pri emu se kod iskusnihproizvoaa i u dobrim uslovima proi-zvodnje moe oekivati inicijalni rod

po iviu od 50 do 300 g u zavisnosti odsorte, snage ivia i uslova i tehnike ga-

jenja. Krajem avgusta do polovine sep-tembra jagoda se zasniva iz bezvirusnihzelenih ivia, jer jo uvek ima vremenaza njihov vegetativni razvoj i formiranjeroda u narednoj godini.

Frigo ivii se sade nakon prethodnoglaganog odmrzavanja na sobnoj tempe-raturi u trajanju 2 do 3 dana. Pre sadnjeizvri se skraivanje korena na 9-10 cm idezinfekcija ivia u rastvoru Ridomila inekog insekticida npr. Prestige.

U samoj sadnji ivi ne sme dugoda bude na visokoj temperaturi, vese to pre nakon iznoenja iz vlanogi tamnog prostora, paljivo rasauje uzemljite tako da se koren sluajno nepovije vrhovima uvis, to onemogua-va pouzdan prijem.

Pre sadnje treba pravilno obaviti za-livanje, kako visoke temperature ne biusporile ukorenjavanje i prijem ivia.Treba voditi rauna da obilnim i estimnavodnjavanjem sistemom kap po kapne izazovemo slab prijem, truljenje ipropadanje ivia. Visoke temperaturepod mal folijom na jako vlanom, ilipotpuno saturisanom zemljitu prostoskuvaju mlade ivie. Kod julske sad-nje i visokih letnjih temperatura, estose u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje

praktikuje redovno oroavanje mikro-rasprskivaima koji se nakon dve do trinedelje uklanjaju kada se frigo iviipravilno ukorene i ponu vegetativnoda razvijaju. Oroavanjem se smanjujutemperature i poveava relativna vla-nost vazduha to izuzetno pogodujeporastu i razviu jagode, bez bojazniod infekcije patogenima.

U naim kontinentalnim uslovimaklime najbolje je sadnju obaviti po-lovinom jula, najkasnije do kraja julapoetka avgusta, ali samo ako raspo-laete sadnicom dijametra preko 10mm. Napominjemo da je vrlo vanomeu redovnim merama nege, pedan-tno i redovno uklanjati stolone i cvasti,kako bi se usev dovoljno vegetativnorazvio i dovoljno izbokorio do nastu-panja jesenjih mrazeva. Poeljno je dase po svakom iviu formira najmanje2-3 korenova vrata, odakle e se na-kon zime jagoda ponovo razbokoriti i

zemetnuti plodove. Ukoliko slabije ra-zvijen bokor opteretimo rodom ve ujesen, narednog prolea imaemo ka-njenje cvetanja, plodonoenja i malirod. U septembru i u oktobru trudimose da ivi fertigacijom i folijarnomishranom pripremimo za nastupajuuzimu. Zato ishrana kaljum nitratomima veoma veliki znaaj.

Od polovine oktobra do polovine no-vembra, smanjujemo zalivanje i ishranui usev pripremamo za prezimljavanje.

Ukoliko zasadu prete jake golomra-zice, suvi vetrovi i zaleivanje bankaispod folije na teim zemljitima kojanisu najbolje drenirana, onda usev pre




prvih jaih zahlaenja treba pokritiagrotekstilom. Termozatitne barijereod lakog netkanog agrotekstila, naroi-to one vee debljine 23 g/m2omoguu-

ju idealno prezimljavanje i u uslovimagolomrazica (nekoliko dana oko i ispod-10 C) i na negativnim temperaturama

blizu 0 C (visoka zasienost vlagom).Kada se u prolee stabilizuju none

temperature na oko 5-6 C, uklanjamosve promrzle i oteene listove, kao istarije donje listove koji lee na foliji.Rano proleni tretman podrazumevaobaveznu primenu bakarnih prepara-ta, nakon ega se primenjuju i Ridomil

i Alliette u narednim tretmanima, a ufolijarnom ubrenju i aminokiseline ifostna ubriva. Nadalje ishrana pu-tem sistema kap po kap prati okvirniprogram ishrane.

Mere nege u gajenju jagode na otvo-renom polju podrazumevaju u velikom

broju sluajeva, naroito kod teih ti-pova zemljita nastiranje slamom iz-meu bankova, kako se za vreme pa-davina plodovi u zrenju ne bi prljaliili primili zarazu, a berai mogli svojposao da obavljaju nesmetano i odmahposle kie.

Nakon zavretka berbe usev se jed-no vreme odrava vegetativno, a najka-snije do polovine jula izvri se potpunouklanjanje nadzemne mase koenjem,nakon ega ponovo sledi program za-

tite, ishrane i navodnjavanja. Polovi-nom septembra se proreuje broj kore-novih vratova na 2 do 4 u zavisnosti odbujnosti sorte, a od poetka oktobra seusev zasuuje. Od polovine novembra,a najkasnije od polovine decembra kodranih i osetljivih sorata vri se prekri-vanje jagode lutrasilom u cilju zatiteod izmrzavanja. Usev se obino gaji

tri godine i u sluaju prosenih me-teorolokih uslova, bez elementarnihnepogoda, uz dosledno potovanjepreporuene tehnologije, naporan rad,istrajnost, mogue je postii prinose od

20 t/ha za rane, pa ak i do 35 t/ha zavisokorodne kasne sorte.Prinosi u paniji i Italiji, gde se sva-

ke godine obnavlja zasad i koristi samojednu godinu, gde se zemljite detaljnodezinkuje i gde se primenjuje vrlo na-predna tehnologija gajenja, dostignutisu prinosi od 45 t/ha.

GAJENJE JAGODE


35/64



odnosi se na parcelu33 x 300m = 1 ha ukupno

Predraunrepromaterijalaza zasnivanje

1 ha jagode

Cene su date sa ukljuenimPDV-om koji za frigo sadni-ce i ubrivo iznosi 8 %, a zaopremu za navodnjavanje, folije i lutra-sil iznosi 18%. Podsticajna sredstva odstrane Ministarstva za poljoprivredu u

2008 godini iznose 600.000 dinara/ha,a povraaj za folije i agrotekstil 15%,dok za sistem za

skola gajenja jagoda

Documents