Školska Štampa i razvoj medijskih kompetencija

7/24/2019 Školska Štampa i Razvoj Medijskih Kompetencija

http://slidepdf.com/reader/full/skolska-stampa-i-razvoj-medijskih-kompetencija 1/14

Dr Boban TomićFakultet za medije i komunikacijeBeograd

ŠKOLSKA ŠTAMPA I RAZVOJ MEDIJSKIH KOMPETENCIJA

Apstrakt: Interesovanje za koncept medijske pismenosti, kao univerzalne obrazovne platforme

za razvoj medijskih kompetencija, posebno kod dece i omladine, postaje sve izraženije sa povećanjem

stepena medijatizacije društva. Modernizacija društava u zemljama zapadnog Balkana nužno otvara i

širi polje slobodne štampe i medija, ime se stvara potpuno novo okruženje za uspostavljanje, ali i

razumevanje, medijskih institucija i njihovih funkcija. !azvoj informaciono " komunikacionih

tehnologija doprinosi i razvoju masovnog komuniciranja pa tako i društvenom etabliranju

tradicionalnih i novih medija. Me#utim, funcionisanje medijasfere podrazumeva ure#enost odnosaizme#u svih inilaca informaciono " komunikacionih sistema. Mediji i publika moraju opstajati u

izvesnom stepenu ure#enosti me#usobnih odnosa i funkcija. $onceptom medijske pismenosti

podrazumevano se obuhvata masmedijska publika, ali ona se njime osposobljava kako za medijsku

potrošnju tako i za medijsku proizvodnju. !azumevanje medija i medijskih poruka povećava se

stepenom upoznavanja svih funkcija masmedija. % praksi osnovnih i srednjih škola zemalja u regionu,

ustaljen je aktivan pristup razvoju medijskih kompetencija kroz praktian rad uenikih novinarskih

sekcija, školskih razglasnih stanica, uenikih listova a u novije vreme i online medija koje ure#uju

uenici. % radu aktuelizujemo neke od pristupa ovom obliku nastave medijskog obrazovanja i

analiziramo njegove efekte i ishode. Modeliramo konceptualna rešenja za stvaranje nastavnih

kjurikuluma i konstruišemo predloge za praktian rad nastavnika i profesora medijske pismenoti u

osnovnim i srednjim školama regiona.

Ključne reči: školski listovi, #aka redakcija, obrazovanje, novinarske sekcije, ure#ivanje

Abstract: Interest in the concept of media literac& as a universal platform for the development

of educational media competencies, especiall& among children and &outh, is becoming more

pronounced 'ith increasing degree of mediatization of societ&. (he modernization of societies in the

)estern Balkans necessaril& e*pands the field of free press and media, thus creating a completel& ne'

environment for the establishment, but also the understanding of media institutions and their

functions. (he development of information + communication technologies to the development of mass

communication including social establishing the traditional and ne' media. o'ever, the functioning

of the media+sphere means involves the relationship bet'een all the stakeholders of information +

communication s&stems. (he media and the public must survive in some degree of regulation of relations and functions. (he concept of media literac& b& default includes mass media audience, but it

it -ualifies as a media consumption as 'ell as for media production. %nderstanding the media and

media messages increases the level of informing all the functions of the mass media. In practice,

primar& and secondar& schools in the region, an established active approach to the development of

media competence through practical 'ork of student journalists section, school radio station, pupils

ne'spapers and, more recentl&, online media 'hich to be edited b& students. (his paper is

actualization of some approaches to this form of teaching media education, and anal&ze its effects and

outcomes. )e model a conceptual solution for the creation of teaching curiculum and construct

proposals for practical 'ork of teachers and professors of media literac& in primar& and secondar&

schools in the region.

Keywords: school ne'spapers, students desk, education, journalism section, editing



1. Uvod

Savremenost je intenzivna i vrvi od medija i masovnog komuniciranja a život modernog

čoveka nezamisliv je bez savremenih medija i komunikacija u svakodnevnom ljudskom opštenjuDogitalizacija! konvergencija! internet te razvoj društvenih medija temeljno menjaju našekomuniciranje! ali i način života! stavove i vrednosti Broj naloga na društvenim mrežama i masovnostnjihovog korišćenja! pored pozitivnih e"ekata na ljude! odavno otvaraju i brojna pitanja o nekimaspektima štetnosti pa i zavisnosti korisnika od internetskih proizvoda # takvim okolnostima! nužnosu se nametnule brojne dileme o mestu i ulozi savremenih medija a posebno one koje su motivisanenegativnim uticajima medija na medijsku publiku! naročito na mlade i nezaštićene delove masovne

publike # shvatanju da mediji! poput svih dobara! mogu biti dobar sluga a zao gospodar! leži klicainteresovanja za aktivnost koja će se mnogo decenija kasnije iskristalisati kroz pojmove medijskogobrazovanja i medijske pismenosti

$abrinutost nad štetnim i problematičnim e"ektima koje mediji mogu da izazovu u masovnoj

publici pojavila se već %&'ih godina prošlog veka u krugovima (rganizacije #jedinjenih nacija zaobrazovanje! nauku i kulturu )#*+S,(- .eć tada #*+S,( podstiče i podržava javne rasprave oučinku televizije i ostalih medija masovnog komuniciranja na publiku! sa posebnim osvrtom na štetnee"ekte ,ilj ovakvog pristupa i aktivnosti bio je da se učini nešto kako bi se sprečili! ublažili ilionemogućili negativni e"ekti masovnih medija a posebno prema mladima i deci # tom pravcu#*+S,( je već sedamdesetih godina prošlog veka ukazivao na značaj medija u svakodnevnomživotu ljudi! pojedinaca! porodice i zajednice! te pokrenuo ideje o podizanju medijskih kompetencijaučesnika u masovnom komuniciranju na znatno viši nivo

/deja o mogućem lošem delovanju medija na decu! mlade! porodicu pa tako i društvo u celini!sazrevala je godinama u globalnoj javnosti 0edna od prvih konkretnih aktivnosti koje su preduzeteunutar #*+S,( porodice jeste rad na izradi i usvajanje Deklaracije o medijskom obrazovanju 1234

godine 5redstavnici 12 država sastali su se na #*+S,( 6e7unarodnom simpozijumu u nemačkomgradu 8runvaldu gde su 44 januara 1234 godine usvojili /eklaraciju o medijskom obrazovanju. /ako

je to doba izgledalo sasvim nevino u odnosu na decenije koje će tek uslediti! potpisnici Deklaracije su predočili sve negativne i problematične aspekte razvoja medijske kulture i prodiranja medija u svedelove života pojedinca! porodice i društva a posebno u pogledu razvoja dece i omladine *e želeći darazvoj medija ograničavaju ni sputavaju potpisnici Deklaracije su predočili potrebu stvaranja novediscipline u obrazovnim sistemima! koja bi imala za cilj da sveobuhvatno razvija medijskekompetencije kod publike a prvenstveno kod dece i mladih

(va Deklaracija donela je i jednu novu ideju u pogledu angažmana svih segmenata društva a posebno škole i porodice 9:kola i porodica dele odgovornost za pripremu mladih ljudi za život usvetu moćnih slika! reči i zvukova Deca i odrasli treba da poseduju pismenost za svaki od ova tri

simbolska sistema; < ključne su odrednice #*+S,('ve /eklaracije o medijskom obrazovanju iz1234 godine =ko svi zajedno! misleći pri tom na školu! porodicu! medije i donosioce odluka udruštvu! budemo podržavali koncept obrazovanja za medije ostvarićemo visok stepen integracijeobrazovnog i komunikacionog sistema a tako i značajne e"ekte! savetovano je u daljem tekstu teDeklaracije (vom Deklaracijom #*+S,( je pozvao sve zemlje da učine napore da se jedinstvenommetodologijom i pristupima obezbedi sistemsko obrazovanje za medije! kako u procesu stvaranja! takoi u procesu korišćenja )potrošnje- medijskih sadržaja i poruka 5ored toga! jedan od temeljnihdoprinosa ovog dokumenta jeste usmeravanje pažnje na problem zaštite mladih i dece u 9svetu moćnihslika;! kao i namera da se za e"ikasniju zaštitu dece stvore svi sistemski preduslovi

(snovni pravni okvir koncepta medijskog obrazovanja! u globalnim razmerama! utemeljen jena 0ovelji %jedinjenih nacija o ljudskim pravima iz 12>? godine! kao i 1vropskom konvencijom o

zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda iz 12?& godine /majući u vidu koliko je za decu i mladeljude važan svet masovnih komunikacija i medija #jedinjene nacije su u poseban odeljak $onvencije



o pravima deteta iz 1232 godine! ugradile prava deteta 9da traži! prima i daje in"ormacije i ideje svihvrsta bez obzira na granice! bilo usmeno! pismeno ili štampano! u umetničkoj "ormi ili preko bilo kogdrugog sredstva in"ormisanja po izboru deteta; )@onvencija #* o pravima deteta! član 1A-

5ojam medijske pismenosti u novije vreme je proširen sa polja medija na polje in"ormatičkenauke i prakse Tako se danas sve više! umesto o medijskoj pismenosti! govori o medijsko'

in"ormatičkoj pislenosti )6edia and /n"ormation iteracC- (va sintagma! tako7e! dolazi iz okrilja#jedinjenih nacija i #*+S,('ovog programa posvećenog obrazovanju za medije a osnovni cilj joj

jested a kompetencije za uspešno ovladavanje svetom medija proširi in a in"ormatičko polje Sticanjeznanja i veština za ovladavanje novim medijima neizostavno uključuje poznavanje digitalnihtehnologija i in"ormatike kao posebne grane na čijim dostignućima su nastali i razvili se novi mediji# tom smislu! svaki razgovor o savremenim konceptima obrazovanja za medije mora uključiti iin"ormatiku kao posebno inovativno polje sa izuzetno velikim potencijalom promena i usavršavanja

*ormativna i zakonodavna aktivnost! usmerena na a"irmaciju i etabliranje medijskogobrazovanja u svim državama! globalno je zasnovana na načelima i idejama koje proizilaze iznavedenih deklaracija i konvencija *ormativna plat"orma za jačanje koncepta medijskogopismenjavanja unutar evropskog obrazovnog sistema nalazi se! pored ostalog! u 1vropskom

referentnom okviru kljunih kompetencija za permanentno obrazovanje #svajajući ovaj dokument 1314 4&&% godine 5arlament i Savet +vrope su vrlo jasno dali zvanične preporuke državama članicamakako da razvijaju kurikulume permanentnog obrazovanja i koje ključne kompetencije permanentnoobrazovanje mora da sadrži # tom smislu de"inisano je osam ključnih kompetencija $omunikacija

na maternjem jeziku, komunikacija na stranom jeziku, matematika i osnovna prirodno+nauna i

tehnološka kompetencija, informatika kompetencija, kompetenciju uenja, društvene i gra#anske

kompetencije, smisao za inicijativu i preduzetništvo, kulturološku senzibilizaciju i izražavanje ="irmacija obrazovanja za medije u ovom re"erentnom okviru nalazi se pre svega u razvojuin"ormatičkih kompetencija! bar kada su u pitanju tehnička znanja i veštine Eazvoj ostalihkompetencija koje se tiču razumevanja i ovladavanja svetom tradicionalnih i novih medija ugra7en jeu programe razvoja jezičkih! komunikacionih! kulturno'izražajnih i društveno'gra7anskihkompetencija

(predeljenje razvijenih zemalja sveta i me7unarodnih organizacija da se obrazovanju zamedije dodeli značajna uloga! kako u procesu redovnog! tako i u procesu permanentnog obrazovanja!znak je ozbiljne pažnje Brojne koristi! dobrobit za ljude i zajednicu koje masovni mediji unose usvakodnevni život! samo su jedna )ona bolja- strana svakodnevnog medijskog iskustva # lošije

produkte masmedijskog društva svakako spadaju brojne štetne posledice od medijskog manipulisanja javnošću! izgradnje nerealnih predstava o svetu i životu te do stvaranja zavisnosti od konzumiranjamasmedija 5ored svih normi! koje savremene države i me7udržavne organizacije danas donose!možda najglasnije zvono za uzbunu i motiv za akciju predstavljaju upravo svi oni štetni i neželjenie"ekti masmedija na masovnu publiku a posebno na njene nezaštićene delove < decu i omladinu#pravo iz tih razloga obaveza savremenih društava jeste da koncepte i ideje medijskog obrazovanjausaglase i usredsrede ka izgradnji ključnih kompetencija za prijem! tumačenje! stvaranje i vrednovanje

medijski posredovanih sadržaja i poruka /shodište tog procesa jeste medijska pismenost kao ciljdugoročne strategije ali i kao sredstvo za lakšu orijentaciju u sve složenijim i brojnijim lavirintimasredstava masovnog komuniciranja Eadi lakšeg razumevanja i pojmovne di"erencijacije treba ukazatina to da pod medijskim obrazovanjem ili obrazovanjem za medije podrazuevamo uglavnom širikompleks mera! politika! strategija i aktivnosti kojima se podstiče stvaranje šireg društvenog i

prosvetnog ambijenta za etabliranje medijske pismsnosti u školske programe To se najčešće odvija9kroz zastupljenost u školskim programima )kurikulumima- u "ormalnim i ne"ormalnim oblicima! u

programima edukacije nastavnika za medijsku pismenost! kroz šire obrazovne aktivnosti vezane zamedijsku pismenost i didaktičke resurse za medijsku pismenost; )6aletić 4&1?1%-

Eazvoj praktičnih i primenjlivih programa medijske pismenosti za potrebe nastave u školama! jeste suštinska obaveza svih društava u polju primene koncepta medijske pismenosti # tom pravcu su

razvijene mnoge mere podrške i mehanizmi razvoja kjurikuluma kako bi se nastavni kadar i prosvetnevlasti što bolje organizovali i što e"ikasnije primenjivali programe za razvoj medijskih kompetencija u



školama Savremena praksa poznaje nekoliko različitih modela uključenosti programa medijske pismenosti u nastavu osnovnih i srednjih škola #vo7enje posebnog predmeta medijske pismenosti! iliobrazovanja za medija! čini se najhrabrijim i najobuhvatnijim rešenjem a njegova primena zaživela jenajpre u skandinavskim zemljama a našem regionu uspešno je implementirana u Sloveniji Drugimodel a"irmiše medijsko obrazovanje kroz nastavu maternjeg jezika i koristi dodirne tačke jezika kaonajsavršenijeg sredstva komunikacije i medija kao kanala komunikacione prakse Treći oblik jestedispergovanje gradiva medijske pismenosti na više odgovarajućih predmeta od kojih svaki razvijasopstveni deo 9medijskoh port"olia; unutar sopstvenog nastavnog plana / četvrti oblik nastave serealizuje najčešće kao vannastavna aktivnost školskih zajednica! sekcija! kružoka! tribina na kojima se

podstiču dijalozi! analize! rasprave i druge aktivnosti učeika i nastavnika kojima se može pronicati usuštinu "unkcionisanja savremenih medija i njihovog uticaja na masovnu publiku *e postojiuniverzalno prihvaćeno! niti preporučeno pravilo po kome bi školske vlasti u nekoj sredini trebale da

postupe i zato nemamo ujednačen pristup niti rezultate u ovom pogledu /pak! čini se da je primena bilo kojeg od četiri navedena modela )+rjavec 4&&?3A'3?- neuporedivo bolja nego uzdržavanje od bilo kakve sistematične aktivnosti u školskim programima

2. Školske aktivnosti u ključu medijske pismenosti

=ko je jedna od vodećih ideja medijske pismenosti ulazak i veća zastupljenost u programimaosnovnih i srednjih škola! saglasno tome jedna od najvećih obaveza biće stavljena neposredno pred

prosvetne radnike i njihove učenike #pravo oni će morati biti glavni protagonisti svih oblikanastavnog i vannastavnog rada u školi # tom smislu otvorene su mnogobrojne ideje! koncepcije ivizije o učešću škole u razvoju kako samih nastavnih aktivnosti tako i nastavnih planova )kurikuluma-

(bzirom da je koncept medijske pismenosti relativno novija pedagoška tvorevina! biće potrebno da sei školske organizacije moderzizuju za takve sadržaje i prakse 6e7utim! obrazovanje za medije! kaoširi pojam od medijske pismenosti! nije posebna novost u nastavnim programima škola zapadnogBalkana # skoro svim državama tokom druge polovine GG veka postojala je praksa obrazovanja zamedije! koja je u izvesnoj meri odgovarala potrebama savremenog koncepta medijske pismenosti Ta

praksa je u mnogim svojim elementima apsolutno bila podudarna onome što danas kroz obaveznunastavu medijske pismenosti želimo podstaći (rganizovanje vannastavnih aktivnosti! posebno krozrad učeničkih sekcija! redakcija školskih glasila < razglasnih stanica! zidnih novina! školskih listova!usmenih novina! "oto < kino sekcija! sekcija tehničkog obrazovanja imali su značajan doprinos razvojumedijskih kompetencija kod učenika osnovnih i srednjih škola Tako7e! nastavne aktivnosti u

predmetima maternjeg jezika i književnosti! stranih jezika! sociologije! psihologije! "ilozo"ije! tehničkekulture! in"ormatike i računarstva u velikoj meri su stvarale pretpostavke i konkretna znanja za razvoj

veština primanja! tumačenja! ali i kreiranja medijskih poruka Starije generacije će se rado seiti svojihškolskih dana i vremena kada su sa uživanje! ali i velikim entuzijazmom! učestvovali u kreiranju nekihod sadržaja koje bi ovakve radionice i inicijative pokretale / ne samo sa praktičnog stanovišta! već i sateorijskog! učešće škole < učenika i nastavnika < u takvim oblicima medijskog obrazovanja! smatra senajboljim primerom i idealom kako opšteg obrazovnog koncepta tako i kurikuluma medijske

pismenosti # svojoj studiji Hak 8one je aktivnost učenika u sekcijama medijske orijentacije opisao nasledeći način 9@ada jedan mlad čovek učestvuje u izradi nekog školskog časopisa! po potrebi i kaoglavni i odgovorni uredniik! to nije beznačajno za školu $ašto ne priznati da se u tom slučajunalazimo u prisustvu jedne snažne ličnosti! i da bi bilo mudro podupreti njen razvoj u tom pravcuI#čenik! angažovan u takvoj vrsti rada! donosi ono što najviše nedostaje školi! a to su povezanost idijalog izme7u mladih i izme7u različitig generacija! kao i izvesna distanca prema utvr7enimkodovima; )8one 122314- #pravo ovakvim stavom i ocenom učeničkog entuzijazma! ali i

nastavničkog aktivizma! 8one daje snažan impuls razvoju školskog novinarstva kao ključne discipline



koja u toku školovanja može deci doneti više praktičnih! a možemo reći i teorijskih! znanja i veština!nego sati i sati klasičnih e* cathedra predavanja! čak i najelokventnijih pro"esora i nastavnika

Današnja škola u značajnoj meri je oslonjena na navedene oblike rada! kada je reč omedijskom obrazovanju! neki trendovi su usavršeni a pojavili su se i neki potpuno novi! posebno natalasu razvoja digitalnih tehnologija! in"ormaciono < komunikacionih plat"ormi i internetskih servisa

.eć i u naučnim analizama i studijama savremenih evropskih proučavalaca medijske pedago"ijeiskristalisana su jasna pozitivna mišljenja o svrhovitosti i smislenosti učeničkog medijskog aktivizma0edan od značajnijih evropskih teoretičara medijske pedagogije Diter Bake smatra da 9praktično'

pedagoški posmatrano! praktično orijentisana medijska pedagogija donosi koncepte koji prevazilazeokvire istraživanja recepcije! a deci i omladini omogućavaju aktivnu medijsku participaciju putemvideo'sekcija u školama ili u slobodno vreme! učešća u gra7anskom radiju kao prilike za artikulacijuličnih stavova u etabliranom mediju! usvajanja i korišćenja svih medijskih "ormi izraza! od oglasnihtabli! preko gra"ita! do školskih novina i "ilmova; )Bake 4&1A%?- Savremena škola! više nego ikada u

prošlosti pedagogije i didaktike! poseduje mnoštvo resursa za sadržajnu nastavu medijskogobrazovanja 5ored napretka obrazovnih tehnologija! ali i napretka pedagoške nauke i prakse uopšte!savremna škola deli još jednu civilizacijsku tekovinu < in"ormacioni društvo i unutar njegamultipleksnu i složenu tvorevinu < umreženostJ #pravo ta okolnost dovodi u škole i obrazovne

tehnologije! moderne alate i resurse čijom primenom nastavni procesi postaju e"ikasniji! brži iinkluzivniji #ključenost učenika u proces nastave je značajno veća nego u devenimaja iza nas anastava svih predmeta postal je dinamičnija! interesntnija i plodnija

:ta su to nove tehnologije donele u škole a što bi moglo na e"ikasan način da se upotrebi umedijskom obrazovanjuI (dgovor na to pitanje je teško dati u jednoj! ili čak nekoliko! relenica

*ajpre zbog toga što se polje otkrića i inovacija u novim tehnologijama svakodnevno povećava! ali izbog toga što savremene digitalne tehnologije imaju mnoštvo prednosti u odnosu na stare analogne

pristupe obrazovnoj paradigmi Digitalne tehnologije! zasnovane na binarnoj opoziciji kao ključnomtehnološkom otkriću! postale su plat"orma za razvoj kompleksa in"ormaciono < komunikacionihtehnologija Dalja usavršavanja mrežne logike i logistike dovela su do otkrića i globalne instalacijeinternet kao vrhovnoh mrežnog alata < in"rastrukture na kojoj se već sada odvija nekoliko paralelnih

revolucija Dok u neke delove planete )="rika! naprimer- još uvek pristiže Keb 1& tehnologija urazvijenim delovima planete Keb 4& je davno prošlo vreme a 9superinternet; je na pragu novog doba

*a tako dinamičnom tehnološkom razvoju mrežnih struktura i procesa! ponikle su i neke novemedijske prakse kao što su digitalizacija i konvergencija medija ali i društveni mediji kao potpuno nov"enomen u tehnološkom i sadržinskom pogledu ,eo kompleks novih medija )čini i medijsku

pedagogiju novijom i savrmenijom praksom ali i teorijskom disciplinom! te se u tom pravcu razvijaju inove mogućnosti i izazovi pedagoške prakse Sinonim za didaktičko sredstvo u medijskomobrazovanju u prošlom veku bile su nezaobilazne zidne novine! dok se današnje medijsko obrazovanjeu didaktičkom pogledu temeljno vezuje ponajviše na internet / ne samo za internet! savremenadidaktika u medijskom obrazovanju pouzdano može da se re"eriše sa mnogim hardverskim

plat"ormama i so"tverskim rešenjima na kojima se temelji rad modernih novina! radija! televizije ionline medija Bilo da je reč o alatima za programsku proizvodnju ili za diseminaciju programskihsadržaja! njihova primena u medijskom obrazovanju je višestruko korisna i poželjna

6ogućnosti za nastavu medijskog obrazovanja u školama danas su daleko sadržajnije i većenego ikada ranije! ne samo zbog razvijenih tehnoloških sredstava! već i zbog toga što je savremenaškola inače oslonjenija na medije kao sredstvo u nastavi! više nego u prošlosti #potreba medija! kaodidaktičkih i pomoćnog sredstava u nastavnoj praksi u konstantnom je porastu *ekada su učionice

posedovale dijaprojektore! epidijaskope! gra"oskope! gramo"one! magneto"one! kinoprojektore! radio itelevizijske prijemnike koji su uglavnom služili kao pomoćna sredstva u nastavi / na taj način učenicisu dolazili u dodir sa svetom medija i medijskih tehnologija! te iako nastava medijske pismenosti nijeni izdaleka bila prosutna! oni su mogul i u takvim uslovima da steknu veoma značajna znanja i

praktične veštine rukovanja ure7ajima i tehnologijama na kojima "unkcionišu tadašnji masovni medijiTaj aspekt medijske pismenosti! kada se mediji koriste kao nastavno sredstvo! podjednako je važankao i sama nastava medijskog obrazovanja zasnovana na savremenim programima *aravno!savremena učionica daleko je od nekadašnje učionice u kojoj su robusni navedeni elektronski ure7aji



dominirali a moderna didaktička sredstva za većinu nastavnih predmeta danas su bazirana uspecijalizovanim računarima i pratećim računarskim komponentama i peri"ernim ure7ajima Sveure7aje koje smo naveli a koji su neophodni kao didaktičko sredstvo danas je moguće pronaći u

jednom zajedničkom odre7enju < multimedijaJ # jednom prosečnom računaru moguće je danas imati"ilmski i video projektor! audio i video snimač i reproduktor! montažni studio za ton i slikovni zapis!muzički studio! radio i televizijski studio! studio za gra"ičko i likovno dizajniranje ali i štampariju i jošmnoštvo drugih medijskih plat"ormi

Takve mogućnosti koje su omogućene novim in"ormaciono < komunikacionim tehnologijamaomogućavaju savremenim školama da se na e"ikasan! kreativan i zanimljiv način upuste u realizaciju

programa obrazovanja za medije! kako kroz nastavne aktivnosti tako i kroz vannastavne aktivnostiučenika i nastavnikaLpro"esora # tom pogledu nema razlike izme7u uzrasta učenika niti toga da li jereč o osnovnoj ili srednjoj školi! jer zastupljenost kompjuterskih tehnologija i multumedije obležavasve generacije a učenička populacija je spade u dominantne segmente korisnika savremenemultimedije

3. Novinarstvo u školi

#staljena praksa da se školsko novinarstvo neguje! uglavnom! kroz aktivnosti učeničkihnovinarskih sekcija! ili kroz aktivnosti redakcija školskih novina iLili razglasnih stanica! proteklihgodina je pomalo unapre7enja i obogaćena #glavnom zahvaljujući novim tehnologijama u domenuinterneta! Keb 4& tehnologije i društvenih mreža! novinarstvo u školi dobilo je nove oblike rada imogućnosti kreativnog i sadržajnog rada učenika i nastavnika :kolska redakcija sada ima mogućnostida se bavi ne samo izdavanjem školskog lista! razglasnom stanicom! već može sasvim solidno isadržajno pristupiti ure7ivanju prikladnih programskih jedinica radija! televizije! "ilma ali i izdavačkedelatnosti Sve je to omogućeno razvojem i pristupačnošću novih internetskih tehnologija koje u svetškolskog novinarstva donose obilje mogućnosti za razvoj kreativnih i mašrovitih sadržaja

/pak! neki ključni organizacioni i sadržinski elementi novinarstva u školi moraju se podstaći izstructure školske uprave u samog nastavnog kadra 5raksa da se nastavnici književnosti i maternjeg

jedika najčešće bave pokretanjem i animacijom novinarskih sekcija! može da buide dobar model ali netreba da bude jedini # izboru nastavnika za rad i animiranje novinarskih sekcija! školske uprave!nastavnička veća i ektivi trebaju više biti usmerene na suštinu nego na "ormalne karakteristike # tiom

pogledu novinarski sekciju u školi može moderirati i usmeravati i nastavni kadar iz drugih predmetnih polja a ne samo iz maternjeg jezika i književnosti (va praksa jeste najzastupljenija i više je odraztradaicionalnoh shvatanja i navike! nego što je rezultat osmišljene i kretaivne prakse u školi /pak!

sasvim je moguće da i nastavnici tehničkoh obrazovanja! geogra"ije ili sociologije mogu dati možda i bolji doprinos radu novinarske sekcije od samih nastavnika maternjeg jezika i književnosti (dluka otome treba u školskoj strukturi doneta na osnovu analize rezultata pedagoškog i stručnog radanastavnika! njegovih pedagoških kompetencija kao i predloženog programa rada novinarske sekcijekoji bi trebao posebno biti cenjen Standardna šema raspodele vannastavnih aktivnosti me7unastavnicima može u slučaju novinarstva u školi biti prekršena jer ukoliko redakciju školskog lista netreba striktno vezivati za nastavu maternjeg jezika i književnosti ukoliko od učenika očekujemo da

pruže svestraniji! sadržajniji i inventivniji doprinos radu novinarske sekcije a to jeste jedan odznačajnih imperativa # tom smislu školska uprava! stručni organi škole i organizacije nastavnikaimaju posebnu odgovornost kod odabira nastavnog osoblja koje će se baviti moderiranjem učenika zanovinarski rad u školi 5ristup odlučivanju treba da bude! pre svega! motivisan sadržajem ponu7enograda i vizijom koju potencijalni nastavnik'moderator ima! a manje "ormalnim aspektima školskeorganizacije



#slovi za rad i izvo7enje vannastavnih aktivnosti u školi su od presudnog značaja za rad svih! pa i novinarske sekcije i u pogledu obezbe7ivanja tih uslova najviše spremnosti i obaveza mora postojati u samoj školskoj upravi a često i u lokalnoj zajednici u kojoj škola deluje 6aterijalno < tehnički uslovi koji su neophodni za rad novinarske sekcije zavisiće najviše od toga kojom vrstomnovinarstva će se učenici baviti! koji medij će ure7ivati i publikovati #re7ivanje razrednih iLiliodeljenjskih zidnih novina svakako će zahtevati najmanje novca! materijalnih i vremenskih resursa! aliure7ivanje školskog lista! rad razglasne stanice ili internet radija ili televizije koju učenici ure7uju!

biće skuplje i zahtevnije (d toga kolika su materijalno < tehnička sredstva na raspolaganjunastavnicima i učenicima za rad njihove sekcije < redakcije zavisiće i odluka kojom vrstom školskogglasila će se baviti mala školska redakcija

# realizaciji programa novinarskih sekcija u školi se! kao najmanje zahtevna sa materijalno < tehničkog stanovišta! pokazala organizacija zidnih novina na nivou razreda ili unutar jednog odeljenja8rupa vršnjaka! sa a"initetom da svoja iskustva! ideje i doživljaje školskog života pretače u prigodnečlanke i ilustracije! može biti okupljena oko zidnih novina koje će se povremeno ure7ivati i bitiizložene u učionici odeljenja ili u hodnicima iLili holovima škole ukoliko je reč o razrednim zidnimnovinama (vakva organizacija redakcije posebno je značajna u nižim razredima osnovne škole jer ima višestruke prednosti unutar razredne nastave ali i unutar već "ormirane vršnjačke grupe i

odeljenja #re7ivanje zidnih novina! pored odvojenog vremena! zahteva sasvim malo raznobojnog papira! kartona! lepka a u novije vreme od velike koristi )mada nije obavezan- može biti i računar sakolor štampačem *eke! bolje opremljene škole! poseduju i široko"ormatne kompjuterske štampačekoji mogu štampati i velike "ormate tabaka sve do =& "ormata a to je idealna prilika da se zidne novinekompjuterski ure7uju i štampaju! umesto tradicionalnog načina pripreme koji se bazira na isecanju ilepljenju članaka! ilustracija i teksta

:kolski list je po obimu materijalno'tehničkih sredstava koja se za njegovo objavljivanjemoraju izdvojiti zahtevniji a u tom pogledu neophodno je obezbe7enje uslova za rad redakcije iure7ivanje novina! kao i "inansijska sredstva za štampanje i distribuciju školskog lista # neophodnasredstva za rad redakcije školskog lista moraju biti uključene prigodne prostorije za redakciju saodgovarajućom tele"onskom i internet konekcijom /nventar mora sačinjavati odgovarajući nameštaj!

personalni računar i sa skenerom i odgovarajućim štampačem! kao i "otoaparat 5ored kancelarisjogsitnog materijala za rad redakcije korisno će biti svako naprednije i kvalitetnije radon okruženje imaterijalno < tehnička potpora #koliko školski list ima i svoju internet verziju! odnosno elektronskoizdanje zasnovano na nekoj od odgovarajućih elektronskih plat"ormi )e'mail! 5DF! Meb! /SS#-redakcija će morati imati i dodatne resurse za pristup i rad u navedenim servisima interneta

:kolski radio program može se u savremenim uslovima voditi na dva načina < putememitovanja programa u školskoj razglasnoj stanici i putem emitovanja internet školskog radio

programa *aravno! prva verzija podrazumeva postojanje tehničke baze i in"rastrukture sastavljene od bazne stanice )studija- i mreže svučnika u svim prostorijama i prostorima gde učenici obitavaju Tajzahtev čini ovaj tip radijskog programa skupljim ali mu zato daje i posebnu draž i neke od prednosti uradu +mitovanje programa preko interneta jeste pristupačnije i modernije rešenje ali učinak i

slušanost ovakvog programa je potpuno drugačija u pore7enju sa razglasnosm stanicom 5ored dverazličite tehničke koncepcije za rad školskog radija moraju postojati i drugi uslovi koji će učenicimaomogućiti da kreaciju i maštovitost podstaknu u punoj meri =dekvatne prostorije! nameštaj i opremaza rad koj uključuje personalne računare su presudni 5ored toga učenici moraju imati mogućnost

pristupa posebnim so"tverskim alatima za audio produkciju od snimanja zvuka na terenu do ure7ivanjau popularnim so"tverima za audio montažu < Sound Forge i drugi

Televizija u školi se u većoj meri može zasnovati kao dodatna komponenta školskih novina iliškolskog radio programa! ili možda kao posebna video sekcija koja se bavi televizijskom produkcijom!a manje se može zasnivati kao klasična televizijska stanica sa emitovanjem programa /ako je školskatelevizija moguća na internet u vidu nekog od besplatnih tv'striming kanala! ova opcija treba bitiotvorena samo kao jedna od mogućnosti! dok težište rada u školskoj televiziji treba da ostane na

procesu pripreme i kreiranja sadržaja # tom smislu doba školska T. redakcija može nastati kao videoili T. redakcija pri školskom listu ili školskom radiju ili možda potpuno samostalno :kolska T.



redakcija je zahtevnija od ostalih po obimu i strukturi tehničkih sredstava < potrebni su kvalitetnijiračunari za rad u audio'video tehnologijama! odgovarajući so"tberi za montažu i produkciju < =dobe5remijer! Sound Forge i dr *eophodna je i minimalna oprema za snimanje na terenu i u studiju asačinjavaju je kamera sa stativom! eksterni mikro"oni i dodatna rasveta *aravno! sva navedenaoprema ne mora da bude pro"esionalnog kvaliteta! dovoljna je i osnovna oprema sa elementarnih"unkcijama i zadataka školske televizije biće ispunjen Svoj program školska televizija može emitovatii putem mreže T. ekrana u svim učionicama! ali i putem internet čime izlazi iz okvira škole T. kanalškolske sekcije može biti i proključeni video sadržaj na Keb sajtu školskih novina ili na posebnomkanalu na nekoj od društvenih mreža

*ovi mediji )Narcup 4&1>12%- su doneli skoro bezgranične mogućnosti za usavršavanjemedijskih sadržaja koje proizvode učenici u školskim redakcijama /ako! samo postojanje novihmedija uglavnom na društvenim mrežama Facebook! TKitter! OouTube! /nstagram 5ineterst ali i kao

blog tehnologija P nije sasvim dovoljno mora se priznati da je dodavanje ovih sadržaja već postojećim sadržajima klasučnih 9starih; medija izuzetno korisno i plodotvorno *ovi mediji! posebnodruštvene mreže! zbog svoje prodornosti i ogromne popularnosti medju mladima! omogućavaju da sesadržaji školskih novina i programa višestruko brže i obimnije plasiraju nego putem redovnih kanaladistribucije 5ored velike diseminacione moći novih medija! u redakcije školskih medija oni donose i

nove sadržaje koji nastaju kao posledica deljenja! razmene i uspostavljanja povratne sprege sa publikom koja parati školske medije Tako se od publike stvaraju ne samo konzumenti! već i proizvo7ači medijskih poruka i sadržaja < što je posebno važna misija koncepta obrazovanja za medijei "unkcionisanja školskih medija

*ovi mediji! posebno Keb 4& tehnologija kao jedna od najnaprednijih! donose obiljemogućnosti pred protagoniste školskih medija $ahvaljujući dinamičnom razvoju Keb servisa danasimamo skoro besplatne brojne mogućnosti plasmana i integracije učeničkih medija u globalnuinterenet s"eru @lasični školski mediji < zidne novine! štapmane novine! pkolski radio i televizija!sada imaju mogućnost da se u potpunosti plasiraju putem posebno kreiranih Keb stranica i Kebservisa Svaki školski list može imati i svoju interent stranicu! dok svaka školska radio ili T. emisijamože biti dostupna globalnoj publici putem iste internet stranice # tom smislu internet je integrisao

sve oblike školskih medija i od klasičnih školskih medija načinio je nove načine njhove diseminacijeTaj proces nije novi i nije svojstven samo školskoj štampi! naprotiv on je veoma razra7en i usavršentokom digitalne ere a kroz procese poznate pod nazivom < konvergencija programa i programskihsadržaja medija #čeničko novinarstvo bi moralo da postane polje konvergencije svih sadržaja kojeučenici proizvode! ne samo zato što je to prirordni odziv napretku u polju in"ormaciono'komunikacionih tehnologija! već i zato što se time obogaćuje saznajna i iskustvena praksa učenikaobuhvaćenih radom novinarskih sekcija

. !edijske prakse u školskoj klupi

5itanja o tome šta bi sve učenici trebali i morali naučiti o medijima! tokom vannastavnihaktivnosti za podsticaj medijskom obrazovanju! ostaće još dugi niz godina predmet razmišljanja amožda i neslaganja prosvetnih radnika i medijskih delatnika /pak! značajne re"erence u razvijenimmedijskim programima kazuju da se svet medijske zbilje može i treba objašnjavati mladim ljudimacelovito i integralno! uključivši kako teorijska pitanja o deontologiji i svrhovitosti medijske prakse!kao i pitanja in"romativnog! estetskog! moralnog! zabavnog ili obrazovnosg karaktera Dakle! sadržajsavremenih medija u svim svojim gledištima! ostaje i dalje predmet pozornosti i glavne aktivnosti i u

polju medijske pismenosti u osnovnim školama! otuda se mora zasnovati pristup radu učeničkihnovinarskih sekcija na način da se u njima deca podučavaju podjednako kvalitetnom prijemu!tumačenju! analiziranju! vrednovanju i kreiranju medijskih poruka Tu leži svrhovitost procesa



medijskog obrazovanja! ne samo u školskom prostoru! već i u celoživotnom obrazovanju a od togakoliko dobre nastavne planove budemo posedovali i primenjivali zavisiće i uspešnost obrazovanja zamedije kao nasušne potrebe savremenog društva i čoveka

9.iši nivo medijske pismenosti omogućava vam da mnogo jasnije sagledate granicu izme7ustvarnog sveta i sveta koji stvaraju mediji @ada ste medijski pismeni nalazite jasne putokaze za

snalaženje u svetu medija! te možete da do7ete do željenih iskustava i in"ormacija a da vam pri tom pažnju ne odvraćaju stvari koje su za vas štetne; )5oter! 4&11A4- navedeno stanovište Džejmsa5otera objašnjava! ne samo! potrebu za osnovnin nivoima medijskih kompetencija! već kako to on samkaže i za višim nivoima medijske pismenosti @onsekventno tome biće veoma važno da se zaovladavanje tim višim nivoima medijskih kompetencija izgrade adekvatni nastavni planovi i predvidee"ikasni sadržaji nastavnog i praktičnog rada :kolske novinarske sekcije! bez obzira kojom vrstommedijskog stvarlaštva se bave! predstavljaju odličnu mogućnost i način za ovladavanje naprednijimnivoima medijske pismenosti Dakle! u školskom novinarstvu nije reč samo o tome da se deca i mladinauče da primaju! analiziraju! tumače i vrednuju medijske sadržaje i poruke! već i da sami ovladaju

potrebnim znanjima i veštinama za proizvodnju i distribuciju medijskih sadržaja *a taj način poljeinteresovanja se značajno širi sa polja osposobljavanja za medijsku potrošnju na polje osposobljavanjaza medijsku proizvodnju

*ovinarstvo u školi mora biti dobro osmišljeno i organizovano da bi moglo da bude primenjeno kao uspešan razvojni alat # tom pogledu neophodno je odlučiti kojim vidom novinarstvaće se učenici baviti i šta će biti njihov "inalni proizvod u toku vannastavnog rada Eecimo! odmah! da

je sama institucija novinarske sekcije nešto šira i načelno osmišljena kategorija koja u sebe možeuključiti jednu ili više redakcija školskih medija Dakle! novinarska sekcija je glavna onstitucijaokupljanja učenika i predavača a u školsku sekciju potpadaju jedna ili više posebnih redakcija koje se

bave ure7ivanjem pojedinih školskih glasila #koliko je broj glasila nešto veći! pa je veći i ukupan broj učenika u svim redakcijama! novinarska sekcija će i dalje imati svoj značaj jer se na zajedničkimsastancima može mnogo toga naučiti! podeliti i usavršiti /pak! u našim školama situacija je uglavnomtakva da se skoro sve školske novinarske sekcije sastoje od jedne ili maksimalno dve redakciješkolskih glasila

*ovinarstvo u školi počiva na entuzijazmu i volji nastavnika i učenika okupljenih unovinarskoj sekcijiLdružini a dobra organizacija rada je temelj uspeha *astavnik zadužen za radnovinarske sekcijeLdružine mora biti posebno motivisana osoba! pedagog sa iskustvom i istančanimosećajem za medijsko stvaralaštvo *jegovo poznavanje novinarstva može biti stečeno u toku"ormalnog obrazovanja ili tokom posećivanja posebnih programa obuke za nastavnike! ali u svakomslučaju on mora posedovati kako medijske tako i pedagoško vaspitne kompetencije kako bi mladimnovinarskim snagama mogao pružiti motivaciju za rad #čenici se često okupljaju u novinarskesekcijeLdružine vo7eni sopstvenim instinktom ili željom za učešćem u kreativnim aktivnstima a čestose me7u njima nalaze i veliki talenti koji se kasnije odlučuju za pro"esionalni život novinara95onegdje novinarska družina ima kultan status temeljen na prijašnjim godinama rada i uspjehu paučenici zahvaljujući usmenoj predaji svojih starijih kolega rado odlaze u novinare i sami se prijavljuju

te voditelj nema problema s motivacijom; )5rimorac! :imeg! :ojat 4&1&1?'1%- 6ogućnosti da semotivacija novinarske sekcijeLdružine grad ii povećava svakako su i u samom kasnijem radu naure7ivanju školskog medija 5o pravilu da ništa bolje ne uspeva od uspeha < učenici će dobrimrezultatima rada podizati nivo interesovanja i motivisanosti za dalji rad @ohezija radnog tima može seizgra7ivati kroz razne sadržaje rada < tematske radionice i sastanke na kojima se analiziraju medijskisadržaji drugih medija! analiziraju popularni igrani "ilmovi ili televizijske serije! popularni televizijskispektakli! šou programi i slični popularni sadržaji *a sastancima novinarske sekcijeLdružine otvarajuse i nešto teže i misaono napornije aktivnosti a koje se tiču društvene uloge i odgovornosti medija usavremenom svetu 5itanja poput odnosa medija i politike! medija i ekonomije! medija i obrazovanjamogu biti inspirativna osnova za analizu i razmišljanje i njih svakako treba otvoriti i aktuelizovatime7u čičenicima 6e7utim! u pogledu obrade ovakvit tema nastavnici moraju izgraditi veoma pažljivodizajnirane nastavne planove koji moraju biti balansirani i prilago7eni uzrastu! nivou opštih znanja ikompetencija učenika *e sme se prenagliti sa gradivom koje učenicima nije blisko niti ga je mogućenadograditi na neka od prethodno stečenih znanja iz domena društvenih nauka i disciplina Teme za



razgovore i diskusije na sastancima novinarske sekcije! svakako! moraju biti interesantne i bliskeučenicima i tako ih na postupan način uvoditi u svet medijskih slika i konstrukcija kao i u sistemsloženih simboličkih predstava kojima oni! kao mlada bića! tek treba da ovladavaju

5ored rada u "ormi kružoka ili sekcijeLdružine! tokom koga se razgovara! debatuje i analizira omedijskim sadržajima! karakteristika novinarskih sekcija u školama jeste i praktičan rad na izradi

školskog medija < zidnih novina! školskih novina! radijskih i televizijskih emisija Bez obzira u kojojvrsti školskih medija su učenici angažovani! postoje neke univerzalne stvaralačke medijske veštine iznanja kojima se učenici moraju podučiti 6oramo imati u vidu da je novinarstvo produktivna ljudskadelatnost tokom koje kreativnost! invencija i mašta dolaze do izražaja a vo7eni su jakom voljom!motivacijom i u značajnoj meri talentom svakog pojedinca @ao stvaralačka delatnost novinarstvo

pobu7uje u ljudima! pa tako i u učenicima članovima školskih redakcija! plemenite stvaralaške porive i podstiče ih na kreativan rad 6isaona i "izička aktivnost učenika dolaze u pun sklad tokom procesa pripreme i kreiranja medijskih sadržaja! bez obzira o kojoj vrsti medija je reč ili o kojoj vrstimedijskog sadržaja se radi #čenici! koji se okupe u redakciju školskog medija biće motivisdani danapišu kraći tekst vesti! reportaže! zapisa! intervju! komentar! humoresku ili će možda svoju kreacijudoneti u "ormi ilustracije < crteža! karikature! skice ili "otogra"ije sa manje ili više umetničkogodnosno "aktogra"skog naboja u sebi # svakom od pomenutih oblika i načina literarnog! odnosno

likovnog! stvaralaštva učenici će pronalaziti vlastitu motivaciju i svoj lični izraz koji će biti obeležennjihovim sistemom vrednosti! stavovima i razmišljanjem na jednoj strani! kao i kreativnim

potencijalom i talentom za likovno iLili literarno stvarlaštvo na drugoj strani 5omni zadatak nastavnika voditelja novinarske sekcije jeste da pažljivo prati rad! dodaje mu neophodne komponente isadržaje znanja i veština i tako usmerava učeničko stvaralaštvo ne samo u pravcu razvoja medijskihkompetencija u domenu očitavanja i vrednovanja masmedijskih poruka! već i u domenu razvojasposobnosti za kreiranje i diseminaciju sopstvenih medijskih sadržaja

5lanovi rada novinarskih sekcija u školama! kao i konkretni planovi rada redakcija školskihmedija! u našim školama se zasnivaju na ustaljenoj pedagoškoj praksi koja je razvijana decenijama arezultirala je manje ili više uspešnim školskim medijima # zemljama regiona ne postoji usaglašena

praksa planiranja rada! niti izgradnje modernih usaglašenih kurikuluma za rad učeničkih medija kao

oblika vannastavne prakse # tom smislu zasniva se i objektivna odgovornost prosvetno'pedagoškihinstitucija i vlasti da se takvi planovi modernizuju i osnaže! prvenstveno kroz procese usavršavanjanastavnog kadra ali i učeničkog podmlatka

9*ovinarstvo i mediji danas! više nego ikada u istoriji čovečanstva! ispunjavaju javnu s"eru i prožimaju celokupno društvo širom planete Eazvojem nauke a posebno in"ormaciono < komunikacionih tehnologija! novinarstvo i mediji su postali sveprisutni i sveprožimajući činilacdruštvene zbilje #poredo sa razvojem tehničke i tehnološke baze novinarstva razvijale su semogućnosti i poboljšavali uslovi rada i stvaralaštva u novinarstvu Eezultat skokovitog razvoja medijau GG veku najviše se oseća u savremenom društvu! kako kroz pojavu "enomena zvanog < in"ormatičko društvo! tako i kroz izuzetno razvijenu medijsku industriju širom sveta9 )Tomić4&1413- (va! možda više nego i jedna druga! teza o dinamičnom razvoju savremenog novinarstva i

medijske produkcije govore o potrebi pristupa ovoj stvaralačkoj delatnosti iz perspektive modernihtehnologija #čenicima u savremenoj školi tehnologije su bliske i njihova svakodnevna primena uličnom životu! kao i u nastavnim aktivnostima! sve je šira i veća Eazumeti novinarstvo i svrhu

postojanja medija moguće je i lakše je ako se za tu svrhu poslužimo i in"ormaciono < komunikacionihtehnologijama kojima je savremena pedagoška praksa skoro preplavljena #poznavanje učenika sasvetom medija masovnog komuniciranja može se uspešno započeti obradom tema o tehničkim itehnološkim uslovima za "unkcionisanje savremene štampe! radija! televizije i novih medija @roz tuvrstu teorijskog diskursa učenici obuhvaćeni radom školske novinarske sekcije steći će osnovna inapredna znanja o tehnologijama gra"ičke industrije! procesima pripreme za štampu! tehnologijamaštampe i likovno < gra"ičkim aspektima savremenih novina i časopisa Svakako da će ta znanjauspešno moći primeniti i konkretizovati u praksi prilikom učešća u izradi školskog lista 5ored štampeučenici moraju ovladati i teorijskim znanjima o tehnočko < tehnološkim pretpostavkama"unkcionisanja savremenih elektronskih medija u svetu 5revashodno način rada! produkcija iemitovanje radio programa! televizijskih programa ali i organizacija i plasman online novinarstva!



značajni su teorijsko'saznajni modeli u konstituisanju volumena znanja učenika Sa posebnom pažnjom se moraju obuhvatiti sva potrebna znanja o ovim oblastima savremene masmedijske proizvodnje u svetu! ali se ne sme preterati u teorijsko'apstraktnom modelovanju jer glavna radna inastavna energija mora da bude posvećena i angažovana u domenu praktičnog rada u izradi školskihmedija

$a potrebe rada školske redakcije neophodna znanja i veštine kojima učenici moraju ovladatiodnose se na medijske )novinarske- žanrove! odnosno oblike novinarskog izražavanja To jesvojevrsna abeceda novinarskog umeća i veštine pisanja za sve! pa i za školske medije! a rano

podučavanje omladine takvim veštinama predstavlja ključnu karakteristiku razvoja medijskihkompetencija u domenu osposobljavanja za medijsku produkciju Q# teoriji medija za žanr

preovladava mišljenje da označava obrazac koji odre7uje "ormu sadržaja! idealan tip! kategoriju naosnovu koje se stvaraju! oblikuju! organizuju! povezuju! interpretiraju i razlikuju tekstovi9 )0evtović!5etrović! =racki 4&1>11?- Bez obzira da li je reč o govornim ili pisanim žanrovima ),handler!6undaC 4&111A'1>- u novinarstvu i medijskoj produkciji postoji saglasnost da su žanrovi ključ zarazumevanje medijskog diskursa i medijskog stvaralaštva uopšte /ako je savremena novinarska praksa

permanentno pod dinamičnim udarima komercijalnih uticaja koji nastoje medijski prostor i medijskesadržaje u što većoj meri ekonomizirati i komercijalizovati! otuda i žanrovsko odre7enje i

sturkturalizacija trpe takve uticaje i primorani su prilago7avati se 5isanje za savremene medije sveviše se svodi na primenu anglo'saksonskog žanrovskog obrasca po kome se svi žanrovi mogu svrstatiu dve kategorije novinskih tekstova < soft ne's i hard ne's! pri čemu u prvu kategoriju idu tekstovi sanaglašenim analitičkim ili doživljajnim premisama! dok u drugu kategoriju spadaju vesti i "aktogra"skitekstovi 5ored dobrog ovladavanja tipologijom novinarskih žanrova! dakle uspešnog razlučivanja otome koja vrsta novinarskog teksta će kada biti primenjena i korišćena! mladim novinarima uškolskom listu moramo uspešno preneti i obavezu kvalitetnog pisanja Bez obzira o kojim žanrovima

je reč! čak i bez obzira na to da li se piše za štampane ili elektronske medije! mladi novinari morajurazumeti značaj dobrog pisanja a obuka za rad u školskom listu je odlučna prilika za razvoj dobrihveština pisanja i izgra7ivanje vlastitog spisateljskog temperamenta i talenta QDanas urednici listovaviše nego ikad ranije insistiraju na dobrom pisanju9 )=nderson! /tjul 4&&11&1- a takva praksa i takavstandard moraobi postati sastavni deo života svake školske redakcije .eštini pisanja može se

podučavati a ona se može usavršavati uz manju ili veću podršku talenta! ali svakako uz upornovežbanje i dobru pedagošku podršku nastavnika # praksi školskih redakcija najšće se srećemo sa

pisanjem žanrova kojima se pred čitaoce donose doga7ali! likovi! institucije! pojave iz neposrednogškolskog života ali ii z lokalne zajednice kao i društva u celini! pa čak i sa pojedinig globalnih svena!kakve su sport! moda i zabava Eazvoj veštine pisanja uglavnom će biti "okusiran na razmevanjetehnike i tehnologije izrade novinske vesti uz primenu odgovarajućih modela pisanja vesti < praviloobrnute piramide! pravilo piramide! pravilo peščanog sata! hronološkog reda te pravilo "ijoka ili

pregradaka 5isanje reportaže kao zahtevnijeg žanra u školskoj štampi uglavnom se realizuje krozmanje ili više obimne izveštaje sa elementima naracije! korišćenja stilskih izražajnih sredstava isvojevrsnog artizma u tekstu kojim učenici dočaravaju kakav doga7aj ili ličnosti o kojima izveštavajuBogatstvo jezika i stila kojim se pisci reportaže služe! posebno su važan atribut i doprinose razvoju

opšte jezičke kulture i pisanog izražavanja a u školskim medijima imaju posebno mesto i značajForma intervjua je posebno negovana "orma u školskim medijima a ličnosti sa kojima učenici mogunapraviti intervju za školski list ili program! mogu pripadati širokoj galeriji školskih likova ili

popularnih ličnosti! sve do običnih školskih drugova sa kojima se ima šta važno i korisno razgovarati/ntervju je "orma koja omogućava da se učenik relativno brzo uvede u svet složenijeg medijskogstvaralaštva i da ovlada veštinom razlikovanja važne od nevažne gra7e! kao i distinkcijom zanimljivo

< nezanimljivo Selekcija pitanja i nit vodilja koju intervju mora da poseduje! ključne su kompetencijeza dobro kreiranje ovog žanra a u okviru školske redakcije može se "ormirati i posebna rubrika u kojojsu aktivni učenici koji se samo bave izradom zanimljivih intervjua $a potrebe školskih medija moguse razvijati nastavni kurikulumi i praktične vežbe za ovladavanje veštinom pisanja većeg brojažanrova! ali se taj poduhvat treba u većoj meri prepustiti praktičnom radu a manje teoretskom pristupu@roz praksu stvaranja za školske medije! članovi novinarske sekcije imaće najviše susreta sa pisanjem

navedenih novinarskih žanrova! ali se otvorenost za druge žanrove mora negovati! posebno za neke



hibridne žanrove koji integrišu tekst i ilustracije! ili predstavljaju mešovite "orme analitičkog iizveštajnog pisanja

# praksi školskih medija neizosatavan sadržinski element jeste vizuelno < likovne prirode atiče se lika! gra"ičkog identiteta i dizajnerskog ustrojstva školskog lista! ali i školskih radio iteleviziskih emisija! te internet stranice koja je u "unkciji školskog glasila @ljučne kompetencije za

razumevanje! vrednovanje i kreiranje likovno < gra"ičkih elemenata školskih medija mogu seuspostaviti oko sledećih znanja veština A ' /zrada likovno < gra"ičkog identiteta i koncepcije novina!internet stranice i televizijske emisije (vde je reč o kompoziciji elelenata vizuelnog izraza koji suzasnovani na konstrukciji oblika! boja! teksta! ilustracije! pokretnih slika i animiranih elemenata B '@orišćenje sredstava vizuelne komunikacije < "otogra"ija! ilustracija! animacija! video sadržaj! tabela!skica! crtež C ' @reacija in"ogra"ike kao hibridnog elementa in"ormativnog karaktera 9Svake novineimaju svoj jasno izraženi i odre7eni gra"ički identitet koji se maksimalno poštuje; )6alović 4&&A3- anovinama! u ovom pogledu! možemo dodati sve medije koji se značajno oslanjaju na vizuelnokomuniciranje < televizija i on line mediji )Brautović 4&113&'3?- Dakle! vizuelni aspekt u školskimmedijima mora se sa podjednakom pažnjom i uvažavanjem razra7ivati kao i tekstualne "orme=ngažovanje učenika na pisanju tekstova podjedanko je važan pedagoško razvojni postupak kao i

podsticanje stvaralaštva u likovno < gra"ičkom segment školskih medija (vde moramo skrenuti

pažnju i na treći < auditivnu! komponentu medija prvenstveno radija i televizije koji se više! odnosnomanje zasnivaju na auditivnosti izraza $vučanje je bitna karakteristika i suštinska odrednica radija alii televizije (no što u novinama ili na televiziji predstavlja "otogra"ija! snimak! gra"ika i drugi vizuelnisadržaji! na radiju predstavljaju zvuk! ton! glas! muzika P 5opularni radisjki izraz muzika ilustracija!koji je čest u rečniku voditelja radijskog programa! jasno ukazuje na ilustrativni karakter muzike ustrukturiranju radijskog programa (tuda ćemo značajnu pažnju u razvoju školskog radija posvetitiulozi! mestu i načinu korišćenja različitih muzičkih žanrova! ali i drugih tonskih i zvukovnih "ormi! ukreiranju sadržaja radijskog programa

#spešnost rada novinarske sekcije! redakcije školskih glasila! u najvećoj meri zavisiće odkvaliteta planova rada i unapred dobro i sadržajno isplaniranih aktivnosti na časovima vannastavnihaktivnosti u ovoj oblasti /ako bi rad učenika u ovom polju morao u maksimalno mogućoj meri

rasterećen od teorijskog pristupa! ovde smo učinili obaveznim realizaciju elementarnih teorijskihznanja koja će učenicima pomoći da izgrade i usavrše svoje veštine dobrog pisanja i keiranjamedijskih sadržaja u školskim medijima /pak! praktičan rad! na temelju vrednosti koje su i teorijskiuobličene i usvojene! rezultiraće dobrim stvaralačkim aktivnostima i rezultatima učenika unovinarskim sekcijama

". #aključak

Ead novinarskih sekcijaLdružinaLkružoka u osnovnim i srednjim školama predstavlja snažan inajkonkretniji doprinos konceptu i sadržini programa medijske pismenosti! odnosno savremenogobrazovanja za medije #svojene vrednosti koncepta medijske pismenosti nalažu stalnu pažnju inapore škole da učenicima na različitim uzrasnim novima i sa različitim interesovanjima isposobnostima! obezbedi pristup razvoju medijskih kompetencija @ljučne medijske kompetencije! pritom! se odnose na izgra7ene i primenjene sposobnosti za prijem! dekodiranje! razumevanje!analiziranje i vrednovanje masmedijskih programa distribuiranih putem novina! radija! televizije inovih medija 5ored njih! razvijene medijske kompetencije! koje su rezultat koncepta i procesamedijske pismenosti! podrazumevaju i sposobnost učenika da kompenentno obavljaju i ulogukomunikatora! ili da u konkretnim uslovima mogu da se i sami bave kreiranjem medija! medijskih

poruka i uticaja Time se upotpunjava sposobnost i veština odnosa savremenog čoveka prema svetumedijskih proizvoda i konstrukcija a uspostavljanjem reverzibilnosti u odnosi mediji < publika!



sposobnosti koje stičemo kroz medijsko obrazovanje pomažu nam da uspešno vladamo korišćenjemmedija ali i da! na sopstveni način! budemo proizvo7ači medijskih sadržaja i poruka :kolski mediji suu praksi razra7eni najkonstruktuivniji mehanizmi za nasatavu obrazovanja za medijsku proizvodnju)produkciju- a mogućnosti koje učenici tokom rada u školskim medijima imaju višestruko nadilaze

bilo koji oblik redovne nastave

Savremena škola! kako u licu nastavnog osoblja! tako i u licu školskih vlasti i državnihinstitucija čije ingerencije jesu briga o kvalitetnom obrazovnom procesu! moraju doprineti razvojukvalitetnih planova rada i stvaranju uslova za razvoj školskog novinarstva 6aterijalna baza za radnovinarskih sekcija u osnovnim i srednjim školama jeste najslabija karika a hronični nedostatak novcau školama opterećuje mogućnosti rada nastavnika i učenika na ovom polju *astava medijske

pismenosti uglavnom je zastupljena kroz postojeće programe maternjeg jezika i književnosti!delimično u kontekstu gra7anskog obrazovanja! sociologije! likovne kulture! tehničke kulture i nastavein"ormatike # prilog ovakvom načinu impelentacije koncepta medijske pismenosti u osnovne isrednje škole! ide i stav da se kao dodatno praktično sredstvo za rad i naprednije "orme izražavanjaučenika mogu koristiti školski mediji Eazvoj praktičnih učeničkih veština! razvoj njihovih kreativnih

potencijala i uslovljenost inventivnim radnim okruženjem u školskoj redakciji uveliko doprinosi boljim rezultatima ali i praktičnom uobličavanju svega onoga što su učenici o medijima naučili i na

časovima redovne nastave

5raksa medijskog obrazovanja u osnovnim i srednjim školama nije u dovoljnoj meri razvijenaniti je utemeljena na teorijskim postulatima medijske pismenosti (tuda se u značajnoj meri očitavajunarasle potrebe za razvojem bogatijih kurikuluma za rad školskih novinarskih sekcija i rad škoslkihmedija (vo polje rada u školskoj praksi i tradiciji naših škola ima značajno uporište i neraskidiva je

praksa skorto svih škola te otuda može i treba biti obogaćeno modernijim metodama i tehnikama radaali i značajnim poboljšanjem materijalno < tehničkih uslova za rad i postojanje novinarskih sekcija iredakcija školskih medija # tom smislu zasniva se obaveza i odgovornost ne samo pedagoške struke i

prakse! već i samih medija! medijske industrije! državnih institucija ali i pro"esionalnih organizacijanovinara! medijskih udruženja i civilnog društva koje baštini koncepte savremenosti i masovnekulture

$iteratura:

=nderson! = D! /tjul! D B! )4&&1- 5isanje vesti i izveštavanje za današnje medije Beograd6edija centar

Bake! D! )4&1A- 6edijska pedagogija Beograd Fakultet za medije i komunikacijeBrautović! 6 )4&11- (nline novinarstvo $agreb :kolska knjiga,handler! D! 6undaC! E! )4&11- DictionarC o" 6edia and ,ommunication *eK Oork

(R"ord #niversitC 5ress! /nc+rjavec! @! )4&&?- (dgoj za medije(d koncepta do školske prakse # $grabljić'Eotar! *

)#r-! 6edijska pismenost i civilno društvo )pp < 1&%- Sarajevo6edijacentar

8one! H! )1223- (brazovanje i mediji Beograd @lioNarcup! T )4&1>- DictionarC o" 0ournalism (R"ord (R"ord #niversitC 5ress



0evtović! $! 5etrović! E! =racki! $! )4&1>- Hanrovi u savremenom novinarstvu Beograd0asen

6aletić! F )4&1>- 6edijska pismenost # 6alović! S )#r-! 6asovno komuniciranje )pp1A? < 44?- $agreb 8olden marketing < Tehnička knjiga! Sveučilište Sjever

6alović! S! )4&&A- *ovine $agreb Sveučilišna knjižara6iletić! 6! )4&14- @omunikološki leksikon Beograd 6egatrend univerzitet6iliša! $! Tolić! 6! .ertovšek! * )4&1&- 6ladi < odgoj za medije! priručnik za stjecanje

medijskih kompetencija $agreb 6+5 doo5oter! DH! )4&11- 6edijska pismenost Beograd @lio5rimorac! B! :imeg! 6! :ojat! = )4&1&- *ovinarstvo u školi $agreb :kolska knjiga

Tomić! B )4&14- #vod u medije Beograd igoja štampa

Školska Štampa i razvoj medijskih kompetencija

Documents