Dr Emina HEBIB Filozofski fakultet Beograd Dr Vera SPASENOVI Filozofski fakultet Beograd

Pregledni nauni rad PEDAGOGIJA LXVI, 3, 2011. UDK: 37.014.3(497.11)"199/...", 371(497.11)"199/..."

KOLSKI SISTEM SRBIJE - STANJE I PRAVCI RAZVOJA 1 Rezime: Rad obuhvata prikaz i analizu stanja kolskog sistema u Srbiji u protekle dve decenije, kao i sagledavanje pravaca daljeg razvoja obrazovanja. Navoenjem osnovnih odlika stanja u oblasti obrazovanja u periodu od 1990. do 2000. godine, u radu se objanjavaju polazne osnove, tok i efekti reformskih procesa u obrazovanju koji su se od 2000. godine odvijali kao deo sloenog procesa reforme drutva u celini. Implementacija planiranih promena i ostvareni rezultati analizirani su u odnosu na polazne osnove i pravce reforme kolskog sistema: decentralizaciju kolskog sistema, demokratizaciju vaspitno-obrazovne delatnosti i unapreivanje kvaliteta obrazovanja. Ukazuje se na do sada postignute rezultate, ali i na korake i aktivnosti koje je u narednom periodu potrebno sprovesti kako bi se planirane i zapoete promene nastavile i uspeno realizovale u praksi. Zakljuuje se da e uspenost u sprovoenju zapoetih promena zavisiti od razvoja drutva u svim segmentima. Kljune rei: kolski sistem, Srbija, reforma obrazovanja, pravci razvoja obrazovanja.

Kao deo opte drutvene reforme, i kolski sistem Srbije, poput kolskih sistema susednih zemalja, poslednjih desetak godina prolazi kroz proces temeljnog restrukturiranja i reorganizacije. Promene u strukturi, organizaciji i nainu funkcionisanja kolskog sistema Srbije koje su zapoete nakon 2000. godine, zbog svoje sloenosti, brojnosti i injenice da se odnose na sve segmente sistema, mogle bi se okarakterisati1

lanak je nastao kao rezultat rada na projektu Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakluteta Univerziteta u Beogradu Modeli procenjivanja i strategije unapreivanja kvaliteta obrazovanja (br. 179060), iju realizaciju podrava Ministrastvo prosvete i nauke Republike Srbije (20112014).

PEDAGOGIJA, 3/11

373

kao proces reforme kolskog sistema. Reforma kolskog sistema u svakoj zemlji ostvaruje se vie ili manje uspeno u zavisnosti od obeleja drutvenog konteksta u kojem se odvija. Iako su sve zapoete promene usmerene, izmeu ostaloga, ka integraciji kolskog sistema Srbije u jedinstveni evropski obrazovni prostor, u planiranim i zapoetim promenama u sferi obrazovanja primetan je pokuaj praenja i uvaavanja tendencija razvoja evropskih kolskih sistema, najnovijih teorijskih i istraivakih saznanja o pretpostavkama efikasnog i kvalitetnog obrazovanja, ali i utemeljivanja praktinih reenja na vlastitoj bogatoj obrazovnoj tradiciji. Prikaz i analiza stanja i pravaca razvoja kolskog sistema Srbije data u ovom radu sastoji se iz nekoliko delova. Da bi se preciznije objasnili aspekti kolske reforme i predstavili pravci razvoja kolskog sistema Srbije, to predstavlja centralni deo teksta, u radu se daju i napomene o postojeoj strukturi i organizaciji kolskog sistema Srbije prema vaeim zakonskim reenjima, ali i informacije o stanju u oblasti obrazovanja u periodu od 1990. do 2000. godine, jer su obeleja tog stanja bila osnovni razlozi za pokretanje reformskog procesa. Osnovne odlike kolskog sistema Srbije tokom devedesetih godina XX veka Stanje u obrazovanju tokom protekle dve decenije u Srbiji bilo je pod jakim uticajem drutvenih, politikih i ekonomskih promena koje su se u ovom periodu odvijale. Tokom devedesetih godina XX veka Srbija se suoila sa velikom drutvenom krizom koja je dovela do znaajnog pada finansijskih i materijalnih sredstava izdvajanih za obrazovanje, a posledica takvog stanja bilo je osiromaenje i obezvreivanje vaspitno-obrazovne delatnosti (Maksi i Gai Pavii, 2007). U oteanim drutvenim okolnostima, modernizacija i unapreivanje sistema obrazovanja, izuzev na deklarativnom nivou, nisu bili prioritet dravne politike, a kvantitativno i kvalitativno znaajnije kolske reforme su izostale. Umesto reforme, pristupilo se deliminoj rekonstrukciji kolskog sistema (Trnavac & Hebib, 2000) i to u sledeim segmentima: promene u strukturi i organizaciji kolskog sistema; promene u oblasti upravljanja kolskim sistemom i kolskim radom; promene u programskoj osnovi nastavnog i kolskog rada (Spasenovi, Hebib & Petrovi, 2007). Strukturalno-organizacione promene odnosile su se na ukidanje sistema srednjeg usmerenog obrazovanja i ponovo uvoenje gimnazija (etvorogodinje opteobrazovne srednje kole) i srednjih strunih kola (trogodinjih i etvorogodinjih). Izraenija dravna kontrola u domenu osnivanja, regulisanja i finansiranja kolskog rada (tj. izraenija etatizacija u domenu vaspitno-obrazovne delatnosti), s jedne strane, kao i postepena privatizacija u oblasti vaspitanja i obrazovanja 2 , s druge strane, inile su sutinu promena u oblasti upravljanja kolskim sistemom. Promene u programskoj osnovi kolskog rada bile su usmerene na modifikovanje postojeih nastavnih planova i programa s ciljem da se smanji nivo ideologizacije nastavnih sadraja. U ovom periodu u Srbiji nisu sistematski sprovoena istraivanja i analize stanja u obrazovanju, kao ni objektivna merenja efekata obrazovnog rada. Meutim, na temelju analiza i ocena iznetih u strunim i tematskim radovima objavljenim u navede2

Na osnovu Zakona o javnim slubama (1991) dozvoljena je mogunost osnivanja privatnih javnih ustanova, ali se zakonskim reenjima iz oblasti obrazovanja npr. tek 2003. godine dozvoljava mogunost osnivanja privatnih osnovnih kola. PEDAGOGIJA, 3/11

374

nom periodu kao osnovni problemi i nedostaci funkcionisanja kolskog sistema i realizacije kolskog rada mogu se izdvojiti: neobezbeenost elementarnih materijalno-tehnikih uslova za kolski rad usled ekonomske i celokupne drutvene krize; nedovoljna dostupnost obrazovanja za sve kategorije uenika; centralizovan nain upravljanja kolskim sistemom i birokratizam u regulisanju kolskog rada; usmerenost programa nastavnog rada na preobimne nastavne sadraje uz tradicionalizam u didaktiko-metodikim reenjima nastavnog rada to je, izmeu ostalog, rezultiralo nezadovoljavajuim nivoom kvaliteta uenikih postignua (Havelka i sar., 1990; Ivi i sar., 2001). Centralizovan nain upravljanja kolskim sistemom ispoljava se u u tome da se sve vane odluke koje se tiu obrazovne politike, finansiranja, programa obrazovanja, zapoljavanja, inspekcije i nadzora, vremenske organizacije kolskog rada i slino donose na centralnom nivou, bez postojanja zajednikih procedura za donoenje odluka kojima se odgovornost deli s niim nivoima (Ivi i sar., 2001). Autonomija kole i nastavnika je ograniena, a participacija roditelja i drugih zainteresovanih grupa je sporadina i nesistematska. Nastavne planove i programe donosi Ministarstvo prosvete i oni su obavezujui i uniformni. Smanjuje se uee drave u finansiranju obrazovanja, dok se udeo lokalne uprave, usled opteg siromatva, gotovo minimalizuje, to dovodi do loeg stanja kolske infrastrukture i nemogunosti opremanja kola didaktiko-metodikim sredstvima i opremom za rad. Iako je prema zvaninim podacima obaveznim obrazovanjem u ovom periodu obuhvaeno 97% populacije relevantnog uzrasta, postoje problemi u pogledu dostupnosti obrazovanja za sve kategorije uenika (posebno se misli na decu iz udaljenih seoskih podruja, kao i pripadnike marginalizovanih i deprivilegovanih grupa). Najvei procenat dece koja nisu integrisana u sistem obrazovanja je iz romskih porodica, siromanih porodica i nedovoljno obrazovanih porodica (Ivi i sar., 2001; Inkluzivno obrazovanje put razvoja, 2008). Istraivaki nalazi ukazuju na nepovoljnu sliku u pogledu obrazovnih i razvojnih postignua uenika osnovne i srednje kole (Havelka i sar., 1990; Ivi i sar., 2001). kolsko obrazovanje ne uspeva da garantuje sticanje bazinih znanja i vetina neophodnih za lini razvoj i dalje obrazovanje (Maksi, 2000). Uenici usvajaju znanja u najveoj meri na nivou reprodukcije, znatno manje na nivou razumevanja, dok je osposobljenost za primenu znanja najslabija (Koci, 1992; Mirkov, 1998). Niska uenika postignua pripisuju se, izmeu ostalog, preopirnom gradivu, transmisivnom karakteru nastave, neuvaavanju individualnih specifinosti i potreba uenika, kao i nedostatku mehanizama za osiguranje kvaliteta na osnovu odgovornosti kole. U nastavnom procesu dominira frontalni rad i predavanje nastavnika, interaktivne metode i misaona aktivizacija su nedovoljno zastupljene, a individualizacija i diferencijacija se retko primenjuju (Ivi i sar., 2001; Kova Cerovi i Levkov, 2002). Pored navedenog, nepovoljne okolnosti za rad kola u tom periodu ticale su se i nedovoljne osposobljenosti kadra za obavljanje nastavnike profesije, uz nepostojanje razvijenog sistema strunog usavravanja, kao i slabe motivacije nastavnika za rad usled niskih zarada i loeg ivotnog standarda. Imajui u vidu navedeno stanje i probleme u kolskom sistemu Srbije tokom naznaenog perioda, ne iznenauje opta saglasnost naune i strune, ali i ire javnosti o neophodnosti sprovoenja reformskih procesa u oblasti obrazovanja. Poetkom 2001. godine, s promenom politike vlasti, stvorili su se neophodni uslovi za pokretanje broj-

PEDAGOGIJA, 3/11

375

nih reformi u ekonomskom, politikom i drutvenom domenu, pa time i na polju obrazovanja. Promene u kolskom sistemu Srbije nakon 2001. godine U vreme opte stagnacije u drutvenom razvoju Srbije, zabeleene krajem XX veka, koja se ispoljavala i kroz destabilizaciju mehanizama drutvenog funkcionisanja i drutvenih institucija, obrazovanje je bilo, prema brojnim pokazateljima, meu najtee pogoenim drutvenim delatnostima. Radi obnavljanja kolskog sistema, poboljanja i razvoja obrazovanja bilo je neophodno sprovesti reformu obrazovanja kao deo sloenog procesa reforme drutva u celini. Reforma kolskog sistema u Srbiji, koja je podrazumevala modernizaciju i reorganizaciju kolskog sistema, pokrenuta je sa ciljem da se obrazovanjem prui to efikasnija podrka: ekonomskom oporavku i razvoju zemlje, razvoju demokratije u zemlji i meunarodnoj integraciji zemlje (Kova Cerovi i Levkov, 2002). U tom smislu, bile su neophodne promene u strukturi, organizaciji i nainu funkcionisanja kolskog sistema, kao i krupne promene u praksi kolskog rada koje bi se zasnivale na sledeim polaznim osnovama: decentralizaciji kolskog sistema (prenoenjem ovlaenja sa centralnog, na regionalni, lokalni i kolski nivo otvaranjem prostora za autonomiju uesnika procesa i ustanova, tj. participaciju u procesu odluivanja); demokratizaciji vaspitno-obrazovne delatnosti (postizanjem jednakopravnosti u obrazovanju svih kategorija korisnika, tj. dostupnosti kvalitetnog obrazovanja svima; razvijanjem odnosa u institucijama na demokratskim principima); poboljanju kvaliteta obrazovanja (standardizacijom uslova u kojima se odvija obrazovni rad, standardizacijom odlika procesa obrazovnog rada i ishoda procesa uenja (uenikih postignua); uspostavljanjem i razvijanjem sistema unutranje i spoljanje evaluacije vaspitno-obrazovnog rada; obrazovanjem i profesionalnim razvojem nastavnika i drugih zaposlenih u obrazovanju; formiranjem dravnih tela, tzv. saveta, i strunih tela i institucija zaduenih za obezbeivanje kvaliteta u obrazovanju. Zbog sloenosti procesa reforme kolstva, kao i zbog ambicioznog plana da se kolski sistem u potpunosti rekonstruie, planirano je da se reforma kolskog sistema u Srbiji realizuje kroz sledee faze: analitiko-istraivaki rad sa ciljem da se utvrdi zateeno stanje obrazovanja i identifikuju kljuni nedostaci postojeeg sistema; konsultativni proces radi obezbeivanja zadovoljavajueg nivoa opte saglasnosti oko pravaca promena; razradu koncepcije i strategije promena; pripremu implementacije promena; postepeno uvoenje promena u praksu i praenje efekata promena. U organizaciji i uz finansijsku potporu OECD-a, UNICEF-a i Svetske banke tokom 2000. godine su objavljeni tematski pregledi i analitike studije o stanju u oblasti obrazovanja u Srbiji. Tokom 2001. godine obavljeni su tzv. razgovori o reformi putem kojih su izdvojeni predlozi potrebnih promena u kolskom sistemu i praksi kolskog rada od strane uesnika u procesu obrazovanja: uenika, nastavnika, strunih saradnika, direktora kola, lanova kolskih odbora, roditelja... Na osnovu rada formiranih strunih timova (sastavljenih od zaposlenih u Ministarstvu prosvete, univerzitetskih nastavnika i zaposlenih u kolama) u treoj fazi razraeni su i objavljeni strateki376 PEDAGOGIJA, 3/11

dokumenti za razvoj sledeih segmenata kolskog sistema, tj. pojedinih segmenata kolskog rada: decentralizacije kolskog sistema; demokratizacije vaspitno-obrazovne delatnosti; obrazovanje i struno usavravanje nastavnika; vrednovanje i osiguranje kvaliteta u obrazovanju; struno obrazovanje; obrazovanje odraslih; predkolsko vaspitanje; obrazovanje nacionalnih manjina; obrazovanje dece sa posebnim potrebama; razrade novih nastavnih planova i programa i definisanje politike izdavanja udbenika (Kova Cerovi i Levkov, 2002). Kao deo pripremne faze od 2003. god. zapoet je proces izrade potrebnih zakonskih i programskih dokumenata, izgradnje upravnih i strunih institucija zaduenih za obrazovanje, obuke nastavnika i drugih aktera kolskog rada za sprovoenje definisanih promena. Faze implementacije promena u praksu i praenja efekata reformskog procesa su u toku. Do sada postignuti rezultati zapoetog reformskog procesa mogu se evidentirati u tri domena koja se podudaraju sa, u prethodnom tekstu navedenim, polaznim osnovama i istovremeno smernicama reforme kolskog sistema. Kao deo zapoetog procesa decentralizacije kolskog sistema uraeno je sledee: redefinisane su nadlenosti Ministarstva prosvete, kolskih uprava kao regionalnih organa vlasti i kolskih odbora kao organa uprave na nivou kole; formirani su nacionalni saveti radi praenja stanja, razvoja i unapreivanja kvaliteta obrazovanja (Nacionalni prosvetni savet, Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Nacionalni savet za visoko obrazovanje); redefinisana je funkcija inspekcijskog i struno-pedagokog nadzora. Posebno je vano istai da se pristupa drugaijem nainu regulisanja vaspitno-obrazovnog rada, tj. izradi i usvajanju jedinstvenog zakonskog propisa (uz izuzetak visokog obrazovanja) o predkolskom vaspitanju i obrazovanju, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju umesto regulisanja svakog nivoa vaspitanja i obrazovanja posebnim dokumentom. U oblasti demokratizacije vaspitno-obrazovne delatnosti zapoet je proces obezbeivanja uslova za dostupnost obrazovanja svima (od kolske 20102011. god. primenjuje se inkluzivni pristup u obrazovanju), a od 2003. godine zakonski je data mogunost za uee lokalne zajednice u kolskom radu i autonomiju kola i nastavnika u izradi kolskog programa. U nastojanju da se unapredi kvalitet obrazovanja u Srbiji formirane su strune institucije za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraivakih i drugih strunih poslova na nivou sistema: Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Pored toga, definisani su obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja. Kao sastavni deo procesa razvijanja sistemskih i institucionalnih reenja za eksterno i interno vrednovanje kolskog rada 2003. godine prvi put je obavljeno nacionalno testiranje uenikih postignua, a Srbija zapoinje uee u meunarodnim istraivanjima uenikih postignua (PISA i TIMSS). Paralelno sa prethodnim, razrauju se reenja za primenu novih postupaka ocenjivanja uenika i razvijaju projekti samoevaluacije kola. Posebno je, sa aspekta unapreivanja kvaliteta obrazovanja, vano istai znaaj zakonski propisane obaveze i procedure sticanja i zadravanja licence za rad nastavnika i obaveze strunog usavravanja nastavnika kroz pohaanje akreditovanih seminara. U nameri da prethodno navedene promene konkretizujemo, u nastavku navodimo jo nekoliko napomena o do sada postignutim rezultatima reformskog procesa ostvarenim na pojedinim nivoima obrazovanja. Kako bi se postignuti rezultati potpunije sagledali daemo i osnovne informacije o strukturi i organizaciji kolskog sistemaPEDAGOGIJA, 3/11 377

Srbije, kao i informacije o uslovima i postupcima prelaska sa nieg na vii nivo obrazovanja. Vana novina u vezi sa za predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem koje je namenjeno deci uzrasta od est meseci do polaska u kolu, a koje se ostvaruje u predkolskoj ustanovi (jasle, vrtii), jeste uvoenje obaveznog pripremnog programa za kolu (Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju, 2010). Pripremni predkolski program kao program pripreme za polazak u osnovnu kolu obavezan je od kolske 2006/2007. god. a ostvaruje se u trajanju od etiri sata dnevno devet meseci (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2009). Obaveznost pripremnog predkolskog programa moe imati funkciju realnog reenja za produavanje obaveznog obrazovanja na 9 godina, ime se Srbija pribliava reenjima karakteristinim za veinu evropskih zemalja u pogledu trajanja obaveznog kolovanja (9 ili 10 godina). Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine izvrene su znaajne promene na planu razvoja programa obaveznog obrazovanja koje je u Srbiji osmogodinje i ostvaruje se u osnovnoj koli u dva obrazovna ciklusa (razredna nastava od I do IV razreda i predmetna nastava od V do VIII razreda). Poev od 2003. godine postepeno su usvajani novi pravilnici o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja. Izmene programa se uglavnom ogledaju u uvoenju izbornih predmeta za sve razrede osnovnog obrazovanja i deliminoj redukciji gradiva. Meutim, iako je prvobitno bilo zamiljeno, do premetanja teita obrazovnog procesa sa sadraja na ishode obrazovanja jo uvek nije dolo u potpunosti, niti je ostavljeno dovoljno prostora koli da samostalno koncipira kolski program u skladu sa svojim specifinostima i potrebama uenika i lokalne zajednice. Reformisane programe prati i novi sistem ocenjivanja uenika (2003. god. uvedeno je opisno ocenjivanje za uenike prvog razreda), kao i nova politika izdavanja udbenika i standardizacija kvaliteta udbenika. Reformski procesi u oblasti srednjeg obrazovanja koje traje tri ili etiri godine i ostvaruje se u srednjim opteobrazovnim kolama (gimnazije), srednjim strunim kolama i srednjim umetnikim kolama (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2009) u proteklom periodu najizraeniji su bili u segmentu srednjeg strunog obrazovanja. Reforma srednjeg strunog obrazovanja usmerena je ka usklaivanju obrazovanja sa potrebama privrednog i ekonomskog razvoja drutva. Modernizacija i unapreivanje srednjeg strunog obrazovanja sprovodi se u okviru EU Programa reforme strunog obrazovanja (Ministarstvo prosvete RS, n.d.). Pored zapoetog procesa definisanja strunih profila, redefinisani su programi srednjeg strunog obrazovanja koje karakterie modularan pristup i povean obim praktine nastave i profesionalne prakse. Novi programi za sada imaju status ogleda, a postepeno bi trebalo da se prevode u sistem poev od kolske 2011/2012. god. (Strategija razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji, 2006). Kao sastavni deo procesa unapreivanja gimnazijskog obrazovanja, proces reformisanja nastavnog plana i programa za gimnazije zapoet je 2010. godine (iako se inicijativa za navedene promene javila jo 2004. godine), a realizacija novih programa oekuje se poev od kolske 2011/2012. godine. Proces usklaivanja visokog obrazovanja sa Bolonjskim procesom zapoeo je 2005. godine usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju. Visoko obrazovanje se, prema vaeim zakonskim reenjima, ostvaruje kroz programe akademskih i strukovnih studija (osnovne akademske i osnovne strukovne studije; akademske studije master, specijalistike strukovne i specijalistike akademske studije; doktorske akademske studije) na sledeim visokokolskim ustanovama: univerzitetu; fakultetu, odnosno378 PEDAGOGIJA, 3/11

umetnikoj akademiji u sastavu univerziteta; akademiji strukovnih studija; visokoj koli; visokoj koli strukovnih studija (Zakon o visokom obrazovanju, 2005; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, 2010). Uveden je ESPB sistem bodova (evropski sistem prenosa bodova); zapoelo se sa akreditacijom ustanova i studijskih programa; reguliu se pitanja obaveza studenata i nastavnika. Postojei podaci pokazuju da je efikasnost studiranja, sagledana kroz prosenu duinu studiranja i stopu zavravanja, odnosno odustajanja od studija, nakon novih zakonskih reenja neto povoljnija u poreenju sa periodom pre primene reformisanih programa (Jari i Vukasovi, 2009). Mobilnost studenata i nastavnika je u blagom porastu, ali je jo uvek na veoma niskom nivou. Umesto dosadanje prakse polaganja kvalifikacionih, odnosno prijemnih ispita za upis u srednje opteobrazovne i strune kole, odnosno srednje umetnike kole i visoke kole i fakultete, zakonski su definisani obavezni zavrni ispit na kraju obaveznog obrazovanja (prvi put se polagao kolske 2010/2011. god.) i opta ili struna matura na kraju srednjeg obrazovanja (prvi put e se polagati kolske 2014/2015. god.), koji e predstavljati uslov za upis u srednje kole, odnosno prohodnost na visoke kole i fakultete (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2009). Moramo, meutim, naglasiti da se reforma kolskog sistema u Srbiji do sada nije odvijala bez tekoa i prepreka. Pored diskontinuiteta u sprovoenju procesa reforme kolskog sistema zbog promena politike vlasti, izraenu prepreku predstavljao je otpor nastavnika i drugih zaposlenih u obrazovanju prema promenama to je bio rezultat nedovoljne pripremljenosti za sprovoenje istih i nerazvijenog sistema planiranog i sistematskog osnaivanja kapaciteta nastavnika i kola za reformski proces. Nerazraenost akcionih planova delovanja svih odgovornih aktera i nekoordinisanost pojedinanih aktivnosti razliitih organa, tela i institucija unutar kolskog sistema, kao i nerazraenost mera i postupaka praenja i analize ostvarenih rezultata reformskog procesa, znaajno su se reflektovali na postignute rezultate. Izazovi i dalji pravci razvoja kolskog sistema u Srbiji Pravci razvoja kolskog sistema u Srbiji u velikoj meri se odnose na obezbeivanje potrebnih pretpostavki da se zapoete i planirane promene nastave i uspeno sprovedu u praksu. Ukoliko sledimo istu liniju izlaganja kao u prethodnom delu teksta u kojem se daje pregled reformskog procesa, aktivnosti koje je potrebno sprovesti u narednom periodu moemo sagledati preko tri izdvojene polazne osnove i pravca, odnosno oblasti reforme kolskog sistema. U oblasti reorganizacije sistema upravljanja kolskim radom radi ostvarivanja delimine decentralizacije kolskog sistema potrebno je obezbediti preduslove za uspeno funkcionisanje svih novoformiranih institucija i organa. Korisno bi bilo i raditi na: promovisanju novih stilova upravljanja kolom usmerenih ka obezbeivanju razvoja kole kao institucije; razvoju i primeni informacionog sistema u obrazovanju za potrebe upravljanja; jaanju kapaciteta za odluivanje i ispoljavanje profesionalne odgovornosti. Uvaavanje principa demokratinosti (jednakopravnosti u obrazovanju i participacije u procesu donoenja odluka u oblasti obrazovanja) u unapreivanju organizacije i naina funkcionisanja kolskog sistema podrazumeva da je, pored sistematskog praenja rezultata primene inkluzivnog obrazovanja, u narednom periodu potrebnoPEDAGOGIJA, 3/11 379

raditi na: razvijanju drugaije kulture kolskog rada (utemeljene na ideji jednakopravnosti u obrazovanju); jaanju kapaciteta svih interesnih grupa u obrazovanju za participaciju u procesu odluivanja i osposobljavanju za preuzimanje odgovornosti za obrazovanje; profesionalnom razvoju zaposlenih kao pretpostavci autonomnog ponaanja i delovanja. Pored obezbeivanja uslova za uspean rad uspostavljenih strunih tela i institucija nadlenih za pitanja kvaliteta obrazovanja, u narednom periodu u oblasti obezbeivanja i unapreivanja kvaliteta obrazovanja mogue je i potrebno: koristiti rezultate nacionalnih i meunarodnih testiranja uenikih postignua za definisanje obrazovne politike, tj. razradu stratekih mera za unapreivanje obrazovanja i politikih odluka da se iste sprovedu; dalje razraditi standarde uenikih postignua, razraditi standarde uslova i procesa obrazovnog rada; profesionalno razvijati zaposlene u obrazovanju. Potrebno je naglasiti da e navedeni pravci razvoja kolskog sistema Srbije u narednom periodu zavisiti od brzine i tempa ukupnog drutvenog razvoja. Za sada se moe rei da je sprovoenje reformskih procesa u obrazovanju bilo neraskidivo povezano sa procesom drutvenih, politikih i ekonomskih promena u periodu posle 2000. godine, tokom kojeg su reforme zapoete, zaustavljene, a zatim u odreenim oblastima ponovo pokrenute. U tom smislu, teko je predvideti u kojoj meri e biti uspeno realizovane planirane promene, kao i kakve su perspektive daljeg razvoja u ovom sektoru. Jedan od kljunih izazova s kojim e se suoiti kolski sistem u Srbiji u narednom periodu jeste implementacija usvojenih reenja, kao i razrada i primena akcionih planova delovanja (predvienih mera). to se tie upravljanja kolskim sistemom i kolskim institucijama, poetnim reformskim procesima decentralizacija sistema obrazovanja postavljena je kao jedan od temeljnih principa funkcionisanja kolskog sistema. Koncept decentralizacije osmiljen u tom periodu nije realizovan u potpunosti do danas. Delimino odustajanje od planiranih i zapoetih koraka u ovoj oblasti moe se jednim delom pripisati nedostatku politike volje nakon promene vlasti 2004. godine, ali i injenici da je upravljanje kolskim sistemom uslovljeno i nainom funkcionisanja drutvenog sistema u celini. Pravnom regulativom uspostavljen je okvir, tj. opredeljenje za inkluzivan pristup u obrazovanju, uz definisanje mera koje podravaju inkluzivnu politiku, praksu i kulturu (Inkluzivno obrazovanje put razvoja, 2008). Ostaje da se vidi u kojoj meri je kolski sistem, ali i drutvo u celini, pripremljeno za ostvarivanje inkluzivnog modela obrazovanja. Napore treba usmeriti ka: promovisanju ideje inkluzivnog obrazovanja; pripremi i obuci prosvetnih radnika za rad sa uenicima s posebnim potrebama; razvoju i implementaciji individualnih obrazovnih programa; uklanjanju fizikih barijera i adaptaciji prostora ustanova prema potrebama svih korisnika; obezbeivanju finansijskih sredstava neophodnih za ostvarivanje zahteva koji se pred kolu postavljaju; obezbeivanju mera i sredstava podrke uenikom standardu itd. Na temelju do sada postignutih rezultata na PISA testiranju, kvalitet obrazovnih postignua uenika i dalje je na nezadovoljavajuem nivou. U poreenju sa prosekom zemalja OECD-a, postignua uenika u Srbiji bila su od 60 do 70 poena nia u oblasti matematike i naune pismenosti, a u razumevanju proitanog za oko 100 poena. To znai da bi naim uenicima bilo potrebno dodatnih 1,5 2,5 godine kolovanja, kako bi mogli da nadoknade ovaj zaostatak (Baucal i Pavlovi Babi, 2009). U tom smislu, u narednom periodu potrebno je intenzivno raditi na podizanju kvaliteta obrazovanja u Srbiji putem dalje modernizacije i unapreivanja programa obrazovanja, nastavnog pro380 PEDAGOGIJA, 3/11

cesa, uslova rada, nastavnikih kompetencija, itd. Nakon uspostavljanja sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta u obrazovanju potrebno je usmeriti panju na razradu i razvijanje razliitih procedura evaluacije i osposobljavanje nastavnika i drugih zaposlenih u obrazovanju za njihovu primenu. U narednom periodu oekuje se usklaivanje programa, udbenika i nastavnih materijala sa standardima obrazovnih postignua. Dosadanji rezultati praenja i vrednovanja oglednih nastavnih programa u srednjem strunom obrazovanju ukazuju na postizanje pozitivnih efekata, ali je u narednom periodu potrebno obaviti obuhvatnije analize. Implementacija oglednih programa u redovan sistem mora biti praena razradom nacionalnog okvira kvalifikacija. Otvoreno je i pitanje u kojoj meri je uspeno sprovedeno usaglaavanje visokog obrazovanja sa principima Bolonjskog procesa. Naime, potrebno je analizirati u kojoj meri je dolo do sutinskih promena u institucionalnoj organizaciji, sistemu studiranja, studijskim programima i nastavnoj praksi. Ima naznaka da je efikasnost studiranja blago poveana nakon primene novih zakonskih reenja (Jari i Vukasovi, 2009), mada nije sasvim jasno da li je to rezultat podizanja kvaliteta studijskih programa i nastavnog procesa ili se radi o redefinisanju zahteva i kriterijuma vrednovanja studentskog postignua. U javnosti se sve ee postavlja i pitanje kvaliteta obrazovanja na privatnim univerzitetima i fakultetima, ija je ekspanzija primetna u proteklih desetak godina. Zakljuak Stanje i pravce razvoja kolskog sistema u Srbiji, pored prezentacije postojee strukture i organizacije sistema, razmatrali smo u tri tematske celine koje su izdvojene prema tri vremenska perioda u drutvenom razvoju i razvoju obrazovanja u Srbiji. U periodu od 1990. do 2000. godine, iako je stanje u funkcionisanju kolskog sistema bilo nezadovoljavajue, izostale su krupnije promene zbog nepovoljnih drutvenih uslova. Posle 2000. godine zapoet je proces reforme kolskog sistema Srbije koji je usmeren ka decentralizaciji kolskog sistema, demokratizaciji vaspitno-obrazovne delatnosti i unapreivanju kvaliteta obrazovanja. U svakoj od tri navedene oblasti postignuti su do sada odreeni rezultati, ali se u narednom periodu moe oekivati jo intenzivniji rad na sprovoenju planiranih i zapoetih promena. Pretpostavka uspenosti u sprovoenju tih promena je i razvoj drutva u svim segmentima. Umesto zakljune ocene o efektima zapoetog reformskog procesa, na kraju istiemo dve dileme koje prate razvoj obrazovanja u Srbiji i mogu predstavljati prepreke u razvoju kolskog sistema. Prva dilema u vezi je sa pitanjem kako je mogue obezbediti razvoj kolskog sistema koji bi se temeljio na najnovijim naunim saznanjima o pretpostavkama efikasnog i kvalitetnog kolskog rada i koji bi pratio tendencije u razvoju evropskih kolskih sistema radi integracije u jedinstveni obrazovni prostor, uz istovremeno uvaavanje sopstvene obrazovne tradicije. Drugo, kako je mogue u procesu razvoja kolskog sistema efikasno primeniti ideje o jednakopravnosti u obrazovanju, participaciji svih interesnih grupa u obrazovanju, autonomiji kola i nastavnika i slino u uslovima nepodravajueg ireg drutvenog konteksta. Neophodno bi bilo da se u narednom periodu nau adekvatna i konstruktivna reenja navedenih dilema, kao i da se na optem drutvenom planu postepeno stvaraju pretpostavke za dalji razvoj kolskog sistema u Srbiji.

PEDAGOGIJA, 3/11

381

Literatura1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Baucal, A. i Pavlovi Babi, D. (2009). Kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji: Obrazovne anse siromanih, Analiza podataka PISA 2003 i 2006. Beograd: Ministarstvo prosvete RS i Institut za psihologiju. Havelka, N. i sar. (1990). Efekti osnovnog kolovanja: obrazovna i razvojna postignua uenika na kraju osnovnog kolovanja. Beograd: Institut za psihologiju. Inkluzivno obrazovanje put razvoja: nacionalni izvetaj RS (2008). Beograd: Ministarstvo prosvete. Ivi, I. i sar. (2001). Sveobuhvatna analiza sistema osnovnog obrazovanja u SRJ. Beograd: UNICEF. Jari, I. i Vukasovi, M. (2009). Bolonjska reforma visokog kolstva u Srbiji: Mapiranje faktora niske efikasnosti studiranja. Filozofija i drutvo, br. 2, 119151. Koci, Lj. (1992). Usvojenost programa opteg obrazovanja u srednjoj koli. Nastava i vaspitanje, br. 3, 240253. Kova Cerovi, T. i Levkov, Lj. (prir.) (2002). Kvalitetno obrazovanje za sve put ka razvijenom drutvu. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. Maksi, S. (2000). Efekti osnovnog i srednjeg obrazovanja. Nastava i vaspitanje, br. 5, 725742. Maksi, S. i Gai Pavii, S. (2007). Drutvene promene i promene u obrazovnom sistemu Srbije (19912006). U Gai Pavii, S. i Maksi, S. (ur.): Na putu ka drutvu znanja: Obrazovanje i vaspitanje u Srbiji u periodu tranzicije (1126). Beograd: Institut za pedagoka istraivanja. Ministarstvo prosvete RS (n.d.). Modernizacija sistema srednjeg strunog obrazovanja i obuke. Dostupno na adresi: http://www.mp.gov.rs/page.php?page=129 (poseeno 10. 9. 2010) Mirkov, S. (1998). Nivoi znanja koje uenici usvajaju u osnovnoj koli. Nastava i vaspitanje, br. 4, 603627. Spasenovi, V., Hebib, E. & Petrovi, A. (2007). Serbia. In W. Horner et al. (eds.): The Education Systems of Europe (671687). Dordrecht: Springer. Strategija razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji (2006). Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 1/07. Trnavac, N. & Hebib, E. (2000). The System of Education in Yugoslavia. In N. Terzis (ed.) Educational systems of Balkan countries: Issues and Trends (211250). Thessaloniki: Balkan Society for Pedagogy and Education. Zakon o visokom obrazovanju (2005). Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 76/05. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009). Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 72/09. Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju (2010). Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 18/10. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju (2010). Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 44/10.

10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

*** SCHOOL SYSTEM OF SERBIA STATE AND DIRECTIONS OF DEVELOPMENT Summary: This paper is on the review and analysis of the state of school system in Serbia in the last two decades and observing directions of further development of education. Starting from stating basic features of states in the filed of education in the period 1990-2000, in this paper we are explaining starting points, current and effects of the reforming processes in education which have been developing since 2000 as a complex reform of development of society in general. Implementation of the planned changes and the realized results have been analyzed in comparison to the starting basis and starting points and directions of the reform of the school system, decentralization of the school system, democratisation of the pedgogicaleducaiotnal work and improvement of the quality of education.. We are pointing at the achieved results so far, but also ant the steps and activities which should be done in the following period 382 PEDAGOGIJA, 3/11

so that planned changes should be continued and successfully realised in praxis. It has been concluded that success of there forms depends on the development of society in all segments. Key words: school system, Serbia, reform of education, directions of educational development. ***{KOLXNA} SISTEMA SERBII SOSTO}NIE I PUTI RAZVITI} : Nasto]\a] rabota pokazwvaet i analiziruet sosto]nie [kolxnoj sistemw v Serbii v te~enie dvuh poslednih des]tiletij, a tak`e rassmatrivaet budu\ie napravleni] razviti] obrazovani]. Ukazwva] na osnovnwe harakteristiki sosto]ni] obrazovani] v period s 1990-ogo po 2000-j god, mw obq]sn]em bazovwe linii, kurs i