ŠKOLSKI SISTEM U JAPANU

Dana šn j i j apansk i ško l sk i s i s t em nas t ao j e nakon Drugog sve t skog r a t a ( i zmed ju 1947 . i 1950 . god ine ) , ko r i s t e c i mode l i z SAD kao gene ra ln i okv i r .

On pod razumeva i n s t i t uc i j e p r edško l skog va sp i t an j a , deve t god ina obaveznog ob razovan j a : š e s t god ina o snovne ško l e , t r i god ine n i že s r edn j e ško l e i opc iono t r i god ine v i š eg s r edn j eg ob razovan j a , kao i č e t i r i god ine un ive rz i t e t skog ob razovan j a .

U p rv ih deve t god ina ško lovan j a 99 .9% j apanske dece odgova ra jueg uz ra s t a pohađa j avne i l i p r i va tne sko l e . 94% ucen ika n i že s r edn j e ško l e up i su j e i pohađa v i šu s r edn ju ško lu , t o j e impozan t an poda t ak , na roc i t o ako s e uzme u obz i r c i n j en i ca da ova b ro jka s t ab i l no s t o j i već v i š e od decen i j e .

I zuzev ov ih " r edovn ih" ško l a pos to j e i spec i j a l ne ško l e t j . po j am spec i j a l nog ob razovan j a . Spec i j a l no ob razovan j e namen jeno j e dec i s a posebn im po t r ebama , a o snovn i c i l j ov ih u s t anova j e da r a zv i j u sposobnos t i ove dece , pomognu im da s av l ada ju svo j e nedos t a tke i i n t eg r i šu u d ru š tvo . Spec i j a l no ob razovan j e s e s a s to j i od spec i j a l n ih ško l a ( z a s l epu , g luvu decu i decu s a d rug im v r s t ama hend ikepa ) , spec i j a l n ih r a z r eda i doda tn ih ku r seva . Ove ško l e su posebno op reml j ene kako ma te r i j a l no t ako i u kad rovsko j s t r uk tu r i , a sve p r ema mogućnos t ima , po t r ebama i ek s t enz i j om n j i hov ih nedos t a t aka . Na sv im n ivo ima ob razovan j a pos to j e adekva tne spec i j a l ne sko l e , od p r edško l skog do v i soko ško l skog ob razovan j a .

Za gene ra lnu d i skus i j u o J apanskom s i s t emu ob razovan j a po t r ebno j e pos t av i t i ško l e u j edan š i r i soc i j a l n i kon t eks t . Min i s t a r s t vo za ob razovan j e nauku , spo r t i ku l t u ru (Monbusho ) nema d i r ek tne i nge renc i j e nad ško l ama vec s amo p rop i su j e gene ra ln i okv i r t j . ku r i ku lum. Na r eg iona lnom n ivou svako admin i s t r a t i vno pod ruč j e i l i u rban i ok rug ima svo j odbo r z a ob razovan j e . Pod d i r ek tnom up ravom ov ih odbo ra mogu b i t i o snovne , n i že i v i š e s r edn j e ško l e .

U pog l edu o sob l j a , J apanske ško l e "vode" na s t avn i c i . Admin i s t r a t i vne dužnos t i su r a spo ređene i zmeđu s t a r i j i h po duznos t i na s t avn ika k roz s i s t em obaveza ko j e obuhva t a ju sve ško l ske funkc i j e . Ovo p reds t av l j a gene ra ln i okv i r kako danas i zg l eda j apansk i ško l sk i s i s t em .

1

PREDŠKOLSKO VASPITANJE

Prva p r edško l ska u s t anova o snovana j e 1876 . god ine u Tok i j u i i z ovog p ro i s t i č e da j apansko d rus tvo pok l an j a ve l i ku pažn ju va sp i t an ju i ob razovan ju dece od na j r an i j i h uz r a s t a .

P r edško l sko va sp i t an j e u J apanu namen jeno j e dec i do š e s t god ina s t a ro s t i . Pohađan j e i n s t i t uc i j a p r edško l skog va sp i t an j a n i j e obavezno , n i be sp l a tno a o snovn i c i l j j e pomoć dec i u n j i hovom t e l e snom i duhovnom razvo ju obezbeđu juć i odgova ra juće ok ružen j e . S i s t em p redško l skog va sp i t an j a u J apanu j e dvo j ak , s a j edne s t r ane pos to j e obdan i š t a t j . c en t r i z a dnevnu b r i gu o dec i ( pod up ravom Min i s t a r s t va za soc i j a l na p i t an j a ) a s a d ruge s t r ane su deč i j i v r t i ć i ( pod up ravom Min i s t a r s t va za ob razovan j e nauku , spo r t i ku l t u ru ) . Osnovna s l i čnos t ov ih i n s t i t uc i j a j e u fundamen ta lno j o snov i t j . c i l j u va sp i t an j a a l i one ima ju i svo j e ve l i ke r a z l i ke . Raz l i ke s e og l eda ju u uz r a s tu dece ko j ima su namen jene , ma t e r i j a l n im t ro škov ima , no rmi za b ro j dece u g rup i i v r emenskom t r a j an ju bo ravka dece . I ako r az l i i t i , ov i s i s t emi t e že međusobnom p r ib l i ž avan ju j e r su u o snov i komplemen ta rn i i namen jen i z adovo l j ava jn ju r a z l i i t i h po t r eba dece i n j i hov ih po rod i ca .

OSNOVNA ŠKOLA (SHO GAKKO)

Osnovna ško l a t r a j e š e s t god ina t j . od š e s t e do dvanaes t e god ine ž ivo t a i p r eds t av l j a deo obaveznog ob razovan j a . Pos to j e j avne i p r i va tne o snovne ško l e . Obrazovan j e u j avn im osnovn im ško l ama j e be sp l a tno a rod i t e l j i mora ju da dec i obezbede un i fo rmu , s e t z a ma t ema t iku i ka l i g r a f sk i s e t . Na op t i n skom pod ruč ju pos to j i s amo j edna j avna ško l a t ako da s e t okom ko l ske god ine mogu v ide t i g rupe dece kako pe šače nekad i dug pu t do ško l e .

Osnovno ško l sk i ku r iku lum pode l j en j e u t r i g l avne ka t ego r i j e : o snovn i p r edme t i , mora lno ob razovan j e i spec i j a l ne ak t i vnos t i . Deve t o snovn ih p r edme ta su : j apansk i j e z ik , soc i j a l ne nauke , a r i tme t i ka , p r i rodne nauke , nauke o ž ivo tno j s r ed in i , muz i čka ku l t u r a , ume tnos t i r uko tvo r ine , domać ins tvo i f i z i ko ob razovan j e . Kur iku lum za o snovnu ško lu obezbeu j e dos t a v r emena za muz iku , ume tnos t i f i z i ku r ek reac i j u . Spec i j a l ne ak t i vnos t i i g r a ju ve l i ku u logu u ob razovan ju kao i ak t i vnos t i i zvan ku r iku luma (k lubov i , t akmičen j a , f e s t i va l i ) . F i z ik i a spek t ob razovan j a ne sme b i t i z anemaren j e r zd rav i f i z i k i ak t i van ž ivo t i spun ju j e po j ed inca i omoguu je mu p redus love za no rma lan p s ih ik i t j i n t e l ek tua ln i r a zvo j . C i l j na s t ave f i z i kog ob razovan j a j e da

2

ku l t i v i š e sposobnos t i učen ika za bav l j en j em od ređen im spo r tom (ka ko j em učen ik pokazu j e na jv i š e sk lonos t i i p r ed i spoz i c i j a ) kao i da i zba l ans i r a men t a ln i i f i z i k i r a zvo j ko j i mora ju p r a t i t i j edan d rug i . Monbusho p ruža pomoć na s t avn i c ima f i z i kog ob razovan j a k roz r az l i i t e udžben ike , pokazn i ma t e r i j a l i aud io -v i zue lna pomaga l a z a spo r tove kao š t o su p l i van j e , kendo , džudo , p l e s i t d .

Osnovna ško l a obavezna j e da obezbed i učen i c ima "zvan i čan ku r iku lum" k roz š e s t god ina o snovnog ob razovan j a . Pos to j an j em koncep t a o j ed in s tvenom ku r iku lumu Monbusho ne dozvo l j ava " i skakan j e i z ko lo seka" učen i c ima u posebne g rupe na o snovu n j i hov ih mogućnos t i . J ed in i i zuze t ak su učen i c i s a posebn im po t r ebama t ako da u J apanu ne pos to j e ško l e z a da rov i t e učen ike t o p r eds t av l j a ozb i l j an nedos t a t ak ovog ško l skog s i s t ema .

Zvan i čna god ina u o snovno j ško l i t r a j e 35 nede l j a . Svak i č a s t r a j e 45 minu t a s a de se tominu tnom pauzom i zmeđu n j i h . Fond ča sova s e svake god ine povećava s a svak im r az r edom (u p rvom j e 850 , t r e ćem 980 a do š e s tog r az r eda čak 1 .015 ča sova na god in j em n ivou ) . T ip i čan ško l sk i dan poč in j e oko 08 :30 i z av r šava s e oko 15 :50 . Uob i ča j eno j e da u j apansk im ško l ama učen i c i s ami č i s t e svo j e uč ion i ce na k r a ju svakog dana . T rad i c iona lno , učen i c i i du po po l a dana (do 12 :30h ) u ško lu svake d ruge i č e tv r t e subo t e u mesecu .

Ško l ska god ina u j apansk im osnovn im i n i ž im s r edn j im ško l ama pode l j ena j e na t r i t r omeseč j a : p rvo od ap r i l a do j u l a , d rugo od s ep t embra do decembra i t r e će od j anua ra do mar t a . Š to s e ško l sk ih r a spus t a t j . odmora t i č e , pos to j e l e t n j i ( od k r a j a j u l a do od ređenog da tuma u avgus tu ) i z imsk i ( od k r a j a decembra do p rv ih dana j anua ra ) r a spus t i .

TESTIRANJE

Poš to ne pos to j i p r i j emn i i sp i t z a up i s u j avne n i že s r edn j e ško l e o snovno ško l sko ob razovan j e u J apanu s t oga n i j e u smereno na t e s t i r an j e (u smi s lu p r i p r ema za p r i j emn i i sp i t ) . I pak , na s t avn i c i č e s to t e s t i r a j u decu odnosno n j i hovo znan j e . Sv rha ov ih t e s t ova j e eva luac i j a učen ika i e f ek t i vnos t s amog ob razovan j a . Tes tove da ju na s t avn i c i svak ih 4 do 6 nede l j a i učen i c ima j e dozvo l j eno v r eme od 40 minu t a da i h z av r še . Ocene ko j e s e dob i j a j u su A ,B i l i C i one s e ko r i s t e da b i s e i z r ačuna l a s emes t r a lna ocena .

Takođe s e ko r i s t i s t anda rd i zovan i t e s t i n t e l i genc i j e ( IQ t e s t ) u j apansk im ško l ama . Tes tov i s e da ju učen i c ima u d rugom, če tv r t om i š e s tom r az r edu . Sv rha t e s t ova i n t e l i genc i j e j e da s e u tv rd i ko re l ac i j a i zmeđu ka l enda r skog i men t a lnog uz ra s t a učen ika . Ovo j e j ed ina sv rha t e s t ova i n t e l i gen i j e a r e zu l t a t i s e ne s aopš t ava ju rod i t e l j ima .

3

UDŽBENICI

"Zakon o ško l skom ob razovan ju" u s lov l j ava da učen i c i u sv im osnovn im , n i ž im i v i š im s r edn j im ško l ama , kao i ško l ama za s l epe , g luve i hend ikep i r ane ko r i s t e obavezno udžben ike . Udžben i c i ko j i s e ko r i s t e mora ju b i t i au to r i zovan i od Min i s t a r s t va za ob razovan j e , nauku , spo r t i ku l t u ru i l i Min i s t a r s t vo posedu j e au to r ska p r ava na n j i h . P r i va tn i i zdavačk i s ek to r p i š e i i zda j e udžben ike a l i su on i z a učen ike be sp l a tn i . Krea t i vnos t j e j edan od u s lova da udžben ik bude p r i hvaćen a l i t akođe mora da zadovo l j ava s t anda rde Monbush -a vezane za udžben ike kao i da i sp r a t i važeć i ku r iku lum. Po tom, veće za i s t r a ž ivan j e i au to r i z ac i j u udžben ika v r š i p rocenu i da j e z e l eno sve t l o z a n j egovo š t ampan j e . Uob i ča j eno j e da p rođe če t i r i god ine od p i s an j a udžben ika do n j egove upo t r ebe . Ovakav p roce s omogućava da udben i c i budu ob j ek t i vn i , nep r i s t r a sn i i o s l obođen i g r e šaka . Zadn ju r eč u upo t r eb i udžben ika ima ju l oka ln i odbo r i ko j i b i r a j u ko j i ć e udben ik ko r i s t i t i ško l e u n j i hovom reonu .

NIŽA SREDNJA ŠKOLA (chu gakko)

Niža s r edn j a ško l a t r a j e t r i god ine i t akođe p r eds t av l j a deo obaveznog ob razovan j a u J apanu . N iže s r edn j e ško l e su t akođe p r i va tne i l i j avne . Oko 94% j apansk ih učen ika pohađa n i že s r edn j e ško l e . Poš to i s t a označava k r a j obaveznog ob razovan j a , t r e ća god ina p r eds t av l j a p r i p r emn i pe r i od ko j i j apansk i med i j i ka r ak t e r i u kao " i sp i t n i pakao" .

Takođe , i ovde ško l ska god ina t r a j e 35 nede l j a , pos to j e t r i t r omese j a i dva r a spus t a . Raz l i ka j e u duž in i č a sova , ko j i ovde t r a j u 50 minu t a i m in ima ln i f ond ča sova j e 1 .015 . Kur iku lum se s a s to j i i z : o snovn ih p r edme ta , mora lnog ob razovan j a , spec i j a l n ih ak t i vnos t i i i zbo rn ih p r edme ta . Kur iku lum t ež i da i zba l ans i r a akademske i ne akademske p r edme te t ako da p r i doda j e važnos t spec i j a l n im ak t i vnos t ima .

Ma tema t ika i p r i r odne nauke p r eds t av l j a j u p rob l em učen i c ima n i že s r edn j e ško l e . T ražen i n ivo znan j a pos t a j e v r emenom sve već i a ku r iku lum se ob rau j e b r že . Nas t avn i c i s e ž a l e na nedovo l j an b ro j č a sova i o sea j da učen i c i memor i šu s ad ra j bez r a zumevan j a .

UDŽBENICI

Udžben i c i su t akođe obavezn i u n i žo j s r edn jo j ško l i i v l a sn i t vo su učen ika ko j i i h ko r i s t e z a kućno učen j e . Duž ine su 100 s t r an i ca , j a sn i i p ro s t i u p r ezen t ac i j i s ad ra j a . Lekc i j e su međusobno povezane i s adž re s aže tke p r e thodn ih l ekc i j a . Pos l e k r a tkog uvoda p i s anog svakodnevn im

4

j e z ikom s l ed i r a z r ada p rob l ema ko j a p r a t i neko l i ko p r ime ra . Na k r a ju su da t i z adac i ko j e t r eba r e š i t i . Sem k l a s i čn ih udžben ika ko r i s t e s e zb i rke zada t aka i r adn i l i s t ov i .

TESTIRANJE

Japansk i učen i c i u n i žo j s r edn jo j ško l i po l ažu g l avne pe r i od i čne t e s t ove ko j i su po svo jo j f o rmi i s ad rža ju s l i čn i p r i j emn im i sp i t ima . Tes tov i s e od ržava ju na po lov in i i na k r a ju svakog t romeseč j a odnosno j apansk i učen ik po l aže na jman j e š e s t g l avn ih t e s t ova t okom ško l ske god ine . Održava ju s e u pe r i odu od dva do t r i dana u okv i ru r egu l a rn ih ško l sk ih ča sova i u ško l i s e t ada v r š e koo rd in i r ane ak t i vnos t i . Ove ak t i vnos t i s e od ražava ju na o tkaz ivan j e sv ih van na s t avn ih ak t i vnos t i ( spo r t sk ih k lubova , s ekc i j a i t d . ) kako b i s e učen i c i skoncen t r i s a l i s amo na učen j e . Ov im pos tupkom ško l a i z a j edn i ca š a l j u j a snu po ruku učen i c ima da j e učen j e z a i sp i t e p r i o r i t e t i znad sv ih d rug ih ak t i vnos t i .

Kra tke p rove re znan j a i l i "b l i c " t e s t ov i n i su uob i ča j en i kod j apansk ih na s t avn ika . Rezu l t a t i i sp i t a obuhva t a ju 60 -70% ce lokupne ocene (A , B , C ) dok 30 -40% j e z a snovano na opš t em u t i sku na s t avn ika o z a l agan ju učen ika t okom nas t ave .

PRIJEMNI ISPIT ZA SREDNJU ŠKOLU

Da b i p r euze l i p rv i ko rak ka v i šo j s r edn jo j ško l i ma tu ran t i mora ju da po l ažu s t anda rd i zovane p r i j emne i sp i t e . P r i j emn i i sp i t i po svom ka rak t e ru mogu b i t i r eg iona ln i i l i n ac iona ln i , z av i s i z a ko j i s e ško l sk i s i s t em učen ik p r i j av io . P r i j emn i i sp i t z a s r edn ju ško lu mora da obuhva t a pe t akademsk ih p r edme ta ko j i p r eds t av l j a j u s r ce Monbusho -vog ku r iku luma a t o su j apansk i j e z ik , ma t ema t ika , d ru tvene nauke , p r i rodne nauke i eng l e sk i j e z ik . Tes t z a svak i p r edme t t r a j e 40 minu t a i sv i p r edme t i ima ju pod j ednaku t e ž inu .

P r i j emn i i sp i t z a p r i va tne ško l e i pak uk l j uču j e p rob l eme ko j i obuhva t a ju pod ruč j e i zvan Monbusho -vog ku r iku luma . Min i s t a r s t vo ak t i vno obesh rab ru j e ovu p r aksu ukazu juć i da dop r inos i ob razovno j ne j ednakos t i i p r av i r a z l i ku i zmeđu učen ika ko j i mogu i ne mogu da p r i u š t e ove ško l e .

5

VIŠA SREDNJA ŠKOLA

Više s r edn j e ob razovan j e obuhva t a učen ike uz r a s t a od 15 do 18 god ina , s l ed i pos l e n i že s r edn j e ško l e i deo j e ne obaveznog ob razovan j a . J avno ob razovan j e u v i šo j s r edn jo j ško l i t akođe n i j e be sp l a tno . I pak , svako admin i s t r a t i vno pod ruč j e nud i r e l a t i vno n i sku cenu ško l a r i ne .U sk l adu s a i de jom o dos tupnos t i sv ih n ivoa ob razovan j a š i r okom k rugu popu l ac i j e . V i še s r edn j e ško l e t r eba da p ruže učen i c ima opš t e i l i s t r učno ob razovan j e ko j e odgova ra n j i hovom razvo ju i r an i j e s t e čenom ob razovan ju . T ipov i v i š i h s r edn j i h ško l a su :

•   Opš t e ob razovne - t r a j u t r i god ine i akcena t s t av l j a j u na i zučavan j e opš t e ob razovn ih p r edme ta •   s t r učne - t r a j u t r i god ine ,nude s t runo znan j e •   van redne / dop i sne - t r a j u t r i i l i v i š e god ina , n i su o rgan i zovane o r a z r ednom s i s t emu , da ju mogunos t dob i j an j a d ip lome s r edn j e ško l e k roz dnevne i l i veče rn j e ku r seve •   ko l edž i t ehno log i j e - p r eds t av l j a j u spo j s r edn j eg i v i sokog ob razovan j a

I zmeđu s r edn j eg i v i sokog ob razovan j a pos to j i ve l i k i b ro j ne fo rma ln ih u s t anova ko j e s e naz iva ju spec i j a l ne ško l e z a obučavan j e i mešov i t e ško l e . C i l j spec i j a l n ih ško l a z a obučavan j e j e da pomognu učen i c ima da r azv i j u sposobnos t i ko j e su po t r ebne za p ro fe s iona ln i i svakodnevn i ž i vo t .

Kur iku lum v i š e s r edn j e ško l e j e pode l j en na : obavezne p r edme te , i zbo rne p r edme te , f aku l t a t i vne p r edme te i doda tne ak t i vnos t i . č a sov i popu t on ih i z n i že s r edn j e ško l e t r a j u 50 minu t a i po r a spo redu ško l ska god ina obuhva t a 1190 ča sova .

Tokom 1992 god ine b i l o j e p r eko 5 ,2 m i l i na učen ika s r edn j i h ško l a u J apanu i oko 70% n j i h j e pohađa lo j avne s r edn j e ško l e . Takođe , p r eko 32% ma tu rana t a j e na s t av i l o ob razovan j e na ko l edžu , 30% j e o t i š l o u r a z l i i t e spec i j a l ne ško l e , oko 32% se zapos l i l o i p r ek inu lo ob razovan j e a s amo 5% n i j e na s t av i l o ob razovan j e n i t i s e z apos l i l o . P rocena t učen ika ko j i napuš t a ju s r edn ju ško lu j e gene ra lno ma l i ( oko 2%) , a ova c i f r a znača jno va r i r a od t i pa ško l e .

Monbusho u okv i ru r e fo rmi od ap r i l a 1994 . god ine uvod i u svakom ok rugu po j ednu t zv . j ed in s tvenu s r edn ju ško lu ko j a t r a j e š e s t god ina i i n t eg r i š e znan j a i z n i že i v i š e s r edn j e ško l e s a nov im s i s t emom i zbo rn ih p r edme ta i k r ed i t s i s t emom ko j i omogućava ju r azv i t ak i nd iv idua lnos t i kod učen ika .

6

SENKE OBRAZOVANJA

Japan pod ržava š i rok i spek t a r akademsk ih i n s t i t uc i j a i zvan r egu l a rnog ško l skog s i s t ema . Ova gus t a š ema se s a s to j i i z kućn ih t u to r a , odgova ra ju ih ku r seva , j uku , p r i va tne ško l e doda tne na s t ave i ško l e z a p r i p r eman je i sp i t a ( yob iko ) . Ove doda tne ško l ske fo rme ob razovan j a su op i s ane kao " senke ob razovan j a " z a to š t o n j i hov ku r iku lum ima t endenc i j u da za sen i ku r iku lum ponuđen u j avn im ško l e . Već ina ov ih fo rmi ob razovan j a su ko l ek t i vno pozna t e kao j uku . Pos to j e dva g l avna t i pa j uku -a :

•   i nd iv idua lno obogaćen i ku r sev i•   akademsk i j uku

Akademsk i j uku j e da l j e pode l j en na dopunsk i j uku koga č ine učen i c i ko j ima j e po t r ebna pomoć i doda tn i j uku koga č ine učen i c i ko j i s e p r i p r ema ju za p r i j emne i sp i t e .

I nd iv idua lno obogaćen i ku r sev i su p r ima rno ne akademsk i i obezbeu ju ak t i vnos t i kao š t o su p l i van j e , sv i r an j e k l av i r a , ka l i g r a f i j a i popu l a rne su meću učen i c ima osnovn ih ško l a . Dopunske j uku ško l e su popu l a rne kod učen ika v i š i h r a z r eda o snovne ško l e kao i kod učen ika n i že s r edn j e ško l e . Učen i c i ov ih j uku ško l a dob i j a j u pomoć i z p r edme ta s a ko j im ima ju po t e škoća .

P r ema r ezu l t a t ima i s t r a ž ivan j a i z 1993 god ine 64 ,2% učen ika n i že s r edn j e ško l e u Tok i j u , Nago j i i Osak i su pohađa l i j uku ško l e . Uk l juč ivan j e u i nd iv idua lne obogaćene ku r seve ima t endenc i j u opadan j a dok s e uk l j u ivan j e u ku r seve nap redovan j a povećava .

Gene ra ln i s t av p r ema j uku ško l ama od s t r ane na s t avn ika i z r ažava s e nega t i vno . U suš t i n i , već ina j apansk ih na s t avn ika oh rab ru j e učen ike da ko r i s t e r e su r se ško l e i s amos t a lno uče za r ad pobo l j š an j a akademsk ih pos t i gnuća .

7

VISOKO OBRAZOVANJE

In s t i t uc i j e z a v i soko ob razovan j e u J apanu s e s a s to j e od un ive rz i t e t a , n i ž i h ko l edža , t ehno lošk ih ko l edža i spec i j a l i zovan ih t r en ing ko l edža ko j i nude spec i j a l i zovane ku r seve .

Sv rha un ive rz i t e t a j e da s t uden t ima obezbed i po red opš t i h i s t r učn ih znan j a p r i l i ku da uče s tvu ju u i s t r a ž ivačkom radu i ak t i vnos t ima . T ra j an j e s t ud i j a j e p ro sečno če t i r i god ine i zuzev med i c ine , s t oma to log i j e i ve t e r i ne ko j e t r a j u š e s t god ina .

Un ive rz i t e t i t akođe nude pos td ip lomske s t ud i j e ko j e uk l j uu ju mag i s t a r ske , dok to r ske s t ud i j e i spec i j a l i s t i čke ku r seve a t r a j u i zmeđu dve i pe t god ina .

C i l j n i ž i h ko l edža j e u p rove ravan ju s t ručn ih znan j a kao i r a zvo ju p ro fe s iona ln ih sposobnos t i . T ra j an j e s t ud i j a j e dve do t r i god ine i d ip lomi ran j em se dob i j a t i t u l a s a r adn ika t j . pomo ć n ika .

Tehn ik i ko l edž i t r a j u pe t god ina i p r ima ju ma tu ran t e n i že s r edn j e ško l e . P r eds t av l j a j u spo j s r edn j eg i v i sokog ob razovan j a č i j im se okončan j em t akođe dob i j a t i t u l a s a r adn ika .

Spec i j a l i zovan i t r en ing ko l edž i na s t a l i su 1976 god ine . C i l j j e da pomognu s t uden t ima u r azvo ju sposobnos t i po t r ebn ih za p ro fe s iona ln i ž i vo t . Us lov i z a n j i hov r ad su :

•   da svake god ine ško lu up i š e ba r č e t rde se t s t udena t a •   da ponud i ku r seve ko j i t r a j u na jman j e god inu dana •   da ponud i na jman j e 800 s a t i p r edavan j a god i šn j e po svakom ku r su

Pr i j em na un ive rz i t e t e i n i ž e ko l edže j e omogućen sv ima on ima ko j i su po lož i l i p r i j emne i sp i t e z a ove i n s t i t uc i j e . P r i j emn i i sp i t i su z a snovan i na ško l sk im t e s tov ima pos t i gnuća i d rug im t e s tov ima s t uden t sk ih sposobnos t i i v e š t i na . U p ro l eće 1995 . god ine , oko 1 .133 .000 učen ika s e p r i j av i l o z a up i s na un ive rz i t e t e i n i ž e ko l edže , oko 801 .000 (66 ,2%) n j i h j e u spešno p r im l j eno na ove i n s t i t uc i j e . Oko 203 .000 (25 ,3%) n j i h j e ma tu r i r a l o v i šu s r edn ju ško lu p r e j edne i l i v i š e god ina , t o ukazu j e da s e buduć i j apansk i s t uden t i j ako dugo i t eme l jno p r i p r ema ju za svo j e p r i j emne i sp i t e .

8

Ovako i zg l eda današn j i ško l sk i s i s t em u J apanu i on na r avno ima j a snu v i z i j u svo j e budućnos t i ko j a t r eba da s e r e a l i zu j e k roz "P l an r e fo rme ko l s t va za XXI vek " . To uk l j uču j e " edukac i j u s r ca " - s i s t em ko j i pods t i č e i nd iv idua lnos t ( ko j a j e s adašn j im s i s t emom ug rožena ) i p ruža mogunos t i zbo ra , r eo rgan i zac i j u ško l skog s i s t ema u pog l edu au tonomi j e i p romov i san j e un ive rz i t e t ske r e fo rme .

9