Škrip, peti broj

8/3/2019 krip, peti broj

1/29

Broj 5, oktobar 2011

krip


2/29

Potovano italatvo,

Nad zgaritem iekivanja druge beogradske Parade ponosa 2. oktobra, i u iekivanju daljeg razvo-ja kulta linosti ambasadora Rusije Konuzina meu desniarskim i nacionalno svesnim biem (biima,bitcima), izlazi, vama na plezir i polzu, sa jednomesenim zakanjenjem, peti broj asopisa krip.

U ovom broju nudimo postletnji izbor tekstova koji se bave, kao i uvek, razliitim aspektimameuljudsih odnosa i njihovih kontemplacija, uz pregrt kvalitetno nasuminog materijala: ovaj put to

je mala selekcija vesti tokom protekla tri meseca, koji su verno oslikavali bezidejnost na mnogim pla-novima birokratskog aparata drave Srbije; osim toga, reili smo da unesemo i dah nekih prohujalih, ajednako ivih vremena: naime, u obliku ukrasa, zanimacije i, to ne rei i ovako, male mentalne mapeblaga, donosimo ,,oglasni deo znamenite Pantologije, prireivaa Stanislava Vinavera, na osnovu kojihzainteresovano italatvo moe rekonstruisati mapu meusobnih uticaja, sukoba i odnosa na knjievno-aktivistikoj(?) sceni Kraljevine SHS, 1922 g. Te oglase moete pratiti od same naslovne strane, pa krozceo broj.

Od autorskih tekstova, donosimo nastavak feljtona o danskom esid roku kasnih ezdesetih: priase razvija, kultura se grana (rola se granja), Miroljub Ostengard pie silom stabilnim i stamenim. StefanAleksi donosi kratku analizu poimanja roda, pola i njihovog odnosa u delu Ursule le Gvin ,,Leva rukatame. Dejan Matlak je ponudio kratak proizvod misaonog eksperimenta u kome je ena nestabilni lovac,a mladi anker stabilni plen sa suzom u oku (i dui)... O ostalim tekstovima se sami dublje informiite,ili donesite odluku na osnovu njihovih naslova. Do sledeeg, novembarsog, prvog tematskog broja, satemom Antizapadnjatva (u Srbiji), otpozdravlja vam

krip kolektiv

Uvodnik

Foto: Ivan Grahek


3/29

Tao u Srba i duhglobalnog kapitalizma - II

Ursula Le Gvin,Leva ruka tame

Gde je mesto

za treceg?

Caught Upin a Dream

Danski esid rok(2)

Saka u glavu, mrzim te iubij pedera jednostavno

nisu odgovori

Mali prilog hronologiji poli-tiantskog mazanjaociju i sinekuratva u Srbalja

Uloga Srpske pravoslavnecrkve u kreiranju rata

Viski


4/294

dosadno mi je


5/295

Nama nije potreban jedanBendamin Frenklin kako bi namukazao na ono to podrazumevamopod radnim etosom bila nam je iostala strana ideja o vremenu-nov-cu, racionalnom, marljivom radu,preduzetnitvu, ulaganju, proitiran-ju. Za to moemo okriviti petovekov-no ropstvo, socijalistiku prolost, ilinas same. Meutim, kako su danasokolnosti drugaije, od nas se nunooekuje da posedujemo neto od ovihkvaliteta, ako ni zbog ega drugog, aono bar zbog pribavljanja osnovnihegzistencijalnih potreba. Ako je Ve-beru posluio Advice to a youngtradesman da bi ilustrovao ono topodrazumeva pod protestantskom

etikom kao nunom uslovu za raz-voj zapadnog kapitalizma, nama ebiti dovoljna muzika poruka bendaGoribor da bismo, sumirajui sveprethodno, videli kako se duh global-nog kapitalizma ispoljava na ono topodrazumevamo pod taoistikometikom.

Bor grad na istoku Srbije,okruen prelepom prirodom, vele-lepnim jezerom zbog bogatstvarude bakra, bio je jedan od prvihgradova koji su naglo industrijal-izovani u drugoj polovini dvadesetogveka. Za vreme SFRJ bio je jedan odnajnaprednijih i najbogatijih grado-va, pa se moglo uti da je Bor hraniopola tadanje drave. Meutim, sa

raspadom i implozijom socijalizma,ovaj grad je, kao rtva otimaine,nestrunosti u proraunima iodloene tranzicije, poeo naglo dapropada, da gori, a sa njim i tadanjeproizvodno, industrijsko drutvo.

Da bi objasnili promene dokojih je dolo u drugoj polovinidvadesetog veka, a usled sve veihpotroakih navika kod omladine,stalnog razvoja novih informaciono-komunikacionih tehnologija, zatimintenziviranja drutvenih odnosa sasve veim stepenom meuzavisnostii druge procese koji su, uslovnoreeno, promenili onaj kapitalizamkoji se razvijao od esnaestog veka,teoretiari su poeli da govore o

dosadno mi je

Tao u Srba i duh globalnogkapitalizma - II

Goribor umesto Frenklina

Ja sam verni bezcrkve,

graanin bez grada,

ljubavnik bez ene,

ritam bez bubnjaraFoto

Pie: Nenad Marinkovi

Goribor:
http://www.last.fm/music/Goribor/+images/15288569http://www.last.fm/music/Goribor/+images/15288569


6/296

potroakom drutvu, postmod-ernom drutvu, globalnom selu,ili umreenom drutvu. Sa propa-lom privatizacijom, preuranjenimpokuajem uvoza liberalnog kapi-talizma, i tek pokojom preostalomfabrikom koja proizvodi, a bez onogradnog etosa, nama preostaje jedinopotroaki mentalitet koji odlikujerazvijena drutva Zapada. O vulgar-nom umreavanju i leksibilnoupolitikog, ekonomskog, verskog,medijskog, a na tetu kritike, ve jebilo (ne)dovoljno rei. Meutim, val-ja jo jednom videti kako se taj men-talitet realizuje u jednom novom

pogledu na svet, gde vrednostigube svaki izvor, gde nema mod-ela, uzora, gde se identiteti kupuju,i gde na mesto angaovanosti vladaravnodunost i apatija.

Jecaji kojima odzvanjaju tek-stovi Goribora, upotpunjeni brili-jantnim blues-om, alju nam slikukataklizmikog stanja duha, izmore-nog naporima, pitanjima, planovimaza neko maglovito bolje vreme. Sanajiskrenijim oseanjima, koji na

eksplicitan nain dodiruju dubinubeznaa i teskobe, ovaj bend dvehil-jaditih, na osobenom jeziku, govori olutanju, bolu, stanju pomuene sves-ti, opijanju, novom pogledu na ivot,

bezizlazu. Identitet koji se uruio uneprepoznavanju i nepripadanju Ja sam vernik bez crkve, graaninbez grada, ljubavnik bez ene, ritambez bubnjara sutinski doaravadistanciranost od modela identii-kacije i gubljenja istog. Sve moemoda budemo, ali nam nedostaje izvorpreko koga bismo legitimisali naupripadnost, slobodu za neto. Nemaobjekta naih strasti, naih htenja, aako nema njega, moemo jedino daivimo po modelu odsustva, odstran-jivanja, to nas stavlja u nezavidnusituaciju ne moemo nigde doka-zati autentinost nae egzistencije,

ali moemo iveti bez iste.Relativnost svega, nepristaja-nje na konsenzus oko identiikacije,gubljenje vrednosti, neodreenost,gde je sasvim mogue da objekt ot-kriva nas ivim u stanu, ali samna ulici, nisam narkoman, ali se dro-giram, pijem, ali mogu i da ne pijem.Ko sam, ta sam, eto to sam. A to tojesmo, sasvim je irelevantno akosvet koji opaamo nema smisao, ajedino to vidimo je besciljno pre-

livanje najrazliitijih boja i oblika, odkojih nijedan ne pretenduje da budenjegova differentia speciica, ondaje sasvim iluzorno traiti od nas dase identiikujemo i pronaemo u

naem delanju bilo kakav smisao.Pa i da elimo, nema objekta, nemadrugog, nema neprijatelja, jedinonam preostaje da odgovaramo natua pitanja, izgubljeni u moru kom-promisa.

Borei se sa teskobom vreme-na kojeg je sve manje, gde kaza-ljka gori, a sa kalendara otpadajudani, mi ni ne stiemo da mislimo,da se realizujemo, da tumaimo sva-kodnevnu realnost, a za to nema nipotrebe, jer mozak, primajui obiljeinformacija kojima je izloen na de-love se lomi mozak u brzoj hrani,prebrzo se vari. Vie ne moemouskoiti u svet, da bismo ga onda irazumeli, odredili, nama je unapreddata matematika shema ivljenja, ita god uradili van propisanog puta,istine, samo emo nakoditi i sebii njoj ustani, obuci se, dobro je,svuci se, udahni, prikljui se, kasnoje, iskljui se, stani, saberi se, vremeje, pokreni se, izdahni, osloni se, mir-no je, odmori se. Ako se usudimo ipostavimo pitanje o valjanosti bilokakvog zakljuivanja, odreivanja,zauzimanja strane, nuno emo od-

govoriti sa nije da nije tako, a nijeni da nije. Nema ni dobra, ni zla oni zajedno jesu. Sve prolazi, svi smortve ovog procesa indiferencijacije,saznajne i moralne relativnosti,manjka vrednosti. Dijalektika nos-talgija.

Sa njihovom implozijom, uruilase i svaka ideja o osloboenju, aekonomija opstaje bez bilo kakveideologije, prelivajui se u svimizopaenim procesima globalnog

kapitalizma. Nivo eksploatacijeoveka je vei nego ikada radiosam za dnevnicu od tri i po evra, kodovih domaih biznismena, e to je tekbeda, kad te takav lopov opominjezbog nerada posebno u nas, gde jeteko i pruiti ansu oveku da se re-alizuje kao radno bie. Katastroinaplejada zakona vrednosti, zakonatrita, spekulacije, vlastite logikekapitala, izrabljivanja, gde svi ute i

drhte, a otkazi se dele svakog dana.Preostaje nam jedino da se upustimou nezainteresovano nedelanje, i iz-moreni kaemo sebi neka hvala,neka hvala. Savremeni eksploata-

dosadno mi je

Foto
http://www.flickr.com/photos/hatzygonal/6055400145/in/photostream/lightbox/http://www.flickr.com/photos/hatzygonal/6055400145/in/photostream/lightbox/


7/297

tori politike, ekonomske, verskebirokrate poput indijske kastebramana, obavijeni velom sveto-sti i apsolutnog znanja, guraju nasu onu veliku varnu nedodirljivih,izoptenika, kojima preostaju vazda

najgori i najprljaviji poslovi. Postojinain da se beznae, besmisao, patn-ja i udnja za nekim boljim i praved-nijim sistemom reguliu, a to je up-ravo isezavanje, potiskivanje elje,a mi kao preobraenici moramopitati sebe Dalaj-lama, da li me sesea?

Za kraj ovog kratkog osvrta naporuku Goribora i njenu korelacijusa onim to podrazumevam pod

taoistikom etikom, moram sebipostaviti isto pitanje koje, na izvanre-dan nain postavlja St, frontmen ovegrupe Iako mislim, moda to tomislim greim, da li ja stvarno netotraim, ili se malo ee ruim.

Vu vej

Tao koji se moe izraziti reimanije veiti Tao. On je nevidljiv, taja-nstven, neartikulisan, bezoblian,neujan, ali ga ima u svim stvari-ma, svim pojavama Ako pokuamoda ga konvencijalnom upotre-bom rei dotaknemo u njegovoj

neodreenosti, neuhvatljivosti, naiemo se u nezavidnoj situaciji on jesvuda i u svemu, izvorite je sve re-alnosti, prirode i onoga to zovemodrutvom. Kao tvorac svega, on jeneizdiferenciran, bezoblian, a kao

stvaranje, tao ima bezbroj oblika ilikova, od kojih su svi meuzavisni.Nijedan deo ne moe postojati, a daje u isto vreme odvojen od celine.Jednolino i umreeno mnotvostvari. Tao je amoralan, nejasan, ap-solutan, i ne zasniva se ni na kakvompojedinanom stavu ta god reklio nekoj pojavi je istinito, jer su svamiljenja deo jedinstvenog poretka.Njegovo kretanje odreuje ivote

miliona, cikluse dana i noi, sree inesree, rata i mira.Jedino to nama preostaje, kako

bismo se pribliili totalitetu i, u kra-jnjoj instanci, povezali sa njim, jesteda usvojimo etiku aktivnog nedelan-ja vu vej. Time obezbeujemo sebismirenost, lienost elje, strasti, ibilo kakve namere. Ako budemoprijemivi, spontani, pokorni i slabi,uspostaviemo harmoniju sa rit-mom, obrascem sveg postojanja, sa

strukturom, ime emo osiguratisebi spokojstvo i nepokolebljivi mir.Dalje, ukoliko ga posedujemo, mora-mo se postepeno oslobaati znanja ono je prepreka naoj novousvo-

jenoj slobodi i zrelosti i prepustitise ustaljenom poretku, toku stvari.

Preostaje nam da se upitamo koliko smo, zapravo, daleko odovog ideala? Ako nismo, onda morada smo postali slobodni. Ako smopostali slobodni, onda mora da smose liili znanja i prepustili intuiciji.Kako emo onda znati da razliku-jemo slobodu od neslobode? Sasvimje mogue da nam nedostaje onocrveno mastilo, iz poznate iekoveale o nemakom radniku u Sibiru*,kojim bismo artikulisali nau (ne)slobodu. Ili, objasnili tao? ari glo-balnog kapitalizma pretenzije navenost. Umnoavanje zarad op-stanka. Nemogue je uperiti prstomu onoga ko vlada, ko odluuje i don-osi odluke u ime svih nas mediji,politiari, svetenici, biznismeni,trite, kapital, MMF, Amerika, ma-soni, tvoje komije? Onaj ko najman-je vlada, najbolje vlada, uio je LaoCe. ak i da imamo slobodu, ta bis-mo uradili sa njom? Usudili bismo seda, kao robovi sopstvenog identite-ta, like-ujemo e Gevaru, Trockog,

Maj 68., vodei se tom nadmenomi suludom (pre svega hrianskom,a kasnije mas-medijima intenzivi-ranom) idejom da smo sami odgov-orni za svoje ivote?

Posle godina ratova, sankcija,razorenog drutva, krae izbora,izlazaka na ulice, bombardovanja,revolucije, spletkarenja, borbe zavlast, atentata, privatizacije, tran-zicije, upotrebe boga bio nam je i

potreban dok je bilo svega navede-nog upotrebe oveka i ukidanjaoba, ostaje nam jedino da se pre-pustimo ovom tajanstvenom i svebrem Putu, da ravnoduno mediti-ramo nad svekolikom patnjom,koju usput sreemo, i da zajednosa inceniranim svetom otputujemodo one take inercije, gde e se pri-vidi unititi u svojoj zasienosti.Do tada, imamo sve predispozicije

za globalni kapitalizam, ak i vieod toga svojom namuenou iravnodunou emo ga izjedati iz-nutra, ime moemo ubrzati njego-vo propadanje. Ili eventualno nae!?

dosadno mi je

Foto
http://www.flickr.com/photos/hatzygonal/5640891151/in/photostream/lightbox/http://www.flickr.com/photos/hatzygonal/5640891151/in/photostream/lightbox/


8/298

Iako se, ponekad i u svets-kim okvirima, nauna fantas-tika smatra drugorazrednomknjievnou, ipak nije daleko odistine da u nipodatavanju ove vrsteknjievnosti moda i prednjaimo.Od preozbiljnih ruskih dua,samoubilakih Hemingveja,zamiljenih Hesea, praznih laa

preljute rakije i/ili vodke i/ili viski-ja, da ne pominjem roditelje nacijai njihove romane-ustave, velikideo zanimljive knjievnosti tekodolazi na red. Jedna od takvih spi-sateljica, nepravedno marginal-izovanih, je i Ursula Le Gvin, danasve ena u poodmaklim godinama,ali ena koja i dalje nastavlja da piezapanjujuom energijom. Njenaknjievnost zanimljiva je barem

koliko i njen ivot, a videla je i vre-mena velike krize i Drugi svetski rati hladni rat i burne ezdesete i neon-ske sedamdesete i lude osamdesetei (ne znamo jo kakve, jer, za nas subile ratne) devedesete i ove posled-nje.

Njen rad, moda daleko vienego neki drugi, potvruje, sma-tram, moju dugogodinju tezu danauna fantastika bolje opisuje is-torijski trenutak u kojem nastajeod bilo kakvog realistikog pristupai da je nauna fantastika najboljimedij u kojem se neka kljuna pi-tanja istorijskog trenutka mogu

razvui do logikog maksimuma.Njena dela obiluju antropolokimtropima, to nesumnjivo imamozahvaliti njenoj porodinoj isto-riji (njen otac je poznati amerikiantropolog Alfred Luis Kreber),plemenskim drutvima, za itaoceromana nerazumljivim obiajima,antropolozima ili izaslanicima kojiimaju za cilj da razbiju kulturolokebarijere ili koji pokuavaju da pre-

vladaju kulturoloki ok i slino.Roman leva ruka tame bavi se,meutim, jednim speciinim prob-lemom. Ovaj roman je smetenna planetu koja se naziva Zima,jer na toj planeti dominira jednogodinje doba1, na kojoj izaslanik

lige svetova, temporalno i pros-torno decentralizovane politikestrukture pokuava da nagovoridrutvo te planete, koje podsea nakasnu srednjovekovnu evropskudravu, iako tehniki napredniju,da se toj trgovinsko-ideolokoj ali-jansi pridrui2. Bioloki speciinoza stanovnike Zime, i ono to ini

taku mentalnog zapleta, jeste to daoni nemaju pol. Tanije reeno, oniciklino menjaju svoj pol u skladusa kemerom, mesenim ciklusom, idobijaju muki ili enski pol. Hor-monske mesene varijacije dovodedo toga da se jednom meseno jav-lja polni nagon i da tada Zimljanistupaju u seksualne odnose, i to sanekim koji je u datom trenutku sanjima u seksualnom saglasju, dakle

sa partnerom sa kojim su u nekojvrsti sinusnog slaganja u okvirukojeg dobijaju kompatibilne oblikeseksualnog nagona. Pored komplek-snog ifgretora, sistema ohoenja ipolitikog delovanja, ova osobina ikonsekventna pitanja koja je Ursula

dosadno mi je

Ursula Le Gvin,Leva ruka tame:

Koliko destabilizacije moe da stane na vrh ciode

Pie: Stefan Aleksi

Ursula Le Gvin

1 I ovo je veoma est trop kod Le Gvin, kao to je i est antropoloki trop. Planeta dobija ime po nekoj jako vanoj odlici; tako u njenomromanu Svet se kae uma naziv za svet koji je kompletno prekriven umom je uma. to se njenih stanovnika-humanoida tie, uma jesvet. Planeta Zima se, dodue, Zimom naziva od strane izaslanika lige svetova, kao to kolonizatori esto plemenima daju sopstvene, mahomuvredljive nazive.2 Liga svetova zahteva posebnu panju. Ona je temporalno decentralizovana jer njom vladaju iziki zakoni, koji brzinu komunikacije itransporta ograniavaju na brzinu svetlosti. Svakoj informaciji je potrebno onoliko godina da doe do destinacije koliko je svetlosnih godinaudanjena od poiljaoca, to su esto i vekovi. Pa ipak, ovaj imaginarni savez opstaje jer je voen principima i malobrojnim jednostavnim pravil-ima. Da li je ovo neka vrsta politike imaginacije nauno fantastinog ustavnog partiotizma, ostaje tema za razmiljenje i dalje angaovanje.


9/299

Le Gvin pokuala da postavi vero-vatno ine centralni motiv ovog ro-mana i ono to je ovaj roman izdvo-jilo iz ostatka njene knjievnog dela.

Pol/rodRazlikovanje pola i roda dodalo

je jo jedno poglavlje na prastarisukob nature/nurture. Staviti jasnui vrstu granicu izmeu biologije(pola), bioloke karakteristikei kulturolokih znaenja koja setoj biologiji (ovom ili onom polu)dodeljuju, i drutvenih uloga kojese tom rodu dodeljuju (rod), bila

je uslov mogunosti velikog teori-jskog pomaka koji se desio sredi-nom dvadesetog veka. Ovaj pomakomoguio je, uzgred, i drugi talasfeminizma i njegove emancipa-torske politike, jer je omoguioda se drutveni poloaj odvoji odbiolokog pola. Tako niko vie nijemogao tvrditi da su ene, recimo,manje sposobne za ovo ili ono, vese moralo poeti govoriti o me-

hanizmima koji tu nesposobnostu ene upisuju i sledstveno dreneke sfere javnog ivota enamanedostupnim. Epistemoloki po-mak koji je ova distinkcija proizvelaza feministike politike je oiglednoogroman.

to se tie seksualnosti, pol/rod distinkcija takoe je donelapromene u nainima na koji suse pojmovi mislili. Odnos pre-

ma homoseksualizmu bio je, a udrutvima u razvoju kao to je naei dalje je, uslovljen imaginarnomvezom izmeu pola i seksualnogponaanja, preciznije reeno, elje.Mukarci su mukarci ne samoutoliko ukoliko imaju muke polneorgane, ve i utoliko koliko eleseksualni odnos sa enama. To jedeinicija mukarca. Isto tako sedeinie i ena. Homoseksualci (ali

i svi oni koji ove heteronormativnestandarde ne ispunjavaju), takoine konceptualnu, epistemolokunevolju za razmiljanje i sistemdeinisanja, jer to su mukarci koji

nisu u potpunosti mukarci iliene koje ne ispunjavaju kompletnudeiniciju ene. Upravo zbog ovogintelektualnog napora, homosek-sualizam je stavljen u neku vrstu

nejasne liminalne pozicije, graninepojave, teke za razumevanje i, jed-nom reju, na neku vrstu margine.Znanje o homoseksualizmu estoje pokuavalo da tu pojavu objasnipripisujui joj neku utemeljenost,bioloku osnovu, genetsku vari-jaciju. Zanimljivo je, uzgred, da jei emancipacija homoseksualacainsistirala na biolokoj utemeljen-osti: kao homoseksualci se raamo.A to je, paradoksalno, na korak odbolesti. Jedina razlika je ta sagenetikom raditi - tretirati je kaobolest ili speciinost.

Ursulin roman iz 1969. godineprecizno je deinisao granicu znanjakategorije pola i roda u tom istori-jskom trenutku. Iako je destabili-zacija, za njeno poimanje, okotalihi petriikovanih diskursa, jedanod ciljeva njene knjievnosti, os-taje da se razmotri do koje granice

je ta destabilizacija u datom mo-mentu bila mogua. Svakako, onadestabilizuje kategoriju pola. Pol unjenom romanu je promenljiv (veje to dovoljna destabilizacija); vrloje nejasno ta je on uopte, da li suto crte lica, polni organi, primarnei sekundarne polne odlike, elja,ili neto tree. Ako stanovnici Zimedobiju pol na neko vreme, da liostatak vremena provedu potpuno

bez pola? I da li tada nemaju ni rod,kulturno speciina znaenja i ulogevezane za jedan ili drugi pol? Ne-jasnost ovih kategorija, smatram,nije sluajna, naprotiv, direktni ciljim jeste da italake intelektualnekapacitete adekvatno angauju naponovnom promiljanju kategorijakoje su u vreme pisanja romana pri-hvatane nekritiki, poput aksioma.Dakle, moje pitanje je: da li je Ursula

Le Gvin uspela da destabilizuje rodkao drugu stranu ove distinkcijei, moda od jo vee vanosti, da lije uspela da destabilizuje osovinupol/rod.

Ono to je dvdesetak godinakasnije primetila Dudit Batler, bezkoje je svaka savremena diskusijao kategorijama pola i roda besmis-lena, je da bivanje nekim polom

stoji u (moda neesencijalnoj, aliipak postojeoj) vezi sa bivanjemdatim rodom (Batler, 2010.). To toje rod deesencijalizovan znanjemkoje je distinkcija pol/rod proizvelai za koje je ova distinkcija napravilauslove mogunosti ne znai da je topostala neka slobodna kategorija,da se moemo probuditi i obuirod za danas (kao to to impliciranaslovnica knjige Dermejn Grir[Germaine Greer], The Female Eu-nuch). Rod je i dalje ostala kom-pulsivna kategorija, postoji nekamo i snaga koja nas prisiljava dabudemo neki (ne bilo koji!) rod:muka tela su pod pritiskom dapostanu mukarci, a enska ene.Ipak, za ovakvu problematizacijukategorija pola i roda, iz pozicijeUrsule Le Gvin (U pitanju je krajezdesetih i to ikonika 1969. godi-na, doba koje je kljuno za ameriku

istoriju dvedesetog veka: sputanjena mesec, Roling Thunder, Tet ofan-ziva, antiratni protesti, hipi pokret,spaljivanje poziva za regrutaciju,ubijanje studenata na univerziteti-ma; sve se ovo deavalo ili kulmini-ralo oko ili tano te 1969. godine),trebalo je saekati Fukoa, njegovudeesencijalizaciju moi, tela i seksu-alnosti i njegove dve metodologije.Za Ursulu Le Gvin, stanovnici Zime

moraju promeniti (ili dobiti) sopst-veni pol da bi promenili (ili dobili)rod. (Ne mogu se oteti utisku da sam,tokom itanja knjige, stanovnikeZime, iako ne-polne, ipak zamiljaokao mukarce, to moe biti veomaindikativno za na savremeni izrazlogike, koju je svojevremeno iska-zala Simon de Bovoar. Mukarac jedefault oblik ljudskosti, a ena, toje izuzetak, iskrivljenje, aberacija.)

Imaginarnu taku slobode bivanjanekim polom, ili jednostavno slo-bode seksualnosti, Ursula je moralada postigne prizivajui i dalje oso-vinu pol-rod koja se svojevremeno,

dosadno mi je


10/2910

a zapravo u isto vreme u kojemje roman nastao, doivljavala kaoproblematina i time je reprodu-kovala. Sloboda za Ursulu Le Gvin

u ovom romanu nije samo slobod-na, ona je i dalje utemeljena u bi-ologiji i, samim tim, neslobodna odbiologistike utemeljenosti. UrsulaLe Gvin prieljkuje osloboenje,meutim, ono to ona eli da oslo-bodi je problematino utoliko uko-liko je produkt biologije. Dakle, iakoeli destabilizaciju, i Ursula Le Gvinzavrava u, sutinski, biologizacijikategorije koju pokuava da prob-

lematizuje, dakle, u kategoriji kojuod poetka pokuava da izbegne.Isti problem progoni i

psihoanalitiarski diskurs, ijije uslov mogunosti pomalo la-konska distinkcija unutranjostii spoljanjosti i vrsta, postojanagranica izmeu ta dva pojma. Mod-ela psihe je mnogo, ali Frojdov jesvakako najpoznatiji i on podra-zumeva inherentni sukob izmeu

unutranjosti (nagona, Ida) ispoljanjih drutvenih normi (Su-perega), sukob iz kojeg proizilazilinost pojedinca (Ego). Ovakopostavljen model nuno je uslovio i

nove normativne modele oliene uimaginarnoj originalnoj (pravoj)seksualnosti i diversiikovanompolitikom projektu naknadno naz-

vanom Seksualna revolucija. Kakokultura dri neku originalnu energ-iju i neku pravu seksualnost zaro-bljenom, onda tu seksualnost trebaosloboditi, to psihoanalitiarskidiskurs ini nezamenljivim kada jeu pitanju projekat osloboenja.Problem je, meutim, nastao kadase doe do pitanja ta je to, zapra-vo, to treba da oslobodimo?, a svimogui odgovori su bili normativni

na isti nain na koji je normativan i,recimo, omrznuti viktorijanski mod-el seksualnosti (Fuko, 2006.). Kakogod okrenuli, neko je morao opisatito ta imamo osloboditi i onda topostaviti kao normativni model. Jojedna nunost proistekla iz oslo-bodimo zarobljeno, kao i iz nunonormativne prirode ovog projekta,je i tenja za utemeljenou togmodela, jer, da bi bio dovoljno vrst

i, ako elite, uverljiv, on je moraoimati i patinu prediskurzivnosti.Otuda je projektu oslobaanja uvekprevie blizu bila i biologizacija sek-sualnosti kao neupitno veoma jaka

strategija utemeljivanja.Iako Ursula Le Gvin zaista pri-

pada generaciji koja trai neko ra-dikalno novo oslobaanje i, iakou svojim delima radi na tome da

se neke kljune take paradigmenjenog vremena destabilizuju, unjenom radu takoe je vidljiv ikonceptualni problem kada doedo granica pojmova o kojima pie.Leva ruka tame to moda najboljepokazuje: ak i za nju, koja radi natome da deesencijalizuje kategori-ju pola i rodne uloge tako to e ihprikazati iz neoekivanih uglova isa neoekivanim znaenjima i po-sledicama. Ali, utemeljenje koje jeona sama za sebe (i svoje itaoce)napravila, i koje je morala naprav-iti, pokazuje da su kategorije pola iroda i vrstoj epistemolokoj vezi,te da destabilizacija pola ne znai idestabilizaciju epistemoloke vezepola i roda.

Trebalo bi se zamisliti i nadnjenom potrebom da utemelji onoto, paradoksalno, eli da raste-melji. Pol je za rod u neku ruku

neophodan: ako elimo da rodokarakteriemo kao promenljivukategoriju, kulturni konstrukt kojise moe menjati ukoliko ne zadovol-java, onda je neophodno imati i nekipojam koji nije promenljiv: to je pol.Utoliko je utemeljenost pola ovomdistinkcijom donekle i pojaana.Isto tako, Ursula Le Gvin mora prvoda iskoristi utemeljenost biologijeda bi prikazala neutemeljenost rod-

nih i seksualnih uloga i da bi ih, nakraju krajeva, veoma plastino pri-kazala kao problematizovana polja iproblematizovane kategorije.

to se tie Ursule Le Gvin, is-torijski pristup pokazuje granicepojmova pola i roda u datom tre-nutku i opisuje mentalni napor kojije bilo potrebno savlaivati (nekaduspeno a nekad neuspeno)da bi se destabilizovale neke

problematine kategorije. Da li jeUrsula Le Gvin u tome uspela, kao i usvakom knjievnom delu, potrebnoje da prosudite sami, posle itanjaknjige.

dosadno mi je

Omot za knjigu The Left Hand of Darkness


11/2911

dosadno mi je


12/2912

The beach at noon.Boy talking to his imaginary friends, Andrea and Ivan:It is very quiet here. It is noon. I`m under a vast rock that hides this particular place. This place is very simple,just gray-yellowish sand, gray-bluish sky, gray rockme, boy with a pale-green eyes that once were grass col-ored. I`m a boy in waiting.This scene was in color, at The Beginning. It was full of life, joy of red love expecting, seems forever, Her to ap-pear. I`m a boy in waiting.Our every meeting was eruption of the divine spirits mergin. Spirit of lesh, and spirit of soul. The happiness

of just one kiss remained.Quiet. She`s here.Andrea and Ivan, listening to the boys story slowly disappeared from the scene....The boy focused on the colors emerging from the sea.

dosadno mi je

Pie: Ivana Vuji

Caught Upin aDream

Caught Upin aDream
http://images2.alphacoders.com/103/103544.jpghttp://images2.alphacoders.com/103/103544.jpg


13/2913

Mermaid. She is approaching to the beach. Sun tangle with her long chestnut hair. She is in strong colors ofgreen and blue, and one can hear soft aria hymn beneath the deep sea. Her eyes grow wider of new freedomrejoicing.As she comes near, her ins start to unfold the beautiful ways of her body, gently allowin the wind to caresspearl salt away.

The boy is smiling. He is smiling at her, his sweet one, his only one, his powerful one, he is smiling as she`s com-ing to him, one more time. She wears a ruby in her belly, sign of her strong and delicate power. His forehead ismarked with scar on the right side, sign of a fearless leader.They are standing in front of one another, hauntingly drinking each others eyes. The dream grew old, so theirlove became more simple and pure.No one wants to get out. No one wants to see the World behind this great rock.And, you know what? the boy suddenly started to talk with his friends We don`t even have to. And we chosenot to.His friends once more disappeared.

Her hair is pounding with his heart.The things bellow are changing the mermaid said-But, there will be many more meetings? the boy askedOurs shall never stop she smiled And what`s happening above?- Another war, I believe. I`m always caught up here, between the sand and the sea. Some newspapers are sel-dom thrown here, sometimes a man, or a girl walks by, tellin me whats new in the world. Sometimes I can hearradio music playin`. But, mostly, and thank God, nothing. What`s the word from the Sea? he asked.The Great Mother is changing the old rules for the new ones. Enough was the Dream world polluted and closedfrom the Reality, which is just one of many forms of Being. Mother said it is time for blooming, it is time forpeace. Dream shall grow into a conscious mind of a woman and a man, with all its ancient power. And it shallstart with this dream.Suddenly, the boy realized that the beach is yellow, anew. The sun blinds him with its unfolded color, and he isin color, too! How can this be so? the boy is amazed. The magic and love of The Great One is quick, love. ThisDream is only the beginning of the big lowery feast.-Does it mean that you`ll stay now, with me? he hopedNo, not now, but once, yes. Many more meetings are required for Awakening. This scene shall again culminatein colors of red and green and when we become strong again, together we will unite and go into the World.-But the boy suddenly realized you exist only in my head.And I have known you in mine she smiled have Faith, as you had for many meetings before: you`ll recognizeme in the World. With a in, or two less, but with a familiar smile. That`s why you`re always dreamin of me toknow me well. God bless.

The boy smiled, too as she fell asleep on his chest.It is always noon here. She softly turned into sand. It is always noon here. But he knew, he was sure, looking atblue-pearled sky, it was noon of a new Beginning.

dosadno mi je

Pria je nastala u okviru radionice Stories Untold, Ameriki kutak.


14/2914

Upuujui svoj pogled prema

obalama vedske, koje su se nazi-rale u daljini, stanovnik nekog odivopisnih mesta na obali Oresundaili putnik koji bi se, jednostavno,zatekao tamo tog drugog avgusta1958. godine, video bi naizgleduobiajenu sliku brodova kojiprolaze moreuzom na svom putuizmeu dva mora. Moreuz Oresund,poznat i kao jedan od tri danska pro-laza izmeu Baltikog i Severnog

mora, proglaen je za meunarodnevode Kopenhagenkom konven-cijom, donetom 1857. godine. Zamnoge trgovce i putnike ova kon-vencija bila je od velikog znaajajer je omoguavala utedu ukidan-jem taksi na prolaz koje su do tadapostojale i koje su inile gotovoosminu dravnih prihoda Danske.Novoj konvenciji obradovali su sei gradski trgovci iz Kopenhagena,

koji su poeli da proitiraju od sveveeg prometa. Sto godina kasnije,Kopenhagenka konvencija i drugekonvencije o meunarodnim voda-ma dobijaju jo jedno znaenje zastanovnike Danske znaenje kojena neobaveteni obalski posmatraverovatno ne bi mogao da uoi naprvi pogled.

Drugog avgusta 1958. godine,u vodama Oresunda, svega neko-liko kilometara od obale, naizgledobian ribarski brod borio se sa ja-kim vetrom i talasima. Jedino to jeplovilo izdvajalo od ostalih slinihobjekata na vodi bili su povea ra-

dio antena i entuzijazam njegove

posade. Tog dana, Peer Jansen,mladi srednjih dvadesetih godinaiz Kopenhagena, i njegovi prijateljiplovili su sa misijom da stanovnic-ima Danske ponude neto novo iuzbudljivo piratski Radio Mercurpoeo je sa emitovanjem!

Stidljivim poecima onoga to epostati verovatno prvi komercijalnipiratski radio u svetu prethodile sugotovo dve godine razraivanja i

priprema.Danska je iz Drugog svetskog

rata izala kao jedna od najbogatijihdrava sveta i verovatno najbogatijadrava u Evropi, posle vajcarske.Zemlja nije bila razruena ratompoput mnogih evropskih zemalja inije bilo velike potrebe za obnovom.Istovremeno, dansko drutvo kara-kterisala je zatvorenost, okrenutostsamom sebi i sopstvenoj tradiciji. Od

mladih ljudi se oekivalo da potujuautoritete i postojee norme. Dan-ska drava pratila je slinu matricuponaanja i imala naglaenu uloguu ivotima graana. Pored rastuegobima razliitih dravnih programai podravljenosti odreenih aspe-kata privrede, monopol i direktivedrave bile su konstanta i u kul-turnom ivotu. Dva kanala danskenacionalne radio-televizije uivalasu monopol na teritoriji zemlje.Stanice danskog dravnog radijaemitovale su program uglavnom uskladu sa uvreenim pogledima nasvet i nisu bile okrenute uvoenju

novina niti promovisanju novih

muzikih anrova koji su postajalisve popularniji u Americi i VelikojBritaniji. Ipak, novi kulturni tren-dovi su nalazili put do mladih ljudiu Danskoj. Povremena prikazivanjanajnovijih amerikih ilmova, kaoi gostovanja amerikih muziarabila su rado poseivana, a kada ihnije bilo, veliki broj mladih Danacaprovodio je vreme pored svojih ra-dio aparata pokuavajui da uhvati

slab signal Radio Luksemburga, nakome su se mogle uti emisije i naj-novija muzika na engleskom jeziku.Jedan od ovih mladih ljudi bio je iPeer Jansen. Dve godine pre negoto e zaploviti meunarodnim vo-dama na preureenom ribarskombrodu, Peer Jansen je boravio uposeti mediteranskim zemljama.Provodei izvesno vreme na obaliSredozemnog mora, imao je prilike

da gleda amerike vojne brodove,meu kojima je bio i MV Doddrigesa koga se emitovao program GlasaAmerike, namenjen publici u zeml-jama Istone Evrope. Peer Jansen jedoao na ideju spojiti program na-lik onom sa Radio Luksemburga sametodama amerike vojske i pruitidanskoj publici svakodnevan prist-up novoj muzici i drugim kulturnimsadrajima. Vizija o Radiju Mercurbila je stvorena.

Po povratku sa puta, Jansenpoinje sa razradom planova.Obraa se roaku, studentu prava,za pomo u analizi meunarodnih

dosadno mi je

Danski esid rok(2)

Talasi promene

Pie: Miroljub S. stergaard


15/2915

konvencija koje ureuju ra-dio emitovanje i koje se bavemeunarodnim vodama. Analizomdokumenata Peer Jansen i njegovroak shvatili su da postoji rupa u

propisima, te da zakoni i konven-cije nisu predvidele mogunostemitovanja radio signala izmeunarodnih voda. Za pomo utehnikim stvarima Jansen se ob-ratio oveku po imenu WilliamPetersen, prijatelju svog prijatelja,radio entuzijaste. Petersen, inaemajstor za bicikle, bio je takoevet u pravljenju radio-odailjaa iprihvatio se posla pravljanja anteneza novi radio. Projekat je zahtevao iveu koliinu novca: bilo je potreb-no kupiti brod, opremiti ga, naistrunu posadu, zakupiti studio zasnimanje materijala i orkestar kojie svirati dinglove. Peer Jansen seza inansijsku pomo obratio IbuFogu (Ib Fogh), biznismenu i ruko-vodiocu porodine fabrike escajgau kojoj je Jansen radio. Ib Fog sezainteresovao za ideju i prihvatioda postane suosniva novog radija.

Entuzijastina grupa latila seposla. Ribarski brod je kupljen ipreureen, nabavljena je oprema, azakupljena je i vila u Kopenhagenu,koja je preureena u studio. Ideja jebila da se materijali nasnimavaju ustudiju na kopnu i emituju sa broda.Ekipa Radija takoe je u tajnostikontaktirala jedan od poznatijihdanskih orkestara, koji je pristao dasvira dinglove i muziku za Radio.

Ugovoreno je i emitovanje reklamaza nekoliko danskih kompanija.Posle godinu dana priprema, bili suspremni da zaplove.

Ipak, poetak nije bio jed-nostavan. Prvo uspeno emi-tovanje, posle nekoliko neuspenihpokuaja, bilo je drugog avgusta1958. godine. ak i tada, jak vetar jeonemoguavao usmeravanje radio-talasa, tako da je isprekidani pro-

gram Radija uspeo da dopre samodo malog broja slualaca. Poetniproblemi nisu demotivisali posadui, kako je vreme prolazilo, Radio jepoeo da dopire do sve veeg broja.

Meutim, trokovi odravanja Radi-ja i isplaivanja zarada ljudima kojisu bili angaovani postajali su svevei, a danske irme jo uvek nisubile spremne da se reklamiraju na

Radiju Mercur u dovoljnoj meri, presvega zbog nemogunosti proceneveliine publike i odrivosti projek-ta. Do zime, Radio je bio pred bank-rotom. Plate su bile dovoljne da sezaposleni snau do sledee isplate,a prvo su ih dobijali zaposleni sadecom, dok su ostali raspodeljivaliono to bi preostalo. Ugovor saizdavaima je prekinut, dok jeorkestar napustio projekat zbog

kanjenja plata. Organizatori sumorali da trae inansijsku pomo.Pomo u novcu stigla je od

strane male privatne banke, kojuje vodio kontroverzni bankar AlexBrask Thomsen. Kredit je bio dovol-jan da se Radio izvue iz inansi-jske krize i nastavi sa radom. Doavgusta 1959. godine, Radio je us-peo da vrati novac Tomsenu, posleega je uspeno nastavio sa radom

sve do leta 1962. godine, kada jedanska vlada donela zakone koji suonemoguavali rad Radija Merkur,odnosno zaplene broda i opreme.

Ubrzo po poetku emitovanja,Radio je postao poznat meu entuz-ijastima iz drugih zemalja. veaninNils Eric Svensson je sa istog bro-da emitovao program za vedskupubliku u terminima kada nije biloprograma na Radiju Mercur. Nje-

gov radio, pod nazivom SkaanesRadio Mercur, 1962. godine e pro-meniti naziv u Radio Syd, koji eu razliitim oblicima nastaviti dapostoji do 2001. godine. U drugimdelovima Evrope, velikim delom in-spirisani uspehom Radija Mercur,entuzijasti zapoinju sline pro-jekte. U Holandiji, uz pomo i savetepokretaa Radija Mercur, 1960. go-dine poinje sa radom VRON, koji e

ubrzo promeniti naziv u Radio Ve-ronica i svojim radom promeniti ho-landsku medijsku scenu u svojih 14godina postojanja i nastaviti da jekreira kroz svoje kasnije oblike do

dananjih dana. U Velikoj Britaniji1964. godine osniva se Radio Caro-line, legendarni piratski radio kojii danas postoji u obliku satelitskogradija.

Danska vlada je 1962. godineodluila da stane na put piratskimradio-stanicama, onemoguavajuinjihov rad na kopnu. U avgustu1962. godine, posle nekoliko danailegalnog emitovanja, danskapolicija je zaplenila brod. RadioMercur bio je zatvoren.

Zatvaranje, meutim, nijespreilo osnivae Radija da pruajupomo slinim projektima u Evropi,

koji e vremenom takoe imati ne-prilike sa lokalnim vlastima eljnihda zatite monopol i medije zadrepod kontrolom. Iako danska dravajo due vreme po zatvaranju Radi-ja Mercur nee ukinuti monopolnacionalnog medijskog servisa, venekoliko meseci po zapleni broda,dravna radio-kompanija uvodinovu, treu stanicu, pod nazivomP3, koja e poeti sa putanjem

popularne muzike i emisija nalikonima sa Radija Mercur. Nova stan-ica nastala je kao direktan odgovorna zahteve publike koji su doli doizraaja popularnou Radija Mer-cur.

Radio Mercur je svojim radomdoveo do uspostavljanja novogkulturnog toka, koji je u Danskudonosio novu muziku sa zapada iemisije kakve se do tada nisu mo-

gle uti na ostalim programima uDanskoj. Ovaj relativno mali pod-vig grupe entuzijasta stvorio jeput za sline poduhvate u ostatkuEvrope. to se Danske tie, RadioMercur ustalasao je dansku kultur-nu i medijsku scenu, istovremenostvarajui inspiraciju i prostor zanove drutvene i kulturne pokrete,ije e delovanje kulminirati, svimapoznatih, kasnih ezdesetih godina

dvadesetog veka.

Vie o istoj temi, za one kojiznaju danski: Pirater i teren, Hen-rik Nrgaard

dosadno mi je


16/2916

dosadno mi je


17/2917

Mi smo, naalost, nacija odgo-

jena na mrnji (pri tome ne mis-lim da druge nacije nemaju prob-lema s time, ali me one trenutnone zanimaju). Od malih nogu semaltretiraju make i psi na ulici,kidaju se krila muhama, pa ondamalo odrastemo i mrzimo sus-jeda jer je po neemu drugaiji odnas, pa mrzimo debele, pa mrzimomrave glupe anoreksiare, panas ue da mrzimo purgere ili Din-amo, ili da mrzimo Spliane ili damrzimo komunjarske Rijeaneili da mrzimo dosadnu enu kaddoemo doma, ili da mrzimo glupe

pedere ili da mrzimo nevjernike ili

da mrzimo vjernike, ili da na krajumrzimo i sami sebe i da se dobronalijemo pivom i udarimo prvogado sebe... Ne znam to je tono ra-zlog tome, ali u ivotu ima izbor.Ili mrzi ili voli. Ako odabere damrzi, onda mrzi sve redom. Svedrugaije. Pretpostavljam da sipokuava nekako posloiti u glaviovi su nai - njih ne, a ovo su onidrugi - njih da... Ali, vjerujte mi daje granica koja to dijeli vrlo mala, aponekad je ak i nema. to se tieGay pride-a, do ove godine nisamzapravo mislio o vanosti Pride-

a. Odnosno, u mojoj glavi za time

nije bilo potrebe ono, ja nemamnita protiv, ne mislim o ljudima uterminima on je gay, ovaj je het-ero, ne biram prijatelje po rasi,vjeri, niti seksualnoj orijentaciji.Meni je Pride bio dogaaj u kojemuLGTB osobe izau na ulicu i bore seza svoja prava i na vrlo uobiajennain (paradom, etnjom, javnimokupljanjem) ukazuju panju nasvoje postojanje, na svoje prob-leme..

Nisam Pride doivljavao bit-nim kao to ga doivljavam danas.Naprosto jer za mene u itavoj

dosadno mi je

Saka u glavu, mrzim te iubij pedera jednostavno

nisu odgovori

Pie: Damir Urban

U celosti prenosimo tekst koji je napisao muziar Damir Urban povodom neonacistikog divljanja na LGBTparadi odranoj u Splitu, juna tekue godine. Tekst objavljen 17.6.2011. godine i preuzet je sa www.jutarnji.hr.

Priredio: Mladen T. Milanovi


18/2918

prii ne postoje dvojbe. Neijaspolna orjentacija mi je bitna temau ivotu kao i tema o uzgoju vele-bitskog empresa (a pritom neelim umanjiti realne probleme

koje homoseksulane veze zbog het-eroseksualne veine mogu imati iliimaju). Ali danas je drugaije. Kadasam vidio koliko mrnje ima u lju-dima, koliko su se svi digli na noge,koliko ih to smeta, ak toliko dasu spremni u navali svog suludogbijesa uprotrijebiti silu, pa ak iubiti, imam veliku potrebu i nagonpodrati i prikljuiti se toj paradi.Kako bih stao u obranu toler-

ancije, prava na drugaiji stavi razmiljanje, kako bih stao uzatitu manjine nad veinom. Janisam (klasini) vjernik, ali da samivio u doba Isusa, vjerujem da bihstao i u njegovu obranu kada ga jezaluena svjetina, puna mrnje inerazumijevanja kamenovala, plju-vala, na kraju i razapela. Bojim semogunosti, da bi mu se to isto do-godilo i danas. U Hrvatskoj.

Stvarno mi nije jasna situacija ukojoj se nalazimo. Miljenja sam

da, ako je netko za sebe sigurankako nije homoseksualac tj. da jehetero, onda to ga tono smeta utome to je netko drugi homosek-sualac? ega se tono boji? to on

tono mrzi? Zato ima poriv udaritipedera? Zato je uope zaintere-siran za to pitanje? Zato se osjeaugroen? Zato ga jednostavno nepreskoi?

Miljenja sam da treba podratisve to nas ui toleranciji, ljubavi iprihvaanju, a osuditi sve to nasui mrnji, netoleranciji i nasilju.Mislim da nam je potrebna edu-kacija po tom pitanju.

aka u glavu, mrzim te i ubijpedera jednostavno nisu odgovo-ri.

Zbog toga ta pederska zastava.Kao podrka jedne straight osobeonima koji to nisu. Isto kao tosmatram ispravnim podrati sveone ije e pravo na normalan ivoti dostojanstvo zbog toga to su nabilo koji nain drugaiji (zbog bojekoe, frizure, teine, visine, vje-

roispovjesti, miljenja...) danas-su-tra biti moda dovedeni u pitanje.

dosadno mi je

Foto

Foto
http://www.jutarnji.hr/suzavcem-i-kamenjem-na-gay-pride-u-splitu/952714/?foto=11http://www.jutarnji.hr/suzavcem-i-kamenjem-na-gay-pride-u-splitu/952714/?foto=6http://www.jutarnji.hr/suzavcem-i-kamenjem-na-gay-pride-u-splitu/952714/?foto=6http://www.jutarnji.hr/suzavcem-i-kamenjem-na-gay-pride-u-splitu/952714/?foto=11


19/2919

dosadno mi je


20/2920

Kada je re o balkanskom pro-storu, uvek je teko jasno razluitita je mit, a ta istina. Tako, i kada serazgovara o ratovima tokom devede-setih godina XX veka, teko je jasnoimenovati glavnog krivca. SlobodanMiloevi jeste bio predvodnik na-cionalizma, koji e, ubrzo po njegov-om dolasku na vlast, zahvatiti itavopodruje Balkana, ali neko je morao i

da mu pomogne u tome; tu na scenustupa srpska intelektualna i crkvenaelita, obrazovana u vidu srpskogtrolatinog cveta.

Prva latica materijalizovana je uSrpskoj akademiji nauka i umetnosti,instituciji koja je pod svojim okriljemtokom 80-ih veinski objedinjavalaintelektualnu desniarsku elitu.Veruje se da se ba u ovoj institucijitokom 1981. godine i skovao plan

za Veliku Srbiju. Koliko je Akademijasvoju ulogu smatrala relevantnomza kulturno-politiki ivot, vidi sena osnovu produkta njihove eljeda se stvori jedinstveni dokumentkoji bi se bazirao na aktuelnimpolitikim, ekonomskim, socijalnim,naunim i kulturnim problemima.Predsednitvo SANU je jednoglas-no izrazilo podrku i formiran jeOdbor koji bi ovo sproveo i u delo.Nedovreni dokument, odnosnoMemorandum, Veernje novostisu objavile u septembru 1986. go-dine. Iako nikada nije zavren, IOPredsednitva SANU je isticao da jere o dokumentu od izuzetne vred-

nosti i da javnost treba da ga shvatikao svojevrstan nacionalni programza hod srpskog naroda u budunosti.Ono to je interesantno kada je re oMemorandumu jeste to to je nanjegov nastanak najvie uticao nikodrugi do jedan od najistaknutijihlanova SANU, Dobrica osi.

Poznati pisac je, verovatno,najvie uticao i na formiranje ratne

klime u Hrvatskoj; konstantno je biou kontaktu i odravao je izuzetnodobre odnose sa Srbima iz Hrvatske,sve vreme imajui na umu politikukorist koji bi mogao izvui iz toga.ak je i inansijski sudelovao u formi-ranju kninskog i paljanskog jezgra;u Kninu, kao mestu od izuzetnogstratekog znaaja za obe strane,lociran je i garnizon Jugoslovenskenarodne armije (JNA), koji je krajem

80-ih naoruavao Srbe iz Hrvatske,prosleujui oruje koje je lino Slo-bodan Miloevi slao. Sam Knin jei tokom rata zadrao relevantnostsvog poloaja, budui da ga je srp-ska vojska vrsto drala pod svo-jom kontrolom kao uporitem svojemoi, svesna da na taj nain spreavaprodor Hrvatske u junu Dalmaciju.

Istaknutiji lanovi SANU su useptembru 1981. godine osnova-li Srpski sabor, udruenje koje jeprema njihovim izjavama trebaloda okupi srpske intelektualce, aka-demike, pesnike i druge, koji bi radilina reavanju srpskih problema. Iakoje bio kratkog veka i nije uinio nita

od posebnog znaaja, Srpski sabor jeza sobom ipak ostavio neto veomavano - izraene etnike karte kojesu ocrtavale buduu srpsku dravu,predate Kongresu srpskih intelek-tualaca u Sarajevu, sedam dana prepoetka sukoba u Bosni i Hercego-vini.

Drugu laticu predstavljaUdruenje knjievnika Srbije, insti-

tucija u koju su, zahvaljujui obiljuobjavljenih lanaka i knjiga, dospeli1986. godine i istaknuti lanoviSrpske Pravoslavne Crkve, kao iprofesori Bogoslovskog fakulteta:Amilohije Radovi, Irinej Bulovi iAtanasije Jevti. Upravo je SPC inilatu treu laticu izrazito desniarskinastrojenog srpskog trolatinogcveta.

SPC je pre Titove smrti, odnosno

od kraja Drugog svetskog rata, pa svedo poetka 80-ih, bila prilino mar-ginalizovana na drutvenoj lestvici.Svestan moi komunistike vlasti,tadanji patrijarh srpski, German,vrio je pritisak na ostale zvaninikeCrkve da se ne sukobljavaju sa vlau,a neki su ak toliko daleko ili dasu i javno hvalili Titove zakone. Ali,nakon Titove smrti, Crkva je videlanovu ansu za povratak na socio-kulturnu scenu u dravi i smatralaje da joj je preanji status nasilnooduzet.

Ljudi koji su najvie uticali naformiranje njenog novog statusa, bilisu upravo gorepomenuti istaknuti

dosadno mi je

Uloga Srpske pravoslavnecrkve u kreiranju rata

Pie: Nata Kovaevi

Ne ide narodna drava dokle mac moe ici,nego mac sme ici samo do granica jedne narodne drave, to jest,otadbine.

Nikolaj Velimirovic,Nacionalizam Svetog Save


21/2921

profesori Bogoslovskog fakulteta ilanovi UKS: Amilohije, Irinej, Ata-nasije i Artemije Radosavljevi; za-jedno su inili struju takozvanih jus-tinovaca. Ovaj crkveni red dobio je

ime po Justinu Popoviu, poznatomsrpskom teologu i arhimandritu,koji je od komunistikih vlasti bioproteran u manastir elije, a koji jesvojevremeno izjavio: On (evropskiovek) poto-poto hoe da ovladaprirodom, da je potini sebi; zatoje i organizovao sistematski pohodna prirodu i taj pohod nazvao kul-turom.

Dakle, justinovci su, zapravo,inili onu nacionalistiku struju koja

je zajednikom saradnjom sa UKSi SANU tokom 80-ih bila ta koja jeimala izraziti uticaj na zaotravanjeetnike netrpeljivosti na Balkanu, ito koristei se demagogijom i mitomo Velikoj Srbiji.

Sam patrijarh je negodovaozbog justinovaca i njihovog dubokogmeanja u politiku, ali oni su nastav-ljali sa svojim aktivnostima; i samVuk Drakovi ih je podravao, iako

je za vreme komunista bio izrazitiateista. I ostali bivi komunisti subili u uskoj poslovnoj vezi sa jus-tinovcima, kao npr. Dobrica osi iMilan Komneni.

Sve do prve polovine 90-ihnajgrlatiji ovek iz SPC je bio jeAtanasije Jevti, koji je zahvaljujuisvojim ostraenim nastupima,priajui o ustakom genocidu nadSrbima, kao i problemu Srba na Kos-ovu, stekao dosta neprijatelja, ali i

vatrenih oboavalaca.Upravo je Kosovo karta za ko-

jom su oduvek posezali oni koji bida izazovu u narodu fanatizam, ko-jim e posle lukavo (iz)manipuli-sati zarad svojih politikih ciljeva.Zbog Kosova e se i tadanja vlast iCrkva zdruiti, naravno, imajuiu vidu zajedniki interes olien uideji Velike Srbije. Meutim, kako jemitropolit Jovan, koji je upravljao

Crkvom u periodu od 1989. do 1990.godine, izraavao veliku solidarnostsa vlau, ovaj period bi se mogaookarakterisati kao najharmoninijina relaciji Crkva-vlast.

Ve 1990. godine radilo se na re-airmaciji stradanja Srba za vremeDrugog svetskog rata, i to kroz jakumedijsku kampanju: na zasedanjuSvetog arhijerejskog sabora od vlasti

je zatraeno da se iz jama povadetela pobijenih da bi se dostojno sah-ranila. itave 1991. godine su iromBosne i Hrvatske organizovana ope-la za te rtve. U iskopane jame sakosturima sputali su se i RadovanKaradi, Nikola Koljevi, kao i srp-ski slikar, nacionalista i samoprokla-movani vidovnjak, Mili od Mave,poznat po svojim govorima mrnjeu kojima je Srbe veliao, a za ostalepredviao apokalipsu. Inae, mit-

ropolit Amilohije mu je lino draoopelo. Ovo bio deli paljivo skova-nog plana da se fokus javnosti smestisvuda sem na Srbiju: dakle, na Bosnui Hrvatsku. SPC je bila upravo ta kojaje aktivnim ueem u mobilisanjuSrba pripremala teren za rat. Am-ilohije je krajem 80-ih izjavljivao daje srpski narod dosta trpeo, i na tajnain je sve vie potpirivana la da eSrbi, ukoliko ostanu manjina, postati

rtve genocida.Tokom 90-te godine Crkva seposebno isticala u javnosti: nekicrkvenjaci su ak ili toliko dalekoda su osnivali i stranke ( kao arkoGavrilovi, koji e 11 godina kasnijebiti predvodnik huligan,a koji emaltretirati i brutalno prebiti nekeod uesnika Parade ponosa). Basredinom iste godine se osniva i SPS,nakon ega Crkva menja svoj stavprema Miloeviu i na izborima ot-

vorenu podrku prua SPO-u. Tada iu samoj SPC nastaje raskol, i na jed-noj strani se nalaze justinovci, a nasuprotnoj su crkvenjaci koji se pro-tive meanju svojih lanova u politi-ku. itav sukob je zavren tako to jesazvano vanredno zasedanje Svetogarhijerejskog sabora gde je izabrannovi patrijarh, Pavle.

Ba malo nakon toga i Miloevije stupio na vlast, na opte nezado-

voljstvo Crkve.Kada je graanima ubrzo post-alo jasno da je Miloevi ostaonepromenjeni komunista, zapoelose sa protestima.

U maju 1991. godine na elo SPCsu dospeli i sami justinovci: episkopArtemije Radosavljevi, episkop Ata-nasije Jevti, mitropolit Amilohije ivladika Irinej Bulovi.

Negde u to vreme i sam patrijarhuzima vie uea u politikoj re-torici. U novembru 1991. godine nanaslovnici Pravoslavlja objavljenoje pismo lordu Karingtonu, predsed-niku Meunarodne mirovne konfer-encije o Jugoslaviji. Izmeu ostalog,u pismu se navodi sledee: Vremeje da se shvati da rtve genocida injegovi negdanji, a moda i buduivinovnici ne mogu vie iveti zajed-no. Iako to nije isticao javno, patrijar-

hove elje za teritorijama RepublikeHrvatske bile su iste kao i eeljeve iDrakovieve. Sem toga, SPC je sas-vim odgovarao Miloeviev plan zaHrvatsku i BiH zbog zajednike idejekoja je proimala njihovu ambiciju,a to je Velika Srbija. Zapravo, Crkvai Miloevi su se pomirili onoga tre-nutka kada je on odluio da naoruaSrbe u Hrvatskoj.

Nakon to je simulacija rata

u Sloveniji iz stratekih razlogaprekinuta, prelo se na Hrvatsku,koja je u tom trenutku predstavl-jala jedinog ozbiljnog protivnikaMiloeviu.

Da li je suluda ideja o mitskojzemlji Velikoj Srbiji bila vredna de-cenije hladnokrvnog razaranja iubijanja? Moramo se odupreti pro-pagandi koja se i danas besramnoplasira u vodeim medijima i trujegeneracije nanovo.

LITERATURA:

1.Srpska elita , Zagorac , Beograd,2001.2.Mirko orevi, Srpska konzer-vativna misao , Zagorac , Beograd,2003.3.Milorad Tomani, Srpska crkvau ratu i ratovi u njoj , Medijskaknjiara Krug , Beograd, 2001.

4.Kovanje antijugoslovenske za-vere , Zagorac , Beograd, 2006.5.Olga Popovi-Obradovi, Kakva ilikolika drava , Zagorac , Beograd,2008.

dosadno mi je


22/2922

Tekst pred vama nastao je kaomala primedba na jedan od nainana koji ljudi ostvaruju komunikac-iju, a koji dovodi do okruenja sas-tavljenog od ljudi koji se jedni drugi-ma preesto prikazuju kao potpunosuprotstavljeni, pretvarajui mnogepotencijalno duboke i bogaterasprave u kruno i jalovo ponavl-janje uverenja.

Ovo leto, to se mene tie, nijebilo kao dosadanja. Kao nikadapre suoavao sam svoje stavovesa tuim, dovodio u pitanja naepoglede na svet i beskonanodugo raspravljao o raznim optimi speciinim temama, stalnopokuavajui da razloim i situ-acije, ne bih li dobio jasan pregledonoga to se deava, kao i onogato uesnici u raspravi izlau. Utoku dugoasovnih rasprava, iscep-kanih kroz nekoliko letnjih meseci,

poeo je da mi se javlja jedan udanoseaj. Oseao sam da ne upravl-jam u potpunosti onim to govorim.Kao da je neka nevidljiva sila malopomerala znaenja mojih rei i kaoda se poigravala sa konstrukcijamamojih reenica. esto sam imaopotrebu da iskaem stavove kojepre rasprave nisam oseao kao pot-puno svoje. Oseao sam se kao da tasila ima nameru da moje rei stavi

na mesto koje im je, po njoj, pri-padalo, a to je mesto ,,adekvatnoguesnika u raspravi, u potpunostisuprotstavljenog drugoj strani. Iakose intenzitet tog oseanja razlikovao

od sluaja do sluaja, ono je, gotovopo pravilu, bilo eikasno: kako bi seneka rasprava istroila, ili kada bise i dolo do naelnog zajednikogstava obeju strana, ostao bi mi nekioseaj da je sve to bilo krajnje jalovoi da se niko, u sutini, nee pomeritisa svoje poetne pozicije kada doedo sledeeg povoda za suprotstav-ljanje miljenja (isto da ne budezabune, u pitanju su situacije gdesueljavam stavove sa relativnoogranienim brojem ljudi, sa koji-ma sam u estom kontaktu, tako daesto o slinim temama i raspravl-jamo). Ta sila je uspeno postavilajednu stranu nasuprot druge, iusled toga onemoguila da utvrdi-mo take slaganja, ili ih barem pri-kazala kao nebitne i kratkotrajne.Takoe, ubrzo sam uvideo kod sebejo jednu stvar: poetna pozicijane postoji kao jasan i na poetku

rasprave odreen stav: vie mi se inida bi se to to nazivamo osnovnom,poetnom pozicijom, ili principom,izgradilo u toku nje same. Naravno,ti principi su iz rasprave u raspravuostajali slini (barem na nekim pla-novima), ali, kako su se konkretnipovodi za raspravu menjali, to su i unekoj meri radili ti principi. Na kra-ju bi mi se nekako inilo da ono toje vanije od toga da li ljudi imaju

konstantnu poetnu poziciju jesteda imaju skup odreenih stavovai namera koji e im omoguiti davaljano odigraju ulogu u raspraviza koju veruju da treba da je igraju

(a to je najee uloga protivnikadrugog uesnika u raspravi). Dru-gim reima reeno, sila na koju samranije referisao nas tera da se naimreima uklopimo u jedan model.Taj model podrazumeva raspravudve protivnike (sic!) strane, koja, umanjoj ili veoj meri, lii na sukob.Ono to mi je omoguilo da tu siluspoznam jeste sumnja u to da tajmodel na odgovarajui nain opisu-je stvarnost. Da se izrazim kolokvi-jalnim renikom, ,,nije realno da uraspravi uvek naletim na osobu sadijametralno suprotnim stavovima.

I tako stalno naleem narasprave, polemike, koje redovnoimaju ton prepucavanja, ija idejavodilja nije da, na primer, svakosazna neto novo, ili da se doedo zajednikog stava. Cilj je da sedve strane sukobe, da, ukoliko je

to mogue, jedna pobedi i da sa-mom tom ,,pobedom ponizi drugu,nasukavi je na hridi sopstvenihstavova, tako zduno zastupanihdo pred ,,poraz. Ukoliko raspravadobije na ikakvom publicitetu (bilou javnosti, bilo u grupi ljudi unutarkoje je do rasprave dolo), zanim-ljivo je posmatrati i ponaanje pub-like, ali po tom pitanju neu ovakounapred iznositi nikakve postavke,

ve u prei na razmatranje dvakonkretna sluaja. Oba su se desilana internetu: jedan na portalu e-novine, drugi na portalu Peanik.U prvoj raspravi su uestvovali moj

dosadno mi je

Gde je mesto zatreceg?- Licni doivljaj obrazaca nekih rasprava

Pie: Milan kobi


23/2923

prijatelj Ivan Grahek i urednik e-novina, Petar Lukovi, a u drugojreiser Stevan Filipovi i Ras-tislav Dini, uz naknadno javljanjeistoriara Srana Miloevia. Njego-vo javljanje je za mene razreilo tupolemiku i on je adekvatno postaviostrane u raspravi i ispratio njen tok,ali je simptomatino to to je uoptebio potreban on kao trei.

Primer I: Ivan Grahek vs Petar

Lukovi

Na osnovu linog poznavan-

ja I.G. i javnog angamana PetraLukovia, za njih dvojicu bih mirnomogao rei da, iako se ne poznaju,dele najvei broj stavova o velikimtemama koje mue dananjeg in-telektualno angaovanog oveka.tavie, I.G. je redovan i posveen

italac sajta koji ureuje P.L., a nji-hova kratka rasprava o liku i deluVedrane Rudan, hrvatske spis-ateljice, bio je jedan od najitanijihi najkomentarisanijih tekstova nadotinom sajtu u poslednje vreme.Grahek je poslao e-mail relativnomirnog tona, u kome je pokuao daodbrani lik i delo Vedrane Rudan.Pritom je istakao svoje razoaranjei uenje postojanjem takvog

sadraja na sajtu e-novina. Alionda je usledio obrt, gde je Grahekdoiveo da bude poreen, u nekuruku moda i poistoveen, sa Rat-kom Mladiem. Ako mi verujete na

re kada kaem da je Grahekudaljen od Mladia po stavovimanajvie to je mogue, lake evam biti da uvidite da je u pitanjubila Lukovieva projekcija, kon-strukcija Grahekovog lika u svrhulakeg opljuvavanja i adekvatnebinarizovacije rasprave. Tu senegde ispostavlja da je ova kratkarazmena mejlova (koja se, baremza javnost, zavrila na albi i od-govoru na albu) vie bila mali ounego ozbiljna rasprava. ini mi seda je tome dobrim delom doprine-lo upravo izistinsko oslanjanje naobrazac o kome sam pisao ranije utekstu.

Primer II: (Stevan Filipovi vsRastislav Dini) + Sran Miloevi

Link 1Link 2

Link 3Link 4

Ova polemika se na sliannain razvijala. Prvo je S.F. izneosvoje kritie stavove o Islamu uotrom tonu. Potom je R.D. suzioFilipovievu religiofobiju na is-lamofobiju, i onda po njoj opaliokritiku, koja se oslonila na nekunevidljivu pretpostavku da je

Filipoviu Islam po sebi problem, ane Islam kao religija. S.F. je pruiootpor svoenju na ulogu u raspravi(logino, s obzirom na njegovo au-torstvo prvog teksta), ali najlepi

trenutak je bio kada se na krajuukljuio i Sran Miloevi, koji jeispratio tekstove i uspostavio linijukoja je tekla od sporne take dosporne take, razreavajui niz ma-

lih nesporazuma. On je bio taj treiiz naslova ovog teksta. On kao trei,mogao je da poslui i etvrti, i petii n-ti glas, to bi binarnu opozicijuuinilo bespotrebnom (ukoliko tajglas nije tu da bi se svrstao u nekiod dotad uoblinih tabora).

ini mi se da se ovakvo kon-struisanje repertoara uloga uraspravi kao protivnika sa di-jametralno suprotnim stavovima

moe povezati sa antropolokomtezom o konstrukcijama identiteta,prvenstveno etnikih, koji poivajuna razlici ,,mene/nas od ,,njega/nje/njih. Ne samo to poivaju, vese tvrdi da se identitet konstruieprvenstveno preko toga ta ili koneko nije, a ne toga ta neko jeste.To se moda i jasnije vidi u sluajurasprava, koje u nekom trenutku, uprvom tekstu ili reakciji ponu da

se zasnivaju na tome koje stavovene zastupamo, i koji se onda prip-isuju oponentu.Prvi tekst moe nastati kao odgovornekom zamiljenom oponentu, kaonapad u svrhu iskazivanja vlastitepozicije, a reakcija na taj tekst goto-vo se po pravilu slui projektovan-jem osobina na lik autora prvogteksta i njegovo delo, ne uspevajuida izbegne obrazac dihotomizacije

uesnika u raspravi. To je posledicasame ideje zauzimanja pozicija,koja onda zahteva graenje privre-menog identiteta, koje se gradi pove opisanom modelu. Slino je iu neformalnim raspravama; onajkoji prvi formulie stav moe lakopoi, a u toku rasprave jo lakeskrenuti na put konstrukcije svogoponenta koji se onda prima ili neprima na tu igru. U toku rasprave

se grade privremeni identiteti kojeljudi tee da ouvaju bez obzira nato koliko to nosilo projektovanja,neosnovanih uoptavanja i manjkavolje za razumevanjem.

dosadno mi je
http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/50268-Lukovi-italac.htmlhttp://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/50268-Lukovi-italac.htmlhttp://pescanik.net/content/view/7353/1359/http://pescanik.net/content/view/7377/191/http://pescanik.net/content/view/7383/1359http://pescanik.net/content/view/7389/1444/http://pescanik.net/content/view/7389/1444/http://pescanik.net/content/view/7383/1359http://pescanik.net/content/view/7383/1359http://pescanik.net/content/view/7377/191/http://pescanik.net/content/view/7377/191/http://pescanik.net/content/view/7353/1359/http://pescanik.net/content/view/7353/1359/http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/50268-Lukovi-italac.htmlhttp://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/50268-Lukovi-italac.html


24/2924

dosadno mi je


25/2925 dosadno mi je

Mali prilog hronologiji politiantskog

mazanja ociju i sinekuratva u Srbalja

krip kolektiv

TAM 110 - WTF!?!?

Primanja i imovina Duana Bajatovia:



,,Odbrana Kosova postala ,,odbrana Severnog Kosova.

Tadiev intenzitet:Later that day...


27/2927

Viski. Nasmejala se. Saekala je njegovu reakciju. Plaila se da e pomisliti da ima problema i da zato pijetako rano. Saekala je njegovu reakciju hladnog lica, sa strepnjom. Imao je leptir manu i iroki osmeh. Bio jemlai od nje. Zapravo, samo je nagaala, bio je deaki zgodan sa nestanim pogledom, koji je isijavao plavilom.Zbog ega je mogla samo da nagaa njegove godine, nije htela ni da zna. Kada ju je pogledao znala je ono najbit-nije, proela ju je jeza njegove harizme i momentalno je vrisnula u sebi, kao to i obino uradi. Samo je pratilasvoja oseanja, oseanja koja su uvek bila intenzivna i ponekad nesnosna. esto je oseala kajanje zbog svojihodluka, ali nikada previe. ivot joj je bio idealan po standardima ljudi koji je okruuju. Ipak, njoj je uvek netofalilo. Nikada nije znala da opie ta, samo je znala da, kada dobije uzbuenje poput ovog, mora da ga sledi.

Molim vas!, dodala je utivo. Zabacila je dugu smeu kosu, koju su proimali neni pramenovi boje meda.Pokazala mu je glatak vrat, na kojem su se ocrtavale ile i na kojima se video njen ubrzani otkucaj srca. Njemu jeovo bilo izuzetno zabavno, navikao je na ovakav tretman od ena. Znao je koju mo poseduje svojim izgledom,znao je kako da je iskoristi da dobije zadovoljstvo. Slabo je govorio, nije voleo da kvari momenat reima, samo seosmehivao i bacao ini svojim pokretima. Imao je crnu kosu, videla je svoje ruke u njoj, videla je kako ga nenoupa. Morala je da suzdrava svoje reakcije na misli. Osmeh su mu krasili izraeni onjaci. Oi su sijale od plavila,kao da gledate u more. Videla je samo sebe u tim oima; jo jedan njegov dar. Kada pogleda, imate oseaj da samovas gleda, da samo o vama misli i da ste vas dvoje jedini na svetu. Ubijao je pogledom, a ona je pala im je selaza taj ank. Koa mu je sijala, bila je tamnija, a svaki mii se iscrtavao. Svaki pokret njegove ruke, od podizanjalae do sipanja, iscrtavao je novi mii; kao da je bio presvuen svilom. Ona je samo zamiljala te ruke na sebii nije mogla da suzdri dah. Zaboravila je u ovom momentu zbog ega je dola tako rano u bar da popije viski.Dodao joj je au i okrenuo se, radio je sve, samo joj nije posveivao panju. Bacio je udicu, a ona je i pre toga bilaupecana. Ona nije mogla da suzbije pogled i, dok nije gledao, hranila je oi njegovim telom. Htela je sebe da lupi,

jer nije uspevala da se suzdri. Imala je oseaj da e poeti da vriti u jednom momentu. Brzo je nategla au inaglo je spustila na ank. Okrenuo se jer je uo kako se staklo razbilo. Pogledao ju je i nasmejao se, pakosno. Onaje stajala sa ispruenim dlanom, na kojem je bilo stakla i malo krvi. Sram je bio toliki da je htela da propadne uzemlju i nestane, da se razgradi i bude prva materija koja e samo nestati. Zacrvenela se. Njene jabuice su sijale,a pogled joj je bio uplaen i zbunjen. Mislila je da je sada sve pokvarila. Zato sam kreten?! Imam trideset godina,a ponaam se kao glupi adolescent. Kao da nikada nisam videla muko. Dok su misli vritale po njenoj glavi onje prilazio. to je bivao blii, misli su postajale sve bunije i bunije. Nije vie znala da li govori ili su to glasovi unjenoj glavi. Uhvatio je za ruku i uperio je pogled ka njenim uplaenim oima. Imala je suzu u oku. Obuzdala jegorui um i samo je gledala u njega. Hoe da oistimo ovu ranu? Prevrtao je aku da vidi da li ima dubljih rana.Imam gaze i zavoj u skladitu, mogu ovo da oistim dok ne ode kod doktora. Oglupela je od njegovog glasa, bioje dubok i ravan, neno je oterao pistanje u njenim uima. Nije vie htela da okleva, aa je bila opravdanje da ga

skloni od drugih ljudi i da pone ona njega da lomi. Da, molim te, bilo ta da stavim na ovo, malo me pee. Reklaje uzbueno sa nestrpljivim jecajem. Siktala je kao da je pee, a zapravo nije osetila bol. Neno joj je spustio rukui izaao iz anka. Kada je ugledala njegov hod, pokrete ruku i telo u pokretu pomislila je da sanja. Doao je do nje.Sada ih nita nije razdvajalo. Polako se spustila sa stolice. Imala je neverovatne noge. Gledao je napred, ali, svakogmomenta kada su mu oi to doputale i kada bi pamenje preuzelo kontrolu nad njegovim nogama, on je posma-

dosadno mi je

Viski

Pie: Dejan Matlak



trao njene noge. Bile su bronzane, ne od sunca ili sprava ili preparata, ve prirodno bronzane. Struk je bio tolikouzan da je video sebe kako je lomi u struku svojim rukama. Ona je osetila njegov dodir kao toplotni udar. Ruke sumu bile vrele i teke. Pokuala je sebe da odgovori od odlaska u magacin, moralisala je, ali je uzbuenje bilo tolikoda je zaboravila na verenika. Varao je i on mene. Sigurna sam u to. Pravdala je svoju strast. Nije mogao a da nezagleda u njen dekolte, a cela situacija mu se inila preteranom. Pratio je svaki njen korak, ali mu je spontanost

bila suvie oigledna i neinteresantna. Mrzeo je ponekad to toliko voli seks, mrzeo je sebe jer je lep, a jo vie jemrzeo ljude koji su oekivali da uti i radi ono o emu oni mataju. Mogao je sve da ih mrzi, ali to bi bilo licemernojer je on radio ono to su od njega zahtevali. Igrao je ulogu koju su mu drugi dali, ulogu koju je sam izgradio imrzeo.

Kada je zatvorio vrata od magacina, pokazao joj je na stolicu. Magacin je bio ispunjen metalnim policamana kojima su leale boce. Jedini izvor svetlosti bio je mali prozor koji je stajao iznad stola, proputao je lenje,prainom prekrivene, zrake sunca. Na stolu je bila plava kutija sa crvenim krstom. Otiao je po pribor, a ona jesela na pola zraka, tako da su joj se samo noge videle, a lice se ocrtavalo u priguenoj svetlosti. Kleknuo je porednje, a ona se nagnula da vidi ta e da radi. Sada joj je polovina lica sijala. Nakrivio joj je ruku i polio je alkoholom.Siknula je. Neno je je hladio ranu svojim dahom. Bol je prestao u momentu. Dah iz njegovih usta je bio sladak.Prestala je da gleda u ruku i usmerila je svu panju na njega. On je jo bio posveen ruci, dok nije shvatio da gaona jede pogledom. Kada je podigao glavu, video je njene poluotvorene usne, koje su se crvenile na suncu. Bilesu male i izraene, poljubio ih je. Njegove usne su bile tople i kao medom punjene. Kada je poljubio, proela juje neverovatna jeza. Kao da je doivljavala orgazam u elucu. Uzela je njegovu ruku i stavila je na svoju butinu.Koa joj je bila meka i svilena. Nije morao da pokree ruku, sama je klizila. Osetio je pokrete u gaama, ali nikakvouzbuenje; nikakvu vatru u grudima ili orgazam u elucu, samo hladnu erekciju. Kako je rukom prilazio njenimgaama, sve je bilo toplije i toplije, a ona je sve vie dahtala. Njegov jedan pokret ruke preplavio ju je emocijamakoje nikada ranije nije doivela. Samo je pomislila koliko joj je verenik lo, kada ovo dete prstima izaziva ovakvouzbuenje. Video je da je ima, da moe sve. Bilo mu je smeno i neprijatno njeno dahtanje, ali je nastavio da je mi-luje i ljubi, sve dok nije stigao do mokrih gaa. Znao je tano koliko ga eli. Polako je preao prstima preko gaa, aonda ih je svukao. ipka. Klie, pomislio je. Polako je stavljao prste u nju, ona je sedela i nije umela da se pokrene.Sada je gledao u nju, direktno u oi, dok je neno ulazio i izlazio. Gledao je njene reakcije, posmatrao je njenu kou.Hteo je da vidi ta joj prija. itao je njeno telo. Crtao je po nemoj karti, a ona je htela da ga oseti. Bila je nestrpljiva

i poinjala je da se gri, a on joj je dao ono to je elela. Poigravao se sa njom i smejao se zlobno dok ju je izluivaododirima. Ona ga je gurnula na pod i skoila je na njega kao predator na rtvu. Kako je pao, nasmejao se. Videlaje koliko su mu farmerke postale tesnije i ubijala ju je elja da mu skine gae i da sedne na njega. Lupila je sebepo butini koja se na momenat zgrila. Nespretno ga je otkopala, kao da prvi put svlai lic. Zavukla je ruku podkoulju i osetila svaku ploicu pod rukama. Sada je ona preuzela kontrolu, ali je bila toliko hitra, da on nita nijeosetio, samo kratke nadraaje na rasutim delovima tela. Kada je stavila ruku u njegove gae i osetila toplotu, venei golemost, nasmejala se i momentalno svukla farmerke i gae. Nije se trudila oko koulje, a svoju haljinu je samopodigla dovoljno da joj ne smeta. Sela je na njega i poela je da se pomera, da skae. Htela je sve od jednom, a onje samo leao i ekao. Nije mogla da se zaustavi, stenjala je, uzimala mu je ruku i grizla prste. Gledala je u njegaomamljeno i zadovoljno i mogla je da vidi njegov nesretni pogled, ali, ignorisala je svaku emociju i gutala njegovusnagu svakim skokom. Sve dok nije poela da se gri, pala je na njega i on joj je stavio ruku na usta dok se nije

umirila. On nita nije osetio. Erekcija mu je bila slaba na kraju, nije pulsirao kao to ume. Kao da je bio odseenod struka na dole. Ustala je, pokupila gae i, dok ih je oblaila, videla je kako on navlai farmerke preko erekcije.ekaj! Prila mu je i stavila ruku u gae. Moram nazad u ank, ef e biti ljut, a ne smem da izgubim ovaj posao.Pogledala je u njega i bio je toliko sladak da je htela da ga povue za obraze. Nasmeila se i izala je napolje. Ostaoje sam da se zakopa i skloni stolicu i zavoje koje je bespotrebno otvorio. Nije umeo sebi da objasni tu koliinuanksioznosti. Samo se nadao da e da prestane to pre. Sramio se, ali nije ni sam znao zbog ega. Vie se sramiozbog nje. Kada je izaao napolje, ona je izlazila iz toaleta. Uao je u ank, obrisao je mesto na kojem je ona razbilaau i pokupio staklo. Sela je i nasmejala se. Mislim da e mi ruka biti u redu sada. Pogledala je u njega, a on jeizbegavao da gleda u nju. Nekako mu je bilo lake da je ne gleda, nije oseao toliki sram. Studira?, pravila se daje zainteresovana. Zapravo ju je samo interesovalo koliko ima godina. Znao je da to pitanje nije ni bitno, znao jeda e zaboraviti i ako kae ta studira. Samo je klimnuo glavom. Trea sam godina. Klimala je glavom dok je on

govorio, a i nakon toga. Nije ga sluala. Traila je papir. Zapisala je broj. Stavila ga je ispred njega. Izvini, moramda idem, ali moemo ovaj razgovor da nastavimo. Nazovi me kada ti se bude prialo. Samo se nakezila. Ostavilaje mnogo vie novca nego to je bilo potrebno. Ustala je i krenula ka vratima. ula je zvuk svojih cipela koji jojje davao dodatnu snagu. Stavila je kez na usta i divila se svome ivotu. Oseala se jakom. On je gledao u papir sabrojem, zguvao ga i nije mogao da obuzda suzu. Proela ga je tuga i osetio je kajanje u grudima i kamen u elucu.


29/29

Impresum:Izdava:Omladinski odbor za obrazovanje, Vojvode Hrvoja 17, 11000 BeogradZa izdavaa:Naim Leo Beiri

Glavni i odgovorni urednik:Milan [email protected]

Izvrni urednik:Ognjen Kojani

Redakcija:Stefan Aleksi, Stefan Beria, Petar ekerevac, Nata Kovaevi, Dejan Matlak, MladenMilanovi, Ivana Vuji

Saradnice/i:Marjan Bioanin, Milica Drakuli, Ana Jakimska,

Korektor:Nikola ivkovi

Design & dtp:Dane Popovi

Naslovna strana:OOO

tampa:Online izdanje

Kontakt:[email protected]

asopis krip je neproitno izdanje koje se distribuira besplatno.Tekstovi i stavovi objavljeni u ovoj publikaciji vlasnitvo su autora i ni na koji nain nemogu odraavati zvanine stavove Omladinskog odbora za obrazovanje.Redakcija se izvinjava nepotpisanim autorima u prolom broju: Nenadu Marinkoviu

za prvi deo teksta Tao u Srba i duh globalnog kapitalizma, Nikolini Nolevskoj za tekst (??) , Stefanu

Škrip, peti broj

Documents