skripta fi kolokvijum

7/31/2019 Skripta FI Kolokvijum

1/35

1.POJAM I ZNAAJ INVESTIRANJA

tednja ili odloena potronja prua neposrednu mogunost da se ostvari vea korist u

budunosti, ili vea koliina novca koja e biti na raspolaganju za buduu potronju.

Odustajanje od trenutne potronje u korist vee budue potronje je razlog zatotedimo. Prema tome, investiranje predstavlja proces permanentnog investiranja tednje

tokom odreenog vremenskog perioda.

Ulagae ili investitore smatramo pojedince, vlade, penzione fondove i kompanije.

Pod investiranjem ili ulaganjem podrazumevamo sve vrste investicija, ukljuujui

investicije kompanija u nove pogone i opremu zatim odreene investicije u akcije, obveznice,

robu i drugu realnu imovinu. Kao to moemo videti investicije se odnose na pojedinaneulagae ili investitore. U veini sluajeva investitori trguju sa odreenom imovinom, ija je

vrednost izraena u razliitim valutama, oekujui da e u budunosti ostvariti vei priliv

nego to su njihovi trokovi danas.

Postoje razliite definicije investicija. Sutinski, sve se svode na sledee: Investicija je

odricanje od dela sadanje potronje zarad vee koristi u budunosti. Vremenski

period izmeu ulaganja u sadanjosti i oekivanih efekata u budunosti je po pravilu dug.

Zbog toga je svaka investicija izloena neizvesnostima- rizicima. Rizici su vei to je ovaj

vremenski period dui.

Investicijama se smatraju ulaganja kapitala u:

- objekte, opremu, instalacije, postrojenja i ureaje;

- z!ene zastarelih i dotrajalih kapaciteta;

- obezbeenje traJnih bbrTNih sredstava;

- hartije od vrednosti (portfolio investicije);

- nove konstrukcije i prototipove i uopte u poboljanje postojeih i

razvoj novih proizvoda;

- nova tehniko tehnoloka reenja i poboljanje tehnolokog procesa;

- poboljanje organizacije i uvoenje novih organizacionih reenja

- obuku i usavravanje kadrova;


2/35

- nabavku patenata, licenci i drugih prava;

- nauna i razvojna istraivanja;

- razvoj trgovake mree, servise i reklamu;

- osnovno stado

- dugogodinji zasade i ume.

Investicija ima svoj obim, strukturu (sastav kapitala), dinamiku (vreme realizacije) i

oekivane rezultate.

Svaka investicija ima prepoznatljive elemente:

- ko investira,

- program u koji se investira (investicioni projekat),

- obim i oblik kapitala koji se investira,- vreme u kojem se investicioni projekt realizuje i oekivane rezultate investicije

(proizvod, usluga, dobit).

2.DEFINISANJE, PREDMET I FILOZOFIJA FINANSIRANJA

Finansiranje obuhvata aktivnosti koje se odnose na obezbeenje neophodnih finasijskih

sredstava.

Za finansiranje nesmetanog toka reprodukcije mogu se obezbediti sredstva iz sopstvenih ituih izvora.

Novana sredstva su potrebna svakom preduzeu da bi podmirilo svoje tekue potrebe kao

i za poveanje obima rada.

S obzirom na to za kakvu se namenu upotrebljavaju finansijska sredstva razlikujemo:

- finansiranje u uem smislu

- finansiranje u irem smislu

Finansiranje u irem smislu obuhvata finansiranje proste i proirene reprodukcije.Sredstva

potrebna za tekue poslovanje ine finansiranje u irem smislu.

U sluaju kada se finsijska sredstva pribavljaju za finansiranje proirene reprodukcije ( za

nova ulaganja) u pitanju je finansiranje u uem smislu, jer se time poveavaju ukupna

sredstva.


3/35

U procesu rada, finansijska sredstva mogu biti vezana trajno ili povremeno, to zavisi od

toga da li se finansiraju trajne ili povremene potrebe. Da bi preduzee nesmetano obavljalo

redovno poslovanje, ono mora raspolagati izvesnim iznosom sredstava koja trajno moe

koristiti. Sredstva za ovakvo poslovanje preduzea obezbeuju u svojim fondovima. Ta

sredstva se formiraju u toku poslovanja kroz raspodelu dohotka, te ine trajna poslovna

sredstva. U poslovanju preduzea nastupaju i potrebe kada treba privremeno poveati

sredstva u funkciji.

U aktivnostima finansiranja uestvuju finansijer i finansirani. Za finansijera finansiranje

predstavlja aktivan posao (aktivno finansiranje).

Aktivno finansiranje je takvo finansiranje koje za finansijera donosi odreenu korist u vidu

kamate. Ta kamata je aktivna zato to finansijer (banka) daje svoja novana sredstva na

korienje drugoj privrednoj organizaciji po ugovoru na odreeno vreme i pod odreenimuslovima.

Finansirani koristi pribavljena sredstva od finansijera pod odreenim uslovima

Za finansiranog finansiranje predstavaja pasivan posao( pasivno finansiranje).

Preduzee koje koristi sredstva plaa kamatu na sredstva koja koristi, to znai da je ovo

finansiranje, sa stanovita korisnika, pasivno finansiranje. To znai da se finansiranje

ispoljava kao aktivno i pasivno.

Preduzee moe da se javi u ulozi finansirjera i finansiranog. Profesionalno finansiranjem

se bave bankarske institucije (aktivno finansiranje).

Osnovni ekonomski razlog za finansiranje u svakom preduzeu jeste snabdevanje procesa

rada potrebnim sredstvima. Potrebe za finansiranjem kod proizvodnih preduzea vezane su

za izgradnju odgovarajuih proizvodnih kapaciteta, za nabavku sredstava rada, za

finansiranje zaliha i repromaterijala.

Finansiranje privrednih preduzea mora biti u skladu sa ekonomskom politikom, buduu da

se i finansiranje poslovanja preduzea menja sa promenama u ekonomskoj politici. U

ekonomske razloge finansiranja spadaju: poslovi finansiranja proizvodnje, prometa, novih

investicija, sanacija i sl.

Danas postoje sledei razvijeni izvori finansiranja i kreditiranja privrede:

- samofinansiranje,

- udruivanje sredstava i kapitala,


4/35

- zajednika ulaganja,

- osnivaka ulaganja,

- kreditni odnos sa domaim i stranim partnerima,

- direktne inostrane investicije,

- finansiranje putem emisije hartija od vrednosti,

- specifini oblici finansiranja,

- drugi mogui oblici finansiranja i kreditiranja.

Svaki od navedenih oblika izvora finansiranja ima svoje specifinosti, znaaj i ulogu u

svakoj nacionalnoj ekonomiji. Sve navedene izvore finansijskih sredstava ekonomski

subjekti mogu da osiguraju ili u okviru nacionalne privrede ili na meunarodnom tritu

kapitala, odnosno kod meunarodnih finansijskih institucija.

3. INVESTICIJE I DRUTVENO EKONOMSKI RAZVOJ

Rezultat drutvene reprodukcije je obnavljanje drutvenih odnosa i stvaranje drutvenog

bruto proizvoda. U stvaranju drutvenog bruto proizvoda uestvuju svi inioci procesa

reprodukcije: sredstva za rad, rad, predmeti rada i informacije.

Drutveni bruto proizvod predstavlja ukupnu koliinu proizvedenih dobara i usluga u

odreenom vremenskom periodu (godina dana), iskazani u novanom obliku.

Kada se od drutveno bruto proizvoda oduzmu utroci predmeta za rad iskazani kroz

kategoriju reprodukcioni materijali i proizvodne usluge dobija se drutveni proizvod.

Kada se od drutvenog proizvoda oduzmu utroci sredstava za rad iskazani kroz kategoriju

amortizacije, dobija se nacionalni dohodak.

Iz nacionalnog dohotka se namiruje utroak rada kroz kategoriju line, opte i zajednike

potronje, a preostali deo ini drutvenu akumulaciju.

Prema tome, drutvena akumulacija predstavlja onaj deo nacionalnog dohotka (novostvorene

vrednosti) koji je uteen i moeda se koristi za drutveno-ekonomski razvoj.

Investicije su, dakle, deo drutvene akumulacije koji se ulae u razvoj.


5/35

Doprinos investicija privrednom razvoju zemlje meri se kapitalnim koeficijentom (Kk)

dat odnosom:

Kk= Iu/DP

gde je: IU - ukupne investicije u osnovna sredstva u toku godine

DP - prirast drutvenog proizvoda

Kapitalni koeficijent pokazuje koliko je jedinica investicija u osnovna sredstva potrebno

uloiti da bi se drutveni proizvod zajednice poveao.

Intenzitet razvoja zemlje definie se stopom investiranja (SI) koja predstavlja odnos

izmeu ukupnih investicija u osnovna sredstva (IU) i drutvenog proizvoda (DP), izraen u

procentima:

SI=(IU/DP) * 100, (%)

Privredni rast meri se stopom privrednog rasta (Spr) koja se definie:

Spr = (DP/DP) 100, (%)

4.INVESTICIJE U FINKCIJI RASTA I RAZVOJA PRIVREDNIH SUBJEKATA

Ostvarivanje razvojnih ciljeva preduzea je jedino mogue preko investicija. U investicije,

preduzee ulae sopstvena ili pozajmljena sredstva. S toga je razvoj preduzea, u najveoj

meri, zavistan od pravilnog izbora i realizacije investicija. Zato su razvojna i investiciona

politika u preduzeu tesno povezane i meusobno zavisne.

Postoji vie definicija razvoja preduzea i poslovnih sistema. Meutim, sve se one u sutini

svode na sledee: razvoj je proces transformacije preduzea iz postojeeg u novo

stanje vie kvalitativne i kvantitativne efikasnosti. To novo stanje je zapravoprilagoavanje zahtevima okruenja (trita, pre svega) koje se ogleda kroz promene na

podruju proizvoda, proizvodnog programa, tehnike i tehnologije, organizacije rada i

kadrova, koji doprinose novom poboljanom kvalitetu ekonomskih rezultata poslovanja.


6/35

U praksi se esto ne pravi dovoljno jasna razlika izmeu rasta i razvoja preduzea. Dakle,

poveanje kapaciteta dogradnjom novih, bez kvalitativnih poboljanja tehnologije,

asortimana i kvaliteta kao i ukupnpog unapreenja procesa rada ne moe se smatrati

razvojem, ve samo rastom. Razvoj je kompleksniji proces od rasta, i on obuhvata, pored

odgovarajueg poveanja vrednosti proizvodnje i poboljanje tehniko-tehnolokog procesa

organizacije i metoda rada.

Dakle, rast je samo jedan od sastavnih elemenata razvoja, koji iskazuje kvantitativno

poveanje obima poslovanja, dok razvoj, pored toga, iskazuje i kvalitativno poboljanje i

inoviranje proizvodnje i poslovanja.uopte.

Inovacije i kvalitativna poboljanja u poslovanju preduzea koje zahteva razvoj mogue su

jedino ako se prati razvoj nauke i tehnologije i ta dostignua primenjuju u vlastitoj praksi.Jedino se ia taj nain obezbeuje kvalitetan razvoj i budua egzistencija na tritu.

Sastavni deo razvojne politike je investiciona politika. Inve sticiona politika je politika

ulaganja kapitala u realizaciju razvoja. Ona definie prioritete i kriterijume za

rangiranje i selekciju investicionih projekata. Investicionom politikom se odreuju

konkretni investicioni projekti ijom se realizacijom ostvaruju ciljevi razvoja. Dakle,

investicije su osnovna pretpostavka razvoja i po definiciji pretpostavljaju pozitivan

budui ishod, odnosno predpostavljaju ostva rivanje razvoja preduzea. U suprotnom,

investicije nemaju smisla jer mogu dovesti preduzee u gubitak.

Budui da se svaka investicija odvija u uslovima neizvesnosti (manjeg ili veeg

rizika), na donosiocu inve sticione odluke je velika odgovornost za donoenje valjane

odluke. Zato problemi racionalnog investiranja i planiranja i realizacije investi cionih

projekata spadaju u red kljunih problema razvoja svakog predu zea.


7/35

5. ZNAAJ UPRAVLJANJA POSLOVNIM INVESTIRANJEMUpravljanje procesom investiranja obuhvata smiljeno i efikasno voenje i usmeravanje

procesa investiranja ka unapred definisanom cilju, znai ka efikasnoj realizaciji odreenog

investicionog projekta, na koji se proces investiranja odnosi. Obezbjeenjeneprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja planiranog

investicionog projekta predstavlja osnovni zadatak upravljanja procesom

investiranja. Upravljanje se odnosi na sve delove procesa investiranja. To znai na:

- pripremni deo, kojim se obuhvata planiranje investicija i neposredna priprema za

realizaciju,

- konkretnu realizaciju investicija, odnosno izgradnju investicionog objekta.

- kontrolu koja se vri tokom celokupnog procesa investiranja, znai tokom oba

potprocesa, a posebno u toku realizacije i na kraju procesa.

-

Principijelno gledano upravljanje investicijama sadri tri faze: - planiranje, realizaciju i

kontrolu. Znai, svakim potprocesom i svakom fazom procesa investiranja treba upravljati

- planirati ga, realizovati i kontrolisati, da bi se u celini efikasno odvijao.

Procesu upravljanja investicijama prethodi donoenje odreenih investicionih odluka.

Investicione odluke su sredstvo upravljanja investicijama u preduzeu. Njima se vrikonaan izbor investicionih projekata (objekata) iz niza moguih alternativa i namenska

alokacija kapitala u preduzeu. U datim uslovima razvoja preduzea, investiciona odluka treba

da obezbedi usmeravanje investicija u onaj investicioni projekat ili skup investicionih

projekata koji uz najmanja investiciona ulaganja obezbeuju najpovoljnije ekonomske i druge

efekte investicija u razvoj preduzea. Njihovo donoenje mora se zasnivati na sadrajno

potpunim, tehnikih i ekonomski optimalnim i vremenski i prostorno odreenim projektnim

reenjima. One moraju biti izraz volje svih subjekata iji kapital investira u dati investicioniprojekat i subjekata na ije uslovne rezultate i interese imaju direktan ili indirektan uticaj.

Investicionom odlukom se utvruje: subjekt koji investira, projekat (objekt) u koji se

investira, obim, struktura i dinamika investicija, izvori i uslovi korienja investicionih


8/35

sredstava, lokacija investicionog objekta, vreme poetka i zavretka izgradnje investionog

objekta i pokazatelji rezultata investiranja u odabrani investicioni projekat.

Investicije iz vlastitih izvora su najsigurnije i ne prate ih kapitalni izdaci (kamate).

Meutim, vlastiti izvori najee nisu dovoljni da prate eljeni tempo razvoja preduzea.

To upuuje na angaovanje kapitala iz eksternih izvora: komercijalni i finansijski krediti,

zajednika ulaganja, deoniarski kapital i ostali izvori finansiranja investicija. Pitanje

optimizacije investicija po izvorima i uslovima angaovanja investicionog kapitala je

izuzetno vano. Zato ove odluke treba da se oslanjaju na komparativna istraivanja

prednosti razliitih izvora kapitala.

6. ZNAAJ UPRAVLJANJA POSLOVNIM FINANSIRANJEM

Upravljanje finasiranjem podrazumeva upravljanje finansijskim tokovima u preduzeu.Finansiranje predstavlja dinamiki proces koji obuhvata:

a) pribavljanje novca,

b) ulaganje novca,

v) vraanje novca

g) usklaivanje izvora finansiranja sa ulaganjima.

a)Pribavljanjem novca za tekue i razvojne potrebe preduzea uspostavljaju se finansijski

odnosi sa unutranjim i spoljanjim izvorima finansiranja. Pribavljanje novca je osnovna

komponenta finansiranja, meutim, proces finansiranja se ne zavrava pribavljanjem

novca, ve se ona nastavlja drugim fazama finansiranja, ulaganjem i vraanjem novca.

b) Novac se pribavlja da bi se vrilo njegovo ulaganje u materijalnu, finansijsku i drugu

imovinu. Na ovaj nain novac se privremeno imobilizuje, transformie i vezuje u razliite

oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga

za one potrebe koje su optimalne.

v) U fazi vraanja novca uloeni novac se oslobaa iz krunog toka poslovanja i ponovo se

ulae u skladu sa potrebama preduzea.


9/35

g) U poslovanju preduzea stalno se dogaaju promene u imovini i izvorima. Ove promene

treba oblikovati i vriti usklaivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjima u aktivi po

obimu i roku. Ovo se deava u okviru dinamikog procesa usklaivanja izvora finansiranja

sa ulaganjima po obimu i roku. U ovom procesu usklauju se rokovi imobilizacije

(vezivanja) novca sa rokom raspoloivosti odgovarajuih izvora. Cilj koji se ovim eli da

postigne je da se ostvari usklaenost rokova izvora i ulaganja, to treba da dovede do

sinhronizacije novanih primanja i izdataka radi obezbeenja solventnosti preduzea.

Finansiranje je dinamiki proces, a ne stanje, jer ono proima sve faze reprodukcije, to se

moe ematski prikazati na sledei nain:

Postoje razliite podele finansiranja, a najvanije su:

- prema roku raspoloivosti izvora,

- prema poreklu izvora finansiranja

- prema vlasnitvu izvora finansiranja

7.PRAVILNO USMERAVANJE INVESTICIJA I OSTVARIVANJEMAKSIMALNIH POSLOVNIH REZULTATA

Investiranje predstavlja deo globalnog problema razvoja kao kontinuiranog procesa kojim

preduzee osigurava svoje budue efikasno poslovanje. Investiranje predstavlja krajnu fazu

celokupnog procesa razvoja kojom se realizuju planirani razvojni ciljevi, a time icelokupan razvoj. Preduzee najpre vri definisanje ciljeva razvoja i razvojne politike,

zatim izrauje odgovarajui plan razvoja, nakon ega dolazi investiranje, koje obezbeuje

realizaciju planiranih razvojnih ciljeva.


10/35

To je veoma kompleksan proces koji obuhvata veliki broj aktivnosti i veliki broj uesnika.

U okviru procesa investiranja kao osnovnog sredstva za realizaciju planiranog razvoja troi

se najvei deo finansijskih sredstava namenjenih planiranju i realizaciji razvoja. Znaaj i

sloenost procesa investiranja nuno namee potrebu upravljanja ovim procesom kako bi

se on na najbolji nain realizovao.

Proces investiranja treba da obuhvati sledee aktivnosti:

1. Definisanje

investicione politike

2. Definisanje

investicionog cilja

3. Izbor investicione strategije

4. Realizacija investicije

5. Merenje i ocena

rezultata

Prvi korak u procesu

investiranja je definisanje

investicione politike.

Investiciona politika treba da definie

prioritete i osnovne kriterijume

za rangiranje i izbor investicija. Ona se bazira na sledeim osnovnim naelima:

- usklaenost sa bazinim ciljevima drutva kao celine,

- usklaenost sa bazinim ciljevima preduzea,

- potpuna konzistentnost sa razvojnom politikom preduzea,

- istraivanje kao osnova za voenje investicione politike,

- objektivnost u odluivanju o najpovoljnijim investicionim reenjima,

- usklaenost sa politikom rasta ivotnog standarda.

DEFINISANJE INVESTICIONE

POLITIKE

DEFINISANJE INVESTICIONOG CILJA

IZBOR INVESTICIONE STRATEGIJE

REALIZACIJA INVESTICIJA

MERENJE I OCENA RAZULTATA


11/35

Odreeni faktori (eksterni i interni) utiu u veoj ili manjoj meri na definisanje investicione

politike. Najznaajniji eksterni faktori koji determiniu investicionu politiku su trite,

razvoj nauke i tehnologije, zakonska ogranienja vezana za problematiku ulaganja i dr. Od

internih faktora najznaajniji su organizacija preduzea, finansijske mogunosti preduzea,

kadrovi, tehnoloke i informacione mogunosti preduzea i dr.

Druga faza procesa investiranja je definisanje investicionog cilja. Prilikom definisanja

investicionog cilja investitor mora da uzme u obzir nekoliko bitnih parametara, a najvaniji

su period i stopa povraaja ulaganja, visina ulaganja, pravna sigurnost i rizik ulaganja.

Trea aktivnost procesa investiranja je izbor investicione strategije koja proistie iz

definisanih investicionih ciljeva i investicione politike. Opredeljenje za odreeni

investicioni poduhvat ili vie poduhvata upravo zavisi od definisane investicione strategije.

Nakon definisanja investicione strategije prelazi se na fazu realizacije investicije, koja

podrazumeva izbor konkretne investicije koja e biti ukljuena u investicioni proces i

definisanje finansijskog i pravnog okvira realizacije (tip ugovora, uslovi kreditiranja,

dravne subvencije i sl.).

Poslednja aktivnost procesa investiranja predstavlja merenje i ocena rezultata. U ovoj fazi

je potrebno utvrditi rezultate procesa investiranja odnosno uspenost realizacije definisanih

investicionih ciljeva i politike. Kao mera uspenosti ulaganja uzimaju se razliiti finansijski

izvetaji, izvetaji o postignutom razvoju u segmentu nauke ili tehnologije, procene

pojedinih eksperata ukljuenih u proces investiranja i dr. Poto je proces investiranja

kontinualna aktivnost, zasnovana na principima povratne veze, zadatak ove faze je da

kvalitetnom analizom utvrdi sve eventualne nedostatke, kako bi se korigovali ciljevi i

investiciona politika u skladu sa novim informacijama.

Nepravilno i nestruno upravljanje procesom investiranja moe da se okrene protiv

ulagaa, tako to e uloena sredstva biti potroena a planirani razvoj izostati, a to e

dovesti ulagaa u situaciju da se dovede do usporavanja razvoja, stagnacije pa i propadanja.


12/35

Takva situacija proizilazi iz injenice da promaeno investiranje moe da se ispravi samo

novim investiranjem, koje oslabljeno preduzee ne moe da realizuje.

Kriterijumi za donoenje investicionih odluka

Preduzee se odluuje za investiranje kada je obezbedilo za to neophodne ekonomske

uslove, odgovarajui program, finansijska sredstva i kadrove. Preduzee se opredeljuje za

investiciju koja e mu doneti najvee ekonomske koristi u buduem poslovanju i

odgovarajuu eljenu poziciju na tritu.

Osnovni kriterijum kod donoenja investicionih odluka predstavlja izbor one alternative

koja e doneti najvee ekonomske i ukupne efekte.

Efekti investicija mogu biti ekonomski i neekonomski.

Ekonomski efekti su materijalne koristi i prinosi koje od investicije ostvaruje preduzee

investitor kao i ira drutvena zajednica.

Neekonomski efekti se odnose na socijalnu, drutvenu i ekoloku dimenziju i prinose od

investicionog ulaganja.

Poto se samo direktni ekonomski efekti u praksi mogu egzaktno meriti, uglavnom se oni i

koriste kao kriterijumi prilikom donoenja investicionih odluka.

Stopa rentabilnosti investicija, kao kriterijum i pokazatelj efikasnosti investiranja

izraunava se na sledei nain:

Ri = rentabilnost investicija,

D = dobit,

I = investicije


13/35

Stopa rentabilnosti investicija prikazuje prinos koji se oekuje od uloenih sredstava za

konkretnu investiciju. Ukoliko je ova stopa vea, to je investicija isplativija.

Da bi se doneo zakljuak o isplativosti investicija, dobijena stopa rentabilnosti mora se

uporediti sa aktuelnim kamatnim stopama. Kamatna stopa pokazuje koliko bi preduzee

zaradilo ako bi namenjena investiciona sredstva uloilo u banku.

Ako je stopa rentabilnosti investicija vea od kamatne stope, investicija je ekonomski

isplativa. Ako je stopa rentabilnosti manja ili jednaka kamatnoj stopi, investiranje se

ekonomski ne isplati. U tom sluaju gubitak preduzea se meri razlikom iznosa koji bi se

dobio na osnovu kamate na uloena sredstva i dobiti ostvarene investiranjem tih sredstava.

8.CILJEVI PRINCIPI I RIZICI INVESTIRANJA

Preduzee nastoji da sebi obezbedi sadanji i budui opstanak kroz ostvarivanje

kontinuiteta u sadanjem i buduem efikasnom funkcionisanju. Kako se investiranjem

ostvaruju osnovni razvojni ciljevi preduzea najveu odgovornost za sudbinu preduzea

snosi investiciona politika odnosno izbor valjanih investicija i njihova uspena

realizacija.

Investiciona politika je deo razvojne politike preduzea, tako da ciljevi investicione politike

proizilaze iz razvojnih ciljeva preduzea. Na osnovu investicionih ciljeva donosi se odlukao investicijama koje treba realizovati.

Investicionom politikom odreuju se vrste investicija u koje se sredstva investiraju,

sektore/privredne grane, geografska regije i mehanizam tj. nain alokacije investicija, u

skladu sa merama za kontrolu rizika, kao i preporueno vreme investiranja.

Kao osnovni investicioni ciljevi preduzea :

1. poveanje vrednosti imovine i rast kapitalne dobiti i

2. ulaganje u imovinu uz potovanje principa sigurnosti, profitabilnosti,

likvidnosti i disperzije rizika.

Prilikom voenja investicione politike u skladu sa investicionim ciljevima, preduzee se

pridrava osnovnih naela investiranja i to:


14/35

- naelo sigurnosti investiranja;

- naelo stabilnosti prinosa;

- naelo likvidnosti;

- naelo konstantne kontrole i minimalnog rizika.

Investicioni proces zapoinje utvrivanjem investicionih ciljeva na osnovu dva osnovna

indikatora: zahtevanog prinosa i tolerancije rizika.

Izbor investicione strategije koja je u skladu sa investicionim ciljevima i utvrenom

investicionom politikom je vaan segment investicionog procesa.Obzirom da je proces

investiranja vezan za dug rok postoji velika neizvesnost u pogledu oekivanih efekata, pri

emu je rizik vei to je rok investiranja dui.

Rizici investiranja predstavljaju verovatnou nastanka negativnih efekata po poslovni ifinansijski poloaj preduzea.

Dakle, svaka investicija je praena rizicima. Svi rizici koji se mogu javiti kod investiranja

moemo podeliti na:

- trini rizik,

- operativni rizik,

- rizik likvidnosti i

- rizik usklaenosti poslovanja sa propisima, kao i procese i procedure za njihovo

identifikovanje, merenje i kontrolu.

1. Trini rizik predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata po vrednost

imovine preduzea usled promena na tritu i posebno obuhvata sledee rizike:

- rizik promene kamatnih stopa;

- valutni rizik.

2. Operativni rizik predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata po poslovni i

finansijski poloaj preduzea usled:

- propusta u radu zaposlenih;


15/35

- neodgovarajuih unutranjih procedura i procesa;

- neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom;

- nepredvidivih eksternih dogaaja.

3. Rizik likvidnosti predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata po

sposobnost preduzea da ispunjava svoje dospele obaveze.

4. Rizik usklaenosti poslovanja preduzea sa propisima predstavlja verovatnou

nastanka negativnih efekata po poloaj preduzea zbog nepridravanja zakona,

pravila i propisa iz oblasti njihovog poslovanja i investiranja.

9. ZNAAJ INVESTICIJA ZA OPSTANAK RAST I RAZVOJ PRIVREDNIHSUBJEKATA

Preduzee razvija i proiruje svoju delatnost i prilagoava se zahtevima tehnoloke

modernizacije i trinim zahtevima, samo ukoliko neprekidno investira u sopstvenu

delatnost i razvoj. Danas se u velikom broju grana, situacija u pogledu zahteva za

investiranjem figurativno opisuje kao tranje u cilju zadravanja postojee pozicije.

Investicijama se obezbeuje kako prosta tako i proirena reprodukcija preduzea. Dakle,

investicije su uslov egzistencije, rasta i razvoja preduzea, odranja i poboljanja

konkurentske prednosti i tangiraju svaku od faza tokom njegovog ivotnog veka.

Kao osnovni ekonomski i organizacioni subjekt preduzee ima ekonomsku svrhu

postojanja samo ako stalno i neprekidno investira u nova sredstva, tehnologije, programe i

ostale razvojne komponente.

Investicije predstavljaju ulaganja dugoronog karaktera u poslovna sredstva preduzea, u

cilju proirenja i unapreenja njegove materijalne osnove (poveanja broja i kvaliteta

materijalnih komponenata).

Ta ulaganja se vre u:


16/35

- zamenu dotrajalih i istroenih sredstava za rad,

- nabavku novih i savremenijih sredstava ,

- proirenje postojeih kapaciteta i osvajanje novih proizvoda,

- razvoj naunih istraivanja i uvoenje savremenih tehnolokih procesa,

- nabavku patenata i licenci,

- usavravanje kadrova.

Investicije oznaavaju put razvoja i predstavljaju ekonomsko sredstvo za modernizovanje i

razvoj preduzea. Mogui efekti koji se postiu investiranjem su brojni i ogledaju se u

smanjenju trokova proizvodnje, poveanju prihoda, smanjivanju rizika poslovanja,

poboljanju uslova rada i poloaja zaposlenih i dr.

Kao ekonomska i razvojna kategorija investicije su bitna odrednica kvaliteta ekonomijeposlovanja svakog privrednog subjekta, odnosno preduzea.

U teoriji i praksi postoje razliiti oblici i vrste investicija, shodno kriterijumima njihovog

klasifikovanja.

U praksi preduzea je uobiajena sledea podela i grupisanje investicija:

1) Prema osnovnoj nameni investicije se dele na privredne i neprivredne.

Privredne investicije su investicije u objekte, sredstva za rad, transportna sredstva, opremu,

patente i licence, itd. To su investicije u komponente rada i poslovanja, koje slue za

obavljanje i proirenje delatnosti privrednih preduzea. One imaju za rezultat proizvodnju

novih dobara.

Neprivredne investicije predstavljaju ulaganja u razliite komunalne objekte, stanove,

kole, administrativne zgrade, opremu za socijalnu zatitu i sl. Ove investicije slue za

pratee, infrastrukturne delatnosti, kao i za socijalne namene i drutvenu nadgradnju.

Neprivredne investicije se usmeravaju u razvoj javnih delatnosti.

2) Prema kriterijumu sedita (prebivalita) pravnog ili fizikog lica, koje ulae

sredstva, razlikuju se:


17/35

1. domae investicije (odnosi se na razliite vrste ulaganja domaeg poslovnog

subjekta odnosno subjekta sa seditem u zemlji ulaganja);

2. inostrane investicije (obuhvataju direktne i porfolio investicije preduzea ili lica sa

seditem u inostranstvu);

3. zajednika ulaganja (obuhvataju zajednike investicije domaih i inostranih

partnera u postojea ili nova preduzea, hartije od vrednosti i razliite projekte).

Inostrani kapital koji se ulae u odreenoj zemlji, javlja se u formi direktnih i portfolio

investicija. Direktne investicije obezbeuju inostranom investitoru sticanje prava svojine,kontrole i upravljanja. Portfolio investicije obuhvataju ulaganja u hartije od vrednosti ili

inostrana preduzea, pri emu inostrani ulaga ne stie pravo upravljanja i kontrole, ili mu

je to pravo znaajno ogranieno.

Prema naem Zakonu o stranim ulaganjima, strani investitor moe samostalno ili zajedno

sa drugim stranim ili domaim ulagaima osnivati preduzee ili kupovati akcije ili udele u

postojeem preduzeu. Pored toga, stranom investitoru moe biti ustupljena dozvola(koncesija) za korienje prirodnog bogatstva, dobra u optoj upotrebi ili za obavljanje

delatnosti od opteg interesa, u skladu sa zakonom. Takoe, stranom investitoru moe se

odobriti da izgradi, iskoriava i transferie (tzv. BOT ugovor Built Operate Transfer)

odreeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija.

Najei oblici stranih investicija odnosno zajednikih ulaganja su:

ulaganja ljudi koji se nalaze na radu u inostranstvu (vei broj manjih ulaganja u

razliite projekte);

povratak domaeg kapitala;

ulaganja u slobodne zone;

ulaganja u vidu koncesija i BOT poslova;

konvertovanje inostranih potraivanja u akcijski kapital;


18/35

otvaranje novih preduzea i banaka;

osnivanje meovitih kompanija;

zajednika ugovorna ulaganja.

3) Prema tehnikoj strukturi karakteristina je podela na investicije u:

- graevinske radove i objekte

- opremu i montau opreme (maine, alate, postrojenja i uredjaje)

- studije i istraivanja

- obuku kadrova

Ova klasifikacija investicija je znaajna za voenje investicione i razvojne politike

preduzea i donoenje raznovrsnih odluka poslovne politike.

4)Prema ekonomskim kriterijumima i sa aspekta uloenih finansijskih sredstavainvesticije mogu biti:

- bruto investicije i

- neto investicije

-

Bruto investicije su ukupna ulaganja preduzea u privredne i neprivredne svrhe, prostu i

proirenu reprodukciju bez obzira na namenu i izvore finansiranja.

Neto investicije predstavljaju ulaganja u proirenu reprodukciju preduzea. Ona slue za

proirenje materijalne osnove, odnosno razvojne potrebe preduzea.

Iznos neto investicija se utvruje kada se od bruto investicija oduzme obraunata i

uplaena amortizacija.

5) Prema funkcijama u procesu reprodukcije investicije se dele na:

- investicije u prostu i

- investicije u proirenu reprodukciju.


19/35

Cilj investiranja u prostu reprodukciju je odravanje osnovne delatnosti i sredstava

preduzea na postojeem nivou. One slue za zamenu dotrajalih i istroenih sredstava za

rad novim, modernijim i savremenijim sredstvima.

Investicije u proirenu reprodukciju ine ulaganja u izgradnju novih i proirenje postojeih

privrednih i drugih objekata, sredstava, opreme i sl.

Ove investicije su razvojne investicije i sa stanovita preduzea slue za proirenje njegove

delatnosti i kapaciteta.

6) Sa stanovita oblika ulaganja i efekata investiranja postoje sledee grupe

investicija:

- kapitalne investicije- investicije u hartije od vrednosti

- ostale investicije

Ulaganja u kapitalne investicije najee imaju karakter viekratnih ulaganja, zbog prirode

i veliine ovih investicija. Tenja svakog investitora je skraenje perioda od poetka

ulaganja do poetka dobijanja efekata od investicije tzv. aktivizacionog perioda investicije.

Skraivanjem ovog perioda kod kapitalnih investicija se postie efekat breg obrta uloenihsredstava i posredno veeg prihoda, jer ostvareni prihodi blii sadanjosti imaju veu

vrednost zbog vremenske dimenzije novca.

Efekti ulaganja u kapitalne investicije mogu se tretirati kao viegodinji. Uglavnom je re o

velikim novanim sumama, koje se ostvaruju po osnovu eksploatacije odreenih

investicionih objekata (fabrike, objekti infrastrukture, industrijska postrojenja i sl).

Investitori tee da to pre povrate uloena sredstva odnosno skrate tzv. rok vraanja

investicije i nakon toga ostvare dobit koja e biti u okvirima ciljeva proisteklih iz

investicione i razvojne politike preduzea, to znai na nivou koji omoguava odvajanje

sredstava za nova ulaganja, novi razvojni ciklus, modernizaciju proizvodnje i dr. Znai,

efekti kapitalnih investicija imaju komercijalni aspekt u vidu pozitivnog finansijskog

rezultata poslovanja preduzea, ali i drutveni aspekt koji obuhvata podizanje


20/35

konkurentnosti odnosne privredne grane, razvoj regiona, poboljanje putne mree,

smanjenje nezaposlenosti i dr.

Ulaganja u hartije od vrednosti imaju karakter jednokratnih investicija usklaenih sa

ciljevima finansijskog portfolia pojedinca ili relevantne institucije (banke, investicioni

fondovi, osiguravajue kompanije i dr).

Efekti ulaganja u hartije od vrednosti, u zavisnosti od vrste hartija, mogu biti jednokratni i

viekratni, kratkoroni i dugoroni.

Efekti ulaganja u instrumente trita novca (kratkorone dravne obveznice, komercijalni

zapisi, blagajniki zapisi i dr) su kratkoroni i jednokratni (isplata posle maksimalno

godinu dana).

Efekti ulaganja u instrumente trita kapitala (akcije i obveznice) imaju dugoronikarakter, sa viekratnim isplatama, s tom razlikom da se na kapital uloen u obveznice

ostvaruje godinja ili polugodinja kamata i isplata glavnice o roku dospea (2-30 godina),

a na kapital uloen u akcije godinja ili polugodinja dividenda, sa veom stopom prinosa i

rizika nego kod obveznica.

Grupu ostalih investicija ine ulaganja u nekretnine, kovane novie, antikvitete,

umetnika dela, potanske marke i dr. To su uglavnom jednokratna ulaganja individualnih

investitora, sa izuzetkom nekretnina, gde ulaganja mogu imati i jednokratni i viekratni

karakter (npr. viegodinja izgradnja objekata ili otplata hipotekarnih kredita).

10. GLOBALIZACIJA I RASTUI ZNAAJ MULTINACIONALNIHKOMPANIJA U FINANSIRANJU INVESTICIJA

Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne drave, a cilj im

je poveanje ekonomskog rasta i bogatstva.

Globalizacija podrazumeva sve veu privrednu i finansijsku meuzavisnost izmeu

zemalja. Ova meuzavisnost se ispoljava u sledeem:

1. formiranju svetskih trgovinskih tokova

2. kretanje kapitala na internacionalnom nivou


21/35

3. slobodno kretanje radne snage iz zemlje u zemlju, u potrazi za boljim uslovima

rada

4. razmena znanja, tj. tehnologija

Znaaj procesa globalizacije ogleda se u sledeem:

1. Rast i znaaj direktnih stranih ulaganja to omoguuje veu ulogu MK.

2. Internacionalizacija finansijskih trita.3. Razvoj i rairenost komunikacijskih i transportnih usluga.

4. Deregulacija i liberalizacija trita.

5. Privatizacija javnog sektora

Osnovno obeleje globalizacije jeste tehnoloka revolucija, odnosno stvaranje globalne

ekonomije sa svetom bez granica i univerzalnom kulturom: jednake forme, moderne

tehnologije, trine ekonomije i demokratija.

Pet dimenzija globalizacije su: drutvo, politika, ekonomija, kultura i ivotna

sredina. Ove dimenzije se ne mogu sasvim striktno odvojiti jedna od druge, ve se

proimaju.

Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu: liberalizacija, privlaenje investicija i

privatizacija.

Glavnu ulogu na tritu imaju multinacionalne korporacije.

Jedna od propratnih pojava globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno regionalnaintegracija u svetu. Svet je podeljen na tri bloka:

- evropski, tj. Evropsku uniju,

- azijsko-pacifiki, tj. ASEAN i

- severno-ameriki, tj. NAFTA.


22/35

Osnovni pozitivni aspekti procesa globalizacije su:

1. globalizovana i modernizovana privreda zahteva vii nivo obrazovanja i

kvalifikovanosti radne snage - u savremenim uslovima globalizacije ljudski resursi i

znanje predstavljaju najznaajniji privredni resurs i imaju presudan znaaj za

ostvarivanje efikasnog pirvrednog i drutvenog razvoja. Znanje ima znaajan uticaj na

efikasno ostvarivanje informaciono zasnovane saradnje pojedinih zemalja i

pojedinanih kompanija u okviru irih regija, jer se bez dobrih strunjaka ne mogu

efikasno koristiti ni drugi faktori razvoja;

2. ujednaavanje uslova i regulative domaih i stranih ulaganja - u procesu

globalizacije dolazi do promene u strukturi ulaganja sa teitem na ulaganja u nauno-

istraivaki i kreativni rad (u cilju prihvatanja novih ideja i konkretnih pronalazaka), kao

i njihova raspodela prema sektorima, uz istovremeno usaglaavanje carinskih propisa,

spoljnotrgovinskog poslovanja i uslova proizvodnje i preduzetnitva i dr.

3. poveanje izgleda za zapoljavanje - ubrzani razvoj zemalja i regiona i

modernija infrastruktura omoguavaju bre zapoljavanje i otvaranje novih privrednih

kapaciteta;

4. vea sloboda kretanja roba i kapitala - proces globalizacije svetske privrede, preko

liberalizacije, neizostavno snano utie na kreiranje ekonomskih politika savremene

drave, a naroito onih manjih i onih koje su u razvoju ili tranziciji, ime su tehnoloki

proces i konkurencija (kombinovani sa procesom liberalizacije) snizili barijere za

meunarodne tokove roba i usluga i faktora proizvodnje te je povean interes za

meunarodnu specijalizaciju doveo do nagle ekspanzije meunarodnih ekonomskih

transakcija;

5. poveana su strana ulaganja u rentabilne privredne grane i delatnosti uz

pomo i povoljno kreditiranje malih i srednjih preduzea, jer imaju veu

propulzivnost i adaptibilnost u uslovima globalizacije trita;

6. jaanje intenziteta meunarodne konkurencije - irenjem mogunosti i rasta

pojedinih trita na mnogo irem nivou od nacionalnog, otvorila se era globalnog

poslovanja koja omoguava kompanijama kombinovanje domaih i inostranih marketing


23/35

aktivnosti na nain koji zajedniki i sinergetski doprinose ostvarivanju ciljeva

pojedinih preduzea, i dr.;

7. ulaganje u pratee slube i infrastrukturu koja treba da prati razvojne trendove -

putna mrea, luke i aerodromi, skladini prostori, slobodne carinske zone,

kompjuterizacija, moderna oprema, i tehnologija u proizvodnim pogonima, i dr.; dosledna

specijalizacija pojedinih privreda i zemalja za privredne grane u kojima imaju

komparativne prednosti, itd.1

Negativni aspekti globalizacije

1.globalizacija dovodi do ukidanja klasinog pojma ekonomskog i politikog

suvereniteta zemalje

2. globalizacija je prouzrokovala porast svakovrsne moi, osobito moi novca

3. disciplinovanje ulanjenih zemalja na sprovoenje odluka donetih u

meunarodnim centrima ekonomske i politike moi

4. nametanje modela drutvenog razvoja, kulturnih obrazaca i naina ivota od strane

najrazvijenijih zemalja

11. ZNAAJ MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U FINANSIRANJUINVESTICIJA

Multinacionalne kompanije su vie nacionalna preduzea koja ujedinjuju proizvodnju i

ponudu velikih koliina roba u vie drava i predstavljaju vrlo vane initelje svetske

privrede. U njima je koncentrisan kapital, znanje i veliki broj zaposlenih, a razlog njihovog

nastanka treba traiti u zakonitostima trine privrede.

Primarni cilj preduzetnika je poveanje profita (dobita) i akumulacija kapitala putem vika

vrednosti u proizvodnji. U trenutku kada se kapital u matinoj zemlji ne moe poveati

novim ulaganjem , trae se nova, povoljnija trita i sredstva prebacuju izvan dravnih

granica. Tako nastaju multinacionalne kompanije koje kontroliu proizvodnju nekog

1Prof. dr Todor Petkovi, Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, aak, 2007.str.37-38.


24/35

proizvoda u vie zemalja te kao takve postaju vaan initelj globalnog povezivanja. Vrlo su

prilagodljive zakonitostima trita pri emu se koriste svim raspoloivim sredstvima i

oblicima to breg i to veeg sticanja profita.

Shodno svojoj veliini, irini meunarodnih operacija i pozicijama koje stiu u drutvu

multinacionalne kompanije (transnacionalne korporacije), postaju inilac koji utie na

politike odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na ijoj se teritoriji nalaze njihove

filijale. Njihovo znaajno prisustvo u odnosima meu dravama je danas oigledno.

Multinacionalne kompanije se sreu i pod nazivom transnacionalne korporacije,

multinacionalne kompanije, transnacionalna preduzea, nadnacionalne kompanije, itd. Nije

retka situacija da isti autori upotrebljavaju razliite nazive ili se opredeljuju za jedan, sa ili

bez objanjenja drutvene i ekonomske sutine tog pojma.

Karakteristike multinacionalnih kompanija

Multinacionalne kompanije danas dominiraju svetskim tritem robe, usluga i kapitala.

1. One su izraz koncentracije i centralizacije kapitala, koji nastoji da ostvari

maksimalne profite.

2. Multinacionalne kompanije su, gledano iz jednog ugla, transmisija razvoja, a iz

drugog uzrok eksploatacije u svetu.

3. Raspolau savremenom tehnologijom, znanjem i kapitalom, koji se mogu lako

kretati izmeu razliitih drava.

4. Poslovna filozofija transnacionalnih korporacija govori da je ceo svet jedno

jedinstveno trite, i tome se one prilagoavaju.

5. Ove korporacije pronalaze mesta gde mogu da proizvode najjeftinije i prodaju tamo

gde postoji tranja.

6. Ulaganje se vri na razliite naine, esto putem direktnih investicija, osnivanjem

privredne institucije, njenim posedovanjem i upravljanjem.

7. TNK ulau direktne i portfolio investicije u nerazvijene zemlje najvie radi

obezbeenja jeftinih resursa. Obezbeujui jeftinije resurse u inostranstvu, TNK

sniavaju trokove proizvodnje i maksimiziraju profit. Najee se to ostvaruje na

taj nain to se proizvodnja koja koristi jeftine resurse locira u afilijacijama u


25/35

zemljama koje raspolau jeftinim resursima, a zatim se proizvodi plasiraju na

trite matine kompanije. .

8. Investicije TNK u odreenoj zemlji mogu uticati na poveanje ukupnih investicija

te zemlje u narednim periodima .To se deava ukoliko kao rezultat inicijalnog

ulaganja transnacionalnih kompanija (TNK) doe do poveanja priliva SDI iz

drugih TNK ili ako doe do poveanja domaih investicija. Postoji vie razloga za

to:

- Prvo, ulaganja jedne TNK mogu prouzrokovati ulazak drugih TNK koje su u

vrstim vezama sa inicijalnim ulagaem (dobavljai pojedinih delova, pruaoci

pojedinih usluga) i koje ga slede na svim tritima na koje ulazi.

- Drugo, ulaganja jedne TNK mogu signalizirati ostalim TNK da postoji povoljna

investiciona klima u nekoj zemlji o kojoj do tada nije bilo dovoljno informacija i

na taj nain se smanjuje njihov rizik ulaganja. Takoe, ulaganja vie TNK u isto

podruje omoguavaju kasnija ulaganja domaih i stranih investitora u to isto

podruje ukoliko date investicije, voene sopstvenim motivima, potpomognu

razvoj i izgradnju nedostajue infrastrukture.

- Tree, SDI mogu stimulisati domae investicije ukoliko postoji

komplementarnost u proizvodnji domaih preduzea i filijala. U tom sluaju,

filijale mogu uspostaviti vrste veze sa domaim preduzeima, omoguujui im

pomo u tehnologiji i finansijama i istovremeno predstavljajui stabilno nabavno

ili prodajno trite za njihove proizvode. Domae firme tada imaju dovoljno

motiva i mogunosti da ulau dodatna sredstva.

- etvrto, iskustvo veine zemalja u tranziciji pokazuje da novonastale filijale

stranih TNK tokom svog poslovanja imaju veu sklonost ka investiranju u

poreenju sa domaim firmama, na taj nain uestvujui i posle inicijalnih

ulaganja u poveanju investicija u zemlji domainu.


26/35

Veze izmeu domaih preduzea i TNK

Ukoliko strana filijala uspostavi dugorone odnose sa domaim firmama to moe rezultirati

u znaajnim eksternalijama od filijale ka firmi, koji omoguuju poveanje produktivnosti i

unapreenje poslovanja domae firme. TNK mogu uticati na poboljanja kod domaihfirmi na vie naina:

(1) narudbine od strane filijalepoveavaju prodaju i zaposlenost domae firme i

potencijalno mogu omoguiti ostvarivanje efekata ekonomije obima.

(2) Datim firmama TNK mogu da finansijski pomau da obnove/izgrade proizvodne

kapacitete;

(3) transferiu novu tehnologiju i pruaju tehniku pomo i informacije kako bi se

podigao kvalitet proizvoda na nivo koji odgovara potrebama TNK;

(4) obezbeuju trening zaposlenih i pomo za unapreenje menadmenta i

organizacije firme;

(5) pomau da pronau dodatne kupce, ukljuujui filijale TNK u drugim zemljama.

Kao rezultat navedene podrke TNK, domae firme mogu poboljati svoje poslovanje bez

dodatnih trokova, koji bi se pojavili kada bi to radile u svojoj reiji i koji bi smanjili

ukupne dobitke od unapreenja.

Veze koje se uspostavljaju izmeu filijala i domaih firmi ne moraju uvek uticati na

poboljanja u privredi i stvaranje potencijala za privredni rast. TNK mogu ograniiti svoje

lokalne dobavljae na proizvodnju iskljuivo proizvoda nie vrednosti i niskog nivoa

tehnologije ili se mogu odluiti da zadre postojee dobavljae iz drugih zemalja. U tom

sluaju, anse za intenziniji transfer tehnologije i znanja su mnogo manje.

12.IZVORI FINANSIRANJA INVESTICIJA

Finansiranje investicija podrazumeva skup odluka i radnji na pribavljanju,. usmeravanju,

korienju i kontroli investicionog kapitala iz vlastitih izvora (interno fiiansiranje -

samofinansiranje investicija) ili iz okruenja (eksterno fintsiranje - trini investicioni

kapital). Izvori sredstava preduzea predstavljaju nain obezbeivanja sredstava

neophodnih za poslovnu delatnost preduzea. Razlikuju se prema:

vlasnitvu


27/35

nastanku

ronosti

IZVORI SREDSTAVAIZVORI SREDSTAVA

Eksterni kapital Interni kapial

Pozajmljeni

kapital

Akcijski

kapital

Akumulacioni

dobitakAmortizacija

kratkoroni dugoroniPreferec.

akcije

Obine

akcije

Prema vlasnitvu izvori sredstava dele se na:

- sopstvena, koja se formiraju ulozima vlasnika i uveanjem iz steenog dobitka

- pozajmljena ili tua, koja se formiraju iz zajednikih ulaganja, zajmova, kredita i

slino

- druge izvore (pokloni, testamenti i sl.).

Kod sopstvenih izvora ne postoji obaveza vraanja, kao to su akcijski kapital, ulozi i

kapital inokosnog vlasnika.

Tui izvori su oni izvori koji se moraju vratiti poveriocima u odreenom roku. Oni se

koriste za finansiranje kratkoronih i dugoronih ulaganja. Ovde spadaju sve kratkorone i

dugorone obaveze.

Prema nastanku izvori finansiranja se dela ne:

- interne izvore- eksterne izvore

Interni izvori (unutranji) su oni izvori koje je stvorilo samo preduzee kao to

su :amortizacija osnovnih sredstava, ostvarena akumulacija (neto dobiti) i rezerve preduzea.


28/35

Eksterni izvori (spoljni) su oni izvori koje finansijski menadment obezbeuje izvan

preduzea. Ovde spada emisija kratkoronih i dugoronih hartija od vrednosti, uzimanje

kratkoronih i dugoronih kredita (investicioni kapital) koji se u razvoj preduzea usmerava

od strane drave, banaka i drugih finansijskih organizacija i drugih zainteresovanih subjekata

investiranja u razvoj preduzea.

Prema vrsti investicionog kapitala, eksterni izvori finansiranja investicija mogu biti:

1. kreditiranje investicija (finansijski-novani i komercijalni-robni krediti);

2. zajedniko finansiranje investicija (pored investitora pojavljuje se jo jedan ili vie

partnera - saulagaa, koji po osnovu uloenih sredstava stiu odreena prava:

pravo upravljanja, pravo uestvovanja u dobiti, pravo na povraaj uloga u sluaju

raskida u govora i sl.);

3. deoniko finansiranje investicija (emisija obveznica ili akcija; obveznice imaju

karakter zajma dok akcije donose status vlasnika preduzea, srazmerno veliini

uloenog kapitala);

4. lizing - investitor uzima maine i opremu na korienje kroz zakup i otplauje kroz

odreeni vremenski period. To je najee skup izvor finansiranja investicija;

5. koncesiono finansiranje - koristi se za gradnju velikih investicionih objekata od

ireg drutvenog interesa: putevi, pruge, mostovi, luke energetski objekti,geoloka istraivanja i sl. Prema naem zakonu koncesija predstavlja pravo

korienja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi, koje domaem ili stranom

licu ustupa na korienje nadleni dravni organ, pod posebno propisanim uslovima,

uz odgovarajuu naknadu. Koncesionar dobija pravo korienja prirodnog dobra ili

objekta za odreeni vremenski period, nakon ega ga predaje na raspolaganje

vlasniku - dravi.

6. ostali izvori finansiranja investicija (kapital drave, dobavljaa, kupaca i drugih

zainteresovanih subjekata).

Prema ronosti izvori finansiranja se dele na:


29/35

- kratkoroni (dobijeni od banaka i drugih kreditora), radi nabavljanja sredstava za

rad i materijala za isplatu radnika

- dugoroni (zajmovi, obveznice i slino), radi nabavke sredstava za rad i poboljanje

strukture obrtnih sredstava

- trajni, koji mogu biti poslovni fond, fond ulagaa i rezervni fond.

Kod kratkoronog finansiranja izvori kratko traju i raspoloivi su u vremenu do jedne

godine. Ovaj vid finansiranja se koristi za finansiranje ulaganja u obrtna sredstva.

Kod srednjoronog finansiranja izvori su raspoloivi u razdoblju od jedne do pet godina.

Ovaj oblik finansiranja pogodan je za srednjorono ulaganje u osnovna sredstva, koje nije

mogue vriti iz kratkoronih i dugoronih izvora zbog nepovoljnih uslova za dobijanje

kratkoronih kredita, emisiju komercijalnih zapisa, obveznica, akcija i sl.

Kod dugoronog finansiranja izvori su raspoloivi vie od pet godina. Oni mogu biti:1) roni i

2) neroni izvori.

Roni izvori imaju rok dospea u razdoblju duem od pet godina, kao to su dugoroni

krediti, emisija obveznica i sl.

Neroni izvori nemaju rok dospea nego su trajno raspoloivi, kao to su sredstva od

emisije akcija, zadrana dobit i sl. Ovi izvori ine osnovni kapital preduzea i koriste se za

finansiranje ulaganja u osnovna sredstva, odnosno razvoj preduzea.

13.STRUKTURA I KARAKTERISTIKE SOPSTVENIH IZVORA FINANSIRANJA

Sopstveni izvori predstavljaju, najsigurniju podlogu za izvrenje zadataka preduzea. Oni

obezbeuju stabilno poslovanje preduzea.

Odnosom sopstvenih prema ukupnim izvorima sredstava preduzea iskazuje se stepen

njegove finansijske samostalnosti, a odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima

preduzea pokazuje stepen finansijske zaduenosti. To znai da to je uee sopstvenih

sredstava vee vei je i stepen finasijske samostalnosti a to je vee uee pozajmljenih

odnosno tuih izvora, stepen zaduenosti preduzea je vei.

Sopstveni izvori finansiranja sredstava preduzea dele se na:

- interne (akumulirani dobitak i amortizacija i rezerve)

- eksterne (akcijski kapital)


30/35

Interni izvori finansiranja predstavljaju sopstveni kapital preduzea koji proizilazi iz

rezultata poslovanja preduzea. U sopstvene izvore finansiranja spada akumulirana ( neto )

dobit, amortizacija i sredstva rezer

14. AKUMULACIJA KAO IZVOR FINANSIRANJA

Nastaje kao rezultat uspenog poslovanja firme. To je deo istog profita koji ostaje u

preduzeu nakon izmirenja svih obaveza preduzea prema svojim dunicima.. Ako bi

preduzee ceo neto dobitak akumuliralo za poveanje sopstvenog kapitala, tada bi on u

celini predstavljao akumulaciju, odnosno izvor za samofinansiranje. Meutim, neto dobitak

podlee raspodeli. U njegovoj deobi uestvuju radnici, akcionari, vlasnici trajnih uloga i

preduzee. Samo onaj deo neto dobitka koji je akumuliran za preduzee bilo za

finansiranje rasta i razvoja, bilo za rezervni kapital predstavlja izvor finansiranja.Neto dobit koju preduzee ostvaruje kao rezultat uspenog poslovanja raspodeljuje se na

dividendu i zadraanu dobit. U zavisnosti od poslovne politke samog preduzea, donosi se

odluka u kom e se odnosu neto dobit raspodeliti na dividendu i zadranu dobit

Preduzee koje raste i razvija jedan deo neto dobitka koji preduzee zadrava za

poslovanje, odnosno akumulira kao interni izvor finansiranja, u bilansu stanja se posebno

iskazuje kao akumulirani dobitak. Akcijski kapital preduzea periodino se poveava za

visinu akumuliranog dobitka.

Politika zadranog dobitka moe biti:

1. politika maksimalnog zadranog dobitka

2. politika stalnog odnosa zadranog dobitka, dividendi i rezervi.

Politikom maksimalnog zadranog dobitka preduzee odezbeuje maksimalni sopstveni

kapital za finansiranje razvoja. Ovom politikom tite se u prvom redu interesi preduzea, u

smislu obezbeenja uslova za budui razvoj i ostvarenje veeg neto dobitka.

Ova politika se ne moe sprovoditi na dui rok, jer isplata malih dividendi dovodi do

poveanja ponude i prodaje akcija, to uslovljava pad trisne cene akcija. Politika

maksimalno zadranog dobitka se primenjuje kada:


31/35

1) preduzee ima mogunosti za nova profitabilna ulaganja,

2) preduzee ima mali i nedovoljan zadrani dobitak iz ranijeg perioda,

3) nema mogunosti, ili su uslovi vrlo nepovoljni, za pribavljanje dodatnih

novanih sredstava,

4) akcionari pokazuju spremnost da eventualno naplate veu dividendu u buduem

vremenu.

Politika stalnog odnosa zadranog dobitka, dividendi i rezervi zasniva se na zadravanju

stalnog odnosa u raspodeli ostvarenog neto dobitka. Odreeni procenat neto dobitka se

izraava i kumulira za potrebe finansiranja razvoja preduzea, dok se ostatak koristi za

isplatu dividendi i rezerve. Politika stalnog odnosa zadranog dobitka, dividendi i rezervi

primenjuje se kada:1) preduzee ima mogunost za nova profitabilna ulaganja za ije finansiranje treba

stalnim odnosom raspodele ostvarenog neto dobitka obezbediti potreban kapital za

finasiranje razvoja,

2) preduzee ne moe pod povoljnim uslovima da pribavi dodatni kapital novim

kreditima ili novom emisijom hartija od vrednosti.

15. AMORTIZACIJA KAO IZVOR FINANSIRANJA

Amortizacija oznaava postepeno gaenje vrednosti osnovnog sredstava (iznosa) u nekom

periodu. Amortizacija osnovnih sredstava predstavlja postepeno prenoenje vrednosti

osnovnih sredstava na nove proizvode. Onaj deo amortizacione vrednosti koji je u datom

periodu prenet na nove proizvode naziva se amortizaciona kvota.

Amortizacija se moe posmatrati sa nekoliko aspekata:

1. opte-ekonomskog,

2. raunovodstvenog i

3. finansijskog

Finansijski aspekt amortizacije predstavlja specifian troak preduzea i srazmerna je

postupnom fizikom i ekonomskom troenju osnovnih sredstava. Vrednost osnovnih

sredstava se postepeno prenosi na nove proizvode, te amortizacija treba da odrazi realno


32/35

troenje tih sredstava.Kada preduzee eli da to pre iskaze bolji finansijski rezultat, da

time povea dividendu, da povea potranju za akcijama, kao i da privue investitore radi

poveanja kapaciteta i poveanja obima poslovanja, obraun amortizacije e vriti po

rastuoj amortizaciji.

Amortizacija se moe obraunati primenom:

a) metoda proporcionalne amortizacije,

b) metoda rastue amortizacije i

c) metoda opadajue amortizacije

Ako preduzee tei da postane konkurentno na tritu, mora stalno da prati razvoj

tehnologije. Jedan deo sredstava od amortizacije moe se koristiti i za finansiranje razvoja

preduzea. Mogunost korienja amortizacije za ove potrebe je vea to se bre obavlja

mobilizacija novca vezanog u osnovna sredstva, a naroito prilikom korienja ubrzaneamortizacije

Razlozi poveanja stopa amortizacije i ubrzavanja amortizacije su:

1) brz razvoj tehnologije,

2) stvaranje dodatnog izvora finansiranja i

3) prikrivanje dobitka i izbegavati plaanje poreza.

Troak amortizacije smanjuje finansijski rezultat preduzea, ime se smanjuje i poreska

osnovica za oporezivanje dobiti preduzea

16. REZERVE PREDUZEA KAO IZVOR FINANSIRANJA

Rezerve su znaajan inilac uspenog poslovanja preduzea. One su po pravilu u novanom

obliku i predstavljaju rezervni finansijski potencijal koji se moe upotrebiti za finasiranje

preduzea. Politika rezervi moe biti:

- politika otvorenih rezervi

- politika skrivenih rezervi

Kod politike otvorenih rezervi cilj je da se raspodelom ostvarenog neto dobitka u

preduzeu stvori rezervni kapital koji e u kriznim finansijskim situacijama biti vazna

potpora poslovanju.


33/35

Prema naim propisima preduzea su duna da iz ostvarenog dobitka izdvoje najmanje 5 %

za obaveznu rezervu. Ne moe se vriti isplata dividende dok se iz dobitka nakon

oporezivanja ne izdvoje neophodni iznosi za obavezne rezerve.

Statutarne rezerve se obrazuju po pravilu namenski i slue za pokrie finansijskih teta iz

poslovnog rizika.

Rezerve olakavaju odravanje solventnosti, to predstavlja prvu komponentu finansijske

snage sposobnost plaanja, ime se kvalitativno poveava finansijska snaga preduzea.

Preduzee esto vodi politiku skrivenih rezervi. Kada preduzee ima vee skrivene rezerve,

tada su manje potrebe za kratkoronim i dugoronim zaduivanjem.

Skrivene rezerve nastaju potcenjivanjem vrednosti delova aktive ili precenjivanjem

vrednosti delova pasive. One se ne vide u bilansu.

17. AKCIJSKI KAPITAL KAO IZVOR FINANSIRANJA

Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog sopstvenog kapitala za

finansiranje osnivanja i razvoja preduzea. Spada u najkvalitetniji izvor poto je trajno

raspoloiv i nikome se ne vraa. Prodajom redovnih akcija preduzee poveava osnovni

kapital u pasivi, ime se poveava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduenosti,

pod uslovom da se ne povea pozajmljeni kapital. Vei osnovni kapital znai i vee

garancije kreditorima, da e im pozajmljena sredstva biti vraena makar iz steajne mase.

Prodaja redovnih akcija za gotovinu poveava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni

akcijski kapital u pasivi ime se poveava likvidna imovina i solventnost preduzea, to

traje sve dok se prikupljena novana sredstva ne uloe u namene zbog kojih je izvrena

emisija akcija. Vano je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogunost za

profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trine vrednosti

akcija.

Redovne ili obine akcije su pismene isprave o trajno uloenim sedstvima u osnovni

kapital akcionrskih drustva i oznaavaju vlasnitvo nad delom akcionarskog drutva.

Njihovom prodajom (firma dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja, akupci postaju

novi suvlasnici firme. Ovo je najvie zastupljeni instrument akcionarskog kapitala. Svojim

vlasnicima donosi prihod u obliku dividende. Isplata dividendi ne predstavlja prioritetnu


34/35

obavezu za preduzee, odnosno njeno neisplaivanje ne povlai zakonske sankcije, kao to

je to sluaj kod neisplaivanja obaveza po osnovu kamata i glavnice vlasnicima obveznica.

Isplata dividende nije troak poslovanja i njena isplata se vri tek posle oporezivanja profita

firme.. Akcionari stiu odreena prava kupovinom obinih akcija:

1. Pravo na upravljanje poto snose rizik poslovanja, i najvie su zaintereseovani za

ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplauju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih

akcija i obveznika koji dobijaju fiksni prinos u obliku povlaene dividende, tj. kamate.

Vodeu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija, u praksi se esto

akcionari udruuju titei svoje interese.

2. Pravo na dividendu- tj. deo ostvarene dobiti. Isplata dividende nije zagarantovana ako

preduzee posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odlui da zadri celokupni dobitak.

Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija.3. Pravo na isplatu dela likvidacione mase- u sluaju likvidacije preduzea a posle

poverioca vlasnika obveznica i povlaenih akcija, u koliko preostane sredstava a

srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.

Obine akcije daju svojim vlasnicima pravo i na aktivu firme, u sluaju likvidacije i

bankrotstva, s tim to se isplata ostatka vrednosti firme vri tek nakon izmirenja svih

obaveza firme i izmirgnja obaveza prema vlasnicima svih emitovanih instrumenata duga.

Drugi najpoznatiji instrument akcionarskog kapitala su preferencijalne akcije. One

predstavljaju neku vrstu hibrida izmeu instrumenata duga i instrumenata akcionarskog

kapitala. Kreirane su sa ciljem da se povea sigurnost u pogledu plaanja. Ovaj instrument

donosi vie prihode vlasniciam od posedovanja obveznica, ali i veu sigurnost u odnosu na

obine akcije. Dividenda je uglavnom fiksna. Firma nije obavezna redovno da je isplauje.

Meutim, ona ne sme plaati dividendu na obine akcije sve dok ne izvri isplatu dividendi

vlasnicima preferencijalnih akcija. Ove akcije obino ne daju svojim vlasnicima pravo

glasa.

U okviru preferencijalnih akcija postoje tkz. debenturne akcije (debenture stock) -

poseban tip preferencijalnih akcija, koje su sline dugoronim neosiguranim obveznicama

debenturama. One nose veu sigurnost, fiksu kamatu i vea prava u sluaju loijih

poslovnih rezultata Postoje kumulativne preferencijalne akcije kod kojih se neisplaena

dividenda kumulira tokom vremena i mora se isplatiti pre isplate bilo kakve dividende


35/35

vlasnicima obinih akciia.Konvertibilne preferencijalne akcije emituju mnoge firme sa

pravom konverzije u obine akcije.

U zavisnosti od kriterijuma razlikujemo nekoliko vrsta akcija:

1) Prema redosledu emitovanja: osnivake (prve emisije) i akcije sledeih emisija.

2) Prema sadrini prava uea u dobiti: obine (redovne) i prioritetne (povlaene -

preferencijalne).

3)Prema pravu glasa: bez i sa pravom glasa.

skripta fi kolokvijum

Documents