8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 1/93

-Skripta iz opšte i neorganske hemije-Hemijski

tehničar I godina-

1.Hemijski pojmovi i zakonitosti:

1.1 Hemijski pojmovi i jedinice:

-Daltonov zakon govori o pritiscima pojedinih vrsta gasova  u smjesi gasova, aglasi: pritisak smjese jednak je zbroju parcijalnih pritiskova plinova koji činesmjesu. Parcijalni pritisak  određenog gasa u smjesi, je onaj pritisak koji biimao kada bi sam zauzimao obujam, koji zauzima smjesa. Daltonov zakon namomogućava odredivanje parcijalnih pitisaka gasova prisutnih u atmoseri,

 poznavanjem njihovih udjela u atmoserskom zraku. !ako, ako je kisik  prisutanu zraku udjelom od "#$, tada će i njegov parcijalni pritisak biti "#$ odukupnog tlaka zraka.

%atematički, Daltonov zakon se mo&e pisati:

  ili

'dje p1, p2,...., pn ( prestavlja parcijalne pritiske pojedinih sastojaka smjese

gasova. Pretpostavlja se da gasovi ne reagiraju hemijski međusobno:

gdje je pi ( parcijalni pritisak pojedinog gasa, yi ( udio pojedinog gasa usmjesi.

-Avogadrov zakon je jedan od gasnih zakona. )azvan je prema *medeu*vogadru koji je #+##. godine iznio pretpostavku da se u

 jednakim volumenima svih gasova pri istim uvjetima temperature i tlaka nalazi jednak broj čestica molekula. Dakle, broj molekula u određenom volumenugasa ne ovisi o njihovoj veličini ili masi. bog toga se do/lo do pojma molarnemase, a to je masa # mola neke supstance, tj masa čestica te supstance puta*vogadrov broj. *vogadrov broj kazuje koliko ima atoma ugljika-#" u #molu ugljika. !aj broj je 0,1""123 4 #1"5. %ol je ona mno&ina tvari u sustavukoji sadr&i toliko elementarnih jedinki tvari koliko ima atoma u 1,1#" kg izotopaugljika-#". Prema *vogadru najsitnija čestica gasa je molekula. 6zuzetakčine plemeniti gasovi i koji zbog svoje stabilne elektronske koniguracije netvore molekule, već se nalaze u obliku pojedinačnih atoma. )a primjer,molekule vodika i du/ika, u jednakom obujmu, imaju jednak broj molekula, akose nalaze pod jednakim pritiskom i temperaturom, bez obzira /to su molekule

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 2/93

du/ika #2 puta te&e od molekula vodika. 7 primjeni, stvarni gasovi vrlo maloodstupaju od pona/anja idealnih gasova, pa se i gasni zakoni mogu koristiti zaveliku većinu primjena.

-oličina s!pstance"#ol:

-6zjednačena hemijska reakcija nam govori ne samo koje čestice su izreagovale inastale u hemijskoj reakciji, već i u kom relativnom odnosu.-)a primjer pri reakciji vodonika i kiseonika nastaje voda, a izjednačenahemijska reakcija nam govori da dva molekula 8" reaguju sa jednim molekulom9" pri čemu nastaju dva molekula vode.ada se u praksi izvode reakcije kao /to

 je ova, hemičari ne barataju pojedinačnim molekulima. apravo u pitanju suogromni brojevi molekula.

-%eđutim bez obzira na broj molekula kojim raspola&emo, molekuli će se uvekkombinovati u tačno određenom odnosu koji je deinisan izjednačenomhemijskom reakcijom. Dva molekula vodonika će reagovati sa jednommolekulom kiseonika, dvadeset molekula vodonika će reagovati sa desetmolekula kiseonika, dve milijarde molekula vodonika će reagovati sa jednom

milijardom molekula kiseonika itd. ako samo jedan gram supstance sadr&iogroman broj molekula očito je da nije praktično izra&avati količinu supstance

 preko broja molekula. 7mesto toga, hemičari su uveli jedinicu merenazvanu mol.

-*ko odete u prodavnicu sa &eljom da kupite keks ili bombone, verovatno ihneće te kupovati na komad, već ćete iz praktičnih razloga kupiti pakovanje kojesadr&i, recimo, dvadeset pojedinačnih bombona. Dakle mo&emo reći da jedno

 pakovanje sadr&i tačno dvadeset bombona.6li, kupovinom jednog pakovanja

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 3/93

napolitanki, mi znamo da to pakovanje sadr&i tačno dvadeset napolitanki.

-8emičari su, takođe, iz praktičnih razloga odredili koliko će molekula atoma, jona činiti jedno ;pakovanje< molekula atoma, jona kako bi lak/e barataliogromnim brojem čestica. !o ;pakovanje< su hemičari nazvali # mol obele&avase malim slovom n, i on sadr&i tačno 0,1""=#1"5 čestica. Drugim rečima, akoka&emo da je izreagovao # mol jedno ;pakovanje< molekula, to znači da jeizreagovalo tačno 0,1""=#1"5 molekula. 6li ako ka&emo da su izreagovala " moldva ;pakovanja< molekula to znači da su izreagovala tačno "=0,1""=#1"5>#",122=#1"5 molekula.

-6z prethodnog razmatranja je očito da je:

broj molekula (atoma, jona) = broj mola ·6.022·1023

odnosno:

 N(molekula,atoma,jona) = n · N  A

-8ajde da se vratimo na reakciju sa početka teksta"8" ? 9" -@ "8"9

 -7tvrdili smo da dva molekula vodonika reaguju sa jednim molekulomkiseonika i daju dva molekula vode. nači da dva mola molekula vodonika " =0,1""=#1"5 molekula reaguju sa jednim molom molekula kiseonika # =0,1""=#1"5 molekula i daju dva mola molekula " = 0,1""=#1"5 molekula vode.Aidimo da jednačinu mo&emo interpretirati sa stanovi/ta broja molekula, kao i

sa stanovi/ta broja molova.9bratite pa&nju da nam indeksi u hemijskoj ormuli

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 4/93

8$9daju odnos broja atoma u supstanci. Aidimo da jedan molekul vode 8$9sadr&i dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika, odnosno jedan mol molekulavode sadr&i dva mola atoma vodonika i jedan mol atoma kiseonika. 

-alcij!m %&a' je najzast!pljeniji metal ! lj!dskom tel!. (rosečni lj!dski

organizam sadr)i oko *+ mola kalcij!ma. Izrač!najte

,roj atoma kalcij!ma ! *+ mola kalcij!ma

,roj molova kalcij!ma ako !zorak sadr)i * 1+$1 atoma kalcij!ma.

 

-Aeć je rečeno da # mol sadr&i 0,1""=#1"5

čestica, tj.

 )Ba > nBa = )*

tj. broj atoma kalcijuma > broj mola kalcijiuma = 0,1""=#1"5

 )Ba > 51 mol = 0,1""=#1"5 > #+1,C=#1"5 >#,+1C=#1"3 atoma

-oristeći istu jednačinu mo&emo izraziti broj molova:

nBa >)Ba)* tj. nBa >54#1

"#

0,1""4#1

"5

> 1,2E+=#1

-"

 mol > 2,E+ =#1

-#

 mol-#olarna masa % je masa jednog mola supstance hemijskogelementa ili hemijskog spoja. arakteristična je za svaku čistu supstancu iizra&ava se u jedinici gram po molu gmol ili gmol-#. 'eneralno, odnos masesupstancem gram i količine supstance n mol jednak je molarnoj masi %:

-%olarna masa %, izra&ena u gmol, brojčano jednaka relativnoj atomskojmasi *r , odnosno relativnoj molekulskoj masi %r  koje su bezdimenzionalneveličine.

-6zračunavanje

%olarna masa hemijskog spoja je jednaka sumi molarnih masa hemijskihelemenata od kojih je spoj građen, pomno&enihsa stehiometrijskim koeicijentima, npr

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 5/93

za vodu:

1.$ Str!kt!ra s!pstance:

-ohrov model atoma:

-ohrov model atoma on. Forov model predstavlja atom sa malim pozitivnonaelektrisanim jezgrom oko kojeg se elektroni kreću u kru&nim orbitama slično

kretanju planeta oko Gunca. Dakle, po Forovom modelu atom je sličan planetarnom sistemu s tom razlikom /to privlačna sila potiče od elektrostatičkeinterakcije a ne od gravitacije. 'lavni uspjeh modela, koji je predlo&io )ielsFohr  #E#5. godine, je obja/njenje Hidbergove ormule za spektralne emisionelinije atomskog vodonika. Hidbergova ormula je eksperimentalno od ranije bila

 poznata ali je tek Forovim modelom bila kvantitativno teorijski obja/njena i povezana sa osnovnim osobinama atoma.

-Fohrova teorija se mo&e izlo&iti u obliku Fohrovih postulata pretpostavki:

-Ilektron ne mo&e kru&iti oko jezgre po bilo kojim već samo pod tačnoodređenim kvanitziranim stanjima. !o su tzv. dopu/tene ili stacionarne staze.rećući se po njima elektron se nalazi u stacionarnom stanju i ne emitujeenergiju.

-*tom apsorbira zračenje samo kada primi određeni kvant energije i emitujeodređeni kvant energije kada prelazi iz jednog stacionarnog stanja u drugo tj.kada prelazi iz stanja vi/e energije u stanje ni&e. *tom ne mo&e sponatno preći

iz stanja ni&e u stanje vi/e energije, nego tek kada biva pogođen sa određenimkvantom energije otonom. Prelazak iz vi/eg stanja u ni&e je spontan događaj,uokviren statističkom prirodom, pri čemu se emituje kvant energije oton.Jrekvencija emitovanog otona pri prelasku iz vi/eg stanja u ni&e je premaFohrovoj ormuli:

gdje je h - Planckova konstanta.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 6/93

-/nergetski nivoi"podnivoi i or,itale:

-Ilektrone u atomu dr&e privlačne sile sa pozitivnim jezgrom. Gvaki elektronima odredjenu energiju i u principu va&i da /to je elektron dalje od jezgra to imavi/e energije. Gvaki elektron ima odredjenu vrednost energije. )a osnovu tevrednosti elektroni su rasporedjeni po energetskim nivoima.

-)ajveći poznati atom ima C energetskih nivoa. Arednost energije elektrona jekvantirana odredjena u odnosu na energetski nivo. %edjutim, dva elektrona

koja oba pripadaju 5 nivou ne moraju imati istu vrednost energije, ali su tevrednosti bli&e jedna drugoj nego energija tih elektrona u odnosu na energijuelektrona " ili nekog drugog nivoa. Hazlog tome je /to su nivoi podeljeni na

 podnivoe s, p, d, - podnivo. !ako da energija elektrona zavisi od nivoa i podnivoa kome pripadaK-Prvi energetski nivo sadr&i s podnivo - oznaka je #s-Drugi energetski nivo sadr&i dva podnivoa - "s i "p-!reći sadr&i tri podnivoa - 5s, 5p i 5d

-Letvrti, peti, /esti i sedmi podnivo za najveći poznati atom sadr&e po četiri podnivoa - s, p, d, .

-Gvaki podnivo mo&e imati odredjen broj elektrona - s podnivo - " elektrona, p podnivo - 0 elektrona, d podnivo - #1 elektrona i podnivo - #2 elektrona.-Fez obzira na neke druge rasporede va&i sledeće:Ilektroni koji pripradaju vi/em nivu na primer /estom uvek imaju vi/e energijeod elektrona ni&eg nivoa na primer trećeg, drugog, petog....

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 7/93

-a svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen kvantiran je'M*A)6 A*)!)6 FH9N n i taj broj utiče na vrednost energije elektrona elektron koji pripada 2. nivou ima n>2

-a svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenukvantiranu vrednost GP9HID)9' 9HF6!*M)9'O *6%7!G9'A*)!)9' broja l. )a primer ukoliko je elektron na "s podnivou, tajelektron ima n>", a l>1, jer ukoliko je elektron na nultom podnivou /to je s

 podnivo ima l>1, ako je na prvom podnivou ima l>#.... podnivoi s p d vrednost za l> 1 # " 5

-9ba broja i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj ulaze u izraz za energijuelektrona i odredjuju tu vrednost.

-!ako da elektroni koji su oba sa 5p podnivoa imaju medjusobno istu vrednostenergije, ali veću od onih elektrona koji su na primer na 5s podnivouK%*G6%*M*) FH9N elektrona na nekom nivou odredjuje se preko ormule

"n" gde je n - glavni kvantni broj!ako na trećem nivou mo&e maksimalno biti "Q5">#+ elektrona.

-Ilektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor. !aj prostor naziva se9HF6!*M*. %edjutim, za elektrone se ne zna tačno mesto gde se u svakomtrenutku nalaze, jer ukoliko poku/amo da odredimo mesto gde se nalazemoramo zbog njihove veličine veoma mali i neuhvatljivi da ih gadjamoodredjenim talasima, ali ti talasi im predaju energiju i elektroni počnu br&e da se

kreću. bog toga ukoliko poku/amo da odredimo gde se nalaze menjamo im brzinu i pravac, pa ne znamo gde bi kasnije bio 8ajzengergov principneodredjenosti: za elektrone se ne mo&e u isto vreme imati podatak i o polo&aju io brzini.

-bog svega navedenog mi govorimo o verovatnoći nala&enja elektrona unekom prostoru: 9HF6!*M* NI PH9G!9H 99 NI'H* 7 9%I NIAIH9A*!)9R* )*M*SI)N* IMI!H9)* )*NAIR*K

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 8/93

-*tomske orbitale mogu biti sernog oblika s-orbitale, izgleda izdu&ene osmicep - orbitale, takodje izdu&ene osmice ili neki drugi oblik d i orbitale9rbitale imaju iste ili slične oznake kao i podnivoi #s, "s, "p....orbitale

Gvaka orbitala mo&e maksimalno da primi dva elektronaK Pa je broj orbitala nanekom nivou dva puta manji od maksimalnog broja elektrona : n"K-ako "p podnivo maksimalno prima 0 elektrona to znači da je na "p podnivouprisutno tri orbitale - sve su p orbitale, sve su istog oblika, veličine i energije,ali su različito usmerene u prostoru, pa otuda oznake "p4, "pT i "pz. "p4 orbitalaima sver 4 ose u koordinatnom sistemu, "pT smer T ose....d- podnivo prima #1 elektrona, pa sadr&i 3 orbitala različitih oznaka, oblika iusmerenosti...na ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih

orbitala

 

Oblik orbitala 

-9rbitale se predstavljeju kao kvadratići ili kućice. Hecimo "p orbitalemo&emo predstaviti kao:

-Ilektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice U i V. Gvaki elektron sekreće oko jezgra ne obavezno po kru&nicimaK ali i oko svoje ose. 7 oba slučajaelektroni staraju magnetno polje koje usmereno normalno na to kretanje, ne/tokao te strelice kojima ih predstavljamo. 6 ova veličina je odredjena kvantirana.

 )ije svejedno ukoliko se elektron kreće po "pT ili "p4 orbitali. a razlikovanjetih elektrona koristi se %*')I!)6 A*)!)i FH9N m ili ml naziva se tako

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 9/93

zato /to su magnetna svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog podnivoa u kojoj se nalazi elektron%agnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa.s p d

Vrijednosti magnetnog kvantnog broj 

-retanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstvaelektrona pa i čitavog atoma, a u izraz za magnetni moment ulazi i četvrtikvantni broj koji se naziva GP6)G6 A*)!)6 FH9N s i mo&e imati samo

dva vrednosti s > ?#" U. # ili s > -#" V.

-!ako da svaki elektron opisuju četiri kvantna broja n, l, m, s. 7 istom atomune postoje dva elektrona koji imaju istu kombinaciju sva četiri kvantna brojačak i da se nalaze u istoj orbitali oni se kreću u suprotnim smerovima oko svojeose - P*7M6NIA PH6)B6P 6GMN7LI)N*.

3p podnivo

-a prvi elektron va&i n > 5, l >#, m > - #, s > - #". a drugi elektron va&i n > 5,l > #, m >?#, s >?#".

-IMI!H9)G* 9)J6'7H*B6N* :

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 10/93

- 6zgradnja elektronskog omotača : )a osnovu svega opisanog proizilaziHID9GMID IMI!H9)* u elektronskom omotaču i način zapisivanja togredosleda. Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i odenergije i od verovatnoće da se elektron nadje u seri ili orbitala oblika osmice,

 pa redosled nije#s" "s" "p0 5s" 5p0 5d#1 2s" 2p0 2d#1 2 #2 3s" 3p0 3d#1 3 #2 0s"0p0 0d#1 0 #2 Cs" Cp0 ....-9vaj redosled po/tuje porast energije elektrona u atomuKHedosled popunjavanja je ne/to drugačiji moglo bi se objasniti na sledeći načinsvaki put kada dodje na red d podnivo nekog nivoa, ne popunjava se taj

 podnivo već s podnivo sledećeg nivoa, pa se nakon toga popunjavajunepopunjeni i preskočeni d ili podnivoi.-Hedosled popunjavanja je:

#s" "s" "p0 5s" 5p0 2s" 5d#1 2p0 3s" 2d#1 3p0 0s" 2 #2 3d#1 0p0Cs" 3 #2 0d#1 Cp0

9vo je redosled za najveći do danas poznati atom.7koliko se predstavlja elektronska koniguracija atoma preko orbitala onda secrtaju kućice:

Shematski prikaz elektronske konfiguracije 

-Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan

elektron istog spina sve strelice na gore, a zatim se dodaju sledeći. 9vo je posledica 87)D9A9' PH*A6M*: orbitale istog podnivoa popunjavaju se

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 11/93

elektronima tako da spin bude maksimalan sve strelice na gore.

-IMI!H9)GI 9)J6'7H*B6NI *!9%* 6 N9)*:

-#5*l - aluminijum ima redni broj #5, a to znači da ima #5 protona. 7 atomu je broj elektrona i protona isti, tako da u atomu aluminijuma ima #5 elektrona.Ilektronska koniguracija atoma aluminijuma je prema tome:

#5*l #s""s""p05s"5p# 

-)ajva&niji nivo u atomu je poslednji energetski nivo, to jest A*MI)!)6nivo. a aluminijum je 5s"5p#.

-Ilektronska koniguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bilaelektronska koniguracija sa #1 elektrona, jer ovaj jon ima tri elektrona manje odatoma:

#5*l5? #s""s""p0 

-)egativni joni atoma imaju vi/e elektrona od atoma za toliko koliko iznosinaelektrisanje datog jona.

 )a primer: jon #0G"- ima #+ elektrona: #s""s""p05s"5p0 Ilementi čije se elektronske koniguracije atoma zavr/avaju sa podnivoomnazivaju se - elementi.Ilementi čije se elektronske koniguracije atoma zavr/avaju sa s - s-elementiitd...

Ilementi sa d- podnivoom:"5A #s" "s" "p0 5s" 5p0 2s" 5d# - valentni nivo ovih atoma je 2s"5d# -67I!**tomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske koniguracije valentnihnivoa:na primer 2s"5d2, 3s"2d2, 0s"3d2 nemaju takvu koniguraciju već jedan elektronprebacuju iz s u d, da bi d-orbitale bile P9M7P9P7)NI)I stabilnije sud3 koniguracije od d2

 )jihove koniguracije su onda 2s#

5d3

, 3s#

2d3

, 0s#

3d3

 ato "2Br nema koniguraciju #s" "s" "p0 5s" 5p0 2s" 5d2 već

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 12/93

#s""s" "p0 5s" 5p0 2s# 5d3

 )a sličan način i elementi sa 2s" 5dE, 3s" 2dE, 0s" 3dE prelaze u 2s# 5d#1, 3s# 2d#1,0s#3d#1

!ako "EBu nema koniguraciju #s" "s" "p0 5s" 5p0 2s" 5dE već

#s""s" "p0 5s" 5p0 2s# 5d#1 Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa.

-koliko se atomu dovede odredjena koli!ina energije njegova elektronska

konfiguracija se mo"e promeniti na razli!ite na!ine# ali $%&'(' ne mogu u tom

atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva !etiri kvantna broja )u

istoj orbitali dva elektrona istog spina*+++

-AI* 6%IDN7 IMI!H9)GI 9)J6'7H*B6NI 6 P9M9S*N* 7PIH6D9)9% G6G!I%7 IMI%I)*!* :

-Periodni sistem elemenata ima C perioda horizontale koliko ima i nivoaK'rupa u periodnom sistemu vertikale ima "4+. 6ma + glavnih grupa ioznačavaju se sa 6a - A666a elementi iz ovih grupa zavr/avaju se sa ns# ili ns" ilins"np# do 0 i + podgrupa #1 kolona u periodnom sistemu, jer se jedna grupa

 prostire na tri kolone, a to je A666b grupa.-Primjeri:s-elementi mogu biti u 6a i 66a grupi: )a #s""s""p05s# - u 6a grupi jer ima jedan

valentni elektron,

Fe #s""s" - u 66a grupi jer sadr&i " valentna elektrona-67I!*: "8e #s" - trebalo bi da bude u 66a grupi, ali po/to ima popunjen #-nivo nalazi se u A666a grupi zajedno sa ostalima koji imaju + valentnihelektronaK

 p-elementi mogu biti od 666a do A666a grupe:

+9 #s""s""p2 ima 0 valentnih elektrona pa je u A6a grupi,

#5*l #s" "s" "p0 5s" 5p# ima tri valentna elektrona pa je u 666a grupi....

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 13/93

5"'a #s" "s" "p0 5s" 5p0 2s" 5d#1 2p# takodje ima tri elektrona na 2tom, valentnomnivou pa je u 666a grupi.d-elementi: kod ovih elemenata je ne/to drugačije - inače su svi u podgrupamaod 6b-A666b.

Prvo, kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivona primer #s" "s" "p0 5s" 5p0 2s# 5d#1 , valentni nivo je 2s# 5d#1

Drugo, grupa se odredjuje, većinom, kao zbir elektrona na valentnomnivou,osim kod:2s"5d0 ili 2s"5dC ili 2s"5d+ - gde je zbir redom +, E i #1, a svi su u istoj grupiA666b grupiK!o se naziva trijada elemenata A666b grupe.2s#5d#1 - kao /to ima bakar, zbir je ##, a bakar je u 6b grupi.

2s"5d#1 - kao /to ima cink, zbir je #", a cink je u 66b grupi.-*MN7L*: za d elemente :

ako je zbir +, E ili #1 - element je u A666b grupi,

zbir ## - 6b grupa,

zbir #" - 66b grupaK

- elementi su izdvojeni u posebna dva reda

-oni elementi koji se zavr/avaju sa 2 su M*)!*)96D6oni elementi koji se zavr/avaju sa 3 su *!6)96D6, a zajedno se nazivajuHI!I I%MNI retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni

Aeza izmedju periodne i elektronske koniguracije je uvek ista - )*NA6W6 )6A9- PIH69D*K

-koliko se atomu dovede odredjena koli!ina energije njegova elektronska

konfiguracija se mo"e promeniti na razli!ite na!ine# ali $%&'(' ne mogu u tom

atomu postojati dva elektrona sa istom kombinacijom sva !etiri kvantna broja )u

istoj orbitali dva elektrona istog spina*+++

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 14/93

 

-Hemijski sim,oli:

-8emijski simboli su znaci kojima se skraćeno predstavljaju nazivi hemijskihelemenata,za ormiranje simbola atoma nekog elementa koriste se slovne oznakeizvedene iz latinskog naziva tog elementa.

-HEMIJSKI SIMBOLI NEKIH ELEMENATA:

8I%6NG6 IMI%I)!:A9D9)6 M6!6N7% )*!H6N7%*M6N7%

FIH6M6N7%%*')I6N7%*MB6N7%G!H9)B6N7%'A9SXIF**H S6A*M*!9GHIFH9B6) 

G7%P9H 7'MNI)6 *9!6GI9)6 JM79H 8M9H FH9%N9DJ9GJ9H 8IM6N7%

9M9A9

G6%F9M:8M6 )* 

FI%'B*GH JIB78'*7*')

GB )9JBMFH 6P8I

PF

6'9A9H:8-*IM-6I)-**

FI-II%-'IBI-*IG-IH IJ-IBI-78*-'I*-7*-'II-I)

I-GBI-)9IJBI-IMFI-IH 6PI8I

PI-FI

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 15/93

-Hemijska 0orm!la je zapis sastava hemijskog spoja pomoću hemijskih

simbola.-8emijska ormula mo&e biti:-empirijska formula, koja navodi elemente spoja u njihovom međusobnomomjeru. Primjer: Bn8"nO u spoju označava omjer vodonika i ugljika #:". Gpojevi stakvim sastavom su obično veliki, npr. svi alkeni ili cikloalkani.-strukturna formula, koja uz omjer pojedinog spoja navodi valenciju irazpored atoma u molekuli. B85B8"B8"B85molekulska formula, koja navodi broj atoma elementa u pojedinom spoju.Primjer: butan - B28#1

1.*. ipovi hemijskih veza:

-ovalentna veza je vrsta veze između dva ili vi/e atoma kojom se između njih posti&e neutralna elektronska koniguracija koniguracija plemenitih plinova. )eutralna kolekcija atoma vezanih kovalentnom vezom nazvana je molek!la.Hazlika kovalentne i ionske veze ogleda se u tome /to atomi u ionskoj veziotpu,taju ili primaju elektrone da bi upotpunili svoju elektronsku koniguracijudo koniguracije najbli&eg plemenitog plina. )asuprot njih, atomi u kovalentnoj

vezi ne otpu/taju elektrone nego ih dijele između sebe i na taj način dosti&uelektronsku koniguraciju najbli&eg plemenitog plina.

-#etalna veza je veza između atoma metala. 9snovna privlačna sila kojadjeluje između atoma metala uzrokovana je uzajamnim djelovanjemmetalnih iona i zajedničkogelektronskog oblaka. Gvi atomi su postali pozitivniioni koje čvrsto ve&e jedan oblak delokaliziranih elektrona. %etalna veza nijeusmjerena u prostoru.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 16/93

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 17/93

$.Hemijska jedinjenja i rastvori:

$.1 lasi0ikacija hemijskih jedinjenja:

-2ksidi su spojevi kisika u kojima on ima stepen oksidacije minus dva -".arakteristika ovih spojeva je da nemaju vezu uzmeđu dva atoma kisika. Gvielementi, osim nekih plemenitih plinova, grade okside.

-Oksidi jonskog karaktera )bazi!ni oksidi* )eki oksidi su ionskog karaktera, aneki kovalentnog. 9ksidi ionskog karaktera nastaju sa elementima koji se nalazelijevo u periodnom sistemu elemenata, a to su spojevi male elektronegativnosti i

malog ionizacijskog potencijala. Primjer takvog oksida je barijum-oksid Fa9,koji otapanjem u vodi daje bazičnu otopinu, pa se nazivaju jo/ i bazi!ni oksidi:

Fa9 ? 8"9 Y Fa98" Y Fa"? ? "98-

-Oksidi kovalentnog karaktera )kiseli oksidi* Ilementi koji se nalaze desno u periodnom sistemu elemenata prave okside kovalentnog karaktera, zbog malerazlike u elektronegativnosti. bog toga su većina tih spojeva plinovi na sobnojtemperaturi G9", B9", itd.. 9tapanjem u vodi oni daju kisele otopine, pa se

nazivaju kiseli oksidi:

G9" ? 8"9 Y 8"G95 Y 8? ? 8G95-

-'mfoterni oksidi: )eke okside nije moguće karakterisati ni kao isključivo kiseleniti bazične. !o se uglavnom odnosi na elemente u sredini periodnog sistemaelemenata, pa se takvi oksidi nazivaju amoterni oksidi.

-iseline često predstavljena općom orumulom HA Z8?*-[ su hemijski

spojevi koji sadr&e p8 vrijednost ni&u od C,1 kada se rastopi u vodi, /to je naliksuvremenoj deiniciji Nohannesa )icolausa Fr\nsteda i %artina Mo]rTja koji sunezavisno opisali kiselinu kao kemijski spoj koji daje vodikov ion 8? drugomspoju koji se naziva bazom. iseline se sastoje od vodika i kiselinskog ostatka.

 )eke od poznatijih primjera su octena kiselina prisutna u octui sumporna ili sulatna kiselina prisutna u akumulatorima.

-iseline koje u svom sastavu imaju kisik zovu se oksokiseline. 9ne koje su beznjega zovu se neoksokiseline.Gve su kiseline kisele zato /to u sebisadr&ejion vodika, koji potiče kiselost.Aećina kiselina mo&e nadra&iti ko&u pri

izravnom dodiru te nagrizati metale. 9pekline na ko&i uzrokovane kiselinama

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 18/93

mogu biti ozbiljne zahtijevajući medicinsku pomoć i uzrokujući te/ka o/tećenjako&e ili manje opasneO ovisno o vrsti kiseline i koncentraciji vodikovih iona.

- )eutralizacija je reakcija između kiseline i baze, /to za produkt ima sol i vodu.iselinu razbla&ujemo tako /to odajemo vodu u kiselinu, kap po kap, i

intenzivno mje/amo /tapićem. Nedini izuzetak je sumporna kiselina, kod koje sekiselina dodaje u vodu na već opisan način.

-Postoji nekoliko indikatora kiselosti: lakmus papir, metiloran&, enotalein i cikla.

-Prema stupnju disocijacije razlikujemo 2 grupe kiselina:

iselina St!panj disocijacije (rimjer kiseline

vrlo slabe kiseline ̂ #1-C 8"G

slabe kiseline > #1-C - #1-" 8"B95

 jake kiseline > #1-" - #15 8"G12

vrlo jake kiseline @ #15 8)95

-Po redoslijedu opadajućeg prioriteta pri odabiru i imenovanju glavnekarakteristične skupine, kiseline su peti po redu razredni spojevi slijedomB998 i B99"8O zatim njihovi G- i Ge-derivati, pa redom sulonske, sulinske,selenonske itd., osonske, arsonske itd. kiseline.

 -aze ili l!)ine grč.  ./0, bas osnova# fundament  je jedna od osnovnihkategorija hemijskih jedinjenja. Faze su u u&em smislu svi jedinjenja, koja uvodenim rastvorima mogu graditi hidroksidne jone 98_, te tako

 povisiti p8 vrednost rastvora. 8idroksilni joni su hemijska jedinjenja kojaiz kiselina mogu preuzeti protone dajući molekule vode. Gtoga je baza na nekinačin suprotnost kiselinama te se s njima neutralizira. 7 /irem smislu, razni

 bazno-kiselinski koncepti opisuju daleko /iru paletu hemijskih reakcija, koji prelaze okvire osobina hidroksidnih jona u vodi. 9d posebnog značaja sukoncepti po Muisu Muisove baze i Muisove kiseline, te prema Pearsonu, kojinavodi podelu na jake i slabe kiseline i baze.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 19/93

-Aećina baza su supstance koje proizvode hidroksidne jone 98_ u vodenimrastvorima, i stoga se klasiikuju kao *renijusove base. Da bi supstanca bilaklasiikovana kao *renijusova baza, ona mora da ormira hidroksilne jone uvodenom rastvoru. *renijus je smatrao da je neophodno da baza sadr&i hidroksid

u svojoj strukturi. 6z tog razloga je *renijusov model ograničen, po/to se njimene mogu objasniti bazna svojstva amonijaka u vodenom rastvoru )85, kao ninjegovih organskih derivata amina. 6sto tako postoje baze koje ne sadr&ehidroksidni jon, ali ipak reaguju s vodom, /to dovodi do povećanja koncentracijehidroksidnog jona.

- Primer toga je reakcija između amonijaka i vode, čime se ormira amonijak ihidroksid. 7 ovoj reakciji amonijak je baza po/to on prima proton od molekula

vode. *monijak i druge baze slične njemu obično imaju sposobnost ormiranjaveze sa protonom usled slobodnog elektronskog para koji poseduju. 7op/tijoj Fronsted-Morijevoj teoriji kiselina i baza, baza je supstanca koja mo&eda primi jone vodonika 8? ` inače poznate kao protoni.

-Faze se mogu smatrati hemijskom suprotno/ću kiselina, mada neke kiselineimaju sposobnost delovanja kao baze.  Faze i kiseline se mogu videti kaosuprotni koncepti zato /to je dejstvo kiseline da povećavakoncentraciju hidronijum jona 859? u vodi, dok baze redukuju njegovukoncentraciju. Heakcije između kiseline i baze se bazivaju neutralizacijom. 7reakciji neutralizacije, vodeni rastvor baze reaguje sa vodenim rastvoromkiseline da proizvede rastvor vode i soli u kome je so razdvojena na njene jone.*ko je vodeni rastvor zasićen datim sonim rastvorkom, svaka dodatna količina

takve soli se talo&i iz rastvora.

-8emijski koncept pojma baze je uveo rancuski hemičar 'uillaume JranoisHouelle in #C32. godine. 9n je uočio da kiseline, koje su u to vreme bileuglavnom isparljive tečnosti poput sirćetne kiseline, prelaze u čvrste soli

 jedino kad se kombinuju sa speciičnim supstancama. Houelle je smatrao datakve supstance slu&e kao baza; za soli, dajući soli konkretnu ili čvrstuormu;.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 20/93

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 21/93

-Soli su hemijski spojevi kristalne građe s ionskom vezom građeniod kationa metalnih atoma i kiselinskog ostatka. 9topina soliu vodi je elektrolit, tj. provodi električnu struju. )azivi se izvode prema imenukiseline od koje je baza nastala npr. natrijev klorid - )aBl - od kloridne kiseline

- 8Bl.

-Goli se dobivaju na nekoliko načina:

metal ? nemetal Y sol

metal ? kiselina Y sol ? vodik 

metalni oksid ? kiselina Y sol ? voda

 baza ? kiselina Y sol ? voda neutralizacija

ionska izmjena

istiskivanje slabije kiseline jačom

-Svojstva soli:

 )eke soli se otapaju u vodi.

 )eke soli se ne otapaju u vodi.Aodene otopine soli provode struju-elektrolitne otopine

Jormule, imena i topljivost nekih soli u vodi:

3orm!la

soliemijsko ime 4o,ičajeni naziv

opljivost !

vodi

 )82Bl *monijev hlorid Galmijak !opljiva

BuG92 = 38"9

Fakrov66sulat pentahidrat

%odra galica !opljiva

BaB95 alcijum karbonat Aapnenac'otovonetopljiv

BaG92 = "8"9

alcijev sulat dihidrat Gadra ili gips'otovonetopljiva

 )a8B95  )atrijev Goda bikarbona Glabo topljiva

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 22/93

hidrogenkarbonat

 )aBl )atrijev hloriduhinjskamorska sol

!opljiva

 )a)95  )atrijev nitrat Lilska salitra !opljiva

)95 alijev nitrat alijska salitra !opljiva

-7 svakodnevnom govoru pojam sol  je sinonim za kuhinjsku sol natrijevhlorid.

$.$ Disperzni sistemi:

-5astvor je homogena smjesa sastavljena od dvije ili vi/e supstanci. Gupstance,koje čine rastvor, zovu se komponente rastvora. Gupstanca koja je u vi/ku zovese rastvarač ili otapalo, dok se ostale komponente zovu otopljene ili rastvorenesupstance. 9tapalo mo&e biti smjesa dvije ili vi/e supstanci. )ajče/ći rastvarač

 je voda, ali rastvarač mo&e biti u bilo kojem agregatnomstanju  plin, tečnost ili čvrsta supstanca.

-oncentracija rastvora je omjer količine rastvorene supstance prema količini

rastvarača. %o&e se izraziti na vi/e načina: masena koncentracija, molarnakoncentracija, maseni udio, količinski udio, molalitet, itd.

-#asena koncentracija se deinira kao omjer mase otopljene tvari ivolumena otopine :

-%o&e se deinirati i kao umno&ak masenog udjela i gustoće otopine :

-!e kao umno&ak mno&inske koncentracije i molarne mase tvari :

-%jerna jedinica u G6 sustavu je kg m-5, iako se u kemijskoj praksi najče/ćekoristi g dm-5.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 23/93

-'ustoća otopine treba se razlikovati od masene koncentracije, jer se umasenoj koncentraciji dijeli masa otopljene tvari s volumenom, a u gustoći masacijele otopine s volumenom.

-#olarna %mno)inska' koncentracija  je omjer mno&ine otopljene tvari ivolumena otopine :

-Jormula koja povezuje mno&insku koncentraciju tvari , maseni udio tvari

, gustoću otopine i molarnu masu tvari glasi:

-%jerna jedinica u G6 sustavu je mol m-5. %eđutim, če/će se koristi molM > moldm-5.

-rojčana %,rojevna' koncentracija  je omjer broja otopljene tvari ivolumena otopine :

-%jerna jedinica u G6 sustavu je #m5.

-6ol!mna koncentracija  je omjer volumena otopljene tvari i volumenaotopine prije mije/anja:

-Nedinica u G6 sustavu je m5m5.

-#olalnost:

)e mije/ati s molarnostmolaritet

%olalnost molalitet otopine deinirana je kao omjer otopljene tvari imase otapala ne mase otopine:

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 24/93

-%jerna jedinica u G6 sustavu je molkg.

-#no)inski !dio deinira se kao mno&ina tvari podijeljena s ukupnommno&inom svih tvari u smjesi :

-Nedinica u G6 sustavu je molmol. %eđutim, za male molarne udjele če/će sekoristi obilje&avanje partes per; lat. dijelova po. eng. parts per hundred >

 posto, parts per thousand > promil

-#olarni omjer deinira se kao mno&ina tvari podijeljena s ukupnomkoličinom svih ostalih tvari u smjesi:

-*ko je mnogo manji od , onda je molarni omjer gotovo identičanmno&inskom udjelu.

-Nedinica u G6 sustavu je molmol. %eđutim, za male molarne omjere če/će sekoristi obilje&avanje parts per; dijelova po.

-#aseni !dio  je omjer mase otopljene tvari i mase otopine koja jezbroj mase otopljene tvari i mase otapala , to jest:

-a izračunavanje masenog udjela sastojka u smjesi , ormula glasi:

-7 kojoj označava relativnu atomsku masu elementa, a relativnumolekulsku masu spoja.

-Nedinica u G6 sustavu je kgkg. %eđutim, za male masene udjele če/će se koristi

obilje&avanje parts per; dijelova po, per cent > po sto, ili u obliku po tisuću.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 25/93

-#aseni omjer  je deiniran kao masa otopljene tvari podijeljena sukupnom masom svih drugih tvari u smjesi:

-Nedinica u G6 sustavu je kgkg. %eđutim, za male masene omjere če/će sekoristi obilje&avanje parts per; dijelova po.

$.* 5astvori elektrolita:

-eorije kiselina i ,aza predstavljaju skup naučnih teorija koje opisuju osobine

i poma&u u klasiikovanju dve va&ne klase jedinjenja: kiselina i baza.-(rotolitička teorija %renštad-7orijeva teorija':

-9vu teoriju dali su nezavisno #E"5. godine dva naučnika: NohanFren/tad i %artin Mori, obojica polazeći od glavnih mana *renijusove teorije injene relativne neprimenljivosti van vodenih rastvora. !eorija se zasniva nasposobnosti kiselina da daju protone i baza, da iste primaju.

-Po ovoj teoriji dakle, kiseline su donori protona a ,aze akceptori protona.

-Fran/tad-Morijeva teorija otvorila je mogućnost postojanja jedinjenja kojamogu da reaguju i kao kiseline i kao baze, iako bi po *renijusovoj teoriji bileklasiikovane ili kao jedne ili kao druge. %eđu ova jedinjenja, poznatakaoamoterna jedinjenja, spada i voda, koja autoprotolizom daje i protonima

 bogat 859? jon, kao i 98-, koja prima protone. !akođe, protolitička teorija dala je i obja/njenje za baznu reakciju amonijaka i drugih sličnih jedinjenja. )aimeamonijak na azotu ima jedan slobodan elektronski par, molekul je polaran sa

 parcijalno negativnim naelektrisanjem na azotu, /to sve zajednočini amonijak  nukleoilnom supstancom koja spremno prima protone gradećiamonijum jon.iseline i baze se, po Fran/tad-Morijevoj teoriji javljaju uvidu konj!govanih parova. Po pravili, slaba kiselina daje jaku konjugovanu

 bazu, i analogno, jaka baza daje slabu konjugovanu kiselinu. 9vo je posebnointeresantno kod poliprotičnih kiselina prilikom njihove postupne disocijacije:

8"G92 ? 8"9 ⇌ 8G92- ? 859?

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 26/93

-/lektrolitička disocijacija je razlaganje elektrolita na pozitivne ilinegativne jone pod uticajem molekula rastvarača, npr.

 )aBl Y )a? ? Bl-

-Disocijacija je posledica solvatacije kod polarnih rastvarača npr: voda ukojem polarni molekuli rastvarača okru&uju rastvorak. 7 tom procesu dolazi doneutralisanja elektrostatičke privlačne sile među jonima rastvorka te se oni,solvatisani, udaljuju jedni od drugih, dakle postaju slobodni joni. Aa&no je uočitida polarno rastvarač ne stvara jone već ih samo oslobađa iz kristala.bog togasposobnost disocijacije imaju jonska ili veoma jaka polarna kovalentna

 jedinjenja. Disosovani rastvor  hemijskog jedinjenja naziva se elektrolit.

-Disocijacija je povratna reakcija - ako se uklone molekuli polarnog rastvaračauparavanje ili razbla&ivanjem manje polarnim rastvaračem dolazi do stvaranjaneutralnih molekula koji mogu biti manje ili vi/e rastvorni. 6sto, dodatak jačegeletrolita, koji ima zajednički jon sa slabijim, suzbija se disocijacija slabijeg.

-Ilektrolitičkoj disocijaciji u vodi su podlo&ne sve rastvorljive soli,većina kiselina i baza. )o, ne moraju sve da disosuju u istom stepenu. )a

 primer, sirćetna kiselina je rastvorna u vodi ali disosuje vrlo slabo u odnosu nasumpornu kiselinu.

-Stepen disocijacije je merilo disocijacije jonskog jedinjenja i predstavlja odnos broja disosovanih prema ukupnom broju molekula. %nogo va&niji koncept je konstanta disocijacije.%noga hemijska jedinjenja podle&u disocijaciji sama odsebe. )pr. voda autodisosuje po /emi:

8"9 ? 8"9 Y 859? ? 98-

-Gtepen disocijacije ove reakcije u normalnim uslovima iznosi oko #1-C, /to

označava da na svakih #1C #1.111 111 molekula vode samo jedan podle&edisocijaciji sam od sebe. onstanta disocijacije vode je #1-#2 i predstavlja osnovuza stvaranje p8 skale. P8 dolazi od latinskih reči poentia hidrogenum, kojeznači aktivnost vodonika i deenisana je kao negativni logoritam koncetracije8? jona. Ilektrolitičku disocijaciju ne treba me/ati sa elektrolizom.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 27/93

$.8 Hemijski procesi:

-/gzotermna reakcija :

Igzotermne reakcije su one kod kojih se oslobađa toplina i njima pogoduje

sni&enje temperature 8 ^ 1.

B82g ? "9"g Y B9"g ? "8"9g 8r  > - +E1 kNmol

*ko je reakcija u jednom smjeru egzotermna, u suprotnom je endotermna.

-/ndotermna reakcija :

Indotermne reakcije one su reakcije kod kojih se toplina apsorbira 8 @ 1.7nutarnja energija produkata veća je od unutarnje energije reaktanata.

*ko je reakcija u jednom smjeru endotermna, u suprotnom je egzotermna.

-8emijske reakcije koje teku do kraja su nepovratne. )eke reakcije ne teku dokraja i one su  povratne (reverzibilne) od povratnih reakcija se pretvaranjereaktanata u proizvode de/ava uporedno sa razaranjem prizvoda u rektante.

8" ? 6" -------@ "86"86-------@ 8" ? 6"

-9e!tralizacija je reakcija između kiseline i baze, u kojoj se njihovo kiselinskoi bazično djelovanje međusobno poni/tavaju, tj. kiselina i bazastvaraju sol i vodu, npr.:

8Bl ? )a98 --@ )aBl ? 8"9-Pritom se radi o spajanju hidronijevih iona 8?, odnosno oksonijevih iona,859? i hidroksidnih iona 98-, koji su nastali disocijacijom u otopini, u vrloslabo disocirane molekule vode, 8"9. )akon reakcije otopina jakih kiselina s

 jakim bazama ili otopina slabih kiselina sa slabim bazamau stehiometrijskom omjeru, koncentracija je iona 859? i 98- u otopini jednaka iotopina reagira neutralno p8 > C.

-ada se otopi u vodi, sna&na baza poput natrijevog hidroksida rastavi se nahidroksidne i natijeve jone:

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 28/93

 )a98 Y )a? ? 98_

-6 slično tome, hlorovodična kiselina u vodi stvara oksonijeve i hloridne ione:

8Bl ? 8"9 Y 859? ? Bl_

-ada se ove dvije otopine izmije/aju, oksonijevi i hidroksidni ioni reagiraju pričemu nastaju molekule vode:

859? ? 98_ Y " 8"9

-*ko je jednaka količina natrijevog hidroksida i klorovodične kiseline reagira,dolazi do potpune neutralizacije, pri čemu u otopini ostaje natrijevklorid.Dodatak hlorovodične kiseline do neutralnog znači to da u vodenim

otopinama bude reakcija hidroksidnih i oksonijevih iona kojom nastaje voda.

-Glabe baze, poput sode natrijevog karbonata ili bjelanca jajeta bi se trebalikoristiti za neutralizaciju prolivenih kiselina. )eutralizacija prolivenih kiselinasna&nim bazama, poput natrijevog ili kalijevog hidroksida, uzrokuje sna&nu iopasnu reakciju.

-Hidroliza je hemijska reakcija koja se zasnivana raspad! molek!la hemijskih jedinjenja na dva manja ragmenta pod

uticajem kontakta sa vodom ili vodenom parom. 7 posebnom slučaju hidrolizesoli to je reakcija jona sa vodom uglavnom se stvara kisela ili bazna sredina.--8idroliza je posebna grana solvolize.

-Heakcije hidrolize:

-9bično se reakcija hidrolize odvija po op/tem /ablonu:

*-F ? 8"9 Y *-8 ? F-98

mada postoji mogućnost i za slo&enije mehanizme te reakcije, npr.

*-F ? " 8"9 Y *-98 ? F-98 ? 8"

koje se odigravaju u gasovitoj azi pri visokim temperaturama, ili uuslovima elektrolize

-8idroliza je suprotan proces od hidrolitičke kondenzacije - tj. reakcije spajanjadva ili vi/e molekula sa izdvajanjem molekula vode.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 29/93

-%noge reakcije hidrolize su povratne, pri čemu smer reakcije zavisi od njenihuslova:

 )pr. hidroliza estara:

HB99Hf ? 8"9 Y HB998 ? Hf98

zahteva dodavanje određene količine vode u reakcioni sistemO ukoliko nemadovoljno vode nastaje reakcija kondenzacije tek nastale kiseline HB998i alkohola 98, koja je ustvari ista kao i predhodna samo suprotnog smeraZ#[:

HB998 ? Hf98 Y HB99Hf ? 8"9

-5eakcija hidrolize nije isto što i elektrolitička disocijacija.

-Disocijacija se zasniva na raspadu molekula pod dejstvom rastvarača rastvaračmo&e biti i voda ali bez građenja kovalentnih veza sa njim , dok se hidratacijazasniva na stvaranju kompleksnih jedinjenja sa vodom vezanihvodoničnomvezom.

-2ksidacioni ,roj - je u hemiji deinisan kao broj elektrona, kojedati atom predao ili primio od drugog atoma dok je gradio sa njim hemijsko

 jedinjenje. !ermin predaja ili primanje elektrona u ovom slučaju mo&e da

označava i potpunu predaju elektrona drugom atomu ili grupe njih, /to dovodido jonske vezeO ili samo delimičnu predaju elektrona /to dovodi do kovalentneveze.

-9ksidacioni broj se računa kao balans svih predatih i primljenih elektrona udatom atomu. 7koliko atom daje jedan elektron vi/e nego /to prima, njegovoksidacioni broj će biti ?#, ukoliko prima jedan vi/e nego /to daje oksidacioni

 broj će biti -#.9ksidacioni broj nema konstantnu vrednost. )a primeru8"PtBl0 vrednost platine iznosi + jer se jedini sa osam drugih atoma pojedinim

vezama, dok njen oksidacioni broj iznosi ?2, jer u vezama 8-Pt dolazi dodavanjavodonikovih elektrona platini, a u vezama Pt-Bl obrnuto.

7 nazivima hemijskih jedinjenja )a primer oksida oksidacioni broj se pi/erimskim cirama u zagradi, npr. sumpor 6A oksid.

-5edoks ili redoks reakcija je takva hemijska reakcija kod koje dolazido oksidacije i redukcije, izmjene elektrona između dva redoks sustava i time

 promjene oksidacijskih brojeva atoma reagirajućih kemijskih tvari.

-2ksidacija i red!kcija prema ranc. o4yde, prema grč. 567 ὀ : o/tarO kiseoO lat.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 30/93

reductio: vraćanje natrag su hemijske reakcije pri kojima tvar /to se oksidiraotpu/ta elektrone, a tvar koja se reducira prima elektrone.

- Prvotno se oksidacijom nazivalo spajanje nekog elementa s kisikom na

 primjer hrđanje &eljeza, izgaranje ugljena, a redukcijom oduzimanje kisika na primjer pri dobivanju metala iz njihovih oksida. Poslije se značenje tih pojmova pro/irilo tako /to se pod oksidacijom razumijevalo i oduzimanje vodika na primjer pri prevođenju alkohola u aldehid, a pod redukcijom i primanje vodikana primjer prevođenje sumpora usumporovodik .

-Danas se u hemijskom smislu oksidacijom naziva otpu/tanje, a redukcijom primanje negativnoga električnoga naboja, /to se ostvaruje prijelazom valentnihelektrona s atoma, jona ili molekule jedne tvari oksidacija

na atom, ion ili molekulu druge tvari redukcija, bilo izravno, bilona elektrodama galvanskoga članka ili elektrolitskećelije. Prema tome, kisik ivodik ne moraju uopće biti sudionici tih reakcija. ako u prirodi nemaslobodnih elektrona, te su dvije reakcije nu&no povezane i uvijek se zbivajuistodobno.

-!var koja otpu/ta elektrone i pritom se oksidira naziva se reducens, jer svojimotpu/tenim elektronima istodobno reducira drugu tvar. 9brnuto, tvar koja primaelektrone i pritom se reducira naziva se oksidans, jer istodobno omogućuje

oksidaciju tvari od koje prima elektrone. ato se govori o oksidored!kciji ilio red!kcijsko-oksidacijskoj reakciji redoks reakciji.

- Hedoks reakcije ubrajaju se među najva&nije i najče/će hemijske reakcije,zbivaju se tijekom mnogih prirodnih otosinteza, disanje, izmjenatvari,gorenje, korozija i industrijskih proizvodnih procesakonverzija amonijaka u du/ičnu kiselinu, hidrogenacija masnih ulja,

 proizvodnja nitrobenzena, anilina, organskih boja,metala iz oksidnih isulidnih ruda.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 31/93

*.#etali:

*.1 /lementi IA gr!pe (S/:

 -7 hemiji, gr!pa predstavlja vertikalnu kolonu u periodnom sistemu elemenata.7 standardnom periodnom sistemu postoji #+ grupa, uključujući elemente d- bloka, ali isključujući one iz -bloka.

-Hazlog takvom rasporedu je sličnost izičkih ili hemijskih svojstava unutar istegrupe, a koja su uzrokom ponavljajućih svojstava vanjskih elektronskihljusaka koje određuju glavninu svih svojstava. Gtarija dva načina označavanjagrupa jesu rimskim brojkama, a noviji način koji predla&e 67P*B, jeoznačavanje arapskim brojkama, ne bi li dolazilo do zabune uz dva starija

načina.

-9samnaest grupa periodnog sustava elemenata su kako slijedi:

9ovo

n!meriranje-

I4(A&

Staro-

I4(A&

%e!ropsko'

&AS

%američko'9aziv

#. grupa 6* 6* alkalni metaliili litijumova grupa

". grupa 66* 66*zemnoalkalni metaliili berilijumova grupa

5. grupa 666* 666F skandijumova grupa uključuje

i aktinide s kojima čini retke

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 32/93

zemne elemente

2. grupa 6A* 6AF titanijumova grupa

3. grupa A* AF vanadijeva grupa

0. grupa A6* A6F hromova grupa

C. grupa A66* A66F manganova grupa

+. grupa A666 A666F &eljezova grupa

E. grupa A666 A666F kobaltova grupa

#1. grupa A666 A666F niklova grupa

##. grupa 6F 6F  bakrova grupa

#". grupa 66F 66F cinkova grupa

#5. grupa 666F 666*  borova grupa

#2. grupa 6AF 6A* ugljenikova grupa

#3. grupa AF A* azotova grupa

#0. grupa A6F A6*halkogeni elementiili kiseonikova grupa

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 33/93

#C. grupa A66F A66*halogeni elementiili luorova grupa

#+. grupa 'roup 1 A666* plemeniti gasoviili helijumova grupa

-*lkalni metali:

• Mi - litijum

•  )a - natrijum

• - kalijum

• Hb - rubidijum

• Bs - cezijum

• Jr - rancijum

-ajednička koniguracija je ns#n>"-C

-Haspored elektrona u zadnjoj ljusci je:

-*lkalni metali imaju valenciju ?#

-p!te o"obine#

-Poznati naučnik Dejvi je dobio natrijum i kalijum elektrolizom rastopa njihovihsoli. 7 elektronskom stanju se ve&u slabom metalnom vezom zbog anga&ovanjasamo jednog elektrona u toj vezi. 6maju malu gustinu, laki su, plivaju povodi,

male su tvrdoće pa se mogu rezati no&em. 7nutar grupe raste gustina ovihelemenata dok tačku ključanja i topljenja opadaju 9vi izraziti metali provode

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 34/93

toplotu i elektricitet. 7nutar grupe Mi po svojim osobinama odstupa od drugihelemenata, tako da je sličniji magnezijumu elemenat 66a grupe. Mi ima većuveću gustinu i veću tačku topljenja i ključanja od ostalih elemenata /to seobja/njava malom dimenzijom. *lkalni metali boje plamen karakterističnom

 bojom /to se koristi za njihovo dokazivanje u analitičkoj hemiji.• Mi - crveno

•  )a - &uta

• -ljubičasto

• Hb - crvenoljubičast

• Bs - Plavoljubičast

-)a povi/enoj temperaturi elektroni alkala na lako prelaze u vi/i elektronskinivo a pri povratku mi to vidimo u vidljivom dijelu spektra kao boju. Ii i Ia kodolkalnih metala imaju male vrijednosti. 9ni su dobra pedukciona sredstva, anajbolje redukciono sredsto je litijum odstupanje.

-$a"pro"tranjeno"t u priro%i#

-bog velike reaktivnosti alkali se nalaze samo u obliku jedinjenja. )ajrasprostranjeni su alumosilikati i silikati:

•  )aBl - kamena so

•  )a)95 - čilska /ilitra

•  )a5*lJ0 - kriolit

• Bl - silvin

• Bl 4 %gBl" 4 08"9 - karnalit

• *lGi59+ - ortoplas

• Hb, Bs, Jr se nalaze samo u tragovima.

-)a i sedobijaju elektrolizom rastopa njihovih soli najče/će hlorida ilihidroksida:

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 35/93

 )aBl )a??Bl-

- : ")a??"e-i ")a

? *: "Bl--"e- Bl"

-&potreba#

-Mi se upotrebljava kao redukciono i dehidraticiono sredstvo. oristi se kaokatalizator, za izradu legura i galvanskih elemenata.

-)a se koristi kao redukciono sredstvo, u industriji boja, lijekova, plastičnihmasa, za proizvodnju )a-jedinjenja. Gijalice punjene parama natrijuma daju &utu

 boju svjetlosti koja prodire kroz malglu i pra/inu.

- se koristi kao redukciono sredstvo, u industriji sapuna, za proizvodnjuvje/tačkog đubriva, u proizvodnji kiseonika tako /to kalijumsuperoksid9" kada ve&e B9" daje 9".

29"?"B9" " "B95?59"

 -Hb i Bs se koriste kod izrade otoćelija zato /to lako jonizuju. a njihovu jonizaciju je potrebna energija svjetlosti.

-edinjenja natrij!ma:

-Na'l - natrijum-lori%#

-)alazi se u obliku prozirnih kristala. kristali su u obliku kocke o koordinacioni broj )aBl je 00, /to znači da je #)a? jon povezan sa 0Bl- jona a i obratno. 7 prirodi je rasprostranjen u obliku kamene soli i dobija se običnim rudarskimkopanjem. 7lazi u sastav morske vode ",C$, odakle se dobija isparavanjemvode. )aBl u obliku kamene soli je če/ći nego u obliku morske soli. )aBl seupotrebljavba kao začin u prehrani. 7potrebljava se proizvodnji )aBl, )a98,

 )a"B95, )a"G92...

-Na - natrijum-i%rok"i% (ma"na "o%a)#

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 36/93

-!o je bijela, kristalna supstanca, koja u trgovinu dolazi u obliku ljuspica.Hastvara se dobro u vodi, etanolu i glicerolu. )agriza staklo, porculan i plastiku,dok su &eljezo i nikl otporni.

Mabaratorijski se dobija:")a?"8"9 ")a98?8"

-6ndustrijski se mo&e dobiti elektrolizom iz zasićenog vodenog rastvora )aBl:

 )aBl )a??Bl-

"8"9 859??98-

- : "859??"e- "8"9?8"

? *: "Bl--"e- Bl"

  )a??98-  )a98

-7 reakciji sa hlorom )a98 daje natrijum-hlorid i natrijum-hipohlorid:

")a98?Bl"  )aBl? )a9Bl? 8"9

-)a98 se čuva u zatvorenim posudama jer na vazduhu reaguje sa ugljen-dioksidom:

")a98?B9"  )a"B95?8"9

 )a"B95?B9"?8"9 ")a8B95

-)*98 se upotrebljava u proizvodnji sapuna, tekstilnoj, metalurgiji, industriji plastičnih masa, ko&arskoj industriji, industriji deterd&enata itd.

-Na2'3 * 10 2 - kri"talna "o%a#-)a"B95 - kristalna soda u obliku bijelog praha. Proizvodi se po Golvejevom

 postupku tako /to se u zasićenom rastvoru )aBl uvodi gasoviti amonijak:

 )aBl?8"9?)85 ?B9" ?)82Bl

")a8B95  )a"B95 ?8"9?B9"   7gljen-dioksid se vraća na početakreakcije.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 37/93

 )82Bl?Ba9 BaBl"?)85 ?8"9 *monijak se vraća na početakreakcije.

-Goda se upotrebljava u proizvodnji stakala, tekstilnoj industriji, za proizvodnju

detepd&enata..... )a8B95 ?8Bl )aBl?8"9?B9"   - ulazi u sastav aparata za ga/enjezajedno sa 8Bl.

 &$O3 - kalijum-nitrat 

 )a)95?Bl )aBl?)95

-oristi se za proizvodnji baruta zajedno sa sumporom i drvenim ugljom, kao i

za i proizvodnju vje/tačkog đubriva.

*.$ /lementi IIA gr!pe (S/:

-emnoalkalni metali:

Fe - berilijum

%g - magnezijum

Ba - kalijum

Gr - stroncijum

Fa - barijum

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 38/93

Ha - radijum

-ajednička koniguracija poslednjeg energetskog nivoa im je ns" gdje je n"-C.

 energija mo&e da pređe u s#p# koniguraciju:

-Ilektroni se ukr/taju sp hibridizacijom pod #+1 stepeni:

-p!te o"obine#

-9vo su laki metali, male gustine, niske vrijednosti za tačke ključanja i topljenjazbog anga&ovanja samo dva elektrona u metalnoj vezi. Fe odstupa donekle posvojim osobinama. emnoalkalni metali provode dobro toplotu i elektricitet.6zvlače se u &ice osim Fe, kovni su, energija jonizacije i elektro negativnostimaju niske vrijednosti za ove elemente tako da su oni dobra pedukcionasredstva. Ga oksigenom grade okside:

"%?9" "%9

-Ga vodom grade hidrokside:

%?"8"9 %98"?8"

-9ksidi ovih metala sa vodom daju baze metala:

%9?8"9 %98"

-8idroksida nema u slobodnom stanju a slabo se rastvaraju u vodi. )jihovarastvorljivost se povećava unutar grupe. emnoalkalni metali na vazduhuzagrijvanjem na vazduhu grade nitride:

5%g?)"  %g5 )"  - magnezijum-nitrid

-9vu osobinu ima i alkal litijum:

0Mi?)"  "Mi5 ) - litijum-nitrid

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 39/93

-emnoalkalni metali grade jonska jedinjenja. arbonati, osati i luoridi suslabije rastvorljivi u vodi od istih soli alkalnih metala. 'rade organska metalna

 jedinjenja. alijum i magnezijum su najrasprostrastreniji u obliku jedinjenja.-emnoalkali boje plamen svjetlosi na sl. način:

Ba - crvenocigleni

Fa - zeleno

Gr - svijetlocrveno

-6ndustrijski se dobijeju elektrolizom rastvora njihovih soli:

%gBl" %g"??"Bl-

-: %g"??"e-  %g

?*: "Bl--"e-  Bl"

Arh  alcijum  Dno  Gadr&aj

-#agnezij!m:

-6ma atomski broj #".

#s"

"s" "p0

5s"

%g"?

-)atrijum-hidrogen-osat )a"8P92 u prisustvu amonijalnog puera je reagensza dokazivanje %g"? jona

%g"??8P92"-?)85 %g)82P92

-ato /to magnezijum-amonijum-osat kristali/e u obliku zvjezdica.

-Ga kiseonikom magnezijum gradi %g9. Ga hladnom vodom ne reaguje a savrekom vodom gradi %g98" uz izdvajanje vodonika. 7 stuji ugljen-dioksida%g gori uz izdvajanje čađi.

"%g?B9" %g9?B

-$a"pro"tranjeno"t u priro%i#

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 40/93

%g je rasprostranjen u obliku:

%agnezita %gB95

Dolomit %gB95 4 BaB9"

arnalit Bl 4 %gBl" 4 08"9

%agnezijum ulazi u sastav hloroila:

 

%g ulazi u sastav morske vode odakle se dobija tako /to se svi joni%g"? prevode u %gBl"

-+obijanje i upotreba#

-%agnezijum se dobija elektrolizom rastopa magnezijum-hlorida:

%gBl" %g"??"Bl-.

-: %g"??"e- %g

?*: "Bl--"e- Bl"

%g gori svijetloblje/tavim plamenom. %g je dobro redukciono sredstvo. !a seosobina koristi za dobijanje nekih drugih metala !i, Br 

%gB95  %g9?B9"

%agnezijum oksid se koristi za proizvodnju vatrostalnih opeka.

%gG92 - magnezim-sulat ili gorka so

%gG92 4 8"9 i %gG92 4 C8"9 upotrebljavju se u industriji ko&e, tekstila imedicini.

Arh  %agnezijum  Dno  Gadrzaj

 -alcij!m:

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 41/93

6ma atomski broj "1.

#s"

"s" "p0

5s" 5p0

2s"

alcijumov jon je pozitivno dvovalentan Ba"?

Heagens za dokazivane Ba"? jona je amonijum-oksalat )82"B"92

Ba"??B"92 BaB"92 - kalcijuum-oksalat je bijela, kristalna supstanca.

-p!te o"obine#

Ba je srebreno bijel, mekan, lagan metal. agrijavanjem na vazduhu gradi oksidi nitrid.

"Ba?9" "Ba9

5Ba?)" Ba5 )"

Heaguje i sa hladnom vodom gradeci Ba98" uz izdvajanje vodonika.-$a"pro"tranjenjo"t u priro%i#

Luva se u petroleumu zbog velike reaktivnosti. u prirodi je veomarasprostranjen:

rečnjak - BaB95

'ips - BaG92 4 "8"9

Josorit - Ba5P92"

Jluorit - BaJ"

alcijum učestvuje u oka/tavanju i reguli/e zgru/avanje krvi. Goli kalcijumaBaBl", BaG92 i magnezijuma %gBl", %gG92 čine stalnu tvrdoću vode.

-+obijanje i upotreba#

alcijum se dobija elektrolizom rastopa kalcijum-hlorida:

BaBl" Ba"??"Bl-

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 42/93

- : Ba"??"e- Ba

? *: "Bl--"e- Bl"

-renjak - 'a'3#

Navlja se u dva kristalna oblika kao kalcit i aragonit. alicit je u obliku providnih kristala. rečnjak, mramor i kreda cu kalcitne strukture. Fiser jearagonit. reda se sastoji od ostataka davno izumrlih biljnih i &ivotinjskihorganizama. rečnjak sa glinom i to laporcem slu&i za proizvodnju cementa.rečnjak se slabo rastvara u vodi. međutim, ako voda sadr&i B9" nastaje:

BaB95?8"9?B9" Ba8B95" - kalcijum-hidroksikarbonat koji čini prolaznu tvrdoću vode.

!a tvdoća se mo&e otkloniti dodavanjem krečne vode:

Ba98"?Ba8B95" "BaB95?"8"9

rečnjak reaguje sa razbla&enom hloro-vodoničnom kiselinom:

BaB95 ?"8Bl BaBl"?8"9?B9"

Sarenjem kerčnjaka na ##11-#511 stepeni celzijusa nastaje &ivi kreč:

BaB95 Ba9?B9"

-ivi kre#

Sivi kreč se gasi vodom uz oslobođavanje toplote:

Ba9?8"9 Ba98" ?

Sivi kreč je bijel, ako je čist.

Ba9?5B BaB"?B9

-/a!eni kre#

 )jegov vodeni rastvor je krečna voda. Guspenzija je krečno mlijeko koje slu&i zakrečenje. Ba98" u smjesi sa vodom i pjeskom čini malter.

 Ba98" ?B9" BaB95?8"9

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 43/93

'ips je BaG92 4 "8"9 BaG92 4 #"8"9 ? 5"8

*.* /lementi IIIA gr!pe (S/:

F - bor 

*l - aluminijum

'a - galijum

6n - indijum

!l - talijum

-koniguracija zadnjeg elektronskog nivoa je ns" np#

-* pod uticajem energije mo&e da pređe u ns# np"

-Ilementi 666 grure se hibridizuju sp" hibridizacijom pod uglom od #"1 stepeni.

 

-9vi elementi imaju valenciju ?5 a mogu da imaju i ?# tj. oni suelektronegativni.

-p!te o"obine#

For je metaloid a ostali su metali. %etalni karakter i bazičnost njihovih oksida ihidroksida rastu dok kiselost opada u grupi. !ako F985 pokazuje slabo kiseleosobine i pi/e se u obliku kiseline 85F95. *l je amoteran. *l985 pokazuje ikisele i bazne osobine. 'a985, 6n985, !l98 pokazuju bazne osobine. !l98

 je jaka baza. od *l u metalnoj vezi učestvuju manje od 5 elektrona pa zatotemperatura topljenja ima niske vrijednosti.

8idroksidi bora su kovalentni a ostali hidroksidi su jonski. 8idroksidi imaju

op/tu ormulu 985 izuzev !l98

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 44/93

8alogenidi bora su kovalentni a ostali halogenidi su jonski.

-Al!minij!m:

-Nalaenje aluminijuma#

*l je veoma rasprostranjen u zemljinoj kori sa udjelom od C,3$ tako da je trećielement poslije 9 i Gi, a od metala je prvi. 7 prirodi ga nema u elementarnomstanju nego je rasprostranjen u obliku alumosilikata. )ajpoznatiji alumosilikatisu glinenci i liskumi. raspadanjem glineraca nastaje glina.

9d minerala aluminijuma najznačajniji su:

orund - *l"95

Foksit - *l"95 4 8"9

riolit - 5)aJ 4 *lJ5

-"obine aluminijuma#

*l je srebreno-bijel, lagan metal, provodi toplotu i elektricitet, čvrst je i otporan,izvlači se u &ice, kuje se, valja u limove i olije, mrvi u prah itd. gori blje/tavomsvjetlo/ću.

2*l?59"  "*l"95 ?

*luminijum je anoteran.

"*l?08Bl "*lBl5 ?"8"9

"*l?0859?08"9 "*l8"905? 58"9

"*l?")a98?"8"9 ")a*l9"?58"9*l9"

"*l?"98-?08"9 "*l982?58" tetrahidroksianjon

*luminijum je na vazduhu otporan jer se na njegovoj povr/ini gradi za/titnislojm od daljih djelovanja.

-&potreba aluminijuma#

*l se koristi u tehnici i domaćinstvu za izradu posuđa, u vojnioj industriji, ugrađevinarstvu, autoindustriji, brodogradnji, avioindustriji itd. %nogobrojne

legure aluminijuma su dobro redukciono sredstvo. 7potrebljava se za proizvodnju oksida hroma.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 45/93

Br "95?"*l *l"95 ? "Br 

-roizvo%nja aluminijuma#

Proizvodi se iz boksita sa primjesama u dva postupka

a proizvodnja čistog *l"95 ili glinice

 b elektroliza glinice

Huda se melje i mje/a na 53-31 stepeni celzijusa. )a98 se kuha 0-+ sati na #01stepeni i tako nastaje vodeni rastvor )a*l9" natrijum-aluminat na dno padakao talog u obliku crvenog mulja koji je po sastavu Je985 koji slu&i za

 proizvodnju gvo&đa. 8"9 rastvor )a*l9" hidrolizuje na natrijum-hidroksid i na

aluminijum-hidroksid koji se izdvaja u vidu taloga koji je bijel i pahuljičast.

 )a*l9"?"8"9 )a98?*l985

talog se odvaja cijeđenjem i spere se pa se zatzim su/i pa se onda &ari i &arenjemnastaje glinica koja se vidi u vidu bijelog praha:

"*l985 *l"95?58"9

Ilektroliza glinice se vr/i u pećima koja je od Je a oblo&ena je ugljenikovim

 pločama koje slu&e kao katode, a kao anode slu&e ugljeni blokovi koji suuronjenji u peć.

*l"95 "*l5??59"-

-: *l5??5e- *l

?*: 9"-?"e- 9 B9",9"

Arh  Dno  *luminijum  Gadr&aj

-edinjenja al!minij!ma:

 Al 23 - mineral korun% 

9vaj bijeli prah je poslije dijemanta najtvrđi materijal u prirodi pa slu&i zaizradu brusova i /mirgl papira. %o&e biti obojen od primjesa - dragi kamen:crven-rubin, zelen-smaragd, plav-sair, &ut-topaz.

*l985 - natrijum-hidroksid

to je bijeli prah, bez mirisa, bez okusa.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 46/93

%o&e se dobiti iz aluminijum-hlorida gdje se izdvaja u vidu taloga:

*lBl5?5)a98 *l985?5)aBl

*l985 je anoteran

*l985?58Bl *lBl5?58"9 - reaguje kao baza

*l985?)a98 )a*l9"?"8"9 - reaguje kao kiselina

*l985 &arenjem daje *l"95

*l985 se upotrebljava kao močilo u tekstilnoj industriji i za preči/ćavanjevode

 Al( )2 * 12 2 - kalijum-aluminijum-i%rok"i% 

*lG92" - alaun stipsa

*launi ili stipse su dvostruke soli između jednovalentnog i trovalentnogelektrona.

*lG92" ste&e povr/inu slu&oko&e pa slu&i za zaustavljanje krvarenja i kaodezinekcijsko sredstvo. 7potrebljava se za povezivanje tekstilnih vlakana i u

industriji drveta. Al( )3 * 14 2 - aluminijum- "ul5at -i%rok"i% 

"*l985 ?58"G92?#"8"9 *lG925 4 #+8"9

8. 9emetali:

8.1 /lementi I6A gr!pe (S/:

-Ilementi četvrte grupe PGI imaju speciičan polo&aj. )a sredini su izme8u

izrazitih metala i izrazitih nemetala. 7gljenik je klasičan nemetal, mada ponekad pokazuje osobine metala grait ima metalni sjaj. Gilicijum je slabijinemetal ili amoter metaloid. Gličan silicijumu je germanijum metaloid,mada je kod njega nemetalni karakter i/čezao i javlja se slab metalni. alaj iolovo su sla,i metali ili am0oterni elementi. Poslednji element grupe jenedavno sintetisan i ne nalazi se u prirodi.

 

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 47/93

-4gljenik:

• atomski ,roj: 0• Ar: #",1##• gr!pa: 2• perioda: M• ,lok: p

• oso,ine: nemetal metaloid• agregatno stanje: čvrsto• .: 3#11  • .: 5CC5  • g!stina: ","0grait - 5,3# dijamantgcm5

• elektronegativnost: ",3• otkri;e: poznat od davnina• lat. naziv: carboneum•

oksidaciona stanja: ?2, -2, ?"• raspored elektrona po nivoima:", 2• elektronska kon0ig!racija: Z8e["s""p"

• atomski pol!prečnik: C1 pm• alotropske modi0ikacije:

o am0orni

o gra0it, heksagonalni - provodnik el. struje, metalni sjaj slabijevezani elektroni

o dijamant, tetragonalnio 0!leren, oblik udbalske lopte, obično B01 mada mo&e B"1-C"

o Pronađeno je jo/e nekoliko, manje bitnih, alotropskih modiikacijaugljenika

•  jačina nekih kovalentnih veza %k<mol':

o B-8, 2##o B-B, 52+o B>B, 0#2o B>9, C23o

B B, +5Eo B>), 0#3

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 48/93

o B ), +E#• izotopi:

o &-1$

zast!pljenost ! prirodi: E+,E$ raspad: stabilan

o &-1*

zast!pljenost ! prirodi: #,#$ raspad: stabilan

o &-18

zast!pljenost ! prirodi: u tragovima raspad: beta-

vreme pol!raspada: 3C51 godina raspada se na: )-#2

-Silicij!m:

• atomski ,roj: #2• Ar: "+,13• gr!pa: 2• perioda: %• ,lok: p• oso,ine: metaloid• agregatno stanje: čvrsto• .: 535+  • .: #0+C  • g!stina: ",55gcm5

• elektronegativnost: #,+• otkri;e: N. Ferzelius, #+"5.• lat. naziv: silicium• oksidaciona stanja: ?2, ređe ?"• raspored elektrona po nivoima:", +, 2• elektronska kon0ig!racija: Z)e[5s"5p"

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 49/93

• atomski pol!prečnik: ##1 pm•  jačina nekih kovalentnih veza %k<mol':

o Gi-8, 5"0o Gi-B, 51#o Gi-9, 2+0o Gi-J, 3+"o Gi-Bl, 5E#o Gi-Gi, ""0• izotopi:

o Si-$=

zast!pljenost ! prirodi: E","5$ raspad: stabilan

o

Si-$> zast!pljenost ! prirodi: 2,0C$ raspad: stabilan

o Si-*+

zast!pljenost ! prirodi: 5,#$ raspad: stabilano Gintetisan je radioaktivan izotop Gi-5".

-?ermanij!m:

• atomski ,roj: 5"• Ar: C",3E• gr!pa: 2• perioda: )• ,lok: p• oso,ine: amoteran element ili metal• agregatno stanje: čvrsto• .: 5#15  • .: #"#1  • g!stina: 3,5"gcm5

• elektronegativnost: #,+• otkri;e: B. inkler, #++0.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 50/93

• lat. naziv: germanium• oksidaciona stanja: ?2, ?"• raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 2• elektronska kon0ig!racija: Z*r[2s"5d#12p"

• atomski pol!prečnik: #"3 pm• ,rzina zv!ka: 3211 ms• energija jonizacije %k<mol':

o 'e -@ 'e?, C0"o 'e? -@ 'e"?, #35Co 'e"? -@ 'e5?, 551"o 'e5? -@ 'e2?, 22#1• izotopi:

o ?e-@+ zast!pljenost ! prirodi: "#,"5$ raspad: stabilan

o ?e-@$

zast!pljenost ! prirodi: "C,00$ raspad: stabilan

o ?e-@*

zast!pljenost ! prirodi: C,C5$ raspad: stabilan

o ?e-@8

zast!pljenost ! prirodi: 53,E2$ raspad: stabilan

o ?e-@

zast!pljenost ! prirodi: C,22$ raspad: stabilano Gintetisani su izotopi germanijuma atomskih masa 0+ i C#.

-alaj:

• atomski ,roj: 31

• Ar: ##+,0E• gr!pa: 2

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 51/93

• perioda: 9• ,lok: p• oso,ine: amoteran element ili metal• agregatno stanje: čvrsto• .: "+C3  • .: 313  • g!stina: 3,C0Esivi - C,"03gcmbeli5

• elektronegativnost: #,+• otkri;e: poznat od davnina• lat. naziv: stannum• oksidaciona stanja: ?2, ?"• raspored elektrona po nivoima:", +, #+, #+, 2

• elektronska kon0ig!racija: Zr[3s"2d#13p"

• atomski pol!prečnik: #23 pm• ,rzina zv!ka: "C51 ms• energija jonizacije %k<mol':

o Gn -@ Gn?, C1Eo Gn? -@ Gn"?, #2#"o Gn"? -@ Gn5?, "E25o Gn5? -@ Gn2?, 5E51

• izotopi:o Sn-11$

zast!pljenost ! prirodi: 1,EC$ raspad: stabilan

o Sn-118

zast!pljenost ! prirodi: 1,03$ raspad: stabilan

o Sn-11B

zast!pljenost ! prirodi: 1,52$ raspad: stabilan

o Sn-11

zast!pljenost ! prirodi: #2,32$ raspad: stabilan

o Sn-11@

zast!pljenost ! prirodi: C,0+$ raspad: stabilan

o Sn-11=

zast!pljenost ! prirodi: "2,"5$ raspad: stabilan

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 52/93

o Sn-11>

zast!pljenost ! prirodi: +,3E$ raspad: stabilan

o Sn-1$+

zast!pljenost ! prirodi: 5",3E$ raspad: stabilan

o Sn-1$$

zast!pljenost ! prirodi: 2,05$ raspad: stabilan

o Sn-1$8

zast!pljenost ! prirodi: 3,CE$ raspad: stabilan

o Gintetisani je izotop kalaja atomske mase #"0. alaj je element sanajvi/e stabilnih izotopa - čak #1.

". alotropske modi0ikacije:

o sivi - ispod #+1Bo ,eli - preko #+1B

-2lovo:

• atomski ,roj: +"• Ar: "1C,"• gr!pa: 2• perioda: P• ,lok: p• oso,ine: amoteran element ili metal• agregatno stanje: čvrsto• .: "1""  • .: 011  • g!stina: ##,52gcm5

• elektronegativnost: #,+• otkri;e: poznato od davnina• lat. naziv: plumbum• oksidaciona stanja: ?", ?2

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 53/93

• raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 5", #+, 2• elektronska kon0ig!racija: Ze[0s"2 #23d#10p"

• atomski pol!prečnik: #+1 pm• ,rzina zv!ka: ##E1 ms• energija jonizacije %k<mol':

o Pb -@ Pb?, C#3o Pb? -@ Pb"?, #231o Pb"? -@ Pb5?, 51+#o Pb5? -@ Pb2?, 21+5• izotopi:

o (,-$+8

zast!pljenost ! prirodi: #,0$

raspad: ala vreme pol!raspada: #,2 Q #1#C godina raspada se na: 8g-"11o (,-$+

zast!pljenost ! prirodi: "2,#$ raspad: stabilano (,-$+@

zast!pljenost ! prirodi: "",#$ raspad: stabilano (,-$+=

zast!pljenost ! prirodi: 3",2$ raspad: stabilano (,-$1+

zast!pljenost ! prirodi: u tragovima raspad: beta-, ala vreme pol!raspada: "",5 godine raspada se na: 8g-"10, Fi-"#1

o Poznat je sintetički izotop olova atomske mase "13.4n!nkvadij!m

• atomski ,roj: ##2• Ar: "++• gr!pa: 2• perioda: • ,lok: p• oso,ine: slab metal• agregatno stanje: verovatno čvrsto• .:   

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 54/93

• .:   • g!stina: gcm5

• elektronegativnost: • otkri;e: Dubna, #EEE.• lat. naziv: ununuadium• oksidaciona stanja: • raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 5", 5", #+, 2• elektronska kon0ig!racija: ZHn[Cs"3 #20d#1Cp"

• atomski pol!prečnik:  pm• izotopi:

-Do,ijanje:

Gvi elementi 6A grupe osim sintetskog - 7u nalaze se u znatnijim količinamau zemljinoj kori.

7gljenik ulazi u sastav svih organskih jedinjenja, ! atmos0eri ga ima u oblikuB9". 7 zemljinoj kori nalazi se između ostalog u na0ti i !gljevima.ao gra0it dolazi ređe, a najređe kao dijamant.

Silicij!m je dr!gi najzast!pljeniji element ! zemljinoj kori prvi je kiseonik

i čini oko četvrtine zemljine kore uglavnom u obliku aluminosilikata iGi9". Silicijum se proizvodi iz SiO2 redukcijom u elektri!nom luku pomo9u

veoma istog grafita.

Gi9" ? B -@ Gi ? 9"

9vako se dobija silicijum sa #-2$ primesa. Po/to je za poluprovodničkuindustriju potreban izuzetno čist silicijum. Si se prečiš;ava pomo;! dve

metode. Prva je 0izička i sastoji se u pomeranju bloka od nedovoljno čistog Gikroz peć na čejem je jednom delu temperatura dovoljna da se iztopi silicijum.Deo tečnog silicijuma koji nastaje pomeranjem nosi nečistoće po/to se naknadnoodseče. 9va metoda izvodi se i sa nepokretnim blokom Gi oko kog se pomeraindukcioni kalem. 7činak je isti uz manje utro/ene energije.

Druga metoda preči/ćavanje Gi je hemijska. Gi se provodi kroz atmoseru 8Bl istvara gasovite produkte hlorsilani, a 8GiBl5, trihlorsilan, se izdvaja i

 preči/ćava destilacijom koji se zatim u atmoseri vodonika redukuju na #"111B,

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 55/93

a čist silicijum se sublimuje iz gasovitog stanja. Dobijena 8Bl se ponovo koristiza dobijanje 8GiBl5.

8GiBl5 ? 8" -@ Gi ? 58Bl

'ermanijum se dobija pri pre!i,9avanju :b# ;n# <u, a dolazi i urudama argirodit! i germanit!.

alaj dolazi kao kasiterit %Sn2$' u eruptivnom kamenju, uglavnom namalajskom poluostrvu. 6z rude se mo&e izdvojiti relativno prostom red!kcijom

!z pomo; !gljenika pri povi/enoj temperaturi.

Gn9" ? "B -@ Gn ? "B9

9snovna r!da olova je galenit %(,S'. 6z njega se izdvaja postupkom sličnim zasve sulidne rude.

Prvi deo jeste koncentrisanje r!de - 0lotacija ona se primenjuje zakoncentrisanje svake rude. Huda se usitni, a zatim unosi u bazen sa vodom.Fazen ima me/alicu i pumpu za uduvavanje vazduha. Dodajusetenzidi povr/inski aktivne supstance - Cpen!šavacC adsorbuje su na granici

vazduhvoda - sastoji se od manjeg polarnog dela koji se vezuje za molekulevode, i većeg nepolarnog, koji se vezuje za molekule vazduhai CkolektorC polarni deo se selektivno veje za mineral, a nepolarni time činimineral hidroobnim. Faloni vazduha stabilizovani penu/avcem i česticeminerala sa kolektorom se međusobno ve&u i isplivavaju na povr/inu odakle semineral sakuplja.

'alenit se prvo pr)i na oksid.

"PbG ? 59" -@ "Pb9 ?" G9"

oji se red!k!je !z pomo; !gljenika.

Pb9 ? B -@ Pb ? B9

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 56/93

-5eakcije:

/lementi I6 gr!pe se me!so,no razlik!j! po oso,inama.

4gljenik je nemetal i kao takav ne reaguj sa kiselinama i bazama. 7sijanreaguje sa vodenom praom i taj se postupak koristi za dobijanje vodonika v.tekst o vodoniku. agrejan regauje sa kiseonikom. 7koliko nema dovoljnokiseonika stvara se ugljenik66oksid.

B ? 9" -@ B9"

 

"B ? 9" -@ "B9

Heaguje i sa halogenima, najlak/e sa luorom zatim Bl.

B ? "J" -@ BJ2

'rait reaguje i sa koncentrovanom 8)95 dajući mezitilnu kiselinu v. tekst o produktima oksidacije polihidroksilnih alkohola - #,",5,2,3,0-benzen-heksakiselina.

Gi regauje s kiseonikom na E111B, sa azotom na #2111B, sa luorom prinormalnim uslovima i sa ostalim halogenima na oko 5111B. Heaguje samo sa8J od kiselina, a sa alkalijama gradi soli - silikate.

Gi ? 9" -@ Gi9"

 

5Gi ? ")" -@ Gi5 )2

 

Gi ? "J" -@ GiJ2

 

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 57/93

Gi ? "6" -@ Gi62

 

Gi ? 8J -@ ZGiJ[

"-

 ? "8

?

 ? "8"

 

Gi ? )a98 -@ ZGi92[2- ? 2)a? ? "8"

'ermanijum, kalaj i olovo se pona/aju sličnije. Gvi su za/tićeni tankim slojemoksida koji ih čini inertnim prema vodi. alaj reaguje sa vodenom parom.

Gn ? "8"9 -@ Gn9" ? "8"

Gvi reaguju sa kiseonikom premda nisu korozivni i halogenima pri zagrevanjugradeći četvoro i dvovalentna jedinjenja. od germanijuma preovlađuju 2-valentna, kod kalaja i četvoro i dvovalenta jednako, a kod olova su stabilnijadvovalentna jedinjenja.

'e ? 9" -@ 'e9"

 Gn ? "Bl" -@ GnBl2

 

Gn ? Bl" -@ GnBl"

 

"Pb ? 9" -@ "Pb9

ao am0oterni elementi reaguju i sa kiselinama i sa bazama. Ga kiselinamanajlak/e reaguje kalaj, germanijum ne reaguje. 9vi elementi slabije reaguju sakiselinama, jer ih /titi prevlaka oksida.

Gn ? "8Bl -@ GnBl" ? 8"

 

Pb ? 2)a98 ? 28"9 -@ )a2Pb98+ ? "8"

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 58/93

edinjenja elemenata četvrte gr!pe s! ve;inom kovalentna. alaj i olovo"

pose,no dvovalenti" grade jonska jedinjenja.

(rimena

4galj se koristi kao gorivo" gra0it za olovke" a dijamant za sečenje stakla

%tehnički' i kao dragi kamen.4gljenik %koks' se koristi i kao red!kciono

sredstvo ! metal!rgiji. 7galj je nastao truljenjem organske materije u zemljinojkori. )ekoliko je vrsta uglja, čija se vrednost meri kalorijama ona je

 proporcionalna procentu ugljenika. )ajstariji i najbolji su antracit i kameniugalj, zatim drvni, treset... oks se dobija industrijski.

Silicij!m je nava)nija sirovina ! proizvodnji pol!provodnika.

=ermanijum se tako8e koristi u industriji poluprovodnika>

alaj !lazi ! sastav leg!ra - lem 55$, 0C$ Pb, ,ronza "1$, +1$ Bu. eli

lim se koristi za konzerve. !o je čelik pretodno oči/ćen pomoću 8"G92 prevučen slojem kalaja čelik se uroni u rastopljeni kalaj. alaj legurama i belom limu daje potrebnu otpornost prema oksidaciji i delovanju organskihkiselina kojih naročito ima u proizvodima koji se konzerviraju.

9lovo se koristilo za tanad . Danas se najvi/e koristi za ak!m!latore.

edinjenja

Fudući da se elementi četvrte grupe znatno razlikuju po osobinama,grade razli!ite tipove jedinjenja. Nedinjenja imaju značajnu primenu.

9eorganska jedinjenja !gljenika s! oksidi %&2 i &2$'" !gljena kiselina

H$&2* i njene soli kar,onati %&2*

$-

' i hidrogen%,i'kar,onati %H&2*

-

'.

Gilicijumova najva&nija jedinjenja su Gi9" u prirodi kvarc" kremen - u sastavunekog dragog kamenja -ametist , ortosilikatna kiselina 82Gi92 kojadehidratacijom:

82Gi92 -@ 8"9 ? 8"Gi95

 prelazi u metasilikatnu i njihove soli silikati. !o su izuzetno slabe kiseline#

koje grade koloidne rastvore u vodi.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 59/93

 )ajzastupljenija jedinjenja Gi u prirodi su al!minosilikati kao gline" zeoliti....9bično su hidratisani. !o su jedinjenja koja sadr&e al!minosilikatni anjon

%AlSi28-' za koji s! vezani katjoni" o,ično alkalnih i zemnoalkalnih metala.

animljiva su jedinjenja silicijuma - silani" koji s! slični alkanima, samo sumnogo reaktivniji. 9p/ta ormula im je Gin8"n?". Prvi čaln je )mono*silan# zatim

disilan...

%g"Gi ? 28? -@ "%g"? ? Gi82

Gilani sa halogenima grade jedinjenja slična halidima.

Gilicijum gradi jo/ zanimljivih jedinjenja - silikone. Nedan od prostijih je

metilsilikon.

?ermanij!m" kalaj i olovo grade sličnija jedinjenja. Aeći značaj imaju jedinjenja kalaja i olova. %ogu se podeliti na okside# hidrokside )ili kiseline# dok 

 :b)O?*2 pokazuje i bazan karakter* i soli - sulfate# hloride# karbonate# soli

organskih kiselina> !akođe postoje soli olovne# odnosno kalajne

kiseline Pb982 i Gn982, jer su ti hidroksidi am0oterni.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 60/93

8.$ /lementi 6A gr!pe (S/:

-/lementi pete gr!pe" ili kako se jo/ nazivaju, elementi azotove grupepnitogeni međusobno se znatnije razlikuju po osobinama. *zot i osor sunemetali koji pokazuju ponekad i blag metalni karakter. *rsen je metaloid ilinemetal, a sličan njemu je i antimon, mada vi/e te&i metalima, negonemetalima. Fizmut je amoteran element ili slab metal.

-Azot:

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 61/93

atomski broj: C

*r : #2,110C

grupa: 3

 perioda: M

 blok: p

osobine: nemetal

agregatno stanje: gasovito

!.: CC,50  

!.!: 05,#3  

gustina: 1,11#"3gcm5

elektronegativnost: 5,1

otkriće: D.Hutherord, #CC".

lat. naziv: nitrogenium

oksidaciona stanja: -5, ?3, ?5, ?", ?2, ?#, -", -#

raspored elektrona po nivoima:", 3

elektronska koniguracija: Z8e["s""p5

atomski poluprečnik: 03 pm

 brzina zvuka ms: 535

 jačina nekih kovalentnih veza kNmol:

 )-8, 5E1

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 62/93

 )-), #01

 )>), 2#3

 )-Bl, #E5

B-), "0+

 ) ), E20

izotopi:

 )-#2

zastupljenost u prirodi: EE,03$

raspad: stabilan

 )-#3

zastupljenost u prirodi: 1,53$

raspad: stabilan

Gintetisan je izotop azota - #5.

-3os0or:

atomski broj: #3

*r : 51,EC

grupa: 3

 perioda: %

 blok: p

osobine: nemetal metaloid

agregatno stanje: čvrsto

!.: 331  

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 63/93

!.!: 5#C  

gustina: #,+"beli, ",52crveni - ",0E crnigcm5

elektronegativnost: ",#

otkriće: 8. Frand, #00E.

lat. naziv: phosphorus

oksidaciona stanja: ?3, -5, ?5

raspored elektrona po nivoima:", +, 3

elektronska koniguracija: Z)e[5s"5p5

atomski poluprečnik: #11 pm

alotropske modiikacije:

 beli, tetragonalni P2, reaktivan

crveni,tetragonalni, Pn, zagrevanjem belog na 5111B bez vazduha, manjereaktivan

crni, iz belog pod jakim pritiskom, nerastvoran u većini rastvarača, metalni sjaj poput graita

 jačina nekih kovalentnih veza kNmol:

P-8, 5"+

P-9, 21C

P-P, "1E

P-Bl, 2#E

P>9, 301

izotopi:

P-5#

zastupljenost u prirodi: #11$

raspad: stabilan

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 64/93

Gintetisani su izotopi osora atomskih masa 5" i 55.

-Arsen:

atomski broj: 55

*r : C2,E"

grupa: 3

 perioda: )

 blok: p

osobine: nemetal metaloid

agregatno stanje: čvrsto

!.: ++C  

!.!: #1E1  

gustina: 3,C5gcm5

elektronegativnost: ",1

otkriće: *. %agna, #"31.

lat. naziv: arsenicum

oksidaciona stanja: ?5, -5, ?3

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 3

elektronska koniguracija: Z*r[2s"5d#12p5

atomski poluprečnik: ##3 pm

alotropske modiikacije:

sivi ala, ima metalni sjaj, do +111B *s2, *s" preko #C11, reaktivan

&uti beta,heksagonalni *s0, dobija se hlađenjem arsenvodonika, nestabilan na

sobnoj temperaturi prelazi u sivi, nema metalni sjaj, manje reaktivan

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 65/93

crni amormi, dobija se sublimacijom arsena bez prisustva vazduha, iznad5011 prelazi u stabilniji sivi

 jačina nekih kovalentnih veza kNmol:

*s-8, "23

*s-9, 2CC

*s-*s, 52+

*s-Bl, "E5

*s-B, "11

izotopi:

*s-C3

zastupljenost u prirodi: #11$

raspad: stabilan

Gintetisani su izotopi arsena atomskih masa C5 i C2.

-Antimon:

atomski broj: 3#

*r : #"#,C3

grupa: 3

 perioda: 9

 blok: p

osobine: amoran element slab metal

agregatno stanje: čvrsto

!.: #+01  

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 66/93

!.!: E12  

gustina: 0,Cgcm5

elektronegativnost: #,E

otkriće: poznat od davnina

lat. naziv: stibium

oksidaciona stanja: ?5, ?3 ponekad -5

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, #+, 3

elektronska koniguracija: Zr[3s"2d#13p5

atomski poluprečnik: #23 pm

alotropske modiikacije:

*lotropske modiikacije antimona su slične arsenovim. Giva ima metalni sjaj istabilna je, a &uta je nestabilna.

izotopi:

Gb-#"#zastupljenost u prirodi: 3C$

raspad: stabilan

Gb-#"5

zastupljenost u prirodi: 25$

raspad: stabilan

Gintetisan je izotop antimona atomske mase #"3.

-izm!t:

atomski broj: +5

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 67/93

*r : "1+,E+

grupa: 3

 perioda: P

 blok: p

osobine: metal amoteran element

agregatno stanje: čvrsto

!.: #+C5  

!.!: 323  

gustina: E,+gcm5

elektronegativnost: ",1

otkriće: poznat od davnina

lat. naziv: bismuthum

oksidaciona stanja: ?# do ?3

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 5", #+, 3

elektronska koniguracija: Ze[0s"2 #23d#10p5

atomski poluprečnik: #01 pm

izotopi:

Fi-"1E

zastupljenost u prirodi: #11$raspad: ala

vreme poluraspada: #,E Q #1#E godina

raspada se na: !l-"13

Gintetisani su izotopi bizmuta atomskih masa "1C i "1+.

7nunpentijum

atomski broj: ##3

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 68/93

*r : "++

grupa: 3

 perioda: P

 blok: p

osobine: metal

agregatno stanje: čvrsto

!.:  

!.!:  

gustina: gcm5

elektronegativnost:

otkriće: Dubna, "112.

lat. naziv: ununpentijum

oksidaciona stanja:

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 5", 5", #+, 3

elektronska koniguracija: ZHn[Cs"3 #20d#1Cp5

atomski poluprečnik: pm

izotopi:

Poznat je samo jedan izotop elementa ##3 koji je nastao u nuklearnoj reakcijikalcijuma i americijuma i odmah se ala raspadom raspao na izotop elementa

##5.

-Do,ijanje:

Ilementi pete grupe osim 7up dobro su zastupljeni u prirodi.

*zot ima sopstveni ciklus kru&enja u prirodi. )ajvi/e ga ima u atmoeri C+$.Dobija se destilacijom tečnog vazduha.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 69/93

Josor se u prirodi zbog reaktivnosti ne nalazi u slobodnom stanju. Dobija se izminerala osorita čija su najveća nalazi/ta u severnoj arici, zagrevanjem u

 prisustvu koksa i kvarcnog peska na #511-#3111B.

Ba5P92" ? 0Gi9" ? #1B -@ P2 ? 0BaGi95 ? #1B9*rsen dolazi u obliku oksida i sulida *s"95, *s"G5, *s"G" kao i uobliku arsenopirita iz kog se i dobija zagrevanjem bez prisustva vazduha, azatim sublimacijom.

2Je*sG -@ 2JeG ? *s2

*ntimon se dobija redukcijom stibita gvo&đem ili pr&enjem stibita, pa zatimredukcijom pomoću koksa.

Gb"G5 ? 5Je -@ 5JeG ? "Gb

 

Gb"G5 ? 39" -@ Gb"92 ? 5G9"

 

Gb"92 ? 2B -@ "Gb ? 2B9

Hude bizmuta su sulid, bizmutinit Fi"G5 i oksid, bizmutit Fi"95 iz kojih sedobija već opisanim procesima redukcije.

-5eakcije:

Ilementi pete grupe pokazuju znatne razlike u osobinama. *zot je prinormalnim uslovima inertan gas i s kiseonikom reaguje tek pri udaru groma.Josor, posebno beli je znatno reaktivniji. G kiseonikom gradi osorAoksid ili

 pa&ljivim odabiranjem uslova osor666oksid. Heaguje i sa svim halogenimagradi trovalentna jedinjenja. Josoru je veoma sličan arsen, koji reaguje gotovoidentično s tim da u reakciji s luorom mo&e biti i petovalentan.

*ntimon i bizmut se znatno razlikuju od osora i arsena. !a razlika se ogledaveć u reakciji sa vodom.

"Gb ? 58"9 -@ Gb"95 ? 58"

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 70/93

Heaguju sa halogenima i kiseonikom gradeći trovalentna jedinjenja, a bizmutčesto i petovalentna. 7 koncentrovanoj sumpornoj kiselini se rastvaraju uzizdvajanje G9" i azotnoj kiselini, a u hlorovodoničnoj uz prisustvo vazduha.

2Fi ? #"8Bl ? 59" -@ 2FiBl5 ? 08"9"Fi ? 08"G92 -@ Fi"G925 ? 5G9" ? 08"9

Fizmut i antimon imaju veoma zanimljivu osobinu - slično vodi, oni se pri

o!vr,9avanju raste"u.

-(rimjena:

*zot se koristi za dobijanje amonijaka, koji je polazna sirovina za mnoga

 jedinjenja. Josor se koristi za proizvodnju /ibica. *rsen se koristi kao otrov,dodaje se olovu u pu/čanoj sačmi da bi se stvrdnulo. *ntimon ulazi usastv legura od kojih je vrlo zanimljiva /tamparska +"$ Pb, #3$Gb,5$Gn. @izmut se uoptrebljava za proizvodnju lako topljivih legura poputood-ovog metala 31$Fi, "3$Pb, #",3$Gn, #",3$Bd koji se topi na samo011B. Nedinjenja ovih elemenata imaju znatno /iru primenu.

-edinjenja:

Petovalentni oksidi )"93, P"93... su anhidridi kiselina - azotne, osorne...*zotna kiselina je izuzetno jaka, osorna slaba, a kiseline bizmuta i antimona suveć amoterne.

8idridi   )85, P85...  porastom atomske mase elementa postaju sve nestabilniji i postepeno gube bazni karakter, koji je izra&en kod amonijaka, a kod arsina jeveć skoro potpuno nestao.

!rovalenti oksidi su takođe anhidridi kiselina, odnosno amoternih jedinjenja, ili

čak slabih baza bizmut.

8.*. /lementi 6IA gr!pe (S/:

-Ilementi A6 grupe PGI nazivaju se i halkogenima gradioci ruda jerkiseonik i sumpor ulaze u sastav većine ruda. Hemijske oso,ine menjaj! im se

pravilno porastom atomske te)ine. iseonik je izrazit nemetal, kao i sumpor.

Gelen je u osobinama veoma sličan sumporu, mada pokazuje i amoteran

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 71/93

karakter. !elur je metaloid, a polonijum gradi amoterna jedinjenja. Poslednjielement grupe halkogenih elemenata je sintetisan nedavno.

-iseonik:

atomski ,roj: +

Ar: #3,E

gr!pa: 0

perioda: M

,lok:  p

oso,ine: nemetal

agregatno stanje: gasovito

.: E1,"  

.: 32,2  

g!stina: 1,11#2"Egcm5

elektronegativnost: 5,3otkri;e: N. PrestleT, . . Gheele #CC2.

lat. naziv: o4Tgenium

oksidaciona stanja: -" ?# s luorom

raspored elektrona po nivoima:", 0

elektronska kon0ig!racija: Z8e["s""p2

atomski pol!prečnik: 01 pm

,rzina zv!ka %m<s': 551

 jačina nekih kovalentnih veza %k<mol':

9-9, #20

9-), "11

9>9, 2E+

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 72/93

9-B, 501

9>B, C25

-Alotropske modi0ikacije:

kiseonik , 9", gas, jedina alotropska modiikacija bilo kog elementa koja sadr&inesparene elektrone

ozon, rezonantna struktura 95, svetloplav gas, nastaje pod uticaijemultraljubičastog zračenja, jače oksidaciono sredstvo od običnog kiseonika

tetrakiseonik , 92, skoro otkriven, nastaje izlaganjem običnog kiseonika pritiskuod "1 'Pa, crvena tečnost, jače oksidaciono sredstvo od ozona

izotopi:

E-1

zast!pljenost ! prirodi: EE,C0$

raspad: stabilan

2-1@

zast!pljenost ! prirodi: 1,12$

raspad: stabilan

2-1=

zast!pljenost ! prirodi: 1,"$

raspad: stabilan

-S!mpor:

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 73/93

atomski ,roj: #0

Ar: 5",10

gr!pa: 0

perioda: %

,lok:  poso,ine: nemetal

agregatno stanje: čvrsto

.: 5++  

.: C#+  

g!stina: #,E" - ",1+gcm5

elektronegativnost: ",3

otkri;e:  poznat od davnina

lat. naziv: sulphur 

oksidaciona stanja: -", ?2, ?0

raspored elektrona po nivoima:", +, 0

elektronska kon0ig!racija: Z)e[5s"5p2

atomski pol!prečnik: #11 pm

 jačina nekih kovalentnih veza %k<mol':

G-9, "03

G>9, 3"3

G-G, ""0

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 74/93

G-B, "C"

G>B, 2C0

G-8, 52C

G-Bl, "33

-Alotropske modi0ikacije:

S=, i sam u dve modiikacije - romboični i monoklinični, posle topljenja,zagrevanjem postaje sve vi/e viskozna tečnost koja menja boju u crvenu i crnu,da bi na oko 2311B počela da isparava, daljim zagrevanjem raspada se nadiatomske molekule oko #111 a zatim na #011 u slobodne atome

am0orni s!mpor, nastaje brzim hlađenjem veoma toplog sumpora

S, stvara naranđasto-crvene kristale, najgu/ća altropska modiikacija

Gumpor je posle ugljenika element sa najvi/e alotropskih modiikacija, a poznatisu lanci do 51 G atoma.

izotopi:

S-*$zast!pljenost ! prirodi: E3,1"$

raspad: stabilan

S-**

zast!pljenost ! prirodi: 1,C3$

raspad: stabilan

S-*8

zast!pljenost ! prirodi: 2,"#$

raspad: stabilan

S-*

zast!pljenost ! prirodi: 1,1"$

raspad: stabilan

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 75/93

Gintetisan je izotop sumpora atomske mase 53.

-Selen:

atomski ,roj: 52

Ar: C+,E0

gr!pa: 0

perioda:  )

,lok:  p

oso,ine: nemetal

agregatno stanje: čvrsto

.: E3+  

.: 2E2  

g!stina: 2,"+ - 2,+#gcm5

elektronegativnost: ",2

otkri;e: N. Ferzelius, #+#C.

lat. naziv: selenium

oksidaciona stanja: -", ?2, ?0raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 0

elektronska kon0ig!racija: Z*r[2s"5d#12p2

atomski pol!prečnik: ##3 pm

 jačina nekih kovalentnih veza %k<mol':

Ge-9, 525

Ge-Ge, 551

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 76/93

Ge-J, "+3

Ge-B, "23

Ge-8, 553

Ge-Bl, "23

,rzina zv!ka %m<s': 5531

-Alotropske modi0ikacije:

sivi , Gen, najstabilniji, jedina modiikacija koja provodi toplotu

am0orni crveni selen

Se=, crveni kristali, postoji u ala, beta i gama modiikaciji

Gelen ima jo/e nekoliko alotropskih modiikacija, sličnih sumporu.

izotopi:

Se-@8

zast!pljenost ! prirodi: 1,+C$

raspad: stabilan

Se-@

zast!pljenost ! prirodi: E,50$

raspad: stabilan

Se-@@

zast!pljenost ! prirodi: C,05$raspad: stabilan

Se-@=

zast!pljenost ! prirodi: "5,C+$

raspad: stabilan

Se-=+

zast!pljenost ! prirodi: 2E,0#$

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 77/93

raspad: stabilan

Se-=$

zast!pljenost ! prirodi: +,C5$

raspad: duipli beta-

vreme pol!raspada: #,1+ Q #1"1 godina

raspada se na: r-+"

Gintetisani su izotopi selena atomskih masa C", C3 i CE.

-el!r:

atomski ,roj: 3"

Ar: #"C,0

gr!pa: 0

perioda: 9

,lok:  p

oso,ine: metaloid

agregatno stanje: čvrsto

.: #"0#  .: C"5  

g!stina: 0,"2gcm5

elektronegativnost: ",#

otkri;e: J. %. von Heichenstein, #C+".

lat. naziv: tellurium

oksidaciona stanja: ?2, -", ?0

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 78/93

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, #+, 0

elektronska kon0ig!racija: Zr[3s"2d#13p2

atomski pol!prečnik: #21 pm

 jačina nekih kovalentnih veza %k<mol':

!e-9, "0+

!e-8, "21

!e-J, 553

!e-!e, "53

!e-Bl, "3#

,rzina zv!ka %m<s': "0#1

-Alotropske modi0ikacije:

!elur dolazi u osmoatomskim molekulima.

izotopi:

e-1$+

zast!pljenost ! prirodi: 1,1E0$

raspad: stabilan

e-1$$

zast!pljenost ! prirodi: ",015$

raspad: stabilane-1$8

zast!pljenost ! prirodi: 2,+#0$

raspad: stabilan

e-1$B

zast!pljenost ! prirodi: C,#5E$

raspad: stabilan

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 79/93

e-1$

zast!pljenost ! prirodi: #+,E3"$

raspad: stabilan

e-1$*

zast!pljenost ! prirodi: 1,E1+$

raspad: zarobljavanje elektrona

vreme pol!raspada: # Q #1#5 godina

raspada se na: Gb-#"5

e-1$=

zast!pljenost ! prirodi: 5#,0+C$

raspad: duipli beta-

vreme pol!raspada: "," Q #1"2 godina- najdu&e vreme poluraspada nekogradioaktivnog izotopa

raspada se na: e-#"+e-1*+

zast!pljenost ! prirodi: 55,CEE$

raspad: duipli beta-

vreme pol!raspada: C,E Q #1"1 godina

raspada se na: e-#51

-(olonij!m:

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 80/93

atomski ,roj: +2

Ar: "1E

gr!pa: 0

perioda: P

,lok:  p

oso,ine: amoteran element

agregatno stanje: čvrsto

.: #"53  

.: 3"C  

g!stina: E," - E,2gcm5

elektronegativnost: ",1

otkri;e: P. i %. Burie, #+E+.

lat. naziv:  polonium

oksidaciona stanja: ?2, ?"

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 5", #+, 0elektronska kon0ig!racija: Ze[0s"3d#12 #20p2

atomski pol!prečnik: #E1 pm

izotopi:

Polonijum nema stabilnih izotopa, niti se njegovi izotopi nalaze u prirodi uznatnijoj količini nalazi se u lancu raspada uranijuma. Gintetisani su izotopi

 polonijuma "1+, "1E, "#1.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 81/93

-4n!nheksij!m:

atomski ,roj: ##0

Ar: "E"

gr!pa: 0

perioda: 

,lok:  p

oso,ine: metal

agregatno stanje: čvrsto

.:   

.:   

g!stina: gcm5

elektronegativnost: 

otkri;e: Dubna, "111.

lat. naziv: ununheksium

oksidaciona stanja: 

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 5", 5", #+, 0

elektronska kon0ig!racija: ZHn[Cs"0d#13 #2Cp2

atomski pol!prečnik: #E1 pm

izotopi:

Ilement ##0 je sintetski i nema izotopa u prirodi.

-Do,ijanje:

iseonik je najzast!pljeniji elemenat na zemlji i čini oko B+F zemljine kore

i oko $1F atmos0ere.Dobija se elektrolizom vode skuplji postupak, ali kakose on koristi za dobijanje vodonika, kao nusprodukt se javlja kiseoniki destilacijom tečnog vazd!ha.

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 82/93

Gumpor je dobro zastupljen u zemljinoj kori i tvori mnoge r!de. 6ma ga i !elementarnom stanj! ! ,lizini v!lkana. !o se tumači reakcijom:

"8"G ? G9" -@ 5G ? "8"9

!akođe, elementarni sumpor nastaje u prirodi ,liz! nekih nalazišta gipsa. 'ipsse redukuje metanom zemni gas.

BaG92 ? B82 -@ BaB95 ? 8"G ? 8"9

 

"8"G ? 9" -@ "G ? "8"9

Dolazi i u obliku s!mpornih voda. Aulknaski sumpor se lako vadi kopovi jer je relativno blizu povr/ini posle vađenja se preči/ćava destilacijom. Gumpornastao redukcijom gipsa je na većoj dubini i vadi se pomoću 3rash metode.roz cevi koncentrične se pu/ta voda čija je temperatura veća od temperaturetopljenja sumpora. Gumpor se topi i kroz cev izlazi na povr/inu.

Gelen i telur su ne/to ređi i dobijaju se pri preradi r!da ,akra" olova i sre,ra.

-5eakcije:

iseonik je jako oksidaciono sredstvo. Ilektropozitivan je samo prema luoru.

9" ? J" -@ 9"J"

Dobijeno jedinjenje sadr&i lanac kiseonika -9-9- peroksidi koji jekarakterističan jo/ i za sumpor disulidi i selen. )ajstabilniji je lanac sumpora.

Gumpor je klasičan nemetal i reaguje sa kiseonikom, halogenima i vodonikom.

G ? 9" -@ G9"

 

G ? 5J" -@ GJ0

 

G ? Bl" -@ G"Bl" ? Bl" -@ "GBl"

Heaguje i sa alkalijama 98 i gradi sme/u soli.

+G ? 098 -@ " "G5 ?  "G"95 ? 58"9

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 83/93

Gelen ima gotovo identične oso,ine sa s!mporom, ali pokazuje i amoterankarakter. !elur je takođe sličnih osobina, mada su mu jedinjenja vi/e amoternaod jedinjenja sumpora i selena.

Polonijum reaguje i sa kiselinama.-(rimjena:

List kiseonik se koristi kao raketno gorivo, za zavarivanje.Ilementarnisumpor nalazi primenu priv!lkanizaciji g!me. Gelen nalazi primenu u

 proizvodnji crvenog stakla primesa koja daje boju. Foji za premazivanje trupa broda se dodaje i selen, kako se ne bi skupljale /koljke. !elur je primesa privulkanizaciji gume. Ga kadmijumom i &ivom gradi poluprovodničku leguru

zapravo jedinjenje koja je osetljiva na inracrveno svetlo. Nedinjenja ovihelemenata imaju daleko /iru primenu.

-edinjenja:

Nedinjenja se mogu podeliti na okside" kiseline" soli" hidride.

9ksidi ovih elemenata su kiseli osim polonijuma i delimično telura, a kiselostim opada porastom atomske mase elementa.

8idridi porastom atomske te&ine elementa postaju sve nesta,ilniji. !ako je vodaveoma stabilna, a telurvodonik krajnje nestabilan. Aoda je neutralna, a ostali suslabe kiseline.

Goli ovih elemenata uglavnom su soli njihovih kiselina sumporna, sumporastai halidi.

8.8. /lementi 6IIA gr!pe (S/:

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 84/93

-Ilementi sedme grupe PGI nazivaju se i halogeni grčki gradioci soli. 7halogene se ubraja i vodonik zbog svojih hemijskih osobina. 8alogenisu najizrazitiji nemetali. 6pak, reaktivnost im opada porastom atomske te&ine jervalenti elektroni postaju sve udaljeniji od jezgra i time se javlja te&nja za

otup/tanjem elektrona, a elektron se ne/to te&e prima.

-9vo uzrokuje da je luor najreaktivniji halogen, zatim hlor... Gvi gradedvoatomske molekule. Porastom atomske te&ine, molekule je sve lak/e rastavitina slobodne atome. !akođe, kod joda se opa&a neznatan metalni karakter imametalni sjaj.

-6 njihove izičke osobine se pravilno menjaju - luor i hlor su gasovi &ut - luori &utozelen - hlor, brom je tečnost tamnosmeđ, a jod čvrsta supstanca

ljubičast kao i astat. Aidi se da čak i boja postaje sve tamnije porastomatomske te&ine.

-3l!or:

atomski broj: E

*r : #E

grupa: C

 perioda: M blok: p

osobine: nemetal

agregatno stanje: gasovito

!.: +3  

!.!: 35,3  

gustina: 1,11#Cgcm5

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 85/93

elektronegativnost: 2,1

otkriće: 8. %oissan, #++0.

lat. naziv: luorum

oksidaciona stanja: -#

raspored elektrona po nivoima:", C

elektronska koniguracija: Z8e["s""p3

atomski poluprečnik: 31 pm

 jačina nekih kovalentnih veza kNmol:

J-J, #3E

9-J, #E1

 )-J, "C"

J-B, 2+2

izotopi:

J-#E

zastupljenost u prirodi: #11$

raspad: stabilan

-Hlor:

atomski broj: #C

*r : 53,23grupa: C

 perioda: %

 blok: p

osobine: nemetal

agregatno stanje: gasovito

!.: "21  

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 86/93

!.!: #C"  

gustina: 1,115"gcm5

elektronegativnost: 5,1

otkriće: . . Gheele #CC2.

lat. naziv: chlorum

oksidaciona stanja: -#, ?C, ?3, ?2, ?5, ?#

raspored elektrona po nivoima:", +, C

elektronska koniguracija: Z)e[5s"5p3

atomski poluprečnik: #11 pm

 brzina zvuka ms: "10

 jačina nekih kovalentnih veza kNmol:

Bl-9, "10

Bl-Bl, "2"

Bl-8, 25#

izotopi:

Bl-53

zastupljenost u prirodi: C3$

raspad: stabilan

Bl-5Czastupljenost u prirodi: "3$

raspad: stabilan

Gintetisan je izotop Bl-50.

-rom:

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 87/93

atomski broj: 53

*r : CE,E

grupa: C

 perioda: )

 blok: p

osobine: nemetal

agregatno stanje: tečno

!.: 55"  

!.!: "00  

gustina: 5,#gcm5

elektronegativnost: ",+

otkriće: *. N. Falard, #+"0.

lat. naziv: bromum

oksidaciona stanja: -#, ?C, ?3, ?2, ?5, ?#

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, C

elektronska koniguracija: Z*r[2s"

5d#1

2p3

atomski poluprečnik: ##3 pm

 brzina zvuka ms: "10

 jačina nekih kovalentnih veza kNmol:

Fr-Fr, #E5

Fr-B, "+0

Fr-8, 500

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 88/93

Fr-9, "52

izotopi:

Fr-CE

zastupljenost u prirodi: 3#$

raspad: stabilan

Fr-+#

zastupljenost u prirodi: 2E$

raspad: stabilan

-od:

atomski broj: 35

*r : #"0,E

grupa: C

 perioda: 9 blok: p

osobine: nemetal

agregatno stanje: čvrsto

!.: 23C  

!.!: 5+C  

gustina: 2,E5gcm5

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 89/93

elektronegativnost: ",3

otkriće: F. Bourtois, #+12.

lat. naziv: iodum

oksidaciona stanja: -#, ?C, ?3, ?5

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, #+, C

elektronska koniguracija: Zr[3s"2d#13p3

atomski poluprečnik: #21 pm

 jačina nekih kovalentnih veza kNmol:

6-8, "EE

6-B, ""+

6-9, "52

6-6, #3#

izotopi:

6-#"C

zastupljenost u prirodi: #11$

raspad: stabilan

Gintetisani su izotopi 6-#"E i 6-#5#.

*stat

atomski broj: +3*r : "#1

grupa: C

 perioda: P

 blok: p

osobine: nemetal amoteran element

agregatno stanje: čvrsto

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 90/93

!.: 0#1  

!.!: 3C3  

gustina: gcm5

elektronegativnost: ","

otkriće: D.H. Borson, I. Gerge, . H. %acenzie #E21.

lat. naziv: astatium

oksidaciona stanja: -#, ?5, ?#

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 5", #+, C

elektronska koniguracija: Ze[0s"3d#12 #20p3

atomski poluprečnik: #23 pm

 jačina nekih kovalentnih veza kNmol:

*t-*t, ##1

izotopi:

*t-"#1

zastupljenost u prirodi: #11$

raspad: zarobljavanje elektrona, ala

vreme poluraspada: +,# čas

raspada se na: Po-"#1, Fi-"10

*statov izotop je deo procesa raspada urana. )astaje raspadom rancijuma. )ajređi je element u zemljinoj kori. Ae/tačkim putem je sintetisano jo/ oko "1izotopa astata sa veoma malim vremenima poluraspada.

-4n!nseptij!m:

atomski broj: ##C

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 91/93

*r : verovatno "E"

grupa: C

 perioda:

 blok: p

osobine: verovatno metal amoteran element

agregatno stanje: verovatno čvrsto

!.:  

!.!:  

gustina: gcm5

elektronegativnost:

otkriće: jo/ nije izolovan

lat. naziv: ununseptium

oksidaciona stanja:

raspored elektrona po nivoima:", +, #+, 5", 5", #+, C

elektronska koniguracija: ZHn[Cs"0d#13 #2Cp3

atomski poluprečnik: pm

-Do,ijanje:

8alogeni, kao veoma reaktivni ne nalaze se u prirodi u slobodnom stanju već uobliku njihovih jeddinjenja u sastavu zemljine kore ili rastvorenih u svetskom

moru. )jače/ći hlor, zatim brom, luor i jod. *stat je izuzetno redak.

8lor čini #,3$ morske vode iz )aBl. From 1,1103$ i jod 3 milionitihdelova prate hlor u vodi kao kalijumove, natrijumove i magnezijumove soli.Jluor dolazi u mineralima kriolitu )a5*lJ0 i apatitu Ba3ZP92[5 ZJ,Bl[ kao i ukalcijum-luoridu BaJ".

6z jedinjenja se halogeni izoluju na nekoliko načina. Prvi od njih jeste elektrolizarastvora ili rastopa soliprimenjuje se za dobijanje hlora koja je obja/njena utekstovima o alkalnim i zemnoalkalnim metalima. a dobijanje Fr i 6 se koristi

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 92/93

metoda supstitucije. !ako se u rastvore njihovih soli ili halogenvodonika uvodihlor koji ih, kao elektronegativniji istiskuje iz rastvora.

"- ? Bl" -@ "Bl- ? "

Primenjuje se i metoda oksidacije kiseonikom, uglavnom u laboratorijskesvrhe. iseonik je elektronegativniji od hlora, broma i joda, ali ne i od luora pase ova metoda ne moze koristiti za dobijanje luora.

")aBl ? %n9" ? "8"G92 -@ Bl" ? "8"9 ? )a"G92 ? %nG92

Jluor se mo&e dobiti samo elektrolizom rastopa soli ililuorvodonika nerastvorenog u vodi jer bi se na anodi umesto luora oksidovaokiseonik kao elektropozitivniji.

-5eakcije:

8alogeni su uz alkalne metale najreaktivniji elementi i vrlo jaka oksidacionasredstva. )ajtipičnije reakcije halogena su reakcije sa vodonikom i nekimdrugim nemetalima poput P, *s, G, Ge... i metalima.

Gto su halogeni reaktivniji to nemetali s kojima reaguju imaju veći oksidacioni broj. !ako luor oksiduje sumpor i do ?0, a hlor samo do ?# ili ?".

G ? 5J" -@ GJ0

 

"G ? Bl" -@ G"Bl" ? Bl" -@ "GBl"

Hazlike u osobinama jo/e bolje se vide u reakciji sa vodonikom. 9ne suvećinom povratne, ali je npr. ravnote&a pri stvaranju 8J pomaknuta potpuno u

 pravcu stvaranja proizvoda, a pri sintezi 86 ravnote&a je veoma pomerena na

levu stranu u pravcu razgradnje 86. Gve reakcije su egzoterme, ali seoslobođena energija u reakciji sve vi/e smanjuje porastom atomske te&inehalogena. !ako se pri sintezi jednog mola 8J osobađa preko 511kN energije, a

 pri sintezi 86 svega #1-ak kN.

" ? 8" ^-@ "8

Wto je halogen reaktivniji moći će oksidovati i inertnije metale izuzetak je &iva,koja reaguje čak i sa jodom.

"*g ? J" -@ "*gJ

8/15/2019 SKRIPTA IZ OPŠTE I NEROGANSKE HEMIJE.docx

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-opste-i-neroganske-hemijedocx 93/93

 

Bu ? Bl" -@ BuBl"

 

%g ? Fr " -@ %gFr "

 

")a ? 6" -@ ")a6

-Primjena:

Jluor se upotrebljava za odeljivanje izotopa urana, za sintezu nekih organsih

 jedinjenja. 8lor nalazi veliku primenu kao dezinekciono sredstvo dezinekcijavode za piće. !akođe koristi se i za organske sinteze i za sintezu 8Bl ređe.

 )ekada je kori/ćen kao bojni otrov. From se uoptrebljava za organske sinteze.Nod se upotrebljava za organske sinteze i u medicini za dezinekciju rana jodnatinktura - C$ rastvor joda u alkoholu. natno /iru primenu imaju jedinjenjahalogenih elemenata.

Nedinjenja

Nedinjenja halogenih elemenata mo&emo podeliti na okside, halogenvodonike,kiseline i soli.

8alogeni grade nekoliko oksida i većina su anhidridi kiselina. 9ksid sa najvećimoksidacionim brojem obično je anhidrid najjače kiseline. Jluor ne gradi okside

 jer je elektronegativniji od kiseonika.

8alogenvodonici su izuzetno va&na jedinjenja halogena. 9sobine im se pravilnomenjaju porstom atomske te&ine halogena. Gvi su gasovi. Heaguju kiselo.