1.Pojam operacionog menadmenta. Tradicionalni i savremeni pristup OM se vezuje za upravljanje procesima i resursima koje preduzea koriste da bi isporuila vrednost koja e zadovoljiti oekivanja kupaca sa naglaskom na efikasnost i efektivnost tih procesa. Vrednost se ovde definie kao odnos benefita i trokova. Osnovni elementi vrednosti su kvalitet, trokovi i vremenski rokovi. OM je pojam koji se obino koristi u srednjim i velikim preduzeima. OM se prepoznaje kao poslovna funkcija kojom se uspostavlja sistem dodavanja vrednosti u proizvodnim i uslunim preduzeima. Procesi dodavanja vrednosti su tehnoloki procesi kojima se fiziki ili hemijski menjaju svojstva materijala, procesi skladitenja, transporta, distribucije, prenos informacija itd. Tradicionalni koncept OM je podrazumevao da proizvodne i uslune operacije budu potpuno razdvojene i vie je usmeren na interna merenja korienja resursa. (slika 1-1, knjiga 3.strana) Savremeni pristup OM, zahvaljujui razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija, a posebno raunarskih mrea, integrie proizvodnju i usluge. Cilj savremenog koncepta OM je da povratna veza izraava potpuno zadovoljenje zahteva kupaca, koje se moe izraziti sledeom relacijom: (slika 1-2, knjiga, 3.strana) Zadovoljstvo kupca = (performanse paketa proizvod-usluga)-(oekivanja kupca) Savremeno shvatanje OM, pored navedenog, podrazumeva: - definisanje paketa proizvod usluga koji treba da zadovolji oekivanja korisnika - razvoj sistema dodavanja vrednosti - uspostavljanje sistema internog i eksternog merenja operacionih performansi - dobijanje povratne informacije od korisnika i korektivni proces

2. Istorijski razvoj OM Pred kraj 18. veka (1800.) Whitney je postavio temelje standardizacije proizvoda. U to vreme Smith je u Engleskoj popularizovao koncept specijalizacije rada. Baron Antoine Jomini je 1837. u Parizu publikovao knjigu u kojoj izlae svoju ratnu teoriju i istie da se ratna vetina sastoji iz 6 osnovnih elemenata od kojih je etvrti logistika. Vojna logistika je postavila temelje na kojima je kasnije zasnovana savremena poslovna logistika. Krajem 19. i poetkom 20. veka, Tejlor je promovisao pristup poznat kao nauni menadment. Tih godina Frank i Lillian Gilbreth postavljaju temelje studije pokreta, a 1913. Ford u svojoj fabrici automobila uvodi prvu proizvodnu liniju. 1916. Gantt predstavlja Gantove karte ili gantograme. Tridesetih godina 20. veka Dodge i Roming postavljaju osnove statistike kontrole kvaliteta. Sredinom 20. veka u oblastima upravljanja projektima znaajan napredak se ostvaruje razvojem metoda PERT i CPM. Poetkom 1960. godina Orlicky je postavio osnove planiranja materijalnih potreba. Sedamdesetih godina 20. veka sve vie se koristi pojam proizvodni i operacioni menadment. Tokom osamdesetih godina 20. veka u Japanu se raaju koncepti JIT i TQC, prvi CAD/CAM softveri, iz Britanije dolaze fleksibilni proizvodni sistemi, a u Izraelu Goldratt daje doprinos reavanju problema uskih grla, odnosno manjkova kapaciteta pristupom OPT. Za 90. godine svojstvena je pojava koncepta reinenjeringa poslovnih procesa, upravljanja lancima snabdevanja, softverskih paketa klase ERP i SAP R/3, standarda ISO 9000 i konkurentnog inenjerstva. Od 1993. godine poinje masovna upotreba u privredi, do tada iskljuivo vojnog logistikog sistema CALS. 1

3. Logistika i OM OM je upuen na razmenu informacija sa svim organizacionim jedinicama preduzea, a najvie sa marketingom koji generie i determinie tranju za proizvodima/uslugama. Savremeni pristup OM, zahvaljujui razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija, a posebno raunarskih mrea, integrie proizvodnju i usluge. OM se prepoznaje kao poslovna funkcija kojom se uspostavlja sistem dodavanja vrednosti u proizvodnim i uslunim preduzeima. OM se vezuje za upravljanje procesima i resursima koje preduzea koriste da bi isporuila vrednost koja e zadovoljiti oekivanja kupaca sa naglaskom na efikasnost i efektivnost tih procesa. Cilj savremenog koncepta OM je da povratna veza izraava potpuno zadovoljenje zahteva kupaca Logistika u sistemu OM ima integrativnu ulogu. Integrisane operacije se planiraju, izvravaju i kontroliu na prostorno udaljenim lokacijama i one su svojstvo poslovne politike globalnih kompanija koje posmatraju svetsko trite kao jedinstven prostor. Upravljanje integrisanim operacijama omoguavaju novi menadment koncepti zasnovani na savremenim informacionim i telekomunikacionim tehnologijama. Npr. Texas Instruments ima 50 fabrika koje funkcioniu u 19 zemalja kao jedan sistem. 4. Pojam i definicija logistike Poreklo rei logistika i danas predstavlja predmet neusaglaenih tumaenja i sporenja istraivaa. Jedni smatraju da potie od grkog logos to znai smisao, drugi od takoe grke rei logistikos koja oznaava vetinu raunanja, a ima miljenja da je ime poteklo od latinske rei logista kojim su nazivani inovnici u rimskim legijama. Logistika se moe posmatrati kao nauna disciplina i savremena poslovna funkcija. Kao nauka logistika se bavi istraivanjima u oblasti projektovanja i upravljanja podrkom funkcionisanja sistema u ostvarivanju njihovih ciljeva, funkcija ili operacija. To je multidisciplinarna oblast koja podrazumeva poznavanje i praenje dostignua: IT, operacionih istraivanja, teorije sistema, terotehnologija i LCC... Poslovna logistika je integracija dve ili vie aktivnosti u cilju planiranja, implementacije i kontrolisanja efikasnosti trokova sirovina, procesnih zaliha i gotovih roba od poetne take do take potronje. Svrha izvrenja logistikih aktivnosti je u poveanju efektivnosti i ekonomske efikasnosti tehnikih i organizacionih sistema. Misija logistike je prava stvar na pravom mestu u pravom stanju sa minimalnim trokovima i prihvatljivim uticajem na okruenje. 5. Podela logistike. Logistiki menadment i logistiko inenjerstvo Jedna od uobiajenih podela je na tehniku, vojnu i poslovnu logistiku. Tehnika logistika se bavi istraivanjem mogunosti poveanja efektivnosti tehnikih sistema i smanjenju trokova u njihovom ivotnom veku. Vojna logistika prouava alternative za poveanje kvaliteta i raspoloivosti podrke u okvirima nacionalnih ili multinacionalnih oruanih snaga. Poslovna logistika je usmerena na prouavanje i organizovanje logistike funkcije u poslovnim, proizvodnim i uslunim sistemima. Ona je vezana za privredu i zajedno sa vojnom logistikom ini nacionalnu logistiku. Logistiko inenjerstvo koristi egzaktne principe, matematike modele i informacionu tehnologiju za projektovanje lanaca snabdevanja, planiranje logistikih procesa i merenje logistikih performansi. Osnovni rezultati istraivanja u okvirima logistikog inenjerstva su u obliku modela za podrku odluivanja i softverskih proizvoda. Logistiki menadment je usmeren na istraivanje upravljakih mehanizama unutar logisitikih procesa i mogunosti njihovog usklaivanja u okvirima lanaca snabdevanja. Osnovni rezultat istraivanja u logistikom menadmentu su upravljaki koncepti.

2

6. Pojam logistikog sistema. Svojstvo integralnosti Za logistiki sistem se moe rei da predstavlja skup aktivnosti koje prate trokovi, a cilj svake organizacije treba da bude minimizacija ukupnih trokova logistikih aktivnosti. Stoga se moe rei da se logistika zasniva na i na konceptu ukupnih trokova, TCC. Logistiki sistem predstavlja funkcionalni deo hijerarhijski vieg organizacionog sistema koji je zaduen za generisanje, praenje performansi i usklaivanje elemenata podrke u integralnom obliku. Ulaznu komponentu u sistem ine raspoloivi inicijalni resursi. Proces transformacije resursa u vremenski i prostorno pozicionirane i objedinjene elemente logistike podrke naziva se logistiki proces. Izlazna komponenta sistema je u vidu integrisane logistike podrke i poveanja konkurentnosti preduzea.

Logistici proizvodnje prethodi faza nabavke, a sledi faza distribucije. Nabavka, proizvodnja i fizika distribucija predstavljaju elemente integralnog logistikog sistema. Podruje u kojem se ispoljavaju uticaji integralnog logistikog sistema naziva se logistiki domen tj. Ligistiki domen je delokrug sveukupnog logistikog uticaja.

7. Logistiki procesi u proizvodnji 16. kontrola kvaliteta, 7. zatita radnika i okoline, 8., 1. Programiranje proizvodnje - logistiki proces u proizvodnji poinje jo u fazi programiranja tj. odreivanja optimalnog proizvodnog programa sa stanovita spoljnih (trinih) zahteva i unutranjih ogranienja. 2. Upravljanje resursima - poslovima upravljanja resursima planiraju se resursi potrebni za tehnoloki i proizvodni proces i vri njihovo obezbeenje. 3. U fazi tehnike pripreme proizvodnje obavljaju se poslovi pripreme neophodne konstrukcione, tehnoloke i logistike dokumentacije kao i operativne i radionikre pripreme. 4. Odravanje opreme - odravanjem se tehnoloka i proizvodna oprema odravaju u stanju funkcionalne sposobnosti ime se postie max ekonomska efektivnost opreme. 5. Unutranji transport podrazumeva prenos predmeta rada, sredstava za rad i radnika unutar celine fabrikog prostora. 6. Kontrolom kvaliteta se projektuje, prati i obezbeuje kvalitet proizvoda i usluga. 7. Zatita radnika i okoline podrazumeva tehnoloke, medicinske i ekoloke mere usmerene ka ouvanju zdravlja radnih ljudi i zatiti okruenja od raznih oblika zagaenja. 8. Snabdevanje energijom, vodom i tehnolokim fuidima je proces kojim se, po vrstama i koliinama, planira i obezbeuje uredno snabdevanje svim potrebnim energentima, vodom i fluidima koji se koriste u proizvodnom procesu. 9. Skladitenje gotovih proizvoda i priprema za distribuciju ime se zavrava logistiki proces u okviru proizvodnog sistema. Tu poinje logistika fizike distribucije. Logistici proizvodnje prethodi faza nabavke koja obezbeuje neophodne resurse a sledi je faza distribucije koja povezuje proizvodnju i potronju. 3

8. Pojam i elementi integralne logistike podrke Logistikom podrkom se naziva skup elemenata iji je zajedniki zadatak stvaranje uslova za ostvarivanje osnovne funkcije ili misije sistema. Ako je dejstvo tih elemenata na odreeni nain usaglaeno i koordinirano, pri emu se postie efekat sinergije, onda kaemo da je u pitanju integrisana logistika podrka. U uem smislu, pojam integrisane logistike podrke obuhvata skup elemenata koji ine infrastrukturu logistike podrke. To su sledei elementi: infrastruktura i pratee instalacije, oprema za podrku i testiranje, informaciona podrka, tehnika dokumentacija, planovi snabdevanja, planovi transporta, planovi tehnike kontrole, planovi zatite radnika i okruenja, ambalaa i zalihe, integracioni element.

U irem smislu, pod pojmom integrisane logistike podrke podrazumeva se proces koji obuhvata: 1)Program logistike podrke definiu se aktivnosti i odgovornosti i organizacija uvoenja, funkcionisanja i prilagoavanje sistema podrke 2)Inenjerstvo logistikog sistema ine aktivnosti projektovanja i preliminarne analize sistema podrke 3)Obezbeenje logistikih resursa i proizvoda za potrebe podrke podrazumeva obezbeenje informacija, rezervnih delova, opreme za podrku... 4)Operacionalizaciju elemenata podrke (ili operativna logistika) podrazumeva efektivno funkcionisanje i operativno usklaivanje sistema podrke.

4

9. Razvoj sistema podrke. Osnovni zahtevi i usklaivanje. Razvoj sistema podrke se odvija uporedo sa razvojem samog proizvoda. U tom smislu se prepoznaje nekoliko osnovnih grupa zahteva koje treba usaglasiti: 1) Ekspoatacioni omoguavaju ispunjenje osnovnih funkcija sistema tj. profila misije. 2) Ekonomski vezani za ispunjenje funkcija i proizvodnju sistema uz min trokove. 3) Logistiki vezani za odravanje, transport, ambalau itd. 4) Ekoloki tiu se ouvanja okoline i definisanja doputenih granica negativnog uticaja sistema na nju. 5) Ergonomsko-sigurnosni zahtevi rezultat su elje korisnika da sistem bude pogodan i siguran za rukovanje. 6) Tehnologinost konstrukcije obezbeuju da zamisli konstruktora i projektanata idejnih reenja budu izvodljive u smislu tehnoloke i proizvodne realizacije.

10. Reverzna logistika Reverzna logistika je proces planiranja, implementacije i upravljanja materijalnim tokovima koji obuhvataju tokove sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, kao i prateim informacionim tokovima, od mesta korienja do mesta njihovog nastajanja sa ciljem potpunijeg iskorienja vrednosti proizvoda ili njihovog drugaijeg razmetaja. Na slici su predstavljeni tokovi proizvoda i povratni materijalni tokovi ka sekundarnom tritu roba.Ponekad su povratni materijalni tokovi toliko izraeni da prodaja na sekundarnom tritu prouzorkuje smanjenje inteziteta protoka roba kroz osnovne tzv. A kanale, a to izaziva pojavu pod imenom kanibalizacija tranje.

5

Sekundarno trite roba poznaje razliite oblike organizovanja: - close-out likvidatori (bave se trgovinom robe nabavljenom od kompanija koje su prestale sa poslovanjem), - job-out likvidatori (kompanije koje se bave prodajom uglavnom sezonske robe), - likvidatori osiguranja (kompanije koje trguju robom koja je najee u toku transporta oteena ili je oznaena kao izgubljena), - brokerske firme (trguju razliitim proizvodima, bez obzira na njihovu vrstu i stanje i koje se nalaze na isteku prodajnog veka), - barter kompanije (pomau kompanijama da se oslobode vika proizvoda tako to im u zamenu za njih daju robu koju imaju na sopstvenom skladitu). U sastavu sekundarnog trita deluje i tzv. sivo trite koje ine nelegalizovane male firme koje prodaju robu po niim cenama, bez garancije proizvoaa. Sadraj povratnih tokova u sistemu reverzne logistike moe se podeliti na: povratne tokove preteno proizvoda i povratne tokove preteno ambalae. 11. Logistiki provajderi Veliki broj kompanija lokalnog, nacionalnog ili meunarodnog znaaja predstavlja i nudi svoje logistike usluge zainteresovanim korisnicima. Neke od usluga koje se nude su: transport, skladitenje, pakovanje, distribucija, priprema proizvoda za isporuku, konsalting usluge itd. Kompanije koje pruaju ove usluge se nazivaju logistikim provajderima, a njihova poslovna aktivnost se oznaava kao logistika treeg lica 3PL. Jedan od kljunih razloga zbog koga se preduzea odluuju da prepuste izvravanje nekih poslovnih aktivnosti logistikim provajderima je fokusiranje na osnovnu delatnost preduzea. Moe se uoiti da profil usluga logistikih provajfera velikim delom zavisi od svojstava i posebnosti konkretnog trinog prostora. Tako je razvijenim tritima svojstvena uglavnom tranja za sofisticiranim uslugama integrisanja lanaca snabdevanja i konsaltingom, a manje razvijenim privrednim prostorima preovlauju usluge transporta i skladitenja.Uslov poslovne uspenosti provajdera je zbog toga temeljna analiza svojstava lokalnog trita. 12. Sastavnica proizvoda Sastavnica je lista sastavnih delova i komponenti potrebnih za sklapanje krajnjeg proizvoda. Dobija se na osnovu blok dijagrama materijalne dekompozicije proizvoda koji sagledava strukturu proizvoda, odnosno njegove sastavne delove, njihove koliine i pozicije u sistemu.

Opti izgled sastavnice proizvoda dat je na slici.

6

Postoji vie vidova sastavnica: strukturna, koliinska, pseudo itd. Strukturna sastavnica je sastavnica pravljena za jednu jedinicu proizvoda. Koliinska sastavnica je sastavnica koja se odnosi na odreenu koliinu proizvoda. Pseudo sastavnice, odnosno vetake ili planske sastavnice, su sastavnice kojima se, uvoenjem tzv. vetakog roditelja, odnosno fiktivnog elementa vieg nivoa smanjuje broj komponenti koje se planiraju. Ove sastavnice su vrlo upotrebljive u onim procesima gde se montaom standardizovanih modula dobijaju razliiti krajnji proizvodi. Grupi pseudo sastavnica pripadaju modularne sastavnice, sastavnice zajednikih delova i super sastavnice. Modularna sastavnica je sastavnica vezana za module nekog proizvoda. Sastavnica zajednikih delova je sastavnica koja se odnosi na zajednike delove krajnjeg proizvoda ili familije proizvoda. Super sastavnica se odreuje na najviem nivou ukazujui na strukturu familije proizvoda. Uobiajeno je da se super sastavnicom povezuju razliite modularne sastavnice i sastavnica zajednikih delova, kako bi se odredila familija proizvoda. Pri tome, umesto koliine unose se predvieni procenti tranje za svakim modulom. 13. Pristupi u planiranju materijalnih potreba Planiranje materijalnih potreba u proizvodnji je logistika aktivnost koja treba da obezbedi pravovremenu snabdevenost proizvodnog procesa potrebnim sirovinama, materijalima i sastavnim delovima, bez nepotrebnog i skupog gomilanja zaliha. Potrebe se planiraju kvalitativno (prema vrstama materijala), kvantitativno (koliinski) i terminski (prema rokovima). Sa stanovita planiranja, materijalne potrebe se mogu podeliti na zavisne i nezavisne. Nezavisne potrebe se odnose na krajnje proizvode, dok se zavisnim potrebama nazivaju potrebe za onim proizvodima koji su namenjeni za dalju ugradnju. Ukoliko se potrebe utvruju na osnovu plana proizvodnje, a plan proizvodnje na osnovu plana prodaje, onda kaemo da se radi o deterministikom nainu planiranja. Neophodan uslov za korienje deterministikog pristupa jeste postojanje egzaktno utvrenih normativa materijala. Normativ materijala je pokazatelj utroaka materijala po jedinici proizvoda, ili po radnom mestu ukoliko materijal ne ulazi u sastav proizvoda, a troi se u procesu proizvodnje. Ako se potrebe projektuju na osnovu proizvodne potronje iz prethodnih planskih perioda, onda je u pitanju stohastiki pristup planiranju. Podaci iz prethodnih vremenskih perioda mogu se koristiti i za odreivanje nivoa zaliha. U tom smislu razlikujemo sigurnosne, signalne i optimalne zalihe. Sigurnosne zalihe predstavljaju onaj nivo zaliha koji se uva u skladitu radi obezbeenja od razilitih vidova raizika. Signalna zaliha predstavlja onu koliinu uskladitenih materijala ili proizvoda koja oznaava momenat izdavanja naloga za naruivanje novih koliina zbog dopune zaliha. Optimalna zaliha je ona zaliha koja omoguava funkcionisanje procesa proizvodnje ili snabdevanja sa minimalnim trokovima. 14. Osnove MRP metode Metoda planiranja materijalnih potreba MRP omoguava planiranje materijalnih potreba po vrstama, koliinama i terminima, ime se smanjuju trokovi skladitenja, postie brzo reagovanje na trine oscilacije i pribliava JIT snabdevanju. Metodom MRP se odreuje koji, koliko i kada materijali i sastavni delovi su potrebni kako bi se ispunio glavni proizvodni plan.

7

Neophodni preduslovi za uspenu implementaciju MRP sistema su: obrazovni kadrovi, realan glavni proizvodni plan, precizne sastavnice, validni podaci o zalihama, baza podataka o proizvodnji, odgovarajui hardver i softverski proizvod za MRP. Ulazni izvori podataka MRP sistema su: sastavnice, glavni proizvodni plan i podaci o zalihama. 15. Tehnike nadogradnje metode MRP Klasini MRP sistemi funkcioniu bez povratne veze tako to se podaci iz ulaznih izvora slivaju u jedan centar gde se korienjem komercijalnog MRP softverskog proizvoda generiu termin planovi materijalnih potreba. Najznaajnija uinjena promena je da je itav sistem organizovan tako da se dobijeni izlazni podaci koriste za usaglaavanje MPS-a (glavni proizvodni plan) ime je obezbeeno funkcionisanje MRP sistema sa povratnom vezom.Takvi sistemi su oznaeni kao MRP II, odnosno kao sistemi za planiranje proizvodnih resursa. Nizvodno na kostur MRP-a je pridodat modul za planiranje potreba u kapacitetima CRP, pri emu kapacitet predstavlja meru proizvodne ili uslune mogunosti organizacione jedinice izraenu u vremenskim ili nekim drugim jedinicama. Ukljuivanje modula CRP je omoguilo vrenje automatske provere izvodljivosti plana potrebnih kapaciteta i plana materijalnih potreba, a sve u cilju njihovog uravnoteenja. U koncept MRP II se kasnije ukljuuju i moduli za kontrolu proizvodnih aktivnosti PAC i planiranje potreba u procesu distribucije DRP. Jedan od naina unapreivanja performansi MRP II je i putem koncepta koji je poznat pod nazivom Optimizirana proizvodna tehnologija OPT. Cilj je bio da se putem realnih, prihvatljivih i suboptimalnih reenja utie na smanjenje zaliha, smanjenje trokova proizvodnje i poveanje obima prodaje.

16. Softverska podrka lanca snabdevanja. Logistike igre Softverska podrka lanaca snabdevanja moe se grupisati u nekoliko klasa: - ERP sistemi za planiranje resursa preduzea, - CRM sistemi za upravljanje odnosima sa klijentima, - WMS sistemi za upravljanje skladitem, - TMS sistemi za upravljanje transportom, - APS aplikacije koje se koriste za predvianje budue proizvodnje i potrebnih zaliha, - SRM sistemi za upravljanje odnosima sa snabdevaima Poseban problem moe predstavljati integracija razliitih, meusobno nepovezanih, poslovnih aplikacija koje su realizovane u cilju automatizacije parcijalnih poslovnih procesa. Ovaj problem je posebno prisutan kada uesnici u lancu snabdevanja uspostavljaju odnose zasnovane na koordinaciji, kooperaciji i kolaboraciji odreenih aktivnosti. Integracija softverskih paketa u oblasti lanaca snabdevanja moe trajati i nekoliko meseci, a trokovi integracije mogu dostii iznose viestruko vee od novca utroenog za softverske licence. Jedno od reenja navedenog problema je naeno u razvoju sistema za integraciju poslovnih aplikacija EAI, koji integracioni proces skrauje i do nekoliko dana, ali su esto zbog visoke cene nedostupni. Problem je mogue reiti i izgradnjom web portala. 8

Logistike igre. U poslednje dve decenije se sve vie razvijaju i kao podrka procesu obrazovanja koriste manuelne i raunarske igre. One omoguavaju uesnicima u igri da na interesantan nain upoznaju sloene poslovne probleme i da aktivno uestvuju u procesu donoenja odluka u cilju reavanja ovih problema. Koriste se za simulaciju logistikih problema snabdevanja, transporta, distribucije, odreivanja lokacije skladita itd. Logistike igre omoguavaju igraima da , u okruenju bez rizika koje ine virtuelni logistiki entiteti kao to su fabrike, skladita, distribucioni centri, velikoprodajni i maloprodajni objekti itd., preuzmu i igraju ulogu planera logistikih usluga, projektanata distributivne mree ili menadera lanca snabdevanja. Kao cilj igre obino se postavlja zadovoljenje zahteva kupaca uz minimizaciju ukupnih trokova u odreenom planskom periodu. U toku igre je mogue konsultovanje statistika o zalihama, vozilima... Neke od poznatih igara su: Beer Game, Distribution Game, Kanban Game, Risk Pool Game, Mortgage Game. 17. Vrste distribucionih mrea Procesi distribucije se izvravaju putem distribucionih mrea koje se sastoje od jednog ili vie izvora snabdevanja i odreenog broja lokacija u kojima postoji tranja za proizvodima. Distribucione mree se dele na proste i sloene. Proste mree sadre samo jedan izvor snabdevanja ili jedan centar u kome se roba sabira, a ponekad i jedan izvor snabdevanja i jedan sabirni centar. Postoje tri osnovna oblika prostih distribucionih mrea: 1) Razgranavajue mree sadre samo jedan centralni izvor snabdevanja, odnosno, u njima se svaki centar tranje snabdeva iskljuivo iz jednog centra snabdevanja. Putem ovakvih mrea se do maloprodajnih objekata distribuira najvei broj robe iroke potronje.

2) Sjedinjujue mree imaju jedan glavni centar u kome se distribuirana roba prikuplja. To su mree u kojima vie centara snabdevanja opskrbljuju jedan centar tranje (primer: automobilska industrija)

9

3) Serijske mree predstavljaju kombinaciju razgranavajuih i sjedinjujuih distributivnih mrea. Putem ovih mrea se proizvodi alju od jedne do druge lokacije u kojima se na njima obavljaju odreene operacije (primer: rudarstvo i drvna industrija).

Sloene distribucione mree su takve mree u kojima se roba isporuuje iz vie snabdevakih centara i upuuje u vie centara tranje, pri emu se, iz skupa moguih, koristi odreeni broj maruta kojima se obavlja distribucija. 18. Planiranje procesa distribucije To je postupak koji ima za cilj da se proces distribucije izvri na nain koji e zadovoljiti tranju prema vrstama i koliinama proizvoda, na mestu i u vreme gde se tranja javila, pri emu e ukupna suma trokova u distribucionom sistemu biti minimalna. U planiranju distribucije proizvoda postoje dva pristupa koji se mogu primenjivati. Prvi pristup je centralizovan nain planiranja u kome centralno fabriko skladite ima ulogu pokretaa distribucionog procesa na taj nain to potiskuje materijalne tokove kroz distribucionu mreu. Ovakav pristup planiranja distribucije je poznat pod nazivom push pristup. Drugi nain planiranja distribucije inicijativu prebacuje na maloprodaju koja izdaje naloge za naruivanje prema kojima se proizvodi usisavaju sa viih nivoa distribucione mree. Ovakav nain planiranja pretpostavlja decentralizaciju funkcija i poznat je kao pull pristup. U okviru pull pristupa obino se pominju: metoda osnovnog stoka, metoda dopune zaliha, DRP, Flowcasting itd. Metoda osnovnog stoka podrazumeva da se nalog za nabavku jedinice proizvoda izdaje po prodaji uskladitene jedinice proizvoda, po sistemu prodaj jedan kupi jedan. Primenjuje se u distribuciji skupe robe i robe velikog gabarita. Ukoliko se naruuju velike koliine proizvoda uvek kada se zalihe spuste na nivo signalnih zaliha, onda se radi o metodu dopune zaliha. Metoda DRP (planiranje potreba u procesu distribucije) omoguava pravovremenu, just-intime distribuciju proizvoda. Koncept Flowcasting omoguava upravljanje tokom zaliha proizvoda od skladinih odeljaka na policama maloprodajnih objekata do fabrike koja realizuje proizvodnju proizvoda. U skladu sa smanjivanjem i poveavanjem nivoa zaliha u maloprodajnim objektima u odnosu na unapred odreeni nivo, vri se automatsko podeavanje toka zaliha proizvoda kroz lanac snabdevanja. Osnovne funkcije Flowcasting sistema su predvianje potrebnih proizvoda na nivou maloprodajnih objekata i na osnovu toga planiranje i popunjavanje zaliha, planiranje potrebnih kadrova, prostora, opreme i potrebnih finansijskih sredstava svih uesnika u lancu snabdevanja. 10

19. Pojam odravanja tehnikih sistema. Politika i koncept odravanja Odravanje tehnikih sistema treba da obezbedi funkcionalnu, odnosno tehnoloku sposobnost sistema u projektovanom tehnikom veku uz minimalne trokove. Istovremeno, tehniki sistem mora biti u takvom stanju koje e garantovati sigurnost rukovaoca bez negativnih prateih uticaja po ekoloki sistem. Proces odravanja se organizuje u tehnikom veku sistema koji predstavlja vreme od uvoenja sistema u operativnu upotrebu do njegovog povlaenja iz upotrebe. Tehniki vek se projektuje i ujednaava po sklopovima i osnovnim delovima sistema u procesu projektovanja i konstruisanja proizvoda. Jedan od osnovnih ciljeva odravanja je da, putem dobro definisane politike odravanja, omogui uravnoteenje ostvarenog i projektovanog tehnikog veka. Politika odravanja se projektuje u tehnikom veku sistema koji obuhvata uvoenje sistema u upotrebu i njegovo korienje i modernizaciju do trenutka povlaenja iz upotrebe.

Koncept odravanja nastaje u procesu razvoja i definisanja logistike podrke sistema, uporedo sa razvojem samog tehnikog sistema. Odreuje ga proizvoa. Politika odravanja predstavlja kompromis izmeu svojstava, performansi, sloenosti i posebno pogodnosti odravanja tehnikog sistema, dakle koncepcijskih reenja i uspostavljene organizacije slube odravanja korisniku. Politiku utvruje korisnik sistema uzimajui u obzir posebnost koncepta odravanja. 20. Osnovni pristupi u odravanju U odnosu na vreme izvrenja aktivnosti, u odravanju postoje dva osnovna pristupa: Korektivni pristup podrazumeva da se aktivnosti odravanja ostvaruju tek posle nastupanja stanja u otkazu. Dakle, vreme funkcionisanja sistema se smatra veliinom na koju se ne moe uticati, pa se tehnikom sistemu preputa da radi do otkaza, a zatim pristupa njegovom otklanjanju. Ovim pristupom se postie potpuno iskorienje rezerve upotrebljivosti, ali se rizikuje neoekivana pojava otkaza, posebno onih koji se nazivaju zavisnim. Rezerva upotrebljivosti predstavlja vreme koliko se neki sastavni deo nekog tehnikog sistema moe jo koristiti do otkaza. Preventivno odravanje predstavlja takvu strategiju po kojoj se aktivnosti odravanja izvravaju pre nastupanja stanja u otkazu, odnosno zasniva se na tenji da se preventivnim aktivnostima predupredi nastupanje otkaza kao dogaaja koji se eli izbei. Moe se rei da je ovaj pristup ugraen u osnove svih savremenih modela odravanja, iako je ideal zvani nula otkaz jo neostvariv. Preventivno odravanje je plansko odravanje. Planiraju se vrste i termini izvravanja aktivnosti preventivnog odravanja, potrebni izvrioci aktivnosti, vreme potrebno za njihovo izvravanje. Postoje dva osnovna oblika preventivnog odravanja: - po konstantnom datumu preventivne aktivnosti se izvravaju po utvrenom termin planu odravanja, bez obzira na moguu pojavu otkaza i neplaniranu zamenu dela. - po konstantnoj trajnosti svaka neplanirana aktivnost odravanja izaziva auriranje termina buduih aktivnosti. 11

21. Odravanje prema stanju Odravanje prema stanju OCM je model zasnovan na preventivnom pristupu i nastao je kao rezultat napora da se, s jedne strane, postigne visok nivo iskorienosti rezerve upotrebljivosti, i s druge strane, minimiziraju direktni trokovi odravanja. Da bi ovo bilo mogue, potrebno je najpre stei uvid u stanje tehnikog sistema, odnosno njegovog dela, pa onda u skladu sa dobijenim rezultatima pristupiti preventivnim aktivnostima odravanja ili ih odloiti na odreeno ili neodreeno vreme. Postupak kontrole i utvrivanja stanja sistema ostvaruje se putem dijagnostikih pregleda. Ukoliko rezultati pregleda pokau da su pokazatelji stanja sistema izvan propisanih i unapred utvrenih granica, pristupa se korigovanju stanja, a ako su vrednosti izmerenih parametara u okviru dozvoljenih odstupanja proces korienja sistema se nastavlja do momenta sledeeg pregleda i donoenja nove odluke. Odravanje prema stanju je plansko odravanje, pri emu se planiraju termini dijagnostikih pregleda i resursi koji su potrebni za njihovo izvravanje. Parametri ije vrednosti pokazuju stanje tehnikog sistema mogu biti: nivo vibracija, nivo buke, temperatura, pritisak itd. Ovakav oblik odravanja naziva se odravanje prema stanju sa kontrolom parametara. 22. Odravanje prema pouzdanosti Odravanje prema pouzdanosti predstavlja preventivni model koji se zasniva na praenju parametara pouzdanosti. Pouzdanost se najkrae definie kao verovatnoa bezotkaznog rada i iskazuje se putem dva pokazatelja: - intenzitet otkaza izraava broj otkaza u jedinici vremena - srednje vreme u radu predstavlja odnos ukupnog trajanja stanja u radu i broja pojava stanja u radu Na osnovu poznate pouzdanosti elemenata i naina uspostavljanja veza izmeu njih, moe se izraunati pouzdanost podsklopova, sklopova i tehnikog sistema kao celine. U tom smislu razlikuje se nekoliko osnovnih oblika veza: - redna veza predstavlja takav oblik povezivanja elemenata kod kojeg otkaz bilo kojeg od elemenata dovodi do otkaza sistema kao celine

-

paralelna veza podrazumeva se takav nain povezivanja elemenata kod koga do otkaza sistema dolazi samo u sluaju kada se otkazi jave u svim paralelno vezanim elementima

-

delimino paralelna veza sistemi koji funkcioniu sa umanjenim performansama i kada svi elementi nisu ispravni, ve od ukupnog broja elemenata n su u radu k elemenata (n>k) pasivno paralelna veza podrazumeva se takav nain povezivanja elemenata koji obezbeuje da, u sluaju nastupanja otkaza elementa koji je aktivan, u dejstvo stupa element koji je do tog trenutka bio pasivan, odnosno inio pasivnu rezervu aktivnog elementa. (slike i formule u knjizi, 110-113. strana) 12

23. Totalno produktivno odravanje TPM Osnovna svojstva TPM su: tenja ka maksimizaciji ukupnog uinka raspoloive opreme; dodeljivanje odgovornosti u pogledu ispravnosti tehnikih sistema svim organizacionim jedinicama, a posebno onim koje se bave inenjerskim poslovima; ukljuivanje svih zaposlenih u poslove odravanja na principu tzv. krugova; uvoenje principa samoodravanja; itd. U TPM kontekstu odrednica totalno se moe tumaiti na dva naina: 1. u smislu zahteva za praenjem ukupne efektivnosti sistema 2. u smislu ukljuivanja svih zaposlenih u poslove odravanja Model TPM u osnovi povezuje odravanje i produktivnost, odnosno podrava stav da funkciju odravanja ne treba posmatrati jednostrano kao troak, ve kao produktivnu delatnost. TPM nastoji da iskoristi participativni nain upravljanja u odnosu na autokratski. U irem smislu TPM se moe posmatrati kao jedan od modela na kome poiva celokupna japanska proizvodna filozofija poznata kao Toyota sistem proizvodnje ili Lean Production. U Japanu fleksibilnost i niski trokovi imaju prednost u odnosu na tenju ka maksimalnoj uposlenosti kapaciteta. Radnici su osposobljeni za obavljanje jednostavnijih zahvat na sopstvenoj opremi, a specijalisti se angauju jedino na izvoenju sloenijih operacija odravanja. Time je samo-odravanje ustaljeno kao princip TPM. Poslovi samo-odravanja se mogu svrstati u tri grupe: 1.prevencija oteenja, 2. merenje oteenja i 3. vraanje u ispravno stanje. Postupak uvoenja modela TPM u upotrebu sadri nekoliko osnovnih koraka: 1. izrada i predstavljanje elaborata sa trenutnim vrednostima uinaka sistema, ciljevima i oekivanim doprinosima uvoenja TPM; 2. donoenje odluke o uvoenju TPM od strane najvieg rukovodstva preduzea; 3. definisanje organizacije uvoenja TPM; 4. razvoj programa samo-odravanja; 5. razvoj programa i termin-plana preventivnog odravanja; 6. edukacija i uvebavanje vetina samo-odravanja; i 7. neprekidno unapreenje i podizanje nivoa TPM. 24. Proaktivno odravanje Model proaktivnog odravanja se zasniva na zahtevu da se odravanjem sprei ili bar umanji verovatnoa degradacija i oteenja i time umanji zavisnost od kvaliteta dijagnostikog postupka. Da bi se to postiglo potrebno je da se urade odreene aktivnosti u fazi nemerljivosti degradacija kojima bi se predupredila pojava uslova za nastupanje otkaza. Pet osnovnih inilaca otkaza: 1. neodgovarajui uslovi korienja 2. nedostatak kompetencije 3. odsustvo periodinih pregleda 4. postojanje slabih mesta i 5. zanemarivanje degradacije

13

25. Trokovi u ivotnom ciklusu proizvoda LCC U osnovi terotehnolokog pristupa se nalazi zalaganje da se domen funkcije odravanja ne ogranii samo na period tehnoloke upotrebe sistema, ve da obuhvati celinu njegovog ivotnog veka, od faze projektovanja i konstruisanja, preko proizvodnje i isporuke, do korienja, modernizacije i povlaenja iz upotrebe. Cilj koji se terotehnolokim pristupom eli postii je minimum trokova u ivotnom veku tehnikog sistema. Trokove u ivotnom veku sistema LCC ine svi trokovi od utvrivanja i usklaivanja zahteva i istraivakog rada na razvoju proizvoda, projektantskih i konstrukcionih poslova do povlaenja sistema iz procesa upotrebe i njegovog recikliranja. Najvei deo ovih trokova se u praksi zanemaruje ili se ne uzima u obzir.

26. Planiranje odravanja . :

GPMPMPSPMPMPSPMPMP-GT T ( G G) - G P S T = (1 + n m + n s + n p ) t 0nm nsnp

t0

- - -

T = K p K m K e K t 2600 + 8( t i + n s t s + n m t m ) S m R

14

Kp

K p = 1 K p = 1,3 K = 1,5 p - K m = 1 K m = 0,3 K = 0,75 m

K m -

K -

= 1 = 1,4 = 0,8

t -

t = 1 2 t = 1,35 2 10 = 1,7 10 t

2600 t i -

t i = 1 - R 5 t i =1,25 - R > 5

t s - t s = 0,6[ dan ] t m - t m = 0,25[ dan ] Sm

- R -

. .RJ s = 32[ as ] RJ m = 8[ as ]

RJ g = 60[ as ]

()

15

(Ti ) :Ti = RJ i R Ti

40% 60%Tm = RJ m R Ts = RJ s R TG = RJ G R

Tm

TmR = Tm 0.6 TmM = Tm 0.4 TSR = TS 0.6 TSM = TS 0.4 TGR = TG 0.6 TGM = TG 0.4

TS

TG

27. Integralno merenje procesa odravanja metodom MIP Rec je o efikasnom alatu zasnovanom na sistemskom konceptu koji omogucava merenje procesa i obezbedjuje saglasnost proizvoda i usluga u odnosu na zahteve korisnika. To se postize odrzavanjem kljucnih svojstava proizvoda ili usluga na potrebnom nivou kvaliteta. Rec je o univerzalnoj metodi koja se svrstava u reengineering soft i koja se moze koristiti u: - tehnoloskim procesima - logistickim procesima - administrativnim procesima - procesima upravljanja preduzecem Procesi odrzavanja, kao potencijalno polje primene metode MIP se odlikuju neizvesnou u pogledu nastupnja otkaza, koja se moe smanjiti putem poveanja kvaliteta usluge. Moze se reci da je osnovni smisao primene metode MIP u procesima odrzavanja: - stabilizovanje kvaliteta procesa odrzavanja - priblizavanje idealu zvanom nula-otkaz Upotrebljavaju se dva pokazatelja stabilnosti procesa: 1. Pokazatelj tanosti procesa (Pt) pokazuje koliko je proces odravanja u stanju da prui uslugu koja rezultira vrednou finalnog kritinog svojstva unutar odreenih granica:Pt = (GKG - DKG) / 6 GKG - gornja kontrolna granica DKG - donja k.g. standardno odstupanje sistema Pt = 1 - rasipanje rezultata odgovara toleranciji Pt > 1 - rasipanje rezultata manje od tolerancije; taan proces Pt < 1 - proces se ocenjuje kao netaan

2. Pokazatelj uravnoteenosti procesa (Pu) predstavlja meru podeenosti procesa u odnosu na ciljnu vrednost, odnosno nominalnu meru kvaliteta:Pu = min((GKG - c)/3;(c - DKG)/3) c - srednja vrednost procesa Pu = 1 - proces na samoj granici uravnoteenosti Pu > 1 - proces je uravnoteen sa odreenom merom sigurnosti koja garantuje priguavanje pojava neuravnoteenosti bez emitovanja usluga nedovoljnog kvaliteta Pu < 1 - proces nije uravnoteen

?28.Logistiki aspekti tedljive (Just-In-Time) proizvodnje 16

U JIT pristupu odnosi izmeu nabavke i proizvodnje su neposredni, bez skladita kao posrednika. Karakteristike: JIT vri isporuke nekoliko puta na dan, za razliku od tradicionalnih sistema Geografska udaljenost se uzima u obzir pri donoenju odluke o snabdevau JIT snabdevanje odlikuje velika razmena informacija u JIT isporuci uestvuju i kupci i snabdevai, to utie na smanjenje krajnje cene proizvoda Formalno-pravni odnosi snabdevaa i kupca se definiu dugoronim ugovorima Postoji samo jedan ili par snabdevaa Tei se zero-stocku, odnosno eliminaciji ili bar minimizaciji zaliha JIT (Just-In-Time) = pravovremenost u: snabdevanju, proizvodnji , Pravovremena proizvodnja - netrokovni princip PC-TR=D TR+D=PC (precrtano) - proizvodnja po porudbini - sistem doivotnog zaposlenja 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) Netrokovni princip Pull sistem planiranja Proizvodnja malih serija Proizvodnja po narudbi Proizvodnja za poznatog kupca stvarna tranja Proizvodnja za oekivanu trnju Proizvodnja bez skladita Sistem momenta narudbe signalne zalihe isporuci.

29. Logistika i upravljanje lancima snabdevanja SCM nivoi integracije Lanac snabdevanja predstavlja sloenu mreu poslovnih sistema i relacija izmeu njih. Poslovni sistemi koji ine lanac snabdevanja se mogu svrstati u osnovne i pratee elemente lanca.Upravljanje lancem snabdevanja oznaava poseban pristup koji se koristi za informacionu integraciju organizacionih sistema elemenata lanca i poslovnih procesa izmeu njih, tako da se roba proizvodi i distribuira u potrebnim koliinama, prema utvrenim odreditima, u zahtevano vreme, a u cilju minimizacije ukupnih trokova sistema. Nivo informacione integracije moe se analizirati horizontalno i vertikalno. Horizontalno posmatrano razlikujemo dva nivoa integracije: 1) logistiku integraciju 2) integraciju lanca snabdevanja.

17

Logistiki menadment integrie osnovne logistike procese preduzea. To je nii, interno orijentisani stepen integracije koji se odnosi na koordinaciju nabavke, proizvodnje i distribucije na nivou poslovnog sistema. Ukoliko se domen integracije uvea ukljuivanjem snabdevaa i kupaca, onda se takav eksterno usmeren oblik integracije oznaava kao SCM. Ovaj vii nivo integracije se ispoljava u obliku zajednikog pristupa informacijama i koordiniranom delovanju poslovnih partnera, posebno u poslovima planiranja i monitoringa poslovnih procesa. Vertikalna analiza nivoa informacione integracije podrazumeva pozicioniranje u hijerarhiji koju namee razvoj informacionih sistema. Generacija savremenih integrisanih IS primerenih SCM podrazumeva da, zahvaljujui interoperabilnosti, poslovni partneri dele digitalne informacije u smislu da im pristupaju u realnom vremenu uz punu kompatibilnost sistema kojima raspolau. Takvi poslovni IS se oznaavaju kao interorganizacioni.

30. Koncept CPFR Kolaborativno predvianje, planiranje i popunjavanje zaliha je poslovni model za koordinaciju aktivnosti uesnika u lancima snabdevanja baziran na podrci informacionih tehnologija i posebno interneta. CPFR je poslovna praksa koja kombinuje inteligenciju vie partnera u planiranju i zadovoljavanju tranje krajnjih kupaca. Koncept CPFR sadri 8 kolaborativnih zadataka, svrstanih u 4 kolaborativne aktivnosti. Aktivnosti obuhvataju strategiju i planiranje, upravljanje tranjom i snabdevanje, izvravanje i analizu. Kolaborativni zadaci izmeu proizvoaa i maloprodavca su: 1. uspostavljanje kolaboracije, 2. kreiranje udruenog biznis plana, 3. predvianje prodaje, 4. planiranje/predvianje naloga, 5. generisanje naloga, 6. ispunjavanje naloga, 7. upravljanje izuzecima i 8. procena performansi. Prednosti primene ovog koncepta su: ostvarivanje uspenijih finansijskih rezultata; smanjivanje verovatnoe donoenja pogrenih poslovnih odluka, ostvarivanje vee prodaje, eliminisanje mogunosti pojave nedostatka zaliha itd. Kao glavne prepreke za uspenu implementaciju CPFR projekata mogu se navesti organizacione, etike i kulturne prepreke, spremnost poslovnih partnera na saradnju i visoki trokovi instalacije, odravanja i unapreenja softverskih reenja svakog od uesnika lanca snabdevanja. 31. KANBAN Kanban je alat koji omoguava izvravanje JIT snabdevanja. Moe biti korien kao podrka upravljanju proizvodnjom, ali i kao podrka upravljanju lancima snabdevanja. To je re japanskog porekla i moe se prevesti kao karta ili etiketa. Kanban predstavlja sistem upravljanja materijalnim tokovima kojim se signalizira izdavanje naloga za proizvodnju ili dopremanje nove koliine pozicija. To znai, da e se samo u situacijama kada nastane tranja za odreenom pozicijom takva pozicija proizvoditi i/ili transportovati. Time je tradicionalni koncept, koji je uglavnom podrazumevao faze planiranja, proizvodnje, skladitenja i prodaje, potisnut od strane Kanban koncepta koji je usmeren ka potronji.

18

Pored centra proizvodnje kao i pored centra tranje nalaze se skladita sa kontejnerima u kojima su smetene pozicije. Na svakom od kontejnera nalazi se odgovarajui Kanban u vidu papirne kartice sa podacima o poziciji. Kada se iz punog kontejnera pored centra tranje uzme jedna pozicija, radnik uzima transportni Kanban sa ovog kontejnera i nosi ga do skladita pozicija pored centra proizvodnje i postavlja na njega transportni Kanban, ime signalizira kretanje ovog kontejnera do skladita pozicije pored centra tranje. Slobodan proizvodni Kanban se potom smeta na policu centra proizvodnje. Time se ukazuje da treba zapoeti proizvodnju pozicija. 32. Tradicionalno i pravovremeno snabdevanje U tradicionalnom pristupu skladite predstavlja posrednika izmeu nabavke i proizvodnje, a koliine na zalihama imaju ulogu amortizera neusklaenosti izmeu potreba proizvodne potronje i mogunosti nabavke. U JIT pristupu odnosi izmeu nabavke i proizvodnje su neposredni, bez skladita kao posrednika.

Tradicionalnoj isporuci svojstvene su velike koliine robe, koje najee zadovoljavaju potrebe u nekoliko narednih nedelja. Geografska blizina snabdevaa nije znaajan inilac za donoenje odluke o izboru snabdevaa. Postoji minimalna razmena informacija izmeu snabdevaa i kupaca. Cenu odreuje iskljuivo stanje na tritu snabdevaa. Formalnopravni odnosi kupaca i snabdevaa se reguliu kratkoronim ugovorima. Za svaki proizvod postoji vie snabdevaa. Zalihe se tretiraju kao neminovnost uz tenju da se optimiziraju. JIT isporuka se odlikuje visokom uestalou, ak i do nekoliko puta na dan. Daje izrazitu vanost geografskoj blizini snabdevaa prilikom odabira istih. Intenzivna razmena informacija izmeu snabdevaa i kupaca. Na smanjenju trokova proizvodnje rade i kupci i snabdevai, to ima pozitivne efekte i na smanjenje cena krajnjih proizvoda. Formalno-pravni ugovori se reguliu dugoronim ugovorima. Najee postoji samo jedan ili u sluaju potrebe, par snabdevaa. Tenja je da se zalihe svedu na nultu vrednost (zero stock) ili ako to nije mogue, da se minimiziraju. 19

33. Softveri klase ERP ERP sistemi predstavljaju informacione sisteme projektovane da integriu interne i eksterne poslovne procese preduzea. Razvijeni su na osnovama sistema za planiranje materijalnih potreba i sistema za planiranje proizvodnih resursa. Sistemi tipa ERP uglavnom obuhvataju module za: upravljanje finansijskim tokovima, snabdevanjem, skladitenjem, proizvodnjom, odravanjem, kvalitetom, ljudskim resursima, lancima snabdevanja itd.Gartner Groups definie ERP II sisteme kao poslovnu strategiju i portfolio specifinih poslovnih solucija koje kreiraju vrednost za kupce i akcionare unapreujui saradnju unutar i izmeu preduzea na nivou operativnih i finansijskih procesa. Upravljanje tokom (flow management) su novi sistemi koji kombinuju Kanban logiku, MRP logiku i klijent-server ERP.

34. Razvoj logistike do pojave CALS - logistika se prvobitno pominje u vojsci 9. i 10. vek u Vizantiji, 1837. francuski general Jomini zadatak logistike utvruje kao omoguavanje izvrenja strategijskih planova u praksi, 1880. spominje se u mornarici, a kasnije i 1917. - Ozbiljan razvoj logistike kao naune discipline zapoinje posle drugog svetskog rata kada je ozbiljan podstrek istraivanjima dao ameriki predsednik Roosevelt - 1949. u SAD se ustanovljava jednoznaan sistem katalogizacije elemenata FCS i osniva se savetodavna grupa za pouzdanost elektronske opreme AGREE i ustanovljene su konkretne odgovornosti za dalji razvoj i odravanje FCS-a - u isto vreme utvrene su osnove nacionalnog upravljanja snabdevanjem u SAD, a slino je uraeno i u Francuskoj 1956. - 1963. kree sa radom agencija DLSC (defense logistics services center) - od 1. januara 1972. sve zemlje lanice NATO su se obavezale na korienje jedinstvenog sistema kodifikacije - 1985. u SAD se pojavljuje koncept raunarski podrane logistike podrke 35. Faze razvoja CALS - 1985. u SAD se pojavljuje koncept raunarski podrane logistike podrke - 1988. proiruje se sadraj koncepta, pa se menja i znaenje akronima CALS. Novo znaenje je raunarski podrana nabavka i logistika podrka (Computer Aided Acquisition and Logistic Support). Time se elelo istai da je osnovna namera da se potpuno integriu svi uesnici u procesu snabdevanja armije. - 1993. dobija znatno iri industrijski, privredni a kasnije i globalni znaaj. Ponovo je promenjeno znaenje akronima CALS, ovoga puta u Continuous Acquisition and Life Cycle Support, ime je istaknuto svojstvo i znaaj neprekidnosti procesa snabdevanja i materijalnog obezbeenja i podrke u ivotnom veku proizvoda. - 1994. CALS se ukljuuje u koncept elektronske trgovine i dobija novo znaenje Commerce At Light Speed (trgovina svetlosnom brzinom) . 20

36. Konkurentno inenjerstvo Konkurentno inenjerstvo predstavlja integralan i timski pristup procesu projektovanja proizvoda i elemenata podrke u njegovom ivotnom veku. Predstavlja integraciju procesa u kojima se informacije stvaraju. Ideja vodilja konkurentnog inenjerstva je da se u postupku stvaranja novog proizvoda uzmu u razmatranje svi uticajni inioci vezani ne samo za zadovoljenje zahteva korisnika, tj. trita, ve i zahtevi vezani za procese izrade, kvaliteta, distribucije, sigurnosti, odravanja i logistike podrke. U procesu razvoja mora se projektovati uporedo proizvod i sistem podrke. Time se skrauje vreme razvoja proizvoda i vreme do izlaska proizvoda na trite (time to market) i uveava konkurentnost. Osnovna svojstva: - uporedno projektovanje proizvoda i usluge - primena IT i komunikacionih tehnologija - timski rad u realnom vremenu.

37. Elektronska razmena podataka Elektronska razmena podataka EDI se esto definie kao razmena podataka sa raunara na raunar ili odreenije, kao razmena podataka izmeu prostorno udaljenih raunarskih aplikacija u standardizovanim formatima prenosa i njihova obrada bez potrebe ponovnog unoenja. EDI se jo naziva i trgovinom bez papira. Najei oblici primene EDI-ja su: plasman ponuda, potvrivanje porudbina kupaca, fakturisanje, novani prenosi itd. U praksi funkcionie nekoliko tipova EDI sistema. Najei je sistem tipa VAN, odnosno vie kupaca-vie snabdevaa gde sve transakcije putuju preko posrednika koji obezbeuje EDI server. Rei sistem je tipa jedan kupac vie snabdevaa putem kojeg se preduzee koje je i vlasnik i korisnik EDI servisa neposredno snabdeva od veeg broja snabdevaa, to je znatno skuplje reenje po pitanjima implementacije i odravanja sistema i podrazumeva pristanak snabdevaa da budu deo jedne takve mree. Najvea korist od primene EDI-ja je brzo reagovanje na potrebe kupaca i skraenje ciklusa naruivanja, a time i potreba dranja nieg nivoa zaliha.

21

38. IETM elektronski prirunik Interaktivni elektronski tehniki prirunik IETM predstavlja digitalnu verziju tehnikog prirunika koja objedinjuje skup informacija neophodnih u dijagnostici i procesima odravanja tehnikih sistema. To je superioran alat zasnovan na ekspertnim sistemima i vetakoj inteligineciji. U zavisnosti od performansi, odnosno funkcionalnosti, formata podataka i oblika displeja, razlikuje se pet osnovnih klasa IETM koji se oznaavaju kao: elektronski indeksirana slika strane, elektronski skrolovani dokumenti, linearno struktuirani IETM, hijerarhijsko struktuirani IETM i integrisana baza podataka. Neke koristi korienja IETM-a: poveana je tanost i brzina otkrivanja kvarova, smanjeno vreme traganja za potrebnim informacijama, smanjeni potrebni smetajni kapaciteti, manji broj greaka, efikasnija obuka tehnikog osoblja. 39. Standard MIL-STD 1388 - 1A Ovim standardom su ureeni odnosi u oblasti analize logistike podrke. Pod analizom logistike podrke LSA se podrazumeva proces koji omoguava projektovanje, praenje, ocenjivanje i usklaivanje isstema podrke, na nain koji obezbeuje pravovremenu raspoloivost elemenata podrke u integralnom obliku. Analiza pogodnosti za podrku ili analiza suportabilnosti SA je standardizovana procedura identifikovanja potreba vezanih za podrku funkcionisanja tehnikog sistema u toku njegovog ivotnog veka. Rezultat procesa SA je sistem podrke proizvoda dat u obliku logistike baze podataka. Osnovne postavke izvornog LSA sistema definisane su standardom MIL-STD 1388 - 1A pa je prema tome sistem LSA je podeljen u 5 osnovnih sekcija, pri emu svaka sekcija sadri odreen broj aktivnosti, kojih je ukupno 15 i podaktivnosti kojih ima 77. 40. Standard MIL-STD 1388-2A - ANEKS A Ovim standardom su definisane norme registrovanja podataka i generisanja izvetaja u procesu analize logistike podrke. LSAR (logistic support analysis records) ima dve funkcije. Prva je da podrazumeva sistem registrovanja podataka koji definie sadraj skupova podataka i naine njihovog evidentiranja i praenja. Druga funkcija se vezuje za sistem izvetavanja i podloge kojima se vri prenos informacija. Standard se sastoji se iz uvodnog dela i 6 aneksa (slovne oznake od A do F):A Popis podataka LSAR B Popis izvetaja LSAR C Glavne datoteke LSAR D Uputstva za dodeljivanje oznaka LCN, ALC i UOC E Preporuke za primenu i prilagoavanje registrovanja LSA F Lista opisa podataka DED (Data Element Description).

Prema aneksu A ovog standarda, kojim je ureena oblast registrovanja podataka analize logistike podrke LSAR, definisano je 15 grupa sa ukupno 547 podataka. Standardom su za svaki podatak propisani : - tip (pripadnost grupi), - znaenje, - duina, - kodifikacija (ako postoji).

22

41. Standard MIL-STD 1388-2A - ANEKSI B i C Ovaj standard u Aneksu B propisuje kreiranje odreenog broja izvetaja koji sadre rezultate analize logistike podrke. Identifikaciona oznaka se sastoji iz prefiksa LSA i tri ifre (LSA xxx). Standardom su predviene 2 vrste izvetaja: Kontrolni izvetaji izvetaji tipa LSA 1xx, odnosno oni ija ifra na prvom mestu ima 1. Osnovna uloga ove vrste izvetaja je verifikacija podataka glavnih datoteka. Korisniki izvetaji izvetaji tipa LSA 0xx, tj. oni ija je prva ifra 0. Ovi izvetaji omoguuju: - pregled podataka glavnih fajlova - dokumentaciju rezultata aktivnosti LSA - utvrivanje potrebnih elemenata podrke. Aneks C definie nain uvanja podataka u postupku registrovanja analize logistike podrke U tom smislu su predviene tri glavne datoteke: 1) glavna datoteka kontrolnog broja LCN (Lcn Master File) 2) glavna datoteka opisa aktivnosti (Task Narative Master File) 3) glavna datoteka delova (Parts Master File) 42. Standard DEF STAN 00-60 Definisan je od strane britanskog ministarstva odbrane UK MoD i njime se utvruje postupak dostizanja zadovoljavajueg nivoa pogodnosti za podrku i minimizaciju trokova u ivotnom ciklusu proizvoda LCC. Sredstvo putem kod se to postie je integralna logistika podrka a vremenski horizont prema kojem se ona planira je ivotni ciklus proizvoda. Prema standardu DEF STAN 00-60, analiza logistike podrke LSA se sastoji od ukupno 15 aktivnosti podeljenih u 5 grupa oznaenih od 100 do 500. Za sortiranje, uvanje i korienje podataka dobijenih analizom logistike podrke LSA koristi se zajednika baza podataka LSAR. Ukupan broj podataka je oko 600 i oni su grupisani u nekoliko osnovnih grupa: 1) podaci koji iskazuju potrebe 2) podaci o aktivnostima odravanja 3) podaci o infra-strukturi 4) podaci o kadrovima i obuavanju 43. Vrste i uloge dekompozicije u logistici Globalno posmatrano moemo razlikovati: materijalnu, funkcionalnu i logistiku dekompoziciju. Materijalna dekompozicija pretpostavlja dekompoziciju nekog tehnikog sistema na nie celine(podsisteme, podsklopove, sklopove i komponente).

23

Funkcionalna dekompozicija se primenjuje u fazi projektovanja i utvrivanja koncepcije sistema. U toj fazi se definiu osnovna funkcija sistema i njene podfunkcije.

Logistika dekompozicija se primenjuje u fazi projektovanja logistike podrke sistema i predstavlja prikaz zahteva za elementima podrke.

44. Sistemi oznaavanja proizvoda Za jednoznanu, brzu i tanu identifikaciju proizvoda, njihovih sastavnih delova, objekata i aktivnosti u logistikim procesima koristi se nekoliko meunarodno prihvaenih, univerzalnih sistema oznaavanja. Putem njih se efikasno upravlja materijalnim tokovima u procesima nabavke, proizvodnje, distribucije i servisa posle prodaje. Najee korieni sistemi oznaavanja su EAN i UPC. U upotrebi su i sistemi oznaavanja za posebne namene i odreene vrste proizvoda. Takvi su, na primer, ISBN koji se koristi za oznaavanje knjiga, ISSN za oznaavanje asopisa, Postnet u potanskim delatnostima itd. Osnovni identifikator proizvoda je kontrolni broj analize logistike podrke LCN. LCN se koristi i za identifikaciju elemenata koji pripadaju razliitim konfiguracijama, pod uslovom da ti elementi, fiziki i funkcionalno, imaju istu poziciju. 45. Sistemi oznaavanja logistikih aktivnosti Za aktivnosti odravanja je podesno koristiti petopozicioni sistem kodiranja, pri emu se prve etiri pozicije odnose na izvrenje same aktivnosti, a peta se potrebi dodaje radi razlikovanja onih aktivnosti kod kojih su prve etiri pozicije istovetne. pozicija 1: kod funkcije aktivnosti- lociranje greke, zamena dela, podmazivanje, sklapanje.. pozicija 2: kod intervala aktivnosti dnevno, nedeljno, meseno, godinje, periodino.. pozicija 3: kod nivoa odravanja nivo 1, 2, 3, 4, 5 pozicija 4: kod operativnosti u toku odravanja pokazuje stepen spremnosti sistema za vrenjeosnovne misije u toku izvrenja aktivnosti odravanja. pozicija 5: kod razlikovanja aktivnosti ova pozicija je opciona identifikacije svake aktivnosti. i obezbeuje jednoznanost

24

-

46. Softveri klase LES LES predstavlja akronim za softverski paket koji objedinjava sve osnovne logistike procese. Jedan od vodeih svetskih proizvoaa softvera iz ovih oblasti je Solvera Information Services Ltd. Njeni najpoznatiji proizvodi su: za analizu logistike podrke (Omega 2B, ILSA, Omega Product Support), za analizu trokova CASA, za analizu pouzdanosti i pogodnosti odravanja RELEX itd. Postoji vie verzija ovog paketa. Njegovi osnovni moduli i funkcionalnosti su: - modul Structure Manager omoguava kreiranje fizike i funkcionalne strukture sistema u obliku vizuelnog stabla - modul PCON povezuje jezgro paketa sa Project Management-om modul ODAN omoguuje ilustrovanje sistema, delova i aktivnosti crteima, na nain da crte moe biti direktno importovan - automatsko generisanje kontrolnog broja LCN - automatsko izvravanje kalkulacija prema MIL-STD 1388-2B - kreiranje izvetaja putem MS Access-a, itd. Pored ove verzije razvijen je i softverski paket sa oznakom Omega PS, koji se smatra vodeim proizvodom u oblasti analize logistike podrke i koji se koristi u cilju sniavanja trokova logistike podrke i iji su osnovni moduli: - MEA omoguuje vrenje sledeih aktivnosti: utvrivanje oblika i efekata otkaza, utvrivanje korektivnih i preventivnih aktivnosti odravanja, izraunavanje uestalosti aktivnosti odravanja, utvrivanje elemenata podrke za aktivnosti odravanja itd. - IAM upravlja itanjem podataka kao i procenama uticaja unesenih podataka na postojee procese. - PM ima ulogu elektronskog tehnikog prirunika. On slui kao tehniki prirunik preko kojeg je mogu pregled crtea bilo kojeg formata. 47. Telelogistiki sistem Prenoenje i pruanje logistike podrke bez obzira na lokaciju i udaljenost korisnika je postala ostvariva zahvaljujui razvoju savremene raunarske i telekomunikacione tehnologije. Takav, on-line pristup logistikim informacijama i dokumentima nazvan je telelogistika. Re je o elektronskim dokumentima i multimedijalnim sadrajima koji pripadaju tehnikoj biblioteci, dokumentaciji odravanja, snabdevanja, postupcima testiranja, analizi logistike podrke, logistikom help desku itd. Logistiki dokumenti se konvertuju u HTML Web format to omoguuje njihovo korienje, odravanje i reviziju. Postoje dve verzije telelogistikog sistema. Jedna verzija je namenjena upotrebi u komercijalne svrhe i njeni korisnici su poslovni subjekti, javna preduzea, transportne kompanije i razne dravne agencije. Druga verzija namenjena je potrebama armije. Telelogistiki sistem funkcionie slino standardnom Internet ili Intranet protokolu, sa minimalnim potrebama i trokovima obuavanja korisnika. Kako se radi o user-friendly sistemu za njegovo korienje dovoljno je poznavanje Microsoft Internet Explorer-a i Netscape Communicator-a. 48. Sistem potpuno povezane i integrisane logistike podrke Sistem potpuno povezane i integrisane logistike podrke TILLSS je rezultat razvoja istraivakog tima kompanije AIL Systems Inc., koja je jedan od svetskih lidera u oblasti razvoja logistikih sistema. TILLSS predstavlja sastavni deo koncepta integrisanog razvoja proizvoda IPD, odnosno, konkurentnog inenjerstva. Proces potpunog integrisanja i povezivanja logistike podrke poinje generisanjem sastavnice proizvoda, a zavrava se automatskim kreiranjem liste potrebnih elemenata integrisane logistike podrke za odreeni proizvod.

25

Objanjenje ustanovljenih relacija izmeu procesa u funkciji ulaza i izlaza sa slike, oznaenih od A do J:A sastavnica B podaci o pouzdanosti; podaci o pogodnosti odravanja V podaci dobijeni analizom FMECA G - isto kao pod B D izvetaji koji se odnose na analizu FMECA osnovni podaci testiranja E fajl sa podacima o povezanosti elemenata i sastavnica rezultat konverzije Z rezultat ocene pogodnosti testiranja I dokumentacija o zahtevima testiranja J setovi programa testiranja

49.Neophodnost razvoja i efekti uvoenja koncepta CALS Neke od koristi koje su inplementacijom ove strategije postignute u SAD, odnosno Ministarstvu odbrane i amerikoj privredi: - zalihe smanjene od 20% do 40% - trokovi u ivotnom ciklusu proizvoda smanjeni za oko 30% Ostale koristi se mogu svrstati u tri grupe: a) utede u razvoju proizvoda: - vreme razvoja proizvoda smanjeno od 40-60% u nekim sluajevima i do 80% - broj tehnikih crtea po proizvodu smanjen sa proseno 200 na svega 3. b) poveana produktivnost: - smanjenje greaka u prenosu podataka za 98% - smanjenje vremena izmena u dokumentima za 30 %. C) efikasnije odravanje: - smanjenje vremena popravke od 50-70% - smanjenje vremena uvebavanja i treninga izvrilaca aktivnosti odravanja za 24%

26

50. Organizacija logistike preduzea Najstarijem periodu razvoja je bilo svojstveno nepostojanje organizaciono formalizovane poslovne funkcije logistike u preduzeu i injenica da poslovne funkcije, u kojima su se na fragmentizovan nain obavljali odreeni logistiki poslovi, su bile izolovane. Koncept integracije nije postojao ni u teoriji, jer bez raunara i telekomunikacionih tehnologija nije postojao razlog za verovanje da bi se putem integracije ukupne performanse sistema mogle unaprediti. Ovakav tradicionalni organizacioni oblik je poznat kao fragmentirana funkcionalna struktura.

Organizaciona struktura poznata kao funkcionalna agregacija u kojoj su logistike aktivnosti grupisane u klastere. Osnovna mana ove strukture, nedovoljna fleksibilnost, je delimino korigovana putem matrine organizacije, koja predstavlja prelazno reenje ka horizontalnim, procesno organizovanim strukturama. Sredinom 80. godina, funkcionalne, vertikalne strukture zamenjuju se horizontalnim, procesnim. Pri tom se pod procesom podrazumeva grupa dogaaja ili aktivnosti, koje se izvravaju serijski ili povremeno uporedo, proizvodei izlaz koji doprinosi ostvarivanju misije preduzea. U narednom periodu informaciona tehnologija sve vie poinje da zamenjuje organizacionu hijerarhiju. Savremeno organizovanim kompanijama klijent-server tehnologija omoguuje da lako distribuiraju informacije izmeu odeljenja ili organizacionih jedinica. Oekuje se da e u budunosti formalna organizaciona struktura biti zamenjena neformalnom elektronskom mreom u obliku virtuelne organizacije. Virtuelni prototipovi proizvoda e, u dogledno vreme, zameniti skupe fizike prototipove proizvoda i doprineti niim trokovima, viem kvalitetu i veoj konkurentnosti na tritu. Organizacione strukture budunosti e biti u stanju da odgovore na nove zahteve i globalne izazove, a promene koje vode postizanju takve strukture su u smeru: - od funkcija ka procesima - od proizvoda i usluga ka korisnicima i potroaima - od zaliha ka informacijama - od poslovnih transakcija ka meusobnim odnosima

27