Pitanja: I 1. Umetnost III 2. Katakombe III 3. Sarkofazi III 4. Dura Europos 5. Katakombe IV veka 6. Sarkofazi IV 7. Umetnost IV 8. Arhitektura Konstantinovog doba 9. Konstantinov slavoluk 10. Trijumfalna umetnost Konstantinovog doba 11. Konstantinovi portreti 12. Mozaici Santa Konstance 13. Kasnoantike i ranohrianske minijature 14. Arhitektura od IV-V 15. Mozaici IV-VI veka 16. Mozaici Gale Placidije 17. Sta Maria Maggiore 18. Sv ore u Solunu 19. Sv Dimitrije u Solunu 20. Solunske crkve (V-VII vek) 21. Ikonografija ranohrianske umetnosti 22. Lipsanoteka iz Bree 23. Maksimijanova katedra 24. Ampule iz Monce i Bobija 25. Diptisi 26. Ravena u doba Teodoriha (+arhiepiskopska kapela) 27. Baptisterijumi - arijevaca, ortodoksnih. II 1.Periodizacija vizantijske umetnosti 2.Carigrad u doba Justinijana 3.Arhitektura Justinijanovog doba 4.Arhitektura Sv Sofije 5.Mozaici Sv Sofije 6.San Vitale u Raveni 7.San Apolinare in Klase 8.San Apolinare Nuovo

1

I 1. UMETNOST III VEKA Oko 200.godine dolaze do izraaja umetnika merila koja su se uvek nalazila skrivena urimskoj umetnosti, i koja su u republikanskom, a naroito flavijevskom vremenu pribavila sebiz n a a j j e d n o g p o k r e t a p o v e z a n o g s a n a r o d o m ; s a d a s u o n a o b l i k o v a l a i s t o r i j s k i r e l j e f i zvaninu umetnost. Zbog velikog opadanja dravnih spomenika i carske umetnosti u uemsmislu, nosioci umetnikog razvoja postaju sarkofazi, iako u sasvim drugom obimu od onih IIv e k a . O n i s a d a p r e u z i m a j u ulogu koja je ranije pripadala istorijskom reljefu i trijumfalnojumetnosti, a tematski i po kompoziciji su pod njihovim uticajem. Ovaj preokret u rimskojd r a v n o j u m e t n o s t i p r o u z r o k u j e n e s a m o p r o m e n u s t i l a i k o m p o z i c i j e , v e p r e s v e g a i tematike.U p e r i o d u o d s m r t i M . A u r e l i j a d o K o n s t a n t i n o v o g s t u p a n j a n a p r e s t o d o l a z i d o zamrenog procesa preloma i prekidanja sa tradicijom; u ovom najproblematinijem vekuu m e t n o s t i r i m s k o g c a r s k o g d o b a p r e k i d s a t r a d i c i j o m , p o j a v a r e a k c i j e i t e n j a k a n o v i m ostvarenjima predstavljaju snage koje se medjusobno bore ali i proimaju. To je vek u kome seR i m n a j r a d i k a l n i j e r a z r a u n a v a s a I s t o k o m , n a r o i t o s a g r k o m a l o a z i j s k o m u m e t n o u . Kompozicije imaju najvee dimenzije, ali istovremeno zanatska vetina i organsko oseanjestila, koji su u Rimu mogli da zasnuju kontinuitet zahvaljujui securitas u principatu, nisu bilidorasli tako gigantskim projektima i planovima i sve veem bezvlau u doba vojnikih careva.P r i k a z u j e s e o v e k u s v o m p o n o s n o m t r i j u m f u ; a l i s e p o j a v l j u j e i n j e g o v p r o t i v n i k , o v e k izgubljen, siromaan, bedan, bezimen. Umetnost pokazuje jedan do tada nepoznat tip oveka,k o j i o l i a v a n i s t a v i l o o v e k a p r e m a s m r t i , o v e k a k o j i j e n a g r i z e n o d t e n i t a v n o s t i . D o k predstave trijumfatora postaju sve manje verodostojne, ova umetnost postie tamo gde se uumiruim varvarima, zaplaenim enama u begu...sasvim neherojski izraava passio humana ,onaj format koji je srodan predstavama raspea pozne gotike.O v d e s e n a l a z i o s o v i n a u m e t n o s t i I I I v e k a i i s t o v r e m e n o n j e n o j e d i n s t v o u p r k o s suprotnosti pravaca. Ona pokazuje oveka ne vie jednosmislenog i neprikosnovenog, ve ukrajnostima njegovog postojanja. Prelom u filozofiji je uslovio i prelom u umetnosti. Umetnosto k o 2 5 0 . g o d i n e p r i k a z u j e o v e k a , i j a j e f i z i o n o m i j a p o s t a l a r a s t r g a n a , r a z r i v e n a i e s t o bezoblina. Prema kraju veka portretna umetnost sve potresnije otkriva lik oveka umirueantike - ljudi izborana ela, asimetrinih fizionomija.Ali ba ova umetnost je na zidovima grobnih odaja i na elima sarkofaga doaravala i jednu sasvim drugu sliku. Tetrarhijska portretna umetnost prikazuje oveka koji je srodan tipu vojnikih careva. Licetetrarhijskog oveka nije ruzno u naturalistikom smislu, ve je izraz vremena osudjenog napropast.

2

Razlaganje detalja lica, koje je na vrhuncu moi za vreme Decija, pribliava se sadakraju. Uho oveka je samo rupa, usta su jedva vidljiva izmedju dveju buotina. Umesto sistemanabora u tkanini, odea se kanalima buenja vie rascepljuje nego ralanjuje.S d r u g e s t r a n e , a r i s t o k r a t s k i s i s t e m t e t r a r h i j e d o n o s i s a s v i m d r u g a i j u d v o r s k u umetnost, zahvaljujui tesnoj vezi cara sa n a r o d o m , k o j a j e o d p o e t k a p r i n c i p a t a b i l a kriterijum. Ovde je vidljiv novi zakon, koji e prodreti u poznije vreme. Taj zakon se ispoljava uDioklecijanovom novom dvorskom ceremonijalu.Portreti tetrarha su od porfira. Obe sauvane grupe, ona u Vatikanu i ona na fasadi SvMarka u Veneciji, razlikovanjem oba avgusta i oba cezara i jedinstvom bratskog zagrljaja, kao iizdvojenou ljudskih crta u fizionomiji lica, koje je postignuto glaanjem kamena, oliavajunaelo tetrarhijskog oblika drave.Naa periodizacija umetnosti III veka omoguuje nam da traimo poreklo hrianskeumetnosti, kao i udeo pet prekonstantinskih generacija pozne antike u njenom nastanku. Kaopotpuno izgradjena dravna umetnost ona se razvila tek od Konstantina. Sudei po dananjim materijalnim nalazima, hrianska umetnost nije postojala u prva dva veka principata. Tek prikraju II veka nalaze se prvi poeci u grobnicama Napulja i Nole.R a n o h r i a n s k a u m e t n o s t i m a p o l a z n u t a k u u p o d z e m n i m k a t a k o m b a m a j e d n e progonjene verske zajednice. OSTALO POGLEDATI U KATAKOMBAMA I SARKOFAZIMA III VEKA 2. KATAKOMBE III VEKA Grobna umetnost hriana ima svoje korene u onim poznoantikim oblastima simbolakoji svedoe o novom vidu smrti. Iza toga se krije duh novopitagorejstva, koje se iskazuje napodzemnoj bazilici ispred Porta Madjore u Rimu ve u I veku. Svi simboli due, koja je otrgnutana onaj svet, zatvoreni su u ovaj kultni prostor, a protumaeni su i naglaeni kompozicijom uapsidi. U jednoj grobnici katakombe Vibija, na slici suda je, pored umrle ene koja stoji predsvojim boanskim sudijama, predstavljena i Alkesta kao simbolina figura. ena e biti putenau raj jer je dobra kao Alkesta. Poreklo hrianske umetnosti treba traiti u ovim novim idejama.P o s t a j e j a s n o d a u k a t a k o m b a m a n a j p r e n a s t a j e z i d n o s l i k a r s t v o k o m e , p o e v o d poznoseverijskog vremena, oklevajui s kriveno sledi hrianska skulptura na sarkofazima.Najstarije freske u katakombama u flavijevskoj galeriji Domicile, u obema grobnicama Lucininek a t a k o m b e , u s a k r a m e n t a l n i m k a p e l a m a i u p a p s k o m k r u g u u S v K a l i s t u , s l i k a n e s u tzv. crveno-zelenim linearnim stilom , k o j i j e p o t k r e p l j e n m n o t v o m d a t o v a n i h k u a i grobnih odaja, u vreme izmedju 220 i 250. Isti stil kao i najstarije katakombe pokazuju: jednab o g a t a rimska vila ispod Sv Sebastijana, grobne odaje Aurelije na Viale Manconi sa svimo b e l e j i m a j e d n e r e l i g i j e m i s t e r i j a , j e v r e j s k a k a t a k o m b a k o d V i n j a R a n d a n i n i , d e l o v i pedagogijuma na Palatinu, jedna vojnika krma...O v a j s t i l j e s a s v i m j e d i n s t v e n . O n i z u m i r e j o p r e G a l i j e n o v e smrti, iako su njegovetendencije nastavile da ive do u IV vek. ve u

3

t e t r a r h i j s k o d o b a s m e n j u j e c r v e n o - z e l e n i linearni stil sa belom osnovom teko arhitektonsko slikarstvo. Crveno-uti arhitektonski stil Komodovog vremena pojavljuje se na jednom jedinommestu u zidnom slikarstvu hrianskih grobnica: na podzemnim, izduenim ploicama odopeka, ispod poda bazilike muenika u Noli, gde sa crvene i plave osnove blistaju, u stilua n t o n i n s k o g i l u z i o n i z m a , m e d j u s o b n o p o v e z a n e s c e n e A d a m a i E v e u r a j u , k a o i s c e n e i z triologije o Joni.Dekorativni sistem crveno-zelenog linearnog stila ne sledi neposredno crvenoutoma r h i t e k t o n s k o m s t i l u i z p o z n o g v r e m e n a A n t o n i n a . N j e g a s t a v i e p r e d o a v a s e v e r i j a n s k i dekorativni sistem sa crveno-plavim prugama na beloj osnovi , koji nalazimo u grobnimodajama Oktavije i porodice Polemanti, a u naroito lepom nainu i u odajama severijskeL a t e r a n s k e p a l a t e . S i s t e m j e i s t o g e o m e t r i j s k i . i o r n a m e n t i k a p o s t a j e a p s t r a k t n o - geometrijska. Nasuprot tome naputa se antika ornamentika. Geometrijski sistem polja sadavie ne ralanjuje povrine i ne stvara strukturu; nestaje pravougaonost dekora; simetrijauopste vie nije princip, a asimetrija se esto svesno naglaava. Princip pruga se sprovodi nat a j n a i n t o g l a v n u crvenu prugu najee prate dve zelene ili plave linije. Motivi se ug e o m e t r i j s k i m p o l j i m a r a z b a c u j u p o b e l o m z i d u . n a i n s l i k a n j a j e u v e k s a m o p o v r n o naznaen. Ali i ovi rasuti motivi se i dalje svode; cvece postaje sve apstraktnije i najzad gazamenjuje geometrijska apstrakcija.Ovaj stil ukraavanja vri presudni preokret ka slikarstvu prostorija u III veku, komep r i p a d a j u n a j r a n i j e h r i a n s k e f r e s k e u k a t a k o m b a m a . R a v n o m e r n o u p r u g a s e n e g i r a struktura zida, naputa se tradicionalna podela u zone, vie se ne obeleava smenjivanje friza is o k l a , a u k l a p a n j e m t a v a n i c e u s i s t e m z i d n i h p o l j a i z b r i s a n a j e r a z l i k a i z m e d j u z i d o v a i tavanice. U Rimu se nije moglo nai slikarstvo u katakombama ovoga stila, ali se ono nalazi uslikarstvu tavanice prve Januarijeve katakombe u Napulju , k o j a p o p r u g a s t o m u k r a s u i rasutim motivima odgovara severijskim stilskim naelima. Stil najstarijih katakombi Rimas t v a r a s e t e k u s l e d e o j g e n e r a c i j i r a z b l a i v a n j e m p r u g a i s v o d j e n j e m p a l e t e n a komplementarn e boje, crvenu i zelenu, kao i uvodjenjem isprekidanih sporednih linij a . Zamagljivanjem strukture nastaju sada odaje bez zidova i bez tavanica. Crvena glavna mrea linija je asimetrina. U njoj se nalaze u nepreglednom obilju zelene sporedne linije: crte,polukrugovi, take..., kao i svi mogui geometrijski oblici, jedva koji slian drugom pa i bezvidljivih nametanja oblika. Ovaj stil nije ogranien na kultne prostorije, niti je za njih pronadjen.On je, ak tvorevina generacije koja je pred umetnost postavila zadatak da, prikaze raj.Ako se baci pogled na motive najstarijih hrianskih katakombi, onda se najpre vidi j e d n a v e l i k a g r u p a , koja pokazuje da se u katakombama ponovo javlja itav sver

4

rimskihrasutih motiva: od jednostavne crte do goluba u letu. Ova v e d r a i d i l i n o s t a r e n o g s v e t a biljaka ili ivotinja je zajednika crta svih prostorija oslikanih izmedju 220 i 250. Vedrina zavisi inajzad od kombinacije triju boja (crvenozeleno-belo), kojima nedostaje sve negativno i teko.Medju ovim motivima se nalaze i najstarije hrianske scene: Hristovo Krtenje, pecasa posciculi Christi, Mojsijevo udo sa izvorom u pustinji, raslabljeni koji je poneo svoj odar,V a s k r s e n j e L a z a r e v o , A v r a m o v a r t v a , e v h a r i s t i k i o b e d u r a z n i m v a r i j a n t a m a , c i k l u s spasavanja Jone, i Danilo u lavljoj peini.Ovo bogatstvo motiva na zidovima kapela i na zidovima u Lucininim grobnicama uzeto je iz Biblije, ali je pomeano sa ostalim rasutim motivima i pojedinanim figurama. Biblijskepredstave imaju dakle idilian karakter i govore jezikom ostalih rasutih scena i mrtve prirode.Nigde se u ovim rasutim katakombama ne pojavljuje opisirna ilustracija Biblije ili uokvirenascena. Sve kompozicije su svedene na najkrau formulu. Formulacije deluju kao lozinke ijis m i s a o n e p r o s v e e n i t e k t r e b a d a o t k r i j e . S i m t o m a t i c n i k r a j n j i p r i m e r o v o g n a i n a komponovanja je predstava evharistike mrtve prirode u Lucininoj grobnici - to je kotarica zahleb sa mrljom od vina, koja se nalazi na ledjima zelene ribe. Motiv ne predstavlja prostoskracenje biblijske prie o umnoavanju hleba i riba. Hleb i vino prikazuju telo i krv Hristovu, ar i b a , t o n o s i o b a l e k a z a b e s m r t n o s t , z a s t u p a i m e l o g o s a . U t a k v i m s i m b o l i n i m m r t v i m prirodama , koje su istovremeno i tajni govor znacima, nalaze se suprotni pol u narativnoj umetnosti ulustrovanja knjiga ili istorijskog reljefa. Katakomba na Via Latina - tu otkrivene biblijske scene koje sve pripadaju najranije srediniIV veka. Njihovo obilje scena kao i masovne scene mora da imaju isto tako dugu tradiciju kao iilustracije Kvedlinburske Itale. Na dva mesta u Rimu mogu se bar naslutiti takvi ciklusi slika,koji ukazuju na postojanje narativnog biblijskog ciklusa u kontinutiranom stilu. Oba spomenikasu istina puna nerimskih elemenata. To su scene bogate figurama u tzv. gnostickoj katakombi na Viale Manconi u Rimu u kojima se ne mogu nai hrianska obeleja, a dve biblijske scene na atici groba KlofijaHerma pod San Sebastijanom. Levo je u stepenasto komponovanom pejsau predstavljen likD o b r o g p a s t i r a k o j i s e v r a c a s t a d u s a o v c o m , a i s p r e d n j e g a i s t r c a v a j u d v a s u s e d a s a ispruenim rukama da bi izrazila radost. Nasuprot ovoj slici predstavljeno je umnoavanjehlebova i riba i tu je stari motiv obeda blaenih za stolom u obliku sigme upotrebljen kaoumetnika osnova za kompoziciju biblijske prie o udu: pet takvih stolova je poredjano jedaniznad drugog i oni ukazuju na masu ljudi koja je bila u okolini Genizaretskog jezera. To su jedine dve biblijske knjievne kompozicije u slikarstvu katakombi, a istovremeno i najstarijebiblijske kompozicije u hrianskoj umetnosti uopste.Obe su moda nastale u vreme kada se Origen nalazio u Rimu na carskom dvoru. Slikasa likom Dobrog pastira ima svoju najbliu paralelu u slici apside male hrianske kapele uD u r a E u r o p o s u , k o j a j e i s l i k a n a 2 3 2 . J e d n a d a l e k o v r s n i j a

5

r a d i o n i c a j e i s l i k a l a , z a t i m 2 4 5 . Sinagogu u Dura Europosu i ona nam prua obilje starozavetnih ciklusa koji se itaju sa desnana levo. T r i o l o g i j a o J o n i s e t a k o d j e n e m o e t u m a i t i u s m i s l u s t a r o z a v e t n e p r i e . U katakombama IV veka i na casnim t r p e z a m a V v e k a z a i s t a s e p r i a o v a i s t o r i j a . b a o v a j pripovedaki kontinuitet nedostaje ranom slikarstvu katakombi. Triologija o Joni je ovde stalna,bez obzira da li je u nizu ili je rasporedjena na tri zida, kao primer boanske drame spasenjadue: odlazak u smrt (bacanje u more), vaskrsenje (izbacivanje) i pax eterna ili paradiso (hlado d t i k a v a ) , K a k o n e d o s t a j e m a k a k v o u k a z i v a n j e n a H r i s t a , n e t r e b a t u t r a i t i n i k a k v o hristoloko tumaenje, ukoliko pre to se svi starozavetni primeri ove vrste literarno i likovnoodnose na spasenje hriana Hristom.K a k o s u s e r a z v i j a l e o v e s i m b o l i n e k r a t k e s c e n e u s l i k a r s t v u katakombi moe sezakljuiti na osnovu motiva blaenih koju je h r i a n s k a u m e t n o s t m o d a p r e u z e l a , i p o d utiskom biblijske prie o umnozenju hlebova i riba, preobrazila u evharistiki obed. To je obedu slobodnoj prirodi a u sv Kalikstu se nalazi u tesnoj vezi sa figurom pecaa koji sedi.odgovarajui zakonima rasutih motiva, u najranijem hrianskom slikastvu dolazi do etirisimbolina oblikovanja ideje o hrianskom obedu. Najopirniji oblik moe se shvatiti kaopreinacenje antikog simposiona i preobrazaj skracenja na antiki grobnice Klodija Herma.Antiki tronozac doivljava liturgijsko preinacenje kada biva postavljen izmedju onih koji slue imoliteljki. Ova predstava otelovljuje hriansku molitvu zahvalnosti. No ovaj tronozac moe dabude predstavljen i bez ikakve figure, izmedju 7 kotarica sa hlebom.U ovakvim okvirima se pokazuje transcendentalna priroda najstarije hrianskeumetnosti, koja svoje definitivno jedinstvo iskazuje idejom besmrtnosti, datom u Hristu. Ribarkoji sedi pri evharistiji je lovac na ljude. Zato se taj ribar moe povezati sa tajnom Krtenja u Jordanu u kompoziciono jedinstvo. Tamo gde se Hristos krstava, opet sedi ribar koji peca ljude.On dakle ne oliava linost hrianskog misionara, ve tajnu postajanja hrianinom.Celokupni svet rasutih hrianskih motiva moe da se objasni polazeci od misterijebesmrtnosti u Hristu. Krtenje i priee su objektivno jemstvo. Mojsijevo udo sa izvorom sestoga nalazi zajedno sa obedom i ribarem. Hristova cuda, koja su upadljivo retko upotrebljena,predstavljaju vidljive znake spasenja. Starozavetne scene su ustvari naslikane molitve za spas(Danilo) ili obrazac puta, kojim ovek poto postane hrianin koraca u vecito blaenstvo krozsmrt i greh (Jona). Avramova rtva-olicenje hrianske rtve i ima jasnu vezu sa evharistijom, aAvram i Isak nisu predstavljeni pri rtvovanju sina ve podiu ruke. Tako su oni peta varijantaevharistike slike. Samarjanki na bunaru Hristos izgovara tajanstvene rei o vodi ivota. Upredstavi pecaa je, za hriane ovde sahranjene, zakljuena misterija postajanja hrianinom.Kud god da se kree pogled vernika zavrsava se na molitvi, na jednoj sceni, jednoj figuri, a sviobjavljuju samo jedno: besmrtnost u Hristu.Kad bi hriani podigli oci ka sredini tavanice u odaji katakombe, videli bi centralnisimbol svoje vere, naslikan u krugu. Od uglova zidova i njihovih sredina tee crveno-zelenisistem osovina ka koncentrinim krugovima tavanice, koji se tako suavaju da srednji krugizgleda oku kao i najudaljeniji. Ovaj osovinski sistem tavanice preuzet je od onakvih kakva je ugrobu Nazonijevaca, preko onakve kakva je u kolumbarijumu porodice Polimanti, do sklopatavanice Flavijevske galerije u Domicilinoj katakombi.Osovinski sistem ukraavanja, sa kvadratnim ili krunim centrom tavanice, sveden jeovde na

6

najjednostavniju formulu. Trapezoidne, tanko izvuene dijagonalne linije oivljene suvisokim casicama cvetova ili biljaka sa igrajucim Erotima, koi svi jasno tee ka sredinitavanice. U poljima za sliku kao i u medju prostorima razvija se sistem apstrakrrnog svetagirlandi, cvetova, ptica, maski, koji odgovara rasutim motivima na zidovima. Umetnika svrhaovih cvetno-jelisejskih motiva tavanice jeste da sav slikani svet ove prostorije dovede dozenita, koji deluje kao gornje nebo iako je tavanica potpuno ravna.U ovakvom zenitu lebdi, Eros u letu. I bez ovog iluzionistikog slikanja oblaka...mozemoodmah shvatiti da je u pitanju nebo. U hadrijanskoj grobnici u Kaivano i u kolumbarijumuPolimanti u zenitno polje je stavljena ovca, u grobu Nazonije ono je ispunjeno krilatimPegazom. Zenitna polja flavijevske galerije naroito jasno pokazuje prelom ka transcedentalno- jelisejskoj umetnosti. Ovde se uvek pojavljuje lebdeci Erot, koji ovaj bestezinski prostor uzdizedo neba. Najbolje je da se ovaj stilski slikarstva u katakombama stupanj nazove kripto-hrianski.Izvanredna tavanica u Lucininoj grobnici, u krugu Kalikstovih katakombi, pokazujesledei stupanj hristijanizacije. Ona je svojim bogatim ukrasom od figura, maski...jos vrlo bliskaantoninskim kompozicijama na tavanicama. Vertikalno-horizontalni koordinatni sistempokriven je antikom ornamentalnom simbolikom: u unutranjem krugu su maske, usegmentima kantaroi i cvece, u spoljnjem krugu lebdeci eroti. Geometrijski sistem je spojengirlandama i neznatno rasterecen. Eroti pojaavaju elisijski karakter. naglasak nadijagonalnom sistemu, koji vodi ka sredini. Priroda venjaka i zenita je jasno izraena pomouoba koncentrina kruga ponavljanjem udvojenog koordinatnog sistema u krunom prstenu. Uzenitalnom krugu se predstavlja jedan od najizrazitijih primera koje je proizvela hrianskasoteriologija, a koji smo ve sretali na rtvenim kapelama - Danilo medju lavovima. Podizanjepogleda ka najvi oj sredini prostorije oznaava u grobnoj odaji spasenje u Hristu. Istinsko stvaralacko delo, koje proizilazi iz savladjivanja ovakvih kompozicija na tavanici,predstavljaju obe simboline figure u uskim trapezoidnim poljima dijagonalnog sistema. Nacvetnim poljima, na kojima su ranije, i inae na istom mestu, igrali Eroti ili su se nalazili pauniili je bilo drvee, ovde lebde, naspramno postavljeni vitka figura pastira, koji nosi spasenuovcu, i figura ene kja, molei se na stari nain podie ruke prema pastiru, donosiocu spasa.Odatle vode poreklo pastor bonus i orans. To je vreme u kome pojavu hrianskih rajskihmotiva u umetnikom zanatu potvrdjuju Tertulijan i Kliment Aleksandrijski. Istovremeno,protumaena je i figura koja nosi ovcu na grobu Klodija Herma u Rimu i u grobnoj nii kapele uvavilonskoj kui u Dura Europosu. U oba sluaja je u pitanju pastir koji donosi spas i koji svojuovcu vraca stadu. Na veini slika u katakombama izdvojena je figura pastira spasitelja,opkoljenog dvema ovcama pored nogu, koje zamenjuju stado. Uzor predstave dobrog pastiranije figura koja nosi ovcu, jer su te figure radjene u mermeru i bronzi i stajale u vrtovimabogatih vila, koji su ove teme voleli vie od predstava heroja. Formalne slinosti, kojeproizilaze iz uzora u prirodi, ne treba da pomute pogled za duhovnu razliku umetnikih motiva.Na tavanici Licinine katakombe, pastir dri u ruci ovcu a podie svoju desnicu u znakpozdrava spasenja kao odgovor oransu. Moliteljka se razvila iz tipa antike moliteljke. ULucininoj grobnici orans predstavlja olienje oveka osudjenog na smrt, koje molei se podieruke prema Boguspasitelju koji se pribliava iz raja u vidu Dobrog pastira. U ovom uporednomparu Pasror bonus i Orans, hrianska umetnost oblikuje ideju povratka due u raj uz pomoHrista, nasuprot paganskim predstavama Jelisejskih polja...Pastir je u najstarijoj umetnostikatakombi odredjen da se predstavlja samo na tavanici. Raznovrsni biblijski

7

primeri spasenjase uzdizu takoreci od zidova kao ovoj figuri u zenitu, koja je sam Hristos. Spastelj u zenitu jetema stropnih kompozicija u vremenu od 220-250.. U zrvenoj kapeli u Sv Kalikstu stoji Spasiteljizmdju etiri simbola spasena, od kojih se jo mogu jasno raspoznati evharisticni simbol i Jona,koji spada u hladu tikava.Na jednoj neto poznije islikanoj tavanici u Lucininoj grobnici i na tavanici u tzv odajiDobrog pastira u katakombi Domicile sprovodjen je dijagonalni osovinski sistem jo doslednije ishematskije. I ovde potisak ide ka sredini, polazeci od etiri umetnika u uglovima, koji su sapuno smisla ispunjeni motivom letecih golubova sa granom masline u kljunu. Od ovog stecistazemlje i neba teku dijagonalne linije, u obliku mandorle i trapeza, ka nebeskom krugu uzenitu, prolazeci kroz koncentrine krugove. U zenitu se kao jedina hrianska figura natavanici nalazi pastir-spasitelj usred golubova u letu, vitkog drveca, cveca, girlandi i mrtveprirode sa pticama, odvojen krunom linijom od svega to je oko i ispod njega. Nasuprotneogranicenosti zidnog ukrasa stoji slobodna, otvorena i jasna struktura tavanice, koja seprema gore zatvara. Iznad mnotva simbola spasenja, koji oliavaju hiljadostruku molitvucovecanstva u nevolji, stoji, zatvoren sa svih strana krunim linijama, Bog Spasitelj,istovremeno i sredina i vrh. 3. SARKOFAZI III v. U umetnosti III veka mogu se, po glavnim temama plastike sarkofaga, razlikovati petperioda. Ako pregledamo istoriju umetnosti u periodu od Komodove smrti do Konstantinovogstupanja na vlast, proizilazi smena generacija, koja se u plastici sarkofaga sasvim jasno moeodrediti nastankom velikih tipova sarkofaga: 1. izmedju 190 I 220 - veliki sarkofag sa predstavom bitke; 2. izmedju 220-250 - sarkofazi sa predstavom herojskog lova na lavove; 3. izmedju 250 I 280 - sarkofazi sa filozofskom tematikom; 4. izmedju 280 I 310 - sarkofazi sa narodnim scenama iz ivota pastira, lovaca, ribara. U vreme poznoantoninske umetnosti (od Komoda do Karakale) vlada novostvorenigigantski sarkofag sa predstavom bitke, koja je odraz trijumfa. Ovakav trijumf se prikazuje i nastubu Marka Aurelija. Nove umetnike tenje podrazumevaju ogromne razmere sarkofaga,uveanje proporcija figura, koje odgovaraju visini sarkofaga, sve vea centralizacija urasporedjivanju i kompoziciji isticanjem i eonim prikazivanjem srednje glavne figure;stupnjevito redjanje figura i preplitanje masa telesa, koje odgovaraju patosu duha borbe, zategnuta ojaanja uglova pomou vertikalno postavljenih znakova pobede, razlikovanje povelicini i naspramno predstavljanje lica. Iza toga se nalazi suprotnost izmedju Rimljana kojilako pobedjuju varvara koji umiru i vapiju, dok se u sredini nalazi netaknut trijumfator. Smisaoove kompozicije vie nije bitka u vidu likovnog podnosenja izvetaja, ve je sarkofag postaopocasni spomenik vojskovodji koji ima isti smisao kao trijumfalni luci i pocasni stubovi koji sepodiu pobedonosnim carevima. U periodu od 220-250. vlada tema herojskog lova na lavove. Preuzimaju se optapravila, koja su stvorena u prethodnoj eposi, naroito to se tie razmera i znaaja sredisnjefigure. Dok se sada vie me koristi veina mitoloskih motiva, koje je II vek voleo, temamitoloskog lova sa traginim ishodom doivljava u III veku intenzivno pojaanje. Mitski junacinose

8

sada portretne osobine pokojnika. III vek donosi preokret u shvatanju mita. On dajeprednost mitovima u kojima se moe prikazati smrt pojedinca, a strasni trenutak smrti sestavlja na istaknuto mesto. On pretvara traginu sliku junaka u sliku umrlog, koga porodica i usmrti zadrava u secanju. Sarkofag sa predstavom herojskog lova na lavove prenosi, nagradjanski svet carsku simboliku koju je Karakala obnovio u svom lovackom spomeniku. Lov jetesno povezan sa filozofijom smrti i sa temom oba Dioskura. Na takvim filozofskim sarkofazimasa predstavom lova nalazi se motiv grobnih vrata. Motivu dva boanska brata (koji kao uvarigrobnih vrata simbolisu kako plodnost tako i princip ivota i smrti) pridruzuje se nasarkofazima tema godinjih doba, u kojoj se odraava kasnoantika mudrost da se trajnostmoe nai samo u vecitoj promeni elemenata plime i oseke. Herojski lov na lavove se oko250te sve vie lisava svog grckog mitoloskog ruha i postaje slika realne borbe za opstanak.Motiv lava poinje da se izdvaja. Na kanelovanim sarkofazima dostojanstvena zver koja razdireplen postaje slika smrti. Na uglovima sarkofaga ne nalaze se vie kao pojaanja vitke prilikeZevsovih sinova, ve glave lavova, protomi.Motiv trijumfalne bitke i lake pobede je nestao. Herojski lov na lavove je postao lavljipakao, velicanstveni lik carske zveri postao je simbol smrti, a portret cara je postao simbolstraha i nitavnosti ljudskog roda. S druge strane, ova je umetnost stvorila osnovu za novemogunosti: za oblikovanje slomljenog oveka, onakvog kakav zaista jeste, namesto herojskogkakav treba da bude, i stvaranje elisiuma kao drugog sveta, koji se, netaknut od smrti, kaoolienje neprolaznosti, suprotstavlja covecanstvu koje je podlozno smrti. Sledeca generacija (250-280) je u snanoj reakciji prema ovakvom shvatanju umetnosti.Sarkofag sa filozofima je najvazniji svedok umetnosti u vreme careva Postumusa i Galijena.Ova generacija odbija sve motive borbe i lova i pokuava da obnovi umetnost grki m idejamakao i da obnovi filozofsku simboliku i filozofske linosti. Ona stavlja red umesto preteceghaosa, prirodnu stalozenost umesto preteranosti, unutarnji obuzdani patos umesto dramatikekoja je rastrgana disonancama. Umetnost kao i filozofija su pod uticajem Plotinovih ideja.Prihvataju se pozitivni simboli prethodne generacije, pojaani i preobrazeni. Lav u novojpovezanosti deluje kao simbol smrti; grobna vrata postaju predmetno-simbolino srediste oveumetnosti. Motivi godinjih doba oznaavaju plodni ivot, a Dioskuri smisao braka. Bajka oAmoru i Psihi u literaturi opet dobija ozbiljnost i prasmisao - na sarkofazima su postali filozofskipod idejom smrti, zaljubljeni par postaje simbol oslobodjenja due iz njene upletenosti samaterijom; on upucuje na povratak zemaljskog oveka u nebesku prapostojbinu, u kojojponovo postaje ovek.U ovo vreme nisu filozofski samo sarkofazi sa temom filozofskog skupa, ili sapredstavom filozofske kole sa uciteljem u sredini, ve su o naprosto svi sarkofazi. Za to jesimptomatican porast skupine sarkofaga sa klipeusom u sredini, u kome krilate Viktorijeuznose pokojnika. Ovakvi sarkofazi opet imaju trijumfalni karakter. Oni preuzimaju simboletrijumfa carskog kruga, koji su u srednjem carstvu jo bili ogranieni na apoteozu imperatora, iine od njih gradjanske simbole na osnovi religioznosti. Pod uticajem Plotinove filozofije mitovi,koji tumae sustinu oveka, objanjavaju se na nov nain (naroito razradjeni mitovi oPrometeju i Faetontu).Dok su na ranijim sarkofazima dela ovog donosioca vatre ispricana u vie scena uneprekidnom nizu, kod novog tipa III veka u srediste sarkofaga dolazi stvaranje oveka. Nasarkofazima u Kapitolinskom muzeju u Rimu i u Nacionalnom muzeju u Napulju, simbolino seobjanjava ivot oveka izmedju rodjenja i smrti, kao i njegova sudbina u kosmosu. Sadrzaj ovakvih kompozicija je sudbina Psihe. Smisao ivota oveka, koje je Prometej stvorio izelemenata, jeste da ne izgubi ceznju za prapostojbinom iz koje je

9

Psihe u trenutku rodjenjasisla kao leptir. Smisao smrti je radosni znak izlazak Psihe, koja se sada iz sveta Posejdona iGeje ponovo uzdize u pradomovinu duha.Plotinov duh, koji vlada ovom umetnou, vlada i na carskom dvoru, i za kratko vremesu portreti opet zadobili svoju ravnotezu. Ovu ideologiju odraavaju na sarkofazima i glavefilozofa. U nosnji, frizuri i izgledu brade jo vlada ljubav ka kinickom tipu. Na takvim licimaprosto moe da se procita briga i najdublje pitanje ljudskog roda. I staresina jedne anone uOstiji i njegova ena pokazuju, na skoro neantiki nain, na svom sarkofagu neznostuzajamnog razumevanja, saznanje kraja i neznu lepotu. Lik ove nove generacije nije obeleensamo neoplatonizmom, ve je istovremeno i iskaz da je ovek odredjen za smrt, ali da u njojnije izgubljen, ve da tek kroz smrt dolazi do svog pravog postojanja. Nikada se ranije ni jedanfilozofski pravac nije tako jasno odrazio u umetnost, kao sada ovde na kraju antike. Lik filozofaopet nestaje iz motiva zagrobne umetnosti. Simboli i argumenti njegove nauke se medjutimzadravaju i bas njih prisvajaju nii slojevi naroda. Ali ove poslednje kompozicije trijumfabesmrtnosti deluju nago i sirovo. Viktorije, koje su nekada prinosile caru cezarski venac, nosesada lik svih umrlih. Ideja apoteoze je konacno spala na najnize slojeve. Portret na sarkofazimaukoliko je brojniji utoliko vie gubi na vrsnoci. Iz obilja simbolike besmrtnosti probija se napredmotiv uzdizanja due. On se profanise i proleterizuje. Sarkofag sa godinjim dobima izraavana ljupkiji nain ideju vecite promene. nii slojevi naroda postaju sve vie nosioci oveumetnosti. Naivna idila smenjuje strogost uenja o besmrtnosti. Tako s jedne strane dolazi doisto tako nejasnog kao i opasnog simbolizovanja, a na drugoj strani - do narodskogpredoavanja i oivljavanja ukrucenih shema. Generacija izmedju 280-310.pokuava da nadje puteve koji vode iz ovog rascepa. S jedne strane se rascvetava poslednja velika mitoloska kola, radionica gigantskih sarkofaga sapredstavom Faetonta, Selene i Prometeja. Njoj je podaren dug ivot do duboko u IV vek, aliprocep izmedju htenja i umenja utisnuo joj je neizbrisiv zig. S druge strane, po prvi put uantikoj umetnosti nastaje narodni pravac koji, mimo svih simbola, prikazuje na sarkofazimaareni svet svakodnevnog ivota: ivot lovaca na jelene i zeceve, ribara i pastira.Velicina i teme sarkofaga se opet povecavaju i naglaavaju; kompozicije opet dajuprednost ivim scenama u pokretu; sa narodnim sredstvima se ponovo uvodi naelostepenastog redjanja figura iz doba Severa, koje je nekad stvoreno na dionizijskim sarkofazimai na sarkofazima sa predstavom bitke. Ali pravi ivot tetrarhijske umetnosti ne pulsira ovde,ve u narodnoj umetnosti, koja je pored arenog i pokretljivog savladjivanja celokupnogsvakodnevnog ivota, puna svezine u izmisljanju i obilju improvizacija, kakve rimska antikanikad nije poznavala. To je neiscrpna riznica motiva ove narodne umetnosti. Umetnici seoslobadjaju tradicije i knjiga uzora, a uciteljica vajara i njihovih pomonika je samoposmatranje prirode. Retko da jedan motiv lici na drugi.Pri tome se iz pregalijenskog vremena preuzima naelo stepenastog redjanja, ali ustvaripreinaceno i asimetrino. Tako nastaje visoki sarkofag sa predstavom pastira, velikihdimenzija, sa slikovitim stepenastim redjanjem pejsaa; predeo u reljefu je u raznovrsnimmedjusobnim odnosima sa pejsaom zidnog slikarstva, koji se takodje ponovo pojavljuje.idiline scene su rasporedjene na nepravilno postavljenim vijugama predela. Polihromijom sedoarava iluzionistiki areni predeo, koji je isto slikarski. Kada u krug ove narodneumetnosti ulaze mitoloske teme, one se potpuno lisavaju mitologije i pretvaraju u idilu.Grobna umetnost hriana ima svoje korene u onim poznoantikim oblastima simbolakoji svedoe o novom vidu smrti. Dok je mit na sarkofazima II veka potvrdjivao smrt kao zakonsvoga postojanja, na mitoloskim

10

sarkofazima III veka nastaje ikonografija smrti, koja neobeleava zavrsetak nego pitanje i poziv. Posle smrti Marka Aurelija, simbolika smrti postajestvaralacko naelo u nadgrobnoj umetnosti. Na dionisijskim sarkofazima se, kao ranije u viliItem kod Pompeja, misterija besmrtnosti i apoteoze, objavljuje igrom i muzikom. Sada u IIIveku to postaje alegoricno i budi veru.Hrianska plastika se polako razvijala u poznoantikim radionicama sarkofaga upredznaku simbolike smrti i besmrtnosti. Naroito dva tipa paganskih sarkofaga, kod kojih je poeo period hristijanizacije, postaju nosioci razvitka: kade sa suprotstavljenim poprsjimalavova, ili parom lavova koji razdiru ulovljenu divljac, kao i sarkofag sa filozofima.Lav kao donosilac smrti najbolje izraava duh umetnosti svog doba, svojom razornomfizionomijom. Od kanelovanih kada, u ijoj strukturi i lavljim poprsjima sa alkama u ustimamoe jo da se prepozna kao uzor kaca za muljanje groa, nastaje u poznoantoninskoj iseverijskoj eposi dionisijski sarkofag velikih razmera, koji izmedju gigantskih bocnih lavljihglava prikazuje dionizijske misterije. Ovim zverinjim glavama u III veku izrastaju tela, te sadalavovi dre u svojim divljac u begu. U izrazu ovakvih lavova sve vie i vie se oliavaneocekivanost i strahota smrti. Tu nastaje preobrazaj herojskogrkih tema lova u krvozednu ismrtonosnu kompoziciju lova na lavove, koja je isto tako karakteristicna za vreme Decija, kaoto su veliki sarkofazi sa predstavom bitke karakteristicni za vreme Severa. Medju ovimznacima neumitne smrti u sredini sarkofaga pojavljuju se kompozicije ili znaci, koji tumaesmrt kao ponovno uclanjenje oveka u beskrajni proces celine sveta. Ako je nekad lav kodGrka bio simbol muskosti, a kod Rimljanna slika carske vrline, sada u poznoantikoj umetnostisarkofaga on postaje simbol snage smrti. Uznosenje due se odigrava izmedju lavova kojirazdiru medveda. Novi tip sarkofaga sa stitom preuzima temu sa lavovima. Sve se moezameniti i nekom drugom simbolikom smrti, jer ima isto znacenje to i geniji smrti koji spustajusvoje buktinje, ili par Amora i Psihe koji se grle. Tu zapocinje hrianski razvitak. Na prednjoj strani kanelovanih kada i ovalnih sarkofagapostavlja se slika pastira koji spasava ovcu: na velikim kadama se on nalazi medju lavljimmaskama, a na niskim ovalnim kanelovanim sarkofazima - izmedju celih figura lavova kojirazdiru divokoze ili medju poprsja lavova sa alkom u ustima. Pastir se uvek nalazi u sredini, i toili ispred zljebova ili u naroitom srednjem polju, ali on i tu slui kao mala figura zaispunjavanje prostora u maloj mandorli u sredini. On je mladolik i ima kovrdzavu kosu, a ovcunosi obema rukama. Odeven u tuniku eksomis, stoji najee izmedju dva drveta, dok dveovce pored njegovih nogu oznaavaju stado.Prvi niz hrianskih sarkofaga zapocinje kompozicijom Dobrog pastira medju lavovima.Centralni hrianski simbol skinut je sa zenita tavanice u katakombama i nainjen je sredistemkompozicije sarkofaga. Ako u ovoj povezanosti krilati Puti mogu sa girlandama kite lavove,onda to ni u kom sluaju zato da bi se smrt pravila bezazlenom ve da i zdrelo lava treba dapredstavlja dodatak lepom Hristovom svetu. Umrli hrianin se predstavlja u vidu Danila ulavljoj peini, a umesto imago klipeata, sada moe da se nalazi Danilo kao apoteoza i kogaViktorije odnose u klipeusu u nebo.Motivi smrti mogu da se menjaju ali Dobri pastir se zadrava u prekonstantinskojgrobnoj plastici. On se nalazi izmedju dva genija smrti sa sputenom bakljom na onom mestugde inae Viktorije dre pobedniki stit. Jedan hrianski sarkofag iz dvorista palate Farnezepokazuje hriansku metamorfozu ove ideje. Bracni par obuhvacen je stitom, ali ga ne uznoseletece Viktorije; stit koji se nalazi medju tugujucim genijima smrti, poiva na figuri pastira kojivraca ovcu i odvodi sa sobom bracni par. Prava simbolika smrti sve vie nestaje u toku ovograzvoja, a kao jedini motiv ostaje Dobri pastir u sredini.U oblast kompozicija na sarkofazima ulazi i

11

figura ene u molitvi pod uticajem svodnogslikarstva katakombi. Tada je ona postavljana naspram figure Dobrog pastira, pa je takonastala naspramna kompozicija sa idejom da covecanstvo, molei se, stoji naspram Boga-Spasitelja. U drugoj generaciji se pastir u sredini takodje smesta u okvir itave jedne pastirskeidile. Ideja pravod hrianskog raja se kompoziciono prosiruje i tumai predstavama iz SZ. Kaoi u katakombama, zapocinje se predstavljanjem triologije o Joni u okviru pastirske teme. Na jednom sarkofagu u Pizi Jonina triologija, po prvi put u plastici, uokviruje centralnu figuruDobrog pastira-spasitelja. Joni i Danilu se pridruzuje Nojev kovceg. Dobri pastir III vekapredstavlja pralik, koji je shvatljiv iz ideje o besmrtnosti. Otuda je njegov prvobitni suprotni pol orans , drugi pralik ranohrianske umetnosti, u kome se oliava molitva izgubljenogcovecanstva. Jonin sarkofag . Druga polovina III veka. Kopenhagen, Muzej Ny Karlsberg. Pria o Joniflankirana je sa dve figure Dobrog pastira na krajevima i obogacena motivom Pecaa.Zanimljiv antiki motiv su personifikacije vetrova koji duvaju u trube i oznaavaju oluju kojaugrozava brod sa Jonom. Dve epizode (bacanje u more i izbacivanje Jone na kopno) su veto sprepletene vijugavim telima dva puta predstavljene nemani. Srodan je sarkofagu iz Laterana,ali jo ne sadrzi pokusaj podele prikazanih zbivanja u dva horizontalna registra. Sarkofag u Muzeju Torlonija - predstavlja osnovni tip sarkofaga sa filozofima. To jekompzicija filozofskog skupa. Tema ne proizilazi iz zanimanja umrlog; ak je i filozofski bracnipar dat u filozofskom ruhu i ba na se grobu izjasnjava filozofiju kao nauku o besmrtnosti. Ovifilozofi su kinici, lutajuci narodni apostoli. Nikad nije izostavljen pescani sat sa teme filozofa.Na sarkofazima velikog formata, grobna vrata se nalaze usred filozofskih scena ili slue kaookvir zeni koja cini pokret pietas. Reljefni ukras ovih vrata sastoji se od maski lavova i rajskihgirlandi. Kasnije su hriani simbolu smrti, olicenom u grobnim vratima, dodali i figuru pastirakoji donosi spas. Na paganskim spomenicima moe da se pojavi vodja due, Hermese, alihriani ovde ne idu u smrt ve ih kroz vrata Pastir uvodi u raj.Celokupni kompleks filosofije u poznoantikim sarkofazima izraava misao da samofilozofija moe da oslobodi od uzasa smrti. U to vreme nastaju hrianski sarkofazi safilozofima: Ovalni sarkofag u Santa Marija Antika u Rimu, sarkofag iz La Gajola u Provansi ideciji sarkofag u Raveni, koji je iz Rima.Sarkofag u obliku kade, nadej na Via Salarija kod Rima, vezuje se za tip sarkofaga safilozofima, od kojih se jedan nalazi u dvoristu Belvedere u Vatikanu. Dve scene sa filozofimakoji sede postavljene su naspramno i odnose se na filozofski simbol u sredini. U oba sluaja jere o skulpturi muskarca i skupini ena, uvek okupljenih oko supruga. Dok na vatikonskomsarkofagu simbol u sredini predstavljaju vrata smrti, na lateranskoj hrianskoj hrianskojkadi se u sredini nalazi pastor bonus, ali on nije uokviren lavovima smrti nego dvema ovcama.Ovde je centralna ideja pastir-spasitelj. Usled toga je filozof istiniti filozof, a knjiga njegovefilozofije je jevandjelje. U izrazu svih enskih i muskih glava vidi se suprotnost prema kinikimfilozofima sa ostalih sarkofaga. Lik oveka je mirniji i skoro blaen; iz lika hrianina zraciunutranji ivot u smislu hrianskog mira. Presudni preobrazaj ove filozofske triologije sastojise u tome to se stojeca prijateljica umrlog pretvara u hriansku orantu, a druga, koja gleda udobrog pastira, izgleda sa njim spojena u grupu od dve figure. Nova kompoziciona ideja, punanapona, nastaje kada se ovaj polaritet uvede u postojecu strogu simetriju triologije.U

12

Galiji je u vreme Postumusa nastao jedan od najlepsih i najstarijih hrianskihsarkofaga, koji je poreklom iz grcko-maloazijskog umetnikog pravca. Ovaj sarkofag je otkrivenu ranohricanskoj grobnici u La Gajolu i oliava grcku varijantu kade iz Via Salarija. Srednjagrupa sa tri figure njegove kompozicije moe se danas nazvati klasinom tvorevinomhrianske plastike III veka: istiniti filozof se nalazi izmedju Dobrog pastira i ene u molitvi. Tajna njegove filozofije zraci iz ova dva prasimbola hrianske umetnosti. Ova hrianskatriologija nalazi se izmedju personifikacija Helija i boga planine; sasvim je potpala pod kosmikinain misljenja neoplatonizma. Pored Moliteljke lezi kotva kao tajanstveni simbol hrianskenade, a inae uobiajenoj predstavi velike ribe odgovara figura pecaa; ona vodi poreklo izapologetske predstave sveta, koja poev od Tertulijana kruzi oko velike ribe (Hristos), njegovihmalih riba (hriscanii) i misijske sluzbe pecaa na ljude koju je ustanovio Hristos. Opet postaje jasna veza sa najstarijom ikonologijom u katakombama.Kanelovani hrianski sarkofazi sa filozofom u sredini su nosioci daljeg razvitka. Uuglovima tu stoje jedan prema drugom orans i dobar pastir ili Dobri pastir i peca. Ovajposlednji onda stupa u blizu vezu sa tajnom Krtenja, dok stado obeleava Pastira kao blizegraju. Simbolina figura pecaa ukazuje na oslobodjenje oveka iz sveta i njegovo uclanjivanje uvojujuu crkvu; nasuprot tome, Pastir oliava definitivno spasenje u smrti i uclanjenje unebesku crkvu. Za jednostavnije kanelovane sarkofage, ija se struktura zadrava sve do IVveka, stvaraju se sledei parovi simbolinih figura: Dobri pastir-orans, Dobri pastir-pecac,Filozof-Dobri pastir, filozof- Orans, peca-Orans. Troclana kompozicija sa sarkofaga iz La Gajola se onda, prvo na sarkofagu u crkvi SantaMarija Antika na rimskom forumu, prosiruje bogatim motivima iz biblijskih scena spasenja, kojesu ve bile ostvarene u slikarstvu katakombi. Pored Moliteljke, kao sadrzaj njene molitve,stavlja se dvodelna ikonografija Jone. Na pastira-spasitelja se nadovezuje predeo oko Jordanasa Krtenjem Hrista i simbolinom scenom ribarenja. Tako po prvi put u plastici, stoje u antiteziSZ i NZ. Tu se istovremeno otkriva smisao takve biblijske umetnosti u najstarijoj plastici. Nijeu pitanju princip istorije niti doksologija Hristovog cina spasenja, ve se na ovim galijenskim sprepletene vijugavim telima dva puta predstavljene nemani. Srodan je sarkofagu iz Laterana,ali jo ne sadrzi pokusaj podele prikazanih zbivanja u dva horizontalna registra. Sarkofag u Muzeju Torlonija - predstavlja osnovni tip sarkofaga sa filozofima. To jekompzicija filozofskog skupa. Tema ne proizilazi iz zanimanja umrlog; ak je i filozofski bracnipar dat u filozofskom ruhu i ba na se grobu izjasnjava filozofiju kao nauku o besmrtnosti. Ovifilozofi su kinici, lutajuci narodni apostoli. Nikad nije izostavljen pescani sat sa teme filozofa.Na sarkofazima velikog formata, grobna vrata se nalaze usred filozofskih scena ili slue kaookvir zeni koja cini pokret pietas. Reljefni ukras ovih vrata sastoji se od maski lavova i rajskihgirlandi. Kasnije su hriani simbolu smrti, olicenom u grobnim vratima, dodali i figuru pastirakoji donosi spas. Na paganskim spomenicima moe da se pojavi vodja due, Hermese, alihriani ovde ne idu u smrt ve ih kroz vrata Pastir uvodi u raj.Celokupni kompleks filosofije u poznoantikim sarkofazima izraava misao da samofilozofija moe da oslobodi od uzasa smrti. U to vreme nastaju hrianski sarkofazi safilozofima: Ovalni sarkofag u Santa Marija Antika u Rimu, sarkofag iz La Gajola u Provansi ideciji sarkofag u Raveni, koji je iz Rima.Sarkofag u obliku kade, nadej na Via Salarija kod Rima, vezuje se za tip sarkofaga safilozofima, od kojih se jedan nalazi u dvoristu Belvedere u Vatikanu. Dve scene sa filozofimakoji sede postavljene su naspramno i odnose se na filozofski simbol u

13

sredini. U oba sluaja jere o skulpturi muskarca i skupini ena, uvek okupljenih oko supruga. Dok na vatikonskomsarkofagu simbol u sredini predstavljaju vrata smrti, na lateranskoj hrianskoj hrianskojkadi se u sredini nalazi pastor bonus, ali on nije uokviren lavovima smrti nego dvema ovcama.Ovde je centralna ideja pastir-spasitelj. Usled toga je filozof istiniti filozof, a knjiga njegovefilozofije je jevandjelje. U izrazu svih enskih i muskih glava vidi se suprotnost prema kinikimfilozofima sa ostalih sarkofaga. Lik oveka je mirniji i skoro blaen; iz lika hrianina zraciunutranji ivot u smislu hrianskog mira. Presudni preobrazaj ove filozofske triologije sastojise u tome to se stojeca prijateljica umrlog pretvara u hriansku orantu, a druga, koja gleda udobrog pastira, izgleda sa njim spojena u grupu od dve figure. Nova kompoziciona ideja, punanapona, nastaje kada se ovaj polaritet uvede u postojecu strogu simetriju triologije.U Galiji je u vreme Postumusa nastao jedan od najlepsih i najstarijih hrianskihsarkofaga, koji je poreklom iz grcko-maloazijskog umetnikog pravca. Ovaj sarkofag je otkrivenu ranohricanskoj grobnici u La Gajolu i oliava grcku varijantu kade iz Via Salarija. Srednjagrupa sa tri figure njegove kompozicije moe se danas nazvati klasinom tvorevinomhrianske plastike III veka: istiniti filozof se nalazi izmedju Dobrog pastira i ene u molitvi. Tajna njegove filozofije zraci iz ova dva prasimbola hrianske umetnosti. Ova hrianskatriologija nalazi se izmedju personifikacija Helija i boga planine; sasvim je potpala pod kosmikinain misljenja neoplatonizma. Pored Moliteljke lezi kotva kao tajanstveni simbol hrianskenade, a inae uobiajenoj predstavi velike ribe odgovara figura pecaa; ona vodi poreklo izapologetske predstave sveta, koja poev od Tertulijana kruzi oko velike ribe (Hristos), njegovihmalih riba (hriscanii) i misijske sluzbe pecaa na ljude koju je ustanovio Hristos. Opet postaje jasna veza sa najstarijom ikonologijom u katakombama.Kanelovani hrianski sarkofazi sa filozofom u sredini su nosioci daljeg razvitka. Uuglovima tu stoje jedan prema drugom orans i dobar pastir ili Dobri pastir i peca. Ovajposlednji onda stupa u blizu vezu sa tajnom Krtenja, dok stado obeleava Pastira kao blizegraju. Simbolina figura pecaa ukazuje na oslobodjenje oveka iz sveta i njegovo uclanjivanje uvojujuu crkvu; nasuprot tome, Pastir oliava definitivno spasenje u smrti i uclanjenje unebesku crkvu. Za jednostavnije kanelovane sarkofage, ija se struktura zadrava sve do IVveka, stvaraju se sledei parovi simbolinih figura: Dobri pastir-orans, Dobri pastir-pecac,Filozof-Dobri pastir, filozof- Orans, peca-Orans. Troclana kompozicija sa sarkofaga iz La Gajola se onda, prvo na sarkofagu u crkvi SantaMarija Antika na rimskom forumu, prosiruje bogatim motivima iz biblijskih scena spasenja, kojesu ve bile ostvarene u slikarstvu katakombi. Pored Moliteljke, kao sadrzaj njene molitve,stavlja se dvodelna ikonografija Jone. Na pastira-spasitelja se nadovezuje predeo oko Jordanasa Krtenjem Hrista i simbolinom scenom ribarenja. Tako po prvi put u plastici, stoje u antiteziSZ i NZ. Tu se istovremeno otkriva smisao takve biblijske umetnosti u najstarijoj plastici. Nijeu pitanju princip istorije niti doksologija Hristovog cina spasenja, ve se na ovim galijenskim sarkofazima, u ijim se kompozicijama Hristos kao linost i ne nalazi, pojavljuju biblijski motivikao argumenti. Stoga ovakvi biblijski motivi ne preovladjuju, niti zadobijaju iskljucivost. Oniostaju vezani u opstoj ikonografiji. Ali ba na podrucku hrianskih sarkofaga sa filozofimanastaje prodor ka hristoloki usmerenoj umetnosti sarkofagafilozof odaje u likovnomskrivanju Hrista u slici Dobrog pastira. Hristos se prvi put poinje izdvajati u umetnikiodvojenu figuru - nosi bradu, ogrta i sandale poznoantikog filozofa, dri knjigu istinitefilosofije kao svitak u ruci. To oznaava brzi kraj motiva hrianskog

14

filozofa u umetnosti. On jeHrista izveo na scenu i povukao se kada se Hristos pojavio. Nastanak tipa Hristos Filozofikus nesamo to je najvei dogadjaj u prekonstantinovoj umetnosti, ve je doveo i do najradikalnijihposledica. Tema istinite filozofije proima celokupnu prekonstantinovsku umetnost, koja jestoga potpuno nezavisna od carske umetnosti u opadanju, ali i koja je iznudila svoj sopstvenirazvitak od etiri generacije.Posto su etiri simboline figure - figura istinitog filozofa, Dobrog pastira, orans i pecaa- postale stalni tipovi i cinioci kompozicije u plastici sarkofaga, izvava se od 280.godineviestruko kombinovanje. Na sarkofazima sa apoteozom, u ijoj se sredini nalazi stit, uugaonim poljima stoje naspramno Dobri pastir i filozof. I orans moe da se suoci sa figurompecaa u ugaonim poljima. Prvobitno postavljanje Dobrog pastira i oransa ostaje i dalje.Moliteljka se sada postavlja u srediste sarkofaga.s Time je najjasnije obeleenoodstupanje od opstih filozofskih tema. Sredisnja figura Moliteljke je najlepse prikazana nasarkofagu nadjenom u Via Longara - moliteljka je na postolju , ornamentalno i arhit.istaknuta, iokruena golubovima. Ona nije vie postavljena naspram pastira ve je postala simbolinaizdvojena figura. Orans se stavlja pod arkadu koja u rimskoj dravnoj umetnosti ima uvekuzvisen karakter. moe da se nalazi u maslinjaku ili sa golubovima okolo.Ovde se najbolje prikazuje stvaralacko delo generacije oko 280. Umetnost u pravomsmislu postaje umetnost raja. Nestaje naelo suprotnosti i napetosti, a motiv filozofa postajesve redji. Simbolika smrti se odstranjuje. Sarkofazi sa ornamentima iz vremena tetrarhijepojazuju, skoro bez izuzetka Orans izmedju dva Dobra pastira. Ne samo na podrucju idilepejsaa, nego i u nosnji i bliskosti ivotu poznoantika narodna umetnost stupa na mesto srogosimbolinih oblika. Sarkofazi sa pastirima opet imaju velike dimenzije i stepenasto redjanjepredela, sadrze naela koja su bila razvijena i u severijskoj umetnosti. Linije predela, koje susimetrino postavljene, pretvaraju celo sarkofaga u areni predeo, u novi oblik reljefa koji senalazi izmedju slikarstva i plastike. Jedna od najizrazitijih tvorevina ovog vremena je hrianskisarkofag sa pastirima, koji u Lateranskom muzeju nosi br.150. Bez naglaene sredine,razastire se preko povrine, po asimetrinim linijama pejsaa, itav svet pastirskog i seljackogivota. Kompozicija prikazuje uzdizanje siromasnog sveta u visu sferu, vedru idilu zadovoljsvakoje je izraeno naivnim sredstvima narodne umetnosti. Najplodnije posledice imao je nainkomponovanja, koji se nastavlja i u tetrarhijsko vreme, i iji je rezultat sarkofag sa predstavompastirskog raja. U sredini je sada Dobri pastir kao uspravna figura a sada on nije vie znakspasenja u sferi smrti, ve se nalazi usred drugih pastira i usred sveta nevinih, siromasnihkojima pripada carstvo Boije. Javlja se i bradati pastir koji nosi ovcu.Sto dalje napreduje tetrahijski umetniki pravac, utoliko vie se asimetrine linijepredela izravnjavaju u horizontalne, gube svoju neusmerenost vezujuci se na vertikalnostugaonih figura. U kompoziciji se pojavljuje tacna pravougaonost, a u poznotetrarhijsko vremenastaje raskoni sarkofag sa dve zone. Stepenovani predeo se pretvara u dvopojasni ihorizontalan. Sistem sa tri uspravne figure se potpuno uvruje. Ugaone figure pastira svevie ulaze u celokupnu kompoziciju raja; na taj nain jedna simbolina figura ovih sarkofaga sarajem jeste sredisnja orans, koja je naglaena i izdvojena. Na kraju ovog razvitka se nalaziisto pastirski sarkofag ranog IV veka, kakav je iz Sv Marije u Trastevereu. Pastor bonus i oranspotpuno nedostaju. Ove kompozicije raja nastavljaju da ive, u saetom obliku, jo u IV vekuna kanelovanim sarkofazima sa pastirima, a da u ovom umetnikom krugu ne nastaju noveideje.Mozemo da ukazemo i na jedan drugi put ka prekonstantinskim sarkofazima sapredstavom raja. Jedan visoki sarkofag

15

sa stepenastim nainom komponovanja i vertikalnimtrojnim sistemom, koji se nalazi u Veletri 13 Sarkofag u Veletri - u sredini oranta, desno Dobri pastir, opet Dobri pastir levo, dole -umnoavanje hlebova i Jona, iznad- Filozof i Adam i Eva, Nojeva barka. Teme su takorasporedjene da izgledaju gotovo nabacano. Kvalitet je nizak, reljef je jako plitak i prelazi skorou negativni reljef. Raj pastira sveden je na najmanju meru i smesten je oko desne ugaonefigure pastira koji razmislja. Stepenasti predeo je naprotiv, sasvim ispunjen biblijskimscenama: Danilo u lavljoj jami, Jonina triologija, Nojev kovceg, Adam i Eva, simbolinoskracena scena uda sa hlebovima. Ovde oivljuje simbolika spasenja i besmrtnosti preneta saslikarstva u katakombama. Kompozicija odgovara rasutosti scena u katakombama. Sarkofag sa biblijskim scenama . Kraj III veka. Rim, Lateranski muzej. Gornji red: VaskrsenjeLazarevo, Mojsije otvara izvor u steni, neidentifikovana scena i (iza Jone koji spava u hladutikve) Dobri pastir pred stajom. Dole: Pria o Joni, iznad kitove glave mala predstava Noja ukovcegu sa golubicom i, na kraju, peca. pejza ima dosta helenistikih elementat, a pojedinidetalji (usnuli Jona) asociraju na sarkofaga sa mitom o Endimionu, to svedoi u prilog ranomdatovanju. Srodan mu je tzv. "Jonin" sarkofag u Kopenhagenu (NY Carlsberg gliptoteka), madase ovde ve nagovestava jasna podela na dva registra sa scenama i likovima. Sarkofag sa Hristovim cudima . 300-310. Rim, nainalni muzej Termi. Sleva nadesno, udonjem redu su predstavljeni Isceljenje krvotoive zene, Propoved na gori, i dva isceljenja(paralitiara i leproznog). 4. DURA EUROPOS Dura Europos se nalazi na rei Eufrat i predstavljao je znaajno rimsko utvrdjenje izdoba Trajana i njegovog rata protiv Parcana (Persijanaca). Grad je propao 265.u pohodupersijskog saha Sapura II. Sauvano je zidno slikarstvo jer su gradjevine bile zatrpane zemljomradi odbrane a otkrivene su tek 1700 godina kasnije. Tu su sauvani brojni hramovi: vojnihram, hram Zevsa Teosa, Zevsa Megasa, boginje Artemide, boga Adonisa, boga Aflata, ZevsaKiriosa, hrianska kua, sinagoga i mitreum. Mitreum je najstarija gradjevina odatle. potie iz II veka. Karakteristican je za njegamonohromni crtez u fresko-tehnici. Sinagoga je najvee od zdanja. Znaajna jevrejska zajednica je ovde ivela. Sinagoga potieiz 3.decenije III veka. Gradjevina ima tipicni rimski atrijum, sakralni prostor je siri nego duzi.Sinagoge su pocele da se razvijaju tek poto je Jerusalimski hram razoren 70ih godina, idonesena zabrana ulaska jevrejima u Jerusalim. Sinagoge su inae okrenute ka istoku tj.prema Jerusalimu ali je ova orjentisana prema zapadu. Na nii je prikazano kao crtez -rtvovanje Isaka (Avram je ledjima okrenut ka posmatracu), svetinja nad svetinjama hram usredini je menora; mogue je da je procelje nise, kao najbitnije ukraeno ranije a sve ostalokasnije i izuetnog je kvaliteta.Kako je dolo do toga da jevreji imaju predstave s obzirom na zapovest iz Svetog Pisma.Ova sinagoga je jedinstvena - stil je pod snanim uticajem rimske tj. helenisticke umetnosti. Ukorenu ovih predstava u ovoj sinagogi su

16

Pentateuh, Targumi i Melhita. Centralne predstavesu: Mesijanska vlast, David kao Orfej, blagoslovi Jakovljevi, Mojsije na Sinaju i pred grmom,istorija Jevrejskog naoda od Postanja do knjige o Carevima i Sudijama, ciklus Sv Ilije, rat Jevrejasa Filistejcima, Mojsijev ciklus tj.najznaajniji dogadjaji. U sceni Prelaska preko Crvenog moraMojsije nema jevrejsku odeu - odeven je u rimsku togu sa plastom i klavusima to jepredstavljalo naznaenje njegovog dostojanstva. Prikazani su i: Mojsije otvara izvor, Avram saSuncem i Mesecom (on je objasnio lunarni karakter jevrejskog kalendara, prikazan u odeislinoj svestenickoj sa rukama prekrstenim ispod odela iako ima neto slino klavusima),Dvanaest plemena, Jerusalimski hram, Car Josija (uoblicio konacno hram u Jerusalimu, isteraoastrologe iz hrama pa je u sceni jerusalimski hram prikazan pust), Vaskrsenje udovicinog sina -Ilija, Mojsijevo nalazenje. Mogu se raspoznati dva sloja slikarstva. Prvobitna scena iznad nise Tore je Juda Jakovljev kao lavic.Da bi Jevreji mogli da razumeju Mojsijev rang on je morao biti obucen kao rimskidostojanstvenik - nesklad izmedju poruke i stila. U sceni Osvecenja hrama Aron je prikazan uodei tadanjih jevrejskih svestenika. Umetnik je imao sklonosti ka realistinosti, tj. moda je 14 slikar bio poreklom timljanin. Prorocanstvo Jezekiljevo - scena retka ali prisutna i u vizantijskojumetnosti i uvek je vezana za grobna mesta. LAZAREV - Ako se ranije smatralo da su Jevreji neblagonakloni prema likovnimumetnostima i da ih nisu koristili za ukraavanje svojih hramova, danas, nakon itavog nizaotkrica (naroito onog u Dura Europosu), taj problem se pojavljuje neto drugaije. Kao rezultatpojave da su neki rabini teili da Mojsijevu knjigu Izlaska tumae sire da bi opravdaliprikazivanje sinagoga biblijskim scenama i figurama proroka, postala je mogua i pojavazidnog slikarstva u sinagogi u Dura Europosu i u jevrejskim katakombama u Rimu, kao i pojavamozaikih podova u periodu od V-VI veka, s predstavama biblijskih scena u sinagogama u AinDuk pored Jerihona, u Bet Alfi pored Bejsana i u Gerasi. Kao to je do sada utvrdjeno Jevreji sudo VI veka bili tolerantni prema likovnim predstavama u sinagogama. Hrianska kua - soba u okviru kue nije bila najvea. Po ikonografskom programu bila jeverovatno predvidjena za Krtenje. Freske su sauvane na juznom zidu. Oltar je u viduarkosolijuma. U arkosolijumu je prikazano - Dobri Pastir, puno ovaca (Prica o izgubljenoj panadjenoj ovci) a ispod je Prvobitni greh - aluzija na Krtenje. Juzni zid-dole: prvo se mislilo da jeu pitanju procesija neofita ali su to dve ene koje u rukama nose svece - Mironosice na grobuHristovom - prikazan je i sarkofag okrenut svojom uzom stranom ka posmatracu topredstavlja nain na koji su uvlaceni u lokulume, Hristos i Samarjanka, Isceljenje raslabljenog ubanji Vitezdi, Hodanje po vodi - sve scene su vezane za vodu to ukazuje na to da se radilo okrstionici a i kasnije e se ovakve scene nalaziti u krstionicama kao deo ikonografskogprograma. Hristov grob u sceni Mironosica je esto prikazivan slino kao crkva Hristovog grobau Jerusalimu - tipa rotonde posle njene izgradnje sa kupolom. Pre toga nije postojao uobiajennain prikazivanja. LAZAREV - Kao to nam pokazuju freske u Dura Europosu, koje ukraavaju hrampalmirskih boanstava (druga I i kraj II veka ili prva III), hriansku kuu (oko 232.) isinagogu

17

(244-245), na sirijskom tlu su jo od ranih vremena vodecu ulogu imale lokalne,istone tradicije. Konvencionalni, hijeratiki stil zidnih slika u Dura Europosu, povrinski ilinearan, svoj dalji razvoj vezao je za hriansku umetnost. Sve vie odstupajui odhelenistickog naturalizma, Aramejci su uvali nacionalne istone forme.Slika sa likom Dobrog pastira ima svoju najbliu paralelu u slici apside male hrianskekapele u Dura Europosu, koja je islikana 232. Jedna daleko vrsnija radionica je islikala, zatim245. Sinagogu u Dura Europosu i ona nam prua obilje starozavetnih ciklusa koji se itaju sadesna na levo.Posto su izabrane s teokratskog gledista i rasporedjene u prostoru, mora se za ove slikepretpostaviti, da je postojao mnogo stariji helenistiki ciklus Biblije, koji je sredinom III veka uDura Europosu preveden na sasanidski stil. Novozavetne scene ove vrste se nalaze napoduznim zidovima hrianske kapele: veliki morski pejsa sa Hristovim hodom po vodi,predstava raslabljenog u dve scene, Mironosice na grobu i, verovatno, borba Davida i Golijata.Iz ovoga sveta biblijskih kompozicija, ni jedan put ne vodi u najraniju rimsku umetnostkatakombi. Ovde se, sta vie, u pojedinanoj figuri raslabljenog sazima itav iskaz o spasenjuljudi, a u mrtvoj prirodi sa hlebom i vinom. 5. KATAKOMBE IV VEKA Klasicni oblici prostora u konstantinskoj i postkonstantinskoj gradjevinskoj umetnostipostavljaju sasvim nove zadatke monumentalnom slikarstvu i umetnosti mozaika, koji se odpoetka povezuju sa inkrustracijom i sistemom velikih arhitektonskih redova. Prvi put poev odtetrarhijskog vremena, a naroito u vreme cara Konstantina, oiveo je tzv. drugi pompejanskistil , koji je bio uobiajen u Rimu, Herkulanumu, Pompejima, za vreme Julija Cezara i caraAvgusta. Ovaj monumentalni stil oblikovanja enterijera dokazan je za IV vek, iako vrlo rasut iouvan u sluajno sauvanim spomenicima. re je o carskom stilu koji je u celoj rimskoj dravistekao znaaj, kako na Zapadu tako i na Istoku, i koji se moe pratiti od tetrarhijskog vremenado daleko posle Konstantinovog doba. Ova poznoantika renesansa tzv.drugog pompejanskog stila pokazuje, sa velikimodstupanjima, niz obaveznih stilskih osobina, koje su se svuda i uvek sprovodile. Inkrustacijese najee upotrebljavaju za pojaseve postolja zidova, pri emu moe da bude u pitanju iprava inkrustacija, koja je uobiajena i u odajama katakombi. I krstionica kod Lateranske crkvei srednja odaja u Santa Konstanci u RImu imale su prvo bogatu mermernu inkrustaciju.Najee se pak upotrebljava imitacija inkrustacije; to nije nikakva novina IV veka, ve je preuzeta iz renesanse avgustovog zidnog slikarstva. Nasuprot sasvim neantikom crveno-zelenom linearnom stilu na beloj osnovi, koji je zidove i tavanicu jedinstveno obradjivao, poevod vremena Konstantina zid se horizontalno ralanjava pomou ukrasnih traka, najee su tovisoki pojas sokla, iznad koga je pojas sa poredjanim uokvirenim pojedinanim slikama idekorativni gornji pojas sa frizom. To znaci da je naelno naputena bela osnova zidova, koja je bila omiljena u III veku, ili je bar ograniena na gornju polovinu zida, gde je umereni zeleno-crveni linearni stil (naroito u katakombama Sv Petra i Marcelina) doivljavao neku vrstupoznog procvata u IV veku. Inkrustaciono slikarstvo u pojasu sokla upotrebljava teke boje,naroito pompejansko-crvenu i zasicenu utu. Iz toga proizilazi da je sada karakter prostoraopet odredjen trima osnovnim bojama, crvenom, utom, plavom, kao u ranohrianskomvremenu. Podela polja je usledila pomou slikanih ortostata ili uokvirenih polozenihpravougaonih polja koja se razlikuju od uokvirenih slika srednjeg pojasa samo svojomnesadrzajnou. Crvene odaje postoje ovako oslikane inkrustovane

18

zidove izvanredan primerprua grobnica Amplijatusa u katakombi Domicile. Ovo strogo inkrustaciono slikarstvonalazimo dalje u severnoj bazilici u Akvileji.Nuzna posledica ove stilske promene je potpuna promena sklopa prilikom slikanjatavanice. Ako je slikarstvo III veka skoro iskljucivo bilo naklonjeno otvorenoj tavanici, koja jeizrasla iz svetlih zidova i od njih se u ukrasu razlikovala samo po svom koncentrinom sistemu,iz konstantinskog sklopa zidova nuno proistice da tavanica mora da bude zatvorena, dapoiva na zidovima i da im kontrast bude zasnovan na zakonu da nosei i noseni delovi uprostoriji moraju biti razliito obojeni. Tako nastaje, kao novo naelo konstantinskog slikarstvana tavanici, kvadratura, tj.ravne tavanice i poluoblicasti svodovi uvek su oslikani kasetama.Sve katakombe Rima, nastale u IV veku, pune su ovog sistema ukraavanja tavanice: grobniceu Domitili, u Kalikstu, ali i u severnim katakombama, a najzad i u mnogim varijantama ukatakombi Sv Petra i Marcelina, kao i u onim na Via Latina. Tome treba dodati i kvadraturepodnih mozaika u Desencanu, Veroni, Akvileji i Africi. Tako u vreme Konstantina postoje kasetenajjednostavnije vrste koje se iskljucivo sastoje iz kvadrata i one u kojima se smenjuju kvadratii oktogoni, kao i kasete koje se sastoje od poredjanih oktogona ili krstova. Pored toga senalaze bezbrojne kombinacije oktogona i krsta ili kvadrata i krsta. Tako dolazi do sloenihzvezdastih ukrasa u samom sklopu kasete. Najzad, osnovni geometrijski oblici kvadrata,oktagona i krsta mogu da dovedu do estetski sloenih tavanica sa kasetama, kakve nalazimo ukatakombi u Via Latina. Konstantinsko slikarstvo na tavanici, daje nam povod da razumemokarakter ovih kaseta. U ovom konstantinskom kasetnom slikarstvu vidi se da se renesansa napoetku hrianstva nije razvila postepeno i iz jednostavnih osnovnih oblika, ve da jegeometrijsko naelo kvadrature odmah na poetku stvorilo mnotvo varijanti.Ukras na zidovima i tavanicama sledi zakon stroge pravougaonosti, ime se opetuspostavljaju pravilni odnosi izmedju horizontalnog i vertikalnog pravca u prostoru. To dovodido horizontalno trakastog ukrasa za sta je izvanredan primer ukras velikog okna za dovodvazduha u Pretekstatovoj katakombi.Kao u I v.p.H. sada se u konstantinskim prostorijama na sva etiri zida, iznad soklovaslikanih tekim bojama, uzdize arhitektonski red stubova. On nije izasao na videlo dana samo uGalerijevoj palati u Solunu, ve i inae pri iskopavanjima u Solunu; moe se utvrditi u svimkatakombama Ruma na primerima prvobitnog podraavanja. Ovde se u uglovima grobnihodaja isklesavaju plastini stubovi iznad kojih poiva pravi arhitrav sa slikanom neprekidnomlozicom. Zona kapitela ovih plastinih stubova ispunjava se jednom vrstom pravougaonih"metopa", one su pokrivene figuralnim i ornamentalnim motivima koji se smenjuju, a odvojenesu jedne od drugih plastinim konzolama. Takav sistem jo vie podsea na prvi nego na drugipompejanski stil. U takvoj renesansi ne zacudjuje kad se za povecavanje plastinosti ponovo pojavljuje ukras u stuku. Naslednici antoninskih prostorija sa stukom su nekoliki grobovi kod SvSebastijana, kao i Kapela Greka u katakombi Priscile.Ovakvi veliki redovi stubova su u IV veku najee slikani, kao npr.u uvenoj grobniciAlimpijata, u krugu Domitiline katakombe. I onda kada se slikarstvo poev od vremena caraKonstancija, ponovo vraca beloj osnovi i cistom nainu uokviravanja, tako da ukraava vielinearno nego slikarski, ono se na vie mesta pridrava velikih arhitektonskih stilova. Ugrobnivama Cementerijuma porodice Jordani na severu Rima takvi veliki redovi stubova ipilastara, linearno i varvarski naslikani, dokazani su ak i u najmanjim prostorijama.Ovo strogo arhitektonsko slikarstvo ima presudne posledice i na oblik slike upojedinostima. Proslo je vreme rasutih motiva, novi stil ve svojom pravougaonou, trakastimukrasom, i svojim ortostatima i kasetama zahteva da slike u prostoriji izgledaju

19

uokvirene kaoslike na drvenoj ploci. To se doarava pomou crvenih i plavih dvojih traka ili akpodraavanjem okvira. Ali to je samo jedan oblik novog slikarskog poretka. Horizontalni sistemtraka zahteva, kao i arhitektonski red, neprekidne motive slika, a istovremeno podsticestvaranje neprekidnih slika, ciklusa slika i celih zidova sa slikama. Ovaj stil donosi sovom jo jednu posledicu. Opet se pojavljuju motivi koji su skoro pali u zaborav jo od ukraavanjaLivijine kue, a predstavljaju pandan arhitektonskom slikarstvu. To su monumentalni predeli savrtovima, koje nalazimo na zidovima juzne bazilike u Akvileji. odluujuu ulogu, kao nosiocihrianskog znacenja, igraju i jaganjci i golubovi, vodoskoci i oranti. Predstava pejsaa, koji jeislikan na zidovima, ovde nije ograniena, ve se ceo zid pretvara u rajski vrt. Takvoarhitektonsko i pejsano slikarstvo u smislu avgustovskog stila imalo je posledice i za figuralnistil. Znaajne su monumentalne figure Dijane i njene pratnje u tetrarhijskoj grobnici Dijane naVia Salarija; a u katakombi na Via Latina moe da se pojavi Herkul kao monumentalnapojedinana figura pri izvavanju svojih 12 dela. Na frizovima, uokvirenim slikama iarkosolijima ne predstavljaju se vie rasuti motivi i pojedinane figure, ve okvirom odredjene,zatvorene kompozicije. Njihove osobine su slikovitost, brojnost figura, a esto i pripovedakasvojstva. Bogate podatke daju slike ove vrste u katakombama na Via Latina. Sada se Ilijinovaznesenje islikava na velikoj slici sa pejsaem, isto kao i andjeo koji sree Valaama namagarcu, Isakova gozba ili, naroito detaljan, dolazak Jakova u Egipat. Ono to je u III veku uzidnom slikarstvu bilo potpuno iskljueno, postaje sada naelo: ljubav ka predstavljanjupojedinanog, pripovedaka osobina slike, omiljenost dramaticnih dogadjaja, savladjivanjemasovnih scena; zatim isticanje motiva koji su u III veku sasvim izbegavani, kao to je vizija Jakovljevih nebeskih lestvica kod Vetilja, ili pria kako Samson ubija Filistejce magarecomvilicom. Umetnost se ne ogranicava na znaajno slikarstvo dogme, uobiajeno za III vek.Kompozicije su uvek zatvorene, esto dvostruko ili trostruko uokvirene i odvojene. Tamogde nisu prostorno povezane arhitekturom i pejsaom, takve scene se predstavljaju nacrvenoj, utoj ili plavoj osnovi, kao npr.gozba apostola u katakombi Priscile (crvena osnova), iliudo sa izvorom u katakombi Domicile (uta osnova), ili potop u novoj katakombi na Via Latina(plava osnova). Samo se po sebi razume da se kod takve zatvorenosti i povlastice oblika ipojedinane figure uvrscuju u plastinom smislu i da se opremaju unutranjommonumentalnou. To vazi i za Jakova koji se odmara kod Vetilja... Tavanice u malim kvadratnim odajama III veka bile su, lake i vazdusaste i potpunoprozracne. Dijagonalne linije se izdizu sa naslikanih ugaonih trompa da bi u temenu obuhvatilekrug; pomou njega cela prostorija dobija svoju najveu visinu i svoju pravu sredinu. U drugomsistemu, koncentrini krugovi na tavanici su postavljeni oko srednjeg kruga; u svakom sluajuse ikonologija tavanice (u galeriji Flavijevaca, u katakombi Domicile, kao i u Demetrinojkatakombi na Kercu) usredsredjuje na srednji krug, u kome se vidi nebeski simbol ili alegorija,Orfej ili Helije, Dobri pastir ili simbol spasenja, Ovaj sistem je u IV veku ili potpuno smenjen iliizmenjen u zatvoren oblik. Sve konstantinske tavanice u katakombama sastoje se od krunihprstenova, u kojima su trapezoidna polja u zatvorenom nizu poredjanih jedno uz drugo, ili pakvitka polja sa slikama radijalno polaze od srednjeg temenog kruga. Ona mogu da probiju viekrunih prstenova, ali mogu da ine i jedinstvenu celinu. Za prvi tip postoji itav niz primera ukatakombama svetog Petra i Marcelina. Cisti radijalni sistem se nalazi u oktogonalnoj grobnicipekarskog majstora u katakombi Domicile, islikanoj oko sredine stoleca. Sistem koncentrinih krugova odgovara predstavi da je kupola ili tavanica kosmos sagornjim

20

nebom. U svakom sluaju je vazno koncentrino vezivanje za teme kruga s jednestrane, a s druge strane vaan je razliit razmak pojedinih krunih prstenova od nebeskogsredista. Tako su u ovim koncentrinim krugovima planete, znaci zodijaka, sazvezdja, meseci idani postavljeni, u geometrijskom poretku, u kosmicko jedinstvo. I ideja stvaranja sveta moese na ovaj nain umetniki ostvariti.Vazna promena u sklopu tavanice IV veka sastoji se u tome to se stozerni sistem-koji jeetiri polja sa figurama odvajao od etiri duga trapezasmenjuje se na taj nain to se polja itrapezi ujednacavaju; sada u krunom prstenu teku, umesto etiri, neprekidno osam polja safigurama, kao to je to vie puta pokazano u katakombi sv Petra i Marcelina ili pak polja safigurama nestaju, a dugacka trapezoidna polja se umnozavaju, cineci tako radijalni sistem; uikonologiji se biblijske scene ritmicno smenjuju sa ormanemtima. Najpoznatiji primer ove vrste je grobnica pekara u katakombi Domicile. Ovakvi sklopovi tavanica bili su ostvareni ve uNeronovoj Zlatnoj kui i u Hadrijanovoj vili u Tivoliju. Naroito upecatljiv primer, kao tavanicukoja je odraena na podnom mozaiku, nalazimo na antiohijskom mozaiku na kojem je kairos ukrugu okruen sa 12 meseci. I mozaik u kupoli u Santa Konstanci u Rimu se moerekonstruisati po ovoj shemi.Iz sklopova tavanica konstantinskog vremena i njenih zajednikih crta proistice da sucentralne odaje nastale iz ideje da nebo i zemlju treba tako sjediniti da ne proizilaze jedno izdrugog, ve da nebo kao boanski kosmos samo dodiruje vidljivi zemaljski svet, koji jenebeskom podredjen. Svi ovi sklopovi nisu nastali iz vizantijske ideje baldahina, ve sukonstantinskog porekla. Raznolikost varijanti postaje jasna kada se u katakombama obrati viepasnje na celokupan sklop, a ne samo na ikonografiju. Kod svih tavanica IV veka, ukatakombama Domicile, Kaliksta, Petra i Marcelina, kao i u Via Latina, u Cementerijum Majus iu ostalim severnim katakombama Rima nalazi se, ma gde da se kubicni prostor po zemljomhteo zasvesti iluzionistikim nebom, jedna od ovih shema koja vernima predoava nebo. Katakomba Komodile -Bogorodica s Hristom donatorke Turture, detalj. Freska. 528.. OkoBogorodiinog prestola prikazani su sv.Feliks i sv.Adauktus. Donatorka Turtura, detalj;. SvetiLuka. Freska. VII vek Jevrejska katakomba u Villa Torlonia, Rim Rimska vila u Lullingstone, Kent. London Orans. Freska. Sirina (prikazanog lika) 140 cm.,Britanski muzej. Detalj niza od est figura u molitvenom polozaju. Godine 1949. hiljadekomadica freske sakupljeno je i posle viegodinjeg strpljivog rada sastavljeno u dve celine. Na jednoj je pomenuti niz od est orans-a, dok druga predstavlja monogram Hi-Ro. Katakomba ordani(jevih) - Oranta. Freska.. Scena sa celom figurom ima format 92x67cm.Katakomba porodice Djordani severno od Rima darovala nam je veliki broj podzemnih grobnicai kapela sa bogatim arhitektonskim slikarstvom. San ovani i Paolo - Oranta. Freska. Katakomba ordani(jevih). Scena sa celom figurom imaformat 92x67cm. Marcus i Marcelinus Poklonjenje mudraca. Freska. IV vek. Katakomba Sv.Marka iMarcelijana. Predstava ide u paru sa drugom na kojoj je prikazano Suenje trojici jevrejskihmladia, veoma slino kao i na savremenom sarkofagu iz St.Gilles-a. Suenje trojici jevrejskihmladia. Predstava "ide u

21

paru" sa drugom na kojoj je prikazano Poklonjenje mudraca, veomaslino savremenom sarkofagu iz St.Gilles-a. Katakomba Thraso i Saturninus-a Portret devojke u vidu orante. IV (?). Freska. S.Crisogono Portret nepoznatog pape. Rim. Eustorgijev grob u Solunu Portret pokojnika sa porodicom. Freska. IV vek. Trir Rekonstrukcija slikane tavanice jedne od prostorija u carskom kompleksu iz dobaKonstantina Velikog. Rekonstrukcija slikanog ukrasa na tavanici baptisterijuma u Trijeru izdoba Konstantina Velikog.Rim, Pretestato, crypte de S Gennaro; L'Hiver (Zima) Solunska agora - Sveti Kozma i Damjan? Freska. VI vek. Vizantijski muzej, Solun. Freska jeotkrivena prilikom iskopavanja solunske agore. Kalikstova katakomba, Rim - Jov na gumnu, Freska. Kubikulum "Cinque santi" ("Petoricesvetaca"). Kripta "in Lucina" . Kripta pape Miltijada. Krtenje, Freska. Kubikulum "Ovaca", KrajIV veka. Kubikulum "Sakramenata". Mojsije se izuva & Mojsije otvara izvor u steni, kubikulum"Ovaca", kraj IV veka. Samarjanka na bunaru. Freska, Kripta "in Lucina". rtva Avraamova.Freska. Kubikulim Dobrog pastira. Kripta St Coronelii. Kripta St Caecilae. Diakonikus Severus.Kripta Papa. Kubikulum Panteona. Cementrium MaiusDomitilina katakomba - Bunar u tzv. "Hipogeji Flavijevaca" u okviru katakombi Domitile.Hristos didaskalos ("uitelj"). Freska. Sredina IV veka. Arcus ampliatus u okviru katakombiDomitile. Kubikulum Flavijevaca i Aurelijevaca u okviru katakombi Domitile. Povorka vetitelja.Freska. Oko 360. Kapela "6 svetitelja" Domitilinih katakombi, Rim. Sveta Petronila vodi pokojnuVenerandu. Freska. Katakomba Domicile. Sredina IV veka. Kubikulum Davida, kubikulumPistores; Hristos u Slavi (?). Zidni mozaik. 366-384. Jedan arkosolium u katakombi sveteDomitile, Rim. Oko mladog Hrista u mandorli prikazani su apostoli Petar i Pavle. Hristosdidaskalos ("uitelj"). Freska. Sredina IV veka. Arcus ampliatus u okviru katakombi Domitile.Povorka svetitelja. Freska. Oko 360. Kapela "6 svetitelja" Domitilinih katakombi, Rim. Bunar utzv. "Hipogeji Flavijevaca" u okviru katakombi Domitile. B avit, Egipat -Apostoli, detalj ukrasa apside. Freska. Bavit. Zaloscer 103. Bogorodica saHristom, detalj ukrasa apside. Freske u kupoli "Kapele Izlaska". Bagawat. Hristos u slavi, detaljukrasa u apsidi. Freska. Hipogeja Aurelijevaca - pejza sa arhitekturom i velikom grupom ljudi. HipogejaAurelijevaca, cubiculum A. Rim. Catacombe de Priscilla , "Cappella Greca", Rome - pria o Suzani. catacombe de Priscilla,cubiculum de la "Velatio", Rome. Freska. Kubikulum bacvara (pistores) u okviru katakombiPriskile. Poklonjenje mudraca. Freska. Pozni III vek. Katakomba Priskile, Rim. Rim, Priscila, LeBon Pasteur - Balaam montrant l'etoile ou Isaie devant la Vierge. ena sa detetom. Freska.Detalj lunete na zidu u dnu. Kubikulum Velatio u katakombama Priskile. Sredina III veka.

22

Katakomba Sv Petra i Marcelina - Catacombe de SS Pietro e Marcellino, salle dutriclinuarque, Rome- Evharistiki obred i Nebeski banket. Hristos - detalj Vaskrsenja Lazarevog.Stari bunar atrijuma - soba XIII. Kraj III veka. Katakombe Sv.Petra i Marcelina. Rim. Visinafigure oko 65cm. Isceljenje krvotoive ene (po nekima "Noli me tangere"). Freska. KatakombeSv. Petra i Marcelina. Rim. Detalj: Hristos. Luneta arkosolijuma nad ulazom u kubikulum 54a.Kraj III veka. Visina cele scene 62x54cm. Vaskrsenje Lazara. Freska. Katakombe Sv. Petra iMarcelina. Rim. IV vek (rani?). Santa Maria Antika - Maria Regina i aneo. Freska. VI vek. Santa Maria Antiqua, Rim. Detaljfreske u prezviterijumu. Via Latina - Jov na gumnu i ena, Kubikulum Ca, mali luk na levoj strani. Smrt Kleopatre; Zid udun kubikuluma E. Hristos i Samarjanka na Jakovljevom bunaru; Kubikulum F, levi arkosolijum.Aneo zaustavlja Valaamovu magaricu. Kubikulum F, desni arkosolijum. Samson pobeujeFilistejce magarecom vilicom; Kubikulum F, arkosolijum u dnu. Osoba u tunici sa palijumom.Sala I, levi zid. Cas anatomije. Sala I, desni arkosolijum. Hristos i sveti Pavle. Sala I, leviarkosolijum. Samson se bori sa lavovima. "vano" L, "par." desno. Sala N. Putti u svodu. Herkul iMinerva. Sala N, levi arkosolijum. Demetra u vidu Abundantiae. Kubikulum O, ulaz. Prelezakpreko Crvenog mora. Kubikulum O, desna nisa. Danilo u lavljoj peini. Kubikulum O, leva nisa.Poprsje pokojnice. Svod arkosolijuma Oa. 25. Jakov blagosilja Efraima i Manasiju. Kubikulum B,desni arkosolijum. 26. Aneo zaustavlja Valaamovu magaricu. Kubikulum B, "vano" d. 27.Isakova veera. Kubikulum B, desni arkosolijum. 28. Dolazak Jakova i sinova u Egipat.Kubikulum B, levi arkosolijum. 29. Izgnanstvo iz Raja. Kubikulum B, levi arkosolijum. 30.Bekstvo Lotove porodice iz Sodome. Kubikulum B, levi arkosolijum. 31. Samson pusta tri lisice u logor Filistejaca. Kubikulum B, levi arkosolijum. 35. Mojsije otvara izvor u steni. Kubkulum C,ulaz. Svod kubikuluma E Gorgonion. Viktorije i dr - zid kubikuluma E. 49. Pastir sa stadom.Kubkulum F, zid ispod arkosolijuma u dnu. 67. Avraamova rtva. "vano" u L. 68. Prvobitni greh.Kubikulum M, desni arkosolijum. 72. Deoba Hristove odee. Kubikulum M, levi arkosolijum. 76.Herkul pobeuje neprijatelja. Sala N, leva nisa; Herkul vraca Alkestu Admetu. Sala N, desnanisica; Herkul ubija Lernejsku hidru. Sala N, desna nisica; Herkul zadobija jabuke Hesperida.Sala N, desna nisica; Abundantia. Kubikulum O, "vano" ulaza; Personifikacije leta i jeseni. Svodkubikuluma O; Poprsja u svodu kubikuluma O; Jevrejin "scampato". Kubikulum O, desna nisa;Vojnik "egiziano". Kubikulum O, desna nisa; Vaskrsenje Lazara. Kubikulum O, leva nisa; Jakovljeva zvezda. Kubikulum O, leva nisa; Oranta. Kubikulum O, leva nisa; Tri mladia u peciognjenoj. Arkosolijum Oa; umnoavanje hlebova i riba (?). Arkosolijum Oa; Suzana i starci.Kubikulum A, arkosolijum u dnu; Fines nosi Zamvrija i Kozbija nabijene na koplju. Kubikulum B,zid ulaza; Sveopsti potop. Kubikulum B, svod; Nalazenje Mojsija. Kubikulum B, levi arkosolijum;Adam i Eva tuguju posle izgnanstva, Kain i avelj prinose rtvu. Kubikulum B, levi arkosolijum;Dva sna pravednog Josifa. Kubikulum B, desni arkosolijum; Lestvica Jakovljeva. Kubikulum B,desni arkosolijum. Vaskrsenje Lazarevo. Kubikulum C, leva nisa.; rtva Avraamova. KubikulumC, leva nisa. 6. SARKOFAZI IV VEKA

23

Iz tetrarhijskih poetaka je izrasla monumentalna skulptura sa hristolokom tematikom,iji su glavni nosioci jernopojasni i dvopojasni sarkofazi sa frizom, sa gusto zbijenim biblijskimscenama; najraniji su nastali u radionici koja je imala zadatak da podigne Konstantinov luk.Sustina ovih najstarijih raskonih hrianskih sarkofaga sa srednjim klipeusom moe senajbolje protumaiti pomou sarkofaga, koji danas u Lateranskom muzeju nosi br.104 .koji je po upadljivoj sceni Postanja poznat i pod imenom Trojice. Dok su dugo vremena gustozbijene scene naivnog, vie ili manje sluajnog izbora iz blaga motiva pripisivane Bibliji, danas je neoboriv rezultat ispitivanja da iza ovih kompozicija sa frizom stoji dobro promisljeni teolokiprogram. U ranokonstantinskoj eposi je ovo odredjeno vie sistematsko-teoloski, dok upoznokonstantinskoj i postkonstantinskoj eposi prodiru pripovedake i ljudske crte. Tzv.Sarkofag Trojice u Lateranu je napravljen po zakonu vodoravnog ralanjivanja,uspravljene sredine i uspravnih pojaanja na uglovima. Njegova jasna kompozicija mora setumaiti poinjui od srednje apoteoze. Krilati geniji unose bracni par - predstavljen na stitu uobliku koljke - iz sfere smrti, prikazane simbolom Danilovog spasenja od lavova. Time je zakonstantinsko doba osvedoena tema hrianske apoteoze.Scena spasenja ispod stita, preuzeta iz slikarstva katakombi ranog perioda, moe da semenja u smislu kripto-hrianskih sarkofaga sa apoteozom III veka. Ovde prvobitna hrianskaikonografija zadrava u IV veku svoje utvrdjeno mesto. Nasuprot tome, Eroti sa stitom irudimenti Viktorija osudjeni su na izumiranje u umetnosti sarkofaga koja postaje hrianska.Hrianski klipeus, koji ne prikazuje vie apoteozu ve vaskrsenje, dobija nov smisao sa viesimbolike. ve na dvopojasnom sarkofagu sa stitom u grobnici Sv Marka i Marcelijana, stitflankiraju Mojsije - koji iz boanske ruke prima zakon za izabrani narod - i Avram, koji jespreman da rtvuje svog sina. Njegova rtva je obeleena boanskom rukom kao prefiguracija,kako bi se pokazalo da Bog sam pusta svog sina da umre za izbavljenje ljudskog roda. Ovanova kompozicija sa Avramom i Mojsijem odredjuje u konstantinsko vreme programesarkofaga sa frizom i programe kanelovanih sarkofaga. U postkonstantinsko vreme, pa jo i uteodosijansko, ove dve scene zauzimaju ugaone nise galskih sarkofaga sa stubovima idrveem. U sredini izmedju njih stoji onda orans,umesto stita sa bracnim parom, ili RodjenjeHristovo sa poklonjenjem mudraca. Vazna varijanta ove kompozicije sa Avramom i Mojsijemsastoji se u tome, to se umesto primanja zakona predstavlja prorokovo udo sa izvorom. Sveove varijante potiu od rane konstantinovske triologije, koja pripada programu hrianskihsarkofaga sa stitom: Avram, Mojsije i jedan starozavetni simbol spasenja obeleavaju sferusmrti, a spasenje je obeleeno krvnom rtvom i crkvenim sredstvima ovog spasenja. Uprimanju zakona se izraava osnivanje crkve, a u udu sa izvorom Krtenje. Oko ove srednje apoteoze se redjaju, u etiri grupe, podeljene u 2 pojasa, scene iz SZ, NZ i ivota Petra. Oveetiri grupe stoje dve po dve, jedna iznad druge i unakrs, programski povezane.Starozavetna triologija se odnosi na postanak ljudskog roda i njegovu sudbinu; Bog Otacsa prestola poziva Evu iz tela lezeceg Adama; Logos stavlja ruku na nju, a iza prestola stoji SvDuh obuhvatajui naslon. Sve tri hipostaze su odelom, kosom i bradom obeleene kaoistovetne. Naspram ovog postanka ljudskog roda nalazi se zmija koja, drzeci u celjustimarajsku jabuku, obavija drvo. Izmedju ova dva stozera se nalazi mladika figura Hrista, koji poliku odgovara simbolima godinjih doba na Konstantinovom luku i na sarkofazima sapredstavama godinjih doba. Logos stoji izmedju Adama i Eve i prua im snop zita i jagnje.Ranije ispitivanje je tumailo ovu scenu kao dodeljivanje rada posle isterivanja iz raja. To je ustvari davanje samog Hrista

24

covecanstvu. Ljudskom rodu, Hristos prua evharistiju kao lekbesmrtnosti.Samo se ovakvim teolokim tumaenjem ove scene moe razumeti to se, nasarkofazima sa frizom i nisama iz IV veka, rtvama Kajina i Avelja upotrebljava kao simbolinascena sa istim sadrzajnim smislom. Na sarkofazima ranog hrianskog perioda rtva oba brata je prikazana kao jednako vredna pred Bogom-Ocem na prestolu. Avelj donosi jagnje, a Kajinklasje i ova scena je rtvena i oznaava prihvatanje Hristove rtve od Boga Oca. Ovahrianska scena sa Kajinom i Aveljem je bila naroito omiljena na sarkofazima sa drveem,koji je u poznokonstantiskoj i postkonstantinskoj eposi ostvaruju program Hristove, Petrove iPavlove krvne rtve.Na sarkofagu u Lateranskom muzeju predstavlja se naspram ove adamitske triologije,desno od stita sa apoteozom - Hristova triologija, koja u sledeoj eposi pripada osnovnominventaru svih hristolokih sarkofaga sa frizom u mnogobrojim varijantama. To je udo u Kani,umnoavanje hleba i riba sa blagosiljanjem hleba i riba, i Vaskrsenje Lazarevo. Povezivanje saadamitskom triologijom je jasno, kao i karakter naglaavanja ka ugaonoj sceni, a najzad iodnos obeju scena na uglovima: naspram stvaranja prvog ljudskog para, koje izvava BogOtac, nalazi se ponovno budjenje covecanstva iz smrti, koje izvava Hristos. Uslov za ovo novonastajanje ljudi je vino i hleb, ali i telo i krv Hristova. I na hristolokim sarkofazima sa frizom izkonstantinskog perioda, u sredistu se vrlo esto prikazuje blagosiljanje hleba. Redosled trijuscena se zadrava i upotpunjuje, a kada vaskrsenje Lazara postane jedna od najomiljenijihscena na uglovima, naspram nje se nalazi Avramova rtva ili udo sa Izvorom. Odatle su serazvile itave grupe sarkofaga sa frizom, a ovaj program ostaje omiljen na sarkofazima sadrveem u drugoj polovini IV veka. Na galskim sarkofazima pokojnica moe da stoji kao oransin paradizo, izmedju uda sa hlebovima i uda u Kani; to znaci da je za svoj put u nebo primilaposlednju gozbu u smislu poputnine. Iz sakramentalne triologije lateranskog sarkofaga sa Trojicom moe se izvesti skoro cela klasifikacija jednopojasnih i dvopojasnih sarkofaga safrizom. I srednja scena, ispod stita sa Danilom, ralanjava nerastavljen friz u dve, tematskistrogo ograniene kompozicije. Ispod prestola Boga oca nalazi se, lebo presto Bogorodice imalog Hrista na njenim kolenima, u sceni poklonjenja mudraca; prvi od njih pokazuje nazvezdu iznad njene glave. Ovo je povezivanje Bog-Otac, Bogorodica, Eva. Eva, koja nam jedonela smrt i Marija, koja nam je donela ivot; prvi Adam od koga je nastalo celo covecanstvo idrugi Adam koji je dao svoj ivot da bi covecanstvo ponovo bilo spaseno. Ovo neobinopovezivanje ostaje tajna za nevernike a samo Hristos moe da ih oslobodi slepila-zato se scenidodaje i izlecenje Slepog. Ono se od sada nalazi u konstantinskoj plastici sarkofaga uvek napresudnom mestu i nagovestava mogunost prosveenja i u tami smrti. Scena sapoklonjenjem Mudraca postaje vrlo znaajna za plastiku Konstantinskog vremena. Naroitoonda kada se predstavlja naspram scene Tri jevrejina u peci ognjenoj. Verovatno se takvaprakompozicija moe dovesti u vezu sa religiozno-politikim preokretom, koji je doneo sasobom Licinijev edikt 311. U vreme Konstantina je tema obozavanja Tri maga stavljena ispodstita sa pokojnikom, umesto scene spasenja, kao dokaz da je dua, kao dokaz da je duavracena u carstvo koje nije od ovog sveta. Naspram postovanja Maga predstavljena jetriologija sa Petrom, koja se nalazi ispod Hristove triologija. Ova kombinacija sa Hristom iPetrom postaje sustinski cinilac kompozicije i razlikovanja kompozicije i razlikovanjakonstantinske plastike na sarkofazima. Ona je najtesnje povezana sa osnivanjem praznikapapske stolice. Osnova joj je, u kanonu neprihvaceno, Petrovo hapsenje u Jerusalimu, koje nije dovelo do njegove smrti. Njegovo hapsenje u Rimu koje je u vezi sa smrcu na krstu,predstavlja se tek u drugoj

25

polovini IV veka i to na onim sarkofazima iji je sadrzaj Petrovasmrt na krstu i Pavlova pogibija.Na teolokom sarkofagu sa stitom u Lateranskom muzeju re je o ciklusu koji seodigrava u Jerusalimu i koji nema nikakve veze sa muenistvom i smrcu. Jasne su dve njegovescene koje se u konstantinskoj plastici sarkofaga pojavljuju 100inu puta: dva vojnikapalestinske poljske policije docepale su se apostola, koji se opire, udara u stenu iz koje potievoda a koju policajci piju i postaju hriani. Ovde nije zamisljen dogadjaj stradanja, veispunjenje zadatka Krtenja- stena=Petar. U takvom svetlu treba tumaiti i scenu sa petlom -Petar sa kojim njegov gospodar razgovara stavlja prst na usta, mora se uzeti u obzir i rimskovojno uredjenje, po kome dezurni oficir na strai u toku noci, pri dolasku nekog staresine, trebada stavi prst na usta u znak budnosti.Petrova triologija na teolokom sarkofagu 104.treba, dakle da se tumai eklezioloski:Hristos osniva crkvu, Petar treba svojom budnou da ispunjava zahteve ove vojujue crkve,Krtenje je ulaz u zajednicu venog ivota. U okviru celokupne kompozicijie sarkofaga,triologija o Petru je trostruko povezana. Ona stoji unakrs prame triologiji Postanja. ovek, prisvom postanku odredjen je za veni ivot, ali stavljen u domaaj greha i smrti, bie pozvanHristu u crkvi, a Krtenjem u veni ivot. Triologija o Petru stoji naspram epifanije. OtelovljenjeBoga je istorijski uslov za potrebu osnivanja crkve i njene apostolske misije na zemlji podvodjstvom Petra; tako se i izdvojenost Petra na mnogim drugim sarkofazima zasniva na ovomteolokom stavu. Tema Hristos-Petar nije za hrianske reljefe konstantinskih sarkofaga samo jedna od moguih tema ve jeste presudna velika tema. To objanjava trea veza teme saPetrom: iznad triologije uda sa izvorom predstavlja se sakramentalna triologija Lazara.Ako se na ovom sarkofagu, triologija sa Hristom i triologija sa Petrom, umesto jednaispod druge, stave jedna pored druge, a izmedju njih se kao srediste stavi orans, onda se