TEORIJA ORGANIZACIJE OBRAZOVANJA ODRASLIH

Page 31 of 36

TEORIJA ORGANIZACIJE OBRAZOVANJA ODRASLIH

1. Razvoj naune misli o organizaciji Re organizacija potie od grke rei ipredstavlja orue, prvobitna primena ove rei je znaila sredstvo kojim se poste neki cilj. Uopetno govorrei, organiyacija je skup odnosa izmeu ljudi prilikom izvrenja zajednikih ciljeva. Ali ona je sa vremenom poprimala razliita shvatanja i kontekste..

Neki izjednaavaju pojmove menadment i organizacija, drugi pak svrstavaju menadment u otelotvorenje organizacije, upravljanje organizacije. Menadment je nastao iz podele rada i klasnih razlika koja uslovljava potrebu da se ukomponuju ciljevi tih klasnih razlika a sve u cilju povoljnim za sve klase.

Nagonsko udruivanje u grupe, razvoj ruku, mozga, eludca (pri emu je odbijeno viak vremena i energije), komunikacija, razvoj orua, poboljanje uslova ivota, rast broja i uslonjavanje naina zadovoljenja potreba... rad kao uslov opstanka i klju razovja. Prvobitna podela rada na stoare, lovce i zemljoradnike se uslonjava. Proces traje do dan danas. Proces je relativno spor, ide u korak sa rastom znanja i sposobnosti, i primentno se akcelira. Hijerarhija je bila oduvek, jos od prvih udruenja. Sukobi meu grupama su zahtevali vou. Dosta je uticalo i stvaranje viska proizvoda. Stvara klase i odvaja fziki rad od umnog. (politika, filozofija).

Vojska religija, hijererhija.

Platon podela na proizvoae, vojnike i upravljae.

Razvoj saobraaja i trgovina komunikacija, prenos znanja, organizacija.Pisao o tome i Leonardo da Vini i Galilej XV i XVI vek.

Razvoj maina takoe uticao. Pre svega kroz pitanje o poveanju uinka, koje je kapitalizam nastavio i produbio. Neproizvodna kadrovska struktura. Ouvanje celine usled sloenije podele rada.

Tejlor, mainski inenjer, bavio se problemima organizacije, pre svega poveanjem uinka, istie potrebu ue specijalizacije, posebno podvojivi pripremni i izvrni period proizvodnje. Smatran za osnivaem naunog upravljanja.

Fejol stavlja teite na organizaciju kao celinu, i pokuaje racionalizovanja poslovanja. Bitna mu je administracija.

Kritika ova dva autora: 1.zanemarili uticaj sredine; 2.podela vlasti u preduzeu prema klasnim razlikama, 3. uloga oveka u organizaciji nije dovoljno razraena ni definisana.

Uslonjavanjem proizvoda, poveanjem trgovine i skraivanje rokova doprinalo je potrebi za stvaranje metoda i tehnika planiranja poslovanja. U SAD gde su bili neto praktiniji i Evropi.

Max Webwr razvija koncept birokraatske organizacije. Stroga specijalizacijasvake jedinice, radnog mesta, precizna upustva za precizne zadatke. Depersonalizacija.

Gilbert (brani par) nastavlja put Tejlora. Akcenat na uinak, i ralanjivanje zadataka. Razvija se tejlorizam, pre svega u SAD.

Ford patentirao prvi lanac proizvodnje 1913.. Preuzeto od rimske proizvodnje vojnike obue.

Odlike svega ovoga 1. dehumanizacija i 2. poveanje profita vlasnicima.

Reaguju ljudi na to eldon i Floret Parker. Problem vertikalne podele, decentralizacija moi, malo ublaavanje.

Pokuali matematiku da primene na oblast organizacije ali je kompleksnost stvarnih uslova ponekad bila nepredvidiva i stvarala probleme.

Fridman se suprotstavio klasinoj teoriji organizacije i eksploataciji radnika. KOja je i dovodila do smanjenja uinka, i tako izgubila i svoju svrsishodnost pored humanosti. Trae se reenja: 1. specijalizacija u dubinu, ne samo u irinu (nova znanja...), 2. ustupci radnicima u vidu zamene mesta; 3. proirivanje i obogaenje radnog zaadtka.

Poto nisu valjale ni klasine niti klasine teorije, stvaraju se moderne teorije organizacije bazirane pre svega na teoriji sistema.

Razvoj teorija informacije utie na oblast organizacije. Bave se pitanjima komuniciranja. Kompijuteri spasli stanje koje je bilo nepodnoljivo zbog nerazvjenosti informacija i njihovog prenosa.

Dananja kretanja u dva praca 1. Davanje vee moi upravljanja i odluivanja samom radniku. 2. Razvoj metoda i prilagoavanja rada oveku i oveka radu ergonomija. ovek kao jedinka, psihofiziko stanje.

2. Klasifikacija pravaca u razvoju nauke o organizaciji Naune i teorijske koncepcije i sistematski pristupi oblasti oganizacije nastali su iz bogatog empirijskog iskustva, potrebe. Prvi autori koji su se bavili ovom temom ili su Fejol i Tejlor, oba autora sa zavidnom praksom i iskustvom u upravljakim procesima.

Dva su uslova raznovrsnosti prilaza ovoj oblasti:

1. raznovrsnost uslova koji se posmatraju, i u kojima i za koje se trae reenja.

2. dominantnost empirije zbog specifinosti materije.

Jedan od vecih i sistematinijih pokuaja da pobroje sve pravce koji se bave organizacijom, bio je onaj autora Rosa, koji je to radio po dvostrukom kriterijum: hronologije i srodnosti.

Ali problem sistematizovanja pravaca javlja se usled: pristrasnosti autora (koji je esto i sam zaetnik ili pristalica odreenog pravca) i nedovoljne izdiferencianostii odreenosti pojedinih pravaca.

Svi se slau da je organizacija skup jedinki sa odreenim ciljevima, zadacima i odnosima. Meutim ve oko prirode odnosa, podele posla... nastaju mimoliaenja.

U literaturi se najee sree podela na:

1. klasinu teoriju

2. neoklasinu teoriju

3. modernu teoriju

3. Pojam organizacije Ima mnogo tumaenja pojma organizacije. Svi se slau da organizacija predstavlja skup delova (tanije ljudi) koji su u odnosu i zavisnosti, i koji funkcioniu ka postizanju cilja. Neki na organizaciju gledaju kao na sistem. Najee je tumaena kao radni sistem koji slui ostvarenju ciljeva.

Ali mimoilaenja kod vrste tih odnosa, poddele uloga, postavljanja ciljeva, raspodele moi, komandovanja...

Organizacija je u poetku vezivana striktno za proizvodnju, ali ima je politici, ekonomiji, zdravstvu, obrazovanju).

Organizovanost se vezuje za efikasnost, efektnost, planiranost, osmiljenost, principe.

Neki su zarad ciljeva, ili u preteranu rigidnost, hijerahiju...

Ali danas se gleda na org. kao na sistem meusobno zavisnih delova, te je svaki vredan po sebi. Insistira se na interakciji, pravu odluivanja, fleksibilnosti, saradnji, dinaminost, funkcionalno jedinstvo...

Organizacija kao proces, sinhronizovano delovanje.

Organizacija obrazovanja bavi se socijalnim a ne tehnikim svojstvima.

Pre se vezivalo samo za kolstvo. Naglasili znaaj organizacije u kolstvu Komenski i Makarenko.

Tri nivoa: neposredna nastava, ustanove (kadrovska, programska) , sistem obrazovanja (oni koji pruaju, primaju obrazovanje, globalni nivo)

4. Klasina teorija organizacije Empirijski primer funkcionisanja klasine teorije nalazio se i danas se moe nai u institucijama religije, vojske, dravnog upravljakog aparata pa i u ponekim preduzeima. Glavan imena ove teorije su Fejol, Tejlor i Veber. Re je naime o skupu pravaca i ideja koji se u veoj ili manjoj meri poklapaju u pojedinim gleditima i ine klasinu teoriju.

Klasiari organizaciju opisuju koristei pojmove cilja, efikasnosti, struktuiranosti... Glavna odlika organizacije je : Formalna organizaciona struktura bazirana na jasno utvrenoj podeli rada. Fejol, nam govori o 6 grupa poslova: tehniki tiu se neposredne proizvodne delatnosti; 2. komercijalna grupa vri nabavku sirovina i obezb3euje prodaju; 3. finansijska grupa osigurava kapital; 4.

Funkcija sigurnosti koja se pre svega odnosi na sigurnost kapitala; 5. funkcija raunovodstva oi firme i 6. administrativna funkcija koja povezuje i usklauje sve predhodne.

Elementi administrativne funkcije prema Fejolu su: predvianje, organizovanje, komandovanje, usklaivanje i kontrola.

Kod njega funkcija rukovoenja nije posebno osamostaljena, nije posebno niija dunost.

Znanja za strunou u odreenom poslu opadaju sa vsinom pozicije ali raste potreba za administrativnim znanjima koja su univerzalna za sve rukovodioce.

Prinicpi po Fejolu:

1. podela rada (izdiferenciranost);

2. Autoritet (povezuje mo i autoritet, ali i odgovornost i autoritet)

3. Disciplina

4. Jedinstvo u komandovanju (radnik prima naredbe samo od jednog pretpostavljenog)

5. Jedinstvo u upravljanju jedan ef i jedan program

6. Potinjavanje pojedinanih interesa

7. Nagraivanje - plata ili nagrada?

8. Centralizacija

9. Hijerarhija

10. Red materijalni i socijalni

11. Pravinost

12. Stalnost osoblja

13. Inicijativa da se neto smisli, samopouzdanje

14. Jedinstvo osoblja

Tejlor je bio malo brutalniji

Pojednostaviti metode, prilagoditi sredstva sve za bolje rezultate.

Osam vrsta poslovoa.

Radnik ne misli ve slua i radi.

Zabuavanje je u prirodi oveka.

Maks Veber je isao o birokratiji. Osnovne postavke 1.Hijerarhija (jasna definisanost podele rada); 2. Pravila i proecdure, 3.Autoritet 4. Formalna struktura.

Generalno osnovni principi klasine teorije:

1. Postojanje cilja

2. Podela rada, specijalizacija

3. Autoritet i odgovornost

4. jedinstvo komandovanja

5. raspon rukovoenja veoma precizno.

Rigidni, statini, nisu obraali panju na pojedinca.

5. Neoklasina teorija organizacije Postavke klasine teorije se nisu mogle odrati u praksi. Preteranom eljom, i neutralizacijom morala dolo se do preterane eksploatacije radnika, puterm osiromaenja sadraja posla i preterane mehanizacije,i kontra efekta, gde je produktivnost postala smanjena. Uloga pojedinca je dola u centar panje. Iako je otpor i borba postoljala od poetka, od strane radnika, tek sa smanjenom efikasnou firmi, stvar je alarmirala i naterala na promene. Neoklasina teorija ne negira klasinu teoriju samo se nadovezuje na nju.

Celu polemiku poeli su Hutornovi eksperimenti o meuzavisnosti uinku radnika i uslovima rada. Za efikasnost bitni su i drugi faktori pored formalnih, kao to su percepscija radnika, interakcija, motivacija.

ovekovo bie tei da se ispolji, da se dokae. Zavisnost i podreenost to gue.

Kritikuju raspon rukovoenja i poveavaju broj (sa klasinih 3 do 5). Likertova ema strukture odnosa govori da je svaki ef ujedno i lan grupe vieg nivoa. Obrauju se problemi sukoba, neformalnih grupa.

Nema tolikog autoriteta, rigidnosti. Ne centralizovano ve zajedniko odluivanje. Poverenje pre neg autoritet. Komunikacija pre neg naraivanje i jednosmernost.

Bitne kaakteristike organizacije po neoklasinoj teoriji su:

1. Motivacija (2 grupe: 1. od onih koji izazivaju nezadovoljstvo do onih neutralnih, 2. od neutralnih do onih koji motiviu)

2. neformalna organizacija (potreba za komunikacijom, prihvatanjem, dobrovoljnost, komunikacija bolja i uspenija)

3. Komunikacija (dvosmerna, jedino je kod dvosmerne brzina manja a tanost i poverenje je mnogo vee)

4. Participacija (u odluivanju)

6. Moderna teorija organizacije Nastala je kao posledica 1. porasta poslovanja preduzea; 2. porasta broja i sloenosti asortimana; 3. promena uslova unutranjih i spoljnih 4. preduzee shvaeno kao sastavni deo okoline. Klasina i neoklasina teorije su se pokazale kao neefikasne i neprilagoene za nove uslove. Moderna teorija predstavlja osnovne postavke teorije sistema..

Organizacija je sistem, dinamian, sa meusobno povezanim i zavisnim elementima.

Parsonsove ideje o ravnotei sistema:

1. Funkcija ostvarenja cilja

2. prilagoavanje sistema u odnosu na okolinu

3. integracija delova sistema

4. regulacija unutranjih napona u sistemu.

Karakteristike moderne teorije:

Sistemski pristup, dinamiki karakter, vienivovski i viedimenzionalni pristup (svaka celina deo vee celine, i sastoji se iz manjih), viestruka motivisanost, stohastinost i desktiptivnost (pre neg normativnost), adaptivnost, veliki broj promenljivih i multidisciplinovanost.

Dva koncepta u shvatanju teorije sistema: 1. cilj je pronalaenje opteg, univerzalnog, optih principa.

2. Neophodnost izuavanja svakog sistema ponaosob, sa vie aspekata i uz pomo vie disciplina i nakon toga pronalaenje opteg modela.

U samom sistemu postoje interakcije sa dva pola kooperacija i konflikt, postoje i centrifugalne i centripetalne sile.

Naglasak na strukturi, kao dinamikoj ravnotei.

Naglasak na saradnju i odnos prema okolini.

7. Teorija kontingencije

Lor i Lorens su je konsruisali. Ona opisuje modeliranje idealne organizacije. Struktura im je najznaajniji deo, dakle veze i odnosi. Sistem, kompozicija delova koji su funkcionalno zavisni

Faktori koji deluju na stvaranje i funkcionisanje organizacione strukture: okolina, strategija, tehnologija, dob (mlae su fleksibilnije)veliina, mo, kultura, moda. Okolina je najsnanija determinanta, ona postavlja zahteve, standarde, kltura sama utie. upanov deli okoline na unutranju i vanjsku a ovu drugu deli na jo dve 1. koje predstavljaju pritiske, pokree organizaciju na reakciju (ponuda, zahtevi drave, grupa, potranja) 2. ona koje je katalizator i odreuje nain reagovanja (karateristike trita, politiki sistem, vrednosti, kultura, nauka...)

I okolina utie na organizaciju i organizacija na okolinu, neki jedna jee neki isto...Razliite su reakcije na okolinu od 1. potpunog pokoravanja, 2. rutinersko reagovanje 3. autonomno adoptivno reagovanje - i na okolinnu ali uvaava i sebe 4. evanzivno reagovanje sklanja se od konica okoline 5. nereagovanje i 6. ekspazivno stvara vlastitu okolinu, daje joj svoj peat. Najvanije osobine organizacije: kompleksnost, homogenost, stabilnost. Svaki tip okoline odreenu strukturu (nestabilan i heterogen decentralizovanu, diferenciranu)

Strategija je takoe bitna. Po andlekru ona je odreivanje ciljeva i raspodela postojeih resursa u skup mera ka ostvarenju ciljeva. Prvo se bira strategija (aspiracija), trai se organizaciono reenje, sprovodi se.

Dakle strategija odreuje strukturu.

Pored uticaja faktora na strukturu, bitno je obratiti panju i na njihovu meuzavisnost.

8. Sistemski pristup u prouavanju organizacije obrazovanja odraslih Implicira da je ponaanje lanova determinisano strukturom organizacije, tj sistemom.

Teorija sistema podrazumeva (Hik i Galet): Sistemski pristup, dinamiki karakter, vienivovski i viedimenzionalni pristup (svaka celina deo vee celine, i sastoji se iz manjih), viestruka motivisanost, stohastinost i desktiptivnost (pre neg normativnost), adaptivnost, veliki broj promenljivih i multidisciplinovanost.

Kritika ematizam koji je nedopustiv drutvenim naukama.

Bitna otvorenost ka okolini, ka izmeni, mnotvo veza dinamikih i meuzavisnih.

Posmatrati iz vie uglova, svaki deo i celinu, nije sisetm isealan, nije konaan.

9. Vrste sistema: deterministiki i stohastiki Deterministiki isstem predstavlja filozofsku doktrinu determinizma primanjanu na teoriju sistema. Klju je u verovanju da svaka akcija ima svoj uzrok i svoje posledice. Prema tome moe se utvrditi potpuni red i pretpostaviti ponaanje i dalje razvijanje situacije. Stohastiki sistemje oponenta deterministikog, i ono daje mesta blagom otstupanju od potpune izvesnosti. Nju ini teorija verovatnoe. ak i kad nam je poznato poetno stanje uvek ima vie mogunosti u pogledu razvoja situacije bez obzira na eventualnu kontrolu i sagledavanje situacije.

Oba ova sistema mogu imati neativne i pozitivne imlikacije na praksu.

Determinizam moe znaiti pozornost, i trud oko sagledavanja to veeg broja inilaca. Revnosnost i vera u ovekovu kontrolu. A isto tako moe se lako skliznuti u preteranu rigidnost, uniformnost i krutost koja puca pod dinaminou realnosti.

Stohastiki sistem koliko daje otvorenosti, i podstie na spremnost, fleksibilnost i dinaminost, moe da poslui kao opravdanje pasivnom preputanju situaciji. Sve uzimajui u obzir malo je verovatno da ak i kad sve ima svoje uzroke, da moemo sagledati i kontrolisati te uzroke i predvideti sve implikacije. Tako da spremnost postoji na neoekivano, ali isto tako to treba biti samo motiv vie za trud oko savladavanja i upravljanja to vie konaca.

13. Zahetvi efikasne organizacije

Principi, osnovna naela, objektivizirane zakonitosti, kojih svi slede idui ka cilju.

1. Princip jedinstvenosti mora postojati kao saglasje sa ostalim komponentama iji je deo veeg sistema tako i komponentama unutar sebe, radi funkcionisanja i ostvarivanja cilja.

2. Princip dinaminosti uspostavljanje ravnotee sa naunim i drutvenim napredovanjem i promenama.

3. Princip pristupanosti pribliavanje uenja odraslima, i uvaavanje odraslih. Pa tako imamo dva pravca na kojima delujemo, pristupanost obrazovanja ali i prilagoenost starijima.

4. Pincip raznolikosti Prirodna reakcija na razvitak nauke i drtva kao i obrazovnih potreba odraslh.

5. Princip partnerstva Otvorenost , saradnja

14. Sistem obrazovanja odraslih kao teorijska konstrukcija Treba imati na um da je sistem obrazovanja odraslih podsistem u sistemu obrazovanja, i da treba delovati u skladu sa ostalim podsistemima.

Treba poi od stvaranja koncepta. Raznvrsni su sadraji, oblici, metode...

Ovaj koncept se konkretizuje sa dva osnovna cilja: nadoknada i nadogradnja.

Dalje se razvija srtrategija.Sistem obrazovanja odraslih je ukupnost institucija, organizacija, programa, sredstava, oblika i naina za zadovoljavanje obrazovne potrebe odraslih radi individualnog i drutvenog napretka.Obrazovne delatnosti su : sadraji (programski podsistemi, niz programa), obrazovna tehnolgija (za osiguravanje uslova rada, i povezivanja sa okolinom) i organizacija sistema (za adekvatnu podelu rada).

U svetlu novih strujanja on se ogleda kroz trite potranje i usluga.

Uz napomenu da se ukupnost faktora ne moesagledati.

15. Odnos pojmova koncepcija strategija sistem Oni su povezani. ine put od teorije ka praksi. Odnos opte posebno pojedinano.Koncepcija je poimanje, zamisao, shvatanje. Vienje procesa obrazovanja, uopteno. Ona odgovara na pitanja zato, ta i kada, dakle ciljevi, podruja i trajanja.

Opti cilj je poboljanje ivota i razvoj zajednice. Po Unesco je Uiti znati, raditi, iveti zajedno i biti.

Kada?, pa celog ivota.Straegija Umee sprovoenja, voenje.Planiranje realizacije koncepcije. Kako praktino realizovati koncepciju, ostvariti ciljeve. Formalno u instituciji za obrazovanje prema planu i programu rezultira sertifikatom, neformalno van ili u institucijama nastavno ili ne, samoobrazovanje i informalno. Treba ih uskladiti, objediniti.

Straategija na praktinom primeru: nove vetine za sve, vea ulaganja u ljudske resurse, inovacije u uenju, dostupnost obrazovanja...Sistem Ureena celina.Konkretni odgovori na zato ta i kada.

Koncepcija utie na strategiju a ove dve na sistem to ide u okolinu pa se dobija feedback u vidu novve koncepcije.

Obrazovna politika je stvaranje uslova za realizaciju koncepta, strategije i sistema.

16. Determinante sistema obrazovanja odraslih

Ima vie podela.

Jedna je

1. Drutveni odnosi- politiki i ekonomski sistem, utiu na koncepciju i cilj.

2. Nauni i tehnoloki razvitak utiu na kvantitativnost, programe, sadraj, funkcionisanje sistema

3. socialno demografska obeleja

4. Kulturno naslee i tradicija

5. Subjektivni nosioci drutveno politike organizacije, organi vlasti..

Po efiki

1. Nivo drutveno ekonomskog razvoja kompleksnost i razuenost sistema obr od

2. Nauno tehnoloki razvoj - utie na koncepciju, strategiju, strukturu, programsku orijentaciju

3. Kulturno naslee i tradicija ini ga osobenim i prepoznatljivim sistemom

17. Podsistemi vaspitno-obrazovnog sistemaPo Fipoviu na osnovu kriterijuma efikasnosti, preglednosti aktivnosti po funkcijama , delovanje u fazama i podfazama procesa obr od:

1. podsis normativnog regulisanja

2. podsis informisanja

3. komuniciranjaodluivanja

4. organizovanja

5. evaluacije

Po efiki na osnovu uenja o sutini i formi, kao i prirodnoj tenji za efikasnou

1. podsis organizovanja (struktuiranja, normativno regulisanje, finansiranje, komuniciranje i odluivanje i upravljanje) jer je to sistem, i po formi organizacija

2. podsis funkcionisanja (planiranje i programiranje, didaktiko metodiko postupanje, realizacija) jer je to pre svega proces koji vodi ka cilju zadovoljenju obrazovne potrebe

3. podsis vrednovanja (organizacije, funkcionisanja i istraivanja) procena uspenosti

4. istraivanja (organizacije funkcionisanja i vrednovanja) za usavravanje

18.Faze razvoja sistema obrazovanja odraslih u JU

Do 1918. Obr od ima prosvetiteljsku ulogu. Institucionalni okviri su itaonice, knjinice, radnika drutva... karakteristina je podeljenost po regijama

Od 1918 do 1941 Pokuaj zasnivanja jedinstvenog sistema. I dalje prosvetiteljska uloga. Vredno je zbog osnivanja brojnih Narodnih univerziteta

1941 - 1945 Afirmacija kruoka, teakeva za opismenjavanje, ... Po samoupravnim principima se radi

1945 - 1952 Nosioci obrazovanja su politike org., itaonice biblioteke, narodni univerziteti. Oblici: predavanja, debate, kruoci, priredbe

1952 -1958 Institucije se ire, opgotovu raanjem radnikih univerziteta, Narodni univerziteti se usmeravaju na sistematsko obrazovanje.

1958 1974 Konstruisanje jedinsvenog sistema

Ravnopravnost oblika i puteva obrazovanja Institucije su Narodni i radniki univerziteti fabriki centri, veernje kole...

1974 1990 jasnost koncepcije Samoupravna zasnovanost sistema, Politika i ekonomija oigledno utiu na sistem. Afirmacija veernje nastave, na daljinu, patronane, klubovi, tribine...

24. Otvoreni univerzitet i alternativni oblici obrazovanja Univerzitet najvaniji deo obrazovnog sistema, brine o napretku i kvalitetu.

Druga polovina XX veka, omasovljenje visokokolskog obrazovanja, pritisak da se univerziteti proire.

Dolazi do dihotomije izmeu zahteva i mogunosti.

Otvoreni univerzitet je nastao kao protivtea zatvorenosti, ideja pluralizma, tolerancije...

Otvorenost i prema nauci i znanju, kulturi i drutvu, ali i otvorenosti kao upisne politike. Pogodnosti za studiranje bez veze na uzrast, stale...

Obrazovanje na daljinu pogodno, takoe samoobrazovanje...

Tri reenja otvorenog univerziteta

1, Tipa britanskog otvorenog univerziteta za obrazovanje na daljinu

2. Visokokolske ustanove koje stvaraju partnerstvo sa industrijom

3. Obrazovanje na daljinu unutar ve postojeih visokokolskih ustanova. Nova tehnologija pomae obrazovanju na daljinu. Britanija 60tih poela otvorenost, revoluciju. Dopisno, radio emisije, vikend seminari, savetodavni rad i konsultacije.

Istie se i potreba za saradnjom, evropska mrea na daljinu.

25. Privatno i javno obrazovanje u sistemu obrazovanja odraslih Drava nije jedini inilac koji utie na obarazovnu politiku. Tu su i: naune i kulturne ustanove, profesionalne asocijacije, privreda, grupe graana...

Odluuju ne samo o osnivanju ve i o kadrovskim pitanjima, kao i pitanjima planova i programa.

U XVII, XVIII i XIX veku crkva ima kontrolu nad privatnim obrazovanjem, kasnije drava preuzima tu ulogu. Pored crkve i razne multietnike zajednice koje su htele da zadre svoju kulturu imaju uticaja na razvoj privatnog kolstva, kao i vani pojedinci.

26. Masovni mediji u sistemu obrazovanja odraslih Pogoduju jako. Pre svega na samoobrazovni podsistem. U slobodnom vremenu. I u formalnom i neformalnom. Dovodi do novih oblika korespodentno.I novih metoda. Mogu se usporiti ili ubrzati procesi, rekonstruisati dogaaji, veliati slike. Prevaziene su i osnovne zamerke o jednosmernosti protoka, i ponavljanja, krutosti programa... Sve zahvaljujui internetu.

29. Kljuna podruja obrazovne politike

1. Decentralizacija i liberalizacija raspodela odgovornosti pri donoenju odluka (za voenej kola, plana i programa, kadrova, odravanje kola...), ne znai nuno i autonomiju. Najbolji je da donoenje odluka bude to blie mestu akcije, ili fragmentaran pristup gde se pojedine odluke prenose na nii nivo.

2. Redefinisanje kvaliteta obrazovanja primenjeno znanje. Uenici treba da budu osnova planiranja, ocenjivanje je konstantno, izvrsnost je pojedinana. Razumevanje kljunog ne bubanje,.

Pitanja optih ciljeva, usklaivanja ciljeva oekivanjima roditelja i dece i trita, objektivno ocenjivanje, promena uloge nastavnika, zahtev za profesionalizacijom nastavnika.

Definisanje kvaliteta zavisi od miljenja eksperata, zahtevom trita i oekivanjima korisnika.30. Menadment u obrazovanju kao podruje istraivanja

Obrazovanje je drutveno korisna delatnost. To je skup aktivnosti koje treba planirati, organizovati...

Ali to treba nauno osmisliti, i proveriti te naine upravljanja.

31. Menadment obrazovne institucije

kolom upravlja direktor menader. Njegov zadaak je ad obrazuje razvojni tim (struni saradnici i predstavnici nastavnika). Stalno pod in servis obrazovanjem nastavnika.

Menadment kole se stara o dve grupe delatnosti: o redovnoj nastavi i aktivnostima vezanim za nju i o programima, zadovoljavanje obr potreba uz pomo okoline i partnera.

32. Model strategijskog upravljanja organizacijom obrazovanja

On uvaava brze promene, fleksibilan je.

1. Analiza okruenja: Interna 1. objektivni resursi (org struktura, objekte i sredstva) i 2. subjektivni (kadrovi komunikacija strunost, klima). I Eksterna konkurencija, trina struktura.

2. Formulisanje strategije: Misija svrha, ciljevi, strategija, politika

3. Sprovoenje strategije: programi, budet, procedura.

4. Evaluacija i kontrola: celokupnog procesa i pojedinanih ciljeva.

Eventualne korekcije ili promene.

33. Metode strateke analize SWOT analiza

41. Marketing koncept poslovanja obrazovne institucije

Marketing koncept zapravo predstavlja poslovanje koje zadovoljava potrebe potroaa.

Tri fundamentalna stava marketing koncepta

1. sve podreeno potroau

2.cilj je profit

3. sve aktivnosti moraju biti integrisane

Postoji potreba planiranja i ona podrazumeva 1. definisanje misije; postavljanje ciljeva; izbor strategija i analizu i evaluaciju.

Mora postojati strateka analiza za kreiranje politike. Da bi ustanovio mesto na tritu, videla konkurencija...

Pogodna je SWOT anaiza da odredimo unutranju snagu institucije, kao i pretnje spolja.

Veliki je broj faktora: Spoljanji: obrazovna politika, trite, odnosi i veze, resursi...

Unutranji: kadrovi, komunikacija. Unutranji objektivni su prostorni uslovi, tehnologija, finansije...

Pomou SWOTA sagledava svoj poloaj, ulogu u odnosu na druge, tako sagledava ko su njeni korisnici, koje programe nud ,koji je njohov kvalitet, koliko je isplativo, koliko zadovoljava potrebe, ko su glavni konkurenti.

Na osnovu toga mogua je potencijalna korekcija

Strenght snaga, Weakness slabost, opportunities mogunosti i Threats pretnja.

34. Osnovne menadment funkcije

Osnovne f-je menadzmenta:

a)Planiranje centralna funkcija, aktivnosti definisanja misije, odreivanje ciljeva, i akcija pomou kojih se ciljevi realizuju

b)Organizovanje grupisanje poslova i resursa radi lakeg funkcionisanja, konkretni poslovi i zadaci i formiranje odnosa meu ljudima

c)Vodjenje uticaj na zaposlene, sa ciljem motivisanja, upravljanje

d)Kontrola praanja ostvarivanja ciljeva

Dodatne f-je:

a)Koordinisanje usklaivanje tokom funkcionisanja, nije ko voenje

b)Odlucivanje donoienje konkretnih odluka i reenja.

c)Kadrovska f-ja upravljanje ljudskim resursima (selekcija, ulaganje u njih, usavravati)

35. Menaderske vetine

Navoid se ive podela, ispreplitane su...

1. Tehnike tehniku inteligenciju, znanja o tehnikama, senzomotorne intelektualne vetine, spretnost u primeni tehnika.

2. Konceptualne Sposobnost sistemske snalize , djagnostikovanje i reavanje problema, sposobnost planiranja, organizovanja, kreiranja strategije.

3. Interpersonalne sposobnost voenja, motivisanja, saradljivost...

4. Komunikacione emitovanje stavova, informacija..., umenost u komuniciranju...

5. Vetine kreativnog reavanja problema36. Stilovi rukovoenja

Klasina podela

Autokratsko apsolutna vlast, samostalno donosi odluke, kontrola komunikacije

Demokratsko zajedniko donoenje odluka, pospeivanje odnosa, eliminisanje sukoba, volja veine

Liberalno individualne slobode

Druga podela

Voenje orijentisano na zadatak usresreenost na tehniku sranu posla, akcenat an izvravanju zadatka

Voenje orijentisano na ljude razvijanje motivacije za rad, zainteresovanost za probleme radnika

Diretivno voenje nema dileme ko je ef, definisanje zadataka

Participativno voenje saradnja I uvaavanje, zajedniko planiranje

Rukovoenje orijentisano na iniciranje structure odreivanje jasnih zadataka, utvrivanje standarda

Rukovoenje orijentisano na razumevanje stvaranje klime, uvaavanje podreenih.

Ne treba preferirati samo jedno.

Fidlerov kontigencijski model zasniva se na promiljanju o odnosu stilovi situacije.. Po njemu je uspeno voenje zavisno od situacije. Tako da svaki stil moe biti efikasan u zavisnosti od situacije. Situacija je znaajnija od samih stilova. On je promatrao dva stial orijentisan na saradnike I na zadatak, a sve to u kontekstu 3 situacione varijable odnos voa lanovi, structure posla I moi liderove pozicije. to su situacione varijable pozitivnije I voina pozicija je pozitivnija.

Hausov model korak cilj zasniva se na tezi da se radnici moraju postepeno motivisati I pomagati im korak po korak. Nema iskljuivo dobrih ili loih stilova, zavise od situacije (on uzo u obzir karakteristike zaposlenih I karakteristike posla).

Vrum Jetonov odluivanje voe zavisi od 3 faktora: problema koji treba reiti, koliine ingformacija I nivoa participacije podreenih. Sloen postupak za izbor stila, poinje odreivanjem prirode zadatka pa pronalaenjem stila za njegovo reavanje.

37. Kultura i klima organizacije Organizacija je veoma struktuirana i kompleksna grupa. U njoj su odnosi intenzivni i dugotrajni, podrazumeva mnogobrojne zadatke, planiranje, organizaciju, koordinaciju, nadgledanje, jasnu strukturu, podelu uloga, funkcija... da bi sve ovo funkcionisalo neophodno je postojanje odreenih pravila ponaanja, komuniciranja i odnoenja prema pojedincima i zadacima, vrednosti i grupnih normi koje su zajednike svim pojedincima. Zbir tih normi, vrednosti i pravila predstavlja kulturu jedne organizacije.

Sve ove norme i pravila su do tanina precizirani. Tu spadajupravila oblaenja, renik, vreme, kako se obraa predpostavljenom, odnsi sa javnou, pravila ureenja enterijera, postupanja u specifinim situacijama, primanje nagrada ...

Pravila su kako pisana tako i nepisana. Neka se podrazumevaju, druga ne. Neka su ista za celu kulturu, univerzalna su, druga su karakteristina ba za datu organizaciju, specifina su. Neki pretpostavljaju kulturu organizacije kao neformalna organizacija u okviru koje deluju vrednosti, pravila, obiaji, nepisana oekivanja i pretpostavke. Klima predstavlja deo kulture organizacije i odnosi se pre svega na deo komunikacije i odnosa meu pripadnicima grupe. Uspeh zavisi od ovih karakteristika. Organizaciona kultura se sastoji od: obiaja, navika, vrednosnog sistema, verovanja, stavova, merila i normi ponaanja koje dele svi lanovi grupe. Ona utie na ponaanje zaposlenih tako to: prua oseaj identiteta, stvara oseaj predanosti misiji, precizira i jaa norme. Neki kau da podstie organizaciono ponaanje. usmereno na rast i razvoj. Delimo kulturu: moi (ne postoji diferencijacija uloga, upravljanje centralizovano), uloga (veoma izdiferenciran, birokratski model), zadataka (neguje se timski rad, kompetentnost, kreativnost), egzistencije (za kreativne profesije, lina odgovornost), ima i kombinacija ovih tipova. Neki laici ne odvajaju kulturu od klime. Kultura predstavlja skup, dok klimu oblikuje rukovodstvo putem stila voenje i politike. Klima se lako i namerno moe promeniti.

Savremena vienja da se upravljanje prilagoava kulturi i klimi.

Postoji ema gde se organizaciona ponaanja sastoji od linih karakteristika (stavova, vrednosti, ciljeva...) i organizacionog okruenja gde pored gde pored zadataka, strukture, politike stoji i kultura i klima.

Kultura oblikuje jezik, simbole, ciljeve i upravljake aktivnosti organizacije. Steena je bez porekla, prenosiva, deljiva, adaptivna...

Organizaciona klima predstavlja niz svojstava izvesne sredine koji su zasnovani na zajednikim zapaanjima koja su uoena unutar organizacije. Ua je od ulture jer se ograniava na ponaanja, sastavni je deo kulture38. Smisao i karakteristike liderstva Istaknuti i uoljiv uticaj jednoga ili vie lanova na ostale lanove grupe naziva se liderstvo. Postoje razliite definicije lidera, one koje naglaavaju poloaj u grupi, one kjoje naglaavaju mo, uticaj na grupu u celini... Meutim nama je znaajana operaciona definicija koja podrazumeva Vou kao osobu koja se angauje u ulogama rukovoenja. Potreba za voom je oigledna iz uvoda predhodnog odgovora )veliki borj lanova, zadataka, interakcija, neizbeni problemi...) Kac i Kan na pitanje zato voe u organizacijama: a) propisi nikad nisu potpuni i sveobuhvatajui; b) uslovi se menjaju, nemogue je promene predvideti a treba im se prilagoditi; c) interna dinamika, promene u odnosu na spolja; i d) raznovrsnost potreba, motiva lanova koje treba uskladiti. Postoje u svim struktuiranim grupama. Dve osnovne funkcije a) vodi rauna o ljudima i b) vodi rauna o izvrenju zadataka. Neke od aktivnosti voa su i : planer, koordinator, stvaralac politike, predstavnik grupe, kontrolor odnosa, evaluator... Neki smatraju da vou pre svega oslikavaju potrebne karakteristike poput: inteligencija, dominacija, sposobnost organizacije, domiljatost, socijabilnost, komunikativnost, pravinost, motivisanost... Drugi misle da je bitnija situacija, i da ona utie na svaranje pogodnog voe. A najvei broj misli da je kombinacija ova dva. Naini rukovoenja se esto dele na demokratsko i autokratsko.

Organizacija poto je komplaksna pretpostavlja vei broj rukovodioca.

Po Covey Lider nije isto to i menader. Menader vozi, lider mu pokazuje put. Sutina liderstva je uticaj na druge. Lider ne mora biti ovek, moe to biti i cela ogranizacija. Lider strategijski upravlja. Strategijsko upravljanje podrazumeva a) analizu okruennja (struktura, zaposleni, kulturna klima, stanje trita...); b) formulisanje strategije (palnovi, naznake pravaca kojim e se kretati); c) sprovoenje strategije; i d) evaluacija.40. Pretpostavke primene marketing koncepta u obrazovanju

Da bi bila mogua primena marketing koncepta, neophodno je:

1. Da postoje najmanje 2 strane (obrazovne usluge I potrebe)

2. svaka strana poseduje neto to je od vrednosti za drugu stranu

3. Svaka strana je sposobna da komunicira (iskazuju potreeb I informiu o ponudi

4. Svaka strana je slobodna da prihvati ponudu (usliiti predlog, ili prihvatit ponudu

5. Svaka strana veruje da je poeljno I prihvatljivo da doe do razmene

42. Marketinke aktivnosti u obrazovanju odraslih

1. Aktivnosti eksternog marketinga - ispitivanje trita (potreba, definisanje programa, uporeivanje na tritu, usklaivanje ponude I potranje, utvrivanje koncepcije

2. Aktivnosti internog marketinga: stvaranje culture org, stvaranje povoljne klime, usavravanje kompetentnosti

3. Aktivnosti irenja obrazovne javnosti: stvaranje imida, odreivanje reklamne kampanje, realizovanje strategije reklamiranja.

Najboloje se promovie kvalitetom vog programa. Kreiranje imia, opteg ili konkretnog programskog. Imid ,oe biti spontani ili planirani, injanini ili eljeni, spoljanji ili unutranji.

Naini reklamiranja prezentovanja obr progama, put dopiranja do subjekata

Putem: mas medija, distribucije grafikog materijala, javnog plakata, skupova.

Sredstva: auditivno, vizuelno, audio-vizuelno.

Oblici: oglas, spot, letak, bilten, broura, catalog, web sajt

44. Socioloki i psiholoki pogledi na grupu Pojam grupe je veoma vezan za sociologiju. Neki i karakteriu sociologiju kao nauku koja izuava karakteristike i funkcionisanje grupa. Ona grupu karakterie pre svega kao entitet za sebe, koji je vii od pojedinca, dakle grupa nije prost zbir pojedinaca. Grupa predstavlja dinaminu celinu koja ima svoju strukturu, norme, vrednosti... Neki sociolozi govore i o kolektivnoj, tanije grupnoj svesti. sa druge strane psihologija ima posebnu, veoma razvijenu, oblast koja se bavi istraivanjem grupa. To je oblast socijalne psihologije. Neki smatraju da je ona prosto produkt meanja sociologije i psihologije i da je teko odvojiti od sociologije. Ali pokuaemo upravo kroz poreenje da utvrdimo predmet socijalne psihologije. Dakle predmet i sociologije i psihologije jeste grupa. Ali dok sociologija posmatra grupu kao celinu, psihologija je gleda kao skupinu pojedinaca. Ovo nije iskljuivo, i sociologija se bavi pojedincima u okviru stavova, uloga... s druge strane i psihologiju zanima grupa kao celina, njene norme, struktura.... Sociologija i kad se bavi pojedincima trai zajedniko za njih, dok psihologija naglaava individualne razlike. I jo jedna vana razlika je to da se sociologija bavi ponaanjem grupe, njenom strukturom... dok se psihologija interesuje i za genezu odreenih normi, ponaanja, vrednosti, stavova... Najopirnija definicija grupe sa stanovita psihologije glasila bi: Grupa je skup pojedinaca koje neto vee. Zavisno od posmatranja fenomena to neto se protee od pojedinane karakteristike koja ne mora podrazumevati interakciju, pa ni svest o pripadanju, do visoko organizovanih grupa sa kompleksnim, planiranim i unapred odreenim vrednostima, pravilima ponaanja, normama... Definicije su razliite i predstavljaju produkte posmatranja grupe sa razliitih aspekata, dajui prednost pojedinim karaktersitikama kao to su: uzajamnost delovanja, zavisnost, komunikacija, interakcija, svest o pripadnosti... Podele grupa na formalne - neformalne, male - velike...45. Andragoko shvatanje obrazovne grupe

46. Pojam i karakteristike obrazovne grupe Mnoge nauke bave se grupom, shodno njihvoim oblastima i aspektima posmatranja razliito je definiu, kategorizuju, pripisuju razliite funkcije... Postoje dileme i blage varijacije u pogledu fenomena obrazovne grupe, posmatrano sa andragokog aspekta. Ali se veina autora slae u sledeem : Obrazovna grupa je mala socijalna skupina ili mikrogrupa, okupljena radi ostvarivanja edukativnih ciljeva, a ostvaranja tih ciljeva je omogueno interakcijom uesnika.. U pogledu: domena, aktivnosti, odabira cilja, dolaenja do cilja, lanova (broja, uloga), odnosa, poeljnih vrednosti u grupi i ostalih karakteristika, nailazimo na arolikosti vienja, koje se pre svega ogledaju ne toliko u polaznim, teorijskim osnovama koliko u situacionim karakteristikama prakse obrazovanja odraslih. U procesu obrazovanja postoje razliite obrazovne grupe. Postoje dileme koje sve skupine spadaju u obrazovnu grupu. Skup osoba je neophodan ali ne i dovoljan uslov. Naime, mora doi do svrsishodne interakcije. Karakteristike interakcije, pre svega, zavise od ciljeva grupe. * Ciljevi grupe zavise od vrednosti drutva, obrazovne organizacije i vrednosti samih uesnika. * Delovanje grupe odreuje njena struktura: uesnici i odnosi meu njima, interakcija. * Interakcija zavisi od karakteristika linosti uesnika. Interakcija je veoma vana, to je dinamiki proces, odvija se dvosmerno, pretpostavlja razmenu iskustava, u njoj uestvuju svi polaznici, nastavnici i voditelji. Grupna dinamika podrazumeva sva zbivanja i promena odnosa izmeu uesnika obrrazovnog procesa, unutar same grupe i u odnosu na druge grupe. * Najpogodniji broj lanova grupe se kree od 8 do 15. Grupe mogu funkcionisati i u broju od 2 do 30, ali manje efikasno i lsa oijom interakcijom. * Uloga nastavnika je viestruka. Po nekima vie usmerena na predavanje sadraja, po drugima na koordinaciju, neki pak misle da je to motivacija, povratne informacije. Jedno je sigurno, da su sve ove funkcije vane. Neki im daju veu distancu u odnosu na polaznike rugi insistiraju na saradnji u svakom domenu. Nastavnici trebaju posedovati i struna i andragoka znanja. * Uloga voditelja je takoe bitna. On obavlja konsultanske, organizacijske, animatorske, i esto nastavnike poslove. On usmerava rad, usklauje interese organizacije, nastavnika i polaznika.

Vano je pomenuti i optu podelu na formalne i neformalne grupe. Kod formalnih ciljevi, sadraji i metode, broj uesnika, norme ponaanja, uloge... su unapred odreeni.

Neformalne grupe nisu unapred odreene, nastaju spontano i to posredstovm postojanja slinih ili istih interesovanja. U njima se obino brzo ostvaruje kontakt i dinamika, ali je rad kratkotrajan.

47. Funkcije i formiranje obrazovne grupeNeke od bitnih funkcija grupe koje se esto pominju u literaturi kao primarne:

Pre svega najbitnija funkcija obrazovne grupe i razlog njenog postojanja je zadovoljenje edukativne potrebe, ostvarenje obrazovnog cilja. Funkcionisanje grupe je mogue i u uslovima ostvarivanja ciljeva jednog ili vie pojedinaca (koji su manje vie slini), ali je najbolje tlo za saradnju i interakciju je postojanje zajednikog cilja. Interakcija omoguava percipiranje, obradu, interretiranje i usvajanje injenica, stavova vrednosti, vetina...

Obrazovna grupa je vana i zbog zadovoljavanja socijalne potrebe. Njen kostur se i sastoji od odnosa meu lanovima. Ovom funkcijom premouje se izolovanost to je jako bitno za oveka uopte. Pojedinac se obogauje novim drutvenim kontaktima, razvija nova poznanstva.

Jo jedna od karakteristika i funkcija obrazovne grupe je i kulturni razvoj. irenje horizonata, obogaivanje iskustva. Tokom interakcije vano je posedovanje svesti o razliitosti i toleranciji, kako bi putem nje dolo i do kulturne razmene.

Podjednako vana je i funkcija zadovoljavanja psiholokih potreba. Polaznici osveuju znanje, otkrivaju smisao informacija, premoavaju probleme u uenju, raste im sdigurnost.

Pokretai interakcije, time i formiranja, obrazovne grupe su brojni, mogu biti unutranji i spoljanji. Spoljni podsticaji predstavljaju sve informacije i na osnovu njih formirane stavove koje polaznik prima, od raznih izvora (nastavnika, voditelja, prethodnih polaznika) pre poetka obrazovnog rada. One se odnose na sadraje, metode, atmosferu, uslove... Kao najvei podsticaji deluju privlanost i ostvarljivost obrazovnog cilja. Od unutranjih inioca bitni su: status polaznika u grupi, uspostavljeni odnosi sa nastavnikom, stil voenja grupe.

Formiranje grupe deli se na etiri faze:

1. Etapa predintegracije: Traje od momenta kad se pojedinac poinje odluivati o obrazovanju do ulaska u obrazovnu grupu. Individualno je koliko taj proces traje. Manje je vreme odluivanja za krae teajeve nego za programe kolovanja.

2. Prvi kontakti se mogu ostvariti usmeno i pismeno. Najbolje je da se usmeno i pismeno dopunjuje. Ima i problema to su uslovi obrazovanja i podrska sredine. Postoje i vlastite dileme, pogotovu za odrasle menjenje naina ivota, povratak u svet ne-formalnog obrazovanja. Informisanje treba a bude potpuno. Kontakt treba da sardi podrku i razumevanje. Podaci o polaznicima se skupljaju (putem anketa, upitnika, intervjua...) i formiraju se grupe. Poinju prvi edukativni kontakti, koji su formalni.

3. Proces integracije ima svoje tokove, najee se ne deava brzo. Interakcije se podstiu preuzimanjem zaduenja, nunom saradnjom, vannastavnim susretima... Vana je uloga nastavnika. Na atmosveru utiu i brojnost, kompleksnost i raspodela zadatakapostignue, svest o rezultatima... Dolazi i do kriza, o njima se treba priati, treba odvojiti vremena i za njih.

4. Razdoblje postintegracije se odnosi na vreme posle formalnog rada grupe. Ako je grupni rad protekao efikasno i povljno, stvara se elja za daljom participacijom, i razmenom iskustava, odravaju se i dalje kontakti meu lanovima grupe...

48. Klasifikacija obrazovnih oblika

49. Determinante izbora organizacijskih oblika Razvojem obrazovanja: rastom potreba, irenjem znanja i vetina, razvojem metoda, sredstava, tehnika... raste i broj organizacijskih oblika. Ali nije samo proiren izbor izmeu razliitih oblika, ve i u okviru samih oblika postoje dalje diferencijacije. Najvanije determinante izbora oblika su: cilj i zadaci obrazovanja, sadraj, iskustva, motivacija polaznika, njihovi ivotni uslovi, materijalni uslovi obrazovne ustanove, osposobljenost kadrova. Jako je bitna procena ovih karakteristika, pored analize svake ponaosob, mora se imati u vidu i njihovi meusobni odnosi. Nakon izbora oblika, svi faktori se moraju uskladiti. To se moe na dva naina, ili se izabrani oblik prilagoava faktorima, ili se faktori prilagoavaju obliku. Organizacioni oblici se usklauju sa faktorom obrazovne sredine i sa objektivnim (sistem obrazovanja, planovi i programi, metode...) i subjektivnim faktorima (uesnici i andragoki kadar). Podela determinanti na: 1. Obrazovna sredina u irem (obrazovna struktura stanovnita, nivo obrazovni, tradicije...) i uem smislu (splet navika, shvatanjq i obiaja koji utiu na stavove i motivaciju za obrazovanjem); 2. Sistem i politika obrazovanja; 3. Planovi i programi (karakter i tip programa, predmeti, teme...); 4. Izvori znanja; 5. Metode; 6. Sredstvai tehnike; 7. Uesnici (broj i sastav); 8. Andragoki kadar (strunost, iskustva, organizacione sposobnosti). Jako je bitno izabrati oblik vodei se relevantnim faktorima. A ne pomodarstovm kako je bio sluaj sa kruocima, to je dovelo do totalnog neuspeha. Ili da osnovne premise budu lako i brzo zaraan novac organizatora uz minimalnu organizaciju i trud. Jedna od najeih podela je na:

1. Oblici obrazovanja sa stalnim sastavom uesnika (konsultacije, seminari, teaj, kruok, kolokvij, simpozij, studijsko putovanje, konferencije, savetovanja i kongresi ako im je rimarna obrazovna funkcija...). Unapred odreeni lanovi, stupanj saradnje i odnosa polaznika varira ali je prisutan. Ostvaruju se prema andragokom ciklusu.;

2. Oblici obrazovanja sa nestalnim sastavom ( javno predavanje, ciklus predavanja, javne tribine, tematske i diskusione veeri, priredbe...). Bili su jako popularni i ranije ali ih i saad ima. Zvali su ih i masovni oblici obrazovanja.KOriste se za ciljeve informisanja, buenje odreenog raspoloenja, pokretanje na akciju, propagiranje inovacija... Mora se prilikom organizacije uloiti mnogo truda i sredstava, poznavati dobro okruenje, potrebe i interese ljudi;

3. Organizacioni oblici u kontekstu ostalih obrazovnih komunikacija (izvankolski oblici, obrazovanje na daljinu, obrazovanje putem medija...).

Imamo i podelu prema scijalnim oblicima obrazovnog rada na: masovne, grupne i individualne oblike.

esto je potrebno i poeljno, kombinovati oblike.

50. Organizacione osobenosti predavanja i ciklusa predavanjaJavno predavanje je tradicionalni oblik usmenog komunicianja predavaa sa publikom. Jedan je od vidova obrazovanja sa nestalnim sastavom. Vano je poznavanje retorike nauke o govornitvu. Bitan je i sadraj i forma. Verbalni i neverbalni govor. Putem njega se utie i intelektualno i emocionalno na publiku. Tokom vremena se usavravalo, koriste se brjna pomagala (karte, grafoskopi...), analogije, primeri, prejekcije, uvela se mogunost postavljanja pitanja kao i diskusije nakon predavanja. Predavanje moe biti sa jednim, dva ili grupom predavaa. Popularna predavanja slue pre svega da se publici priblii neka tematika, putem poreenja, konkretizacija, ilustracija. Publika nije unapred poznata i to predstavlja problem, ali se na njen sastav moe uticati propagandom i oglaavanjem. Kod nas publika je od 10 do 100 poedinaca. Organizator: utvruje tematiku na osnovu interesovanja populacije, zatim se brine o predavaima, materijalu, uslovima, oglaavanjem. Predava ima uvodni deo sa otvaranjem teme, predmeta, zainteresuje publiku. U izlaganju se najvie koncentriu na prohteve brojano dominantne grupe u publici. Iskusan predava uspostavlja interakciju sa publikom. Uspeh predavanja zavisi od zanimljivosti teme i vetine predavaa.

Ciklus predavanja, je oblik koji sadri niz tematski povezanih predavanja. On se pokree ukoliko se utvrdi znaajnije interesovanje za odraanu temu, ili za temu koja se ne moe obuhvatiti jednim predavanjem. Publika je nestalna, neki e prisustvovati svim a neki pojedinim predavanjima. Zato je predavanje koncipirano kao celina za sebe, ali je i povezano sa drugim. U uvodnom predavanju se uvodi u temu, razvija se interes za temu, istiu se najvanija pitanja... Na krajnjem predavanju se povezuju osnovne injenice, sudovi i zakljuci u svim predavanjima. Ciklus obino ima od etiri do sedam predavanja. Razmak izmeu predavanja je obino nedelju dana. Poeljno je isto vreme na istom mestu. Bitno je i evaluirenja, i to svakog predavanja, radi eventualnih korekcija.

51. Organizacione osobenosti kruoka Kruok ili studijska grupa je kompleksan organizacijski oblik utemeljen na individualnom studiju, razmeni iskustava u grupi, konsultacijama, povezanosti sa praksom, studijima, studijskim putovanjima. Popularan je u Rusiji i Skandinavskim zemljama. Sardan je i u politici, izmeu dva svetska rata. Danas ih gotovo nema. Najei su bili italaki i diskusijski kruoci, kruoci na daljinu, u USA i radne zajednice i grupe za projektovanje. Postaju sve popularnije neformalne studijske grupe, koji ue u menjim grupama, do est lanova. Broj uesnika je do petnaest. Sastaju se jednom ili nekoliko puta meseno. Uesnici sami planiraju obrazovanje. Organizuju se pri specijalnim obrazovnim ustanovama, fakultetima, preduzeima, institutima... Tematika im je veoma raznovrsna.

52. Organizacione osobenosti seminara Seminar prestavlja oblik obrazovnog usavravanja polaznika. Usavravanje se temelji na ve postojeim znanjima i iskustvima, ona se dopunjuju, usavravaju, povezuju, proiruju, produbljuju, koriguju. Za seminare su karakteristini raznolikost sadraja i zadataka i elastinost u organizovanju. Stoga se koristi u mnogim podruijima. Odlike su: interakcija, razmena iskustava, zajedniki rad, sloena komunikacija (usmeno i pismeno). Broj uesnika od osam do trideset. Organizacija se temelji na svim fazama andragokog obrazovnog ciklusa )potrebe, cilj, zadaci, plan, realizacija...). Veliku ulogu igra organizator. Izbor nastavnika je prema temama, ne obratno. Bitni i ostali uslovi (sredinski, materijali...) U praksi postoje razliite vrste seminara:

* Predseminar Namenjen za obnovu i sistematizaciju znanja, koja e se kasnije detaljnije obraditi na nekom od seminara, teaja ili tokom kolovanja.

* Uvodni seminari Uesnici se uvode u nove tematike. Proseminar za uvod studenata; Seminari za uvoenje tek primljenih radnika.

* Informativni seminar Za cilj ima informisanje o novinama zasnovanim na preteno poznatim temama.

* Instruktivni seminar Osposobljavanje uesnika da kasnije sami organizuju seminar slian onome na kom su uestvovali.

* Ciklusni seminar To je, zapravo, serija seminara prevashodno za povezivanje postojee prakse sa teorijom (npr. vikend seminar). Postoje seminari koji se odravaju, delimino ili u celosti, u okviru radnog vremena. este su kombinacije razliitih vrsta seminara.

53. Organizacione osobenosti simpozija gr. symposion gozba, skup

Jo iz doba antike grke, gozba uitelja i filozofa (Platon). Danas predstavlja naziv za skup sastanaka naunika, strunjaka ili umetnika koji raspravljaju o istoj temi sa nekoliko aspekata ili o nekoliko problema sa jednog aspekta. Ima razliite zadatke: osvetljava novo nauno podruje, kritiko razmatranje nekog podruja, obrada trenutnih vanih problema... Problematika je intenzivna i sloena (za razliku od kolokvija). Takoe je karakteristina usmerenost ka otkrivanju novih saznanja, novih veza i aspekata posmatranja. Osnovna podela je na simpozije zatvorenog ili otovrenog tipa. Na simpozijima zatvorenog tipa prisustvuju ssamo pozvani strunjaci i specijalisti za datu temu.. A za simpozijume otvorenog tipa karakteristino je prisustvo strunjaka koji se ukljuuju samo povremeno i imaju ulogu posmatraa. Jako je bitan odabir strunjaka, sam simpozij se priprema due vreme, kako bi oni mogli da se pripreme. Organizator pored strunjaka mora poznavati dobro i tematiku. Ne treba teiti ka istom miljenju strunjaka, ve nivou strune i komunikacione kompetentnosti. Svi uesnici imaju referate, predloge, diskutuju... Pripremljeni tekstovi se unapred prosleuju do svih uesnika kako bi se prepremili. Materijali sa simpozija se objavljuju kao interne ili javne publikacije koje se i zovu simpozij.

54. Organizacione osobenosti savetovanja

55. Organizacione osobenosti konferencije

56. Organizacione osobenosti kongresa Spadaju u grupu organizacionih oblika sa stalnim brojem uesnika. Prednost im je pre svega u brojnosti uesnika. Karakteriu se kao ogranizacioni obrazovni oblici ako imaju primarnu ili propratnu obrazovnu funkciju. Pre svega je to karakteristino za struna savetovanja. Neki od ovih oblika mogu imati i meunarodne dimenzije, kao odbro poznate konferencije UNESCO-a U toku rada ovih oblika razmenjuju se znanja i iskustva i time se daje smisao delatnosti. Dakle ovi oblici (esto) pretpostavljaju ranije steena iskustva i samoobrazovni rad. Zakljuci se mogu osvestiti dopunskim obrazovanjem. Savetovanje je pogodno, kako za rad sa masovnim grupama tako i za rad sa menjim grupama. Grupa strunjaka razliitih funkcija i profesija reavaju zajedniki drutvene, politike... probleme. Predstavlja razmenu znanja i iskustava.Uspeh zavisi od pripreme (analiza potreba, razrada plana i programa i operacione pripreme) i voenja (uvod u rad izlaganje plana i programa i rad savetovanja- izlaganje referata i diskusija) kao i donoenja zakljuka. Konferencija predstavlja sastanak i dogovaranje predstavnika drutvenih i politikih organa. U njoj se diskutuje, izlau se argumenrti, tavovi... Ne dolazi se uvek do zajednikog reenja. Podela je na povremene (aktuelnosti) i stalne (odreen krug pitanja). Kongres predstavlja dogovaranje i izvetavanje o zajednikim poslovima i postignutim rezultatima, kao i zakljuivanje o narednim zadacima. Imaju nauni, drutveni ili politiki karakter. Imaju tri etape: Priprema; Rad; i Analiza rada. Podela je na redovne i vanredne.

lanovi su strunjaci.57. Organizacione osobenosti kursaKurs ili teaj je kontinuirani niz predavanja i vebi iz nekog predmeta ili podruja. Osnovna svrha je sticanje novih znanja, vetina i stavova. Bitno je izvriti odabir polaznika, izjednaiti ih po nivou sposobnosti i predznanja. Dakle insistiranje na homogenim grupama. Realizuju se na gotovu svim podruijima znanja i vetina. Trajanje i broj uesnika variraju. Vreem ak varira od par sati do godinu dana. Vreme odravanja se prilagoava polaznicima. esto ih organizuju radne organizacije (struni seminari). esto se kombinuje teorijski i praktian rad, takoe se rad deli na manje grupe ili na pojedinaan rad. Dele se na: Osnovni ili poetni; Dopunski; i Specijalni. A postoje i dopisni i multimedijalni kursevi. A mogu biti i jednopredmetni i viepredmetni. Viepredmetni su kompleksniji za organizovanje zbog povezivanja znanja. Teaj se obino zavrava proverom znanja. Poeljno je da provera ima i u toku samog procesa, a vreme izmeu ispita mopra biti primereno.

58. Organizacione osobenosti radioniceRadionice predstavljaju oblik grupnog obrazovnog rada, koncipiranog tako da se olakava prikupljanje, procesuiranje i primenu sadraja, i omoguava zadovoljenje psiholokih potreba pojedinaca. Predstavlja metodu interaktivnog i iskustvenog uenja. U toku rada se istiu tri aspekta linosti: kognitivni (uenje, spoznaja, istraivanje); emocionalni (oseanje ravnopravnosti, slobode, zabava, aktivnosti); i socijalni (interakcija, pripadnost grupi...) Grupu sainjavaju pojedinci sa slinim interesovanjima. Bitno je postojanje zajednikog cilja, komunikacionih vetina, pravila rada u grupi i strukturalni nain reavanja zadataka. Pored toga i mogunost redovnog sastajanja. Komunikacija je dvosmerna, postoje pravila u komunikaciji, aktivno sluanje, slanje ja poruka, ne etiketirati... Grupni rad zahteva planiranje (cljevi, zadaci, sadraj, vreme...). Voditelj planira , podstie, usmerava i koordinira, sugerie, podrava... Bitna je i evaluacija. Scenario je zapravo plan realizacije i sastoji se iz sledeeg: tema; ime; cilj; trajanje i materijal. Delovi radionice su:

1. Uvodni deo Voditelj saoptava cilj, uputstva, vreme za rad;

2. Glavni deo Izvoenje same radionice i prezentovanje rezultata;

3. Zavrni deo Diskusija i feedback. Radionica kao obrazovni oblik omoguava ispunjenje andragokih zahteva: Potovanje potreba uesnika; Uenje s ljubavlju; Pozitivna i kreativna atmosfera; Humanistiko obrazovanje (tri nivoa linosti); i Dvosmerna komunikacija.

59. Organizacija samostalnog i usmeravanog samoobrazovanja Samoobrazovanje je sloen komunilkacijski sistem usmeren na poboljanje kvaliteta ivota. Drutveno i lino uslovljena aktivnost pojedinca, sa ciljem sticanja znanja i umenja, uz mogunost da se to cini u 2 oblika: potpuno samostalno ili uz instruktivnu pomoc. Samoobrazovanje podrazumeva sposobnosti za aktivno uenje i efikasno itanje, pozitivan stav prema samoobrazovanju i navike i praksa uenja. Pored toga uenik mora posedovati brojna andragoak i didaktika znanja. Za organizovanje samoobrazovanja moraju se poznavati i obezbediti objektivni uslovi samostalnog uenja : organizaciji mesta, temperatura, osvetljenost, tiina,... Kao i subjektivni: jasna namera, postojanje plana (jasan cilj, zadaci, metode, sadraj...), obaziranje na umor i dosadu, pravilan tempo... Poeljno je i korienje masovnih medija, ali ono podrazumeva i medijsku pismenost (svest o medijima, kritiki stav, stavljanje u kontekst i podraavanje medija). Metode uenja zavise od mnogo faktora (pre svega sadraja, uslova, materijala) i podeljene su prema mnogo kriterija. S obzirom na raspodelu uenja razikujemo koncentrisano i raspodeljeno. Prema procentu reprodukcije na aktivno (presliavanja, pokuaja...) uenje i pasivno (samo gledanje i itanje). S obzirom an uenje iz celine ili delova: globalna, fragmentarna i sloena. Potrebna je kontrola i provera rezultata. To se moe obaviti samostalno ili od strane instruktora. Metode provere su: presliavanje, odgovaranje na pianja, zadaci...

U zavisnosti od kompleksnosti tematike i osposobljenosti samoobrazovnika, moe postojati potreba za konsultativnom pomoi. Na konsultacijama se usmerava obrazovni proces, proiruje, dopunjuje i koriguje znanje, vri se evaluacija... Konsultacije mogu biti: posredne i neposredne, povremene ili stalne, grupne ili individualne, tematske ili opte, uvodne, pripremne, kontorlne i zavrne...

Bitan je i fenomen osposobljavanja za samoobrazovanje iji su zadaci ( po efiki) osposobljavanje za: razvijanje koncentracije, podizanje kulturnog nivoa, pozitivan stav i osposobljavanje za efikasno itanje. Pored toga autori naglaavaju itav set andragokih, psiholokih i didaktikih vetina.

60. Organizacione osobenosti konsultacija Konsultacije predstavljaju oblik obrazovanja odraslih sa stalnim borjem uesnika, kojim se ostvaruju meusobni usmeni i pismeni kontakti i komunikacija nastavnika i uesnika. Na konsultacijama se stiu, dopunjuju, pojanjavaju, koriguju znanja, usmerava obrazovni proces, reavaju potekoe, evaluira znanje. Konsultativni rad se nastavlja na samoobrazovnu aktivnot. Ona je i sastavni deo svim oblicima obrazovanja u kojima se povezuju samostalnost i uenje, i zajedniki angaman (koji je bitan). Postoje: posrebne i neposredne, povremene ili stalne, grupne (zajedniki problemi, bitan i kontakt uenik-uenik)ili individualne, tematske (cilj i sadraj odreuje nastavnik) ili opte (predlau ih polaznici) s obzirom na funkcije dale se na, uvodne (na poetku iil prelasku na novu celinu), pripremne (usmeravanje), kontorlne i zavrne... Mogu se odravati kao pojedinane ili u blokovima. Konsultacije su sloen oblik mentoriranja.

61. Oblici obrazovanja na daljinu

62. Organizacija multimedijalnog obrazovanja Radi ekonomizacije vremena, i prevazilaenja zavisnosti od mesta obrazovanja, a posredstovm razvoa tehnike i nauka o obrazovanju, razvio se novi oblik nastave nastava na daljinu. Nastava na daljinu predstavlja obrazazovni proces koji podrazumeva posrednu, komunikaciju uesnika, preko nekog medija. Nastava na dljinu se razvla u proteklih nekoliko godina. Obuhvata razne sadraje i zastupljena je na svim nivoima obrazovanja. Pre je ist oblik obrazovanja na daljinu bio teko mogu. Veina ovih procesa zahtevala je bar povremene dirketne konsultacije. Razvojem interneta i obrazovinh fenomena vezanim za njega, i ovaj problem je prevazien. Postoje tri globalna modela obrazovanja na daljinu:

1. Konsultativno-instruktivna nastava. Pri ovom obliku nastave, polaznici su uglavnom upueni na samostalno prouavanje sadraja. Instruktivna pomoe je gotovo prepolovljena u odnosu na redovnu nastavu. Ne dolazi se svakodnevno na konsultacije. Koriste se udbenici za direktnu nastavu, i problem je to nisu pogodni za samoobrazovanje. Komunikacija nastavnik-uenik ima komplementarnu funkciju u odnosu na komunikaciju uenik-medij. Prilikom konsultacija nastavnici osposobljavaju uenike za organizaciju i sprovoenje samoobrazovanja, dopunjuju, koriguju i evaluiraju znanja. U obrazovanju odraslih, pojavljuje se fenomen mentorstva, individualni rad sa uenikom, koji ne mora biti direktan.

2. Dopunsko-konsultativna nastava. Komunikacija posredno, pisanom rei Komunikacija je konstantna, ista za sve polaznike, proverava se prijem poruka i njihovo strukturiranje, a sve u cilju razvoja sistematskog znanja i linosti uopte. Svojim razvojem osim pisanog dopunjava se i audio i/ili vizuelnim medijima. Postoji mogunost i neposrednog kontakta ukoliko je potreban. Prevashodno se koristilo u svrhe strunog obrazovanja. Postoji i dopisna nastava gde pored sadraja obrazovanja, uenik dobija i instrukcije kako da ih savlada.

3. Multimedijska nastava na daljinu. Sinonim za multimedjsku nastavu bio je TV+radio+tampa. Svakako da i dan danas ovaj vid multimedijalnog obrazovanja je koristan. On je imao ulogu pre svega u demokratizaciji znanja i bio namenjen obrazovanju odraslih. Moe se koristiti kako potpuno samostalno tako uz dopunu sa drugim oblicima, ili pak sluiti kao dopuna drugim oblicima. On podrazumeva: odreenu sumu znanja, postojanje medija, aktivnost celokupne linosti polaznika i racionalnije organizovan oblik od kolsko-predmetno-razredne nastave. Pomou nje svestrano se sagledavaju injenice, jaa se spoznaja... Neke od zamerki su bile: pasivnost polaznika, asocijalizacija, krut sadraj i plan, podreivanje srednjem ueniku. Meutim pojavom iterneta sve ove sumlje su otklonjene. Pojedini autori smatraju internet za jedini pravi mulitmedij. Danas postoje razni kursevi, seminari ak i virtuelni univerziteti. Postoje dva glavna oblika asinhrono i sinhrono. Forma multimedijskog obrazovanja preko internea podrazumeva etiri aspekta komunikacije:

a) uenik-tehnologija. Sto obuhvata osnovna znanja na kompjuteru.

b) uenik-uenik. Komunikacija je veoma intenzivna i kompleksna. Podrazumeva saradnju, interakciju, konsultacije...)

c) uenik-sadraj. Ovde je jedna od glavnih prednosti naime sadraj se koncipira tokom samog kursa, doppunjuje se i zavisi prevashodno od polaznika.

d) uenik-moderator. Komunikacija je dvosmerna (putem fporuma, emaila...)Moderator upravlja obrazovnim aktivnostima i uenjem tako to obezbeuje i organizuje protok iformacija, upuuje ne obrazovne izvore, istie i sumira bitne segmente diskusija u vezi za nastavnom jedinicom koja se obrauje, daje konstruktivni feedback povezujui ga primerima iz prakse i evaluira obrazovne razultate. Stvara uslove i stimulie komunikaciju. Uloga mu je kljuna u poetku. Mogunosti sadraja su ogromne.

63. Kultura kao predmet i cilj organizacije (pojavni oblici kulture) Kultura je jedna od najbitnijih karakteristika oveka i ljudskog ponaanja, ona je drutveni fenomen i svojstvena je oveku. Postoje razliita tumaenja i definicije kulture. Neki idu toliko daleko da podreuju itavo drutvo kulturi, smatrajui je veom od njega samog. Pojedini autori je posmatraju apstraktno (duhovno), nasuprot onih koji je svrstavaju u domen konkretnog (materijalno), a neizostavno je i postojanje opisa kulture kao spoj i sinergija ova dva gledita. Neki je gledaju kao svesnu i namernu, neki kao nadsvesnu i striktno drutvenu, neki kao proizvod neki kao proces, neki kao sistem...Ali bitno je shvatiti da veina tumaenja koja se tiu kulture su tana. NJihova prividna oprenost je produkt posmatranja fenomena kulture sa razliitih aspekata i u razliite svrhe. Svake iskljuivosti i odstranjivanje alternativnih pogleda su neprimereni. Pojam kulture (kao i mnogi drugi, ako ne i svi) ne moe se sagledati u celosti, posebno ne indoktrinacijom, ili vrednosnom pristrasnou. Za potrebe predmeta naeg interesovanja izdvojiemo karakteristike koje se tiu kako organizacije tako i oblasti obrazovanja. Ona podruja kulture kojima se organizacione i obrazovne nauke mogu, ili ve i bave. Sa stanovita organizacije, veoma je vano tumaenje kulture kao celine iz vie posebnih delova, koji su u meusobnom odnosu i zavisnosti. Pogled na kulturu sa prefiksom grupnog, zajednikog delovanja.S druge srane vano je i postojanje namernog, svesnog i sistematskog stvaranja i delovanja na kulturu, koji podrazumeva organizaciju. Pa sve do bavljenja praktinim organizovanjem kulturno-umetnikih manifestacija, i masovne proizvodnje kulture. Obrazovanje i kulturu vezuju vrste niti. Deo autora definie kulturau kao nauena pravila ponaanja, sistema vrednosti, znanja... koje dele lanovi odreene grupe. definicija kulture kao: Skup svih procesa, promena i tvorevina koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne intervervencije ljudskog drutva. A osnovni smisao kulture sastoji se u tome da olaka odranje, produenje i napredak ljudskog drutva. Dakle skup promena, u kontekstu obrazovanja ukazuje nam na uenje, kao jedno od glavnih procesa u obrazovanju. S druge strane, za razliku od uenja, kultura i obrazovanje su striktno ljudske karkteristike. A vidimo da je drutvena funkcija obrazovanja identina sa glavnom funkcijom kulture. Kultura ujedno stvaa i akumulira sadraj i predmet obrazovanja. S druge strane obrazovanje je sredstvo i uslov opstanka i razvoja kulture. Vrednostima, kodeksima ponaanja... kultura utie na organizaciju i sprovoenje obrazovanja. Nauka predstavlja oblast kulture. Oba fenomena imaju i istorijsku i dinamiku dimenziju.

Pojavni oblici kulture su Podkultura koja predstavlja oblik kulture koji je specifian za odreenu kohezivnu grupu. Razni su kriterijumi podele: Prema oblastima kulture: nauka, umetnost, sport... Prema vremenskoj dimenziji: srednjevekovnu, modernu... S obzirom na nosioce kulture: gradska, omladinska, radnika... Protivkultura predstavlja pojave koje su po svojim karakteristikama kulturno devijantne. Uslovi stvaranja ovih grupa su: Frustracija; Poremeen isstem vrednosti (andragoka uloga moe doi do izraaja ovde); i Odsustvo socijalne kontorle (takoe kroz organizovano delovanje andragoke prevencije moe se suzbiti).

MAsovna kultura se takoe uraja u vid podkulture.

64. Organizacija kulturnih aktivnosti u okvirima kulturne dinamike Pojam kulture shvata se dvojako, i kao tvorevine dobra i kao dinamika. Ova dva oblika su neodvojiva. Dinamika je jako bitna. Akulturacija podrazumeva usvajanje normi ponaanja, obiaja, vrednosti kulturnih dobara u okviru sopstvene drutvene grupe. To je zapravo fenomen jako slian socijalizaciji. Akulturacija moe biti i spontana, ak i nesvesna, ali je veliki uticaj i organizovanih oblika akulturacije, od od obrazovnog sistema, do kulturno-umetnikih manifestacija i akcija.Sama definicija akulturacije asocira na deo obrazovanja. Obrazovanje se pored strunih i konkretnih znanja, velikim delom bavifunkcijom akulturacije. Neko i odvaja fenomen obrazovanja od fenomena uenja ba po dimenzijama organizovanosti i sistematinosti, a i po usvajanjima kulturnih vrednosti, normi... Enkulturacija predstavlja razmenu i uticaj, tanije prenoenje vrednosti izmeu dve ili vie grupa. Bitno je napomenuti da se ne radi o prostom preuzimanju, zbiru niti nagomilavanju. Te vrednosti se meaju sa ve postojeim, ulaze u njihov sistem, drugaije se manifestuju, poimaju... Vano je napomenuti da ovi oblici nisu jedini. I da je zaobien bitan proces, porces blizak obrazovanju i andragogiji. A to je proces razvoja, koga ne bi bilo da su samo ova dve procesa na snazi.

Tipovi kulturnih kontakata su: 1. Etnocentrizam (u ijoj je osnovi tumaenje da je davaoc vei i dominantniji od primaoca); 2. Kulturalizam (karakterie kontakt nezavisno od socijalnih i drutvenih karakteristika); 3. Idealistiki (posmatra kontakte pre svega u domenima vednostii norme); i 4. Dijalektiki (podrazumeva meusobni uticaj). Potrebno je pomenuti da moe doi i do prekida ovih kontakata. Takoe je vaan i fenomen Kulturne rezistencije - a to je otppor prema nametanju vrednosti.

65. Organizacija kulturnih aktivnosti u kulturi masovnog drutva

66. Homogenizacija kulture kao nain organizacije Fenomen masovne kulture svojstven je savremenim pitanjima kulture. Postoji rasprava oko samog termina. ali bi to za na trenutni predmet predstavljalo isuvie veliku digresiju, pa emo prihvatiti termin masovna kultura podrazumevajui pod tim: Smanjenje socijalne distance, internacionalizaciju i kosmopolitski karakter kulturnih vrednosti; promenu u sistemu kulturnih vrednosti; promenu u procesu kulturne selekcije; proimanje kulture i tehnike; pojavu masovnog potroaa; komercijalizacija vrednosti; i reproduktivni karakter masovnog dobra. Ove karakteristike su se iznedrila iz drutva u kome je oigledan porast broja stanovnitva, intenzivnija urbanizacija, automatizacija, promena socijalne i politike strukture, porast standarda i slobodnog vremena. Svakako da porast standarda, slobodnog vremena, kao i tehnoloke mogunosti, praene i proimane pojavom trinih vrednosti stvaraju organizacioni karakter kulturnih aktivnosti. Umetnika dobra i znanje su shvaeni kao roba, postaju masovni proizvodi. Tu spadaju knjige, video projekcije, predstave, replike slika, CD, DVD,...Iznedrio se itav niz organizacija koje umnoavaju, prezentuju, prosleuju, razmenjuju, prodaju, poduavaju pa i stvaraju kulturu i kulturne vrednosti. Robu treba znati stvoriti ili preraditi, upakovati, prezentovati, popularisati, prodati. Sve to podrazumeva organizovane, sistematske, planirane porocese, pomtom koordinaciju, kontorlu, organizaciju.... Mogunost reprodukcije, i dostupnost svima otvorili su nove puteve kulure i kulturne dinamike. Akcentualizacija je na publici. Neki u tome vide propast, drugi napredak. Smatram da su najblii istini oni koji u svemu tome vide potencijalnu ansu. Obrazovanje putem medija, obrazovanje u slobodnom vremenu.. su samo neke od fenomena koje spajaju masovno drutvo sa obrazovanjem odraslih.

Homogenizacija ili ujednaavanje kulture je jedna od odlika i procesa masovne kulture. Ona podrazumeva ne samo nestajanje ili ublaavanje socijalnih razlika ve i sam proces kvalititivnog ujednaavanja razliitih nivoa kulture. I nju razni autori tumae bilo kao prednost bilo kao tetu. Klokovska razlikuje tri vrste ujednaavanja:

1. Ujednaavanje koje pojednostavljuje (simplifikaciona homogenizacija). Dela sa vieg stepena kulture se pomou prerada pribliuju se irokim masama. Pretpostavlja izvesno odstupanje od autentinih dela.

2. Imanentno ujednaavanje (ili homogenizacija, nivelisanje razliitih oblika kulture)

3. Mehaniko odnosno tehniko ujednaavanje.

67. Ouvanje kulturne tradicije i tenja ka kulturnom progresu Dva fenomena, koja su predmet naeg trenutnog razmatranja, esto su stavljena u opozit tanije, dinamiki gledano, kao alternative. Meutim ova dva procesa svakako trebaju biti u sinergiji, i zasupljena ravnopravno. ovek se rodi sa ne veim znanjem i sposobnostima od malduneta impanze. Ali tokom ivota stie mnogobrojna znanja i vetine koje mu daju mnogo vee sposobnosti i mogunosti od bilo kojeg drugog bia. Ovo moemo zahvaliti kulturi kao i procesu akulturacije. Prenoenje kulturne tradicije se u organizovanom obliku prenosi preko gotovo svih oblika obrazovanja, u gotovor svim sistemima i obrazovnim organizacijama. Ali kao to drutveni zadatak obrazovanja i zadatak kulture nalae, pored ouvanja bitan je i razvoj zajednice. Neki dele osnovni zadatak na delove odranje, produenje i napredak, stavljajui osetnu razliku izmeu procesa odranja i napredka. Ja bih ta dva procesa pribliio, smatrajui ih u nekim domenima podudarajue. Razvoj se organizovano ogleda kroz sistem unapreenja znanja i nauka, to se ostvaruje izmeu ostalog i razmenoim iskustava, konsultacijama.... koji predstavljaju procese pojedinih organizovanih obrazovnih oblika.

68. Organizacija u uslovima izraenosti pojava avangardizma, kia i snobizma Ki je nemaki naziv za popularnu i komercijalnu umetniku literarnu produkciju. Ki je popularan produkt kulture masovnog drutva. Predstavlja zamenu za pravu kulturu. Kultura je roba. Ki je preteno mehanikog karaktera. Menja se sa stilom ali u sutini ostaje isti, redstavlja formulu. Napravljen je sa nemarom da se proda. Akademizam je ki za vie slojeve. Jedina zasluga mu je stvaranje i razvoj avangarde. Avangardizam je zapravo otpor prema kiu. Stremljenje ka istinskoj umetnosti. Asocijacije na snobizam su imitiranje, zavist, zatvorenost, hvalisanje.. On se javlja kao elja da se pripada nekoj grupi. Nosi za sobom izvesna pravila i vrednosti. Dva su motiva ulaska u odreeni krug:

a) elja da se ue radi izjednaavanja sa grupom koja je iznad po imetku i vrednostima;

b) elja da se distancira od izjednaavanja, zbog bogatstva; Ali putem snobizma to ne uspeva.

69. Kulturna animacija Savremena drutva imaju razvijenu institucijalnu osnovu u kulturi. Brojna udruenja, umetnici, umetnike grupe svima su dostupni. Kultura dostupna irem broju ljudi pa je posredovanje izmeu ljudi i umetnosti neophodno, to posredovanje je zapravo animacija.

Delatnosti animacije:

1. Oslobaanje mogunosti oveka u domenu stvaralatva2. Podsticanje na prihvatanje kulturnih vrednosti3. Razvijanje kritikog miljenja. Podsticaj ka samopouzdanju, razvijanje komunikacije, senzibiliteta...

Razlikuje se od marketinga zato to ide u razvijanje senzibiliteta i produbljivanje znanja, formiranje publike a ne obavetavanje ve postojee publike.

Faze: 1. otkrivanje problema; 2. stvaranje grupe; 3. stvaralaki proces; i 4. dalji ivot tog ostvarenja.

Oblici animacije:

1. Pripremna izlazi van svojih prostora, da pridobije publiku, da im razvije senzibilitet, interesovanje

2. Edukativna da dopuni nedovoljno znanje potencijalnih gledalaca.

3. 3. Stvaralaka animacija umetniki rad kao metod animiranja, animator je tu samo koordinator.

4. Svearska animacija pogodna za animiranje veeg broja ljudi.

Metodi:

1. Paternistiki gde je animator rukovodilac, savetodavac, nosilac reenja.

2. Direktivni usmerava rad grupe, ali ne dominira;

3. Uesniki avnopravan saradnja svih lanova.

70. Oblici difuzije kulture Spontano usvajanje kulture je inkulturacija (putem porodice, lokalne sredine, vrnjaka). Ali moderna drutva moraju imati i institucionalne oblike. Prve institucije bile su kole. Cilj je uvati kulturna odbra, razvijati ih, prezentovati, omoguiti da se usvoje. Nacini organizovanja difuzije kulture su danas pravno regulisani. Razvoj masovnih komunikacija je doveo da poveanja difuzije kulture.

Osnovni oblici difuzije kulture:

1.Izloba javno izlaganje proizvoda sa opstim ciljem prezentovanja

2. Koncert

3.Predstava osnovni scenski oblik izvoenja, pozorinog ina )glumaka, muzika i mjuzikl)

4.Tribina javno plasiranje umetnikih ostvarenja

5.Priredba- za odreenu publiku

6.Teajevi

7.Filmska projekcija

Kompleksni oblici

1.Manifestacije

2.Proslave

3.Akcije

Mas-medijski oblici

1.TV emisije

2.Radio emisije

3.Rubrike i tekstovi u novinama

71. Oblici kulturne saradnje Podjednaka vrednost razliitih kultura. Priznavanje prava na kulturni identitet, pre svega kroz nacionalni identitet (Jezik, tradicija, oseanje pripadnosti).

Srbija bila pod uticajem vizantije i zapadnoevropske kulture. Ali nisu uvek saradnje i uticaji, nekada je i nametanje, imperijalizam.

Kulturna saradnja moe biti bilateralna (sa jednom zemljom) ili multilateralna (sa vie zemalja).

Jedan od oblika su kulturni centri u raznim zemljama. Meunarodne kulturne manifestacije.

UNESCO Svaka od lanica sama definie svoju kulturu, identitet i nain prezentacije, bira svoj put.

1988 1998 je proglaena za dekadom kulturnog razvoja pod sloganom razliitost koja spaja.

Podstie, planira, organizuje i realizuje saradnju.

Pored njih tu je i evropski savet i EU.

72. Menadment kulturnih centara Drutveni razvoj u XIX veku, uslovio je potrebu za kulturnim sreditima koji obrazuju najire slojeve stanovnitva. Znanje za uee u savremenom svetu.

Tipovi centara: Narodni, Radniki univerziteti, Domovi kulture, Narodni domovi, Narodne itaonice.

Kod nas prvi formiran Kolarev narodni univerzitet u Beogradu.

Vrste kulturnih centara:

1. Reprezentativnog tipa za iroke mase

2. Gradski

3. Optinski

4. U seoskoj sredini

5. U radnoj sredini

6. Studentski

7. Specijalizovani

Osnovne funkcije su im: stvaralatvo, animacija i difuzija kulture.

73. Menadment knjige Knjiga najpogodniji i najjednostavniji vid komunikacije. Razvoj prvo pronalaskom prese Gutenberg sredinom XV veka. Ali tek krajem XIX i poetkom XX veka knjiga postaje, popularan. Ni do dan danas nije prevaziena. U srbiji se najvie ita literatura drutvenih nauka i knjievnosti, pa primenjeinh nauka...

Najznaajniju ulogu u posredovanju knjige imaju biblioteke i knjiare.

Animacija se obavlja ako to autor alje objavljenu kjnigu kritiarima, novinarima, urednicima...

Promocije, redavanja, knjievne veeri.

Bibliotekarti bi trebalo da budu i animatori, u bibliotekama i koncerti, izlobe, predavanja...

74. Menadment ulturne batine Nasleena kulturna dobra su kulturna batina. Ona se istrauju, uvaju i prezentuju. O tome brine itav niz ustanova. Arhivi, muzeji, biblioteka, zavodi za zatitu spomenika...

Arhivi uvaju dokumentaciju. U Srbiji poeli u XX veku. Dravne, kulturen i druge ustanove su zakonom obavezne da predaju svoja dokumenta arhivi.

Zatita spomenika je jako bitna. U Srbiji su Studenica i Sopoani u fondu Svetske kulturne batine.

Zavod za zatitu pored ouvanja istrauje, vrednuje i kategorizuje nepokretna kulturna dobra. Jo jedna bitna funkcija je revitalizacija i prezentacija(ukljuenje u drutveni i turistiki ivot zajednice)

75. Sponzorstvo u obrazovanju i kulturi Umetnost se finansira od strane ustanova, preduzea, pojedinaca.

Pored istog dobroinstva, tako se i vodi svoja kulturna politika i namee ukus. Finansijeri utiu i na samo finansijerstvo.

Oni i peru novac ali mislim da to nije pitanje umetnosti ve ekonomije.

Oblici sponzorstva:

1. Mecenstvo: Lino i individualno donatorstvo, usmereno ka umetniku pojedincu i neprofitno je.

2. Patronat privatne fondacije

3. Donatorstvo dobroinstvo

4. Otkupi prenos umetnikog dela u vlasnitvo koorporacija

5. Sponzorstvo poslovni odnos fondacije prema umetniku.

To je men sve novac.Iako neke brojke tvrde da polovina nije zainteresovana za marketing, niti ima jasno definisanu marketinku strategiju u domenu sponzorstva.

Definisanje organizacijske kulture:Organizaciona kultura je sistem pretpostavki, vrednosti i normi ponaanja koje su lanovi jedne organizacije razvili i usvojili kroz zajedniko iskustvo i koji usmeravaju njihovo miljenje i ponaanje.

PretpostavkeObrazac komunikacijeStavoviModeli ponaanjaVerovanjaCeremonije KlimaAnegdotePosveenostObiaji u organizacij Etika

Nain obavljanja poslovaZajednika oekivanjaNavikeOseanja

IstorijaIdentitet

JezikZnaenja

argonIdeologijaPraksa Norme

Fiziki objektiVrednosti

Modeli interakcijaNeformalna pravila

RitualiDuh firme

Prie i legendeNain miljenja

SimboliVizija

TradicijaPogled na svet

Mitovi Kognitivni elementiPretpostavke

Verovanja

Vrednosti

Norme

Simboliki elementiSemantiki simboli: jezik, argon, mitovi, prie, metafore

Bihejvioristiki simboli: rituali i ceremonije, obrasci ponaanja

Materijalni simboli: spoljni i unutranji izgled prostorija, logotip, nain oblaenjaU tom smislu, simboliki elementi se javljaju kao ,,vrh ledenog brega, dok su kognitivni elementi onaj njegov deo koji se nalazi ispod vodene povrine. To bi znailo da su upravo simboliki elementi OK ono to je oigledno u jednoj organizaciji. Isto tako, moe se rei da kognitivni elementi konstruiu simbolike, kao i da su simboliki elementi manifestacije kognitivnih elemenata. PCL (S. Covey) , : , , . , , , . , . () , , . : , , . . . , ,... , . , , . , , . (, , , , , , , , ...) . , . , , . , . , .

, , , , , . , . , (, , , , , .) , .

, , . , , . , .

, , . , .

() . , . . , , . , . , .

, , . , . . , . . , ( ), ( ). .

. . . . . . . . , , , . . . , , .

. , . , , ().

. . , . . . , , . ,, .

1. ;

2. ;

3. .

4. - ;

5. ;

6. ;

7. : , -, .

Elementi organizcione kulture (sadraj pojma)