1. PODATAK , INFORMACIJA , ZNANJE

UVOD

Pre ulaženja u detalje, koji bliže osvetljavaju suštinu IT-a, neophodno je dublje razumevanje prirode informacije. Zato ćemo najpre razmotriti suštinu informacije sa stanovišta razumevanja sledećih detalja:

• priroda podataka, informacije i znanja• vrednost informacije• kvalitet informacije i njegove karakteristike• informacija u kontekstu okruženja elektronskog poslovanja (e-business) • donošenje upravljačkih odluka i njihove karakteristike na različitim

organizacionim nivoima• informacije neophodne kao podrška za donošenje odluka

PODATAK

Reč podatak (data), potiče od latinske reči datum, koja je neodređeni particip prošli od glagola dare, koji znači dati, po je stoga podatak nešto dato. Najopštije, podatak je tvrdnja koja je odraz stvarnosti. Ili, podaci su skup neslučajnih činjenica zabeleženih posmatranjem ili istraživanjem. U računarskoj tehnici podatak se podrazumeva kao niz brojeva, karaktera, slika ili drugih izlaza iz uređaja koji pretvaraju fizičke veličine u simbole, u najširem smislu. Poznate su i sledeće definicije podataka:

• niz neslučajnih simbola, brojeva, vrednosti ili reči;• niz činjenica dobijenih posmatranjem ili istraživanjem, a koje su zabeležene;• skup izvesnih činjenica;• zapis događaja ili činjenice.

Podaci mogu biti prirodni ili se mogu veštački kreirati. Kad se radi o podacima iz prirodnih izvora, ti podaci treba da su nekako zabeleženi. Menadžeri treba da postave odgovarajuće procedure i alate da bi se omogućilo beleženje tih podataka. Npr, da bi se obezbedilo da operativni pozivni centar unese sve poštanske kodove svakog kupca u njegovu karticu i da se obezbedi pravilna provera tih podataka, potrebno je uneti proceduru tog postupka u sistem. Veštački dobijeni podaci se proizvode kao nus produkt samog poslovnog procesa. Recimo pri obradi računa organizacija npr. može se utvrditi koliki je broj prodatih proizvoda načinjeno u jednom mesecu.

INFORMACIJA

Informacija je rezultat obrade, rukovanja ili organizovanja podataka na takav način da onaj koji prima tu informaciju povećava svoje znanje. Stoga, informacija kao koncept nosi čitav niz značenja od svakodnevne upotrebe do tehničkih izraza. Uopšteno govereći koncept informacija je vrlo blisko u vezi sa pojmovima kao što su ograničenje, komunikacija, kontrola, podaci, oblik instrukcija, znanje, značenje, mentalni podsticaji, uzorak, opažanje i predstavljanje. U opštem smislu posmatrajući mogući koncept podataka, postoji nekoliko mogućih načina definisanja informacija :

1. To su obradjeni podaci tako da postaju razumljivi odnosno da imaju značenje2. Podaci koji su obrađeni za neku namenu3. Podaci koje primalac može da interpretira i da ih razume.

Informacija čini da se smanji neodredjenost neke situacije ili dogadjaja. Svakako neodređenost se nikako ne može eliminisati u potpunosti, ali je moguće značajno je smanjiti. Reč informacija etimološki potiče, preko francuskog jezika, od latinskog glagola informare koja znači dati nečemu oblik, uobličiti ideju itd. U latinskom jeziku postoji reč informatio koja znači koncept ili ideja ali, da li je i na koji način ona uticala na razvoj engleske reči information, je nejasno. Prema oksfordskom engleskom rečniku istoriski najranije značenje reči information predstavlja akt uobličavanja ili davanje oblika i obrisa mislima kako u podučavanju, tako u instruktaži ili treningu.

1

Kada se radi o sistemima koji se danas koriste, kao što su računarske mreže, informacioni sistemi, za informaciju je jedan od sinonima poruka (message).Informacija je stanje interesa (znatiželje) sistema. Poruka je materijalizovana informacija. Informacija je kvalitet poruke od strane pošiljaoca ka jednom ili više primalaca. Infomacija je uvek povezana sa nečim (dimenzije parametara, opis nekog dogadjaja, itd). Polazeći od toga, informacija ne mora biti tačna. Ona može biti istina ili laž. Čak i ometajući šum koji se koristi da spreči komunikacione tokove i da izazove nerazumljivost poruke sa predhodnog stanovišta takođe može biti posmatrana kao informacija. Stoga se može reći da što je količina informacija u poruci veća to je poruka tačnija. Tri važna zaključka se mogu izvući iz predhodnog razmatranja:

1. Jasno je da mora postojati logički proces koji se koristi za proizvodnju informacije. Taj proces uvodi prikupljene informacije u proces transformacije u cilju oblikovanja informacije.

2. Informacija uvodi podatke u neki od oblika koji je razumljiv, tako da se oni mogu protumačiti i da se na osnovu njih može delovati.

3. Informacija se pravi zbog određene namene, tj. da služi informatičkoj potrebi određene vrste.

ZNANJE

Znanje je ono što se zna. Kao što se u odnosu na koncepte istina, verovanje i mudrost ne odnosimo na isti način, u definisanju znanja takođe nema potpunog slaganja među poznavaocima, pa se nude brojne teorije i nastavlja se debata o samoj prirodi znanja.Usvajanje znanja uključuje složene saznajne procese: percepciju, učenje, komunikaciju, asocijativnost i razložnost. Pojam znanje (knowledge) se takođe koristi za označavanje pouzdanog razumevanja predmeta, potencijalno sa mogućnošću njegovog korišćenja za specifične namene.

KREIRANJE INFORMACIJA

Obrada podataka je neophodna radi postavljanja istih u formu koja je razumljiva od strane onoga ko prima informaciju. Pretvaranje podataka u informaciju se može ostvarititi većim brojem različitih postupaka obrade podataka (procesiranje podataka).Obrada podataka je proces za pretvaranje podataka u informaciju. U primere se mogu uključiti sumiranje, klasifikacija i sortiranje. Vredno je napomenuti da bilo koji od gore pomenutih procesa služi za dovođenje podataka u oblik razumljiv za onog ko prima informacije. Naravno, da bi se podaci doveli do razumljivog oblika, gore pomenuti oblici se mogu kombinovati. Obaradjivanje podataka je neophodno da bi ih rasporedili u raumljivi kontekst kako bi bili razumljiviji. Slika 1. pokazuje prelazak podataka u informacije.

SUŠTINA INFORMACIJE

Proces razvoja informacija počinje sa prikupljanjem nekih tipova činjenica ili statističkih podataka, koji se zovu podaci (data). Kada se prikupe, podaci se po pravilu analiziraju na neki način. Uopšteno rečeno informacija je skup zaključaka proisteklih iz analize podataka koji odgovaraju radu jedne organizacije. Kao primer za ilustraciju veze između podataka i informacije, menadžeri prikupljaju podatke o platama pojedinaca unutar industrije da bi mogli doći do informacije kako razviti konkurentne iznose plaćanja, zatim podatke koji se odnose na moguće događaje sa štetnim materijalima, da bi dobili informaciju kako da poboljšaju zaštitu radnika, prikupljaju podatke o demografiji kupaca kako bi došli do informacije o proizvodu koji će se ubuduće tražiti.

2

2. GENERIČKI MODEL SISTEMA I NJEGOVE KOMPONENTE

UVOD

SISTEMI

Skup objekata uređen u pravilan međuodnos, ili na osnovu nekih razložnih metoda, uobičajeno logičkih ili naučnih, celina svih objekata koji slede opšte zakonitosti ili principe celovito ispoljavanje suštinskih principa ili činjenica, uređenih u svrsishodnu zavisnost ili vezu sistematsko jedinstvo principa ili delova koji čine jednu celovitu stvar kao što su filozofski sistem, sistem uprave, verski sistem, botanički ili hemijski sistem, vojni sistem, solarni sistem.Sistemi su skup objekata koji saradjuju saglasno pravilima.

TEORIJA SISTEMA

Teorija Sistema :• proučavanje ponašanja i interakcija unutar i između sistema.• sredstvo za analizu i unapređenje poslovnih procesa.

Sistem:• skup povezanih komponenata koje deluju udruženo prema zajedničkom cilju.

stvari proces namena PROSTI SISTEMI

“Svi sistemi koji transformišu ulaze kao što su podaci u izlaze koji su informacija”

GENERIČKI MODEL SISTEMA

InformacijaSačinjena je od podataka Smeštena (u bazi podataka) Računari njome rukuju. Potrebna je ljudima Koristi se za odlučivanje

SistemiObjekti koji rade zajedno Slede skup pravila Rukuju informacijom? Rade uz pomoć računara ili mreže? Ljidi ih projektuju

Informacioni SistemiI jedno i drugo od gore pomenutog

Više nego prost zbir gornjeg (izmešana svojstva) Sedstva uz pomoć kojih organizacije mogu da se same organizuju,čuvaju

zapise,odlučuju,komuniciraju sa ulagačima

3

ELEMENTI GENERIČKOG SISTEMA

Ulaz Ono što ulazi u sistemPrimeri: Podaci, Slike, Instrukcije, Sirovi materijali itd.

Proces Ono što se događa u sistemu Primeri:sabiranje brojeva,obrada slike,ispunjenje instrukcija,oblikovanje materijalaIzlaz Ono što izlazi iz sistema Primeri: Informacija, Grafici, Odluke, Završeni proizvodiPovrtna sprega Informacija o mogućnostima sistema

Primeri: uspesno ili pogrešno, merenja, greške, iznos škartaKontrola Koristi povratnu spregu za promenu procesa.

Primeri: smanji ulaz, donesi razlicite odluke, radi brže, prekini

TEORIJA SISTEMA

Teorija Sistema je skup naprednih postavki koje imaju za cilj da prepoznaju pet osnovnih elemenata sistema I da pomognu razumevanju i objašnjenu složenih sistema – naročito humanih sistema.

1. Komponente sistema sarađuju radi postizanja kolektivnog cilja2. Sistemi ne rade u potpunoj izolaciji

Oni su smešteni unutar određenog okruženja. Širina obuhvatnost sistema oređena je njegovim granicama. Granica obeležava povezanost (interface) između sistema i njegovog okruženja

3. Sistemi mogu biti složeni i sastavljeni od podsistema4. Podsistemi se mogu posmatrati kao sistemi

Njihovo okruženje uključuje druge potsisteme sa kojima su oni povezani

KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA

Informacioni sistem je integrisani skup komponenti za sakupljanje, snimanje, čuvanje, obradu i prenošenje informacija. Poslovna preduzeća, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom društvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i delovanjima, održavanje kompetitivnosti na tržištu, ponudu različitih usluga i unapređivanje ličnih sposobnosti i kapaciteta. Na primer, moderne korporacije zavise od računarskih informacionih sistema da bi procesirale svoje finansijske račune i poslovne transakcije, upravljale ljudskim resursima; opštinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim građanima; pojedinci koriste informacione sisteme da bi unapređivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim računima i transakcijama, kao i za različita finansijske operacije.Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogućnosti. Pošto su informacioni sistemi omogućili različite ljudske aktivnosti, samim tim su izvršili uticaj na društvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmenili načine

4

ponude i potražnje proizvoda na tržištu, kao i načine i shvatanje rada. Informacije i saznanje, danas čine vitalni ekonomski resurs.Osnovne komponente informacionih sistema su:

• hardver računara, • softver računara, • baze podataka, • telekomunikacioni sistemi i tehnologije, • ljudski resursi i procedure, odnosno metodologije procesovanja i prenošenja

informacija.

HARDVER (hardware)

Pod pojmom hardver podrazumevaju se fizičke komponente informacionog sistema.Pojam hardver odnosi se na opremu koja predstavlja fizičku realizaciju bilo kog sistema koji obavlja određene funkcije. Danas, čak i najmanja firma, poseduje ili iznajmljuje računare. Obično se radi o personalnim računarima (PC). Veće organizacije koriste više računarskih sistema, počev od moćnih radnih stanica, miniračunara, pa do efikasno umreženih personalnih računara. Zajedno sa perifernim uređajima, kao što su ulazni i izlazni uređaji (monitori i štampači, na primjer), i telekomunikacije, čine hardver informacionih sistema. U novije vrijeme, cene hardvera ubrzano opadaju, ali brzina obrade i kapacitet uređaja za čuvanje podataka, se konstantno uvećava.

SOFTVER (software)

Softver u vidu programa čini pamet računara.Pojam softvera odnosi se na sveukupnost instrukcija, programa i procedura koji se generiše, aktivira i koristi na raznorazne načine da bi omogućio hardveru da realuzuje željene poslove.

Softver se obično deli na dve šire shvaćene klase: sistemski ili operativni softver i softver aplikacije. Osnovni sistemski softver se prepoznaje pod imenom operativni sistem. Operativni sistem upravlja hardverom, datotekama i drugim resursima sistema, obezbjeđujući sistematsko, konzistentno obavljanje zadataka i kontrolu računara, najčešće preko grafičkog korisničkog interfejsa. Softver aplikacije su programi dizajnirani za obavljanje specijalizovanih zadataka od kojih se mnogi nude na tržištu kao paketi pripremljeni za korišćenje odmah poslije instaliranja.

BAZE PODATAKA

Baze podataka su organizovane kolekcije povezanih podataka koje koristi aplikativni softver, pri čemu najčešće aplikacije dele jednu bazu. S njima se upravlja preko sistemskog softvera koji se naziva sistem za menadžment bazama podataka (DBMS - Data Base Managemen System)Mnogi informacioni sistemi su primarno upravljači bazama podataka. Baza podataka je kolekcija međusobno povezanih podataka, organizovanih na najpogodniji način za korišćenje, ili “vađenje” podataka po zadatim kriterijumima. Tipičan primer baza podataka u jednom preduzeću su podaci o radnicima i katalozi proizvoda. Naročitu vrednost poseduju baze o kupcima, koje se koriste za dizajn i marketing novih proizvoda.

TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI I TEHNOLOGIJE

Telekomunikacije omogućavaju prenos podataka na daljinu.Telekomunikacije se koriste za povezivanje, ili umrežavanje računarskih sistema, kao i za prenošenje informacija. Lokalne mreže (LAN) povezuju računare određenog mesta, kao što su poslovne zgrade ili akademski kampus. Mreže širokog opsega (WAN) povezuju računare koji se nalaze na različitim mestima i često iz različitih organizacija.Internet je globalna mreža koja povezuje milione računara sa svakog kontinenta. Preko umrežavanja, korisnici personalnih računara dobijaju pristup različitim resursima informacija, velikim bazama podataka i ljudskim resursima, mogućnost obavljanja istih poslova u saradnji sa kolegama, kao i kontakt sa ljudima koji dele ista profesionalna i privatna interesovanja.

5

LJUDSKI RESURSI I PROCEDURE

Kvalifikovani stručnjaci su vitalna komponenta svakog informacionog sistema. Tehničko osoblje se sastoji od razvojnih i menadžera operacija, analista i dizajnera sistema, programera softvera i administratora sistema. Kao dodatak, radnici u jednoj organizaciji moraju biti osposobljeni za korišćenje kapaciteta informacionog sistema. Procedure su metode i pravila koje se moraju poštovati prilikom korišćenja, administriranja i održavanja informacionih sistema.Procedure za korišćenje, upravljanje i održavanje informacionih sistema su deo njihove dokumentacije. Na primer, neophodno je definisati procedure za pokretanje programa za naredbu isplate dohodaka, uključujući procedre za trenutak pokretanja, ko ima neophodnu dozvolu da ga pokrene i ko će imati pristup izlaznim informacijama.

3. HARDVER

Prema Von Neumann-ovoj arhitekturi osnovne komponente računara su:1. Procesor 2. Memorija 3. I/O uređaji (izlazno/ulazni)

Centralni procesor sadrži tri (osnovne) komponente:• Upravljačku jedinicu • Aritmeičko logičku jedinicu (ALU) • Registre

Upravljačka jedinica uzima instrukcije, dekodira ih i koordinira izvršavanjem unutar procesora. Aritmetičko - logička jedinica izvršava aritmetičke i logičke operacije. Registri predstavljaju vrstu veoma brzih memorija u kojima se nalaze instrukcije i podaci u vreme dok procesor izvršava instrukciju.

Centralni procesor (Central Processing Unit - CPU)

Procesor: deo računara koji izvršava naredbe (programe) korisnika sistema (računara) i istovremeno upravlja ostalim komponentama računarskog sistema.

Šta je mikroprocesor ?• mali ( i nemoćni ) ili samo malih dimenzija?. • nešto čemu se možemo podsmevati ili ... diviti?

Memorija: Deo računarskog sistema u kome se smeštaju (čuvaju) programi i podaci potrebni računaru, odnosno korisnicima računarskog sistema.

Von Neumann-ova arhitektura

6

UVOD U ARHITEKTURU RAČUNARA

Hijerarhija memorija

HIJERERHIJA MEMORIJA

Registri CPU registri u kojima se nalaze instrukcije i podaci dobijeni iz keš memorije.Veoma brza memorija malog kapaciteta.Nalazi se u sastavu procesora.

L1 keš L1 keš u kome se nalaze instrukcije i podaci dobijeni iz L2 keš memorije.Nalazi se u sastavu procesora (na procesoru). SRAM

L2 keš L2 keš u kome se nalaze instrukcije i podaci dobijeni iz glavne memorije.Glavna memorija

Glavna memorija u kojoj se čuvaju disk blokovi preneti sa lokalnih diskova.Glavna memorija se takođe često naziva i primarna ili radna memorija.

Sekundarna memorija

Lokalni hard diskoviCD/DVD udeđaju Udaljena sekundarna memorijaSpore sekundarne memorije

HIJERARHIJA INTERNIH MEMORIJA

• Registri (Registers) se nalaze u samom CPU i samim time su na najvišem nivou hijerarhije. Oni ujedno predstavljaju najbržu i najskuplju memoriju u računarskom sistemu, ali istovremeno predstavljaju i memoriju najmanjeg kapaciteta.

• Keš (cache) memorije. Ispod registara, nešto sporije ali i nešto većeg kapaciteta, nalaze se keš (cache) memorije, koje služe kao međumemorijska sprega (buffer) između registra i primarne memorije. U keš memorijama čuvaju se kopije najčešće korišćenih podataka, ili blokovi instrukcija koji slede iza tekuće instrukcije.

Glavna memorija, sporija ali i jeftinija od prethodno navedenih memorija, ali takođe i znatno većeg kapaciteta, sadrži instrukcije i podatke o tekućoj obradi, a koje mogu pripadati ili operativnom sistemu ili nekom korisničkom programu. To je glavna, odnosno, operativna memorija, i ona je kao i sve prethodne memorije izvedena u poluprovodničkoj tehnologiji

7

Glavna memorija predstavlja tip memorije sa slučajnim pristupom (Random Access Memory,RAM). Glavna memorija nije jedini tip memorije u računaru koja se može uvrstiti u RAM memoriju ali se naziv RAM često koristi kao sinonim za glavnu memoriju. Sadržaj RAM memorije je nepostojana tj. u slučaju nestanka električnog napajanja njen sadržaj se trajno gubi. S'toga se u računarskim sistemima osim RAM memorije koriste i neki vidovi ROM (Read Only Memоry),odnosno memorije čiji se sadržaj ne gubi prilikom gašenja računara.

MEMORIJE RAČUNARA - ROM MEMORIJE

ROM (Read Only Memоry) predstavlja vrstu memorija čiji se sadržaj može samo čitati.Zbog karakteristike da se na navedeni tip memorijskog medijuma ne može (na jednostavan način) vršiti upisivanje, kao i odlike da je upisani sadržaj trajnog karaktera (sadržaj se ne gubi u slučaju prestanka električnog napajanja) njegova upotreba je najčešća kod distribucije BIOS-a ili firmvera (vrste softvera koja je u uskoj vezi sa računarskim hardverom, gdje nema potrebe za čestim ažuriranjem). Kod klasičnih ROM čipova, podaci se na njih upisuju tokom samog procesa proizvodnje i kasnije se ne mogu mijenjati. Ali, ima i drugih vrsta ROM-a kod kojih je to moguće:

• PROM (Programmable Read-Only Memory). Memorije koji se mogu programirati upotrebom posebnog uređaja - PROM programatora.

• EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory). Memorije čiji se sadržaj može brisati izlaganjem ultraljubičastoj (UV) svjetlosti a zatim ponovo upisati drugi putem EPROM programatora.

• EAROM (Electrically Alterable Read-Only Memory). Memorije čiji se sadržaj može menjati, bez prethodnog brisanja celokupnog sadržaja ( omogućavaju promenu dela sadržaja), ali nije dizajnirane za česte izmjene te uglavnom figuriraju kao ROM. Koristi se kao oblik sigurne čuvanje sistemskog podešavanja.

• EEPROM (Electrically Erasable Read-Only Memory). Memorije čini se celi sadržaj, ili samo deo, može izbrisati (električnim putem), a zatim se na mesto obrisanog sadržaja ponovo izvršiti upisivanje (bez upotrebe posebnog uređaja).

MEMORIJE RAČUNARA – SEKUNDARNE MEMORIJE

Sekundarne memorije se takođe koriste za smeštanje/čuvanje programa i podataka. Skundarne memorije su znatno sporije ali i znatno većeg kapaciteta. Sadržaj na sekundarnim memorijama ne gubi nakon gašenja računara, te se s'toga navedene memorije koriste za čuvanje/skladištenje/arhiviranje programa i podataka.Karakteristična (i svakako značajna) podela sekundarnih memorija izvršena prema dostupnosti podataka smeštenih na njima, razvrstava sekundarne memorije u:

• on-line sekundarne memorije , odnosno memorije čiji je sadržaj dostupan korisniku sistema bez intervencije korisnika (har diskovi)

• off-line sekundarne memorije, odnosno specijalne masovne memorije koje služe za dugotrajno čuvanje (arhiviranje) podataka (magnetne trake).

Napomena: Neki uređaji namenjeni korišćenju sekundarnih memorija (uređaji za magnetne trake, CD i DVD uređaji) poseduju mogućnost korišćenja izmenljivih medijuma tako da kojičina podataka koja se može sačuvati nije određena kapacitetom samog uređaja već brojem medijuma na koje se podaci snimaju. "Savremeni" računari.U sekundarne memorije spadaju:

• hard diskovi, • diskete, • zip diskete • CD/DVD, • strimer trake, • fleš (flash) memorije itd.

8

TIPIČNA ORGANIZACIJA RAČUNARSKIH SISTEMA

KLASIFIKACIJA RAČUNARA

Klasifikacija računara prema generacijama

Računari I generacije (1939 – 1958)• tehnologija elektromehaničkih komponenti i vakumskih cevi • programi pisani u mašinskom jeziku,a kasnije u asembleru 

Računari II generacije (1959 – 1964)• tehnologija dioda i tranzistora • memorija na bazi magnetnih jezgara • hardverska realizacija pokretnog zareza • I/O procesor • prvi elementi paralelizma kod procesora i ostalih komponenata • viši programski jezici: FORTRAN, COBOL

Računari III generacije (1965 – 1971)• tehnologija integrisanih kola • poluprovodničke memorije • operativni sistemi • sve veći paralelizam između procesora i I/O operacija • viši programski jezici: Pascal, C 

Računari IV generacije (1972 – 1978 (84) )• LSI tehnologija (100.000 tranzistora na čipu) • procesor na jednom èipu • paralelne arhitekture i vektorski procesori • UNIX, C

Računari V generacije (1978 (84) –1990)• VLSI i UVLSI tehnologija (1.000.000 tranzistora načipu) • napuštanje velikih računara • multiprocesorski računari (distribuirana memorija umesto zajedničke) • računarske mreže (LAN i WAN) • distribuirani računarski sistemi  

Računari VI generacije (1990 ... )• računarske mreže i Internet • sve brži prenos komunikacionim linijama • sve bolje radne stanice

9

Klasifikacija računara prema nameni • Serveri • PC računari / Desktop • Prenosni :

Laptop PDA

Klasifikacija računara prema nameni – Serveri

Server: specijalizovani računari koji u računarskim mrežama obavljaju određene (specijalizovane) funkcije. Serverske mašine (serveri) obično centralizuju jednu ili više funkcija (servisa) u računarskoj mreži. Otkaz (nekog) servera u nekoj računarskom mreži može onemogućiti (ili ograničiti) funkcionisanje računarske mreže.

OSNOVNI DELOVI RAČUNARA

• Osnovna ploča ROM BIOS 

• Procesor Procesorski hladnjak

• RAM • Grafička kartica

Grafički čip • Zvučna kartica • Modem • Mrežna kartica• Napojna jedinica

OSNOVNA PLOČA (motherboard)

Osnovna ploča, sistemska  ili matična ploča (motherboard, mainboard), predstavlja  komponentu računara na koju se priključuju/montiraju ostali delovi računara/računarskog sistema kao što su:

• procesor (CPU), • memorija (RAM), • dodatne kartice kao što su  grafička kartica, mrežna kartica, zvučna kartica,

modem itd.. Ona obezbeduje integraciju ostalih komponenti računara, odnosno njegovo međusobno funkcionisanje.

Čipset: Deo računara koji "povezuje" sve ostale dijelove sa procesorom, te šalje centralnom procesoru (CPU) informacije o ostalim dijelovima.NorthBridge: NorthBridge je direktno povezan sa procesorom preko FSB-a ( Front Side Bus ili sabirnica) što omogućava brzu dostupnost podataka iz memorije i grafičke kartice. Od njega najviše zavise performanse matične ploče. Integrisan je na matičnu ploču što znači da se ne može mijenjati, ali njegova voltaža i performanse se mogu mijenjati kroz BIOS ili softverski. Southbridge: Southbridge je sporiji od Northbridge-a te sve informacije iz procesor-a idu prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je sabirnicama spojen na PCI, USB, zvučni čip, SATA i PATA konektore itd. Socket: Ležište za procesor (CPU). Postoji više tipova ležišta.BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) kontroliše osnovne funkcije računara i svaki put provjerava svoje stanje prilikom paljenja računara.

Memorijski slotovi: Služe kao ležišta za RAM memoriju, obično ih ima više. • PCI slot: PCI ( Peripheral Component Interconnect) konektori za zvučne, TV,

mrežne, a nekada i grafičke kartice. • AGP slot:  Accelerated Graphics Port (AGP), konektor isključivo namijenjen za

grafičke karte, karakteriše ga veća brzina od PCI-a.• PCI Express: standardni slot za grafičke kartice novijih generacija

10

-IDE konektori:  Integrated Drive Electronics (IDE), služi za spajanje PATA hard diskova, optičkih uređaja (DVD/CD-ROM/RW); Na ploči obično se nalaze dva konektora.   -SATA konektori:  Serial Advanced Technology Attachment (SATA) je nešto novijeg datuma nego PATA, služi za konektovanje SATA hard diskova i logično donosi bolje mogućnosti; sam konektor je nešto manji i praktičniji. -USB priključci:  Universal Serial Bus (USB) služi za priključivanje eksternih uređaja (printera, USB memorija itd.). Najnoviji standard je USB 2.0, koji je mnogo brži od starog USB  1.1. -Legacy konektori: Riječ je o prevaziđenim konektorima (serijskom i paralelnom), ali su još uvijek tu radi podrške starim uređajima iako se sve manje koriste. Odlikuje ih mala brzina. -Konektori za periferije: Konektori za miš i tastaturu su također veoma stari i nisu se previše mijenjali. Danas se miševi i tastature (rjeđe) sve više proizvode za USB standard. -CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osnovne postavke. U sebi sadrži i sistemski sat koji pamti tačno vreme i kada je računar ugašen. -Integrisani dijelovi: Većina ploča danas ima već ugrađene zvučne, mrežne pa i grafičke čipove. -Naponski konektor: Preko njega matična ploča dobiva struju (od napojne jedinice), te je raspodjeljuje ostalim dijelovima na matičnoj ploči.

KAKO RADI MATIČNA PLOČA

Jedan od najvažnijih delova matične ploče je svakako magistrala ili sabirnica. Preko sabirnice idu svi podaci, te tako komponente međusobno komuniciraju. Brzina sabirnice se mjeri u MHz-ima (megahercima). Što je veća brzina to se više podataka istovremeno može prenijeti preko sabirnice. Najbitnija sabirnica je FSB sabirnica, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko Northbridge-a FSB-ova brzina može dramatično povećati performanse računara.

PROCESOR

Procesor, (Central Processing Unit, CPU)  predstavlja deo računara koji je namenjen za izvršavanje programa, odnosno instrukcija i naredbi od kojih je priogram sačinjen.Centralni procesor  nije jedini procesor u računaru. Procesori se mogu nalaziti i na drugim delovima računara kao što su grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi dijelovi.

RAM

RAM (Random Access Memory), odnosno memorija sa slučajnim pristupom označava vrstu memorije koja je direktno adresabilna. Značajna karakteristika RAM memorije je da se njenom sadržaju (bilo kom delu njenog sadržaja) može pristupiti direktno (na osnovu adrese). Najčešće se koristi u računarima kao primarna, radna  ili glavna memorija. (Primarna, glavna ili radna memorija predstavljaju sinonime za RAM memoriju).U memoriju (RAM) se ucitavaju svi programi pre nego što počne njihovo izvršavanje. Podaci koje programi koriste, pre njihovog snimanja na hard disk (ili drugi uređaj) takođe se nalaze u memoriji.Pod terminom "RAM" se često smatraju memorije koje gube sadržaj po prestanku napajanja (nasuprot ROM memorijama), ali to nije neophodno jer skraćenica "RAM" jedino označava slobodu u redosledu pristupa.

GRAFIČKA KARTICA

Grafička kartica, Grafički adapter, VGA kartica ili video kartica (graphics card, video card, vga card, graphics adapter) omogućava prikaz slike na monitoru.

Na savremenim grafičkim karticama nalazi se poseban procesor - Grafički procesor (GPU) koji ima ulogu prevođenja binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafičkom izlaznom uređaju. Grafička kartica se ugrađuje na matičnu ploču, obično u AGP ili PCI Express slot, ali postoje i matične ploče koje na sebi sadrže integrisane grafičke kartice, odnosno čipove koji obavljaju funkciju grafičke kartice.

Za neke zahtevnije aplikacije (multimedija, igrice) kada se zahteva bolji prikaz slike (brze promene slike itd.) neophodno je obraditi veliki broj informacija u određenom (kratkom) vremenskom periodu. S'toga grafičke kartice, osim procesora, sadrže i značajnu količinu sopstvene RAM memoriju (VRAM) (često znatno bržu od RAM memorije na osnovnoj ploči - brzina memorije na grafičkoj kartici je već odavno prešla Gigahercne granice)

11

ZVUČNA KARTICA

Zvučna kartica predstavlja deo računara koji obezbjeđuje zvučni ulaz i izlaz. Zvučna kartica na sebi sadrži zvučni čip koji pretvara analogne zvučne signale u digitalni signal (nule i jedinice). Zvučni čip se može nalaziti i na matičnoj ploči sa unaprijed integrisanim ulazima i izlazima na njoj.

Boja Uloga  Ružičasta Analogni ulaz za mikrofon.

  Svetlo plava Analogni ulaz za liniju.

  Zelena Analogni izlaz za glavni stereo signal (prednji zvučnici ili slušalice).

  Crna Analogni izlaz za zadnje zvučnike.

  Narandžasta S/PDIF digitalni izlaz (nekad se koristi i za analogni izlaz za srednje zvučnike)

MODEM

Modem predstavlja uređaj koji omogućava priključivanje na Internet ili neku drugu udaljenu mrežu.Naiv modem  je predstavlja skraćenicu od MODulate/DEModulate.Modem predstavlja uređaj koji modulira digitalni signal u analogni nosač signala (zvuk), i koji isto tako demodulira - dekodira digitalni signal sa analognog nosača.

MREŽNA KARTICA

Mrežna kartica - Network Interface Card (NIC): Uređaj koji se koristi za povezivanje računara na računarsku mrežu.Može biti relazovan kao dodatni uređaj koji se umeće u slot na osnovnoj ploči ili kao integrisana komponetna osnovnih ploča.Danas postoje mrežne kartice u 10, 100, i 1000 Mbps (1 Gbps) izvedbama. Veliko broj savremenih osnovnih ploča na sebi već ima integrisanu mrežnu karticu.

MREŽNA KATICA - BEŽIČNA

Svaki računar koji se želi povezati na bežičnu mrežu mora imati bežičnu mrežnu karticu. Bežična mrežna kartica u principu obavlja istu funkciju kao i kartica koja je namenjena žičnim medijumima, ali umesto utičnice za kabl ona ime radio antenu.

NAPOJNA JEDINICA

Izvor napajanja (električnom energijom) predstavlja deo računara obezbjeđuje napajanje električnom energijom. Izvor napajanja obezbjeđuje da svaki deo računara dobije određenu količinu energije koja mu je potrebna, s obzirom da sve komponente računara ne troše istu količinu električne energije. Također, jedan od glavnih zadataka napojne jedinice je da pretvori napon od 220 V u 3,3 V, 5 V i 12 V što je u skladu sa naponskim zahtjevima hardvera u računaru. Izvori napajanja, zbog značajnog zagrevanja,  ima sopstveno hlađenje.

UREĐAJI ZA SKLADIŠTENJE INFORMACIJA – HARD DISK

Hard disk predstavlja uređaj na koji sa koga se mogu učitavati i na koji se mogu upisivati programi i podaci. Za razliku od RAM memorije (smeštene na osnovnoj ploči - čitaj: radne memorije) sadržaj hard diska (podaci i programi) ostaju sačuvani i nakon gašenja računara, ili iznenadnog nestanka struje. Zbog toga se na hard disk smeštaju operativni sistem i ostali sistemski i aplikativni softver, kao i podaci.

DELOVI HARD DISKA12

Hard disk se sastoji od 5 glavnih delova, i to:1. Magnetna ploča 2. Glava za čitanje/pisanje 3. Pobuđivačka kazaljka 4. Pobuđivač 5. Osovina

Podaci se zapisuju na površini magnetnih ploča,  u sektorima i stazama (tracks).Tehnologija zapisa: MagnetnaBrzina transfera podataka (čitanje/pisanje) veoma velika. (Brzina diska se oznacava kao "prosečno vreme pristupa podacima" (Average Access Time) i meri se u mili sekundama)Postoje razlicite vrste diskova. Osnovna podela hard diskova je na SCSI i EIDE Diskove SCSI diskovi se (uglavnom) koriste na serverima, dok se EIDE diskovi koriste na radnim stanicama i kucnim racunarima. Hard diskove delimo na interne i eksterne...Kapacitet 80; 120 MB i više....

4. SOFTVER

SOFTVER

predstavlja skup svih programa za unos, skladištenje, obradu i prezentaciju rezultata obrade.Osnovna podela softvera:

1. SISTEMSKI SOFTVER2. APLIKATIVNI SOFTVER

Sistemski softver: Sistemski softver upravlja radom računara, omogućava korišćenje računara i olakšavaju korisnicima izradu sopstvenih programa, komuniciranje sa pojedinim uređajima i omogućava njihovo lakše i efikasnije korišćenje.Aplikativni softver:Aplikativni softver predstavlja skup programa čiji je zadatak rešavanje konkretnih problema u poslovnim procesima.

SISTEMSKI SOFTVER

• Operativni sistemi • Drajveri • Programski  prvodioci: kompajleri, linkeri, interpreteri ... • Sistemi za upravljanje bazama podataka

Operativni sistemi: Skup programa koji upravlja računarskim hardverom i koordinira rad aplikativnog softvera.Skup programa koji ima za cilj da upravlja resursima računara (hardverskim i softverskim) kao i da organizuje sam rad računara predstavlja operativni sistem. Operativni sistemi:

• UNIX • Linux         • Mac OS      • DOS • OS/2 • Novell Netware • Microsoft Windows 95/98/NT/XP/2000/2003/....

PROGRAMSKI JEZICI I PREVODIOCI

Programski jezici: Softver namenjen za "pisanje" softvera.Programski jezici: "Sistem" sa određenom sintaksom i semantikom koji se koristi za generisaje skupa naredbi, odnosno programa, kojim se može uticati na ponašanje računara.

13

Generacijska klasifikacija programskih jezikaProgramski jezici se mogu svrstati u nekoliko osnovnih kategorija, i to:

• Mašinski jezici • Asemblerski jezici • Viši programski jezici:

Programski jezici treće generacije Proceduralni Objektno-orjentisani jezici

Programski jezici četvrte generacije

Generacija Jezici  Nivo  

Prva Mašinski Jezici niskog nivoa Niži programski jezici

Druga Asemblerski

Treća Proceduralni

Jezici visokog nivoa Viši programski jeziciObjektno-orjentisani

Četvrta Neproceduralni Jezici vrlo visokog nivoa

MAŠINSKI PROGRAMSKI JEZICI

Mašinski programski jezici predstavljaju prvu generaciju programskih jezika.   Karakteristike mašinskih programskih jezika:

• Programi se pišu u binarnom (kombinacija 0 i 1) • Programiranje je "teško" i podložno greškama • Od programera se zahteva detaljno znanje o funkcionisanju računara, naročito

procesora • Programi se pišu za specifični tip procesora, odnosno računara (nisu "prenosivi") • Programski kôd je optimizovan (brz)

ASEMBLERSKI JEZICI

Asemblerski (Assembler) programski jezici predstavljaju drugu generaciju programskih jezika, razvijenu sa ciljem da se programerima olakša programiranje (u odnosu na programiranje u mašinskom jeziku). Umesto binarnog programskog koda Asemblerski jezici koriste simboličke naredbe (za instrukcije) i heksadecimanu notaciju.PrednostiProgrami napisani u assembler-u  odlikuju se mogućnošću slanja direktnih komandi procesoru kao i mogućnost primene svih funkcija procesora. Pošto ti programi rade praktično na nivou mašinskog koda programi napisani u asembleru praktično su mnogo manji i brži od programa napisanih u nekom "konvencionalnom" programskom jeziku.

NedostaciNeke od glavnih mana takvih programa su loša čitljivost, (posebno izraženo pri velikim projektima), te kompleksnost koda i praktično nemogućnost konvertovanja istog koda na drugu procesorsku arhitekturu. Zbog tih mana se assembler danas koristi samo u sistemima realnog vremena i ostalim specifičnim sistemima.

VIŠI PROGRAMSKI JEZICI - PROCEDURALNI PROGRAMSKI JEZICI

Razvijeni su sa ciljem da se:• pojednostavi programiranje (čitaj: ubrza proces razvoja programa i programiranje učini

efikasnijim) • omogući pisanje programskog koda koji je nezavisan (barem delimično) od platforme

na kojoj se program "razvija"

Programski jezici treće generacije:• FORTRAN • PL/I • Cobol

14

• Pascal • Basic • C, C++, C## • Java

VIŠI PROGRAMSKI JEZICI ILI PROGRAMSKI JEZICI VISOKOG NIVOA

Programski jezici četvrte generacije - neproceduralni jezici • Šta je potrebno uraditi, a ne kako!

Ovim programskim jezicima se specificira šta je potrebno da urade, a ne kako to da urade. Odgovarajući softver "odlučuje" - kako to i uraditi!

• Veći kôd - programi zahtevaju značajnije resurse • Od korisnika se ne zahtva da poznaju programiranje

Programski jezici četvrte generacije mogu se podeliti u tri kategorije, i to:• Upitni jezici (baze podataka - SQL) • Generatori izveštaja • Generatori aplikacija.

Script jezici (Skript jezici) : Programski jezici koji omogućavaju pisanje programa (source koda) koji nije potrebno kompajlirati pre izvršavanja. Skript jezici zahtevaju odgovarajući host program (program domaćin) koji:

• obezbeđuje okruženje u kojima će oni raditi i • interpretira programe napisanje skript jezicima.

Host program: operativni sistemi (većina operativnih sistema podržava barem jedan skript jezik) ili neki samostalni program (većina makroa pisana je nekim skript jezikom).

Internet Explorer (ili neki drugi Web browser) predstavlja karakterističan primer host programa, koji obezbeđuje okruženje i omogućava izvršavanje script jezika.Karakteristike skript jezika:

• poseduju skromnije mogućnosti ali se s'toga lakše uče • koriste se za brzo rešavanje jednostavnih problema

APLIKACIONI SOFTVER

Aplikativni softver:• Office paketi • Programi za obradu multimedijalnih sadržaja • Aplikacije posebne namene

Aplikativni softver predstavlja skup programa čiji je zadatak rešavanje konkretnih problema u poslovnim procesima.  Klasifikacija aplikativnog softvera I Klasifikacija aplikativnog softvera II

KLASIFIKACIJA APLIKATIVNOG SOFTVERA I

Klasifikacija aplikativnog softvera (prema nameni i tupu korisnika):• Pojedinci

obrada teksta, rad sa tabelama, grafika ... • Radne grupe

elektronska pošta, grupno planiranje, mrežno planiranje .... • Organizacije

kadrovska evidencija, obračun plata, obrada narudžbenica ....

Tipični primeri: - obrada teksta - MS Word - rad sa tabelama - MS Excel - rad sa grafikom - Adobe Photoshop, Corel Draw, Visio

15

 - upravljanje projektima - MS Project - elektronska pošta - Outlook Express, Outlook

KLASIFIKACIJA APLIKATIVNOG SOFTVERA II

Klasifikacija aplikativnog softvera:• Serverske aplikacije

aplikacije iz kojih se "uzimaju" podaci i usluge • Klijentske aplikacije

aplikacije koje prihvataju podatke i koriste usluge

Serverske aplikacije se izvršavaju na serveru (ima) a klijentske na računarima korisnika (u računarskoj mreži).

MS Word (dopunski materijal:  nije neophodan za pripremu ispita)MS Excel (dopunski materijal:  nije neophodan za pripremu ispita)Outlook (dopunski materijal:  nije neophodan za pripremu ispita)Power Point (dopunski materijal:  nije neophodan za pripremu ispita)

5. MREŽE, TELEKOMUNIKACIJE, INTERNET

RAČUNARSKE MREŽE

Mrežne veze predstavljaju kanale za protok informacija između ljudi zaposlenih u različitim delovima preduzeća ili u različitim preduzećima. Omogućavaju mnogo bolju i efikasniju saradnju među ljudima, nego što je to bilo pre nastanka mrežnih komunikacija, kada je razmena informacija bila netačna ili nepotpuna. Ove veze omogućuju Hardveru, kao što su štampači i fax uređaji, mnogo veću iskorišćenost.Veze koje se koriste za protok informacija između različitih delova informacionih sistema, mogu biti različitih veličina. Najmanje su silikonske veze između različitih komponenti mikročipa. Veće od njih su veze između računarskih komponenti, kao što su Hard Disk, CD ROM i Procesor, povezani direktno kablovima. Postoje i veze većih dimenzija, između PC i drugog Hardware-a (štampača, skenera...), koji formiraju računarsku mrežu.Računarske mreže se definišu kao komunikacioni sistemi veza dva ili više računara i perifernih jedinica sa protokom podataka među njima.

Računarske mreže mogu biti različitih veličina: male mreže (LAN – Local Area Network) i velike mreže (WAN – Wide Area Network).

TIPOVI RAČUNARSKIH MREŽA

BLOKOVI IZGRADNJE

Čvorovi: PC, hardver specialne namene…– domaćini (hosts)– skretnice(switches)

Linkovi: koaksijalni kablovi, optička fiber vlakna…• Od tačke do tačke (point-to-point)

16

LAN WAN Slika 1. Primer računarskih mreža

• Višestruki pristup (multiple access)

SKRETNIČKE (Switched) MREŽE

Mreže se mogu definisati na sledeći način:

TELEKOMUNIKACIJE

Na nacionalnom ili globalnom nivou, komunikacione tehnologije, kao što su sateliti i mikrotalasni prenosnici, igraju bitnu ulogu u povezivanju poslovanja. Za prenos informacija, elektronske kompanije kreirale su telekomunikacione sisteme. Ovi sistemi zahtevaju i Hardware i Software za podešavanje veza.

Telekomunikacije omogućavaju povezano funkcionisanje poslovanja sa različitih udaljenih lokacija. To znači da iste informacije i njihova kontrola ne zahtevaju promene iz svake kompanijske kancelarije, već njihovo upravljanje može biti centralizovano. Telekomunikacije takođe omogućavaju kompanijama komunikaciju i razmenu podataka sa partnerima, posredstvom Internet-a.

POSLOVNE PREDNOSTI MREŽA

1. Smanjenje troškova u poređenju sa tradicionalnim komunikacijama.2. Skraćenje vremena za prenos informacije.3. Omogućeno deljenje kompanijskih informacija.4. Omogućeno deljenje Hardverskih resursa.5. Promocija novog načina rada6. Upravljanje geografski razdvojenim poslovanjem

OPŠTE PREDNOSTI

- cena obavljanja poslova uz smanjenje ljudskog uticaja,- poboljšano deljenje informacija i Hardver resursa,- snižavanje cene kroz deljenje Hardvera i Softvera,

***

Dva ili više čvorova vezanih za link, iliDve ili više mreža povezanih preko dva ili više čvorova

IS organizacijeIS organizacije

Korisnici Sistema 1Korisnici Sistema 1

Korisnici Sistema 2Korisnici Sistema 2

Korisnički ISKorisnički IS

Korisnički ISKorisnički IS

Online servisiOnline servisi

Slika 2. Komunikacione veze između različitih ulagača u industriji

17

- smanjenje vremena komuniciranja u poređenju sa tradicionalnim načinima,- povećana sigurnost podataka koji su BackUp-ovani na serverima, povećanje bezbednosti

upotrebom pristupa kroz korisnička imena i lozinke

NEDOSTACI

• preveliko oslanjanje na aplikacije od velikog značaja na mrežu,• visoka cena inicijalnog podešavanja i administriranja,• remećenje poslovanja do kraja inicijalnog podešavanja,• smanjenje bezbednosti zbog povećanog broja pristupnih tačaka sa ostalih regionalnih

mreža.

SERVERI

To su vitalni činioci informacionih sistema, jer regulišu protok informacija u mreži poput srca koje reguliše protok krvi u telu. Mrežni serveri pokreću mrežni operativni sistem (NOS), Software koji se koristi za upravljanje mrežom, a često se koristi i za memorisanje velike količine podataka. Server i NOS zajedno obavljaju sledeće funkcije:

• Održavanje bezbednosti (pristup informaciji u fajlovima je ograničen upotrebom korisničkih imena i lozinki korisnika na mreži);

• Deljenje perifernih uređaja povezanih na mrežu, kao što su štampači, čitači trakak koji su često priključeni direktno na server;

• Deljenje aplikacija, Word, koji ne mora da bude memorisan na Hard Disk računara krajnjeg korisnika (cena kupovine aplikacija može biti umanjena kroz kupovinu sajt licenci);

• Deljenje informacija (pristup do podataka se organizuje pomoću NOS-a, a memorisanje se vrši na Hard Disk servera).

RAZLIČITE VRSTE SERVERA

VRSTA SERVERA SVRHA

MREŽNI Sadrži funkcije upravljanja mrežnim resursima i kontroliše korisnički pristup

FAJL Ovaj termin se ponekad koristi da ukaže na mrežnu serversku f-ju. On takođe ukazuje da su korisnički fajlovi (dokumenta i tabele) memorisani na mrežnom serveru

ŠTAMPANJE Služi da ukaže na redosled dokumenata čije se štampanje zahteva. Često je u kombinaciji sa File ili Network Servers

FAKS Rutira dolazeće i odlazeće fax-ove koji su primljeni ili poslati sa korisničkog računara

MAIL Služi da memoriše i prosledi e-mail

BAZE PODATAKA Koristi se da sačuva podatke i obezbedi Software za procesiranje podataka koji su stigli od strane korisnika, organizovanih od strane SQL-a

APLIKACIONI Služe za memorisanje programa za rad sa tabelama i ostalim programima zahtevanim od strane korisnika na njihovim PC. Ovo smanjuje potrebu da isti budu memorisani na računarima korisnika.

KOMUNIKACIONI Upravlja konekcijama sa drugim mrežama i u WAN konfiguraciji.Poznat kao gateway i priključen je na druge Gateway uređaje kao što su Routers i Firewall Servers.

KOMUNIKACIONA OPREMA

Kao što su bitne fizičke veze (kablovi) koji povezuju računare, postoje i druge važne komponente telekomunikacionog sistema, koje treba obezbediti. To su delovi Hardvera koji se koriste u povezivanju servera i klijenata, kao i mreža međusobno. Ovi uređaji su poznati kao konektori locirani između klijenata i servera. Oni se nazivaju telekomunikacionim konektorima ili Gateway uređajima (HUB, Multiplexer, Bridge i Router). U ovu kategoriju spadaju i modemi i mrežne kartice.

18

KOMUNIKACIONA OPREMA - MODEMI

• Modem (modulator-demodulator) je zajednička karakteristika mnogih računara. Modem dozvoljava korisnicima da šalju i primaju podatke preko obične telefonske linije. Modemi rade na principu konvertovanja podataka između digitalnih i analognih formi. Modem prima analogne podatke poslate preko telefonske linije i konvertuje ih u digitalni podatak, tako da računar može da ih koristi. Slično tome, modem konvertuje izlazne digitalne podatke u analogni signal pre nego što ih pošalje.

• Glavna uloga modema je Dial-Up povezivanje na mrežu. Ovo omogućava korisnicima pristup mreži sa udaljenih lokacija preko modema. Većina kućnih računara pristupa internetu na ovaj način.

Kombinacija Fax-Modem omogućava upotrebu modema sa dodatnim mogućnostima prijema i slanja fax-a. Dolazeće fax poruke se prikazuju na ekranu ili šalju direktno na štampač. Odlazeće poruke se mogu formirati upotrebom Word-a ili drugih aplikacija i automatski se šalju. Alternativno, optički skener se koristiti za čitanje postojećih dokumenata i njihovo konvertovanje u formu pogodnu za slanje.

Voice Modem nude veću fleksibilnost u kombinovanju glasa, faksa i podataka. Glasovni modem se može koristiti kao Speakerphone ili telefonska sekretarica. Inače, moguće su sofisticiranije aplikacije poput integracije Voice-Data (poznate kao Computer Telephony) veoma popularna u poslovnim organizacijama

Uvođenje ADSL usluga omogućava da se postojećim telefonskim linijama prenosi ogromna količina poadataka. Ponuđena širina kanala se često deli između više korisnika. ADSL u kombinaciji sa ISDN nudi još veće mogućnosti i prenos podataka do 6Mbps. Skorašnji razvoj uvodi sistem na bazi satelitske komunikacije i veoma brz prijem podataka. Mnogi servisi, npr., koriste konvencionalni modem, za slanje zahteva za podacima, kao što je Internet strana. Zahtevani podatak se prima preko satelitskog linka pri brzinama od 400kbps, što je 4 puta brže vreme nego što je ISDN link. Takvi sistemi se koriste za prenos vesti sa udaljenih lokacija.

• Habovi rade na fizi čkom sloju (sloj 1) OSI mode la . Uređaj je po obliku višestruki repet itor . Eternet habovi su takođe odgovorni za slanje signala mešan ja ( jam signal) na sve portove ako se detektuje sudar (collision).

• Habovi takođe često imaju BNC i/ili AUI konektorima da bi se moglo omogućiti povezivanje 10BASE2 ili 10BASE5 mrežnih segmenata.Raspoloživost jeftinih Et ernet s vičeva ( s witches) u potpunosti potiskuje habove ali njih još uvek ima u starijim instalacijama i nekim specifičnim primenama. HABOVI

Habovi se koriste za povezivanje do 20 PC-a u mrežu na konvencionalni način, pomoću patch kablova koji su veoma slični telefonskim kablovima i čiji se konektori nalaze između PC-a i Hub-a. Hub može biti priključen na server ili do servera vodi poseban vod (privod).

BRIDŽEVI I RUTERI Koriste se za povezivanje različitih mreža i prenos paketa podataka iz jedne u drugu mrežu. Oni se mogu koristiti i za povezivanje istih tipova mreža. Takođe, imaju sposobnost filtriranja kojima limitiraju prenos podataka na jednu od strana Bridge, čime redukuju i prenos podataka uopšte. Router-i mogu vršiti odabir najboljeg kanala za prenos paketa podataka, zbog čega se upotrebljavaju kod Internet veza i WAN-ova. Iako ovi uređaji imaju svoju namenu, često se u današnje vreme implemnetiraju u druge hibridne uređaje višefunkcionalne namene

TELEKOMUNIKACIONI KANALI

• Predstavljaju različite medije koji se mogu upotrebiti za prenos podataka između različitih lokacija. Mogu biti, od tradicionalnih kablova i žica, poznatih ka guided media do satelita i mikrotalasa pozatih kao unguided media.

• Sada ćemo ispitati karakteristika različitih media. Kada budemo ovo činili glavni faktor koji ćemo posmatrati su fizičke karakteristike, metod prenosa podataka, performanse i cena.

Ukrštena parica (upotrebljava se za 10Base-T-Ethernet). Koaksijalni kabl (upotrebljava se za Thin 10Base-2-Ethernet) Fiber-optika

19

Bežčni mediji

INTRANET I EXTRANET

Većina Internet servisa su na raspolaganju svakom biznisu ili korisniku koji ima pristup Internetu. Kako god, mnoge aplikacije elektronskog poslovanja koje pristupaju osetljivim kompanijskim informacijama zahtevaju pristup radi ograničenja za određene individue ili trećeg lica. Ako je informacija ograničena za pomenute, unutar organizacije to je Intranet, a za treće lice je Extranet. Veza između ova dva termina je ilustrovana na slici 8. Extranet može biti pristupan autorizovanim korisnicima van kompanije, kao što su saradnici, predstavnici važnih mušterija, ali informacije nisu dostupne svakom na Internetu – samo onima sa pristupnom lozinkom.

EXTRANET APLIKACIJE

Extranet se koristi u velikom obimu kao podrška zaposlenima u lancu upravljanja kao resursi zahtevani od zaposlenih i pretvoreni u proizvode isporučene korisnicima.

FIREWALLS (zaštitni zid)

Firewalls su neophodni pri kreiranju Intranet-a i Extranet-a, da bi bili sigurni da neće biti nedozvoljenog pristupa poverljivim podacima. Obično su kreirani kao software na odvojenim Serversma na tačkama gde su kompanije povezane na Internet. Firewall software može biti konfigurisan tako da dozvoljava pristup samo određenim i odobrenim linkovima na područjima rada od poverenja, koji predstavljaju druge kompanijske kancelarije. Firewall je implementiran u e-marketing.Kompanijski podaci na Internet-u su tada na drugim Serversma unutar kompanije.

PROVAJDERI SERVISNIH APLIKACIJA

• ASP nudi veliki potencijal za smanjenje cene administriranja informacionog sistema. Aplikacioni sevisi su razmatrani kao relativno bliski novim aplikacijama Client/Server približavanja, sadržeći grafički korisnički interfejs server, aplikacije ili poslovni logički server, i bazu podataka ili transakcioni server.

• Tradicionalne kompanije zapošljavaju sopstveno osoblje koje upravlja njihovim informacionim sistemom i različitim tipovima poslovnih aplikacija, kao što je e-mail. ASP nudi alternativno rešenje gde su e-mail aplikacije domaćini udaljenim serverima.

ŠTA JE WWW?

WWW (World Wide Web) obezbeđuje standardni metod za razmenu i objavljivanje informacija na internetu. Posrednik je baziran na standardnim formatima dokumenta, kao što je HTML (Hypertext Markup Language) za koji se misli da je sličan tekstualnom formatu kao što koristi MS Word.

Ovaj standard je masovno usvojen zato što:

extranet

Intranet

SVET Samo Kompanija SVET Zaposleni Zaposleni

Korisnici KorisniciSaradnici Saradnici

Slika 8. Relacije između Intranet-a, Extranet-a i Internet-a

20

• Nudi mogućnosti koje dozvoljavaju korisniku da prelazi iz jednog u drugi dokument, ili Web sajt – proces poznat kao “Surfing”,

• HTML podržava širok opseg formata čineći dokument lak za čitanje na različitim pristupnim uređajima

• Grafika i animacije su integrisane na Web strani• Integracija je moguća kroz HTML bazirane oblike koji omogućuju korisnicima pretraživanje

različitih detalja proizvoda koji ih interesuje, postavljanje pitanja ili komentara.

ČEMU SLUŽI WWW?

On predstavlja kombinaciju Web pretraživača i HTML-a u službi uspešnog poslovanja korišćenjem Interneta.Korišćenje ovih alata nudi niz mogućnosti uključujući i sledeće:

– Lako korišćenje otkad je navigacija između dokumenata omogućena jednim klikom na sliku– Omogućava snabdevanje grafički podržanom multimedijom, koja je popularna kod korisnika

i pruža vizuelnu sredinu za oglašavanje– Standardizacija alata i porast zahteva sredstava, informacija biti razmenjena sa mnogo

poslova i korisnika.

WEB PRETRAŽIVAČI I SERVERI

Web pretraživači su Software korišćen za pristup informacijama na www, smešten na Web serveru. Web Servers se koriste za skladištenje, upravljanje i dostavu informacija na www. Glavni Web pretraživači su MS Internet Explorer, Firefox Mozilla, Safari, Opera i Netscape Navigator ili Communicator. Pretraživač prikazuje tekstualni i grafički pristup sa web sajta i snabdeva alatima za upravljanje informacijama za web sajta. Zahtev se klijentskog PC je ostvaren kada korisnik otkuca web adresu, klikne na hyperlink ili ispuni online formu u polju za pretraživanje. Zahtev je tada prosleđen ka ISP i rutiran preko interneta ka odredištu servera koristeći mehanizam opisan u delu koji se odnosi na protokol. Server tada vraća zahtevanu web stranu, ako je statična (fiksna), ili ako je zahtev upućen za npr. informaciju o prozvodu, proći će proveru na database serveru i zatim se vratiti korisniku kao dinamički kreirana web strana. Informacija na svim zahtevanim stranama je smeštena u transakcioni log fajl koji beleži zahtevanu stranu.

HTTP PROTOKOL

• HTTP (Hypertext Transfer Protocol) je standard korišćen da omogući web pretraživačima i serverima da prenesu zahteve za isporuku web strana i njihovih ugrađenih grafika. Kada kliknete na link dok pregledavate web sajt, web pretraživač koji koristite zahtevaće od servera web sajt koristeći HTTP protokol. Od kako je ovaj protokol važan za isporuku web strana, oznaka http:// se koristi kao prefiks za sve web adrese.

• URL (Uniform Resurse Locator) predstavlja standardni način upućivanja na Internet resurs, tokom uspostavljanja veze i slanja zahteva ka Internetu.

• URL se sastoji od nekoliko komponenti, koje obuhvataju:• Tip protokola (eng. protocol designation) - označava tip protokola koji se koristi, na primer

HTTP, FTP, FILE, TELNET• DNS ime hosta - Aktuelno ime DNS hosta na koji se želi ostvariti konekcija. (TCP/IP adresa

se može koristiti umesto DNS imena).• Putanja (eng. path) - Putanja na samom hostu, gde se nalaze traženi resursi. Ova putanja je

relativna u odnosu na hosting direktorijum na Internet serveru.• Ime resursa - Aktuelno ime resursa koji zahtevate sa servera. Za većinu web URL-a, ime

resursa predstavlja ime HTML fajla.

ŠTA SU DOMENI?

• Imena hostova obično predstavljaju imena uređaja sa određenom IP adresom, a na Internetu ona su deo su deo onoga što nazivamo puno ime domena (fully qualified domain name). Puno ime domena sastoji se od imena hosta i imena domena.

21

• Proces nalaženja imena hosta za bilo koju datu IP adresu poznat je pod nazivom prevođenje imena (name resolution). Prevođenje imena može se izvesti na nekoliko načina.

ORGANIZACIJA INTERNET DOMENA?

Domeni na Internetu raspoređeni su hijerarhijski. Trenutno postoji 7 domena najvišeg nivoa, i to:com komercijalne organizacijeedu obrazovne institucijegov organizacije vladeint internacionalne organizacijemil vojska net mrežne organizacijeorg neprofitne organizacije U drugim zemljama sveta poslednji deo domena predstavlja oznaku za zemlju, odnosno nacionalni domen:

• ca Kanada• jp Japan• ru Rusija

Naš domen je rsUkoliko želite da stupite u kontakt sa nekom osobom unutar ovih domena putem e-mail potrebno je samo da dodate e-mail ime uz ime domena, razdvojeno znakom @. Za dodeljivanje imena Internet domena i sprečavanja dupliciranja imena zadužen je InterNIC. Imena domena dodeljuju se po načelu ko prvi registruje svoje ime, osim ukoliko se ne radi o imenu koje krši prava nečijeg zaštitnog znaka. Oktobra 1998. godine formirana je Internet korporacija za dodeljivanje imena domena i TCP/IP brojeva (ICANN, www.icann.org).

NOVI UREĐAJI

Novi razvoji tehnologija postavljaju tešku dilemu za organizacije koje koriste elektronsko poslovanje, jer često da bi bile konkurentne, odluka o investiranju mora biti donešena pre nego što nihovo širenje postane očigledno. Što se dodaje partikularno u B2C kompanijama kao što su medijske kuće i prodaje, jer sadržaj postaje dostupan preko novih uređaja koji se često koriste kod potrošača. Zamislite da ste menadžer u e-poslovanju u jednoj ovakvoj kompaniji: šta bi bile benificije a šta slabosti unapređivanja vašeg sistema e-poslovanja da bi ste podržali ove nove platforme?Prednosti odluke da investirate mogu biti:

• rano stvaranje prednosti• savlađivanje novih tehnologija• akvizicija prema mušterijama• zadržavnje mušterija• unapređivanje saradnje ili brand-a

MOBILNI BEŽIČNI PRISTUPNI UREĐAJI

Godine 1999. prvi u novoj generaciji mobilnih telefona, kao što su Nokia 7110, mogli su da ponude mogućnost pristupa internetu. Poznati su kao WAP telefoni, ili vrlo često u razgovoru kao web ili internet telefoni. Ono što nude ovi telefono je mogućnost pristupa informacijama na web sajtovima koje su specijalno kreirane za prikazivanje na displejevima mobilnih telefona. Dolazi do značajane ekspanzije ovih telefona, jer oni obezbeđuju sve pogodnosti koje omogućava i WWW, ali u njihovoj formi.

22

6. ZAŠTITA RAČUNARSKIH SISTEMA

VIRUSES & SPYWARE

Viruses & Spyware: Programi ili programski kod koji može izavati zlonamerne ili nekontrolisane aktivnosti u računarskom sistemu. Procenjuje se da postoji više desetina hiljada računarskih virusa i sličnog (nepoželjnog) programskog koda, a taj  broj se neprestalno rapidno uvećava!!!! Veliki broj postojećih računarskih virusa, i sličnog nepoželjnog programskog koda, njihova raznovrsnost, kao i njihove česte izmene značajno otežavaju formiranje precizne klasifikacije računarskih virusa. Osim toga, svaki tvorac novog virusa, ili sličnog programskog koda, zeli da dokaže da to ume bolje od drugih. To svakako utiče na "kreativnost" tvoraca virusa, odnosno na to da će se sledeći "uspešan" računarski virus  pojaviti upravo tamo gde ga najmanje očekujete i da če se ponašati onako kako Vi to najmanje očekujete.Virusi koji te karakteristike ne poseduju predstavljaju manju potencialnu opasnost jer ih antivirus programi i slični specijalizovani programi, na osnovu već poznatih karakteristika,  mogu lakše detektovati i eliminisati. Nekada su postojali samo računarski virusi ali je kasnije identifikovano prisustvo i značajnog broja drugih tipova nepoželjnog progromskog koda koji se ne može u potpunosti uvrstiti u viruse.Nepoželjni programi i programski kodovi nazivaju se malware ili  malicious programski kod. Malicious: pakostan, zloban, zlonameran, zloćudan, nepoželjan i sl.Malware softver se može klasifikovati kao: • Infektivni/zarazni (infectious) malware: računarski virusi (computer viruses) i crvi

ili Internet crvi (worms, Internet worms). • Sakriveni (concealment) malware: trojanci (trojan horses), modifikatori MBR

(rootkits), backdoors. • Malware koji se primenjuje u cilju sticanja profita: spyware, loggers i dialers.

Umesto Malware često se koristi i naziv Viruses & Spyware

RAČUNARSKI VIRUSI

Računarski virusi (computer viruses): Najstarija vrsta malicioznog koda pod kojim se obično podrazumeva maliciozni kod koji se infiltrira u neki (najčešće izvršni) fajl.Virus predstavlja računarski kod (programe ili deo programa) koji obavlja dve osnovne funkcije:

• nekontrolisano razmnožavanje – ("razmnožava se" nezavisno od volje korisnika sistema) • nekontrolisano pokretanje (aktiviranje) - aktiviraju se nezavisno od volje korisnika a u

zavisnosti od nekog kriterijuma ugrađenog u programski kod virusa (datum, vreme, neki događaj ili akcija)

Računarski virusi takođe obavljaju različite aktivnosti, nezavisno o volji i znanju korisnika sistema, a na koje korisnik sistema najčešće ne može uticati. Ma da se pod računarskim virusima obično podrazumeva programski kod stvoren sa namerom da, pod određenim uslovima, izvodi razne destruktivne aktivnosti to ipak ne mora uvek biti i tačno.

(A virus does not have to do damage to be a virus).Napomene:

• Obratite posebnu pažnju na fajlove sa ekstenzijom .exe, com, bat, pif, scr, shs, chm, lnk. • Neke datoteke nose nazive oblika nazivdatoteke.doc.exe ili sl, u cilju stvaranja zabune. • Za računarske viruse se često smatra da su istovremeno i destruktivni, što ne mora biti

tačno. Nisu svi računarski virusi formirani sa namerom da vreše destruktivne aktivnosti kao što su: brisanje sadržaja hard diska, brisanje sadržaja CMOS-a, modifikacija podata ka i sl. Neki od računarskih virusa su bezazleni, čak i šaljivog karaktera,ali (vidi Trojanci)

Računarski virusi se najčešće kalsifikuju kao:• Virusi infektori fajlova ili izvršni virusi (Executable viruses): koji se najčešće infiltriraju u

neki izvršni fajl. • Makro virusi: virusi formirani primenom standardnih komandi nekog makro ili script

jezika u cilju izvođenje zlonamernih ili štetnih operacija nad fajlovima.

23

VIRUSI INFEKTORI IZVRŠNIH DATOTEKA

Virusi infektori datoteka napadaju (inficiraju) programe i sistemske fajlove (fajlove sa extenzijom: exe, com, dll i sl.).Virusi infektori datoteka najčešće poseduju mogućnost zamene dela programskog koda u izvršnim fajlovima (programima), ili mogućnost  pripajanja svog koda izvršnim programima. U prvom slučaju (slučaju zamene dela izvršnog koda) ne dolazi do promene veličine fajla, što znatno otežava jedostavno otkrivanje zaraženih fajlova, odnosno otkrivaje zaraženih fajlova bez primene antivirus programa. Nakon pokretanja programa (fajla koji sadrži virus)  virus se učitava u memoriju (RAM memoriju) odakle pokušava da zarazi druge fajlove čime se njegove potencijalno destruktivne namere prenose i na druge računare i računarske mreže.

BOOT SEKTOR VIRUSI

Boot sektor virusi: maliciozni kod koji modifikuje MBR (Master Boot Records - poseban deo na hard disku u kome se nalaze informacije o samom disku i particijama hard diska) u cilju prikrivanja fajlova (ili dela diska) na kome je smešten maliciozni kod, ili modifikacije fajlova operativnog sistema, sa ciljem da malvare ostane prikriven od korisnika sistema, odnosno antivirus programa.

MAKRO VIRUSI

Makro virusi: virusi formirani primenom standardnih komandi nekog makro ili script jezika u cilju izvođenje zlonamernih ili štetnih operacija nad fajlovima.

TROJAN HORSES

Trojanci (Trojans): Trojanci predstavljaju prave programe, a ne samo maliciozno kod u nekom programu, odnosno trojanci predstavljaju samostalne programe koji mogu izvoditi aktivnosti koje se bitno razlikuju od aktivnosti za koje korisnik sistema smatra da su namenjeni (programs that do something other than what the person who runs the program thinks they will do). Neki primeri Trojanaca podsećaju na računarske igrice, ali su zapravo programi koji, pod određenim uslovima, obavljaju i druge aktivnosti mimo znanja korisnika kao što su: Brisanje CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor - čip u kome se čuvaju informacije o podešavanju računara i sistemsko vreme ili podešavanja/izmene nivoa bezbednosti pristupa računarskom sistemu u cilju omogućavanja neovlašćenog pristupa sistemu). Izmene u sistemu zaštite u cilju omogućavanja napada na računarski sistem.

BACKDOOR MALWARE

Backdoor malware: maliciozni kod kojim se ostvaruje mogućnost "zaobilaženja" normalne autentifikacije.Hakeri tipično koriste backdoors malware u cilju ostvarivanja mogućnosti za (udaljeni) pristup računarima. Za instalaciju backdoors malvera hakeri obično koriste Trojan horses ili worms malware. Napomena: Pojedini računarski sistemi (računari, serveri) sadrže određene mogućnosti udaljenog pristupa, koje se najčešće koriste u cilju admistriranja ili odravanja računara. Backdors malware omogućava takav način pristupa neovlašćenim korisnicima, mimo znanja korisnika i administratora sistema.

WORMS

Crvi, odnosno Internet crvi (Worms, Internet worms): Maliciozni kod koji za svoje "razmnožavanje" (stvaranje većeg broja novih primeraka) ne koristi fajlove već slabosti i propuste komunikacionih protokola i sistema zaštite računarskih mreža. Crvi nisu pervashodno namenjeni "napadu" na pojedine računare, i fajlove koji se na njima nalaze, već na same računarske mreže (nekontrolisano uvećanje prometa kroz računarsku mrežu značajno može uticati na normalno funkcionisanje računarske mreže, a u pojedinim slučajevima čak i onemogućiti njeno funkcionisanje).

24

SPYWERE

Spyware: Maliciozan kod, često skrivena komponenta sumnjivih shareware i freeware programa, namenjen neovlašćenom prikupljanju podataka sa zaraženih računara.(Free Software or .?)Spyware se u sistem instalira instalira bez znanja, i (eksplicitnog) odrobrenja korisnika sistema. Spyware može biti uključen u softver koji se dowloduje ili se instalira kada se pristupa nekom sajtu. Navedeni softver može prouzrokovati čitav niz problema uključujući:

• "iskakanje" popup prozora, • sistemske probleme, ili • izmene u sistemu zaštite.

Pogodan način za uklanjanje spuware programa predstavlja deinstaliranje programa "nepoznatog porekla" i korišćenje specijalizovanih programa namenjenih za uklanjanje spyware softvera (npr. Spybot ili Ad-aware).

ADWARE

Adware (Advertising-supported softwares): Programi koji se instaliraju na računar zajedno sa nekim drugim programima (najčešće downloadovanih sa Interneta), a namenjeni su prevashodno prikazivanju reklamnih poruka (za vreme korišćenja Interneta).U pojedinim slučajevima ovi programi su ujedno i špijunski nastrojeni.

KEYLOGGERSKeyloggers: Programi namenjeni za otkrivanje (krađu) personalnih informacija kao što su lozinke, brojevi bankovnih računa, brojeva platnih kartica i sl., kao i njihovu distribuciju na  određene e-mail adrese (u cilju eventualne zloupotrebe).

HIJACKS

Hijacks (otimači): Program ili zapis u registrima koji menjaju početnu stranicu Internet browsera ili presmeravaju URL (umesto pristupa planiranim resursima - planiranoj stranici interneta, pristupa se drugim, obično neželjenim,  sadržajima kao što su stranice Internet kockarnica, stranica sa pornografskim sadržajima i sl.).

HOAXS

Hoaxs (prevare / obmane): e-mail poruke u kojima se ukazuje na pojavu novog virusa koga antivirusi ne mogu da detektuju postojeći antivirusni program ne otkriva. Dakle, Hoax je lažna uzbuna, "neslana" šala ili stvaranje panike. (U navedenim porukama često se sugeriše da se primljena poruka "hitno" prosledi što većem broju korisnika Interneta, naravno "u cilju njihove zaštite". Osim stvaranja panike takve poruke svakako utiču i na porast prometa na Internetu, kao i opterećenje Mail servera).

SPAM

Spam, junk mail or unsolicited commercial mail: Nepoželjne e-mail poruke, najčešće reklamnog sadržaja.Iako spam sam po sebi ne predstavlja maliciozni kod ipak može značajno da utiče na rad korisnika sistema. Veliki broj nepoželjnih korisnika ometa efikasno korišćenje e-maila kao veoma efikasnog sistema za razmenu poruka.Osim toga spam se često povezuje sa malicioznim kodom i napadima na računarske mreže (sisteme), bilo da se radi o e-mail porikama koje u attach-mentu sadrže maliciozni kod (koji se kod nekih vidova malicioznog softvera pokreće i bez otvaranja same poruke - preview) ili maliciozan programski kod prikriven u fajlovima u attachmentu.Zloupotreba računara korisnika u cilju distribucije spam poruka ili spam poruka sa malicioznim kodom sa e-mail adrese korisnika računara, mimo njegovog znanja, ili krađa e-mail adresa iz Address Book-sa korisnika u cilju distribucije neželjenih e-mail poruka znatno otežava zaštiti sistema, a takođe i mogućnost otkrivanja stvarnih počinioca prevare/zloupotrebe/namerno izazvane štete!

25

OSTALE KLASIFIKACIJE

Osim navedene klasifikacije malware-a postoje i druge klasifikacije koje se pre svega odnose na računarske viruse, odnosno njihove karakteristike. Kao "značajne" (čitaj: opasne) mogu se izdvojiti sledeće kategorije virusa:

• Stelt i retro virusi: Virusi razvijeni sa ciljem izbegavanja ili onemogućavanja funkcija antivirus programa.

• Polymorphics/Polymorphs virusi: Virusi koji poseduju mogućnost izmene svog programskog koda u cilju prikrivanja.

10. INTERNET, E-TRGOVINA, E-POSLOVANJE

Usmerenost savremenog poslovanja organizacija ka globalnom tržištu podrazumeva integraciju informacionih i komunikacionih tehnologija. Globalizacija menja standardne paradigme poslovnih procesa, usmeravajući ih računarskom mrežnom okruženju.Sve zahtevniji potrošači i jača konkurencija, utiču na razvoj novih mogućnosti i primene u domenu poslovnih procesa. U sticanju tržišnih prednosti, primena i korišćenje elektronskih sredstava kao virtuelnih kanala, i u trgovini se pokazala kao isplativ i efikasan način razmene proizvoda i usluga.U poslovnom okruženju dominacije interneta, intraneta i ekstraneta, elektronsko poslovanje podrazumeva više od direktne (on-line) prodaje i kušpovine. Ovaj vid poslovanja obuhvata ukupne procese razvoja, marketinga, prodaje, isporuke, usluge i plaćanja, odnosno globalnu virtuelnu zajednicu potrošača. Strategijske prednosti u informatički organizovanom prometu i trgovini zasnivaju se na konceptu virtuelnog lanca vrednosti, smanjivanjem i eliminisanjem kanala distribucije, uz mogućnost da se maloprodaja prebaci na virtuelni model poslovanja.Prvi put termin upotrebljen 1996 (IBM) i označava obavljanje raznih vrsta poslovnih transakcija elektronskim putem i obuhvata: Prodaju dobara i usluga Elektronski prenos sredstava Komercijalne aukcije, itd.

Elektronsko poslovanje (e-busines): digitalno omogućene transakcije i procesi u okviru jedne organizacije uz pomoć i pod kontrolom njenog informacionog sistema e-biznis ne obuhvata komercijalne transakcije izvan granica organizacije gde se vrši razmena vrednostiElektronska trgovina (e-commerce): razmena poslovnih informacija, održavanje poslovnih veza i vođenje poslovnih transakcija između različitih organizacija putem telekomunikacionih mreža više je od skupa Internet tehnologija, a ponekad se koristi termin

e-business kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture digitalno omogućene komercijalne transakcije izmedju organizcija (B2B), organizacija i pojedinaca (B2C), pojdinaca (C2C), organizacija i vladinih agencija (B2G),vladinih agencija (G2G) komercijalne transakcije se odnose na razmenu novčane vrednosti između organizacija ili individualnih granica u zamenu za proizvode i/ili servise

E- TRGOVINA

Elektronska trgovina (Electronic Commerce): • Obavljanje poslovanja preko Interneta • Prodaja robe i usluga koji se mogu isporučiti tradicionalnim putem (off-line)• Prodaja proizvoda ili usluga koji se mogu digitalizovati i distribuirati on-line

(softver, audio/video zapisi itd)Internet – infrastruktura za e-trgovinuUvod u digitalnu ekonomiju, napredno poslovanje za:

26

• pojedince,• organizacije (preduzeća),• vlade država

Mreže interneta, intraneta i ekstraneta obezbeđuju virtuelne linkove elektronske trgovine između poslovnih segmenata organizacije i potrošača, zaposlenih i drugih poslovnih partnera. Domen poslovnih aktivnosti koji se zasniva na e-trgovini organizacije, može se grupisati u tri osnovne kategorije:

a) usmerenost organizacije ka potrošaču (Business – to – Consumer Commerce)b) poslovanje usmereno na eksterno poslovno okruženje (Business – to – Business

Application)c) interni poslovni procesi (Internal Business processes)

Klasifikacija e-trgovine prema tipovima učesnika Matrica e-trgovine  Business Consumer Government

Business (poslovni sistemi) B2B B2C B2G

Consumer (potrošači) C2B C2C C2G

Government (vlade zemalja) G2B G2C G2G

B2B (business to business)

Interorganizacioni informacioni sistem u kojem kompanija upravlja transakcijama unutar njenog sopstvenog vrednosnog lanca ili sa drugim kompanijama i organizacijama

B2B se ponekad naziva business-to-employee (B2E) kada je fokusiran na upravljanje aktivnostima unutar organizacije

Učesnici u ovom tipu e-trgovine su organizacije i poslovni sistemi Početak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI (electronic data interchange) sistema

1. EDI - elektronskim putem omogućena međusobna komunikacija informacionog sistema preduzeća sa IS poslovnih partnera

2. Eliminišu se brojni nedostaci komunikacije klasičnim sredstvima (gubljenje dokumenata, oštećenje u prenosu, greške u prekucavanju teksta itd.)

3. Ugrožena privatnost i zahtevi za bezbednost transakcija

Najvažniji oblik e-trgovine Na B2B tržištu se obavlja najveći obim on-line transakcija Transakcijama na ovom tržištu ostvaruje se između 80-85% ukupnih prihoda od e-

trgovine na Internetu U budućnosti će se obim B2B e-trgovine povećati mnogo puta

B2C (business to consumer)

Prodavci su organizacije, a kupci su pojedinci Uglavnom se odnosi na maloprodajne transakcije između kompanija i individualnih potrošača Amazon.com, osnovan 1994. (Jeff Bezos: Virtualni prodavac knjiga) predstavlja

tipičan primer kompanije koja se bavi ovim poslovanjem Izvanredan Uspon Amazona - 20 miliona korisnika u više od 160 zemalja kupilo

2000. g. robu u vrednosti od 2,8 milijardi $ Ovaj poslovni model oslanja se na sposobnost Interneta da prenosi ogromnu

količinu informacija brzo i efikasno B2C je najjasniji aspekt e-trgovine iz korisničke perspektive

C2C (consumer to consumer)

Potrošači direktno prodaju robu ili usluge drugim potrošačima on-line putem Uključuje i prodaje nekretnina, automobila i dr. u on-line oglasima Najpoznatiji primer C2C je web sajt eBay.com Reklamiranje ličnih usluga na Internetu ili nuđenje konsalting usluga

27

Neki aukcijski sajtovi nude mogućnost C2C elektronske trgovine omogućavaju korisnicima da ponude robu na on-line aukcijama.

Ovaj oblik transakcija podrazumeva učešće i treće strane u online trgovini: Treća strana može biti neki aukcijski sajt:

• eBay, • Gnutella (prodaja muzike), • Monsters (online poslovi), • Owners.com (klasifikovane reklame), • Limondo.com (domaći sajt), itd.

Poseban oblik C2C transakcija predstavljaju transakcije u peer-to-peer komunikaciji bez posrednika (KazaA, Torent programi)

POSLOVNI MODELI NA INTERNETU

B2B Hub takođe poznat kao prostor za trgovinu/razmenu ili e-tržište elektronsko tržište gde dobavljači i trgovci na veliko mogu da obave transakcije mogu biti opšti (horizontalno tržište) ili specijalizovani (vertikalno tržište)

E-distributeri direktno snabdevaju proizvodima induvidualne poslovne jedinice

B2B Provajderi Servisa prodaja poslovnih servisa drugim kompanijama

Posrednici (matchmakers) povezivanje različitih poslovanja naplata usluga po transakciji, ili na osnovu provizija za usluge

Infomediari (informacioni posrednici) nalaženje i preprodaja poslovnih informacija

OBLIK KARAKTERISTIKE www Elektronske aukcije Elektronska ponuda cene za proizvode ili usluge www.letsbuyit.com

www.eBay.comElektronske prodavnice B2B e-trgovina

B2C e-trgovinaB2C e-trgovina

www.cisko.comwww.tehnicom.netwww.amazon.com

Elektronska grupna kupovina

Elektronska prodaja robe grupama kupaca ili malim poslovnim sistemima po diskontnim cenama

www.volumebuy.comwww.etrana.com

Elektronska nabavka Lanac nabavke na Internetu www.sap.com

Provajderi Internet usluga

Omogućavanje pristupa Internetu www.EUnet.comwww.aol.comwww.AT&Tworldnet.com

Elektronska razmena Omogućavanje elektronske razmene između kupaca i prodavaca

www.patents.ibm.comwww.Chem.Connect.comwww.rooster.com

Elektronski posrednici Elektronska maloprodaja www.stephenking.comwww.moster.com

Elektronski provajderi sadržaja

Informacione usluge www.nytimes.comwww.cnn.com

Elektronski portali Informacione usluge, link-ovi sa drugim sajtovima, elektronska pošta itd.

www.Lycos.comwww.Infoseek.comwww.Excite.com

Primarni modeli prihoda e-trgovine: Reklamiranje Pretplata Nadoknada za transakciju Prodaja

28

Izbor partnera

Najčešći poslovni modeli e-trgovine na Internetu: posredništvo, online propaganda, infoposrednici, e-trgovac, direktni proizvođač, online interesna zajednica, pretplata i korisnost (profitabilnost)

POSREDNIŠTVO

Posrednici predstavljaju glavne učesnike na tržištima. Oni povezuju prodavce i kupce, čime omogućavaju obavljanje posla između njih Posrednici (brokeri) imaju veoma važnu ulogu na B2B, B2C i C2C elektronskim tržištima Oni obično posluju po principu naplate provizije za obavljeni posao

ELEKTRONSKA TRŽIŠTA I E-BERZE

E-tržišta omogućavaju kompletne poslovne usluge koje započinju od transakcija, a nastavljaju se pregovaranjem, oporezivanjem i izvršenjem određenog posla

Poslovanje na ovim tržištima je efikasno i za prodavce i za kupce Brokeri predstavljaju tipične posrednike na ovim elektronskim tržištima

POTRAŽIVANJE NAPLATE

Ovaj model je kreirala i patentirala kompanija Priceline koja je omogućila kupcima da ponude cenu koju bi hteli da plate za određeni proizvod ili uslugu.

Nakon ponude kupca kompanija pokušava da nađe prodavca koji je spreman da proda robu po ponuđenoj ceni.

U nekim slučajevima kupci moraju u više navrata da nude cenu koju su spremni da plate za određeni proizvod ili uslugu.

Veći deo usluga koji se nudi na sajtu Priceline.com vezani su za putničke aranžmane - avionske karte, hotelski smeštaj itd.

AUKCIJSKO POSREDNIŠTVO

Aukcije predstavljaju tradicionalni poslovni model koji se danas uspešno primenjuje na Internetu.

Posrednici koji se bave aukcijskom prodajom zarađuju na osnovu provizije od ostvarenih transakcija koje su pokrenute na ponuđenom sajtu (npr. eBay.com).

Elektronske aukcije su atraktivne za potencijalne kupce zahvaljujući svojoj multimedijalnoj prirodi; na njima se često mogu naći vrlo kvalitetno odrađene prezentacije proizvoda koji se prodaju.

Primenom on-line aukcija dolazi do značajne uštede vremena i novca kupaca. E-aukcionari ostvaruju prihode i od promociono-reklamnih aktivnosti na svojim on-line

sajtovima

AGENTI ZA POTRAŽIVANJE

On-line agenti (npr. posebni softveri ili "roboti") su posrednici koji traže određene cene i raspoloživu robu, ili usluge, specificiranu od strane kupca (MySimon.com, Lycoshop.com, RUSure.com, DealTime.com i dr.)

Upotrebljavaju softver koji sadrži veštačku inteligenciju Ovakav vid poslovanja je perspektivan, jer se predviđa da "roboti" mogu izvršiti

komparaciju faktora kupovine, kao što su kvalitet, vreme isporuke, popust na količinu i sl.

ON-LINE PROPAGANDA

29

Poslovni model koji proširuje načine emitovanja programa tradicionalnih medija: radija i televizije.

Web sajt predstavlja novi medijum preko koga se emituje sadržaj radio ili TV programa. Na sajtovima se nude i druge usluge poput e-mail, elektronskog razgovora (chat), online

foruma itd. Osim ovih usluga na sajtovima se često postavljaju i reklamne poruke u vidu banner-a .

PORTALI Portali predstavljaju Web sajtove koji poseduju veliki broj linkova sa sajtovima koji nude

dodatne informacije vezane za određenu oblast. Portali mogu biti javni (poput Yahoo!) ili privatni - korporacijski portali (Mondo). Oni mogu nuditi opšte informacije ili informacije koje su usmerene ka određenoj interesnoj

grupi korisnika.

ON-LINE ZAJEDNICE

Primeri: Linux, Apache, ... – open source modeli Kompanije koje implementiraju ove modele, ostvaruju prihode od:

prodaje pomoćnih proizvoda i usluga, usluga tehničke podrške, promocije usluga i proizvoda drugih kompanija, distribucije onih softverskih paketa koji se iz određenog razloga ne mogu

preuzeti (download) on-line putem.

PRETPLATA POSLOVNI MODEL

Korisnici ovog poslovnog modela plaćaju periodičnu pretplatu na usluge koje koriste na Internetu.

Pretplata se može plaćati na dnevnom, mesečnom ili godišnjem nivou. Sajtovi koji koriste ovaj poslovni model obično nude besplatan sadržaj kojem može

pristupiti svaki korisnik Interneta. Većem delu onoga što se nalazi na sajtu mogu pristupiti samo registrovani članovi

koji su platili određenu proviziju. Obično se kombinuje sa modelom on-line propagande.

PREDNOSTI E-TRGOVINE

Niži troškovi transakcija Objedinjenje celokupnog ekonomskog/prodajnog procesa Tržištu se nudi drugačiji način kupovine Obimni katalozi proizvoda Unapređenje interaktivnog odnosa sa kupcima...

PERSPEKTIVA E-TRGOVINE

E-trgovina trenutno obuhvata oko 5% ukupne ekonomije SAD Rast prihoda koji potiče od servisa na Internetu je 20 puta veći od rasta u ostatku

ekonomije SAD U Srbiji u 2007. 50% od ukupnog prometa banaka izvršeno u e-bankarstvu U poređenju sa celokupnim poslovanjem SAD, kod kompanijske prodaje dobara i usluga

preko Interneta je: tri puta verovatnije da će se smanjiti troškovi, dva i po puta verovatnije da će se povećati produktivnost više od dva i po puta verovatnije da dođe do rasta tržišta i proboja na novo tržište

M-COMMERCE

Novi oblik e-trgovine je mobile commerce (m-commerce) Upotreba bežične tehnologije za konekciju korisnika na Internet

30

INTRANET

Karakteristike B2E Intraneta:

B2E - (Business to Employee) Intranet: interni informacion sistem zasnovan na Internet client/server

aktivnostima između zaposlenih pojedinaca i pojedinih sektora organizacije Čine ga fizičke komponente i informacioni sadržaj Fizički elementi intraneta su:

mreža (LAN, MAN, WAN ), bar jedan računar sa instaliranim serverskim softverom (uključujući TCP/IP), dodatni računari sa klijentskim softverom (uključujući TCP/IP i Web browser).

Rad zaposlenih putem intraneta: povećava efikasnost, smanjuje troškove papirnog poslovanja i povećava brzinu zanavljanja informacija.

Intranet takođe obuhvata: Firewall softver za zaštitu mreže štiti - intranet od neautorizovanog pristupa

korisnika iz drugih mreža ili organizacija i neovlašćeno korišćenje Interneta od stran zaposlenih

Softver za autentifikaciju i identifikaciju korisnika (proxy server) Softver za šifrovanje podataka i Softver za zaštitu intraneta od virusa, drugih malicioznih programa i hakera

sa Interneta

EXTRANET

Privatni inter-organizacijski informacioni sistem Povezuje intranet dve ili više kompanija u poslovno udruženje Poznat je kao prošireni intranet Ima važnu ulogu u opštoj poslovnoj strategiji mnogih kompanija Omogućava im da izgrade udruženja sa dobaljačima i drugim organizacijama na

međunarodnom nivou

B2B EXTRANET Bezbedna privatna mreža (Secure private network) fizički povezuje više intranet

mreža preko iznajmljenih telefonskih linija

Javna mreža (Public network) koristi javne komunikacione mreže kao što su javni servisi telekomunikacionih mreža ili Internet

Virtuelne privatne mreže - VPN (Virtual private network): koriste javne mreže sa posebnim protokolima koji obezbeđuju siguran

„tunel” za povezivanje intraneta poslovnih partnera extranet se naziva Internet VPN kada je javna mreža koja se koristi

Internet

Dobre strane upotrebe ekstraneta:

Povećanje brzine B2B transakcije Smanjenje grešaka u među kompanijskim transakcijama Smanjenje telekomunikacionih troškova Povećanje obima poslovanja sa partnerima Razmena poslovnih dokumenata Provera stanja i porudžbine od dobavljača Saradnja sa poslovnim partnerima na zajedničkim projektima

NEKI TEHNIČKI ZAHTEVI E-COMMERC

31

Softverski zahtevi za e-trgovinu: Kataloški prikaz - za pronalaženje i dostavljanje poslovnih informacija Usluge na zahtev kupca - npr. sposobnost pravljenja spiska predmeta

koje je kupac selektovao za porudžbinu Obrada transakcija - obavljanje tipičnih računica pri transakcijama kao što

je dodavanje poreza na cenu i troškova dostave

E-BANKARSTVO

Modeli plaćanja u poslovnim transakcijama: Cash-like pretplata, suma novca se uzima od kupca pre nego što se trgovina

obavi:- smart card,- elektronski keš i- bankarski čekovi

Check-like plaćanje se obavlja u trenutku kupovine (pay-now) ili po obavljenoj kupovini (pay-latter):

- pay-now- bankomati (ATM - Automated teller mashine)- pay-later- sistem kreditnih kartica

HOME BANKING

Integracija hardvera, softvera i telekomunikacija. '70-tih se u svetu koristi telefonski pristup bankovnim računima '80-tih se pojavljuje i pristup pomoću kablovske televizije '90-tih na scenu stupaju Internet tehnologije Osnovni tipovi kućnog bankarstva:

- veza korisnika putem modema sa njihovim računima- softver za kućne finansije - on-line bankarstvo pomoću on-line servisa- WWW (virtuelno) bankarstvo

DIGITaLNI (ELEKTRONSKI) NOVAC

Novac je sve ono što je opšte prihvaćeno kao medijum za razmenu, merilo vrednosti i sredstvo za plaćanje

Novac ima tri osnovne funkcije kao: sredstvo razmene, jedinica za računanje i skladište vrednosti

Elektronski novac se definiše kao specifična „monetarna informacija” koja se putem digitalnih signala u „realnom vremenu” prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja

Elektronski novac je virtualan Ne poznaje geografske granice i može se praktično u trenutku prebaciti na velike udaljenosti Zamenjuje gotovinu i čekove

ELEKTRONSKE TRANSAKCIJE

Bebednosni zahtevi elektronskih finansijskih transakcija su: privatnost (privacy) verodostojnost, autentičnost (authenticity) autorizacija učesnika (authorization) neporicivost (nonrepudiation) celovitost, integritet (integrity)

ELEKTRONSKI POTPIS

Elektronski(digitalni) potpis se koristi radi:

32

obezbeđenja sistema elektronskog poslovanja za sigurnu razmenu podataka elektronskim putem između korisnika koji su fizički udaljeni

U tom smislu elektronski potpis u elektronskom poslovanju predstavlja analognu tehniku svojeručnom potpisu u klasičnom poslovanju.Najznačajnija polja primene elektronskog potpisa su:

elektronsko poslovanje (e-Business) elektronska trgovina (e-Commerce) elektronsko bankarstvo (e-Banking) elektronska uprava (e-Government) elektronsko zdravstvo (e-Healthcare) platni sistemi na bazi čip kartica (EMV) itd.

ETIČKA PITANJA I E-TRGOVINA

Skup etičkih pravila organizacije treba da obuhvati: Jasnu, nedvosmislenu izjavu organizacije o poštovanju prava privatnosti kupca Izjavu koja definiše da lični podaci kupca neće biti distribuirani bez njegovog ličnog

odobenja Jasnu izjavu koja formuliše kako će kompanija informisati kupce o nameri da koristi

njihove lične podatke dobijene prilikom on-line transakcije i kako će kompanija tražiti odobrenje od kupca za tu namenu

Izjavu o vlasništvu u odnosu na mrežno poslovanje i komunikacije Način na koji kompanija nadgleda ili prati navike kupca na Web sajtovima

ZAKLJUČAK

• E-trgovina predstavlja razmenu poslovnih informacija, održavanje poslovnih veza i vođenje poslovnih veza između organizacija putem telekomunikacionih mreža i posebno Interneta

• E- trgovina je dovela do reorganizacije unutrašnjeg poslovnog procesa i udruženja poslovnih organizacija kao i do kreiranja proizvoda u skladu sa potrebama kupca

• Postoje tri glavne konfiguracije e-trgovine koje se zasnivaju na Internet tehnologiji: intranet, extranet i javni Web sajtovi

• Intranet je interni informacioni sistem zasnovan na Internet tehnologiji, koji obuhvata TCP/IP protokole i Web alate i međusobno povezuje pojedinace i delove odeljenja unutar organizacije

• Intranet čine fizičke komponente (tehnologija) i informacioni sadržaj

• Extranet je privatni, međuorganizacijski informacioni sistem koji povezuje intranet dve ili više kompanija u poslovnom udruženju

• Extranet proširuje kros-funkcionalne aktivnosti među poslovnim partnerima i unapređuje njihove poslovne veze

• E-trgovina je zadužen za poslovne transakcije sa kupcima

• Mada e-trgovina ima mnogo tehničkih zahteva, zahtevi koje treba ispuniti za funkcionisanje Web servera i softvera za e-trgovinu su posebno važni

• Kompanije koje posluju putem Interneta treba da definišu etičke norme ponašanja i da obezbede da kupac bude upoznat sa njihovim odlukama

33