skripta za poresko pravo

7/24/2019 Skripta Za Poresko Pravo

1/130

1.) Pojam i vrste javnih prihoda

- Pojam

- Javni prihodipredstavljaju predstavljaju, uz javne rashode, osnovne institucije javnih

finansija.

- Javne finansijesu ekonomska disciplina koja izucava finansijsku delatnost drzave idrugih pravnih lica javnog prava.

- Porezpredstavlja najznacajniji oblik javnih prihoda, ali postoje i drugi: takse,

doprinosi, naknade, novcane kazne...).- Prihodpredstavlja transakciju koja povecava neto imovinu opsteg sektora drzave.

- Vrste

1.) Javnopravni javni prihodi

- Javnopravni prihodi se mogu obezbediti:

a) Neposrednim nametanjem- obaveze placanja licima koja se nadju u odredjenoj,zakonom predvidjenoj situaciji, a koja su potcinjena fiskalnom suverenitetu drzave.

- Tada su u pitanju dazbinski ( fiskalni ) javni prihodi, koji obuhvataju: poreze, takse,doprinose, naknade za koriscenje dobara od opste interesa.

b) Posrednim nametanjem- tu spadaju novcane kazne i oduzeta imovinska korist.- !"#$- predstavlja instrument javnih prihoda kojim drzava od subjekta pod njenom

poreskom vlascu prinudno uzima novcana sredstva, bez neposredne protivusluge, u svrhu

porivanja vlastitih izdataka i postizanja drugih ekonomskih i socijalnih ciljava.- %z definicije proizlaze sledece karakteristike poreza:

& Prisilnost poreza- ' demokratskim drzavama prisilnost ne dolazi do izrazaja kod

uvodjenja, vec samo kod naplate poreza ( ukoliko ne dodje do naplate u redovnopostupku ).

& Porezima se finansiraju javni izdaci i ostvaruju drugi ciljevi-

& Odsustvo neposredne protivnanade- Time se porez razlikuje od takse, kojapredstavlja cenu za odredjenu uslugu koju obvezniku pruza drzavni organ.- orez ne pociva na principu quid pro quo: pri placanju poreza ne postoji nikakva

relacija izmedju njegove visine i koristi koju prilikom koriscenja javnih dobara koja se

njime finansiraju ima lice koje snosi poreski teret..& Porez je novcano davanje- ( izuzetak su samodoprinosi ).

- T*- se placa kao nadonada za odredjenu uslugu koju neki drzavni organ pruza

obvezniku.- 'luga moze biti odredjena radnja javnog organa ( npr. izdavanje putne isprave ), ali se

moze i sastojati u posebnoj privilegiji koju obveznik dobija (npr. pravo na isticanje firme)

- *rpski zakonodavac ponekad neopravdano koristi termin +taksa da bi oznacio neku

dazbinu, iako ili placeni iznos nije u srazmeri sa troskovima usluge drzavnog organa iliuopste ne postoji usluga drzavnog organa ( npr. komunalna taksa za koriscenje reklamnih

panoa ).

- !"%!*%- su dazbine uvedene zakonom, koje ne predstavljaju prihod budzeta

vec posebnih javnopravnih tela ( organizacija socijalnog osiguranja ), cija je namena

unapred utvrdjena, a koje su duzna da placaju samo ona lica koja pripadaju odredjenoj

drustvenoj grupi poveznoj zajednickim ekonomskim ili socijalnim interesom ( npr.zaposleni, poslodavci..).

/


2/130

- $ !"%*0#J# !1" ! !*T#2 %T#"#*- je javni prihod

koji je blizak taksi jer se uvodi na osnovu drzavnog imperiuma, a placa se ao cena za

oriscenje dobara od opsteg interesa ( voda, suma, putevi...).- $a kvalifikaciju je, kao i kod taksa, potrebno proveriti postojanje jasne veze izmedju

visine dazbine koju obveznik placa i koristi koju ostvaruje koriscenjem odredjenog dobra

od opsteg interesa ( ok se za placenu taksu dobija neka usluga od strane drzavnogorgana, naknada je zakonom utvrdjena +cena koriscenja nekog dobra od opsteg

interesa)3 ko je veza slaba ili nepostojeca, naknada je u sustini porez, bez obzira na

zakonski naziv.

2.) Privatnopravni javni prihodi

- rzava ostvaruje privatnopravne javne prihode na nacin koji je u osnovi isti kao i kada

ih ostvaruju subjekti privatnog prava.

- Ti prihodi obuhvataju:

a)donacije od inostranih drzava i medj. organizacija.

b)donacija od fizickih i pravnih lica.

v)prihode od imovine, i to: kamate, dividende, prihode od zakupa neproizvedene

imovine ( mineralnih sirovina, sumskog i poljoprivrednog zemljista, prostora igradjevinskog zemljista...).

g)prihode od prodaje dobara i usluga.

!.) Pojam i dezintegracija finansijsog prava

- eo objetkvnog prava koji uredjuje finansijsku delatnost drzave i drugih javnopravnih

kolektiviteta naziva se finansijskim pravom.

- "inansijso pravoje skup normi koje regulisu prikupljanje, upravljanje i alokacijuekonomskih sredstava potrebnih za funkcionisanje javnopravnih tela.

- "ec je o grani javnog prava.

- ko se propisi kojima su regulisani finansijski odnosi ticu jedne odredjene drzave, upitanju je njeno nacionalno finansijso pravo, koje je deo njenog pravnog sistema.- ko se radi o normama kojima se uredjuju finansijski odnosi izmedju drzava, u pitanju

je medj. finansijso pravo.

- 4inansijsko pravo se sastoji iz razlicitih delova, od kojih svaki ima svoju posebnupravnu prirodu:

a)odnosi koji se ticu utvrdjivanja i naplate javnih dazbina sadrze obelezja pravnog

odnosa izmedju poreskog duznika i poreskog poverioca.

b)institucija budzeta, posredstvom koje se odredjuje koliko se finansijskih sredstava

dodeljuje pojedinim drzavnim organika, izvodi se iz ustavnog prava.

v)upravljanje drzavnom imovinom spada u onu oblast upravnog prava koja uredjuje

privatnopravnu delatnost javnopravnih tela.- 0epanje finansijskog prava moze se opravdati okolnoscu da je jednom preciznom

naucnom kriterijumu primerenije da za predmet posebne naucne discipline uzme samo

onaj deo finansijskog prava koji se tice uvodjenja, utvrdjivanja i naplate javnih dazbina-norme koje se zaista mogu uskladiti tako da cine jedan naucni sistem: to bi bilo

finansijso # fisalno ) pravo.

- reostali finansijkog prava mogu se grupisati u zasebnu discipline-drzavno

racunovodstvo # budzetso pravo ).

5


3/130

- eosporavajuci termin +dazbinski prihodi, ni termin +fiskalni prihodi, opredelili smo

se za upotrebu jednostavnog izraza porez, koji se uzima kao genusni pojam za sve

dazbinse javne prihode.

$.) Pojam poreso prava i odnos poresog prava prema

javnim finansijama i poresom menadzmentu

- Poreso pravo jeonaj deo objektivnog prava koji uredjuje fiskalne javne prihode( poreze u nasirem znacenju reci ).

- Nastalo putem dezintegracija finansijsog prava, i ono je grana javnog prava, jer

zakonom uredjuje pravne odnose izmedju drzave i drugih javnih tela, s jedne, i

finansijskih i pravnih lica, s druge strane, odnose u kojima su prava i obaveze ovih drugihutvrdjeni kogentnim normama.

- Poreso pravo obuhvataopste i posebno pravo poreske obaveze: opste- kada je rec o

normama koje uredjuju zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja na nacin koji se odnosi

na sve poreze ( npr. opsta definicija poreskog obveznika, osnovice, stope6)3 posebno-kada su u pitanju norme koje se specificno odnose na pojedinu vrstu poreza ( npr.

obveznik 7 ).- oresko pravo sadrzi i procesne norme, kojima se uredjuje postupak utvrdjivanja,

naplate i kontrole poreza.

- 8aterija poreskih prekrsaja i krivicnih dela se mora makar u osnovama naci u kursuoreskog prava, iako oni spadaju u materiju izucavanja krivicnog i prekrsajnog prava.

- Odnos poresog prava i javnih finansija

- Javne finansijepredstavljaju ekonomsku discipline koja izucava finansijsku delatnostdrzave i drugih pravnih lica javnog prava, kojima je zakonom povereno da vrse takvu

delatnost ( organizacije socijalnog osiguranja ).

- $astupnici integralnog pristupa kazu da su nauka o finansijama i poresko pravo dverazlicite discipline, sa autonomim postojanjem, vlastitim naucnim zadatkom i sadrzajem i

medjusobnim granicama, ali koje se istovremeno upotpunjuju i integrisu u izucavanju

finansijske aktivnosti drzave3 akle izmedju nauke o finansijama i finansijskog( poreskog ) prava postoji organsa veza.- auka o finansijama, koncipirana kao apstraktna disciplina, izucava zakonitosti na

osnovu kojih se obavlja raspodela fiskalnog tereta medju fizickim i pravnim licima, da bi

se prikupljenim prihodima obezbedilo zadovoljenje javnih potreba.- $astupnici unilateralnog pristupa kazu da se razdvajanje izmedju nauke o finansijama i

finansijskog ( poreskog prava ) mora sprovesti iz prostog razloga sto prva disciplina

spada u eonomse% a druga u pravne naue.

- 0injenica da im je predmet izucavanja isti, a to je finansijski akt, ne znaci da postoji

identitet izmedju te dve discipline3 nauke se medjusobna razlikuju s obzirom na metodu

kojom istrazuju predmet.- %ako je integralni pristup, dakle, delotvoran, jer omogucava potpuniji uvid u

funkcionisanje poreskog fenomena, emancipacija poreskog prava i njegov sve veci znacaj

u savremenim drustvima stvaraju potrebu da se poreskom pravu pridje na nacin koji

definise unilateralni pristup.

9


4/130

- Odnos poresog prava i poresog menadzmenta

- oreski menadzment je poddisciplina opsteg poslovnog menadzmentai treba ga

razlikovati od poreskog poslovnog prava.- ok je poresko poslovno pravo deo poresog prava, cijim je normama uredjen poreski

tretman privrednih drustava i preduzetnika, zadatak poreskog menadzmenta je izucavanje

uticaja oporezivanja kao faktora poslovanja, kao i mikroekonomskih ucinaka nadogadjanja u preduzecu i izmedju preduzeca, a posebno na forme poslovanja i njihovo

oporezivanje, na velicinu preduzeca, na modalitete finansiranja6

- ' pravno dopustenim okvirima, menadzeri ce nastojati da planiraju i organizujuposlovnu kativnost tako da minimizuju poreske troskove in a taj nacin maksimizuju

poslovni rezultat ( poreso planiranje).

- ' okvirima nauke o racunovodstvu, poreski menadzment se bavi tehnikom i politikom

poreskog bilansa.- oresko bilansno pravo propisuje stroze kriterijumen za sastavljanje finansijskih

bilansa, kako bi se sacuvala sto vise poreska osnovica, koja bi se primenom +cistih

racunovodstvenih pravila mogla prikazati kao znatno manja.

&.) Odnos poresog prava prema ostalim granama

prava

- Odnos poresog i ustavnog prava

- oresko pravo ima svoje korene u ustavnom pravu:

a) Na opstem planu- jer pretpostavlja pravnu organizaciju koja je konstruisana na bazi

strukure drzave i radi cijeg funkcionisanja ono i uredjuje odnose kojima se prikupljaju i

trose finansijska sredstva.

b) Na posebnom planu- jer se norme poreskog prava izvode iz vrsenja finansijskog

suverenitata drzave, koji ima svoju emanaciju u ustavu.

- 'stav propisuje subjetivno poreso pravo drzavei propisuje poresku duznost zagradjane.

- ropisano je i nacelo pravicnog oporezivanja: svako treba da placa porez srazmerno

svojoj ekonomskoj snazi.

- Odnos poresog i upravnog prava

- ostoje dva prisupa:

a)rema prvom, poresko pravo predstavlja deo upravnog prava i nema niavu

autonomiju.

- !vaj pristup nalazi argumente u tvrdnji da je poreskopravni odnos po svojoj prirodi

upravni, jer upravno pravo uredjuje izvrsavanje funkcija drzavnih organa u ostvarivanjunekog specificnog prakticnog cilja, a taj cilj je za poresko pravo da obezbedi drzavi

dovoljno finansijskih sredstava neophodnih za ostvarenje njenih ustavnih funksija.

b)rugi pristup ima dve varijante:rva varijanta govori o partiularizmu.

- aime, svaka grana prava predstavlja deo pravnog sistema, i u tom smislu se ne moze

govoriti o njenoj autonomiji.

ruga varijanta govori o autonomiji poresog prava.


5/130

- oresko pravo prihvata principe upravnog prava, iz kojeg se i razvilo kao posebna grana

prava.

- !dnos izmedju poreskog i upravnog prava je odnos posebnog i opsteg, tako da uodsustvu specificnog uredjivanja odredjenog pitanja pripisima poreskog prava treba

primenjivati norme upravnog prava.

- Odnos poresog prava i prava ('

- ostignuti su znacajni rezultati na terenu ujednacavanja 7 i akciza, a u domenu

neposrednih poreza ucinjeno je mnogo manje, tj. nacelno se nalaze harmonizacijaizmedju normi nacionalnog poreskog zakonodavstva i poreskog prava #'.

- ojedine norme evropskog prava diretno se primenjuju u zemljama-clanicama

(uredbe).

- 8edjutim u poreskoj materiji, cesce su diretive, kojima se harmonizuju nacionalniporeski propisi, ali se ostavlja zemljama-clanicama sloboda u pogledu izboranacina

na koji ce sprovesti njihovu sadrzinu.

- 8edjutim, ako zemlja-clanica u postavljenom roku ne ugradi direktivu u svoje

nacionalno zakonodavstvo, moguca je njena neposredna primena( dakle, upravo tasupremacija evropskog prava i njegova direktna sprovodivost govori o tome da evropsko

poresko pravo nije deo madjunarodnog javnog prava, nego je unutrasnje poresko pravo#' ).

- Odnos poresog prava i rivicnog prava

- ' krivicnom pravu su utvrdjene sankcije za najteze prekrsaje poreskopravnih normi.

- rivicno pravo oristi propise poresog pravakod tzv. blanketnih krivicnih dela.

- Odnos poresog prava i gradjansog prava

- oresko pravo pripada javnom pravu, a gradjansko pripada privatnom pravu.- Poresopravni odnos je slican zaonsoj obligaciji, tj. njegovi elementi su odredjeni

zakonom, ali se unutrasnja struktura toga odnosa u osnovi ne razlikuje od drugih

obligacija, jer je zasnovana na pojmovnoj aparaturi gradjanskog prava.- !tuda, norme gradjansog prava su primenjivena poreskopravni odnos, ao nisu

derogirane specificnim principima poresog prava.

- Odnos poresog prava i gradjansog procesnog prava

- Opsti principi sudsog izvrsnog postupa primenjuju seu odnosu na izvrsenje

poreske obaveze, uolio nisu derogiranipropisima poreskog prava.

- * druge strane, pojedine radnje u gradjanskom postupku sud ce izvrsiti samo ako

stranke plate odredjene javne dazbine ( sudske takse ).

.) *oncept socijalne drzave i poresopravni princip

jednaosti gradjana

- 'stavom je ustanovljen oncept socijalne pravde, tj. socijalne drzave.- Ta klauzula o socijalnoj drzavi se smatra instrutivnom normom, normom ciji je cilj

da uputi zakonodavca da razvija socijalne aktivnosti.

- Princip jednaosti gradjana

- *tav da su svi gradjani pred zakonom jednaki, jedan je od temelja vladavine prava.

;


6/130

- !pstost poreza je druga strana principa jednakosti pred ( poreskim ) zakonom.

- Opstost porezapodrazumeva da sva lica moraju da ucestvuju u njihovom placanju.

- !pstost predstavlja formalni uslov pravicnosti od oporezivanja: rec je jednostavno opretpostavci da su sva lica koja podlezu jednoj od odlucujucih cinjenica ( rezidentstvo,

izvor, drzavljanstvo ), zato sto koriste zajednicke nedeljive usluge drzave, u obavezi da

placaju porez.- %pak, postoje izvesna poresa oslobodjenjau modernim sistemima, koja se mogu

razvrstai u nekoliko grupa:

a) politica( npr. oslobodjenje za clanove stranih diplomatskih i konzularnihpredstavnistava ).

b) eonomsopolitica i socijanopolitica( npr. oslobodjenje za novoosnovana

preduzeca..).

v) poreso-tehnica(npr. oslobodjenje javnih ustanova koje prihode ostvaruju izbudzeta)

g) finansijsa( npr. oslobodjenje prihoda po osnovu kamate od javnog zajma, da bi se

stimulisala kupovina drzavnih obveznica ).

- !vakvim smislenim oslobodjenjima, nije narusena opstost poreza, kao formalni uslovpravicnosti.

- Jednakost predstavlja osnovni ustavni princip u odnosu na koji se ispituje ustavnostporeskih zakona u drzavama u kojima je ocena ustavnosti zakona dopustena.

+.) Pravicnost ao standard za odmeravanje razlia u

oporezivanju

- ' ustavima %talije, 4rancuske ili *rbije, eksplicitno se navodi da gradjanin placa porez+u srazmeri sa svojim sredstvima, +u srazmeri sa svojom sposobnoscu, odnosno

,prema eonomsoj moci.

- %z ovog principa proizlaze dva zahteva: zahtev za horizontalnom pravicnoscu( kojinalaze da lica sa istom ekonomskom snagom treba da plate isti porez ), i zahtev za

vertialnom pravicnoscu( koji nalaze da lica sa vecom ekonomskom snagom treba da

plate visi porez ).- ' oba slucaja potrebno je odrediti merilo eonomse snageobveznika.

- Teorijski posmatrano, takvo merilo bi trebalo da odrazi celokupno blagostanje koje

obveznik moze postici iz opcija koje ima na raspolaganja, ukljucujuci sadasnju potrosnju,

buducu potrosnju ( stednju ), posedovanje imovine i uzivanje dokolice.- *posobnost placanja ( odnosno merilo ekonomske snage ) ceni se roz velicinuobvezniovog dohota%a ne prema ekonomskom blagostanju ( iz prakticnih razloga ).

- *posobnost placanja moze se ceniti i na bazi velicine obvezniove imovine, a kodposrednih poreza ( npr. 7 ) na bazi potrosnje.

- ok se dohodak i imovina mogu zahvatiti bilo progresivnim, bilo proporcionalnim

porezima, potrosnja treba da bude jednoobrazno oporezovana.- ada su u pitanju akcize, koje su po definiciji selektivni porezi na potrosnju, ustavnost

seletivnog tretmana se moze odbraniti sa pozivom na druge legitimne ciljeve , van

dometa sposobnosti placanja ( zdravlje- npr. kod cigareta3 zastita zivotne okoline- kod

naftnih derivata..).


7/130

- ' nekim situacijama ocena ustavnosti se zasniva i na nekim drugim ustavnim

odredbama, kao sto su:

& princip zastite ljdsog dostojanstva- kod ocene ustavnosti norme koja uredjuje visinuneoporezivog egzistencijalnog minimuma.

& princip zastite porodice- kod ocene ustavnosti norme koja bi zajednicki dohodak

supruznika podvrgla ostrijem poreskom tretmanu.- *posobnost placanja predstavlja, dakle, osnovni standard za raspodelu poresog

tereta.

- Teorijsku osnovu pravicnosti kod taksa cini princip orisnosti.- ravican je onaj poreski sistem, u kojem svaki poreski obvezni placa porez

srazmerno oristimakoje dobija od javnih usluga.

- 8edjutim, ovaj se pristup suocava sa ozbiljnim ogranicenjima, a pre svega, sporno je

pitanje merenja koristi koje pojedini obveznici uzivaju od javnih prihoda.- Tako da ovaj princip ( korisnosti ) danas sluzi samo za opravdavanje taksi.

- 'stav *rbije ishitreno proklamuje da se obaveza placanja ne samo poreza, nego i ostalih

dazbina ( npr. taksa ) utvrdjuje prema ekonomskoj moci obveznika.

- 'stavni sud je, otuda, u svojoj praksi morao da relativizuje princip ekonomske moci uodnosu na takse: +'stav, medjutim, ne odredjuje kriterijume za odredjivanje te

ekonomske snage iz cega sledi zakljucak da je resavanje tog pitanja prepusteno pravnomsubjektu ( "epublici, pokrajni, opstini ) koj je ovlascen da svojim aktom utvrdi visinu

takse.

.) Poresopravni princip zaonitosti poreza

- ravilo da se oporezivanje moze vrsiti samo na osnovu zaonapredstavlja ustavniprincip.

- oliticko znacenje ovog principa ogleda se u osiguranju pravne sigurnostigradjana.

- ravno znacenje ovog principa ogleda se u uvazavanju sledecih < zahteva zahteva:1.) /amo zaon moze biti izvor poresog prava.

- 0esto se razlog za pojavu podzakonskih akata krije u faktickoj nemogucnosti

zakonodavca da uredi sva relevantna pitanja.

- ' poreskoj materiji se srece nekoliko vrsta podzakonskih propisa:

a) Odlue, koje donosi skupsina ( najcesce opstine ili grada ).

- !dluka predstavlja propis skupstine jedinice lokalne samouprave, kojim se, u skladu sa

zakonom, uvode lokalni javni prihodi i uredjuje nacin njihovog utvrdjivanja i placanja.- otrebno je imati u vidu da je ovakvo ovlascnje lokalnim vlastima delegirao zakon.

b) 'redbe, koje donosi vlada.

- 'redbe 7lade i ministra se donose radi sprovodjenja zakona.

- 'redba za izvrsenje moze normirati samo detalje kako bi se mogao primenjivati zakonzbog kojeg se ona donosi ( dakle ne mogu se propisivati neka nova nacela ).

- $ato je npr. neustavna 'redba o valorizaciji administrativnih taksa iz /==9.

v) Pravilnici, koje donosi drzavni organ uprave ( ministar ).- ravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona radi njihovog izvrsavanja,

ovlascenje za donosenje tog podzakonskog akta takodje mora postojati u zakonu.

!.) Nisu dopusteni sporazumi izmedju porese administracije i poresog obveznia

u pogledu visine porese obaveze.

>


8/130

- e predstavlja, medjutim napustanje principa zakonitosti poreza sporazum o odlaganju

placanja poreskog duga, jer se odlaganje moze prema zakonu odobriti.

$.) 0umacenje.

- ostoje razlicita pristupa ovom pitanju:

a)rvi pristup polazi od stanovista da poreski zakon, kad god njegovo znacenje nije

evidentno, treba da bude shvatan u smislu oji je najpovoljniji za onog o jepodvrgnut porezu.- !vaj pristup se oslanja na stav da poreski zakoni ogranicavaju slobode i imovinska

prava gradjana, pa takve zakone treba tumaciti u prilog onome cija se sloboda ili pravoogranicavaju.

- 8edjutim ova premisa nije dobra, jer porezima drzava upravo obezbedjuje prihode koji

su neophodni za njeno funkcionisanje i zastitu samih sloboda i imovinskih prava

gradjana.

b) rugi pristup polazi od stanovista da je interes drzave iznad privatnog interesa, a

porez je instrument moci drzave i on se ne moze podredjivati pojedinacnom interesu.

- 8edjutim, prosirenje neke norme, po ovom osnovu, na slucajeve koji ne spadaju pod

ratio legis neizbezno je izvor nepravdi.v)Treci pristup se zalaze da se poresi zaoni tumace sasvim restritivno: posto je

poreska obaveza odredjena u zakonu, ona se ne moze putem logicke argumentacije ilianalogije prosirivati na slucajeve koji nisu izricito sadrzani u zakonu.

- Progovor ovom pristupuse sastoji u tome da logicko tumacenje i analogija ne teze

stvaranju prava tamo gde prava nema, vec samo primenjuju zakon prema ukupnomnjegovom efektivnom domasaju, trazeci znacenje norme ako je potrebno i dalje od

nesigurne reci zakonodavca ( ? uostalom ako su te metode tumacenja dozvoljene kod

drugih grana prava, poresko pravo nije nista specificnije od drugih ).

g)0etvrti pristup ( najbolji@ ), smatra da se poresi zaoni mogu tumaciti primenom

svih onih metoda koji se koriste kod tumacenja ostalih zakona.

- 2ranice svakog tumacenja odredjuje princip zakonitosti u svojoj integralnosti.

&.) nalogija.

- Primena analogije sastojise u prosirivanju zakonske norme za slucajeve koji u njoj

nisu sadrzani, ali potpadaju pod isti ratio legiskoji je inspirisao formulisanu zakonsku

odredbu (pri tom se ne sme stvarati novo pravo, vec samo otkrivati latentan pravni iskaz).- ajprihvatljiviji pristup kaze: ako postoji situacija koja nije uredjena poreskopravnom

normom, iza koje bi stajao isti ratio legiskao i iza slicne norme, primena analogije nece

se kositi sa principom pravne drzave.

- nalogija koja deluje unutar granica zaona, a obezbedjuje da se ostvari nacelohorizontalne jednakosti, potpuno je dopustena.- arocito su brojni slucajevi primene analogije ada sam zaon izricito, putem

generalnih klauzula, upucujena obuhvatanje situacija koje su slucne onima koje suneposredno formulisane u zakonskom opisu poreskog cinjenicnog stanja.

- a lice ce se u konkretnom slucaju postojanja opsteg pravila i izuzetka primenjivati

analogija ili argumentum a contrariozavisi od stepena slicnosti slucaja koji predstavljaprazninu sa slucajem obuhvacenim u propisu posebnog, odnosno opsteg karaktera.

- roblem analogije se sastoji u tome da se odredi kakva i u cemu mora da bude slicnost

izmedju dva slucaja da bi se mogla primeniti analogija.

A


9/130

- va slucaja su slicna kada su im bitne osobine istovetne, a sporedne razlicite ( odnosno

mora postojati istovetnost ratio legisa ).

.) Nedopustenost retroativnost.

- 'stav generalno propisuje zabranu retroaktivnosti propisa, uz relativizovanje togprincipa pod odredjenim uslovima.

- !pste je pravilo da se za poceta vazenja zaona racuna do njegovog stupanja nasnagu, a vreme od njegovog objavljavanja do stupanja na snagu je vacatio legis( min 2

dana ).

- ' bojazni da bi obveznici mogli zloupotrebiti vacatio legiskako bi izbegli placanjenovouvedenog poreza, zakonodavac se cesto odlucuje da se pozove na opravdane

razlogei da propise da poresi zaon stupa narednog danaod objavljivanja.

- 3etroativnost poresih zaona je mogucajedino ako su kumulativno ispunjena 9

ustavom utvrdjena uslova:

a)da je retroaktivnost uvedena zakonom.

b)da se rasprostire samo na pojedine odredbe istog zakona.

v)da je uvedena na temelju opsteg interesa utvrdjenog u postupku donosenja tog zakona.

- ' postupku ocene ustavnosti $akona o jednokatnom porezu na ekstra dohodak i ekstraimovinu stecenu iskoriscavanjem posebnih pogodnosti, postavilo se pitanje

retroaktivnosti njegovih odredaba ( i to celog zakona ), medjutim 'stavni sud je odlucioda se ovde pitanje retroaktivnosti ne moze ipak postaviti.

- "etroaktivnosti se ponekad pribegava i da bi se zastitili fisalni prihodi , a to se

desava u slucajevima:kada vlada najavi povecanje akcize, pa se visa stopa, kada zakon bude donet, povratno

primenjuje na zalihe akciznog proizvoda zatecene na dan najavljivanja poreskopoliticke

mere, kao i na proizvodnju posle tog dana.

kada se otkrije greska u poreskom zakonu, koja bi, ako se ne ispravi povratnim

dejstvom, mogla voditi znacajnom smanjenju poreskog prihoda.

kada se zakon o porezu na dohodak za odredjenu godinu, blagovremeno predlozen,donese tek tokom trajanje godine3 tada takav zakon ima retrospektivan, a ne retroaktivankarakter, jer je usvojen pre nego sto se utvrdjuje poreska obaveza za datu poresku godinu.

+.) Odredjenost poreza.

- !cekuje se da zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja bude formulisan na jasan inedvosmislen nacin: sadrzaj i granice poreskih normi moraju se jasno videti iz samog

zakonskog teksta.

- $akonske formulacije treba du budu u toj meri jasne da ih moze razumeti i obveznikkoji ne poseduje specijalno pravnicko obrazovanje..

2.) /uprotstavljanje nelegitimnoj zaonsoj poresoj

evaziji

- Tumacenje poreskog zakona striktno u koordinatama principa zakonitosti otvara,medjutim, obvezniku mogucnost da organizuje svoje poslovanje tako da izbegne porez,

pribegavajuci raznovrsnim pravnim onstrucijama( jer zakonodavac ne moze da

predvidi bas sve situacije koje se mogu dogoditi u stvarnom zivotu ).

=


10/130

-Nezakonita poreska evazijaobuhvata one postupke obveznika usmerene na izbegavanje

placanja poreza kojima se krsi zakon.

- Takva evazija sancionisana je na terenu aznenog prava.-Zakonita poreska evazijapostoji kada obveznik umanjuje poresku obavezu, ne kriseci

pri tom poreske propise3 !na se javlja u dva vida, i to kao:

a) legitimno minimizovanje porese obaveze( npr. u vidu uzdrzavanja od potrosnjeoporezivih proizvoda3 iskoriscavanja zakonom pruzene poreske olaksice u vidu ubrazne

amortizacije pojedinih osnovnih sredstava ).

b) nelegitimno minimizovanje porese obaveze- neprihvatljivo u smislu da, iako nijeprekrsen zakon, dolazi do onemogucavanja ostvarivanja ciljeva radi kojih je donet.

- Begitimno minimizovanje poreske obaveze nije predmet anti-abuzivnog delovanja, dok

nelegitimno jeste.

- elegitimno minimizovanje poreske obaveze se nalazi u +sivoj zoni, izmedjudopustenog i neprihvatljivog.

- !snovno obelezje +neprihvatljive poreske evazije je u tome da se radi o pokusaju

poreskog duznika da smanju poresku obavezu na nivo koji je nizi od nivoa koji je

zakonodavac nameravao da postigne.- 8ehanizmi kojima se ona ostvaruje poseduju sledece karakteristike:

upotrebljene pravne konstrukcije ne bi, da porez nije uveden, imale oblik kakav imaju.

cesto se iskoriscavaju rupe u zakonu ili zakonska resenja koriste u svrhe koje

zakonodavac nije imao u vidu.saveti dobijeni uz naknadu od strane poreskog savetnika cuvaju se kao tajna.

- *vaka sumnjiva transacijamorala bi da se podvrgne sledecim testovima:

a) Test namere- !vaj kriterijum bi trebalo da istrazi da li su radnje oje je licepreduzelo imale za iskljucivi, osnovni ili samo delimicni cilj da se izbegne poresa

obaveza.

- amera se moze suditi samo na osnovu objektivnih kriterijuma, i zato se izgradjuju

poreskopravni standardi ( npr. savesan poreski obveznik).- Taj standard pomaze da se ustanove izvesni modeli ponasanja na osnovu kojih se mozesuditi o postojanju namere da se spusti poreska obaveze ispod nivoa koji je zakonodavac

imao u vidu.

b)Test postojanja elemenata artificijelnosti ( vestacko )- U pitanju jeprovera

konstr!kcije pivatno pravakoja je iskoriscena u poreske svrhe.

- Test pociva na ideji da je zakonodavac imao nameru da oporezuje odredjene zivotne

situacije, a da obveznik izbegava placanje poreza tako sto upotrebljava neki pravni oblikciji se efekti zaista ne mogu podvesti pod zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja.

- " +pranje obveznica: an e bi platio porez na prihod od kamate, imalac obveznice

je prodaje berzanskom posredniku neposredno pre njenog dopsevanja, kada je, s obzirom

na to da do isplate kamate smo sto nije doslo, njena cena vrlo visoka.- 0ena koju je prodavac obveznice ostvario obuhvata iznos koji je jednak zbiru osnovne

vrednosti obveznice ( glavnice ) i ocekivane kamate.

- o, primljeni iznos se smatra za kapital, a ne za prihod prodavca.- ' ugovoru sa berzanskim posrednikom je predvidjeno da ce kupac ponovo prodati

bivsem vlasniku obveznicu, cim naplati kamatu, a tu prodaju onda vrsi za nizu cenu ( tj.

umanjenu za naplacenu kamatu ).

/C


11/130

- akle, sad prvobitni vlasnik opet ima u posedu obveznicu, ostvario je prihod od razlike

u ceni i nije platio porez ( koji bi inace bio duzan da plati na kamatu ).

v) Test poreske !stede- oreske vlasti treba da utvrde da li je poresi duzni svojim

postupcima obezbedio poresu ustedu ili nije ( u konkretnom slucaju ).

) Test postojanja resenja nadlezno poresko orana- ko pretohdni testovi pokazu da

je obveznik koristio vestacke konstrukcije i ostvario ustedu poreza, nadlezni poresiorgan to mora utvrditi svojim resenjem.- ostavlja se pitanje na koji se nacin poreski organi mogu suprotstaviti neprihvaljivom

obliku poreske evazijeD

) 0umacenje prema eonomsoj sustini.

- ko se nelegitimnoj zakonitoj poreskoj evaziji zeli suprotstaviti na terenu tumacenja,

moguce resenje se moze potraziti u doktrini da je sustina vaznija od forme, ili u

oslanjanju na tzv. eonomsu interpretaciju, koja se ne primenjuje u drugim oblastimaprava.

4) nti-abuzivno zaonodavstvo.

- Tesno povezane sa pitanjem tumacenja poreskih zakona jesu zakonske mere uvedene da

bi se dobili opsti propisi koji ce se primenjivati u slucajevima kada poreski obveznicistrukturisu svoje transakcije u posebne pravne forme da bi ostvarili takvu poresku korist

koju poreski zakon nije imao u vidu.- ored opsteg anti-abuzivnog zaonodavstva, postoje i specificne anti-abuzivne

mere, koje se ne usresredjuju na primenu ili tumacenje zakona, nego prosto na

mehanicko uskracivanje pojedinih poreskih pogodnosti pod odredjenim okolnostima( npr. limitiranje rashoda za reprezentaciju, pravila o utanjenoj kapitalizaciji..).

- ' srpskom poreskom pravu relevantno je nacelo fakticiteta, koje sadrzi 9 pravila:

a) rvo, proklamovan je princip da se porese cinjenice utvrdjuju prema njihovoj

eonomsoj sustini.

- Tako npr, obaveza po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava nastaje i kada nije

sacinjen punovazan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, i to danom kada je kupac stupio

u posed nepokretnosti.- ko bi se insistiralo na pravnim dejstvima ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, kod

kojeg forma ad solemnitatemnije ispunjena, onda je takav ugovor nistav i oreska uprava

ne bi mogla oporezuje transakciju koja se fakticki dogodila.

b)rugo, ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi posao, za

utvrdjivanje porese obaveze osnovu cini disimulovani pravni posao.

- !kolnost da je sa stanovista privatnog prava simulovani pravni posao nistav, nema

posledica na terenu poreskog prava: oreska uprava ce, s osloncem na nacelo fakticiteta,oporezovati disimulovan pravni posao.

v)Trece, oreska uprava je duzna da utvrdi poresu obavezuu slucaju ada su% na

propisima suprotan nacin% ostvareni prihodi, odnosno imovina.- ": ako je prihod fizickog lica ostvaren obavljanjem neprijavljene trgovine,

oporezovace se u skladu sa odredbama koje se odnose na prihode od samostalne

delatnosti.- ri tome se ne vrsi ,legalizacijanedozvoljene delatnosti, vec se samo realizuje

princip oporezovanja prema ekonomskoj snazi.

- ko je neki prihod ostvaren vrsenjem krivicnog dela, ipak ce se oporezovati, a u

krivicnom postupku imovinska korist stecena izvrsenjem krivicnog dela se oduzima.

//


12/130

5.) Poresopravni principi zastite ljudsog dostojanstva

i privatne sfere

- 6astita ljudsog dostojanstva

- %z ustavnog principa koji jemci zastitu ljudskog dostojanstva proizlazi da poreskizakonodavac ne bi smeo da podvrgne oporezivanju tzv. egzistencijalni minimum.- oresku duznost ce vrsiti samo oni cija je ekonomska snaga iznad egzistencijalnog

minimuma.- $akonskim opisom poreskog cinjenicnog stanja predvidjen je onaj nivo dohota

pojedinca oji je taman dovoljan za najskromnije zadovoljenje elementarnih potreba.

- 7isina ove standardne olaksice zavisi od ekonomskih prilika zemlje o kojoj je rec, kao i

od broja lica koja obveznik izdrzava.- %znos neoporezivog minimuma egzistencije se utvrdjuje samo u odnosu na neposredneporeze: lica ciji je dohodak ispod egz. minimuma ipak placaju posredne poreze ( npr.

7 ), kupujuci porizvode ili usluge u cijoj ceni su oni skriveni.

- %znos koji odgovara neoporezivom minimumu oslobodjen je u dohotku svih obveznika.- ' *rbiji ne postoji globalno oporezivanje dohotka, koje bi podrazumevalo da fizicko

lice bude podvrgnuto jedinstvenom porezu na celokupan dohodak, vec je umesto toga uprimeni mesovit sistem, tj. na ==,;E obveznika se primenjuje cedularan sistem, a C,;E

obveznika placa i komplementarni godisnji porez na dohodak gradjana ( oni koji imaju

trostruko veci dohodak od prosecnog ).- ' *rbiji je neoporezivi iznos 5$2din mesecnou svakoj zaradi, i to je deplasirana mera

jer favorizuje samo zaposlene, a diskriminise primaoce ostalih prihoda.

- Tek prelaskom na sistem globalnog oporezivanja dohotka, bice moguce obezbediti

oslobodjenje egzistencijalnog minimuma za sve obveznike.

- 6astita privatne sfere

- $astita privatne sfere pokazuje se u nepriosnovenosti tajnosti pisama, u

nepovredivosti stana, o zastiti podataka o licnosti...- oresko pravo sadrzi odredjena resenja ojima zadire u siru privatnu sferu, vodeci

racuna o srazmernosti intervencije.

- pr, postoji ovlascenje oreske policije da radi otkrivanja poreskih krivicnih dela injihovih izvrsilaca moze da u pretkrivicnom postupku postupa kao organ unutrasnjih

poslova ( osim ogranicenja kretanja ).

17.) Poresopravni principi zastite prava na slobodan

izbor zanimanja% profesije i obavljanja delatnosti i

zastite prava na mirno uzivanje imovine- oreska norma kojom se uredjuje obezbedjivanje poreskog potrazivanja, nacelno ne

povredjuje ove slobode.- 'koliko prosecnom poreskom obvezniku ovakve slobode porez ne ugrozava, ne radi se

o narusavanju ustavom zajemcenih prava.

- %ako je uvodjenje poreza u javnom i pojedinacnom interesu, ono sputava koriscenjepojedinceve svojine.

/5


13/130

- !vu kontradiktornost pokusava da razresi rotokol / uz onveciju o ljudskim pravima i

osnovnima slobodama *aveta #vrope3 Jemci se pravo na uzivanje imovine, ali se i

ogranicava: +*vako lice ima pravo na neometano uzivanje svoje imovine3 a kasnije senaglasava daprethodne odredbe ni na koji nacin ne uticu na pravo drzave da primenjuje

zakone koje smatra potrebnim...da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dazbina.

- 6abranjeno je onfisatorno oporezivanje( npr. u nemackoj je propisan limitporeskog tereta od ;CE ).

11.) Poresopravni principi zastite poverenja poresh

obveznia u poresu administraciju i srazmernosti cilja

i sredstava u poresom postupu

- rvi princip znaci da poresom organu ne smeju biti pruzene nefer prednosti uodnosu na poresog obvezniau poreskom postupku.- ' primeni ovaj princip podrazumeva da:

a)poreska vlast treba da obavesti poresog obveznia o bilo ojoj acijikoju premanjemu preduzima ( po izuzetku moguca je npr. kontrola inspektora na terenu bez naloga

za kontrolu, ukoliko postoje indicije o nelegalnoj trgovini ).

b)u toku poreskog postupka i upravnog spora poreski obvezni mora imati naraspolaganju sva procesna sredstva koja su data poreskom organu.

v)poresa vlast mora biti obavezana svojim tumacenjem zaonakada ga primenjujena pojedinacnog obveznika ( ako je donela nezakonitu odluku, taj akt se ponistava, ali

savesan obveznik se ne kaznjava za poreski prekrsaj ).

- 'stav propisuje da +ljudska i manjinska prava zajemcena 'stavom mogu zakonom bitiogranicena ako ogranicenje dopusta 'stav, u svrhe radi kojih ga 'stav dopusta, u obimu

neophodnom da se ustavna svrha ogranicenja zadovolji i bez zadiranja u sustinu

zajemcenog prava.

1!.) Poresopravni princip poverljivosti poresih

informacija

- eovlasceno koriscenje ili objavljivanje dokumenata, informacija, podataka i drugih

cinjenica do kojih dolazi oreska uprava u poreskom postupku, odnosno u poresko-prekrsajnom ili sudskom postupku, ugrozava i interese obveznika i javni interes.

- o poresi obveznici nemaju garancija da ce podacikoje dostavljaju oreskoj

upravi, odnosno do kojih je ona dosla, biti tretirani ao tajna, postojace podsticaj da se

ne prijavljuju ili da se samo seletivno prijavljuju( pri podnosenju poreske prijave ).- $ato je proklamovano nacelo da su sluzbena lica duzna da ao sluzbenu tajnucuvaju: svaku informaciju, dokument ili podatak o obvezniku3 podatke o tehnickim

pronalascima ili patentima.- Tajna se cuva kako za vreme trajanja radnog odnosa, tako i posle toga.

- !baveza cuvanja sluzbene tajne nije povredjena:

--F radnjom sa kojom se obveznik pismeno saglasio.

/9


14/130

--F ako se odredjeni dokument, cinjenica ili podatak ne mogu povezati sa odredjenim

obveznikom.

--F ako se dokument iznosi tokom poreskog, poresko-prekrsajnog ili sudskog postupka.--F ako se radi o %1-u obveznika.

--F ako se odredjeni dokument...koriste od strane nadleznog organa u postupku otkrivanja

krivicnih dela ili prekrsaja.--F ako je poreskom jemcu omoguci uvid u podatke o obvezniku, bitne za regulisanje

obaveza koje proisticu iz njegovog odnosa prema obvezniku...

1$.) Neposredni i posredni porezi8 redovni i vanredni

porezi

- Neposredni posredni porezi

1.) Podela na osnov! kriterij!ma prevaljenosti

- ' neposredne poreze spadaju oni koji se neposredno naplacuju od poresih destinara

( lica koja su po intenciji zakonodavca pozvana da snose poreski teret.- osredni porezi naplacuju se od jednog lica- poresog obveznia de iure, ali je ono u

stanju da porez prevali na drugo lice- poreskog destinara.- revaljivanje se odvija u tri faze:

a) ' prvoj fazi# perusija )%poreska obaveza pada na lice koje je zakonom odredjeno da

bude obveznik.

b) ' drugoj fazi# reperusija )%poreski obveznik uspeva da na trzistu teret poreza

prenese na druga lica i to npr. tako sto ce :

& podici prodajnu cenu oporezovanog proizvoda ili usluge i na taj nacin porez prevaliti na

kupca ( ,prevaljivanje unapred).& sniziti nabavnu cenu inputa za proizvod ili uslugu koji su oporezovani i na taj nacin

porez prevaliti na svoje snabdevace ( ,prevaljivanje unazad).

& podici prodajnu cenu nekih drugih ( neoporezovanih ) artikala ili usluga i na taj nacinporez prevaliti na kupca tih artikala ( ,bocno prevaljivanje ).

v) ' trecoj fazi# incidenca ), poreski teret je pao na svojeg konacnog nosioca- lice koje

nije u stanju da porez dalje prevaljuje, nego ga definitivno snosi ( npr. kod 7-a je tokrajnji potrosac ).

- ' nekim situacijama moze se dogoditi da porez koji se smatra cistim posrednim ( npr.

porez na promet ) ne moze da bude prevaljen, zbog toga sto prilike na trzistu to ne

dozvoljavaju ( recimo zato sto bi povecanje cene oporezovanog artikla dovelo do velikogpada traznje za njim ).

- $bog toga se kriterijum prevaljenosti, iako teorijski potvrdjen, mora oceniti kao

nedovoljno pouzdan.

2.) "peracionalna definicija

- eposredni porezi su oni koji terete privrednu sposobnost obveznika pogadjajucineposredno njihovo bogatstvo ili prihode.

- osredni porezi, medjutim, naplacuju se u vezi sa radnjama proizvodnje% potrosnje

ili razmene dobara.

- ' neposredne poreze moze svrstati: poreze na imovinu, poreze na prihode, odnosno

dohodak, i poreze na upotrebu dobara.

/


15/130

- ' posredne spadaju: opsti porezi na promet ( porez na promet u maloprodaji,

kumulativno svefazni porez na promet i 7 ), akcize, carine, fiskalni monopoli, porez

na promet apsolutnih prava.

- 3edovni i vanredni porezi

- riterijum ove podele predstavlja vreme u ojem se porez nalazi na snazi.

- 3edovni porezi suoni koji se pojavljuju u poreskom sistemu neke zemlje svake godine( oni dominiraju i njima se finansiraju redovni javni rashodi ).

- Vanredni porezi suoni koji se u poreskom sistemu pojavljuju s vremena na vreme, u

neredovnim ekonomskim ili politickim prilikama u drzavi ( njima se finansiraju vanrednijavni rashodi ).

- ' savremenim fiskalnim sistemima vanredni javni rashodi se cesce finansiraju

podizanjem stopa postojecih poreza ili zaduzivanjem drzave, a redje uvodjenjem

vanrednih poreza.

1&.) Objetni i subjetni porezi8 analitici i sintetici

poreze- Objetni # realni ) i subjetni # personalni ) porezi

- $a kriterijum razlikovanja uzima se predmet oporezivanja.- Objetni porezi suoni koji pogadjaju prihode, odnosno imovinu prema njihovim

stvarnim elementima, uopste ne vodeci racuna o licnosti obveznika, niti o njegovojukupnoj ekonomskoj snazi.

- ' objektne poreze spadaju: svi porezi koji pogadjaju pojedinacne prihode gradjana

( npr. zarade, prihode od kapitala, od nepokretnosti, od samostalne delatnosti..)3 svi porezi

koji terete pojedine objekte imovine ( npr. nepokretnosti ).- /ubjetni porezi suvezani za odredjenu licnost koja ostvaruje prihod, odnosno kojoj

pripada imovina.

- 7isina poreske obaveze zavisi od obveznikovih licnih i pojedinacnih prilika, kao i odnjegove ukupne ekonomske snage.

- pr, ako dva lica ostvaruju isti dohodak, ali prvo lice izdrzava dvoje dece, dok drugo

lice ne izdrzava nikogga, njihova ekonomska snaga ne mzoe biti ista, pa ce subjektniporez obezbediti da prvo lice bude blaze oporezovano.

- ' subjektne poreze spadaju: porez na dohodak gradjana i porez na ukupnu neto

imovinu.

- Tipican primer subjektnog poreza u uzem smislu ( koji ne vodi racuna o ekonomskojsnazi ) je glavarina, tj. porez koji u pojedinacnom iznosu placa svaki gradjanin neke

drzave.

- od subjektnih poreza nuzno je sprovesti slozen postupak utvrdjivanja poreske obaveze( za razliku od jednostavnog postupka kod objektnih poreza ), u kojem poreske vlasti

moraju prikupiti i proveriti mnostvo relevantnih podataka ( o obvezniku, o cnalovima

porodice, svim njegovim prihodima..).

/;


16/130

- nalitici i sintetici porezi

- odela je bazirana na kriterijumu obuhvatnosti odredjene porese situacije.

- nalitici porezi suoni koji pogadjaju samo jedan element poreskog dogadjaja ( npr.samo jedan objekt obveznikove imovine- recimo zgradu3 samo jednu vrstu prihoda-

recimo od kapitala..). orez na zgrade, porez naprihode od kapitala..

- /intetici porezi suoni koji obuhvataju celinu neke poreske situacije ( npr. ukupnuimovinu obveznika, njegov celokupan dohodak, promet svih proizvoda ). orez na

ukupnu imovinu, poraz na dohodak gradjana, opsti porez na promet..

- 8oglo bi se reci da se sinteticki porezi uglavnom poklapaju sa subjektnim porezima, aanaliticki sa objektnim.

1.) Opsti i namensi porezi8 periodicni i neperiodicni

porezi

- Opsti i namensi porezi

- odela se zasniva na kriterijumu vezanosti ubranih prihoda za finansiranjeodredjenog javnog rashoda.- rihodi svih opstih porezau budzetu drzave cine jedinstvenu masu iz koje se finansirajujavni rashodi.

- od njih je zastupljen princip neafetacije, tj. prihod od odredjenog poreza nije vezan

za odredjeni javni rashod, vec se svi ovakvi prihodi slicaju u jedinstven tank iz kojeg sesredstva usmeravaju ka konkretnim rashodima.

- od namenskih porezaje zastupljen princip afetacije: prihodi odredjenog poreza su

vezani za odredjenu namenu, tacno utvrdjeni javni rashod.

- amenski porezi mogu biti privremenog aratera, ali je moguce da su uvedeni i kao

trajni ( npr. deo prihoda od poreza na naftne derivate moze stalno sluziti za finansiranje

izgradnje putne mreze ).

- rgumenti u prilog tome da porezi treba da budu opsti, a ne namenski ( destinirani ):

a)od destiniranih poreza obrazuju se posebni instrumenti finansiranja za svaku vrstu

javnih rashoda za koju se zasebno izdvajaju sredstva ( npr. fond za izgradnju puteva ), a

time je bitno otezana ontrola trosenja sredstava, jer je veoma teko dobiti celokupanuvid u finansijsko poslovanje.

b)ko se brojni rashodi finansiraju putem destiniranih poreza, u praksi se moze dogoditi

da se od pojedinih namena pojavi visa, a kod pojedinih manjak sredstava.

- od opstih poreza ovakve teskoce se ne javljaju, jer poreski prihodi obrazujujedinstvena budzetska sredstva, pa se u slucaju pojave strukturnih deficita, odnosno

suficita primenom budzetskog virmana sredstva mogu usmeriti ka onoj nameni gde

nedostaju.

v)' sistemima koji se pretezno oslanjaju na destinirane poreze cesto se javlja pritisa

da se povecaju stope nedestiniranih poreza, ili da se uvedu novi porezi.

- "azlog za ovakvu pojavu je u tzv. demonstracionom efektu.- rgumenti u prilog destiniranih poreza:

a)fektacija poreskog prihoda za odredjeni javni rashod cini podnosenje poresogtereta prihvatljivijim za obveznia, pod pretpostavkom da je namena poreza legitimna.

/


17/130

b)lacanje namenskih poreza omogucuje uspostavljanje neposredne veze izmedjunosioca poresog tereta i usluga drzavekojima se oni koriste.

v)rihodima obezbedjenim primenom destiniranih poreza osiguracaju se sredstva zapodmirivanje odredjene javne potrebe, tj. stepen sigurnosti u njenom finansiranju jevecinego u uslovima primene opstih poreza.

- $akljucak: namenskim porezima je pre mesto medju lokalnim javnim prihodima negomedju javnim prihodima centralne vlasti.

- Periodicni i neperiodicni porezi

- riterijum ove podele predstavlja okolnosti da li poreski obveznik uzastopno, u vecem

broju poreskih perioda, ima obavezu placanja ili ce, pak, poreska obaveza pojavljuje

samo s vremena na vreme.

- ' periodicni poreze spadaju: porez na dohodak gradjana na zarade, na prihode odsamostalne delatnosti, na prihode od kapitala, na prihode od zakupnine, godisnji porez na

dohodak gradjana, porez na imovinu, na dobit preduzeca, 7...

- ' neperiodicnee spadaju: porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasledje i poklon,

akcize, porez na dohodak gradjana na dobitke od igara na srecu, na prihode od autorskihprava, na prihode po osnovu ugovora o delu, na kapitalne dobitke...

1+.) Pretpostavljeni i fatici porezi8 ad valorem i

specificni porezi

- Pretpostavljeni i fatici porezi

- riterijum podele predstavlja nacin na oji se utvrdjuje poresa osnovica.

-Pretpostavljeni porezi s!oni porezi kod kojih se poreska osnovica utvrdjuje na osnovupretpostavke da je obveznik ostvario, odnosno mogao ostvariti prihod odredjene velicine.

- !vakvom postupku se pribegava u dva slucaja:

)rvu vrstu pretpostavljenih poreza predstavljaju porezi ciju osnovicu e9 officio

utvrdjuje poresi organ zato sto:

a)poreski obveznik nije podneo poresku prijavu, iako je bio duzan da to ucini.

b)podneo poreskuprijavu sa podacima koje poreski organ smatra neverodostojnim.- ' tim situacijama poreski organ procenjuje prihode obveznika na osnovu podataka iz

poslovnih knjiga i evidencija obveznika, cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku

kontrole, koristeci se tehnikom uporedjivanja sa dugim obveznikom iste delatnosti, koji

tu delatnost obavlja pod pribliznim uslovima.

4)rugu vrstu pretpostavljenih poreza predstavljaju porezi cija se osnovica procenjuje u

posebnom postupku, iz razloga sto bi utvrdjivanje stvarnih prihoda obveznika u nekim

slucajevima bilo skopcano sa ozbiljnim poteskocama, cije bi otklanjanje izazvalo veliketroskove ( pausalno utvrdjeni porezi).

- ostupak pausalnog utvrdjivanja poreske osnovice se u *rbji sprovodi unilateralno od

strane nadleznog poreskog organa i okoncan je donosenjem resenja o utvrdjivanju poreza.- !granicen je krug lica koja imaju pravo na pausalno oporezivanje, a dopustena je i

mogucnost opredeljivanja za oporezivanje prema stvarnom dohotku.

- orez na dohodak gradjna za prihode od poljoprivrede i sumarstva moze da se placa i

prema katastarskom prihodu.

/>


18/130

- orez na prihode od samostalne delatnosti moze se placati i prema pausalno utvrdjenom

prihodu, ako obeznik nije u stanju da vodi knjige ili bi mu njihovo vodjenje znacajnije

otezavalo obavljanje delatnosti.- od eG officio poreza, indikatori u vidu proseka prihoda iz iste delatnosti, se koriste dabi sto bolje priazali stvarni dohoda oji obvezni nije tacno priazao , dok kod

pausalno utvrdjenih poreza sluze da bi se dobila zamena za stvarni dohoda, jer bipostupak njegovog utvrdjivanja bio neekonomican.

- #akticki porezipredstavljaju javne prihode cija se osnovica utvrdjuje na osnovu

podataka o stvarno stecenim prihodima.

- d valorem i specificni porezi

- riterijum podele predstavlja nacin na oji se isazuje poresa osnovica.

-$d valorem porezi( porezi po vrednosti ) su oni kod kojih se osnovica isazuje u

novcanim jedinicama.

- oreska obaveza se utvrdjuje u odredjenom procentu od ovakve poreske osnovice.

-%pecificni porezisu oni kod kojih se poreska osnovica isazuje uneim mernim

jedinicama( npr. paklica cigareta, litar goriva..).- vojno oporezivanje postoji kod onih proizvoda kod kojih postoji vise kvalitetnih

grupa.- Takvi su npr. alcohol ili cigarette, jer ako bi se ti proizvodi oporezovali samo porezom

ad valorem,jeftiniji i manje kvalitetni proizvodi bi bili favorizovani u odnosu na skuplje i

kvalitetnije.- ' uslovima infalcije, specificni porezi postaju neprimereni, jer utvrdjeni u

apsolutnom iznosu, oni pri porastu cene proizvoda na ciji se promet placaju, postaju njen

sve beznacajniji deo ( ovo se moze izbeci valorizovanjem iznosa akciza koje se uskladju

sa godisnjom stopom cena na malo ).- asuprot situaciji kod specificnih poreza, kod ad valorem poreza inflacija uvecava

nominalnu vrednost poreske osnovice, ali se automatski uvecava i nominalni iznos

poreza, jer je poreska obaveza utvrdjena u fiksiranom procentu od osnovice.

1.) Porezi na zaradjene prihode i porezi na prihode od

investicija

- !va podela je na osnovu kriterijuma valitativnih razlia izmedju pojedinih prihoda

oji se oporezuju.

- 6aradjeni prihodisu oni koji se ostvaruju licnim naporom u random odnosu,

poslovnoj aktivnosti, profesionalnoj delatnosti ili pozivu ( plate, penzije, dobit

preduzetnika, prihod lekara, advokata..).- Prihodi od investicijasu prihodi koji nisu ostvareni licnim naporom ( kamate,

dividende, rente ).

- ' pitanju su prihodi koji se postizu na osnovu ulaganja kapitala u odredjena sredstva iliprofitonosne poduhvate, a da pri tom lice koje ih ostvaruje aktivno ne ucestvuje u

njihovom stvaranju ili u odvijanju poduhvata.

- ' literaturi preovladjuje stav da je razlike u poreskom tretmanu potrebno suziti, jer one

dovode do poremecaja u alokaciji ekonomskih resursa u zavisnosti od toga kakav je

/A


19/130

njihov poreski tretman ( da li se favorizuju npr. investicije blazim porezom na kamate ),

umesto da prepuste trzistu da odigra alokacijskog mehanizma.

12.) :entralni i loalni porezi

- riterijum podele je nadleznost odredjene politico-teritorijalne jedinice zauvodjenje porese obaveze.

- Teorija je uzela zadatak da definise uslove koje lokalni porezi treba da ispunjavaju da bi

njihovo uvodjenje federalnim jedinicama i lokalnim zajednicama bilo ekonomskiefikasno.

- !snovni je zahtev da lokalni porezi treba da budu takvi da im osnovica ne bude mobilna

na medjuregionalnom planu ( porez na nepokretnosti ), kako obveznici ne bi dolazili uiskusenje da se sele iz zajednica u kojima su visoke stope u zajednice sa nizim stopama.

- orez na promet koji se naplacuje u maloprodaji nije prikladan za uvodjenje na

opstinskom nivou, jer bi, kad god postoje razlike u stopama, kupci iz susednih opstina, ukojima su stope vise, dolazili da kupuju u opstine sa nizim stopama.

- 0entralni porezi treba da budu oni kod kojih ce centralizovano uvodjenje obezbeditinajefikasnije ostvarivanje ciljeva zbog kojih su uvedeni.

- Tako subjktni porezi sa progresivnim stopama, poput sintetickog poreza na dohodakfizickih lica, treba da budu uvedeni centralizovano, jer se na tom nivou vlasti sinteticki

dohodak moze najefikasnije zahvatiti.

- ad je rec o raspolaganju prihodima onih poreza koji se, na osnovu svojihkarakteristika, mogu definisati kao centralni, finansiranje nizih politicko-teritorijalnih

jedinica moze se odvijati primenom:

a) &etode vlastitih poreza- oresku osnovicu i stope odredjuju same nize jedinice.- !va metoda se u *rbiji primenjuje na lokalne administrativne takes, lokalne komunalne

takes, boravisnu taksu, samodoprinos, naknadu za zastitu zivotne sredine6

b) &etode poresko preklapanja- od nje centralna vlast utvrdjuje osnovicu, kojavazi kako za porez koji njoj pripada, tako i za porez koji pripada nizim vlastima, ali nize

jedinice imaju pravo da na tako utvrdjenu osnovicu primenjuju svoje porese stope.

- !va metoda se u *rbiji primenjuje na porez na imovini koji se ne moze smatrati

centralnim porezom.

v) &etode zajednice prihoda- !vde se na nivou centralne vlasti utvrdjuju i osnovica i

stope, ali centralna vlast i nize jedinice dele prihode po formuli koja se utvrdjuje u

zakonu.- ' *rbiji, zajednicki prihodi "epublike i jedinice lokalne samouprave su:

porez na dohodak gradjana ( CE jedinici ).

porezi na imovinu u dinamici ( u punom iznosu se daju jedinici ).

naknade za koriscenje dobara od opsteg interesa i druge naknade koje se ustupajujedinici u odredjenom procenutu ( ACE turisticka naknada, CE naknada za promenu

namene poljoprivrednog zemljista6).

/=


20/130

15.) O(:; lasifiacija poreza i


21/130

- ' ovom slucaju se radi o poresom zahtevu u uzem smislu, koji predstavlja

ovlascenje poreskog organa da trazi saradnju od konkretnog poreskog duznika kod

utvrdjivanja i naplate konkretnog poreskog oblika.- oreski zahtev u uzem smislu predstavlja onretizovani i individualizovani oblisubjetivnog poresog prava drzave.

- 6aonsi opis poresog cinjenicnog stanjadefinise se kao ukupnost apstraktnihpretpostavki sadrzanih u poreskom zakonima, cijim konkretnim ostvarenjem nastupaju

odredjene poreskopravne posledice.

- $akonski opis poreskog cinjenicnog stanja obuhvata ( na primeru poreza na imovinu ):& oreski poverilac- je "epublika ili jedinica lokalne samouprave.

& oreski obveznik- je pravno ili fizicko lice koje je imalac prava koja predstavljaju

predmet oporezivanja na nepokretnostima.

& oreski objekat- je imovina, tj. pravo svojine i druga stvarna prava ne nepokrtnostima.& ripisivanje- se pokazuje u formulaciji veze koja postoji izmedju obveznika i poreskog

objekta.

& oresku osnovicu- u odnosu na pravo svojine predstavlja trzisna vrednost

nepokretnosti.& oresku jedinicu- predstavlja deo poreske osnovice prema kojem se utvrdjuje iznos

poreza koji se duguje.& oreska stopa je proporcionalna kada obveznik vodi poslovne knjige i iznosi C,E, a

progresivna je kada obveznik ne vodi knjige i iznosi C,E za prvu poresku jedinicu, do

C,AE za drugu...& oreska olaksica- predvidjena je u obliku poreskog oslobodjenja i u obliku poreskog

kredita.

- ada se u realnom zivotu desi dogadjaj koji se moze podvesti pod zakonski opis poreza

na imovinu, nastaje poreski zahtev u uzem smislu.- oreska obaveza ima materijalnu i formalnu stranu:

--F =aterijalna stranase pokazuje u smanjenju dohotka poreskog duznika za izvestan,

na osnovu zakona utvrdjen, novcani iznos i u povecanju javnih prihoda za isti iznos( dakle sadrzaj materijalne strane poreske obaveze cini imovinska promena ).

--F * druge strane, poreski duznici moraju saradjivati na poreskim organom prilikom

utvrdjivanja i naplate poreza, i u toj saradnji se pokazuje formalna stranap. obaveze.- oreski zahtev u uzem smislu, konkretizovan na pojedinacno odredjeno lice, i poreska

obaveza predstavljaju dve strane poreskopravnog odnosa u sirem smislu.

- Poresopravni odnos u sirem smisluje javnopravni odnos izmedju dve odredjene

strane, na osnovu kojeg je jedna strana ( poreski poverilac ) ovlascena da od druge strane( duznika ) trazi odredjeno davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje, a druga strana je

duzna da to ispuni.

- *a stanovista poverioca, poreskopravni odnos predstavlja poresi zahtev # u uzem

smislu ), a sa stanovista duznika, on znaci poresu obavezu.- *adrzina poreskopravnog odnosa u sirem smislu je slozena.

- eka prava su imovinske ( materijalne ) prirode: pravo poverioca da zahteva placanjeporeza i sporednih poreskih davanja3 odnosno obaveza duznika da plati porez i sporedna

davanja, kao i da obezbedi svoje obaveze.

5/


22/130

- ruga prava su neimovinske ( formalne ) prirode: pravo poverioca da od duznika

zahteva od duznika da utvrdi porez, podnosi poreske prijave, da vodi knjigovodstvo...:

odnosno obaveza duznika da izvrsi sve ovo.- * obzirom na razlike u pravima i obavezama, u okviru poreskopravnog odnosa u sirem

smislu mogu se razlikovati:

& poreski imovinski odnos.& poreski upravni odnos.

!1.) Poresi poverioci

- Poresi poverioci # ativni poresi subjeti )su nosioci subjektivnog poreskog prava,

na osnovu kojeg od fizickih i pravnih lica obezbedjuju finansijska sredstva, bezneposredne protivusluge, radi pokrivanja svojih finansijskih potreba.

- overioci u *rbiji su sama "epublika, i na osnovu zakona jedinice lokalne samouprave.

- dministriranje poreza se poverava organu centralne vlasti ( Poresa uprava), kaoorganu u sastavu 8inistarstva finansija.

- !na se kao poverilac pojavljuje u slucajevima kada je dazbina uvedena zakonom, amoze se pojaviti i u slucajevima kada je, na osnovu zakona, uvedena odlukom jedinice

lokalne samouprave ( ako je zakljucila sa njom ugovor o pruzanju tehnicke pomoci ).- ' *rbiji je u $akonu o finansiranju lokalne samouprave dato ovlascenje jedinicama

lokalne samouprave da u celosti, preko svojih organa, utvrdjuju, naplacuju i kontrolisu

izvorne prihode jedinice lokalne samouprave ( porez na imovinu, lokalne administrativnetakse, komunalne i boravisne takse...).

- 8edjutim, oreska uprava odlucuje o zalbama izjavljenim protiv resenja donetih u

poreskom i poresko-prekrsajnom postupku od strane nadleznih organa opstine.- a bi se nekajavna institucija # autonomna ) pojavila ao ativni poresi subjet,

potrebno je da ispunjava sledece uslove:

a)da na samostalan nacin( apsolutno ili relativno-sto je cesce ) obavlja javnu delatnost,tj. delatnost koja je u interesu zajednice, ne kao pojedinaca, vec kao pripadnikakolektiviteta.

- Tipican primer relativno autonomne institucije predstavljajujavni fondovi socijalnog

osiguranja.

b)da su joj, posto samostalno vrsenje delatnosti u javnom interesu opravdava poreski

zahtev, takav zahtev i njegova zastita priznati od strane drzave zaonom.

- a bi se minimizovali troskovi, u *rbiji se poreskom organu poverava funkcijaporeskog poverioca i u slucaju javnih prihoda koji pripadaju pomenutim parastatalnim

institucijama.

!!.) Pojam i vrste poresih duznia

- Poresi duzni jeonaj ko duguje porez, za porez odgovara, porez za treceg obustavlja inaplacuje po odbitku, podnosi poresku prijavu, kao i onaj koji je duzan da pruza

obezbedjenje, da vodi knjige i nacrte ili da ispunjava druge, u poreskim zakonima

propisane, duznosti.

55


23/130

- Poresopravna sposobnost

- asivni subjekat poreskopravnog odnosa moze biti svaki subjekt koji je podoban da

preuzme prava i duznosti koji su utvrdjeni poreskim zakonima.- %maoci poreskopravne sposobnosti mogu biti fizica i pravna lica.- 4izicko lice kao poreskopravni subjekt je covek, koji stice ovu sposobnost rodjenjem

( ali i zaceto a nerodjeno dete je ima ), a gubi smrcu.- %malac poreskopravne sposobnosti treba da bude svaka organizacija ( kao pravno lice )

u kojoj se, neposredno ili posredno, manifestuje poreska sposobnost.

- ' nasem poreskom pravu, stalna poslovna jedinica preo oje nea inostrana

ompanija posluje na trzistu /rbijenema svojstvo pravnog lica, ali je duzna da vodi

knjige i da ispunjava druge duznosti iz poreskog upravnog odnosa, pa se moze smatrati

imaocem posebne poreskopravne sposobnosti.

- Vrste poresih duznia

- eka fizicka i pravna lica predstavljaju stranu poresog imovinsog odnosa, a

istovremeno mogu biti i strana poresog upravnog odnosa( obveznik platac,

destinar, jemac ).- * druge strane, neka lica mogu biti strana samo poresog upravnog odnosa

( poreski posrednik ili vlasnik prostorija kojih se pregled vrsi u postupku terenskekontrole, a koji nije obveznik ).

1.) Poreski obveznik- predstavlja ono fizicko ili pravno lice koje je duzno da platiporez.- oreski obveznik je istovremeno i poresi duzni, ali poreski duznik ( buduci da

predstavlja siru kategoriju ) ne mora biti poreski obveznik.

- Poresi punomocni- je lice koje u granicama dobijenog punomocja, u ime i za racun

poreskog obveznika, izvrsava poslove u vezi sa poreskim obavezama obveznika( podnosi prijave, placa porez...).

- $akonski zastupnik fizickog lica ( roditelj ), zakonski zastupnik pravnog lica ( lice koje

je kao zastupnik upisano u registar ), kao i poslovodja ortacke radnje i privremeni staralaczaostavstine, imaju obavezu da ispunjavaju poreske obaveze lica koja zastupaju.

- 6astupniapo sluzbenoj duznosti postavlja Poresa uprava, iz reda poreskih

savetnika i advokata i to: obvezniku- fizickom licu koje nije poslovno sposobno a nemazakonskog zastupnika3 obvezniku cije se sediste ne nalazi u prijavljenom mestu3

nerezidentu koji nema stalnu poslovnu jedinicu u *rbiji, a koji nije u roku od /C dana od

pocetka ostvarivanja prihoda u *rbiji obavestio oresku upravu o svom poreskom

punomocniku...2.) Poreski platac- moze biti fizicko ili pravno lice koje zakon obavezuje da obracuna iplati dugovani porez.

- !vaj izraz se koristi da bi oznacio isplatioca odredjenog prihoda ( npr. poslodavca kojiisplacuje zaradu ), od koga se zahteva da obracuna i po odbitku plati propisani porez na

taj prihod.

- Poresi platac nije poresi obvezni: on postupa u ime i za racun poreskogobveznika, a zakon ga obavezuje kao poreskog duznika, propisujuci da odgovara za

naplatu svih onih poreza kod kojih je predvidjena naplata po odbitku.

'.) Poreski destinar- je ono lice oje je po intenciji zaonodavca pozvano da snosi

poresi teret, tj. ciju bi ekonomsku snagu porez trebalo umanjiti.

59


24/130

- estinar moze biti poresi obvezni, ali je moguce da to bude sasvim drugo lice ( npr.

kod 7 je to rajnji potrosac).

- oreski destinar nije, dakle, u nacelu zakonska kategorija, jer zakoni principijelno neregulisu pravni polozaj krajnjeg potrosaca.

.) Poreski jemac- je lice koje na osnovu zaona( cesce ) ili na ugovornoj osnovi

odgovara za poresu obavezu drugog lica( obveznika ), i koje oreska uprava mozepozvati da tu obavezu podmiri, ako obveznik ne plati porez o dospelosti.

- ravi se razlika u trgovackom pravu izmedju odgovornosti za tudje obaveze i jemstva.

- Bice odgovorno za tudju poresku obavezu odgovaralo bi za sve poreze jednogobveznika, a jemac za tacno odredjen porez koji obveznik duguje.

.) Poreski posrednik- je bana koja je duzna da sa racuna obveznika, poreskog placa ili

jemca, na osnovu njihovog naloga za prenos sredstava, obustavi i po odbitku uplati

utvrdjeni porez na odgovarajuci uplatni racun javnih prihoda.- osrednik to cini u svoje ime, a za racun poreskog obveznika...placa, jemca...

*.) "stali poreski d!znici- obuhvataju lica i drzavne organe koji su imaoci iskljucivo

obaveza iz poreskog upravnog odnosa.

!$.) Pojam% predmet% sadrzina i arateristie poresog

imovinsog odnosa

- To je najznacajinija komponenta poreskopravnog odnosa pa se moze i nazvati

poresopravnim odnosom u uzem smislu.

- !vaj odnos sadrzi zahteve i obaveze imovinse prirode, koji mogu biti raznovrsni:

& glavni poreski zahtev ( poresko potrazivanje ), odnosno poreska obaveza u uzem smislu

& zahtev za sporedna davanja, odnosno obaveza na sporedna davanja.& zahtev za odgovornoscu, odnosno obaveza iz odgovornosti.

& zahtev za povracaj ( vise ili pogresno placenog ) poreza, odnosno obaveza povracaja.

& zahtev za koriscenje poreskog kredita.& zahtev za poresku refakciju.

& zahtev za koriscenje vise ili pogresno uplacenog poreza za namirenje dospelih obaveza

po drugom osnovu, putem preknjizavanja.- oreskopravni odnos u uzem smislu tice se celoupnosti svih svih imovinsih odnosa

izmedju poresih poverilaca i duznia( prava i obaveze cine njegovu sadrzinu ).

- redmet poreskopravnog odnosa u uzem smislu predstavlja ono na sta su pomenuta

ovlascenja i duznosti usmereni: to je obaveza davanja.- rema dualistickoj koncepciji ( preovladjajuca ) u poreskom imovinskom odnosu

postoje dve vrste pravnih odnosa:

a)rvi odnos pokazuje je u obavezi duznika da izvrsi dugovanu radnju.

b)rugi odnos se pokazuje u duznikovoj odgovornosti, odnosno garantiji.

- 'koliko se prvi odnos ne ispuni i poverilac ne dobije ocekivano izvrsenje, on ga moze

dobiti kroz drugi odnos koji se ispoljava na planu odgovornosti.- 8onisticka koncepcija podrazumeva da je odnos izmedju poverioca i duznika

jedinstven: poverilac je ovlascen da od duznia zahteva da ovaj izvrsi dugovanuradnju, a duznik je duzan da to ucini.

5


25/130

- !dgovornost duznika u slucaju neizvrsenja, po ovom shvatanju, nije element pojma,

vec pravna posledica povrede prava.

- *arateristie

- Poresi imovinsi odnos i gradjansopravni odnosimaju nesto zajednicko, a to je

imovinski element, medjutim, razlike su znacajne:a)2radjanskopravni odnos pociva na slobodnoj volji stranaa, a gradjanskopravne

norme su dispozitivne( primena zavisi od volje stranaka ).

- od poreskog imovinskog odnosa slobodna volja postoji samo za jednu stranu, tj.drzavu, koja donosi zakone, a oreska uprava, kao organ drzavne uprave, utvrdjuje

poresku obavezu kad god dodje do ostvarenja zakonskog opisa poreskog cinjenicnog

stanja.

b) 2radjanskopravne norme dovode strane u pravno jednae polozaje, dok stranke uporeskopravnom odnosu nisu ravnopravne.v)od dvostranih teretnih ugovora vazi pravilojednaosti uzajamnih prestacija

( zastita kroz koncept prekomernog ostecenja ), dok u poreskopravnom odnosu taj

princip ne vazi.g):ilj sancijeza neizvrsenje obaveze u gradjanskopravnom odnosu je da se uspostaviugrozeno ili povredjeno pravo titulara.

- od poreskopravnog odnosa sankcija je dvojna: lice koje ne izvrsi poresku obavezu

moze da bude podvrgnuto i imovinskim ( novcana kazna ) i personalnim ( zatvor )

sankcijama i to alternativno ili kumulativno, a cilj sacija je da se obvezni prisili da

na vreme i u potpunosti ispuni svoju obavezu.

d)' gradjanskopravnom odnosu je titularu dopusteno da neom drugom prenesesvoje subjetnivno pravo ili svoju obavezu, ili da se odrekne svog prava, dok u

poreskopravnom odnosu vazi princip neprenosivosti prava i obaveza.

dj)' gradjanskopravnom odnosu vazi pravilo da se sudsa zastitaporece samo ako to

odluci lice o cijem pravu, obavezi ili statusu je rec ( privatna inicijativa), dok u

poreskopravnom odnosu, kad god je ostvaren zakonski opis poreskog prekrsaja ilikrivicnog dela, zastita prava poverioca ostvaruje se e9 officio.

!&.) Nastana porese obaveze

- astanak poreske obaveze nastupa ada se u realnom zivotu desi dogadjaj oji semoze podvesti pod zaonsi opis poresog cinjenicnog stanja.

- od periodicnih poreza ( npr. porez na imovinu )jednom nastala% poresa obaveza

traje vise godina.

- od periodicnih poreza potrebno je razlikovati predmet poreske obaveze- poresi dug%

oji nastaje sve godine i gasi se priliom svaog ispunjenja.- od nepriodicnih poreza ( porez na nasledje i poklon..) poresa obaveza traje samodo se ne ugasi poresi dug, te je razlikovanje izmedju poreskog duga i nastanka

poreske obaveze nepotrebno.- =omenat nastana obaveze odredjuje se za svai porez posebno.

- pr. kod poreza na imovinu, obaveza nastaje u momentu sticanja nekog stvarnog prava

na nepokretnosti3 kod poreza na dobit preduzeca poreska obaveza nastaje danom upisapravnog lica u odgovarajuci registar..

5;


26/130

!.) Vreme ispunjenja porese obaveze

- od periodicnih poreza poresa obaveza je trajne prirode: jednom nastala, ona traje

vise godina, a prestaje, po pravilu, samo izuzetno.

- 8edjutim poresi dug nastaje svae godine, dospeva svake godine i gasi se prilikomsvakog ispunjenja.

- ospelost u poreskom pravu predstavlja svojstvo duga da mu je nastupio rok za

ispunjenje.- %spunjenje poreske obaveze sastoji se u placanju, o dospelosti, dugovanog iznosa

poreza.

- Poresu obavezu ispunjava neposredno poresi obvezni, odnosno poreski platac,osim u izuzetnim slucajevima kada poresku obavezu:

pravnog lica u likvidaciji ispunjava lividacioni upravniiz novcanih sredstava

pravnog lica.

pravnog lica u stecaju ispunjava stecajni upravniiz deobne mase.

pravnog lica koje prestaje da postoji u statusnoj promeni ispunjava pravni sledbeni.preminulog lica ispunjavaju naslednici%u okviru vrednosti nasledjene imovine, i u

srazmeri sa odelima pojedinog naslednika.

- %stekom dana dospelosti poreski obveznik pada u duznicu docnju, a posledice su

trojake:

a)oreski obveznik je duzan da od dana pada u docnju placa zateznu amatukoja seobracunava od dana izdavanja opomene i strane oreske uprave.

- $atezna kamata je jednaka eskontnoj stopi arodne banke uvecanoj za /; procentnih

poena.

b)rotiv obveznika koji je u docnji se porece postupa prinudne naplate poreza, u

kojem se imaju podmiriti dospele poreske obaveze, jednokratna taksa za prinudnu naplatui drugu troskovi.

v)!dmah po dospelosti poreza i sporednih poreskih davanja Poresa uprava moze

upisati zalozno pravo u register zaloznih prava: ona postupak ustanovljenja zaloznog

prava u korist "epublike pokrece resenjem.

- ' pogledu nastupanja dospelostiu poreskom pravu moguce je razlikovati sledece tri

situacije:

1.)rva situacija se javlja kada se porez utvrdjuje resenjem poresog organa.- Tu dospelost nastupa istekom roka koji je naveden u samom resenju.

- !vaj rok se naziva paricionim room i iznosi 1 danaod dana dostavljanja resenja.

- oreska uprava utvrdjuje porez donosenjem poreskog resenja u sva slucaja:u postupku poreske kontrole ( ako obveznik ne utvrdi porez ili ga utvrdi netacno.

kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje ili je zakonom

propisano da se, uprkos samooporezivanju, poresko resenje mora doneti.

!.)ruga situacija se javlja kod onih poreza kod kojih je u samom zaonu odredjeno

vreme u ojem porez treba da se plati.

- ' tim situacija porez dospevaistekom toga dana, tj. propisanog dana placanja.

5


27/130

- pr. porez na imovinu nastupa sredinom svakog tromesecja3 porez na dobit preduzeca

nastupa /;. dana po isteku svakog meseca6

$.)Treca situacija javlja se kod poreza oji se placaju po odbitu, kada poresi dug

dospeva istovremeno sa nastanom porese obaveze.

- pr. kod poreza na zarade, dospelost nastupa u momentu isplate prihoda, dok za

prihode od kapitala po osnovu kamate to moze da bude i momenat pripisivanja kamate.- oreska uprava obvezniku koji nije o dospelosti platio porez salje opomenuu kojoj mu

nalaze da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od ; dana od prijema opomene.

- oreska uprava moze na zahtev obveznika da odlozi placanje poresogduga, pod

uslovom da placanje na dan dospelosti: za obveznika predstavlja neprimereno veliko

opterecenje3 i nanosi bitnu ekonomsku stetu.

- !dlukom od odlaganju se moze odobriti: jednokratno odlaganje placanja ili placanjeporeskog duga na rate.

- ' postupku odlucivanja o odlaganju placanja poreza, od obveznika se zahteva davanje

sredstava obezbedjenja naplate, koja ne mogu biti manja od visine poreskog duga.

- *amo odlaganje se realizuje potpisivanjem sporazumaizmedju oreske uprave iliresenjem oreske uprave.

- ko se obveznik ne pridrzava rokova iz sporazuma, oreska uprava ce po sluzbenojduznosti ponistiti sporazum i poreski dug naplatiti iz sredstava obezbedjenja ili u

postupku prinudne naplate.

- ko je odlozeno placanje poreskog duga, amata se obracunava i za vreme do

odlaganje traje.

!+.) Obezbedjenje porese obaveze> pojam i vrste

- !bezbedjivanjem se osigurava da ce se porez platiti o dospelosti, ali se ono zahteva i u

slucajevima kada se odobrava odlaganje placanja poreza, kao i u situaciji kada porez nijejos dospeo, ali je pokrenut postupak utvrdjivanja i kontrole, a postoji opasnost daobveznik moza da osujeti, onemoguci ili ucini neefikasnom naplatu poreza.

- osto je poreskopravni odnos odnos javnog prava, instrumenti obezbedjenja su

ogentnog aratera.

- %nstrumeni obezbedjenja su: jemstvo, odgovornost za tudju poresku obaavezu, solidarna

poreska obaveza i zaloga.

- ' srpskom poreskom pravu nalaze se i dva instrumena obezbedjenja poreske obavezeiskljucivo fakultativnog karaktera: bankarska garancija i menica ( ovi instrumenti se

mogu koristiti samo kod obezbedjenja placanja odlozene poreske obaveze ).

5>


28/130

!.) Odnos izmedju jemstva% odgovornosti za tudju

poresu obavezu i solidarne porese obaveze

- Odnos izmedju odgovornosti za tudju poresu obavezu i jemstva

- od jemstva jedno lice preuzima odgovornost za onretnu poresu obavezuobveznia.- asuprot tome, odgovornost za obaveze drugog lica je odgovornost in abstracto, za svebuduce obaveze drugog lica.

- % odgovornost za tudje poreske obaveze i poresko jemstvo mogu biti zasnovani na

zakonu ili na ugovoru ( redje ).

- $akonska odgovornost za tudju poresku obavezu se cesto uredjuje neporesim

zaonima, pa tako $akon o privrednim drustvima kaze da npr. u slucaju podeleprivrednog drustva na dva nova drustva, za obaveze ranijeg drustva ( tu spadaju i poreske

obaveze ) neograniceno solidarno odgovaraju novonastali subjekti.

- $akonsko jemstvo je uredjeno poresim zaonima, pa tako npr. za naplatu poreza po

odbitku jemci isplatilac prihoda3 kod poreza na prenos apsolutnih prava, jemac je lice nakoje je preneto pravo.

- 'govorna odgovornost za tudju poresku obavezu ( retka ) mogla bi se javiti kod nekeugovorne grupacije preduzeca ( konzocijum ), kada se moze ugovoriti solidarna

odgovornost svih clanova konzorcijuma za celinu preuzetih obaveza, ukljucujuci i

poreske.- 8oze biti ugovoreno je jemstvo za konkretan porez, pa bi neko lice moglo da se

obaveze poreskom organu da ce svojom imovinom jemciti za odredjenu poresku obavezu

nekog poreskog obveznika

- Odnos izmedju odgovornosti za tudju poresu obavezu i solidarne porese obaveze

- *olidarna poreska obaveza je obaveza sa vise obveznia, gde je svai obvezni duzanda poresom poveriocu ispuni celu obavezui poverilac moze po svojoj volji zahtevati

njeno ispunjenje od bilo kog obveznika, sve dok obaveza ne bude u celini ispunjena.- !dgovornost za tudju obavezu predstavlja oblik garancije duznika poveriocu da ce se

poreski dug ispuniti.

- Obvezni je u ovom ontestu jedno lice, a duznik iz odgovornosti pojacava,obezbedjuje obeveznikovu obavezu.

- rakticne posledice razlikovanja pokazuju se u dvema dimanzijama:

a)* jedne strane, kod solidarne poreske obaveze solidarni duznik koji je ispunio obavezu

ima pravo regresa prema ostalim duznicima, ali samo do visine koja odgovara deluporeske obaveze iznad nivoa koji srazmerno pada na njega.

- od odgovornosti za tudju poresku obavezu, duznik koji je ispunio obavezu imapravo

regresa prema glavnom duzniku u odnosu na celokupan dugovani porez.b) * druge strane, odgovornost solidarnih poreskih obveznika uvek je po definiciji

solidarna3 a odgovornost za tudju poresku obavezu moze biti i solidarna i supsidijarna.

- !dgovornost za tudju poresku obavezu se polapa sa obimom glavne porese

obaveze, acesorna je( jer zavisi od obaveze poreskog obveznika ), i moze biti

supsidijarna( predvidjena je npr. kod poreza na prenos apsolutnih prava za lice na koje

je to pravo preneto ) i solidarna( najcesce je ustanovljena zakonom ).

!2.) /eundarna poresa obaveza

5A


29/130

- ' pitanju je posebna% dodatna forma obezbedjenjaprimarne poreske obaveze ( tj.

obaveze obveznika i jemca ) od strane treceg lica, kojom se nastoji osigurati namirenjeprimarne poreske obaveze, ao ni prinudna naplata ne omoguci realizacijupotrazivanja.

- %zuzetak kada se sekundarna poreska obaveza utvrdjuje i pre ( neuspesnog ) okoncanjapostupka prinidne naplate prema primarnom duzniku ( obvezniku ili jemcu ) postoji kada

se radi o:

licu koje doprinosi u izbegavanju placanja poreza primarnog poreskog duznika.

pravnom licu ili preduzetniku odgovornom za obracunavanje i placanje poreza po

odbitku.fizickom licu koje je odgovorno lice u pravnom licu, a koje obracunava i placa porez

po odbitku i propusti da taj porez uplati.

- $a razliku od zakonskog jemstva, odnosno odgovornosti za tudju poresku obavezu in

abstracto, gde lice koje se objektivno naslo u odredjenoj situaciji odgovara za tudju

obavezu, kod sekundarne poreske obaveze postoji nei subjetivni element

odgovornosti( svojevrsna krivica ) tog lica zbog cega primarna poreska obaveza nijeispunjena.

- *ekundarna poreska obaveza se odnosi na:

a) 6aonsog zastupnia ( direktora u pravnom licu3 roditelja ) koji je svesno ili bez

duzne paznje propustio da ispuni svoju obavezu da realizuje placanje poreza za

obveznika- za iznos neplacenog poreza.

b) ?ice na oje je obvezni polonom ili uz nanadu oja je niza od trzisne preneo

deo svoje imovineili celu imovinu, pa otuda iz obveznikove imovine nije moguce

naplatiti dugovani porez.- Bice na koje je imovina poreskog obveznika preneta postaje sekundarno odgovorno ako

je pomenuta transakcija obavljena u periodu od 9 godine pre dospelosti poreske obaveze

koja nije placena za obveznika, a odgovornost je ogranicena na iznos neplacenog poreza.v) ?ice oji doprinosi u izbegavanju placanja poreza primarnog obveznia- zaporeski dug obveznika cije je placanje izbegnuto.

- orez po osnovu sekundarne poreske obaveze utvrdjuje oreska uprava resenjem.

!5.) 6aloga i privremene mere u poresom pravu

- 6aloga

- "adi obezbedjenja potrazivanja u prinudnoj naplati ustanovljava se u orist poverioca-3epublie zaonso zalozno pravo.

- ostupak ustanovljenja zaloge pocinje donosenjem resenja od strane Porese uprave.

- $aloga se moze ustanoviti i pre nego sto je poreska obaveza uopste dospela, ako postojiopasnost da obveznik osujeti...naplatu poreza.

- "esenje o pokretanju postupka ustanovljavanja zaloge postaje izvrsno danomdostavljanja poreskom obvezniku.

- Tim resenjem nalaze se: popis pokretnih i nepokretnih stvari3 zabrana prenosa novcanih

sredstava preko racuna poreskog duznika otvorenog kod banke3 zabrana duznicima

poreskog duznika da ispune druge obaveze prema njemu.

5=


30/130

- "esenje o zalozi, pored toga sto se dostavlja poresom suzniu, sadrzi naloge za &adresata:

a) Poresog izvrsitelja- koji popisuje stvari.

b) 4anu- kojoj se zabranjuje prenos novcanih sredstava preko racuna poreskog duznika.

v) ;uznie poresog duznia.

g) 6alozne registre- $a pokretne stvari- gencija za privredne registre("egistar zaloge )3za nepokretnosti- sud ili "epublicki geodetski zavod3 za novcana sredstva na racunu

obveznika- 1* ( "egistar blokiranih racuna ).

- ;onosenje resenja i popispokretnih stvari i nepokretnosti predstavljaju samo faze u

postupuustanovljavanja zaloge, oji je ooncan te upisom u zalozni registar.- 3epublia nema a priori prvenstvo u naplatiporeskog potrazivanja3 ona se, kao i

privatnopravni poverioci, upisuje u odgovarajuci registar zaloznih prava, a prioritet njene

zaloge odredjuje se u skladu sa vremenom upisa u registar.- $aloga nad pokretnim stvarima ne predstavlja rucnu zalogu, vec se zalozno pravoustanovljava samo upisom u registar%dok stvar ostaje u drzavini obveznika, s tim sto

ne sme njome da raspolaze.

- $aloga traje do namirenja dugaili ponistenja poresog resenja( npr. po zalbi ili usudskom sporu ).

- oreska uprava u roku od 5 dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi zahtev zabrisanje zaloge, odnosno hipoteke i obavestava banku i duznike poreskog duznika o

prestanku vazenja resenja o ustanovljenju zaloge.

- Privremene mere

- rivremene mere su sredstva vremensog ogranicenog obezbedjenja buducegostvarenja poveriocevog potrazivanja.

- a taj nacin se pruza zastita u obezbedjenju naplate poreza koji tek treba da dospe.- oreska uprava moze resenjemda ustanovi privremene mere radi obezbedjenja naplate

poreza koji jos: nije dospeo na naplatu ili nije utvrdjen ( a pokrenut je postupak

utvrdjivanja i kontrole )3...a kada postoji opasnost da obveznik moze da osujeti,onemoguci ili ucini neefikasnom naplatu poreza.

- oreska uprava mora da navede razlogzbog kojeg smatra da ce obveznik da

osujeti...naplatu poreza.- rivremena mera se moze odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog

postupka, kao i po okoncanju tih postupaka, sve dok izvrsenje ne bude sprovedeno.

- ropisana je mera obezbedjenja poreskog potrazivanja u prinudnoj naplati novcanih

sredstava obveznika, kojom se zabranjuje poreskom duzniku da novcane obaveze kojeima prema trecima izmiruje promenom poverilaca, odnosno duznika u odredjenom

obligacionom odnosu ( asignacija, cesija..).

- rotiv resenja o privremenoj meri obveznik moze da izjavi zalbu, ali zalba ne odlazeizvrsenje.

- rivremene mere obuhvataju zalozna prava na pokretnim i nepokretnim stvarima, na

novcanim sredstvima na racunu i novcanim i nenovcanim potrazivanjima por. duznika.- rivremene mere traju do:

--F naplate poreza radi cijeg obezbedjenja su ustanovljene3 ili

--F momenta kada poreski duznik pruzi odgovarajuce obezbedjenje naplate poreskog

duga cije se placanje odlaze.

9C


31/130

$7.) 3elativni i apsolutni nacini prestana porese

obaveze

- To su nacini prestanka periodicnih poreza.- 3elativni nacini- "elativni nacini prestanka poreske obaveze su oni kod kojih dolazi do smene poreskih

obveznika, tako da obaveza prestaje samo za dotadasnjem obveznia.- o relativnog prestanka poreske obaveze dolazi u slucajevima ada se menja poresi

poverilac ili poresi obvezni.

- ' poreskom pravu, sucesija ( prelaz subjektivnih prava i obaveza sa jednog subjekta

na drugog ) moze nastati samo na osnovu zaona.- *ukcesija se javlja u dva oblika: kao univerazlna i kao singularna.

- 'niverzalna sucesijapredstavlja stupanje sledbenika u celinu prethodnikovih prava i

obaveza, ciji elementi nisu odredjivani pojedinacno, vec je ta celina formirana primenom

nekog opsteg kriterijuma.- /ingularna sucesijapredstavlja stupanje sledbenika u tacno odredjeno pravo ili

obavezu prethodnika.-%!kcesija na strani poresko poverioca.- ' poreskopravnoj literaturi istice se da je univerzalna sukcesija na strani poreskog

poverioca relativno retau praksi ( do nje dolazi kod sukcesije drzava....).- :esci su slucajevi singularne sukcesije: u granicama iste drzave moze se promeniti

imalac poreskog zahteva u odnosu na pojedini poreski oblik.

- To se desava kada se subjetivno poreso pravo, na osnovu izmena u zakonu,

delegira drugom nivou vlasti( npr. centralne vlasti na opstinu ).-%!kcesija na strani poresko d!znika

- 'niverzalna sukcesija kod obveznika predstavlja cescu pojavu.

- ' pitanju je eG lege sukcesija u poresku obavezu, koja nastaje kad iz odredjenog razlogaotpadne poreski obveznik, a zakon odredi njegovog univerzalnog sukcesora kao

sledbenika i u poreskim stvarima.

- od fizickih lica, u slucaju smrti obveznia, poreska obaveza prelazi na naslednie.- ' slucaju prestana pravnog lica, poreska obaveza prelazi na pravnog sledbenia

koji putem univerzalne sukcesije stupa na mesto tog lica.

- o sukcesije u poresku obavezu po osnovu zakona dolazi od statusnih promena u

obliu: spajanja ( uz pripajanje ili uz osnovanje )3 podele (uz pripajanje ili uz osnovanje)i odvajanja.

- oresku obavezu pravnog lica koje je prestalo da postoji u statusnoj promeni ispunjava

pravni sledbenik, bez obzira na to da li je pre okoncanja postupka statusne promene znaoda pravni prethodnik nije ispunio svoju poresku obavezu.

- 'koliko postoji vise pravnih sledbenika, svi su oni neograniceno solidarno o

skripta za poresko pravo

Documents