skriptica za polaganje ispita za licencu za agente nepokretnostiu

7/23/2019 Skriptica za polaganje ispita za licencu za agente nepokretnostiu

1/13

1 PRAVNI OKVIR U VEZI SAPOSREDOVANJEM U PROMETU I

ZAKUPU NEPOKRETNOSTI

MODUL 1 ---Zakon o posredovanju uproe!u " #akupu nepokre!nos!"

1.1 zakon koji ureuje posredovanje u

prometu i zakupu nepokretnosti

-- zakon koji ureuje posredovanje u prome-u i zakupu nepokretnosti je * Zakon o posre-ovanju u prometu i zakupu nepokretnosti *

1.2 ko se moe baviti posredovanjem u

prometu i zakupu nepokretnosti

--- posredovanjem u prometu i zakupuepokretnosti moe se baviti * privrednodrutvo, odnosno preduzetnik koji imaedite u rep srbiji i to koji su

upisan u re!istar posrednika *

1.3 koje uslove trebe ispuniti za obavljanje

poslova u posredovanju

--- us"ovi koje treba ispuniti za obav"janje

os"ova posredovanja su * upis ure!istar posrednika, po"oen stru#ni ispit,

d!ovaraju$i pos"ovni prostor,vae$i u!ovor o osi!uranju i da mu nijezre#ena zatitna mera iz #"ana %& stav &i #"ana %% stav & ovo! zakona koja je na

nazi u vreme podnoenja za'teva *

1.4 sadraj ugovora o posredovanju

-- u!ovor o posredovanju sadri prava ibaveze posrednika i na"o!odav(a, podatke

posredniku i broju pod kojim je upisan ue!istar posrednika, poda(i o na"o!odav(u,rsti i bitnim e"ementima pravno! pos"a uojem posrednik posreduje, visinu, na#in i rok

"a$anja posredni#ke naknade, rok vaenja!ovora i vrsti i visini

aknade, uko"iko je u!ovorena

1.5 obaveze posrednika

-- obaveze posrednika su * dovoenje u

ezu na"o!odav(u i "i(e radi zak"ju#enja pos"aoji je predmet u!ovora o posredovanju, datia"o!odav(u, objektivno mi"jenje o (eniepokretnosti i"i iznosa zakupa pri"ikama naritu, izvri uvid u isprave kojima seokazuje pravo svojine na nepokretnosti, kao i

pozoriti na"o!odav(a na mo!u$e rizike sapisom predmetne nepokretnosti u re!istar

epokretnosti, upisana prava, odnosno teretea predmetnoj nepokretnosti kao i postojanjerava pre#e kupovine i o!rani#enja u pravnomrometu, obaviti pravne radnje u (i"ju

rezenta(ije nepokretnosti, postaviti o!"as ive dru!e radnje do!ovorene u!ovorom oosredovanju kao i posebne, unapred iskazanerokove, omo!u$iti pre!"ed nepokretnostiosredovati u pre!ovorima u (i"juak"ju#ivanja u!ovora izmeu na"o!odav(a i

(a, #uvati podatke o "i#nosti na"o!odav(aao i pos"ovnu tajnu o poda(ima nepokretnostia #ijim prometom i"i zakupom posreduje,

ko"iko pisanim na"o!om na"o!odava( toa!teve i obavestiti na"o!odav(a oko"nostima koje su zna#ajne za predmetni

osao i koje mu moraju biti poznate

1.6obaveze nalogodavca

-- obaveze na"o!odav(a su da obavestiosrednika o svim zna#ajnim oko"nostima za

obav"janje posredovanja, dati posredniku nauvid isprave kojim dokazuje pravo nanepokretnosti koja je predmet posredovanja,odnosno upozoriti na sve upisane i neupisaneterete koji postoje na predmetnoj

nepokretnosti, omo!u$iti posredniku i "i(uzainteresovanom za predmetnu nepokretnost,raz!"edanje iste na do!ovoreni na#in i udo!ovoreno vreme, obavestiti posrednika osvim bitnim poda(ima o nepokretnosti u vezita#no! iznosa (ene, "oka(iji, strukturi,

kvadraturi i sve!a dru!o!, a vezano zapredmetnu nepokretnost, predati posrednikuoverene kopije svi' isprava kojima dokazujepravo svojine na nepokretnosti koja je predmetposredovanja, a pri"ikom zak"ju#ivanjapredu!ovora i"i u!ovora u vezi sa prometom

i"i zakupom nepokretnosti, isp"atiti posrednikuu!ovorenu posredni$ku naknadu, kao iposebno u!ovorene naknadne trokove nasta"etokom posredovanja )ko na"o!odava(zak"ju#i u!ovor o posredovanju i"i da na"o! zaposredovanje protivno na#e"u savesnosti i

potenja, duan je da nadoknadni trokove

nasta"e tokom posredovanja koji nemo!u dabudu ve$i od u!ovorene posredni#ke naknade

1.7 posrednika naknada

--- posredni#ka naknada je unapreddo!ovoreni iznos u u!ovoru o posredovanju sana"o!odav(em, koji se nap"a$uje pri"ikomzak"ju#enja predu!ovora i"i u!ovora zakoji je posrednik posredovao

1.!prestanak ugovora o posredovanju

--- u!ovor o posredovanju prestaje daproizvodi pravna dejstva isti(anjem roka nakoji je zak"ju#en, zak"ju#enjem pravno! pos"a

za koji je posredovano i"i otkazom u pisanoj i"ie"ektronskoj ormi

1." osiguranje od odgovornosti za #tetu

--- posrednik je duan da sa drutvom za

osi!uranje koje ima sedite u rep srbijiima vae$i u!ovor o osi!uranju odod!ovornosti za tetu koja bi mo!"a da nastaneza na"o!odav(a us"ed neispunjenja u!ovoreni'obaveza iz u!ovora o posredovanju i to zasvotu osi!uranja najmanje 1+ evra u

dinarskoj protivrednosti po jednomosi!uranom pos"u, odnosno najmanje +evra u dinarskoj protivrednosti za sve

odtetne za'teve u jednoj !odini osi!uranja1.1$ registar posrednika

--- re!istar posrednika je re!istar koji upisanoj i e"ektronskoj ormi vodi ministarstvonad"eno za pos"ove tr!ovine

MODUL & -- Zakon o proe!u nepokre!-nos!" " Zakon o o$%"&a'"on" odnos"a

2.1 pojam ugovora% sadrina i bitni elementi%

vrste ugovora

--- u!ovor je sa!"asnost vo"je u!ovorni'strana o bitnim e"ementima koje sadri u!ovoru!ovor sadri podatke o u!ovornim stranama,

ponudu, izjavu vo"je u!ovorni' strana,odredbe propisa kojima se odreuje sadrinau!ovora, vreme i mesto zak"ju#enja u!ovorau!ovor o prometu nepokretnosti, u!ovor ozakupu, u!ovor o pok"onu, u!ovor o zameninepokretnosti, u!ovor o zajedni#koj !radnji,u!ovor o suinvestiranju

2.2 ugovor o prometu nepokretnosi% &orma%

pravno dejstvo--- .romet nepokretnosti je s"obodan, ako

zakonom nije druk#ije odreeno U!ovor oprometu nepokretnosti zak"ju#uje se u ob"iku

javnobe"eni#ki potvrene /so"emnizovane0isprave Za potvrivanje /so"emniza(iju0isk"ju(ivo je nad"ean javni be"enik na #ijojse teritoriji nepokretnost na"azi U!ovor oprometu nepokretnosti sadri "i#ne podatkeu!ovorni' strana, preambu"u, #"anove u!ovora

u kojima su izraene sa!"asnosti u!ovorni'strana, odredbe propisa, mesto i vremezak"ju#enja u!ovora kao i potpise u!ovorni'strana Uko"iko u!ovori nisu zak"ju#eni uob"iku uko"iko su u!ovori sa#injeni ujavnobe"eni#ki potvrene /so"emnizovane0

isprave ne proizvode pravno dejstvo i nije i'mo!u$e kasnije konva"idirati

)ko javni be"enik, na osnovu izvreno! uvidau re!istar nepokretnosti i"i na dru!i na#in,utvrdi da je prede! u&ovora o proe!unepokre!nos!" o$jeka! "%" pose$an deo#&rade (s!an) #a koj" n"je "#da!a upo!re$nado#vo%a "%" u po&%edu ko&a je u !okupos!upak %e&a%"#a'"je* duan je da o tomeupo#or" u&ovorn"ke i da o !oe uneseupo#orenje u k"auzu"u potvrivanja i"ijavnobe"eni#ki zapis, a ako se u!ovorni(iprotive unoenju upozorenja, javni be"enikodbija da preduzme traenu s"ubenu radnju

)ko javni be"enik na osnovu izvreno! uvidau posebnu eviden(iju o u!ovorima o prometunepokretnosti, utvrdi da su u sudu ve+overen" po!p"s" na u&ovoru o proe!u "s!e

nepokre!nos!"* da je kod javno& $e%e,n"ka"%" u sudu sa"njen javno$e%e,n"k" #ap"s oproe!u "s!e nepokre!nos!"* odnosno da jekod javno& $e%e,n"ka po!vr.en(so%en"#ovan) u&ovor o proe!u "s!enepokre!nos!", a prodava( je isto "i(e, javnibe"enik je duan da o tome upo#or"u&ovorn"ke " da o !oe unese upo#orenje uk"auzu"u potvrivanja i"i javnobe"eni#kizapis, a ako se u!ovorni(i protive unoenjuupozorenja, javni be"enik odbija da preduzmetraenu s"ubenu radnju

2.4 pravo pree kupovine

--- suv"asnik nepokretnosti koji namerava daproda svoj suv"asni#ki deo duan je da !a pret-'odno ponudi osta"im suv"asni(ima u s"u#ajukad ima vie suv"asnika, prvenstvo u ostvari-vanju prava pre#e kupovine ima suv"asnik save$om suv"asni#kim de"om kad ima vie

suv"asnika koji bi prema stavu & ovo! #"anaima"i pravo pre#e kupovine, suv"asniknepokretnosti ima pravo da sam od"u#i kome$e od nji' prodati svoj deo nepokretnosti

2.5 kapara i odustanica

--- ako je u trenutku zak"ju#enja u!ovora je-dna strana da"a dru!oj izvestan iznos nov(a i"iizvesnu ko"i#inu dru!i' zamen"jivi' stvari kaoznak da je u!ovor zak"ju#en /kapara0, u!ovorse smatra zak"ju#enim kad je kapara data, ako

nije to dru!o u!ovoreno U s"u#aju ispunjenjau!ovora, kapara se mora vratiti i"i ura#unati uispunjenje obaveze sporazumom u!ovorni'


2/13

trana moe se ov"astiti jedna i"i svaka stranaa odustaneod u!ovora davanjem odustani(e

ad strana u #iju je korist u!ovorena odusta-i(a izjavi dru!oj strani da $e dati odustani(u,na vie ne moe za'tevati izvrenje u!ovora

2.6 punomo'je

-- u!ovor kao i dru!i pravni posao moe sereduzeti i preko zastupnika Ov"a$enje zaastupanje zasniva se na zakonu, optem aktu

ravno! "i(a, aktu nad"eno! or!ana i"i na iz-avi vo"je zastupano! /punomo$je0 .unomo$-

e je ov"a$enje za zastupanje koje v"astodava(ravnim pos"om daje punomo$niku postojanjeobim punomo$ja su nezavisni od pravno!dnosa na #ijoj je pod"ozi punomo$je dato

unomo$nik moe biti i pravno "i(e

2.7 ugovor o zakupu

-- o zakupu stana zak"ju(uje se u!ovor

zmedu v"asnika stana, odnosno nosio(a pravaaspo"a!anja na stanu u drutvenoj svojini i(a koje zakup"juje stan u!ovor o zakuputana zak"ju(uje se u pismenoj ormi i sadriaro(ito2 u!ovorne strane3 vreme i mestoak"ju(enja u!ovora3 podatke o stanu koji je

redmet zakupa3 vreme trajanja zakupa3 pravaobaveze u!ovorni' strana u kori(enju idravanju stana3 visinu zakupnine i na(in iokove p"a(anja3 us"ove i rokove za otkaz!ovora3 "i(a koja (e koristiti stan

2.! ugovor o poklonu

-- u!ovor o pok"onu je s"obodno izraenao"ja u!ovorne strane da pok"oni dru!oj u!o-ornoj strani nepokretnost kao pok"onodava(ok"onoprim(u .ok"onoprima( sa za'va"no-

$u prima na pok"on nepokretnost od pok"o-odav(a U!ovor proizvodi pravno dejstvo

ko"iko je zak"ju#en u ob"iku javnobe"eni#kiotvrene /so"emnizovane0 isprave Zaotvrivanje /so"emniza(iju0isk"ju(ivo jead"ean javni be"enik na #ijoj se teritoriji

epokretnost na"azi

2." predugovor

-- predu!ovor je takav u!ovor kojim sereuzima obaveza da se kasnije zak"ju#i dru!i,

"avni u!ovor propisi o ormi !"avno!!ovora vae i za predu!ovor, ako jeropisana orma us"ov punovanosti u!ovoraredu!ovor obavezuje ako sadri bitneastojke !"avno! u!ovora

2.1$ zamena nepokretnosti

-- u!ovor o zameni nepokretnosti je s"obo-na izraena vo"ja u!ovorni' strana o zamenivojinsko! prava na svojim nepokretnostima

U!ovor o zameni nepokretnosti proizvodi pra-no dejstvo uko"iko je je zak"ju#en u ob"ikuavnobe"eni#ki potvrene /so"emnizovane0sprave Za potvrivanje /so"emniza(iju0sk"ju(ivo je nad"ean javni be"enik na #ijoje teritoriji nepokretnost na"azi )ko se

epokretnosti koje su predmet u!ovora oameni na"aze na teritoriji vie javni'

e"enika nad"ean je svaki od ti' javni'e"enika

2.11 isplata kupoprodajne cene

-- u!ovor sadri ukupno usa!"aenu!ovorenukupo-prodajnu (enu u!ovorni'trana nepokretnosti, koja se isp"a$ujeu!ovorenom roku, uobi#ajeno je da se

isp"a$ujeu (e"osti /odjednom0 na danzak"ju#enja u!ovora .ravo svojine nanepokretnostima po Zakonu o katastru idravnom premeru se sti#e upisom ueviden(iju nepokretnosti kod 45Z, 67

2.12 ugovor o zajednikoj gradnji ( op#ta

ugovorna pravila

--- u!ovor o zajedni#koj iz!radnji sadriu!ovorne strane, predmet u!ovora, opis nepo-

kretnosti, obaveze i prava u!ovorni' strana,odredbe propisa, potpise u!ovorni' strana

2.13 ugovor o suinvestiranju ( op#taugovorna pravila

--- u!ovor o suinvestiranju sadri u!ovornestrane i to investitor u suinvestitor, predmetu!ovora, obaveze investitora i suinvestitora,odredbe propisa, potpise u!ovorni' strana, rokzavretka investiranja, odobrenja nad"eni'

s"ubi za predmet investiranja

MODUL % --- S!varno pravo

3.1 sticanje svojine

--- pravo svojine sti#e se po samom zakonu, naosnovu pravno! pos"a i nas"eivanjem 6ti#e

se i od"ukom dravno! or!ana, na na#in i podus"ovima odreenim zakonom po samom

zakonu pravo svojine se sti#e stvaranjem novestvari, spajanjem, meanjem, !raenjem na tu-em zem"jitu, odvajanjem p"odova, odrajem,sti(anjem svojine od nev"asnika, okupa(ijom iu dru!im s"u#ajevima odreenim zakonom

3.2 susvojina

--- 8ie "i(a imaju pravo susvojine nanepode"jenoj stvari kada je deo svako! od nji'odreen srazmerno prema (e"ini /idea"ni deo0

)ko suv"asni#ki de"ovi nisu odreeni,pretpostav"ja se da su jednaki

3.2 zajednika svojina

--- U s"u#ajevima i pod us"ovima odreenim

zakonom moe postojati pravo zajedni#kesvojineZajedni#ka svojina je svojina vie "i(ana nepode"jenoj stvari kada su nji'ovi ude"iodredivi a"i nisu unapred odreeni

3.4 predaja poseda

--- pravo svojine koje odreeno "i(e ima nanepokretnosti prestaje kada dru!o steknepravo svojine na toj nepokretnosti tj kada "i(ekoje ima pravo svojine preda u posed "i(u koje

je stek"o pravo svojine na nepokretnosti

3.5 graenje

--- !raenje jeste izvoenje !raevinski' i!raevinsko-zanatski' radova, u!radnja

insta"a(ija, postrojenja i opreme

3.6 sticanje svojine od strane stranaca

--- strana izi#ka i pravna "i(a koja obav"jajude"atnost u rep srbiji mo!u, pod us"ovima

uzajamnosti, sti(ati pravo svojine na nepokre-tnostima 6trano izi#ko "i(e koje ne obav"jade"atnost u rep srbiji moe, pod us"ovima uza-jamnosti, sti(ati pravo svojine na stanu i stam-benoj z!radi kao i drav"janin repub"ike srbije

3.7 zalono pravo

--- pravo za"o!e moe postojati na pokretnimstvarima, nepokretnostima i na pravimapravoza"o!e nastaje na osnovu pravno! pos"a,

sudske od"uke i zakona 6a#injavanjemza"one izjave- izjave 'ipotekarno! dunika uormi zavnobe"ei#ko! zapisa ista ima pravno

dejstvo vansudske izvrne 'ipoteke odnosnoizvrne isprave 6a#injavanje za"one izjave uormi javnobe"eni#ki potvrene/so"emnizovane0 isprave nema karaktervansudske izvrne 'ipoteke odnosno izvrne

isprave

3.!imovina pravni) lica% sticanje

--- pod sti(anjem, odnosno raspo"a!anjemimovinom ve"ike vrednosti smatra se sti(anje,

odnosno raspo"a!anje imovinom na bi"o kojina#in, uk"ju#uju$i naro#ito kupovinu, prodaju,

zakup, razmenu, uspostav"janje za"ono! pra-va i 'ipoteke, zak"ju#enje u!ovora o kreditu izajmu, davanje jemstva i !aran(ija, i predu-zimanje bi"o koje dru!e radnje kojom nastaje

obaveza za drutvo )ko drutvo sti#e, odno-sno raspo"ae imovinom #ija nabavna i9i"i pro-dajna i9i"i trina vrednost u momentu dono-enja od"uke o tome predstav"ja %: i"i vieod knji!ovodstvene vrednosti ukupne imovinedrutva iskazane u pos"ednjem !odinjem

bi"ansu stanja, smatra se da drutvo sti#e,odnosno raspo"ae imovinom ve"ike vrednosti

3." pretvaranje tavanskog u stambeni

prostor% pretvaranje zajedniki) prostorija ustambeni prostor% pripajanje zajedniki)

prostorija stambenom prostoru

--- skuptina z!rade sa!"asno$u v"asnika sta-nova i dru!i' posebni' de"ova z!rade kojimapripada vie od ; ukupne povrine stanova i

dru!i' posebni' de"ova z!rade moe donetiod"uku o izvoenju radova na sana(i i ravno!krova odnosno krovne konstruk(ije kojom se,sa!"asno propisima op"aniranju i ureenjuprostora i iz!radnji objekata, moe iz!raditi,odnosno adaptirati novi stan 6kuptina z!rade

moe od"u#iti da radove #"ana izvodi neko odv"asnika stanova, odnosno dru!i' posebni' de-"ova u z!radi, odnosno neko od #"anova nji'o-vo! porodi#no! doma$instva i"i tre$e "i(e akoutvrdi da v"asni(i stanova odnosno dru!i' po-sebni' de"ova z!rade, i"i #"anovi nji'ovi' po-

rodi#ni' doma$instava nisu za to zainteresova-ni


3/13

moe obu'vatiti samo stvari i"i pravaostoje$a u trenutku zak"ju#enja u!ovora )koto dru!o nije u!ovoreno, obaveza izdravanjaaro#ito obu'vata obezbeivanje stanovanja,rane, ode$e i obu$e, od!ovaraju$u ne!u u

o"esti i starosti, trokove "e#enja i davanja zavakodnevne uobi#ajene potrebe

4.2 ugovor o raspodeli imovine za zivota

-- predak moe u!ovorom svojim potom(i-

ma ustupiti i razde"iti imovinu U!ovor je pu-ovaan samo ako su se sa ustupanjem i ras-

ode"om sa!"asi"i svi ustupio#evi potom(i kojie po zakonu biti pozvani da !a nas"ede )koeki potomak nije dao sa!"asnost za ustupanjeraspode"u imovine, moe je dati naknadno

U!ovor je vae$i i ako potomak koji nije daoa!"asnost umre pre ustupio(a i"i se odrekneas"ea i"i je nedostojan a ne ostavi potomstvo

4.3 ostavinski postupak i resenje

-- smr$u #ovekovom otvara se nje!ovoas"ee Danom otvaranja nas"ea "i(a koje jero!"aeno za umr"o smatra se dan koji je ueenju o pro!"aenju "i(a za umr"o ozna#enao dan smrti, a ako to u reenju nije ozna#e-

o, danom otvaranja nas"ea smatra se prvian po isteku zakonom odreeni' rokova 4o-ovi koji po ovom zakonu po#inju da teku odana otvaranja nas"ea teku od dana pravno-nanosti reenja o pro!"aenju "i(a za umr"o

4.4 poslovna sposobnost

-- u ovom postupku sud ispituje da "i jeuno"etno "i(e prema stepenu sposobnosti Zaorma"no rasuivanje u stanju da se samo bri-e o svojim pravima i interesima i od"u(uje o

otpunom i"i de"imi(nom "isenju pos"ovneposobnosti kad utvrdi da za to postoje zako-

om odreeni raz"ozi, kao i o vra(anju potpu-e i"i de"imi(ne pos"ovne sposobnosti kad pre-tanu raz"ozi za "isenje, odnosno o!rani(enjeos"ovne sposobnosti .ostupak za "isenje, kao

za vra(anje pos"ovne sposobnosti, 'itan je

4.5 maloletna lica i raspolaganje imovinom

-- rodite"ji imaju pravo i dunost daprav"jaju i raspo"au imovinom deteta pod

s"ovima odreenim zakonom o nas"eivanju

4.6 zajednicka imovina supruznika

-- imovina supruznika moze biti zajedni(ka

posebna imovina 6upruzni(i mo!u, pod

s"ovima odreenim ovim zakonom, svojemovinske odnose urediti bra(nim u!ovorom

4.7 starateljstvo

-- pod starate"jstvo se stav"jaju dete bezodite"jsko! staranja /maloletni #ti'enik0 i"iuno"etno "i(e koje je "ieno pos"ovneposobnosti /punoletni #ti'enik0 Za starate"jae postav"ja "i(e koje ima "i#na svojstva iposobnosti potrebne za obav"janje dunosti

tarate"ja, a prista"o je da bude starate"j Zatarate"ja se prvenstveno postav"jajuuprunik, srodnik i"i 'ranite"j ti$enika, osimko interes ti$enika ne na"ae dru!a#ije

4.! saglasnosti za prodaju

-- sa!"asnost za prodaju overenu predad"eznim notarom daje supruznik uko"iko jemovina ste(ena u braku

4." imovina stecena pre braka

--- imovina koju su bra#ni partneri stek"iradom u toku trajanja zajedni(e ivota u bra-#noj zajedni(i predstav"ja nji'ovu zajedni#kuimovinu


4/13

"ijentu =ipotekarni kredit predstav"ja ob"iku!oro#no! kredita koji se odobrava korisnikua osnovu za"o!e nepokretne imovine .ravoanke na odreenu nepokretnost koja je stav-ena u 'ipoteku se upisuje u zem"jine i"i 'i-

otekarne knji!e 6tav"janjem 'ipoteke bankastvaruje svoje pravo da se moe nap"atiti u"u#aju neizvrenja obaveze dunika, kao inemo!u$avanje otuenja imovine bez ban#i-e sa!"asnosti ?anke, da bi osi!ura"e mo!u$-ost nap"ate puno! iznosa potrazivanja 'ipote-

arni kredit odobravaju u visini @ A B:, aaj#e$e +: od vrednosti za"ozene imovine

1.3uslovi odobravanja i sredstva obezbeenja

)ipotekarni) kredita

- us"ovi odobravanja kredita su deinisani kre-itnom po"itikom banke, odnosno zakonom ir propisima Cedan od opsti' us"ova je prav-a sposobnost k"ijenta, kreditna sposobnost"ijenta za koje se koristi posebna ana"iza kre-itne sposobnosti i to po s" aktorima2 *svoj-

tva trazio(a kredita*, *sposobnost p"a(anja*,e"i(ina kapita"a i"i bo!atstva, *us"ovi obezbe-enja kredita *i us"ovi pos"ovanja trazio(a*

1.4 vrste kamatni) stopa

--u inansijskom sistemu svake zem"je postojeaz"i(ite vrste kamatni' stopa2 A aktivne i pasi-ne kamate, kratkoro(ne i du!oro(ne kamatnetope, kamate prema vrstama pos"ova A kreditios"ovni' i"i (entra"ni' banaka, meunarodni

rediti, rea"na i nomina"na kamatna stopa

1.5 nacionalna korporacija za osiguranje

stambeni) kredita ( *+,-+

-- na(iona"na korpora(ija za osi!uranje

tambeni' kredita je pravno "i(epe(ija"izovano za osi!uranje potrazivanja po

snovu stambeni' kredita koje odobravajuanke i dru!e inasijske or!aniza(ije, koja subezbeena 'ipotekom, kao i za obav"janjeru!i' pos"ova u vezi sa tim osi!uranjem

1.6 osiguravajuce kompanije ( osiguranje

nepokretnosti

-- de"atnost osi!uranja obav"ja drustvo zasi!uranje koje je dobi"o dozvo"u nad"ezno!

r!ana za obav"janje te de"atnosti, kao i!ranak strano! drustva za osi!uranje koje jeobi"o dozvo"u nad"ezno! or!ana za obav"ja-je te de"atnosti Osniva se kao ak(ionarskorustvo i"i drustvo za uzajamno osi!uranje i

moze obav"jati samo zastupanje u osi!uranju

1.7 osiguranje posrednika u prometu i

zakupu nepokretnosti

-posrednik je duan da sa drutvom za osi!u-

anje koje ima sedite u rep srbiji ima vae$i!ovor o osi!uranju od od!ovornosti za tetuoja bi mo!"a da nastane za na"o!odav(a us"edeispunjenja u!ovorni' obaveza preuzeti'!ovorom o posredovanju iz #"ana 1+ i 1@vo! zakona Za tetu koju bi posrednik mo-

ao da prouzrokuje na"o!odav(u obav"janjemosredovanja svota osi!uranja iznosi najmanje

+, u dinarskoj protivvrednosti po 1si!uranom s"u#aju, odnosno ukupno najma-je +, u dinarskoj protivvrednosti zave odtetne za'teve u 1 !odini osi!uranja

Modu" & P%a!n" proe! " dev"#no pos%ovanje

2.1 osnovni pojmovi vezani za platni promet

-- pojedini pojmovi vezani za p"atni promet su/pos"ovi p"atno! prometa obav"jaju se u din02--- klijentozna#ava izi#ko i"i pravno "i(ekoje ima ra#un kod banke--- pravno liceozna#ava preduze$a

--- &iziko liceozna#ava "i(e koje obav"jade"atnost radi sti(anja dobiti--- dinarozna#ava nov#anu 1 rep srbije-novanim sredstvimaozna#avaju se !otov no-va( i depoziti koji se dre na ra#unima banaka--- raunozna#ava teku$i, iro i dru!i ra#un,

uk"ju#uju$i i ra#un za izvrenje jednetransak(ije p"a$anja, otvoren na osnovuu!ovora izmeu k"ijenta i banke-pokri'em na raunuozna#ava se dovo"jan iz-nos raspo"oivi' sredstava i sastoji se od sa"dapret'odno! bankarsko! dana i up"ata umanjen

za p"a$anja izvrena u toku to! bankarsko! da-na, za isp"ate i predviene bankarske tarie, doutvrivanja pokri$a, a"i ne ozna#ava sredstvaevidentirana kao privremeni kredit na ra#unu

2.2 rauni za obavljanje platni) prometa

--- pravna i izi#ka "i(a koja obav"jajude"atnosti duni su da za p"a$anje u dinarima

otvore teku$i ra#un u ban(i, da vode sredstvana tom ra#unu i vre p"a$anja preko to!ra#una, u sk"adu sa i u!ovorom o otvaranju i

voenju to! ra#una zak"ju#enim s bankom

2.3 transakcije pla'anja i nalozi za

pla'anje

--- transak(ija p"a$anja moe biti transer odo-branja i"i transer zaduenja transak(iju p"a-$anja ini(ira na"o!odava( podnoenjem ban(ina"o!a za izvrenje te iste Eranser odobrenjaje transak(ija p"a$anja koju ini(ira dunik, kojina"o! za p"a$anje izdaje svojoj ban(i i daje joj

instruk(iju za transer sredstava s nje!ovo!ra#una poverio(u i"i na ra#un poverio(aEranser zaduenja je transak(ija p"a$anja kojuini(ira poveri"a( na osnovu dospe"i' 'artija odvrednosti, meni(a i"i ov"a$enja koje dunikdaje svojoj ban(i i svom poverio(u U transe-

ru zaduenja poveri"a( ban(i dunika daje ins-truk(iju da nap"ati sredstva s ra#una dunikaEransak(iju p"a$anja ini(ira na"o!odava( izda-vanjem ini(ija"noj ban(i na"o!a za p"a$anje Uinternom transeru izdaje se samo jedan na"o!za p"a$anje u meubankarskom transeru

izdaje se najmanje dva na"o!a za p"a$anje U

tom transeru prijemna banka koja nijeodredina banka i koja izvrava na"o! zap"a$anje poi"jao(a, izdaje od!ovaraju$i na"o!za p"a$anje dru!oj prijemnoj ban(i, a pos"ednjina"o! za p"a$anje a"je odredinoj ban(i U

meubankarskom transeru, svakim na"o!omza p"a$anje daju se instruk(ije prijemnoj ban(ida transak(iju p"a$anja izvri u sk"adu sainstruk(ijama u na"o!u za p"a$anjeizdavao(a

2.4 instrumenti platnog prometa

--su2 nalog za uplatu i nalog za isplatu/instrumenti !otovinsko! p"atno! prometa0 inalog za prenos i nalog za naplatukao

instrumenti bez!otovinsko! p"atno! prometa

2.5 osnovni pojmovi vezani za devizno

poslovanje

--- p"a$anja, nap"a$ivanja i prenosi izmeurezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima

p"a$anja i u dinarima, p"a$anja, nap"a$ivanja iprenosi izmeu rezidenata u stranim sredstvi-

ma p"a$anja, kupovina i prodaja sredstava p"a-$anja izmeu rezidenata i nerezidenata kao ikupovina i prodaja strani' sredstava p"a$anjaizmeu rezidenata, jednostrani prenosi sredsta-va p"a$anja iz repub"ike srbije i u repub"iku

koji nemaju obe"eja izvrenja pos"a izmeurezidenata i nerezidenata, teku$i i depozitnira#uni rezidenata u inostranstvu i rezidenata inerezidenata u rep i kreditni pos"ovi u rep udevizama i kreditni pos"ovi sa inostranstvom

2.6 otvaranje i nain voenja devizni)

rauna rezidenata--Devizni ra#un je ra#un na kome se vode de-vizna sredstva rezidenta ostvarena u sk"adu saZakonom i propisima donetim na osnovu Za-

kona, a moe biti teku$i i depozitni ?anka re-zidentu otvara devizni ra#un na osnovu pisme-no! za'teva za otvaranje ra#una i na osnovuzak"ju#eno! pismeno! u!ovora o otvaranju ivoenju to! ra#una /u da"jem tekstu2 u!ovor0U!ovorom se ureuju prava i obaveze izmeu

banke i rezidenta, a naro#ito2 broj i naziv ra#u-na koji se otvara, na#in i rokovi dostav"janjaizvetaja o prometu i stanju na ra#unu, na#in

obra#una i p"a$anja kamate i va"uta u kojoj sep"a$aju !"avni(a i kamata, us"ovi za raskidu!ovora, kao i obaveza rezidenta da obavesti

banku o statusnim i dru!im promenama ?an-ka moe rezidentu otvoriti devizni ra#un samou vrstama va"uta kojima se tr!uje na deviznomtritu u devizama, u sk"adu s propisom kojimse utvruju vrste deviza i eektivno! strano!nov(a koje se kupuju i prodaju na deviznom

tritu ?anka rezidentu vodi devizni ra#un sa-mo u vrsti deviza koje su up"a$ene, odnosno uonoj vrsti eektivno! strano! nov(a koji je po-"oen na taj ra#un ?anka je duna da dokume-

nta(iju na osnovu koje otvara i !asi devizni ra-#un rezidenta #uva najmanje 1 !odina od da-na !aenja to! ra#una 7a"o!e na osnovu koji'su evidentirane promene na deviznom ra#unurezidenta, banka je duna da #uva najmanje 1!odina pos"e isteka !odine u kojoj su evidenti-rane te promene ?anke su dune da kod

otvaranja, voenja i !aenja devizni' ra#una, usmis"u ove od"uke, preduzimaju radnje i mereutvrene propisima kojima se ureuje spre#a-vanje pranja nov(a ?anka je duna da se privoenju devizni' ra#una rezidenata pridravapropisa kojim se ureuju us"ovi i na#in obav-

"janja p"atno! prometa sa inostranstvom po te-ku$im i kapita"nim pos"ovima, kao i u!ovora

2.7 kreditiranje u devizama izmeu

rezidenata u rep. srbiji

-- banka moe rezidentu A pravnom "i(u i pre-duzetniku odobriti kredit u devizama za p"a$a-nje uvoza robe i us"u!a iz inostranstva, a rezi-dentu A izi#kom "i(u odobriti kredit u deviza-ma radi kupovine nepokretnosti u zem"ji

2.! pla'anje% napla'ivanje i prenos izmeu

rezidenata i izmeu rezdenata inerezidenata

- p"a$anje, nap"a$ivanje i prenos po kapita"nim

pos"ovima izmeu rezidenata i nerezidenatavre se s"obodno, osim ako zakonom nije dru-

k#ije propisano ."a$anje i prenos kapita"a poosnovu direktni' investi(ija rezidenata A prav-ni' "i(a, preduzetnika i izi#ki' "i(a u inostran-stvo vri se s"obodno u sk"adu sa zakonom ko-ji ureuje spo"jnotr!ovinsko pos"ovanje ."a-


5/13

anje i prenos kapita"a po osnovu direktni' in-esti(ija nerezidenata u rep vri se s"obodno,sk"adu sa zakonom koji ureuje strana"a!anja 4ezidenti A pravna "i(a, preduzetni(iizi#ka "i(a mo!u vriti p"a$anje i nap"atu

adi kupovine i prodaje u inostranstvu ude"a uapita"u strano! pravno! "i(a koje se ne smatrairektnom investi(ijom 7erezidenti mo!u vr-iti p"a$anje i nap"atu radi kupovine i prodajede"a u kapita"u rezidenta pravno! "i(a koje see smatra direktnom investi(ijom, u sk"adu sa

akonom koji ureuje privredna drutva"a$anje radi sti(anja svojine na nepokretno-tima rezidenta u inostranstvu i nerezidenata uep vri se s"obodno, u sk"adu sa zakonomoji ureuje svojinsko-pravne odnose

2." devizno tri#te u rep. srbiji

-- devize i eektivni strani nova( mo!u seupovati i prodavati samo na deviznom tritu,a namene koje su dozvo"jene zakonom u-ovina i prodaja deviza i eektivno! strano!

ov(a na deviznom tritu u rep vri se2 ne-osredno na sastanku meubankarsko! deviz-o! trita upovinu i prodaju eektivno! str-

no! nov(a na deviznom tritu obav"ja banka,arodna banka srbije, kao i dru!i rezidenti kojisk"adu sa ovim zakonom obav"jaju menja#ke

os"ove 7?6 propisuje us"ove i na#in radaevizno! trita Menja#ke pos"ove mo!u dabav"jaju2 banke i rezident A privredni subjektoji menja#ke pos"ove obav"ja na osnovuosebno! zakona kojim se ureuje nje!ovae"atnost rezidenti A pravna "i(a i preduzetni(i

oji imaju ov"a$enje za obav"janje menja#ki'os"ova izdato od strane poreske uprave

MODUL % Spreavanje pranja nov'a ""nans"ranje !eror"#a

%1 osnovno pojmovi iz oblasti pranjanovca i &inansirana terorizma

.ranjem nov(a, u smis"u ovo! zakona, smat-

a se2 konverzija i"i prenos imovine ste#ene iz-renjem krivi#no! de"a, prikrivanje i"i neta#-o prikazivanje prave prirode, porek"a, mestaa"aenja, kretanja, raspo"a!anja, v"asnitva i"irava u vezi sa imovinom koja je ste#ena izvr-enjem krivi#no! de"a, sti(anje, dranje i"i ko-

i$enje imovine ste#ene izvrenjem krivi#no!e"a Finansiranjem terorizma, u smis"u ovo!akona, smatra se obezbeivanje i"i prikup"ja-

je imovine i"i pokuaj njeno! obezbeivanjai prikup"janja, u nameri da se koristi i"i sananjem da moe biti kori$ena, u (e"osti i"i

e"imi#no2 za izvrenje teroristi#ko! akta3 odtrane terorista i"i teroristi#ki' or!aniza(ija

3.2 radnje i mere koje preduzimaju

posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti

--4adnje i mere za spre#avanje i otkrivanjeranja nov(a i inansiranja terorizma preduzi-

maju se pre, u toku i nakon vrenja transak(ijei uspostav"janja pos"ovno! odnosa 4adnje i

mere su2 poznavanje stranke i pra$enje njeno!

os"ovanja /u da"jem tekstu2 poznavanje i pra-

enje stranke0, dostav"janje inorma(ija, poda-aka i dokumenta(ije Upravi, odreivanje "i(ad!ovorno! za izvravanje obaveza iz ovo!akona /u da"jem tekstu2 ov"a$eno "i(e0 i nje-ovo! zamenika, kao i obezbeivanje us"ova

a nji'ov rad, redovno stru#no obrazovanje,sposob"javanje i usavravanje zapos"eni',bezbeivanje redovne unutranje kontro"e iz-

vravanja obaveza iz ovo! zakona, izrada spis-ka pokazate"ja /indikatora0 za prepoznavanje"i(a i transak(ija za koje postoje osnovi sum-nje da se radi o pranju nov(a i"i inansiranjuterorizma, voenje eviden(ija, zatita i #uvanje

podataka iz ti' eviden(ija, sprovoenje meraiz ovo! zakona u pos"ovnim jedini(ama idrutvima k$erkama u ve$inskom v"asnitvuobveznika u stranim dravama izvravanjedru!i' radnji i mera na osnovu ovo! zakona

3.3 analiza rizika

- Obveznik je duan da izradi ana"izu rizika odpranja nov(a i inansiranja terorizma u sk"adusa smerni(ama koje donosi or!an nad"ean zavrenje nadzora nad primenom ovo! zakona

)na"iza iz sadri pro(enu rizika za svaku !ru-pu i"i vrstu stranke, pos"ovno! odnosa, us"u!ekoju obveznik prua u okviru svoje de"atnostii"i transak(ije Ministar propisuje, na pred"o!Uprave, kriterijume na osnovu koji' obvezniksvrstava stranku, pos"ovni odnos, us"u!u koju

prua u okviru svoje de"atnosti i"i transak(iju unisko rizi#nu !rupu za pranje nov(a i"i inansi-ranje terorizma, te na osnovu to!a vri pojedn-

ostav"jene mere poznavanja i pra$enja stranke,osim s"u#ajeva zakonom navedeni', a u sk"adusa te'n kriterijumima propisanim u priznatim

meunarodnim standardima i mi"jenjem or!a-na, nad"eno! za nadzor nad primenom ovo!zakona kod obveznika koji vri pro(enu rizikaza tu stranku, pos"ovni odnos, us"u!u kojuprua u okviru svoje de"atnosti i"i transak(iju

3.4 radnje i mere prepoznavanja i pra'enja

stranke i nain nji)ovog sprovoenja

- )ko zakonom nije dru!a#ije odreeno, obve-znik je duan da2 utvrdi identitet stranke, pro-

veri identitet stranke na osnovu dokumenata,podataka i"i inorma(ija pribav"jeni' iz pouz-dani' i verodostojni' izvora, utvrdi identitetstvarno! v"asnika stranke i proveri nje!ov ide-ntitet, pribavi inorma(ije o svrsi i nameni po-s"ovno! odnosa i"i transak(ije i dru!e podatke,

redovno prati pos"ovanje i proverava usk"ae-nost aktivnosti stranke sa prirodom pos"ovno!odnosa i uobi#ajenim obimom i vrstom pos"o-vanja stranke, Obveznik je duan da odbijeponudu za uspostav"janje pos"ovno! odnosa,kao i izvrenje transak(ije, ako ne moe da iz-

vri radnje i mere, a ako je pos"ovni odnos ve$

uspostav"jen duan je da !a raskine Obveznikje duan da sa#ini s"ubenu be"eku u pismen-oj ormi, koju #uva u sk"adu sa zakonom, kao ida razmotri da "i postoje osnovi sumnje da seradi o pranju nov(a i"i inansiranja terorizma

3.5 odreivanje ovla#'enog lica i njegovog

zamenika

---Obveznik je duan da za vrenje pojedini'radnji i mera za spre#avanje i otkrivanje pranja

nov(a i inansiranja terorizma, u sk"adu sa za-konom i propisima donetim na osnovu nje!a,imenuje ov"a$eno "i(e i nje!ovo! zamenika

3.6 obaveze sastavljanja i primene liste

indikatora

---Obveznik i advokat duni su da izrade "istuindikatora za prepoznavanje "i(a transak(ija zakoje postoje osnovi sumnje da se radi o pranjunov(a i"i inansiranju terorizma od izrade,

obveznik i advokat uzimaju u obzir s"oenost iobim izvrenja transak(ija, neuobi#ajeni na#in

izvrenja, vrednost i"i povezanost transak(ijakoje nemaju ekonomski i"i pravno osnovanunamenu, odnosno nisu usa!"aene i"i su u ne-srazmeri sa uobi#ajenim odnosno o#ekivanimpos"ovanjem stranke, kao i dru!e oko"nosti

koje su povezane sa statusom i"i dru!im svoj-stvima stranke Obveznik i advokat duni suda pri"ikom utvrivanja osnova sumnje da seradi o pranju nov(a i"i inansiranju terorizma idru!i' oko"nosti u vezi sa tim primenjuju "istuindikatora Ministar moe propisati obavezno

unoenje pojedini' indikatora u "istu3.7 voenje evidencija podataka o strankama%

poslovnim odnosima i transakcijama

- Obveznik vodi eviden(iju podataka, stranka-

ma, kao i pos"ovnim odnosima i transak(ija-ma,dostav"jeni' Upravi 7ad"eni (arinski or-!an vodi eviden(ije o prijav"jenim i neprijav-"jenim prenosima izi#ki prenosivi' sredstavap"a$anja u iznosu od 1 i"i vie u dinari-ma i"i stranoj va"uti preko dravne !rani(e pre-

nosima i"i pokuajima prenosa izi#ki prenosi-vi' sredstava p"a$anja u iznosu niem od 1 u dinarima i"i stranoj va"uti preko dra-

vne !rani(e ako postoje osnovi sumnje da seradi o pranju nov(a i"i inansiranju terorizmaUprava vodi eviden(ije podataka o "i(ima i

transak(ijama izdati' na"o!a za privremenoobustav"janje izvrenja transak(ije, izdati' na-"o!a za pra$enje inansijsko! pos"ovanja stran-ke, prim"jenim ini(ijativama, podataka pros"e-eni' nad"enim dravnim or!anima, podatakaprim"jeni' i dostav"jeni', podataka o prekraji-

ma, privrednim prestupima i krivi#nim de"imao nedosta(ima, nezakonitostima i izre#enimmerama u nadzoru o obavetenjima

3.! sadrina evidencija podataka o stranka

ma% poslovnim odnosima i transakcijama

- Obveznik vodi eviden(iju podataka o stran-kama, kao i pos"ovnim odnosima i transak(ija-ma dostav"jeni' Upravi Gviden(ija podataka ostrankama, pos"ovnim odnosima i transak(ija-

ma pos"ovno ime, adresu, sedite, mati#ni broji poreski identiika(ioni broj /u da"jem tekstu2.


6/13

ja transak(ije podatke i inorma(ije o porek"umovine koja je predmet i"i koja $e biti predm-t pos"ovno! odnosa i"i transak(ije raz"o!e zaumnju da se radi o pranju nov(a i"i inansira-ju terorizma ime, prezime, datum i mesto ro-

enja i prebiva"ite i"i boravite stvarno! v"as-ika stranke, podatke o kate!oriji "i(a u #ijemnteresu je "i(e strano! prava osnovano i"i pos-uje naziv "i(a !raansko! prava i ime i prezi-

me, datum i mesto roenja i prebiva"ite i"i bo-avite svako! #"ana to! "i(a mesto roenja i

rebiva"ite i"i boravite izi#ko! "i(a koje u"a-i u i!ra#ni(u i"i pristupa seu svr'u i namenuos"ovno! odnosa, kao i inorma(iju o de"at-osti i pos"ovnim aktivnostima stranaka3

MODUL -- Poresk" aspek!" posredovanjau proe!u " #akupu nepokre!nos!"

4.1 porez na imovinu/ predmet oporezivanja%

bveznici%osnovica%obaveze%stope%osloboenja

porez na imovinu p"a$a se na nepokretnostioje se na"aze na teritoriji repub"ike srbije, i toa2 pravo svojine, tj na pravo svojine na zem-itu povrine preko 1 ari3 pravo zakupa sta-

a i"i stambene z!rade konstituisano u korist

izi#ki' "i(a, u sk"adu sa zakonom kojim jereeno stanovanje, odnosno so(ija"no stano-anje, odnosno zakonom kojim su ureenezbe!"i(e, za period dui od jedne !odine i"i naeodreeno vreme3 pravo kori$enja !raevin-

ko! zem"jita povrine preko 1 ari, u sk"adua zakonom kojim se ureuje pravni reimraevinsko! zem"jita3 pravo kori$enja ne-okretnosti u javnoj svojini imao(a prava kori-$enja, u sk"adu sa zakonom kojim se ureujeavna svojina, kori$enje nepokretnosti u jav-

oj svojini korisnika nepokretnosti, u sk"adua zakonom kojim se ureuje javna svojina,

ravinu nepokretnosti na kojoj ima"a( pravavojine nije poznat i"i nije odreen3 dravinuepokretnosti u javnoj svojini, bez pravno!snova3 dravinu i kori$enje nepokretnosti po

snovu u!ovora o inansijskom "izin!u*epokretnostima, smatraju se2 zem"jite, i to2raevinsko, po"joprivredno, umsko i dru!o3tambene, pos"ovne i dr z!rade, stanovi, pos-ovne prostorije, !arae i dr /nadzemni i pod-emni0 !raevinski objekti, odnosno nji'ovi

e"ovi kad na nepokretnosti postoji neko odrava, odnosno kori$enje i"i dravina, poreza imovinu p"a$a se na to pravo, odnosno naori$enje i"i dravinu, a ne na pravo svojine

Obveznik poreza na imovinu je pravno i izi-ko "i(e koje je na nepokretnosti na teritoriji

epub"ike srbije2 osnovi(a poreza na imovinua nepokretnosti poresko! obveznika koji neodi pos"ovne knji!e je vrednost nepokretnostitvrena u sk"adu sa zakonom 0rednost neporetnosti iz stava 1 ovo! #"ana utvruje or!anedini(e "oka"ne samouprave nad"ean za utvr-

ivanje, nap"atu i kontro"u izvorni' pri'oda je-ini(e "oka"ne samouprave /u da"jem teHtu2 or-an jedini(e "oka"ne samouprave0 Obaveza posnovu poreza na imovinu nastaje najranijimd s" dana2 danom sti(anja prava, danom po-etka kori$enja, danom osposob"javanja, dan-

m izdanja upotrebne dozvo"e, tj danom omo-u$avanja kori$enja imovine na dru!i na#intope poreza na imovinu iznose2 10 na pravaa nepokretnosti poresko! obveznika koji vodios"ovne knji!e - do ,:3 &0 na prava na

zem"jitu kod obveznika koji ne vodi pos"ovneknji!e - do ,%: i %0 na prava na nepokretno-sti poresko! obveznika koji ne vodi pos"ovneknji!e, osim na zem"jitu2 porez na imovinu nateritoriji jedini(e "oka"ne samouprave ne p"a$a

obveznik kad ukupna osnovi(a za sve nje!ovenepokretnosti na toj teritoriji ne pre"azi iznosod dinara Erajnim davanjem dru!im"i(ima, smatra se svako ustupanje nepokret-nosti dru!om "i(u uz naknadu, koje u toku 1&mese(i, sa prekidima, traje due od 1>% dana

orez na imovinu ne pla'a obveznik- ima"a(prava na nepokretnosti koju bez naknade us-tupi na kori$enje "i(u pro!nanom pos"e 1 av-!usta 1II+ !odine, ako pro!nano "i(e i #"ano-vi nje!ovo! porodi#no! doma$instva ne ostva-ruju pri'ode, izuzev pri'oda od zem"jita koje

je predmet oporezivanjaorez na imovinu nanepokretnosti obveznika koji vodi poslovne

knjige% koje od nastanka poreske obaveze iska

zuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro

iskljuivo namenjeno daljoj prodaji, ne p"a$ase za !odinu u kojoj je poreska obaveza

nasta"a, kao ni za !odinu koja s"edi toj !odini

4.2 porez na naslee i poklon predmetoporezivanja% obveznici% osnovica% obaaveze%

stope% osloboenja

- porez na nas"ee i pok"on p"a$a se na pravosvojine i dr prava na nepokretnosti koje nas-"edni(i nas"ede, odnosno pok"onoprim(i primena pok"on Obveznik poreza na nas"ee i pok-"on je rezident i nerezident rep srbije koji nas-"edi i"i na pok"on primi pravo na nepokretno-

sti koja se na"azi na teritoriji rep srbije Osno-vi(a poreza na nas"ee je trina vrednost nas-"eene, imovine, umanjena za iznos du!ova,trokova i dr tereta koje je obveznik duan da

isp"ati i"i na dr na#in izmiri iz nas"eene imo-vine na dan nastanka poreske obaveze Osnov-i(a poreza na pok"on je trina vrednost na po-k"on prim"jene imovine, na dan nastanka pore-ske obaveze, koju utvruje nad"ena or!aniza-(iona jedini(a poreske uprave .oreska obave-za u odnosu na nas"ee nastaje danom pravos-

nanosti reenja o nas"eivanju, osim ako jezakonom druk#ije ureeno .oreska obaveza uodnosu na pok"on nastaje danom zak"ju#enjau!ovora o pok"onu, a ako u!ovor nije zak"ju-#en u pismenoj ormi - danom prijema pok"o-na, osim ako je zakonom druk#ije ureeno

Obvezni(i koji se, u odnosu na ostavio(a, od-nosno pok"onodav(a, na"aze u & nas"ednomredu po zakonskom redu nas"eivanja /u da-"jem tekstu2 nas"edni red0, porez na nas"ee ipok"on p"a$aju po stopi od 1,+: Obvezni(ikoji se, u odnosu na ostavio(a, odnosno pok-

"onodav(a, na"aze u % i da"jem nas"ednom re-du i"i koji nisu u srodstvu, porez na nas"ee ipok"on p"a$aju po stopi od &,+: .orez nanas"ee i pok"on ne p"a$a2 nas"ednik 1nas"edno! reda, suprunik i rodite"j ostavio(a,odnosno pok"onoprima( 1 nas"edno! reda i

suprunik pok"onodav(a3

4.3 porez na prenos apsolutni) prava (

predmet oporezivanja% obveznici% osnovica%

obaveze% stope% osloboenja

- porez na prenos apso"utni' prava p"a$a sekod prenosa uz naknadu2 .rava svojine na ne-pokretnosti3 prava inte"ektua"ne svojine Odoporezivanja porezom na prenos apso"utni'

prava izuzima se prenos, tj sti(anje apso"utn-o! prava na koji se p"a$a porez na dodatu vre-dnost, u sk"adu sa zakonom kojim se ureujeporez na dodatu vrednost Obveznik poreza naprenos apso"utni' prava je prodava( Osnovi(a

poreza na prenos apso"utni' prava je u!ovore-na (ena u trenutku nastanka poreske obaveze,uko"iko nije nia od trine vrednosti Uko"ikonad"eni poreski or!an o(eni da je u!ovorena(ena nia od trine, ima pravo da u roku od@ dana od dana prijema poreske prijave pod-

nete u sk"adu sa odredbom #"ana %@ stav 1zakona, odnosno od dana saznanja nad"eno!poresko! or!ana za prenos, utvrdi poresku os-novi(u u visini trine vrednosti 6topa porezana prenos apso"utni' prava iznosi &,+: .orezna prenos apso"utni' prava ne p"a$a se2 10 kad

izi#ko "i(e otkupom stambene z!rade i"i stanau drutvenoj, odnosno dravnoj svojini sa sta-narskim pravom, odnosno pravom du!oro#no!zakupa, stekne svojinu i"i susvojinu na tojz!radi, i"i stanu, srazmerno u#e$u drutveno!,odnosno dravno! kapita"a u ukupnom kapita-

"u prenosio(a prava3 &0 na razmenu zem"jita

kojom najmanje jedno pravno i"i izi#ko "i(ekome je po"joprivreda pretena de"atnost,odnosno zanimanje pribav"ja po"joprivrednoi"i umsko zem"jite radi nje!ovo! !rupisanja3%0 kad se pravo svojine na nepokretnosti

prenosi na davao(a doivotno! izdravanja -suprunika, odnosno "i(e koje se u odnosu naprimao(a izdravanja na"azi u prvomnas"ednom redu, na deo nepokretnosti koji bidava"a( izdravanja po zakonu nas"edio umomentu zak"ju#enja u!ovora3

4.4 utvrivanje i naplata poreza na imovinu

- utvrivanje poreza na imovinu, poreza na

nas"ee i pok"on i poreza na prenos apso"utni'prava vri se na osnovu podataka iz poreskeprijave, pos"ovni' knji!a poreski' obveznika idr podataka kojima or!an nad"ean za utvri-vanje, nap"atu i kontro"u poreza raspo"ae, aod zna#aja su za utvrivanje poreske obavezeZa svr'u oporezivanja porezom na nas"ee i

pok"on, odnosno porezom na prenosapso"utni' prava, nas"ee i pok"on koji suostvareni - prim"jeni u stranoj va"uti, odnosnoprenos apso"utni' prava izvren uz naknadu ustranoj va"uti, konvertuje se iz strane va"ute udinar, na dan nastanka poreske obaveze, po

kursu za konverziju iznosa iz strane va"ute udinar ureenim zakonom kojim su ureeniporeski postupak i poreska administra(ija

4.5 porezi na pri)ode od kapitala i kapitalni

dobitak ( pojam% odreivanje% osnovica%stope%

osloboenja% nain utvrivanja i pla'anja

- porez na do'odak !raana p"a$a se na pri'o-de iz svi' izvora, osim oni' koji su posebnoizuzeti zakonom Oporezivi pri'od predstav"jaraz"iku izmeu bruto pri'oda koji je po nekom

od osnova predvieni' ostvario poreski obvez-nik i trokova koje je imao pri nji'ovom ostv-

arivanju i o#uvanju, ako je to propisano zako-nom Do'odak predstav"ja zbir oporezivi' pri-'oda ostvareni' u ka"endarskoj !odini .orezuna do'odak !raana pod"eu s" vrste pri'oda2

zarade3 pri'odi od samosta"ne de"atnosti3 pri-'odi od autorski' prava, prava srodni' autors-kom pravu i prava industrijske svojine3 pri'odiod kapita"a3 kapita"ni dobi(i3 osta"i pri'odi


7/13

ri'odi oporezuju se bi"o da su ostvareni u no-(u, u naturi, #injenjem i"i na dr na#in 5odi-ji porez na do'odak !raana p"a$a se po ree-ju nad"eno! poresko! or!ana na do'odakstvaren u !odini, u sk"adu sa zakonom

oreski obveznik je izi#ko "i(e koje je podredbama zakona duno da p"ati porez

4.6 porez na dodatu vrednost ( predmet

oporezivanja% poreski obveznik% poreski

dunik% mesto i vreme prometa% nastanak

obaveze% osnovica% stope i poreska

osloboenja%obaveze obveznikapredmet oporezivanja .D8 su2 isporuka do-

ara i pruanje us"u!a koje poreski obveznikzvri u rep Uz naknadu, u okviru obav"janja

e"atnosti i uvoz dobara u repub"iku .oreskibveznik 0 je "i(e koje samosta"no obav"ja pro-

met dobara i us"u!a, u okviru obav"janja de"at-osti .oreski dunik, u smis"u zakona, je po-eski punomo$nik ko!a odredi strano "i(e kojerep nema sedite ni sta"nu pos"ovnu jedini-

u, odnosno prebiva"ite, a koje obav"ja prom-t dobara i us"u!a u repub"i(i3 prima"a( dobaraus"u!a ako strano "i(e ne odredi poresko! pu-

omo$nika3 "i(e koje u ra#unu i"i dr dokume-tu koji s"ui kao ra#un iskae .D8, a nije ob-eznik .D8 i"i nije izvri"o promet dobara i

s"u!a i "i(e koje uvozi dobro Mesto prometaobara je mesto2 u!radnje i"i montae dobra,ko se ono u!rauje i"i montira od strane ispo-u#io(a i"i, po nje!ovom na"o!u, od strane %(a3 mesto prometa us"u!a je mesto u kojemrua"a( us"u!a obav"ja svoju de"atnost .ores-

a obaveza nastaje danom kada se najranije iz-ri 1 od s" radnji2 promet dobara i us"u!a, na-"ata, odnosno p"a$anje ako je naknada i"i deoaknade nap"a$en, odnosno p"a$en u nov(u

re prometa dobara i us"u!a nastanak obaveze"a$anja (arinsko! du!a, kod uvoza dobara, ako te obaveza nema, danom u kojem bi nasta-a obaveza p"a$anja to! du!a .oreska osnovi-a kod prometa dobara i us"u!a je iznos nak-ade /u nov(u, stvarima i"i us"u!ama0 koju ob-eznik prima i"i treba da primi za isporu#ena

obra i"i pruene us"u!e od primao(a dobara9-s"u!a i"i % "i(a, uk"ju#uju$i subven(ije kojeu neposredno povezane sa (enom ti' dobarai us"u!a, u koju nije uk"ju#en .D8, akoakonom nije druk#ije prikazano Opta stopaD8 za oporezivi promet dobara i us"u!a i"i

voz dobara iznosi &: .o posebnoj stopiD8 od 1: oporezuje se promet dobara i us-

u!a prenos prava raspo"a!anja na stambenimbjektima, ekonomski de"jivim (e"inama u ok-iru ti' objekata, kao i v"asni#kim ude"ima nam dobrima3 poresko os"oboenje primenjuje

e i ako je naknada, odnosno deo naknadeap"a$en pre izvreno! prometa Obveznik jeuan da2 podnese eviden(ionu prijavu3 izdajea#une o izvrenom prometu dobara i us"u!a3odi eviden(iju u sk"adu sa ovim zakonom3bra#unava i p"a$a .D8 i podnosi poreske

rijave3 i dostav"ja obavetenja poreskomr!anu u sk"adu sa zakonom

4.7 evidentiranje i brisanje iz evidencije

obveznika poreza na dodatu vrednost%

izdavanje rauna% povra'aj poreza

obveznik koji je u pret'odni' 1& mese(i ost-ario ukupan promet ve$i od > dinarauan je da, najkasnije do isteka prvo! roka za

predaju periodi#ne poreske prijave, podneseeviden(ionu prijavu nad"enom poreskom or-!anu 7ad"eni poreski or!an obvezniku izda-je potvrdu o izvrenom evidentiranju za .D8Obveznik je duan da navede poreski identii-

ka(ioni broj /u da"jem tekstu2 .


8/13

skoj proizvodnji Menadment postaje uni-erza"na aktivnost prisutna u svim drutvenimrivrednim ob"astima ao predmet izu#avanja

menadmenta od"ikuje se eikasnost i eektiv-ost U menadmentu postoje nivoi kao to su

r'unski menadment, srednji i nii Eipovimenadmenta u pro(esu rada su menaderiirektno u proizvodnji i menaderi posrednoovezani sa osnovnom de"atno$u .ostoji iode"a promena unk(iona"nim ob"astima,rstama or!aniza(ija i de"atnostima Osnovne

unk(ije menadmenta su p"aniranje,r!anizovanje voenje /"iderstvo 0 i kontro"a

2.4 analiza tri#ta nepokretnosti

istraivanje i ana"iza trita nepokrenosti je 1

d najvaniji' #ini"a(a za kretanje nepokretno-ti na tritu, kako bi se done"e od"uke o pos-ovanju i omo!u$i"o podrku na vie nivoa zave tipove nekretnina ana"iza se vri od priku-"janja podatka do sveobu'vatne ana"ize )na-za podrazumeva ve$u bazu podataka o deta"j-

im inorma(ijama o nekretninama, re!iona"-o i !"oba"no, uk"ju#uju$i ponudu, potranjuao i uporedne transak(ije ana"ize, razne

!en(ije sredstva inormisanja kako tanpanaako i e"ektronska o tritu nepokretnosti,rave & puta !odinje istraivanje i ana"izu

retanja na tritu nepokretnosti

2.5 procena vrednosti nepokretnosti/ osnove

.ri pro(eni vrednosti nepokretnosti po"azi se

d osnovne pretpostavke da je onaj ko radiro(enu stru#an, nezavistan od uti(aja zainte-esovani' strana u postupku U stru#noj "itera-uri se pojav"juje vie metoda pro(ene, a"i sue izdvoji"e % osnovne2 1Uporedna, &.rinos-a i %Erokovna metoda porednametoda je

rin(ip direktno! uporeivanja prodajni' (enaa datoj "oka(iji na osnovu poznati' i re"evant-i' trini' inorma(ijarinosnametoda seazira na pretpostav(i da vrednost nekretnineavisi od mo!u$nosti iste da v"asniku !enerieroit ro#kovnametoda se bazira na (eni iz-

radnje objekta, tj ko"iko bi nas neto kota"oa iz!radimo na datoj "oka(iji, !de treba uk"ju-iti sve trokove i naravno na$i p"a( na toj "o-a(iji Ovu metodu pre sve!a koriste investito-i pre po#etka investi(iono! (ik"usa i sastavnie deo svake ozbi"jnije studije izvod"jivosti

MODUL % --- Pos%ovno pre&ovaranje "

koun"'"ranje u proe!u nepokre!nos!"3.1 poslovno pregovaranje

svaki pos"ovni raz!ovor ima aze i to za!re-anje kao 1 aza koja podrazumeva to vienorma(ija o k"ijentu kao "i#nosti, poneti not-

s i o"ovku kao podrka naem e!u & aza za-"et kao 1 utisak koji ostav"jamo o sebi, prisn-st kao na#in rukovanja i "jubaznosti pri susre-u, na#in na koji se postav"jaju pitanja k"ijentu,ao 1 situa(iona pitanja a saznavanjem od!o-ora na situa(ionapitanja, postav"jati prob"em-

ka pitanja % aza izraavanje pri komunika(-i, aza poentiranja, de i su!erisanja reenja

3.2 ve#tina i te)nika poslovne komunikacije

vetina i te'nika pos"ovne komunika(ije pod-

azumeva poznavanje kako verba"ne komuni-a(ije tako i neverba"ne komunika(ije Ove &rste komunika(ija u prin(ipu su neodvojive

U verba"noj komunika(iji je najvanije primatidavati povratne inorma(ije Osnovna pravi"a

za s"anje povratne inorma(ije jesu da k"ijentrazume inorma(iju, da je k"ijent spreman daje pri'vati i da je sposoban da rea!uje na ino-rma(iju, dok neverba"na komunika(ija podra-zumeva na#in na koji se izraavamo i komuni-

(iramo bez re#i tj po"oaj te"a, !est, "i(e itd

3.3 stilovi u komunikaciji

---postoje destruktivni i konstruktivni sti"ovi ukominika(iji destruktivni sti"ovi su pasivnost,

pasivna a!resivnost, a!resivnost, aro!antnisti", manipu"ativnost, pomeranje a!resije, a u

konstruktivni sti" komunika(ije su otvorenoizraavanje nezadovo"jstva svo! mi"jenja i"istava, konstruktivne kritike, sposobnost dasas"uate dru!e aktere u komunika(iji,

"eksibi"nost, umerenost i uvremenjenost,

3.4 kon&likti u komunikaciji i pregovaranju

- kon"ikti u komunika(iji i pre!ovoaranju na-

staju zbo! ira(iona"ne upornosti, po!rene pre-tpostavke, ira(iona"ni' o#ekivanja, preterano!samopouzdanja, nekontro"isane emo(ije, ma-nipu"a(ije, z"oupotrbe mo$i nesi!urnosti itd

3.5 etika odnosa s javno#'u

---u odnose sa javno$u spadaju odnosi sazapos"enima, potroa#ima, uom / "oka"nom0zajedni(om, medijima, inansijskom javno$u,"obiranje i sponzorstvo

MODUL --- Pos%ovno pona5anje " po-sredn"ka praksa u proe!u nepokre!nos!"

4.1 poslovno pona#anje

- novi propisi u or!aniza(iji savremeni' kom-panija za'tevavaju ku"turu pos"ovno! ponaa-nja .onaanje zapos"eni' nije manje vano odznanja i sposobnosti zapos"eni' .rema pos-

"ovnom ponaanju ormira se mi"jenje o (e"ojkompaniji odeksima pos"ovno! ponaanjaormira se mi"jenje o (e"oj kompaniji odek-sima pos"ovno! ponaanja savremeni' kompa-nija se prikazuje i predstav"ja kompanija u jav-nosti, uspostav"ja ravnotea izmeu privatni' i

pos"ovni' obaveza, odnos meu ko"e!ama izapos"enim, rukovodi"a(a i menadera U pos-"ednje vreme i zabrane svi' ob"ika izi#ko!,psi'i#ko! i seksua"no! uznemiravanja na pos-"u, po"iti#ke aktivnosti zapos"eni', odnosa samedijima, #uvanje pos"ovne tajne, ku"tura ode-

vanja, odnos sa pos"ovnom partnerima i itd

4.2 uesnici u prometu nepokretnosti

- u#esni(i u prometu nepokretnosti su na"o!o-dava( /kupa(3 prodava(0 i posrednik

4.3 poslovno pona#anje &aze kupoprodaje

----osnovno u kupoprodaji nepokretnosti to seti#e pos"ovno! ponaanja podrazumeva jasnu

komunika(iju i uvaavanje sa!ovornika i kori-$enje razum"jive termono"o!ije .rav"jenje ra-z"ike izmeu pos"ovno! i ami"ijarno! ponaa-nja u radnoj atmosveri ?ez obzira da "i je te"e-onski raz!ovor, pisanje pisama i"i s"anje mai"-a i"i usmene komunika(ije .risustvo k"ijenta

na"ae prekid bi"o kakvo! raz!ovora sa ko"e-!ama bez obzira da "i je raz!ovor privatno! i"ipos"ovno! karaktera, naro#ito nesporazumi iz-meu ko"e!a ?itan aktor je i odevanje zapos-"eni' pri"ikom potpisivanja u!ovora, prisustvusastanaka kao i prezentovavanju kompanije u

javnosti Zapos"enima je zabranjeno da z"ou-potreb"javaju pos"ovne pozi(ije u privatne svr-'e U aze kupoprodaje spadaju ponuda, rad na

terenu sa k"ijentima, uko"iko doe do zak"ju#e-nja pos"a, pratiti sve radnje i aze kupoprodaje,zajedno sa k"ijentima kao i pomo$ k"ijentu okozavrni' radnji nakon zavretka kupoprodaje,u savetodavnom i "i#nom radu

4.4 poslovni bonton

- U svako zakazano vreme treba do$i ta#no iprik"adno obu#en Eokom raz!ovora treba bitistrp"jiv, pa"jivo s"uati i kratko i jasno od!ov-

arati na postav"jena pitanja 7ije preporu#"jivopri#ati "oe za preduze$e za koje ste pre radi"i,

niti postav"jati pitanja izvan domena intereso-vanja o vaem budu$em radnom mestu 4uko-vode$e "i(e se ko"e!ama obra$a sa 8i ada sedoe na neki pos"ovni sastanak i"i neto dru!o,

a predpostav"jeni je zauzet, te"eonira i"i imaneku & stranku, treba da se povu#ete Eokomraz!ovora se sedi, uko"iko predpostav"jeni nee"i druk#ije /nikada 1 nemojte da sednete0

4.5 posrednika praksa u rep. srbiji

- poto posredovanje u prometu nepokretnostisu prati"e mnobrojne nepravi"nosti i prob"emi,nad"eni or!an je doneo poseban zakon o pos-redovanju u prometu i zakupu nepokretnosti

kojim se obezbeuje visok stepen pravne si!u-rnosti i zatite za sve u#esnike u prometu i za-kupu nepokretnosti posebno u po!"edu prava,obaveze i od!ovornosti posrednika, odnosnous"ova i na#ina obav"janja posredovanja Dosada rep srbija nije ima"a posebnu re!u"ativu

za ovu ob"ast, ko kada i pod kojim us"ovimamoe da se bavi pos"ovima posredovanja Za-konom je sada mno!o to!a re!u"isano, os"a-njaju$i se i na postoje$e zakone, kao npr za-kon o ob"i!a(ijonim odnosima, !de se i kae uzakonu o posredovanju u prometu i zakupu

nepokretnosti da na sve ono to nije re!u"isanoovde, primenjuju se odredbe zakona o ob"i!a-(ionim odnosima Zakon obu'vata i kazneneodredbe za posrednike .osrednik je privrednodrutvo, odnosno preduzetnik 7a"o!odava( jeizi#ko i"i pravno "i(e, prodava( i"i kupa( i"i

zakupa( i zakupodava( nepokretnosti

6 OSNOVE PROSTORNO7P8ANIRANJA I IZ7RADNJE

MODUL 1 --- Dokuen!" pros!orno& "ur$an"s!"ko& p%an"ranja

1.1 dokumenti prostornog i urbanistikogplanuranja

- Dokumenti prostorno! i urbanisti#ko! p"ani-ranja su2 p"anski, dokumenti za sprovoenje

prostorni' p"anova i urbanisti#ko-te'ni#ki

1.2 planski dokumenti% prostorni planovi%

urbanistiki planovi

- ."anski dokumenti su prostorni i urbanisti#ki

p"anovi.rostorni p"anovi su2 .rostorni p"an4epub"ike 6rbije3 4e!iona"ni prostorni p"an3.rostorni p"an jedini(e "oka"ne samouprave3.rostorni p"an podru#ja posebne namene

Urbanisti#ki p"anovi su2 5enera"ni urbanisti#kip"an3 ."an !enera"ne re!u"a(ije3 ."an deta"jne

re!u"a(ije .ravna mi"jenja

1.3 urbanistiko te)niki dokumenti

-- Urbanisti#ko-te'ni#ki dokumenti za spro-voenje p"anski' su2 urbanisti#ki projekat i

projekat prepar(e"a(ije i par(e"a(ije


9/13

1.4 generalni urbanistiki plan% plan

generalne regulacije

5enera"ni urbanisti#ki p"an se donosi kao str-teki razvojni p"an, sa optim e"ementima pr-

storno! razvoja 5enera"ni urbanisti#ki p"ane donosi za nase"jeno mesto koje je sediteedini(e "oka"ne samouprave, koje ima preko stanovnika 5enera"ni urbanisti#ki p"anadri naro#ito2 !rani(e p"ana i obu'vat !rae-insko! podru#ja3 !enera"na urbanisti#ka ree-

ja sa namenama povrina koje su preteno

"anirane u !raevinskom podru#ju3 !enera"nerav(e i koridore za saobra$ajnu, ener!etsku,odoprivrednu, komuna"nu i dr inrastrukturu3ode"u na (e"ine za da"ju p"ansku razradu p"a-ovima !enera"ne re!u"a(ije za (e"o !raevin-

ko podru#je i dr e"emente koji su zna#ajni zaa"ju p"ansku razradu urbanisti#ko! p"ana

1.5 plan detaljne regulacije

."an deta"jne re!u"a(ije se donosi za de"ovease"jeno! mesta, ureenje neorma"ni' nase-a, zone urbane obnove, inrastrukturne kori-ore i objekte i podru#ja za koja je obavezaje!ove izrade odreena pret'odno donetim

"anskim dokumentom ."an deta"jne re!u"a(i-e za iz!radnju objekata komuna"ne i ener!e-ske inrastrukture moe se izuzetno doneti iada prostornim p"anom jedini(e "oka"ne sa-

mouprave nje!ova izrada nije odreena ."aneta"jne re!u"a(ije sadri naro#ito2 !rani(e"ana i obu'vat !raevinsko! podru#ja, pode"u

rostora na posebne (e"ine i zone3 deta"jnu na-menu zem"jita3 re!u"a(ione "inije u"i(a i javn-' povrina i !raevinske "inije sa e"ementimaa obe"eavanje na !eodetskoj pod"ozi3 nive-a(ione kote u"i(a i javni' povrina /nivelacini plan03 popis par(e"a i opis "oka(ija za jav-

e povrine, sadraje i objekte3 koridore i ka-a(itete za saobra$ajnu, ener!etsku, komuna"-u i dr inrastrukturu3 mere zatite ku"turno-storijski' spomenika i zati$eni' prirodni'e"ina3 "oka(ije za koje se obavezno izraujerbanisti#ki projekat i"i raspisuje konkurs3 pra-

i"a ureenja i pravi"a !raenja po (e"inama ionama i dr e"emente zna#ajne za sprovoe-je p"ana deta"jne re!u"a(ije Za zone urbanebnove p"anom deta"jne re!u"a(ije razraujue naro#ito i kompozi(ioni i"i ob"ikovni p"an i"an parterno! ureenja ad se urbanisti#kim

"anom namena zem"jita menja tako da novaa'teva bitno dru!a#iju par(e"a(iju p"an deta-ne re!u"a(ije moe sadrati i p"an par(e"a(ije

MODUL & --- Prav"%a ure.enja " &ra.enja

2.1 sastavni delovi planski) dokumenata

--NPQRST VWXRT YXPQXSX[ YWS

X\]^ YXPV_SV S`VSV, YXPQXSX[ YWSVTSTV WXWSV P`X\YRV T_STPQT]Tc YWSXR P\2 YRTWVV, YRTW [V T [fT]T VX

2.2 pravila ureenja

.ravi"a ureenja sadrana u prostornom p"a-u podru#ja posebne namene, prostornom p"a-u jedini(e "oka"ne samouprave i p"anovimaenera"ne i deta"jne re!u"a(ije sadre naro#ito2on(ep(iju ureenja karakteristi#ni' !raevin-

ki' zona i"i karakteristi#ni' (e"ina odreeni'"anom prema moro"okim, p"anskim, isto-ri-sko-ambijenta"nim, ob"ikovnim i dr svojstvi-

ma3 urbanisti#ke i dr us"ove za ureenje i iz!-

radnju povrina i objekata javne namene i mr-ee saobra$ajne i dr inrastrukture, kao i us"o-ve za nji'ovo prik"ju#enje3 stepen komuna"neoprem"jenosti !raevinsko! zem"jita po (e"i-nama i"i zonama iz p"ansko! dokumenta, koji

je potreban za izdavanje "oka(ijske i !raevin-ske dozvo"e3 opte i posebne us"ove i mere za-tite prirodno! i ku"turno! nas"ea, ivotne sr-edine i ivota i zdrav"ja "judi3 posebne us"ovekojima se povrine i objekti javne namene #inepristupa#nim osobama sa inva"iditetom, u sk"-

adu sa standardima pristupa#nosti3 popis obje-kata za koje se pre obnove i"i rekonstruk(ijemoraju izraditi konzervatorski i"i dr us"ovi zapreduzimanje mera te'ni#ke zatite i dr rado-va, u sk"adu sa posebnim zakonom3 mere ener-!etske eikasnosti iz!radnje3 dru!e e"emente

zna#ajne za sprovoenje p"ansko! dokumenta.ravi"a ureenja za de"ove u obu'vatup"anski' dokumenata za koje je odreena da"jap"anska razrada su pravi"a usmeravaju$e!karaktera za da"ju p"ansku razradu

2.3 pravila graenja

-pravi"a !raenja u prostornom p"anu podru#ja

posebne namene, prostorno! p"ana jedini(e "o-ka"ne samouprave i p"anovima !enera"ne i de-ta"jne re!u"a(ije sadre naro#ito2 vrstu i name-

nu objekata koji se mo!u !raditi u pojedina#n-im zonama pod us"ovima utvrenim p"anskimdokumentom, odnosno vrstu i namenu objeka-ta #ija je iz!radnja zabranjena u tim zonama3us"ove za par(e"a(iju, prepar(e"a(iju i ormira-nje !raevinske par(e"e, a"i i minima"nu i ma-

ksima"nu povrinu !raevinske par(e"e3 po"o-aj objekata u odnosu na re!u"a(iju i u odnosuna !rani(e !raevinske par(e"e3 najve$i dozvo-"jeni indeks zauzetosti i"i iz!raenosti !raevi-

nske par(e"e3 najve$u dozvo"jenu visinu i"i sp-ratnost objekata3 us"ove za iz!radnju dr obje-kata na istoj !raevinskoj par(e"i3 us"ove i na-#in obezbeivanja pristupa par(e"i i prostoraza parkiranje vozi"a .ravi"a !raenja izraujuse za pretene namene, odnosno zone u obu'-vatu p"ana, a odnose se na pojedina#ne !rae-

vinske par(e"e u meri dovo"jnoj da budu osnovza izdavanje "oka(ijske dozvo"e na ukupnomzem"jitu obu'va$enom p"anom, osim za !ra-evinsko zem"jite obu'va$eno p"anom za ko-je je odreena obaveza da"je p"anske razrade.ravi"a !raenja utvruju se prema mesnim

pri"ikama i"i u sk"adu sa aktom kojim se ure-uju opti us"ovi o par(e"a(iji i iz!radnji .ra-vi"a !raenja u zavisnosti od vrste p"ansko!dokumenta mo!u da sadre i dru!e us"ovear'itektonsko! ob"ikovanja, materija"iza(ije,zavrne obrade, ko"orita i dru!o

2.4 gra&iki deo plana

---5rai#kim de"om p"ansko! dokumenta pri-kazuju se reenja u sk"adu sa sadrinom p"ana5rai#ki deo prostorno! p"ana izrauje se na

topo!raskim kartama a koriste se, u zavisnostiod raspo"oivosti i potrebno! nivoa deta"jnosti

i sate"itski snim(i, karte iz postoje$i' !eo!ra-ski' inorma(ioni' sistema, aurne !eoreere-n(irane ortooto pod"o!e i overeni katastarsko-topo!raski p"anovi 5rai#ki deo urbanisti#-

ko! p"ana izrauje se po pravi"u na overenomkatastarsko-topo!raskom, odnosno overenomtopo!raskom p"anu, odnosno overenom katas-tarskom p"anu 5rai#ki deo urbanisti#ko! p"a-

na osim p"ana deta"jne re!u"a(ije moe se izra-ivati i na aurnim !eoreeren(iranim ortootopod"o!ama, sate"itskim snim(ima i"i kartamaiz postoje$i' !eo!raski' inorma(ioni' siste-ma 5rai#ki deo p"ansko! dokumenta izrauje

se u di!ita"nom ob"iku, a za potrebe javno!uvida prezentuje se i u ana"o!nom ob"iku

2.5 sprovoenost i usklaenost planski)

dokumenata

- Dokumenti prostorno! i urbanisti#ko! p"ani-ranja moraju biti usk"aeni, tako da dokument

ue! podru#ja mora biti u sk"adu sa dokument-om ire! podru#ja ."anski dokumenti morajubiti u sk"adu sK .rostornim p"anom rep srbije7a re!iona"ni prostorni p"an za podru#je au-

tonomne pokrajine, re!iona"ni prostorni p"anza podru#je !rada ?eo!rada, prostorni p"an je-dini(e "oka"ne samouprave, !enera"ni urbanist-i#ki p"an i p"anove !enera"ne re!u"a(ije seditajedini(a "oka"ne samouprave, pos"e javno! uv-ida, pribav"ja se sa!"asnost ministra nad"eno!

za pos"ove prostorno! p"aniranja i urbanizma,u po!"edu usk"aenosti ti' p"anova sa p"anski-m dokumentima ire! podru#ja ovim zakonom

i propisima donetim na osnovu ovo! zakona, uroku koji ne moe biti dui od % dana oddana prijema za'teva za davanje sa!"asnosti

MODUL % --- I#&radnja o$jeka!a

3.1 in&ormacija o lokaciji

-

dana od dana prijema za'teva, da u roku od %dana od dana prijema obavetenja dostavi ne-dostaju$u dokumenta(iju .o dostav"janju akta

nad"eno! or!ana kojim se obavetava podno-si"a( za'teva o nedostaju$oj dokumenta(iji, nemoe se naknadno traiti dokumenta(ija kojanije navedena u izdatom aktu )ko p"anski do-kument ne sadri us"ove za prik"ju#enje na ko-


10/13

muna"nu, saobra$ajnu i dr inrastrukturu, nad-eni or!an i' pribav"ja po s"ubenoj dunosti,troku investitora Or!ani, odnosno or!aniz-

(ije ov"a$eni za izdavanje ti' us"ova i podat-ka duni su da i' po za'tevu nad"eno! or!a-

a dostave u roku od % dana od dana prijemaa'teva Loka(ijska dozvo"a izdaje se za kata-tarsku par(e"u koja ispunjava us"ove za !ra-vinsku par(e"u, to utvruje or!an nad"eana izdavanje "oka(ijske dozvo"e, a moe se iz-ati i za vie katastarski' par(e"a koje #ine !r-

evinski komp"eks, u sk"adu sa p"anskim do-umentom Do donoenja urbanisti#ko! p"anask"adu sa ovim zakonom, "oka(ijska dozvo"a

a do!radnju postoje$e komuna"ne inrastruk-ure izdaje se u sk"adu sa akti#kim stanjem ue!u"a(iji postoje$e saobra$ajni(e 7ad"eni

r!an je duan da u roku od 1+ dana od danaodnoenja uredno! za'teva, odnosno pribav-anja us"ova i podataka koje pribav"ja po"ubenoj dunosti, izda "oka(ijsku dozvo"u

3.4 izdavanje lokacijske dozvole na osnovu

prostorni) planova

-- Loka(ijska dozvo"a se izdaje na osnovu

rostorno! p"ana podru#ja posebne namene irostorno! p"ana jedini(e "oka"ne samouprave,a de"ove teritorije u obu'vatu p"ana za koje

ije predviena izrada urbanisti#ko! p"ana

3.5 pojam graevinskog zemlji#ta

5raevinsko zem"jite je zem"jite odreeno

akonom i p"anskim dokumentom kao takvo,oje je predvieno za iz!radnju i redovno ko-i$enje objekata, kao i zem"jite !de su iz!ra-eni objekti u sk"adu sa zakonom i zem"jiteoje s"ui za redovnu upotrebu ti' objekata

3.6 vrste graevinskog zemlji#ta

--- 5raevinsko zem"jite moe biti2 !radskoraevinsko zem"jite3 i !raevinsko zem"jitean !rani(a !radsko! !raevinsko! zem"jita

3.7 ureivanje% naknada i &inansiranje za

ureivanje graevinskog zemlji#ta

Ureivanje !raevinsko! zem"jita obu'vataje!ovo pripremanje i opremanje Za ureenjeraevinsko! zem"jita p"a$a se naknada 7ak-

adu za ureivanje !raevinsko! zem"jita p"-$a investitor Finansiranje ureivanja !raev-nsko! zem"jita obezbeuje se iz sredstva ost-areni' od2 naknade za ureivanje !raevinsk-! zem"jita3 zakupnine za !raevinsko zem"j-

te3 otuenja !raevinsko! zem"jita3 konver-ije prava kori$enja odnosno zakupa u sk"adua zakonom3 dr izvora u sk"adu sa zakonom

3.! konverzija prava kori#'enja u pravo

svojine na graevinskom zemlji#tu

7a !raevinskom zem"jitu u dravnoj, odn-sno javnoj svojini, na kome su nosio(i pravaori$enja bi"a i"i jesu privredna drutva i drravna "i(a na koja su se primenjiva"e odredbeakona kojima se ureuje privatiza(ija, ste#aj-

i i izvrni postupak, kao i nji'ovi pravni s"ed-eni(i, pravo kori$enja moe se konvertovati

pravo svojine, uz naknadu trine vrednostio! !raevinsko! zem"jita u momentu konve-zije prava, umanjenu za trokove pribav"janjarava kori$enja na tom !raevinskom zem"ji-

tu Erokovi pribav"janja prava kori$enja !r-evinsko! zem"jita obu'vataju, u smis"uakona, ukupnu reva"orizovanu (enu kapita"a,dnosno imovine isp"a$enu u postupku privati-

za(ije, odnosno ukupnu reva"orizovanu (enuisp"a$enu za imovinu i"i deo imovine privredn-o! drutva i"i dr pravno! "i(a u ste#ajnom i"iizvrnom postupku, kao i dr stvarne trokoveonverzija prava kori$enja ostvaruje se na

pojedina#nim i"i na vie katastarski' par(e"a

3." sadrina i vrste te)nike dokumentacije

---- 6adrina i vrste te'ni#ke dokumenta(ijesu pret'odni radovi pret'odna studija

opravdanosti studija opravdanosti !enera"niprojekat idejni projekat i !"avni projekat

3.1$ idejni projekat

-


11/13

nje !raevinsko! zem"jita3 dokaz o up"atidministrativne takse ad se uz za'tev za izd-vanje !raevinske dozvo"e pri"ae idejni proj-kat, investitor je duan da pre prijave radovazradi !"avni projekat u sk"adu sa zakonom

3.17 sadrina graevinske dozvole

5raevinska dozvo"a sadri naro#ito podatke2 investitoru3 objektu #ije se !raenje dozvo-ava sa poda(ima o !abaritu, spratnosti, ukup-

oj povrini i predra#unskoj vrednosti objekta3atastarskoj par(e"i na kojoj se !radi objekat3

ostoje$em objektu koji se rui i"i rekonstruieadi !raenja3 roku vaenja !raevinske doz-o"e i roku zavretka !raenja3 dokumenta(ijia osnovu koje se izdaje )ko je pre po#etka

raenja objekta potrebno uk"oniti postoje$ibjekat i"i nje!ov deo, uk"anjanje se na"ae !r-evinskom dozvo"om 5raevinska dozvo"ae izdaje reenjem, u roku od > dana podnoe-ja uredno! za'teva 6astavni deo reenja je"avni projekat 7a reenje moe se izjaviti a-

ba u roku od > dana od dana dostav"janja7aeenje koje donosi nad"eno ministarstvo,dnosno nad"eni or!an autonomne pokrajine,

e moe se izjaviti a"ba, a"i se tubom moeokrenuti upravni spor

3.1! dostavljanje re#enja o graevinskoj

dozvoli i odluivanje po albi

7ad"eni or!an dostav"ja po 1 primerak ree-ja o !raevinskoj dozvo"i inspek(iji koja vri

adzor nad iz!radnjom objekata, a ako je ree-je done"o Ministarstvo, odnosno autonomnaokrajina, kopija reenja se dostav"ja jedini(ioka"ne samouprave na #ijoj teritoriji se !radibjekat .o a"bi na reenje o !raevinskoj do-vo"i jedini(e "oka"ne samouprave kao i na pr-

ostepeno reenje o odobrenju izvoenja rado-a jedini(e "oka"ne samouprave, koji se izvodea teritoriji autonomne pokrajine, reava mini-tarstvo nad"eno za pos"ove !raevinarstva

3.1" rok vaenja graevinske dozvole i izme

e re#enja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli

5raevinska dozvo"a prestaje da vai ako see otpo#ne sa !raenjem objekta, tj izvoe-jem radova, u roku od & !odine od dana pra-nosnanosti reenja kojim je ista izdata

3.2$ prijava radova

-- dana pre po#etka izvoenja radova

3.21 izvoa i odgovorni izvoa radova

5raenje objekata, tj izvoenje radova moe

a vri privredno drutvo, odnosno dr pravno(e i"i preduzetnik, koji su upisani u od!ova-aju$i re!istar za !raenje objekata, tj zazvoenje radova


12/13

4.7 katastastarski premer

atastarski premer jeste !eodetsko merenje irikup"janje podataka o nepokretnostima i im-o(ima prava na nepokretnostima 5eodetsko

merenje vri se !eodetskim metodama za 'ori-onta"no i vertika"no pozi(ioniranje nepokret-osti u dravnom reerentnom sistemu .oda(iobijeni !eodetskim merenjem i prikup"janjemodataka #ine e"aborat premera atastarskiremer vri se u (i"ju osnivanja i"i obnove ka-

astra nepokretnosti atastarski premer vri se

katastarskoj optini i"i njenom de"u, i sadri2ostav"janje dopunski' !eodetski' reerentni'a#aka za 'orizonta"no i vertika"no pozi(ioni-anje nepokretnosti i odreivanje nji'ovi' ko-rdinata3 identiika(iju i obe"eavanje !rani(e

atastarske optine3 obe"eavanje !rani(a kata-tarske par(e"e3 !eodetsko merenje i prikup"ja-je podataka o nepokretnostima prema akti#-om stanju3 prikup"janje podataka o imao(urava na nepokretnosti3 katastarsko k"asiranjeem"jita U postupku katastarsko! premera

moe se vriti i bonitiranje zem"jita .re po-etka katastarsko! premera Zavod je duan da2

najmanje 1 mediju dostupnom na #itavoj ter-oriji 4ep 6rbije i na internet strani(i Zavoda,bavesti o vrenju katastarsko! premera ibjavi poziv imao(ima prava da u#estvuju u

ostupku katastarsko! premera3 pojedina#noozove sve imao(e prava na zem"jitu upisanekatastar zem"jita, zem"jinu knji!u i knji!u

apija, odnosno katastar nepokretnosti dazvre obe"eavanje !rani#ni' ta#aka par(e"a

4.! vrste katastarski) teritorijalni) jedinica

atastarske podru#ne jedini(e su katastarskaar(e"a, katastarska optina i katastarski srez

4." naela katastra nepokretnostina#e"a dravno! premera, na#e"o upisa, na#e-

o obaveznosti, na#e"o javnosti, na#e"o pouz-anja, na#e"o zakonitosti i na#e"o odreenosti

4.1$ baza podataka katastra nepokretnosti%

katastarski plan% list nepokretnosti

?aza podataka katastra nepokretnosti je skupeoprostorni' i drpodataka o nepokretnostimastvarnim pravima na njima, i naro#ito sadri

odatke o par(e"ama3 objektima3 posebnim de-ovima objekata3 imao(ima stvarni' prava naepokretnostima U bazi podataka katastra ne-okretnosti vode se poda(i adresno! re!istra i

e!istra prostorni' jedini(a


13/13

a jedini(a, tj skup prostorija i prostora kojiine jedinstvenu upotrebnu (e"inu koja obez-euje us"ove za iv"jenje i boravak u njemu

7pr pri"ikom projektovanja z!rade \W\PQ`_VS\ [\ X PV YVRTVQT RVQ-

_S, ]T^V PV T`VST^V XV\ \ YV` _-^\ PQS X^T [ XTPQV, X T YV` XY-V`T ^ \_TS RVQX_S TSXPT1 (m, S^` lTTS, \ [T X %QSXR TSXPT 1> (m, \[T X - &m, \ [T X @ - %@ (m ^` PRV-

W RTPTS YXPQXT^V RVQX_S TSXPT (m WS RQ \ PQ`_VS\ [\ P\`TST`WSV PRVQWV lTTSV 1& (m TQR^\ PV YV` PYXlV` YXPQX\

6.6 pristupanost

pravi"nikom o te'ni#kim standardima pristu-a#nosti propisuju se b"ie te'ni#ki standardiristupa#nosti kojima se obezbeuje nesmeta-o kretanje de(e, stari', osoba sa oteanim kr-tanjem i osoba sa inva"iditetom, razrauju ur-

anisti#ko-te'ni#ki us"ovi za p"aniranje pros-ora javni', saobra$ajni' i pea#ki' povrina,ri"aza do objekata i projektovanje objekata

stambeni', objekata za javno kori$enje i dr0,ao i posebni' ureaja u njima .ristupa#noste rezu"tat primene te'ni#ki' reenja u projek-

ovanju i !raenju !raevina, kojima se osoba-ma s inva"iditetom i smanjene pokret"jivostisi!urava nesmetan pristup, kretanje, boravakrad u tim !raevinama na jednakoj osnoviao i dr osobama3 U e"emente pristupa#nostipadaju pri"azi do objekta, rampe za peake i

nva"idska ko"i(a, stepeni(e i stepenita, "it,ertika"no podizne i koso podizne p"atorme

6.7 parterno ureenje lokacije zelenilo

parterno ureenje "oka(ije je oze"enjavanje ireenje postoje$e iz!raene !raevinske par-e"e U parterno ureenje spada i or!aniza(ija"atoa ispred i iza objekta kao i raspored k"upae#iji' i!ra"ita, sportski' terena i dru!o uavisnosti namene objekta koji je iz!raen

skriptica za polaganje ispita za licencu za agente nepokretnostiu

Documents