POJAM GRAĐANSKOG POJAM GRAĐANSKOG PRAVAPRAVA

Građansko pravo je grana pravnog sistema koja Građansko pravo je grana pravnog sistema koja obuhvata: uvodni(opšti deo) građanskog prava, stvarno obuhvata: uvodni(opšti deo) građanskog prava, stvarno pravo, nasledno pravo, porodično pravo i obligaciono pravo, nasledno pravo, porodično pravo i obligaciono pravo.pravo.

MESTO GRAĐANSKOG PRAVA MESTO GRAĐANSKOG PRAVA U PRAVNOM SISTEMUU PRAVNOM SISTEMU

Javno pravoJavno pravo?? Privatno pravoPrivatno pravo?? Kriterijum podeleKriterijum podele

SISTEMATIKA GRASISTEMATIKA GRAĐĐANSKOG ANSKOG PRAVAPRAVA

InstitucionaInstituciona (gradjansko pravo je razvrstano na (gradjansko pravo je razvrstano na lica, stvari i tužbe)lica, stvari i tužbe)

JusnaturalistiJusnaturalistička (gradjansko pravo se čka (gradjansko pravo se svrstava u pravo pojedinaca i pravo društava).svrstava u pravo pojedinaca i pravo društava).

Pandektistička (deli gradjansko pravo na: opšti Pandektistička (deli gradjansko pravo na: opšti deo, stvarno pravo, obligaciono, porodično i deo, stvarno pravo, obligaciono, porodično i nasledno pravo).nasledno pravo).

U našem pravu je prihvaćena U našem pravu je prihvaćena pandektistička sistematika pandektistička sistematika tako da:tako da:

Gradjansko pravo obuhvata:Gradjansko pravo obuhvata:1.1. Opšti deo, tj.uvod u gradjansko pravo (sadrži zajedničke Opšti deo, tj.uvod u gradjansko pravo (sadrži zajedničke

institute iz posebnih delova gradjanskog prava).institute iz posebnih delova gradjanskog prava).2.2. Stvarno pravo (je skup praila kojim su uredjeni odnosi pravnih Stvarno pravo (je skup praila kojim su uredjeni odnosi pravnih

subjekata povodom stvarnih prava, npr.prava subjekata povodom stvarnih prava, npr.prava svojine,službenosti, itd.).svojine,službenosti, itd.).

3.3. Obligaciono pravo (skup pravnih normi kojima su regulisani Obligaciono pravo (skup pravnih normi kojima su regulisani obligacioni odnosi, odnosno imovinska prava i obaveze strana obligacioni odnosi, odnosno imovinska prava i obaveze strana koje su ih zansovale u prometu robe, ostalih stvari i usluga).koje su ih zansovale u prometu robe, ostalih stvari i usluga).

4.4. Porodično pravo (skup pravnih normi kojima se uredjuje Porodično pravo (skup pravnih normi kojima se uredjuje porodica i porodični odnosi.porodica i porodični odnosi.

5.5. Nasledno pravo (je skup pravnih normi kojima se regulišu Nasledno pravo (je skup pravnih normi kojima se regulišu imovinski odnosi, odnosno prava i obaveze nastali posle smrti imovinski odnosi, odnosno prava i obaveze nastali posle smrti fizičkog lica). fizičkog lica).

NANAČELA REGULISANJA ČELA REGULISANJA GRAĐANSKOG PRAVAGRAĐANSKOG PRAVA

Pojam načelaPojam načelaTo su osnovni, zajednički pravni principi To su osnovni, zajednički pravni principi

na kojima se zasniva neka grana prava. na kojima se zasniva neka grana prava. Svaka grana pravnog sistema ima svoja Svaka grana pravnog sistema ima svoja načela tako da pravne norme, odnosno načela tako da pravne norme, odnosno pravila koja se donesu u određenoj grani pravila koja se donesu u određenoj grani pravnog sistema, imaju svoj osnov u tim pravnog sistema, imaju svoj osnov u tim načelima.načelima.

NAČELA KOJA VAŽE U NAČELA KOJA VAŽE U GRAĐANSKOM PRAVUGRAĐANSKOM PRAVU

1.1. Načelo autonomije volje.Načelo autonomije volje.

2.2. Načelo ravnopravnosti strana.Načelo ravnopravnosti strana.

3.3. Načelo prenosivosti, prometljivosti Načelo prenosivosti, prometljivosti imovinskih prava.imovinskih prava.

4.4. Načelo imovinske sankcije.Načelo imovinske sankcije.

5.5. Načelo zaštite na privatni zahtev.Načelo zaštite na privatni zahtev.

6.6. Načelo dispozitivnosti normi.Načelo dispozitivnosti normi.

1.1.NANAČELO AUTONOMIJE VOLJEČELO AUTONOMIJE VOLJE

Načelo autonomije volje označava mogućnost subjekata Načelo autonomije volje označava mogućnost subjekata prava da po pravilu po svojoj volji urede svoje odnose te prava da po pravilu po svojoj volji urede svoje odnose te da slobodno odlučuju o vršenju prava koja im pripadaju. da slobodno odlučuju o vršenju prava koja im pripadaju.

Autonomija volje obuhvata: slobodu zasnivanja pravnih Autonomija volje obuhvata: slobodu zasnivanja pravnih poslova i slobodu vršenja prava.poslova i slobodu vršenja prava.

Ovo načelo proizilazi iz činjenice da je građansko pravo Ovo načelo proizilazi iz činjenice da je građansko pravo pretežno regulisano dispozitivnim normama (pravne pretežno regulisano dispozitivnim normama (pravne norme koje stranke mogu svojom voljom menjati, za norme koje stranke mogu svojom voljom menjati, za razliku od kogentnih pravnih normi koje to ne razliku od kogentnih pravnih normi koje to ne dozvoljavaju).dozvoljavaju).

Autonomija volje je ograničena prinudnim propisima, Autonomija volje je ograničena prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima (čl. 49 Zakona o javnim poretkom i dobrim običajima (čl. 49 Zakona o obligacionim odnosima). obligacionim odnosima).

2. NAČELO RAVNOPRAVNOSTI 2. NAČELO RAVNOPRAVNOSTI STRANASTRANA

Svi učesici imovinskog odnosa stavljaju se u jednak Svi učesici imovinskog odnosa stavljaju se u jednak položaj. Volja jedne strane nije potčinjena volji druge. položaj. Volja jedne strane nije potčinjena volji druge.

Ograničenja, npr: athezioni ugovori. Ograničenja, npr: athezioni ugovori. Mogućnost sticanja prava svima pod jednakim uslovima.Mogućnost sticanja prava svima pod jednakim uslovima. Ograničenja npr: Ograničenja npr: Za strance u pogledu prava svojine (ako obavljaju Za strance u pogledu prava svojine (ako obavljaju

delatnost u Srbiji, nepokretnosti su im neophodne za delatnost u Srbiji, nepokretnosti su im neophodne za obavljanje te delatnosti i postoji uzajamnost)obavljanje te delatnosti i postoji uzajamnost)

Za strance u pogledu nasledjivanja (imaju isti nasledni Za strance u pogledu nasledjivanja (imaju isti nasledni položaj kao i domaći državljani ako međunarodnim položaj kao i domaći državljani ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno).ugovorom nije drukčije određeno).

3. NAČELO PRENOSIVOSTI 3. NAČELO PRENOSIVOSTI IMOVINSKIH PRAVAIMOVINSKIH PRAVA

Po pravilu imovinska prava su prenosiva, s Po pravilu imovinska prava su prenosiva, s obzirom da nisu vezana za ličnost, tako da obzirom da nisu vezana za ličnost, tako da titular(vlasnik) nekog prava može isto svojom titular(vlasnik) nekog prava može isto svojom voljom preneti na drugo lice, ili ga ustupiti. voljom preneti na drugo lice, ili ga ustupiti.

Ograničenja npr:Ograničenja npr: PlodouživanjePlodouživanje Zakonsko izdržavanjeZakonsko izdržavanje Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente.Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente.

4. NAČELO IMOVINSKE 4. NAČELO IMOVINSKE SANKCIJESANKCIJE

Imovinska sankcija označava Imovinska sankcija označava odgovornost subjekata za neispunjenje odgovornost subjekata za neispunjenje obaveze (ona pogađa imovinu obaveze (ona pogađa imovinu odgovornog lica). odgovornog lica).

Zakonom su određeni delovi imovine Zakonom su određeni delovi imovine dužnika koji ne mogu biti predmet dužnika koji ne mogu biti predmet izvršenja.izvršenja.

5.ZAŠTITA NA PRIVATNI 5.ZAŠTITA NA PRIVATNI ZAHTEVZAHTEV

Zaštita(sudska) u građanskom pravu se pruža Zaštita(sudska) u građanskom pravu se pruža na privatni zahtev titulara ugroženog, ili na privatni zahtev titulara ugroženog, ili povredjenog prava. povredjenog prava.

Zaštita se najčešće ostvaruje u parničnom i Zaštita se najčešće ostvaruje u parničnom i vanparničnom postupku. vanparničnom postupku.

Izuzetno, postupak zaštite pred sudom se Izuzetno, postupak zaštite pred sudom se pokreće i po službenoj dužnosti(npr. organ pokreće i po službenoj dužnosti(npr. organ starateljstva za izdržavanje maloletnog deteta, starateljstva za izdržavanje maloletnog deteta, postupak raspravljanja zaostavštine, itd.).postupak raspravljanja zaostavštine, itd.).

6.NAČELO DISPOZITIVNOSTI 6.NAČELO DISPOZITIVNOSTI NORMINORMI

Većina normi imovinskog prava su dispozitivnog Većina normi imovinskog prava su dispozitivnog karaktera (strane u konkretnom pravnom odnosu ih karaktera (strane u konkretnom pravnom odnosu ih mogu svojom voljom menjati). Ovo načelo je najviše mogu svojom voljom menjati). Ovo načelo je najviše zastupljeno u obligacionom pravu. zastupljeno u obligacionom pravu.

Postoje odstupanja, tako da su neke norme Postoje odstupanja, tako da su neke norme imperativne prirode.imperativne prirode.

IZVORI GRAĐANSKOG IZVORI GRAĐANSKOG PRAVAPRAVA

Pojam izvora:Pojam izvora:u materijalnom smislu (uzrok, odnosi, u materijalnom smislu (uzrok, odnosi,

događaji koji stvaraju pravo);događaji koji stvaraju pravo);u formalnom smislu (oblici, odnosno u formalnom smislu (oblici, odnosno

pravni akti u kojima se pravo ispoljava)pravni akti u kojima se pravo ispoljava)

FORMALNI IZVORI GRAĐ. FORMALNI IZVORI GRAĐ. PRAVAPRAVA

ZakonZakon koji gradjanska prava podrobnije utvrđuje, reguliše i predviđa način koji gradjanska prava podrobnije utvrđuje, reguliše i predviđa način njihove zaštite.njihove zaštite.

Pravna pravila iz ranije vaPravna pravila iz ranije važećih zakonažećih zakona -tako se mogu primeniti pravna -tako se mogu primeniti pravna pravila iz gradjanskih zakonika koji su važili na području prve Jugoslavije, pravila iz gradjanskih zakonika koji su važili na području prve Jugoslavije, SGZ iz 1844. godine, AOGZ iz 1811. godine i OIZ iz 1888.), pod uslovom: SGZ iz 1844. godine, AOGZ iz 1811. godine i OIZ iz 1888.), pod uslovom:

da određeni građanskopravni institut nije uređen pozitivnim pravom,da određeni građanskopravni institut nije uređen pozitivnim pravom, da je taj institut sadržan u građanskom zakoniku koji je izgubio pravnu snagu,da je taj institut sadržan u građanskom zakoniku koji je izgubio pravnu snagu, da nije protivan Ustavu RS, zakonima i osalim važećim propisima RS.da nije protivan Ustavu RS, zakonima i osalim važećim propisima RS. ObičajObičaji - pravila koja su nastala dugotrajnim ponavljanjem ponašanjemi - pravila koja su nastala dugotrajnim ponavljanjem ponašanjem Pravni običaj i faktički običajPravni običaj i faktički običaj UzanseUzanse - poslovni običaji koji sakupljeni, sistematizovani i objavljeni od - poslovni običaji koji sakupljeni, sistematizovani i objavljeni od

strane za to ovlašćenog tela: Opšte uzanse za promet robom koje je objavila strane za to ovlašćenog tela: Opšte uzanse za promet robom koje je objavila Glavna državna arbitraža Jugoslavije i posebne uzanse, koje regulišu Glavna državna arbitraža Jugoslavije i posebne uzanse, koje regulišu pojedinu poslovnu oblast. Uzanse se primenjuju se ako su strane izričito pojedinu poslovnu oblast. Uzanse se primenjuju se ako su strane izričito ugovorile njihovu primenu, ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu ugovorile njihovu primenu, ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele, pod uslovom da nisu u sukobu sa imperativnim propisima. htele, pod uslovom da nisu u sukobu sa imperativnim propisima.

Opšti uslovi poslovanjaOpšti uslovi poslovanja su skup pravila, sadržanih u ugovoru ili aktu izvan su skup pravila, sadržanih u ugovoru ili aktu izvan njega, prethodno pripremnjenih u pismenom obliku od jedne strane koje su njega, prethodno pripremnjenih u pismenom obliku od jedne strane koje su izvor ovlašćenja i obaveza za obe strane. Opšti uslovi poslovanja obavezuju izvor ovlašćenja i obaveza za obe strane. Opšti uslovi poslovanja obavezuju ako su bili poznati stranki, ili morali biti poznati u trenutku zaključenja ako su bili poznati stranki, ili morali biti poznati u trenutku zaključenja ugovora.ugovora.

Sudska praksa i pravna nauka nisu izvor prava, mada imaju veliki praktični Sudska praksa i pravna nauka nisu izvor prava, mada imaju veliki praktični značaj. značaj.

POJAM KODIFIKACIJE I POJAM KODIFIKACIJE I UNIFIKACIJEUNIFIKACIJE

Kodifikacija je zakonski akt, ili više takvih Kodifikacija je zakonski akt, ili više takvih akata koji potpuno i sistematski reguliše akata koji potpuno i sistematski reguliše sva važnija pitanja jedne oblasti.sva važnija pitanja jedne oblasti.

Unifikacija je donošenje zakonskih akata, Unifikacija je donošenje zakonskih akata, na primer iz oblasti građanskog prava, na primer iz oblasti građanskog prava, koji važe jedinstveno na području cele koji važe jedinstveno na području cele države, na kojoj, pre toga, ova oblast nije države, na kojoj, pre toga, ova oblast nije bila jedinstveno regulisana. bila jedinstveno regulisana.

SUBJEKTI SUBJEKTI IMOVINSKOPRAVNOG ODNOSAIMOVINSKOPRAVNOG ODNOSA

Subjekti imovinskopravnog odnosu su Subjekti imovinskopravnog odnosu su imaoci pravne sposobnosti.imaoci pravne sposobnosti.

Fizička licaFizička lica Pravna licaPravna lica

FIZIČKA LICA- POJAM PRAVNE FIZIČKA LICA- POJAM PRAVNE SPOSOBNOSTISPOSOBNOSTI

Fizičko lice je svaki živ čovek, ljudsko Fizičko lice je svaki živ čovek, ljudsko biće, bez obzira na zdravstveno stanje, biće, bez obzira na zdravstveno stanje, pol i starost. pol i starost.

Pravna sposobnost je mogućnost Pravna sposobnost je mogućnost subjekta da ima prava i obaveze.subjekta da ima prava i obaveze.

FIZIČKA LICA-STICANJE FIZIČKA LICA-STICANJE PRAVNE SPOSOBNOSTIPRAVNE SPOSOBNOSTI

Fizičko lice stiče pravnu sposobnost Fizičko lice stiče pravnu sposobnost rođenjem, a gubi je smrću (trenutkom rođenjem, a gubi je smrću (trenutkom rođenja se smatra trenutak odvajanja od rođenja se smatra trenutak odvajanja od majčinog tela, pod uslovom da dete daje majčinog tela, pod uslovom da dete daje znake života. znake života.

Izuzetno, polazi se od fikcije da se začeto Izuzetno, polazi se od fikcije da se začeto dete smatra rođenim ako je to u dete smatra rođenim ako je to u njegovom interesu (nasledna prava). njegovom interesu (nasledna prava).

FIZIČKA LICA-PRESTANAK FIZIČKA LICA-PRESTANAK PRAVNE SPOSOBNOSTIPRAVNE SPOSOBNOSTI

Pravna sposobnost fizičkih lica, najčešće Pravna sposobnost fizičkih lica, najčešće prestaje njihovom faktičkom(telesnom) prestaje njihovom faktičkom(telesnom) smrću. smrću.

Pravna sposobnost se gubi i Pravna sposobnost se gubi i proglašenjem nestalog lica za umrlo u proglašenjem nestalog lica za umrlo u odgovarajućem sudskom postupku. odgovarajućem sudskom postupku.

FIZIČKA LICA-POJAM FIZIČKA LICA-POJAM POSLOVNE SPOSOBNOSTIPOSLOVNE SPOSOBNOSTI

Poslovna sposobnost je mogućnost fizičkog lica da sam svojom Poslovna sposobnost je mogućnost fizičkog lica da sam svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze. voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze.

Potpunu poslovnu sposobnost fizička lica stiču kada postanu Potpunu poslovnu sposobnost fizička lica stiču kada postanu punoletna (sa navršenih 18. godina), odnosno sa navršenih 16 punoletna (sa navršenih 18. godina), odnosno sa navršenih 16 godina života, po dozvoli suda u slučaju sklapanja braka (sticanje godina života, po dozvoli suda u slučaju sklapanja braka (sticanje poslovne sposobnosti emancipacijom), pod uslovom da su duševno poslovne sposobnosti emancipacijom), pod uslovom da su duševno i telesno zdrava. i telesno zdrava.

Potpuno poslovno nesposobna lica su ona koja nisu navršila 14 Potpuno poslovno nesposobna lica su ona koja nisu navršila 14 godina života (mlađi maloletnik).godina života (mlađi maloletnik).

Ograničeno poslovno sposobna lica su ona koja su navršila 14, a Ograničeno poslovno sposobna lica su ona koja su navršila 14, a nisu 18 godina života(stariji maloletnici). Ova lica mogu preuzimati nisu 18 godina života(stariji maloletnici). Ova lica mogu preuzimati poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja. poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja.

Ograničeno poslovno sposobna su i ona lica koja su punoletna, ali Ograničeno poslovno sposobna su i ona lica koja su punoletna, ali su delimično lišena poslovne sposobnosti u sudskom postupku su delimično lišena poslovne sposobnosti u sudskom postupku (zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju), tako da sud (zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju), tako da sud rešenjem u vanparničnom postupku određuje i krug poslova koja rešenjem u vanparničnom postupku određuje i krug poslova koja ova lice mogu samostalno, odnosno nesamosalno obavljati. ova lice mogu samostalno, odnosno nesamosalno obavljati.

FIZIČKA LICA-DELIKTNA FIZIČKA LICA-DELIKTNA SPOSOBNOSTSPOSOBNOST

Deliktna sposobnost fizičkog lica je mogućnost Deliktna sposobnost fizičkog lica je mogućnost fizičkog lica da odgovara za prouzrokovanu fizičkog lica da odgovara za prouzrokovanu štetu. štetu.

Deliktna sposobnost se stiče sa navršenih 14 Deliktna sposobnost se stiče sa navršenih 14 godina života. Do 7 godine života dete je godina života. Do 7 godine života dete je potpuno deliktno nesposobno, a lice od 7 do 14 potpuno deliktno nesposobno, a lice od 7 do 14 godine života je delimično deliktno godine života je delimično deliktno sposobno(odgovara ako se dokaže da je pre sposobno(odgovara ako se dokaže da je pre prouzrokovanja štete bilo sposobno za prouzrokovanja štete bilo sposobno za rasuđivanje). rasuđivanje).

ATRIBUTI FIZIČKIH LICAATRIBUTI FIZIČKIH LICA

LIČNO IME (LIČNO IME (je naziv fizičkog lica na osnovu koga je naziv fizičkog lica na osnovu koga se ono bliže konkretizuje).se ono bliže konkretizuje).

DRŽAVLJANSTVODRŽAVLJANSTVO(je javnopravni odnos između (je javnopravni odnos između suverene države i pojedinca na osnovu koga on ima suverene države i pojedinca na osnovu koga on ima prema državi određene obaveze,ali i prva). prema državi određene obaveze,ali i prva).

PREBIVALIŠTE I BORAVIŠTE(PREBIVALIŠTE I BORAVIŠTE(prebivališteprebivalište je mesto u koje se određeno lice nastani da u njemu je mesto u koje se određeno lice nastani da u njemu stalno živi, a boravište je mesto u kome se jedno lice stalno živi, a boravište je mesto u kome se jedno lice privremeno zadržava, bez namere da tu trajno ostane). privremeno zadržava, bez namere da tu trajno ostane).

PRAVNA LICA-POJAMPRAVNA LICA-POJAM

Pravno lice je organiPravno lice je organizzovani skup ljudi koji ovani skup ljudi koji poseduje svoju posebnu imovinu radi poseduje svoju posebnu imovinu radi ostvarenja nekog druostvarenja nekog drušštveno doputveno dopuštenog cilja i štenog cilja i kojem pravni poredak priznaje svojstvo kojem pravni poredak priznaje svojstvo subjekta prava, tj. sposobnost da bude nosilac subjekta prava, tj. sposobnost da bude nosilac prava, obaveza i odgovornost. prava, obaveza i odgovornost.

PODELA PRAVNIH LICAPODELA PRAVNIH LICA

S obzirom na pravnu prirodu: S obzirom na pravnu prirodu: udruženja(korporacije)udruženja(korporacije) ustanoveustanove S obzirom na cilj koji žele postići:S obzirom na cilj koji žele postići: profitnaprofitna neprofitnaneprofitna S obzirom na oblik svojine:S obzirom na oblik svojine: jednosvojinskajednosvojinska mešovitamešovita

OSNOVNA OBELEŽJA PRAVNOG OSNOVNA OBELEŽJA PRAVNOG LICALICA

da je uređeno pravilima,da je uređeno pravilima, da ima organe,da ima organe, da teži ostvarenju dozvoljenog cilja,da teži ostvarenju dozvoljenog cilja, da ima imovinu, da ima imovinu, da se može identifikovati u pravnom da se može identifikovati u pravnom

prometu(naziv, državljanstvo i sedište),prometu(naziv, državljanstvo i sedište), da je postalo subjekt prava i steklo pravnu, da je postalo subjekt prava i steklo pravnu,

poslovnu i deliktnu sposobnost.poslovnu i deliktnu sposobnost.

POSTANAK PRAVNOG LICA POSTANAK PRAVNOG LICA KAO SUBJEKT PRAVAKAO SUBJEKT PRAVA

Sistem prijave (pravno lice nastaje momentom prijave Sistem prijave (pravno lice nastaje momentom prijave nadležnom državnom organu). nadležnom državnom organu).

Sistem odobrenja-koncesije (nastanak pravnog lica je Sistem odobrenja-koncesije (nastanak pravnog lica je posebno naglašena uloga državnog organa koji ceni posebno naglašena uloga državnog organa koji ceni celishodnost osnivanja pravnog lica pre nego što celishodnost osnivanja pravnog lica pre nego što odobri njegov nastanak. odobri njegov nastanak.

Normativni sistem (propisima se utvrđuju Normativni sistem (propisima se utvrđuju pretpostavke koje se moraju ostvariti da bi određena pretpostavke koje se moraju ostvariti da bi određena organizacija postala pravno lice. Po ispunjenju tih organizacija postala pravno lice. Po ispunjenju tih pretpostavki, državni organ je u obavezi da donese pretpostavki, državni organ je u obavezi da donese akt na osnovu koga jedna organizacija postaje pravno akt na osnovu koga jedna organizacija postaje pravno lice. lice.

POSTANAK PRAVNOG LICA U POSTANAK PRAVNOG LICA U NAŠEM PRAVNOM SISTEMUNAŠEM PRAVNOM SISTEMU

Prihvaćen je normativni sistem, s tim da Prihvaćen je normativni sistem, s tim da je nastanak pravnog lica vezan za upis je nastanak pravnog lica vezan za upis pravnog lica u posebne registre. pravnog lica u posebne registre.

PRAVNA SPOSOBNOST PRAVNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA-POJAM I PRAVNOG LICA-POJAM I STICANJESTICANJE

Mogućnost pravnog lica da ima prava i Mogućnost pravnog lica da ima prava i obaveze. obaveze.

Pravno lice može steći samo ona prava i Pravno lice može steći samo ona prava i obaveze koja su zakonom, aktom o obaveze koja su zakonom, aktom o osnivanju, odnosno statutom određeni osnivanju, odnosno statutom određeni kao delatnost radi ostvarenja određenog kao delatnost radi ostvarenja određenog dozvoljenog cilja.dozvoljenog cilja.

POSLOVNA SPOSOBNOST POSLOVNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICAPRAVNOG LICA

Poslovna sposobnost pravnog lica je Poslovna sposobnost pravnog lica je sposobnost da izjavama volje svojih sposobnost da izjavama volje svojih organa koje dejstvuju prema tom organa koje dejstvuju prema tom licu, zasniva, menja i gasi prava i licu, zasniva, menja i gasi prava i obave-tj. pravne poslove. obave-tj. pravne poslove.

DELIKTNA SPOSOBNOST DELIKTNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICAPRAVNOG LICA

Deliktna sposobnost je mogućnost Deliktna sposobnost je mogućnost pravnog lica da odgovara za pravnog lica da odgovara za prouzrokovanu štetu. prouzrokovanu štetu.

Pravno lice može da odgovara za štetu Pravno lice može da odgovara za štetu po principu subjektivne odgovornosti-po po principu subjektivne odgovornosti-po osnovu krivice i po principu objektivne osnovu krivice i po principu objektivne odgovornosti-za štetu od opasne stvari ili odgovornosti-za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti. opasne delatnosti.

ATRIBUTI PRAVNIH LICAATRIBUTI PRAVNIH LICA

Ime-naziv pravnog licaIme-naziv pravnog lica(je skup individualnih (je skup individualnih obeležja pravnog lica po kojem se razlikuje od ostalih,a obeležja pravnog lica po kojem se razlikuje od ostalih,a

služi mu za identifikaciju u pravnom prometu)služi mu za identifikaciju u pravnom prometu). . Sedište pravnog lica(Sedište pravnog lica(mesto odakle pravno lice mesto odakle pravno lice

obavlja delatnost, a može biti i mesto odakle se upravlja, rukovodi obavlja delatnost, a može biti i mesto odakle se upravlja, rukovodi radom i poslovanjem pravnog lica). radom i poslovanjem pravnog lica).

Državljanstvo pravnog lica(Državljanstvo pravnog lica(određuje vezu pravnog određuje vezu pravnog lica sa državom, utvrđuje se po pravilu prema sedištu, ali i prema lica sa državom, utvrđuje se po pravilu prema sedištu, ali i prema drugih kriterijumima). drugih kriterijumima).

PRAVNE ČINJENICEPRAVNE ČINJENICE

Pravne činjenice su one koje proizvode Pravne činjenice su one koje proizvode određena pravna dejstva(nastanak, određena pravna dejstva(nastanak, prenos, promena ili prestanak nekog prenos, promena ili prestanak nekog subjektivnog prava).subjektivnog prava).

Činjenice od koje zavisi nastanak, Činjenice od koje zavisi nastanak, promena ili prestanak subjektivnog promena ili prestanak subjektivnog imovinskog prava označava se kao imovinskog prava označava se kao imovinskopravna činjenica. imovinskopravna činjenica.

VRSTE PRAVNIH ČINJENICA-VRSTE PRAVNIH ČINJENICA-DOGAĐAJI I RADNJEDOGAĐAJI I RADNJE

Najznačajnija podela je na prirodne događaje i radnjeNajznačajnija podela je na prirodne događaje i radnje DogađajiDogađaji su one pravne činjenice koje nastupaju su one pravne činjenice koje nastupaju

nezavisno od ljudske volje i svesti, a čije nastupanje nezavisno od ljudske volje i svesti, a čije nastupanje proizvodi određeno pravno dejstvo (rođenje-stiče se proizvodi određeno pravno dejstvo (rođenje-stiče se pravna sposobnost, uzrast-stiče se poslovna, deliktna pravna sposobnost, uzrast-stiče se poslovna, deliktna sposobnost, smrt-gubi se pravna, poslovna sposobnost sposobnost, smrt-gubi se pravna, poslovna sposobnost

itd ,protek vremena-nastanak i prestanak sub. pravaitd ,protek vremena-nastanak i prestanak sub. prava…)…) Radnje Radnje su voljen pravne činjenice koje proizvode su voljen pravne činjenice koje proizvode

određeno dejstvo. To je ostvarivanje volje čoveka u određeno dejstvo. To je ostvarivanje volje čoveka u pravnom svetu. Mogu biti : dozvoljene i nedozvoljene. pravnom svetu. Mogu biti : dozvoljene i nedozvoljene.

Za pravne činjenice od značaja Za pravne činjenice od značaja su:su:

Pravne pretpostavekePravne pretpostaveke Pravne fikcijePravne fikcije Viša silaViša sila SlučajaSlučaja

PRAVNE ČINJENICE- PRAVNE ČINJENICE- PRETPOSTAVKE I FIKCIJEPRETPOSTAVKE I FIKCIJE

PretpostavkePretpostavke su one pravne činjenice za koje pravna su one pravne činjenice za koje pravna norma u određenim situacijama uzima da postoje , norma u određenim situacijama uzima da postoje , odnosno ne postoje,bez dokazivanja. odnosno ne postoje,bez dokazivanja.

Pravne pretpostavke se dele na oborive (može se Pravne pretpostavke se dele na oborive (može se suprotno dokazivati) i neoborive (ne može se suprotno suprotno dokazivati) i neoborive (ne može se suprotno dokazivati od onoga što pravna norma pretpostavlja). dokazivati od onoga što pravna norma pretpostavlja).

FikcijeFikcije su takve pravne činjenice kod kojih se uzima da su takve pravne činjenice kod kojih se uzima da nešto postoji, odnosno ne postoji, iako je očigledno nešto postoji, odnosno ne postoji, iako je očigledno suprotno. Pravne fikcije se ne mogu obarati(po tome se suprotno. Pravne fikcije se ne mogu obarati(po tome se razlikuju od pravnih pretpostavki koje su uglavnom razlikuju od pravnih pretpostavki koje su uglavnom oborive). oborive).

VIŠA SILA I SLUČAJVIŠA SILA I SLUČAJ

Viša sila (vis maior) Viša sila (vis maior) je neizvesna okolnost je neizvesna okolnost koja se nije mogla predvideti, a kada se mogla koja se nije mogla predvideti, a kada se mogla predvideti nije se mogla sprečiti.predvideti nije se mogla sprečiti.

SlučajSlučaj (casus)je nepredvidiv događaj koji bi se, (casus)je nepredvidiv događaj koji bi se, da se mogao predvideti mogao sprečitida se mogao predvideti mogao sprečiti. .

SUBJEKTIVNA IMOVINSKA SUBJEKTIVNA IMOVINSKA PRAVAPRAVA

Subjektivno pravo je ovlašćenje koje Subjektivno pravo je ovlašćenje koje pripada pravnom subjektu-titularu prava pripada pravnom subjektu-titularu prava na osnovama objektivnog prava.na osnovama objektivnog prava.

Objektivno pravo je skup pravnih normi Objektivno pravo je skup pravnih normi sadržanih u zakonima ili drugih izvorima sadržanih u zakonima ili drugih izvorima prava. prava.

VRSTE SUBJEKTIVNIH GRAĐ. VRSTE SUBJEKTIVNIH GRAĐ. PRAVAPRAVA

Apsolutna i relativna pravaApsolutna i relativna prava Imovinska i neimovinska pravaImovinska i neimovinska prava Prenosiva i neprenosiva pravaPrenosiva i neprenosiva prava

APSOLUTNA PRAVAAPSOLUTNA PRAVA

Vrste apsolutnih prava:Vrste apsolutnih prava: Stvarna prava Stvarna prava (za svoj objekt imaju stvar, npr.svojina, (za svoj objekt imaju stvar, npr.svojina,

službenost, zaloga….).službenost, zaloga….). Intelektualna prava Intelektualna prava (za svoj predmet imaju tvorevinu (za svoj predmet imaju tvorevinu

ljudskog duha, tu spadaju autorska prava i prava ljudskog duha, tu spadaju autorska prava i prava industrijske svojine).industrijske svojine).

Lična prava Lična prava (subjektivna prava neodvojiva od ličnosti (subjektivna prava neodvojiva od ličnosti njegovog imaoca, npr.pravo na život, psihički integritet, njegovog imaoca, npr.pravo na život, psihički integritet, slobodu, čast…)slobodu, čast…)

RELATIVNA(obligaciona) RELATIVNA(obligaciona) PRAVAPRAVA

Nastaju i deluju između tačno određenih Nastaju i deluju između tačno određenih lica. lica.

KARAKTERISTIKE APSOLUTNIH I KARAKTERISTIKE APSOLUTNIH I RELATIVNIH PRAVARELATIVNIH PRAVA

APSOLUTNA PRAVAAPSOLUTNA PRAVA RELATIVNA PRAVARELATIVNA PRAVA

deluju prema svima (erga omnes) i deluju prema svima (erga omnes) i mogu se suprostaviti prema svima mogu se suprostaviti prema svima trećim licima(contra omnes);trećim licima(contra omnes);

broj obaveznih lica nije unapred broj obaveznih lica nije unapred određen, niti je odnos između titulara određen, niti je odnos između titulara apsolutnog prava i trećih lica apsolutnog prava i trećih lica konkretizovan;konkretizovan;

obaveza svih trećih lica je da se obaveza svih trećih lica je da se uzdržavaju od radnji kojima bi se uzdržavaju od radnji kojima bi se titular ometao u vršenju svoga prava, titular ometao u vršenju svoga prava, uživanju pravnog dobra;uživanju pravnog dobra;

isključiva su;isključiva su;

pravo na zahtev(tužbu) nastaje od pravo na zahtev(tužbu) nastaje od trenutka povrede apsolutnog prava;trenutka povrede apsolutnog prava;

apsolutna prava ne zastarevajuapsolutna prava ne zastarevaju

deluju inter partes, između deluju inter partes, između poverioca i dužnika;poverioca i dužnika;

ovlašćenja i obaveze su unapred ovlašćenja i obaveze su unapred određene;određene;

između prava i obaveza postoji između prava i obaveza postoji odnos korelacije(ono što je pravo odnos korelacije(ono što je pravo za jednu stranu obaveza je za za jednu stranu obaveza je za drugu i obrnuto;drugu i obrnuto;

relativna prava zastarevaju;relativna prava zastarevaju;

imaju specifičan objekt u odnosu imaju specifičan objekt u odnosu na apsolutna prava( to je na apsolutna prava( to je određeno davanje, činjenje ili određeno davanje, činjenje ili uzdržavanje od činjenja). uzdržavanje od činjenja).

IMOVINSKA I NEIMOVINSKA IMOVINSKA I NEIMOVINSKA PRAVAPRAVA

ImovinskaImovinska su ona prava čiji su predmeti su ona prava čiji su predmeti iskazani u novčanom iznosu, ili se mogu iskazani u novčanom iznosu, ili se mogu izraziti u novčanoj protivrednosti. izraziti u novčanoj protivrednosti.

NeimovinskaNeimovinska su ona prava koja nisu su ona prava koja nisu iskazana u novčanom iznosu i ne mogu iskazana u novčanom iznosu i ne mogu se izraziti u novčanoj protivrednosti..se izraziti u novčanoj protivrednosti..

PRENOSIVA I NEPRENOSIVA PRENOSIVA I NEPRENOSIVA PRAVAPRAVA

Imovinska prava su uglavnom prenosiva Imovinska prava su uglavnom prenosiva (prometljiva sa jednog na drugog (prometljiva sa jednog na drugog subjekta prava).subjekta prava).

Neimovinska prava su uglavnom Neimovinska prava su uglavnom neprenosiva. neprenosiva.

IMOVINAIMOVINA

Imovina je celokupnost prava i obaveza Imovina je celokupnost prava i obaveza koja pripadaju pravnom subjektu.koja pripadaju pravnom subjektu.

Bitna obležja imovine:Bitna obležja imovine: jedinstvena pravana celina,jedinstvena pravana celina,prometljivost.prometljivost.

OBJEKTI IMOVINSKOG PRAVAOBJEKTI IMOVINSKOG PRAVA

Stvari (materijalni deo prirode u ljudskoj vlasti na kome Stvari (materijalni deo prirode u ljudskoj vlasti na kome postoji subjektivno imovinsko pravo).postoji subjektivno imovinsko pravo).

Radnje (aktivna i neaktivna ljudska ponašanja na koja Radnje (aktivna i neaktivna ljudska ponašanja na koja je dužnik obavezan poveriocu na osnovu nekog je dužnik obavezan poveriocu na osnovu nekog obligacionog odnosa). obligacionog odnosa).

Lična prava (prava imaoca na ličnim dobrima).Lična prava (prava imaoca na ličnim dobrima). Intelektualna prava (tvorevina ljudskog uma koje za Intelektualna prava (tvorevina ljudskog uma koje za

svoj premet imaju autorska prava i prava industrijske svoj premet imaju autorska prava i prava industrijske svojine. svojine.

PRAVNI POSLOVIPRAVNI POSLOVI

Pravni posao je iPravni posao je izzjava volje kojajava volje koja sama ili u vezi sama ili u vezi sa drugim činjenicama sa drugim činjenicama proi proizzvodi odrvodi određeno eđeno građanskopravno dejstvo kao što su nastanak, građanskopravno dejstvo kao što su nastanak, prestanak, promena ili prestanak nekog prestanak, promena ili prestanak nekog subjektivnog prava. subjektivnog prava.

Imovinsko pravno dejstvo Imovinsko pravno dejstvo proizvodi volja koja ima proizvodi volja koja ima sledeća obeležja:sledeća obeležja:

da je izjavljenada je izjavljena da je slobodna, ozbiljna i stvarnada je slobodna, ozbiljna i stvarna da ima odgovarajući osnov (kauzu) i predmet.da ima odgovarajući osnov (kauzu) i predmet.

VRSTE PRAVNIH POSLOVAVRSTE PRAVNIH POSLOVA

Jednostrani, dvostrani i višestrani pravni Jednostrani, dvostrani i višestrani pravni poslovi.poslovi.

Među živima, za slučaj smrti.Među živima, za slučaj smrti. Teretni i dobročini pravni poslovi.Teretni i dobročini pravni poslovi. Formalni i neformalni pravni poslovi.Formalni i neformalni pravni poslovi. Kazualni i apstraktni pravni posloviKazualni i apstraktni pravni poslovi

SASTOJCI PRAVNOG POSLASASTOJCI PRAVNOG POSLA

Bitni sastojci pravnog posla.Bitni sastojci pravnog posla. Prirodni sastojci pravnog posla.Prirodni sastojci pravnog posla. Sporedni sastojci pravnog posla.Sporedni sastojci pravnog posla.

MODIFIKACIJA PRAVNIH MODIFIKACIJA PRAVNIH POSLOVAPOSLOVA

UslovUslov – buduća i neizvesna okolnost koja nastupanjem ili – buduća i neizvesna okolnost koja nastupanjem ili nenastupanjem utiče na pravni posaonenastupanjem utiče na pravni posao

RokRok – trenutak u vremenu ili određeni protek vremena čijim – trenutak u vremenu ili određeni protek vremena čijim nastupanjem pravni posao nastaje, menja se ili prestajenastupanjem pravni posao nastaje, menja se ili prestaje

NalogNalog – teret koji se nameće korisniku dobročinog raspolaganja – teret koji se nameće korisniku dobročinog raspolaganja (nasledniku, legataru, poklonoprimcu)(nasledniku, legataru, poklonoprimcu)

VRSTE USLOVAVRSTE USLOVA

Suspenzivni uslovSuspenzivni uslov – odlaže dejstvo pravnog posla dok se – odlaže dejstvo pravnog posla dok se uslov ne ispuni, ako se uslov ne ispuni pravni posao ne proizvodi uslov ne ispuni, ako se uslov ne ispuni pravni posao ne proizvodi dejstvodejstvo

Rezolutivni uslovRezolutivni uslov – nastupanjem uslova pravni posao – nastupanjem uslova pravni posao prestaje, ako ne nastupi i dalje će delovatiprestaje, ako ne nastupi i dalje će delovati

Potestativan uslovPotestativan uslov kad ispunjenje buduće i neizvesne kad ispunjenje buduće i neizvesne okolnosti zavisi od volje jedne straneokolnosti zavisi od volje jedne strane

VRSTE ROKOVAVRSTE ROKOVA

Suspenzivni rokSuspenzivni rok , , pravni posao deluje od određenog trenutka u vremenu.pravni posao deluje od određenog trenutka u vremenu. Rezolutivni rokRezolutivni rok, , dejstvo pravnog posla prestaje određenog datuma.dejstvo pravnog posla prestaje određenog datuma. Subjektivni rokSubjektivni rok teče od dana saznanja subjekta prava za pravno relevantnu teče od dana saznanja subjekta prava za pravno relevantnu

činjenicu.činjenicu. Objektivni rokObjektivni rok se računa od nastanka objektivne pravno relevantne činjenica. se računa od nastanka objektivne pravno relevantne činjenica. Imperativni rokoviImperativni rokovi određeni su prinudnim propisima: određeni su prinudnim propisima: prekluzivni rok-prekluzivni rok-protekom prekluzivnog roka za titulara prava prestaje subjektivno protekom prekluzivnog roka za titulara prava prestaje subjektivno

pravo u potpunosti.pravo u potpunosti. rok rok zastarelostizastarelosti-njegovim protekom se ne gubi subjektivno pravo, nego se gubi -njegovim protekom se ne gubi subjektivno pravo, nego se gubi

pravo na tužbu u materijalnom smislu, tj.zahtev za prinudno ostvarenje prava pravo na tužbu u materijalnom smislu, tj.zahtev za prinudno ostvarenje prava sudskim putem.sudskim putem.

Dispozitivni rokoviDispozitivni rokovi su određeni dispozitivnim propisima.. su određeni dispozitivnim propisima.. MaterijalnoMaterijalno pravnipravni-određeni odredbama materijalnog prava, -određeni odredbama materijalnog prava, ProcesnoProcesno pravnipravni--

određeni odredbama procesnog prava, određeni odredbama procesnog prava, Sudski rokoviSudski rokovi-se mogu produžiti sudskom -se mogu produžiti sudskom odlukom, odlukom, Zakonski rokoviZakonski rokovi-se ne mogu menjati. -se ne mogu menjati.

FORMA PRAVNIH POSLOVAFORMA PRAVNIH POSLOVA

Bitna Bitna formaforma--imaima konstitutivno dejstvo zakonstitutivno dejstvo za nastanak pravnog posla, nastanak pravnog posla, uslov punovažnosti p.posla.uslov punovažnosti p.posla.

Dokazna Dokazna forma-služi kao sredstvo dokazaforma-služi kao sredstvo dokaza o postojanju pravnog o postojanju pravnog posla, ne predstavlja konstitutivni element za nastanak pravno posla, ali posla, ne predstavlja konstitutivni element za nastanak pravno posla, ali se p.posao može dokazivati samo putem dokazne forme. se p.posao može dokazivati samo putem dokazne forme.

ZakonskaZakonska forma-ona koja je utvrđena zakonom. forma-ona koja je utvrđena zakonom.

UgovorenaUgovorena forma-nastaje voljom stranaka. forma-nastaje voljom stranaka.

PismenaPismena forma-predstavlja pismenu potvrdu pravnog posla forma-predstavlja pismenu potvrdu pravnog posla na određenoj ispravi sa svojeručnim potpisom stranaka. na određenoj ispravi sa svojeručnim potpisom stranaka.

Forma javne isprave-Forma javne isprave-kada se pored pismene forme p.posla kada se pored pismene forme p.posla zahteva i saglasnost određenog državnog organa. zahteva i saglasnost određenog državnog organa.

ZASTUPANJEZASTUPANJE

Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za račun zastupanog fizičkog ili pravnog ime i za račun zastupanog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu ovlašćenja za zastupanje.lica, na osnovu ovlašćenja za zastupanje.

Zastupnik-zastupani. Zastupnik-zastupani.

RAZGRANIČENJARAZGRANIČENJA

ZASTUPNIŠTVOZASTUPNIŠTVO UGOVOR O KOMISIONUUGOVOR O KOMISIONU

Zastupnik zaključuje Zastupnik zaključuje pravne poslove u ime i pravne poslove u ime i za račun zastupanog.za račun zastupanog.

Komisionar zaključuje Komisionar zaključuje pravne poslove u svoje pravne poslove u svoje ime ali za tuđi račun.ime ali za tuđi račun.

RAZGRANIČENJARAZGRANIČENJA

ZASTUPNIŠTVOZASTUPNIŠTVO UGOVOR O POSREDOVANJUUGOVOR O POSREDOVANJU

Zastupnik zaključuje Zastupnik zaključuje pravne poslove u ime i pravne poslove u ime i za račun zastupanog.za račun zastupanog.

Posrednik se obavezuje Posrednik se obavezuje na preuzimanje faktičkih na preuzimanje faktičkih radnji, dok zastupnik radnji, dok zastupnik preuzima pravne radnje.preuzima pravne radnje.

RAZGRANIČENJARAZGRANIČENJA

ZASTUPNIŠTVOZASTUPNIŠTVO NEZVANO VRŠENJE TUĐIH NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVAPOSLOVA

Zastupnik zaključuje Zastupnik zaključuje pravne poslove u ime i pravne poslove u ime i za račun zastupanog.za račun zastupanog.

Lice preuzima pravne Lice preuzima pravne poslove bez ovlašćenja u poslove bez ovlašćenja u interesu drugog interesu drugog lica(preuzima i pravne i lica(preuzima i pravne i faktičke radnje).faktičke radnje).

VRSTE ZASTUPANJAVRSTE ZASTUPANJA

1. Zakonsko zastupanje (roditelji, direktor koji zatupa školu, 1. Zakonsko zastupanje (roditelji, direktor koji zatupa školu, privredno društvo ili državno preduzeće, rektor univerziteta itd...)privredno društvo ili državno preduzeće, rektor univerziteta itd...)

II. Zastupanje na osnovu odluke državnog organa (suda ili organa II. Zastupanje na osnovu odluke državnog organa (suda ili organa starateljstva)starateljstva)

III. Zastupanje na osnovu izjave volje zastupanogIII. Zastupanje na osnovu izjave volje zastupanog Ugovor o punomoćstvu: opšte punomoćje i posebno punomoćjeUgovor o punomoćstvu: opšte punomoćje i posebno punomoćje Statutarno zastupništvoStatutarno zastupništvo ProkuraProkura Punomoćnik po zaposlenjuPunomoćnik po zaposlenju Punomoćje trgovinskog putnikaPunomoćje trgovinskog putnika Poslovno punomoćjePoslovno punomoćje Punomoćje za zastupanje u parniciPunomoćje za zastupanje u parnici

NEVAŽEĆI PRAVNI POSLOVINEVAŽEĆI PRAVNI POSLOVI

Nevažeći su oni pravni poslovi koji ne proizvode punovažnost Nevažeći su oni pravni poslovi koji ne proizvode punovažnost zbog toga što im nedostaje neka od pretpostavki određenih zbog toga što im nedostaje neka od pretpostavki određenih zakonom. zakonom.

NEVANEVAŽEĆI PRAVNI POSLOVIŽEĆI PRAVNI POSLOVI

NIŠTAVI PRAVNI POSLOVINIŠTAVI PRAVNI POSLOVI RUŠLJIVI PRAVNI POSLOVIRUŠLJIVI PRAVNI POSLOVI

Ništavi pravni posao je onaj Ništavi pravni posao je onaj posao koji je protivan prinudnim posao koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. dobrim običajima.

Ne proizvode nikakvo pravno Ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se da nisu ni dejstvo i smatra se da nisu ni zaključeni. zaključeni.

Mogu ih poništiti strane u Mogu ih poništiti strane u pravnom poslu, druga pravnom poslu, druga zainteresovana lica i državni zainteresovana lica i državni organ po službenoj dužnosti.organ po službenoj dužnosti.

Zahtev za poništenje ništavog Zahtev za poništenje ništavog pravnog posla ne zastareva.pravnog posla ne zastareva.

Rušljivi su oni pravni poslovi Rušljivi su oni pravni poslovi čijim su zaključenjem povređeni čijim su zaključenjem povređeni pojedinačni interesi te proizvode pojedinačni interesi te proizvode određeno dejstvo, ali mogu biti određeno dejstvo, ali mogu biti poništeni na zahtev određenog poništeni na zahtev određenog lica. lica.

Na rušljivost se mogu pozvati Na rušljivost se mogu pozvati samo ona lica čiji je interes samo ona lica čiji je interes povređen.povređen.

Na rušljivost se ovlašćena lica Na rušljivost se ovlašćena lica mogu pozvati u određenom mogu pozvati u određenom roku. roku.

VRSTE NIŠTAVIH PRAVNIH VRSTE NIŠTAVIH PRAVNIH POSLOVAPOSLOVA

Protivzakoniti pravni posloviProtivzakoniti pravni poslovi Nemoralni pravni posloviNemoralni pravni poslovi Zelenaški pravni posloviZelenaški pravni poslovi Fiktivni pravni posloviFiktivni pravni poslovi Simulovani pravni posloviSimulovani pravni poslovi Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih licaPravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica Pravni poslovi zaključeni izvan okvira pravne Pravni poslovi zaključeni izvan okvira pravne

sposobnosti pravnih licasposobnosti pravnih lica

POJEDINI RAZLOZI ZA POJEDINI RAZLOZI ZA RUŠLJIVE PRAVNE POSLOVERUŠLJIVE PRAVNE POSLOVE

Ograničena poslovna sposobnost lica.Ograničena poslovna sposobnost lica. Mane volje (zabluda, prevara, prinuda).Mane volje (zabluda, prevara, prinuda). Prekomerno oštećenje.Prekomerno oštećenje.

POSLEDICE NEVAŽEĆIH PRAVNIH POSLEDICE NEVAŽEĆIH PRAVNIH POSLOVAPOSLOVA

POSLEDICE NIŠTAVIH PRAVNIH POSLEDICE NIŠTAVIH PRAVNIH POSLOVAPOSLOVA

POSLEDICE RUŠLJIVIH PRAVNIH POSLEDICE RUŠLJIVIH PRAVNIH POSLOVAPOSLOVA

ne proizvode nikakvo ne proizvode nikakvo pravno dejstvopravno dejstvo

konverzijakonverzija povraćaj u pređašćnje povraćaj u pređašćnje

stanje (uz određena stanje (uz određena pravila)pravila)

naknada štete (uz naknada štete (uz određena pravila).određena pravila).

prestaju da važe prestaju da važe retroaktivnoretroaktivno

konvalidacijakonvalidacija povaraćaj u pređašnje povaraćaj u pređašnje

stanje (uz određena stanje (uz određena pravila)pravila)

nakanada štete (uz nakanada štete (uz određena pravila)određena pravila)

DEJSTVO PROTEKA VREMENA DEJSTVO PROTEKA VREMENA NA IMOVINSKA PRAVANA IMOVINSKA PRAVA

ZASTARELOSTZASTARELOST - Prestanak zahteva poverioca, nakon proteka - Prestanak zahteva poverioca, nakon proteka zakonom određenog vremena da sudskim putem ostvari ipunjenje zakonom određenog vremena da sudskim putem ostvari ipunjenje obaveze ako se dužnik na tučinjenicu pozoveobaveze ako se dužnik na tučinjenicu pozove

Opšti rok iznosi 10 godina i Posebni rokovi od 5, 3, i 1 godinuOpšti rok iznosi 10 godina i Posebni rokovi od 5, 3, i 1 godinu Za 3 god. zastarevaju: 1) potraž. povremenih davanja koja dospevaju Za 3 god. zastarevaju: 1) potraž. povremenih davanja koja dospevaju

godišnje ili u kraćim razmacima, kao i potraživanje anuiteta kojima se u godišnje ili u kraćim razmacima, kao i potraživanje anuiteta kojima se u jednakim, unapred određenim povremenim iznosimaotplaćuje glavnica i jednakim, unapred određenim povremenim iznosimaotplaćuje glavnica i kamate, 2) međus. potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i kamate, 2) međus. potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim usluga, kao i i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorom, 3) potraživanje zakupnine i 4) potraživanje naklnade ugovorom, 3) potraživanje zakupnine i 4) potraživanje naklnade vanugovorne štetevanugovorne štete

Za 1 godinu zastarevaju: potr. naknade za energiju, RTV, PTT, Za 1 godinu zastarevaju: potr. naknade za energiju, RTV, PTT, kablovskum internet, pretplate na povremene publikacijekablovskum internet, pretplate na povremene publikacije

PREKLUZIJAPREKLUZIJA I ODRŽAJ (institut stvarnog prava) I ODRŽAJ (institut stvarnog prava)

ZASTOJ ZASTAREVANJAZASTOJ ZASTAREVANJA

Zastoj – sprečava tok zastarevanja ako postoje uzroci zbog kojih po Zastoj – sprečava tok zastarevanja ako postoje uzroci zbog kojih po zakonu zastarevanje nije moglo početi, ako je počelo zastarevanje pre zakonu zastarevanje nije moglo početi, ako je počelo zastarevanje pre nastanka uzroka koji je zaustavio njegov dalji tok, zastarelost nastanka uzroka koji je zaustavio njegov dalji tok, zastarelost nastavlja da teče kad prestane taj uzrok a vreme isteklo pre zastoja nastavlja da teče kad prestane taj uzrok a vreme isteklo pre zastoja računa se u zakonom određen rok za zastarelostračuna se u zakonom određen rok za zastarelost

Zastoj nastaje: 1) između bračnih drugova do prestanka braka; 2) Zastoj nastaje: 1) između bračnih drugova do prestanka braka; 2) roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo; 3) štićenika i staraoca i roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo; 3) štićenika i staraoca i organa starateljstva, dok ne budu položeni računi o radu staraoca; 4) organa starateljstva, dok ne budu položeni računi o radu staraoca; 4) lica u banbračnoj zajednici dok ta zajednica postoji; 5) lica zaposlenih lica u banbračnoj zajednici dok ta zajednica postoji; 5) lica zaposlenih u tuđem domaćinstvu prema poslodavcu i članovima njegove u tuđem domaćinstvu prema poslodavcu i članovima njegove porodice koji zajedno sa njime žive, sve dok taj odnos traje; 6) protiv porodice koji zajedno sa njime žive, sve dok taj odnos traje; 6) protiv lica koji ne može sudskim putem zahtevati ispunjenje obaveze: zbog lica koji ne može sudskim putem zahtevati ispunjenje obaveze: zbog nesavladivih prepreka, za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne nesavladivih prepreka, za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili rata i u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnostiratne opasnosti ili rata i u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnosti

PREKID ZASTAREVANJAPREKID ZASTAREVANJA

Pravna situacija koja nastaje radnjom poverioca ili dužnika a ima za Pravna situacija koja nastaje radnjom poverioca ili dužnika a ima za posledicu da zastarevanje, koje je počelo teći, ne proizvodi nikakvo posledicu da zastarevanje, koje je počelo teći, ne proizvodi nikakvo dejstvo te se i ne računa u zakonom određeni rok zastarelosti. dejstvo te se i ne računa u zakonom određeni rok zastarelosti.

Zastarevanje se prekida:Zastarevanje se prekida: Radnjama dužnikaRadnjama dužnika: kada prizna dug izjavom poveriocu ili na posredan : kada prizna dug izjavom poveriocu ili na posredan

način: davanjem otplat, plaćanjem kamate, davanjem obezbeđenja itd.način: davanjem otplat, plaćanjem kamate, davanjem obezbeđenja itd. Radnjama poveriocaRadnjama poverioca: podizanjem tužbe, protivtužbeisticanjem : podizanjem tužbe, protivtužbeisticanjem

prigovora prebijanja potraživanja itd.prigovora prebijanja potraživanja itd. Prekid nije nastupio ako je tužilac povukao tužbu ili se odrekao zahteva Prekid nije nastupio ako je tužilac povukao tužbu ili se odrekao zahteva

ili je njegov zahtev odbijen ili odbačen ili je mera izvršenja ili ili je njegov zahtev odbijen ili odbačen ili je mera izvršenja ili obezbeđenja poništenaobezbeđenja poništena

Ako je tužba odbačena zbog nenadeležnosti – rok za novu tužbu 3 Ako je tužba odbačena zbog nenadeležnosti – rok za novu tužbu 3 meseca, smatra se da je zastarelost prekinuta prvom tužbommeseca, smatra se da je zastarelost prekinuta prvom tužbom

PREKLUZIJAPREKLUZIJA

Protekom prekluzivnog roka se pravo koje nije Protekom prekluzivnog roka se pravo koje nije stečeno definitivno gubi po sili zakona. stečeno definitivno gubi po sili zakona.

Rokovi čijim protekom nastaje prekluzija mogu Rokovi čijim protekom nastaje prekluzija mogu biti subjektivni i objektivni. biti subjektivni i objektivni.

O prekluzivnom roku sud vodi računa po O prekluzivnom roku sud vodi računa po službenoj dužnosti. službenoj dužnosti.

ODRŽAJODRŽAJ

Održaj Održaj je državina stvari ili stvarnih prava koja traje je državina stvari ili stvarnih prava koja traje određeno vreme i na osnovu koga jedno lice stiče određeno vreme i na osnovu koga jedno lice stiče pravo svojine ili drugo stvarno pravo. pravo svojine ili drugo stvarno pravo.

Održaj se primenjuje samo na stvarna prava. Održaj se primenjuje samo na stvarna prava.

ZAŠTITA SUBJEKTIVNIH PRAVAZAŠTITA SUBJEKTIVNIH PRAVA

Sudska zaštitaSudska zaštita Vansudska zaštitaVansudska zaštita

STICANJE I PRENOŠENJE STICANJE I PRENOŠENJE IMOVINSKIH PRAVAIMOVINSKIH PRAVA

Derivativno sticanje (ako sticalac subjektivno imovinsko pravo izvodi Derivativno sticanje (ako sticalac subjektivno imovinsko pravo izvodi iz prava prenosioca).iz prava prenosioca).

Originarno sticanje (ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz Originarno sticanje (ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika nego iz činjenica određenih zakonom).prava prethodnika nego iz činjenica određenih zakonom).

Translativan prenos (ako prethodnik na sticaoca prenosi pravo u Translativan prenos (ako prethodnik na sticaoca prenosi pravo u celini).celini).

Konstitutivan prenos (ako prethodnik na sticaoca prenosi na Konstitutivan prenos (ako prethodnik na sticaoca prenosi na pravnog sledbenika delimično svoje pravo).pravnog sledbenika delimično svoje pravo).

Subrogacija (promena subjekta ili objekta u građansko pravnom Subrogacija (promena subjekta ili objekta u građansko pravnom odnosu tako da njegove osnovne pravne osobine ostanu odnosu tako da njegove osnovne pravne osobine ostanu neizmenjene). neizmenjene).

lična subrogacijalična subrogacija stvarna (realna) subrogacijastvarna (realna) subrogacija