Ke ti Ke si diSLATKA HANI

EdicijaKETI KESIDI

� � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � � � ! � � � � " � # � $ � % & � � � ' � ( ) � * � � � + * , -. / 0 1 2 3 4 5 / 6 / . 4 7 8 3 4 9 : 5 ; 8 < 4 6 / 4 5 / 3 4 = : 1 / . > 2 . ?@ A B C D E A D F G H G @ B A I J G @ K A B L D K B A M N O I J D @ G K E A P G L E AQ R S T U R V W X Y W Z U X W [ W S W [ T \ T Z ] ^ W S _ \ R S Z Y T \ T X ` ab c d e f g h i e d j h k h l d d m f c f n o p c q h c r f e i d d i e p s f t l d d u p ivV R ` W \ V X ` Y _ w x Z Y W ^ W S V _ T y R \ V _ [ \ V T Y R S V _ w R _ V W U S Z T Zz Z S W ] R U { Z ^ R ` W U R y R [ Z ^ R Y T ` W S R x ^ Z | \ Z X ` U R} ~ � � � � � � � ~ � � � � � � � � ~ � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � � � �V W ] S V T � R x _ S R U ^ R { W ] R ] Y _ [ T X ` W� � � � � � � � � � �� � �

7

Zahvaljujem...

Fenomenalnima Lijamu, Kalu i Kejt, zatim mami, D`oani, Endiju, Liri i celoj mojoj sjajnoj porodici {to me podnose! Hvala Helen, [ini, Fioni, Meri-D`ejn, Megi, Lal, Mel, D`esi, Janu i svim mojim divnim pri-jateljima na podr{ci, ~okoladi i zagrljajima.

Hvala Rut, mojoj pomo}nici; Martinu, koji ima od-govor na sva pitanja; Eni, koja mi poma`e oko turneja; i, razume se, Darliju i njegovim an|elima zato {to su fantasti~ni. Zagrljaj zaslu`uju Amanda, moja uvek str-pljiva urednica, i Sara za veli~anstveni umetni~ki rad. Zahvaljujem i Adeli, Tanji, Emili, D`uliji, Karolini, D`esi, Samanti, Helen i svima iz Pafina.

Hvala Mou, Kejt, Sari i svim ~itaocima iz Austra-lije koji su mi pomogli da osve`im se}anja i koji su mi odgovorili na pitanja o Sidneju. Hvala i VAMA, moji divni ~itaoci {irom sveta, na entuzijazmu, odanosti i podr{ci. Najbolji ste... i ta~ka!

9

� � � � � � � � � � �� �   ¡ ¢ £ ¤ ¢ ¡ ¥ ¦ ¤ § ¢ ¨ © ª ¨ ¢ « ¬ ¥ ­ ® ¢ § © £ © ¯ § © £ ¤ ¢ ° ± ¢ ²Y T | ³ ´ µ ¶ · ¸ � ^ W | ] _ a ¹ Z Y Z \ V S Z V W � R U S Z | ` Z V W ` R ` Rº » ¼ ½ ¾ ¿ À Á  ½ » à ¾ Ä Å Æ Ç » È º É Ä » Á Á À ½ » Ê » ¼ » É Ë ¿ ¾ Ì É Á� � � � � � Í �� � � � � � � Î � � � Ï � � � � Ð � � � � � � � Ï � Ï � Ñ � Ò � � � � � � � � � Î Ï � � ÓÔ � � Ð � � � � Ï Ð � � � � � � � � � �� � Õ � �� � �

11

1.

Osmehnem se i uredno presavijem poruku, pa je vratim u d`ep na torbi. Moja sestrica je luda, i ona }e meni nedostajati, ali ona dobro zna, isto kao i ja, da su moji dani u Tenglvudu odbrojani. Prekarda{ila sam. [ta da ka`em? To {to sam nagovorila prijatelja da provali u {kolski kompjuterski sistem, ispravi moje ocene i promeni izve{taje nije bio najbolji potez, a to {to su me uhvatili i izbacili na neki na~in je zape~atilo celu stvar.

Bila mi je potrebna karta u jednom pravcu, tata je usko~io i obezbedio mi je – kartu za Australiju, novi po~etak, izlaz iz zbrke u koju se moj `ivot pretvorio u poslednje vreme. Ko ne bi pristao?

Let od Londona do Sidneja traje dvadeset tri sata, a to je podosta ako zaglavite u klasi za stoku u avionu. Jedem nekakvu ~udnu ve~eru spakovanu u kartonsku kutiju i

12

bezazleno tra`im ~a{u vina uz nju, ali stjuardesa samo koluta o~ima i daje mi vo}ni sok. Ionako sve ima ukus piljevine, tako da mi je svejedno. Sle}emo u Singapur da avion napuni gorivo, ali osim kratke {etnje po aerodromu ne uspevam da vidim ni{ta drugo. Vra}a mo se u avion, ostali putnici zevaju, spu{taju sedi{ta, zavla~e se pod vu-nenu }ebad i stavljaju sme{ne maske za o~i. Svetla se gase i nestaje `ivot za koji znam.

Previ{e sam uzbu|ena da zaspim. Australija – ze-mlja sunca, surfovanja, mogu}nosti! Vadim iz d`epa blok i crtam sebe kako letim izme|u zvezda u letnjoj haljini sa krilima od perja i starinskim ~izmama sa vi-sokim potpeticama.

Stavljam slu{alice i uspevam da odgledam dva filma zaredom, potom palim svetlo iznad glave i i{~itavam dva ~asopisa. Kao {to ve} rekoh, dug je to let. Odlazim do toaleta i nekoliko puta se {etam gore-dole po prolazu, {to vam savetuju da radite na duga~kim letovima, ali ona stjuardesa {to koluta o~ima me nam}o ra sto gleda, te se vra}am na sedi{te i poku{avam da budem strpljiva.

Mo`da ipak tonem u san, bar na minut ili dva, jer naredna stvar koje sam svesna su ponovno upaljena svetla i ru`i~asto nebo koje najavljuje svitanje. Sko-ro da je jutro, po sidnejskom vremenu. Stjuardesa mi daje umotani sparu{eni doru~ak sa ukusom pi-ljevine, ali od uzbu|enja ne mogu ni{ta da jedem, a nedugo potom se vezujemo i spremamo za sletanje. Kona~no.

13

Izlazak na stepenice oslonjene o avion i prvi pogled na sidnejsku zoru ispunjavaju me takvom rado{}u da mislim da }e mi srce prepu}i.

Tata me ~eka u delu za dolaske, preplanuo i sa osmehom. U sivom lanenom odelu deluje veoma kul bez imalo truda. Sigurno je napunio ~etrdesetu, ali ne izgleda kao da ima toliko. Kao i uvek, privla~i po-glede pune divljenja dama u izvesnim godinama, ali tatin osmeh rezervisan je samo za mene. Tr~im ka njemu vuku}i kofer na to~ki}ima, a on me, smeju}i se, privla~i u zagrljaj.

„Kako je moja najbolja devojka?“, pita on, a ja sam toliko sre}na da bih mogla da eksplodiram. Ba{ dugo sam ~ekala da ~ujem te re~i.

„Doru~ak?“, predla`e on i podi`e moj te{ki kofer kao do {ale. „Ti letovi su grozni, a hrana na njima odvratna. Vodim te na ne{to pristojno!“

Po{to u avionu nisam gotovo ni{ta jela, odjednom osetim stra{nu glad. Odlazim sa tatom u aerodrom-ski restoran i on naru~uje za oboje, ne{to fensi sa po{iranim jajima i holandskim sosom, sok od sve`e ce|enih pomorand`i, kroasane, d`em.

„Evo nas“, ka`e on, zavaliv{i se u stolici dok se kelnerica `urno udaljava nakon {to je zapisala porud`binu. „Novi po~etak u Australiji! [ta se de{ava, Hani Tenberi?“

Podi`em bradu. Svesna sam toga da sam zabrljala. Napravila sam toliko gre{aka da ne znam odakle da

14

po~nem. Kre}em od be`anja iz {kole, laganja, ostaja-nja napolju cele no}i sa Kesom, de~kom sa va{ara, i njegovim nereprezentativnim prijateljima. Mama se stra{no uznemirila zbog toga, a meni je bilo drago. Da, Kes je stariji od mene, da, problemati~an je. Pa {ta? Ja volim nevolje.

Sjajna sam u izazivanju nevolja. Mo`e se re}i da sam usavr{ila upadanje u nevolje. Lagala sam, varala, presta-la da u~im. Potom je usledilo ono {to sam ve} pomenu-la, kad sam ubedila prijatelja da provali u sistem {kol-skog kompjutera i „popravi“ mi ocene. Otkrili su nas. Na kraju je moj slu~aj dospeo do socijalne slu`be, mama je plakala, sestre urlale, a glupi o~uh Pedi provla~io je {aku kroz kosu i tu`no me gledao kao da sam ja kriva {to se na{a sre}na porodica raspala, a ne on.

Ovaj, svi znamo da nije bilo ba{ tako.Nije ni va`no, uostalom, jer sam na kraju dobila

ono {to sam htela – novi po~etak, {ansu da im svima poka`em. Novi `ivot u Australiji, i to sa tatom.

Istra`ila sam ono {to me je zanimalo. Znam da je Australija divna, sun~ana, neiskvarena. Savr{eno me-sto za nove po~etke. Britanija je nekada davno tamo iskrcavala zatvorenike.

Mislim da }u se dobro uklopiti.„Pretpostavljam da ti nije bilo lako da `ivi{ sa ma-

mom“, ka`e tata dok pijucka kafu sa mlekom. „Nisu sve porodice sre}ne, zar ne?“

„Veoma dugo nismo porodica“, ka`em ravnodu{no. „Jo{ od kada si oti{ao.“

15

Tata se samo nasmeje, ali to je istina. Dobro zna da ga ne krivim – ono {to se dogodilo posle toga pri~inilo je ve}u {tetu.

Kada je tata oti{ao, cela ta stvar zvana porodica iskliznula nam je iz ruku i razbila se u parampar~ad. Poku{avali smo da pokupimo deli}e, da ih ponovo sa-stavimo, ali jednostavno nismo mogli. Jedini koji je to mogao da u~ini bio je tata, ali pre nego {to je do{ao u priliku da to uradi, pojavio se Pedi sa svojom odvrat-nom k}erkom ^eri, kradljivicom momaka, i to je bio kraj. Tata je oti{ao za Australiju, a moj san da }e nam se jednog dana vratiti jednostavno se rasplinuo. Poro-dica se raspala i vi{e nije bilo nade da }e i{ta biti bolje.

„@ivot ide dalje“, non{alantno ka`e tata. „Znam da nisam mogao uvek da budem tu za vas. Jasno mi je da vam je bilo te{ko proteklih nekoliko godina.“

„Malo.“Nije da se nisam trudila – bacala sam konfete na

svadbi, osmehivala se Pediju za doru~kom, suzdr`avala se da ne odalamim la`ljivu ^eri. Pretvarala sam se da je sve u redu, ali nije bilo, i znala sam da }e pre ili kasnije ta igra pretvaranja zakazati.

Sve je eksplodiralo i situacija nije bila nimalo ru`i~asta – ali onda mi je tata dobacio pojas za spasa-vanje i evo me u Australiji, moderna osu|enica Hani. Poha|a}u privatnu {kolu koja je ne{to izme|u kampa za lo{e devojke i nekonvencionalnog raja, sa svim mo-

ipak polo`ila tih nekoliko ispita.