slavomir nastasijevic - despot stefan

7/23/2019 Slavomir Nastasijevic - Despot Stefan

1/1891


2/1892

Slavomir Nastasijevi

DESPOT STEFAN

NARODNA KNJIGA BEOGRAD

By


3/1893

Omot knjige:RADE NEIMAR PODNOSI MODELMANASTIRA MANASIJEDESPOTU STEFANU LAZAREVIU,rad Paje Jovanovia.


4/189

Glava prva

Na padini Stare planine, gde prestaje uma kao noem odseena,prua se prostrana livada mestimino obrasla u kupinovo bunje ikvrgave divlje jabuke. Jedino veliko drvo, granati hrast, kao usamljenidin, stoji u blizini rene okuke, prkosi gromovima i odbija oluje igradonosne oblake.

Jednog sparnog letnjeg dana u debeloj hladovini hrasta izleavalose sedam ljudi, odmetnika koji su posle pogibije na Kosovu poljunapadali i Srbe i Turke, glasnike i poklisare, i grke i mletake trgovce.Osmi, njihov voa, rashlaivao je svoje runjavo telo u viru pod obalom.Na zadriglom vratu bila mu je malo nakrivo nasaena povelika glava svazarasla u kosu i bradu. Voa odmetnika zvao se Teodos Mukotrpni.Jedno vreme bio je kaluer u manastiru Studenici. Ali ga bratstvo iskljuiiz svoga reda i izbaci iz manastira, jf se tvrdilo da se u njega usadiosatana. Proterani kaluer je etiri meseca ivotario itajui sebrimamolitve koje malo veze imaju sa crkvenim kanonima. Teodos je radio

kriom, divlje. Za novac je bacao prokletstvo, ivima itao zaupokojenemolitve i isterivao sedam besova iz poluludih devica i dandrljivih baba.Zbog toga se prouo meu sebrima i postao omiljena i traena linost.Najposle je uhvaen u tom poslu, baen u tamnicu u Pritini, iban i podrugi put anatemisan. Posle toga Teodos skupi grupu odmetnika,uglavnom meu sebrima kojima je dozlogrdila vlasteoska kamdija, istade harati po celoj Srbiji.

Posle pogibije na Kosovu Teodos Mukotrpni poe napadati samoTurke. Sa suzama u oima pominjao je pokojnog kneza Lazara, molio se

bogu za njegovu duu, krstio se i blagosiljao njegovu udovicu Milicu isinove Stefana i Vuka. Bog im dao sree i zdravlja na zemlji, a Bajazita Munjevitog

munja sprila! U zemlju se stamanje!Tako je govorio Teodos. Amin, bog te uo! apatom su odgovarali njegovi drugovi

beei oi i podiui obrve. A za duu kneza Lazara nastavljao je Teodos otpeaiu

bosonog u Jerusalim i pasti licem na grob Hrista spasitelja!

Ipak, Teodos je i dalje napadao manje turske odrede i postaje, nehajui to je kneginja Milica zakljuila mir i ugovor o vazalstvu s


5/189

5

Bajazitom.U blizini hrasta bila je gomila kamenja. Tu se nalazio grob neznanog

putnika1. Bezubi starci koji pamte jo svetoga kralja Stevana Deanskogpriaju da taj grob odonda postoji. Oni tvrde da je tuda bezopasno samo

za videla proi. Starci apatom kazuju da se tu ukrtaju vetrovi, jesenji izimski, i da nose kugu, guobolju i druge bolesti. Ali postoji i miljenje daljubav zaeta na tom mestu ili pod hrastom, u blizini groba, donosimladencima sreu, brojno potomstvo, osobito u mukom rodu, i dugivot.

Tako usamljeni hrast na padini Stare planine i u blizini rene okukenosi kob, srenu ljubav i uva grob neznanog putnika.

Kad u ranu zoru kroz uvale, niz vododerine i po kosim proplancimaplanine pone da kola magla, s hrasta poleu kraguji koji su na njegovim

visokim granama proveli no.Niz jednu jarugu vijuga puti kao da vodi u strmoglav. Po ivicama

Jaruge hrastovi i bukve otimaju se o prostor u visinu i irinu, mada su imile odavno potkopale bujice. Plesnivo lie lei po zemlji u debelimslojevima i mea svoj miris s isparenjima trule paprati, gljiva i mahovine.Zraci letnjega sunca tu ne dopiru, jer gusto lie dinovskih drveta neproputa ni traak svetlosti i toplote. Kuna isparenja lebde iznad reicekoja naporedo s putiem dere kroz Jarugu i skakue preko oblihkamenova. Reica tee plaho niz jarugu dok ne dopre do ravne livadeobrasle u gustu travu koju niko ne kosi.

U letnjim mesecima reka je mala i plitka, pa ipak stvara izmeuvisoko useenih obala modrozelene virove i male matice. Na okuci, ublizini hrasta, reku proseca put, krivudav i dombast, s duboko useenimkoloteinama. S obe strane puta idikljalo je trnje i po njemu se ubeskraj razvukla divlja loza.

U ranu zoru i s veeri s planinskih kosa silaze jeleni i koute da sena reici napiju vode. Njihove vlane njuke hvataju mirise prirode, a uise ulje i oslukuju glasove koji dopiru iz daljine. Sluaju zavijanjegladnog vuka, tektanje lisice i groktanje divljih svinja. Odmetnici su

plandovali u hladu pod hrastom. Nadomak svakog lealo je oruje: lukod tisova drveta, tobolac sa strelama, ma i no. U blizini sputani konjipasli su poleglu i veodavno zrelu travu. Na bezvoljnim licima ljudi videose umor od duga puta. Tri dana i toliko noi trebalo im je da preuputeve i stranputice od Jastrepca do Stare planine skrivajui se ivrdakajui oko turskih i srpskih postaja i zavaravajui trag.

Dremljivi i znojavi lekarili su u hladu. Nijednom od njih nije padalona pamet da svue sa sebe odelo i da se pridrui voi koji se u renomviru rashlaivao.

Bivi sebri, pobegli od svojih zlih feudalnih gospodara, bili su na zluglasu. Vuk Brankovii mladi knez Stefan Lazareviucenili su im glave.


6/189

6

Zbog toga svi su bili ponosni. Glava njihovog voe, TeodosaMukotrpnog, vredela je dva puta vie nego svih ostalih. U poetku bilo ihje trideset pet. Tada se nisu ustruavali da napadnu karavan koji bi izGrke, ak iz Mletake Republike ili Dubrovnika zaao u Srbiju. Juriali

su, ubijali oruanu pratnju i otimali novac, posue od srebra i nikla,zlatan nakit i skupocene tkanine. Ali s vremenom se Teodosova gruparazbojnika smanjila: jedni su izginuli, drugi otpali.

Teodos, poto se dobro okupao i rashladio, doe pod hrast.Oblaei se, govorio je drugovima:

Vi ste beslovesna marva! Ali sreom ja sam iznad vas, jer znamda itam i piem... Znam svako slovo da proitam, umem da ga napiemi da ga stavim gde mu je mesto. To ne moe svako! Priznajte!

Priznajemo... Priznajemo! zabrundae odmetnici. Jedan

mladi zelenih o

iju, tankih usana i bez desnog uha pakosno senasmeja:

Tvoje znanje na vrh glave nam se popelo! ree. Kadpomislim na tvoju sposobnost, doe mi da zaplaem od sree i radosti.Voa ga pogleda popreko i nakalja se.

Bio sam kaluer ree i to sam u dui jo uvek. Brinem se ovaem ivotu na ovom i o spasenju due na onom svetu. Ja sam vamvoa i duhovni otac. Zar nisam u pravu?

U pravu si, u pravu, Mukotrpni! bezvoljno rekoe odmetnici.Teodos stade jednom rukom cediti bradu, a drugom odvajati dugu

kosu na uvojke. Onda sede na travu i poe da se obuva. Ima li meu vama nekoga ko misli da nisam u pravu? ree.

Po vaim podmuklim pogledima vidim da mi ne mislite dobro, vi lopovi ibezbonici! Ne bojite se boga i boijih ugodnika! Trebalo bi vas nagnatida godinu dana ivite na suhom hlebu i vodi... Uveren sam da ste mepokrali dok sam se kupao. Sigurno ste preturali po mojoj torbi? Samo tosam greno telo zaronio u hladan vir, vi ste svoje lopovske ruke strpali umoju torbu.

Bog s tobom! Zar mi tebe da pokrademo?! Kud bi nam dua?

pravdali su se odmetnici.Teodos uze torbu, izvrte je i izrui na travu sadrinu: Tano! Pogodio sam! Pokrali ste me! viknu. Pomozite mi,

muenici nebeski! Ne dajte da mi krv nasedne u oima! Ah, prokletedue! Svojim ste rukama, otpale vam, digli iz moje torbe srebrnu grivnukoju sam namenio manastiru Svete Petke!

Odmetnici su utali. Voa, nabravi kosmate obrve, streljao ih jecrnim oima. Najposle, pogled mu se zadra na mladiu bez desnoguha. Grickajui suvu travicu taj je bezazleno gledao nekud preko

Teodosove glave.Voa planu:


7/189

7

Spasenija, zar mi takvu zahvalnost prua? Zar sam zato ubioTurina i osvetio tvoje odseeno uho? Voa proguna kletvu panastavi: Kamo sree da sam ga pustio i glavu da ti odsee... Vadigrivnu!

Suvonjavi mladi zavue ruku u nedra, izvadi grivnu i bez rei jepredade voi. Potkrada nebeske ugodnike! prosikta Teodos. Odavno se

reavam da ti svojeruno udarim etrdeset tapova po tabanima ,kaopokoru za tvoju grenu duu, lopovsko srce i dovatne ruke! Iz tebe trebaisterati satanu!

Isteraj ga najpre iz sebe! jogunasto odvrati mladi. Spasenija, ne dovodi me do granice iskuenja! Grivnu sam uzeo, jer si je ti od drugoga oteo.

Oteo sam je u slavu boiju! buknu voa. Svejedno u iju slavu nemarno otee mladi. Glavno je da

si grivnu oteo... Hm... Ja se ne tuim ni od svete Petke pa ni od tebe, alimoda sam je i ja uzeo u slavu boiju?

Iz moje torbe? Dabome!Teodos je kipeo od besa, a Spasenija niim ne pokaza da ga se

plai. Ostali odmetnici, navikli na ovakve i sline prepirke, ne meajuise u razgovor, stadoe vaditi svaki iz svoje torbe hranu: komad hlebaspravljenog od raanog brana i zastrug nabijen pasuljem tuanikom, poglavicu bela ili crna luka i u krpici zamotanu so. Sve to spremili su imjataci, sebri iz naselja ispod grada Stalaa. Ne urei odmetnici stadoeda jedu.

Sunce je odavno prevalilo zenit i otpoelo svoj put prema zapadu.Senka hrasta pomakla se i izduila. Planinske kose, obrasle drveem,dobijale su ljubiastu boju. Ve su i ptice poele da preleu traeimesto za prenoite. U visini prema nebeskom plavetnilu, krstarili subeloglavi kraguji ekajui da se ljudi ispod hrasta uklone, pa da sespuste na iroke grane. Nad mirnom povrinom renog vira kovitlale su

se sitne muice, a ribice sa srebrnastim bokovima iskakale su iz vodepravei talasie i hvatajui muice u letu.

Teodos nadnese dlan nad oi i stade gledati du puta: Doli smo prvi ree. Ostali ne verujem da e stii pre

mraka. Oni nee ni stii! mrzovoljno dobaci suvonjavi mladii oprui

se poleuke po travi. Ti zna! isprei se voa. Znam, jer niko, osim Teodosa Mukotrpnog, nije lud da stavlja

dobrovoljno glavu na panj.U ivotu nisam video tvru glavu i veeg inadiju! odvrati


8/189

8

Teodos. Ne znam zato te podnosim u svojoj druini! Nee se tiposvetiti!

Vala, nee ni ti! prevali Spasenija i okrete se potrbuke natravi. Nikad nee postati svetac!

Baciu anatemu na tebe! viknu Teodos skidajui aku iznadoiju. Prvo je sa sebe zbaci! proguna mladi. ta si kazao? Nita. Ponovi!Neu! Reje strana, bojim se da mi zubi ne ispadnu... I ispae ti, satano!Drugi mladiiz druine, osav i crn kao da se kroz odak provlaio,

ree: Ja ne smem da zanoim ovde pored groba! Zar sam zato doao

ak iz Azije da ovde izgubim duu! Ne smem!Taj je doista bio iz Azije. I on, i mnogi drugi, crni, sitni, s belim

zubima i utim beonjaama, doli su sa Turcima, bili njihove arije ititonoe. Ovaj Ahmet pokrao je svoga gospodara Turina i pobegao uplaninu, gde su ga polumrtvog od gladi nali Teodos i njegovi odmetnici.Da ne bi umro nekrten. Teodos ga pored jednog potoka pokrsti i dademu ime Zorilo. Ali crnpurasti mladi ostade u ivotu, pa nemajui kud,pridrui se odmetnicima i od njih se nije odvajao etiri godine.

Ne smem da spavam u blizini tuinskog groba! ree Zorilo. Bogme, ni ja! dobaci jedan brkati odmetnik zvani Dobrivoje

Zlonoga. Umaui esno bela luka u so na krpici, dodade: Neuzanoiti ovde.

Ni ja... Ni ja... zavikae ostali odmetnici.Spasenija isturi donju usnu i podrugljivo ree: Pitanje je da li smo razumeli poruku? Treba to proitati ljudski!Teodos bespomono rairi ruke: Kako to ljudski? Ne misli valjda da ne umem da itam?

Ume, brate, ali proitaj nam jo jednom, da vidimo ta pie. Proitaj... Proitaj... rekoe ostali. Magarci! otpljunu Teodos u stranu. Tri puta sam vam tu

poruku proitao i nikako da vam ue u glavu! itaj opet. Ne kota te nita.Voa se poea po upavoj glavi, zavue ruku u torbu, izvadi pismo

i sriui stade da ga ita:Ovo pismo sainjeno grenom rukom dijaka Boidara, leta

gospodnjeg etvrtog od pogibije na Kosovu...

To znamo! dobaci Spasenija. itaj ono glavno. Ko zna ije grehe ispatam uzdahnu Teodos kad mi je gospod


9/189

9

dosudio da ovog sina Velzevulovog podnosim u svojoj blizini! itaupolako, repo re, a vi prestanite da jedete, sluajte paljivo i trudite seda utuvite ta je ovde napisano. Ovo je poslednji put to itam.

Vilice prestae da vau i sva se lica pretvorie u panju. Teodos

obrisa rukom znoj sa ela, protrlja nos i nastavi da ita:Ovo pismo sainjeno grenom rukom dijaka Boidara... To veznate... A po nareenju milostivog, velmonog, bogobojaljivog i slavnoggospodina i viteza, gospodara Vuka Brankovia, ija se zemlja prostireod Deana do Pritine, od Zveana do Vuitrna itd... Njegov vojskovoai konjuar Belu, vitez pod zatitom svetog Nikole, da se nae na danSvetoga Ilije, kod Stare planine, pod hrastom, gde je grob neznanogputnika. Tu e ga doekati rodoljubivi i osvete nad Turcima edniodmetnici: Dragutin Levoruki, Peju Ivanievi, Milan Ocokolji sa

planine Rudnika, Srbislav i Ostoja, sinovi Radula Gnjatia iz Grue.Teodos zvani Mukotrpni, a onda Strahinja, Milun, Sran, Dobria i ostale

voe razbojnikih druina, koje se ovim proglasom njima opratajudosad uinjeni gresi, a sve u ast i slavu gospodina Vuka Brankovia, dae pomenuti razbojnici i drugi biti prosta od daljnjeg gonjenja i uvrtenimeu ratnike Vuka Brankovia...

Teodos zavri itanje. Niz lice mu se slivao znoj od vruine i napora. A sad ree ima li meu vama nekoga kome mesto glave

stoji tikva na ramenima da jo uvek ne zna ta ovde pie i zato smodoli pod hrast? Pismo nam je dotureno blagovremeno, a danas je SvetaIlija.

Jasno je, Mukotrpni! ree Spasenija. Doli smo meki narupu!

Ja sam bio protivan tome! dodade brkata ratnik Zlonoga. VukBrankovinas poziva...

More, zapoveda, nareuje! dodade jedan odmetnik sanaboranim licem. Mi smo slobodni ljudi. Ne moe nam niko zapovedati!

Tako je! sloie se ostali. Ja se ubih dokazujui da ste vi beslovesna marva! ree

Teodos. Glave su vam ucenjene. Svako ima pravo da vas ubije, aVuk vam nudi oprotaj... Sluajte vi mene, jer ja se brinem za vaeivote i grene due. S naih glava se skida ucena ako se borimo sTurcima. To je zasad jasno, a kad doe Vukov izaslanik, videemo.

U daljini se video oblaak praine osvetljen kosim sunevimzracima.

Neko se pribliava! viknu voa. Svi na konje i lukove istrele u ake!

Odmetnici poskakae, brzo osedlae konje i uzjahae.

Teodos se obrati mladiu bez desnog uha. Pogledaj de, Spasenija, ti ima najbolje oi! Gledaj da nisu Turci.


10/189

10

Mladise zagleda u daljinu. Iza okuke na putu pojavie se konjanici: Nisu Turci odvrati Spasenija. Nijedan nema almu.Uskoro konjanici stigoe. Bilo ih je oko ezdeset. Od njih su samo

trojica imali oklope i lemove, ostali, obueni seljaki, bili su zaputeni.

Prava gomila razbojnika. Voa im je bio Dragutin Levoruki, vitez uzaralu oklopu i s ulubljenim lemom na glavi, s brazgotinama po licu ibez desne ruke. Njegova razbojnika druina krstarila je izmeuKopaonika i Jastrepca.

Dok su doljaci sjahivali s konja i pozdravljali se s Teodosom injegovim drugovima, dooe jo dve grupe konjanika, a za njima i trea.Uskoro ih je kod hrasta bilo etiri stotine. Svi rasedlae konje i pustie ihda pasu. Neki odmah poee da jedu, drugi se opruie na travi, trei sesvukoe i zagazie u reicu da se okupaju.

Sunce je bilo skoro na zalasku kad se pojavi Belu, izaslanik VukaBrankovia. U njegovoj pratnji bilo je sedamdeset konjanika, svi uoklopima i sa lemovima. Ratnici odmah naloie vatru i stadoe peimeso koje su sirovo doneli u torbama.

Pravi vitezovi! ree Zlonoga. Pogledajte kakvi su im oklopi. Oklopi su dobri odvrati Spasenija ali pitanje je ta je ispod

oklopa!Zorilo, crni odmetnik iz Azije, dodade kezei se: Vidi onog debelog stotinara? Taj je sigurno pun para! Ukrau

mu kesu, tako mi Marduka!Teodos buknu: More, ako te zaokupim pesnicama, isterau ti Marduka iz glave!

Zar sam te zato pokrstio i pokropio svetom vodicom! Prekrsti se, rogataduo, dok te nisam sravnio sa zemljom!

Zorilo se stade krstiti desnom i levom rukom.Za to vreme Spasenija je ispod oka gledao debelog stotinara: nos i

lice ovoga ratnika imali su boju trule vinje. Sredoje obrati mu se Belu raunaj s tim da emo odavde

poi pre zalaska sunca.

Debeli stotinar pogleda prema zapadu: sunce je za jednu duinukoplja bilo iznad vidika.

Junak se zove Sredoje ree Spasenija. Znai, rodio se u sredu, u postan dan. Zato je tako debeo! Bog ga uvao! dodade Teodos. I njega i one pljakae u

oklopima to sede oko vatre i deru polupeeno meso. Izgleda mi,Spasenija moj, da smo grdno pogreili to smo doli ovamo?

I meni izgleda! odvrati mladi. Ali sam uveren da i najpametniji

priznaju svoju pogreku kad je vedockan.


11/189

11

Glava druga

Belu se pope na gomilu kamenja spremajui se da govori. Teodosi njegovi odmetnici povikae:

Zar grenim nogama na sveto mesto? To je grob tuinca! Neskrnavi! Silazi s groba!

Belu ih pogleda iskosa. U oima mu blesnu srdba. Ipak sesavlada i smejui se ree:

Pokojnik mi nee zameriti. Govoriu s njegova groba. Zbog togae moje rei biti mudrije i ubedljivije... Rei u vam ukratko zbog egaste pozvani, premda je trebalo da vas se iskupi kod hrasta etiri putatoliko. Mnogi odmetnici nisu doli.

U gomili nastade agor. Vuk Brankovi dobro zna da vas je nevolja nagnala da se

odmetnete i pljakate... nastavi Belu.Ratnici i odmetnici stadoe se primicati gomili kamenja i tiskati se

da to bolje uju, iako je vitez govorio glasno i jasno.

ujte, dakle, i poujte... podviknu Belu. Donosim vamporuku od svog i vaeg gospodara, Vuka Brankovia... Nekad ste bilisebri, sad ste ratnici ije su glave, na alost, ucenjene. Ako ne posluatemoj savet i nareenje naeg zajednikog gospodara, danas-sutraokonaete na vealima.

U skupu nastade agor. Unezvereni pogledi stadoe se ukrtati.Zau se gunanje.

Belu, pravei se nevet, nastavi. Moj gospodar ima mnogo dobrih ratnika, ali ste mu potrebni i vi.

Vae iskustvo i hrabrost dobro e mu doi. On vam ini milost, jer vasprima u svoju vojsku, a u isto vreme skida ucenu s vaih glava...Odjednom Beluevo lice dobi blaen izraz: Svi znamo da je presvetla kneginja Milica neka bog uva nju i

njene sinove zakljuila mir s Bajazitom Munjevitim i s njim potpisalaugovor o vazalstvu i pokornosti. Ona je to morala uiniti. Niko joj za to nezamera, a najmanje mi, vitezovi Vuka Brankovia! Bog i svi svetitelji videnau duu! Posle pogibije na Kosovu, ona nita bolje nije mogla uiniti,premda je mogla otii u Dubrovnik.2

ivela kneginja! ivela naa majka! povikae odmetnici. Belunastavi:


12/189

12

Ali mi, srani ljudi, ne moramo zbog toga podnositi Turke. Miemo se s njima boriti, jer na gospodar, Vuk Brankovi, nije niiji vazal!On je dobio pozdrav od ugarskog kralja Sigismunda Luksemburkog daoprema vojsku i da se pridrui hrianskim vitezovima koji se spremaju

da diu krstaku vojnu protiv Turaka. Uskoro emo zauzeti turskuprestonicu Jedrene, a cara Bajazita uhvatiti i dovesti u Srbiju nakonopcu.

Pomiluj nas, gospode, i sohrani! proguna Teodos. Bajazita Munjevitog hoe da dovede na konopcu. Spasenija, uje li tiovo?

ujem, ali ne verujem da e se ispuniti. Belu nastavi: Moj gospodar oprata vam grehe i sve zloine koje ste u nevolji

poinili i uzima vas pod svoju zatitu. Tako e biti s vama, ucenjenim

razbojnicima i pljakaima... Od danas vi ste ratnici Vuka Brankovi

a.Odmetnici su odobravali agorei i klimajui glavama:

Mi smo i dosada tukli Turke, a odsad emo jo ee! Neka namgospodar da opremu i oruje.

Dobiete... Sve ete dobiti... Dae vam se odelo, oruje i dobrikonji.

Glasovi odmetnika meali su se i pojaavali. Najposle se iz stotinegrla prolomi:

iveo Vuk Brankovi! iveo na gospodar! Vodi nas njemu!Hoemo u Pritinu...3

Belu, ne oekujui da e tako lako pridobiti odmetnike, hitro skoi sgomile kamenja viui da treba odmah krenuti kako ih none bi zateklau blizini usamljenog hrasta i tuineva groba.

Da li tvoje konjuarsko gospodstvo dozvoljava da kaemnekoliko rei? upita Teodos.

Belu ga pogleda, slee ramenima i ne odgovori. Teodos, ne hoteida skrnavi grob tuinca, uzjaha svoga konja pa viui da ga svi ujuotpoe:

Ko moe rei da izaslanik Vuka Brankovia nije u pravu? Ima li

viteza, vlastelina, sebra, otroka da ga je rodila srpska majka, a da neezne da se sveti Turcima za Kosovo? Tui emo Turke kao i dosad tosmo, ali pitam ovoga viteza, da li svi moramo posluati njegove re i ikrenuti u Pritinu?

Morate, svi morate, inae, konopac vam ne gine! odvratiBelu.

Zahvaljujemo na takvom uzdarju! ree Teodos. Ali pitamove hrabre ratnike, ta e biti ako se tukui Turke, u bici sukobimo smladim knezom Stefanom, sinom pokojnog Lazara? Hoemo li i njega

po glavi?Ratnici se stadoe zagledati, jer im takva mogunost nije pala na


13/189

13

pamet. Teodos nastavi: Ja se neu tui sa sinom kneza Lazara. Pripremite konopce! dobaci Belu svojim oklopnicima. Moji ratnici tui e Turke, ali nikad nee dii maprotiv Stefana.

Ovaj je lud! Neemo vie da te sluamo! Dole s konja! zavikae odmetnici. Borio sam se na Kosovu otpoe Dragutin Levoruki. Tamo

sam i desnu ruku ostavio. Da me nisu spasla ova dva brata, Srbislav iOstoja, i glavu bih izgubio! Video sam kako se bore srpski vitezovi,ratnici sedi i skoro oronuli od starosti i njihovi sinovi i unuci, puni snage ihrabri do bezumlja. Gledao sam kako ginu i ne pomiljajui da se iz bitkepovlae.

Da li si tamo video i Vuka Brankovia? upita Spasenija.

Video sam i njega! O-ho! iskrivi usta jednouhi mladi. Mlatnuu te dralicom od sekire, pa onda vii O-ho! proita

kroz zube stotinar Sredoje. ta je, debeli? ta iti? isceri se Spasenija. Umukni, razbojnie! Jeste. Bio je tamo i Vuk Brankovi nastavi Dragutin.

Njegova je valjda jedina krivica to nije poginuo. Tukli smo se s Turcimai ginuli, a sada, ta smo doekali! Da postanemo njihove sluge, da seborimo protiv hrianstva! Treba da ginemo za Bajazita Munjevitog injegove emire! Mi se nikad neemo boriti na strani Turaka! Je li tako,brao?

Tako je! povikae odmetnici.Na Beluev mig oklopnici doepae Teodosa, svukoe ga s konja i

vezae. Drugi jurnue na njegove drugove i bacie se na njih. Obesiemo buntovnike! viknu Belu.Oklopnici, vini takvom poslu, brzo napravie osam omi. I bogu e biti drago da ovi lupei na vealima okaju svoje

grehove! ree Peju Ivanievi.

A ti si jagnje boije! viknu Teodos. Misli da se ne zna ko jeopljakao crkvu Svete Trojice i digao zlatan krst i odede... A ja? Ja samkaluer, boiji ugodnik. Ruke e otpasti onome ko me se dotakne!

Odmetnici, njegovi drugovi, i svi povezani, bledih lica i unezverenihpogleda, oekivali su ta e ih snai.

Svaki izdajnik bie obeen! ree Belu. Onda ste na redu prvo ti i Vuk Brankovi! dobaci Spasenija. Tako je, Spasenija, brate moj! viknu Teodos. Srbi vitezovi

izginuli su na Kosovu a izdajnici veaju boije ugodnike! Na njihovu duu

greh to emo umreti neispoveeni! Napred! Na konopac s Fima! viknu Belu.


14/189

14

Oklopnici doepae sunje i stadoe im namicati ome oko vrata.Odjednom meu ratnicima nastade komeanje. Glave su se okretaleprema padini planine. Niz strmu jarugu ila je povorka od desetakjahaa, svi su bili na mazgama koje su ile lagano dok se ne spustie u

ravnicu.Kad ugledae gomilu ratnika kod hrasta, putnici se uznemirie. Ipak,trojica se izdvojie iz grupe i priterae svoje mazge blie.

Kalueri! Kalueri! Sveti oci... Preasni monasi! povikaeratnici.

Bog s vama uvek bio, dobri vitezovi! ree jedan kaluer. Primite pod svoju zatitu progonjenu brau u Hristu!

Ko vas goni? Odakle dolazite? upita Belu. Iz Bugarske. Bugari smo iz prestonice Trnova4. Turci su osvojili

na grad a mi jedva izbegli od bezbonika Bajazita Munjevitog. Po stoputa proklet, pregazio je celu Trnovsku Bugarsku i zarobio kralja 5. Silanhrianski svet je propao. Jedni su izginuli borei se, drugi sami prekratiliivot, a trei dopali ropstva gde ih eka ivot gori od smrti... Pa molimosmerno da nas kao brau uzmete pod svoje okrilje. Bog i boiji ugodnicine zaboravljaju one koji potuju zakon gostoprimstva.

Ratnici se iskupie oko kaluera skidajui kape i ljubei im ruke.Odjednom, prvi kaluer se prenu: A ko su ti grenici to smerate da ih obesite? ree. Pljakai, razbojnici! odvrati Belu. Sad smo ih uhvatili i u

izdaji. Nee da se bore protiv Turaka. Da li im je sueno i presueno? upita kaluer. Nije! Onda nemojte gubiti duu zbog njih. Ako ih ubijate bez presude,

sami postajete razbojnici, a duu dobrovoljno predajete avolu.Vitezovima se ne pristoji da budu delati.

Ne! presee Belu. Ovde e biti izvrena pravda. Tu emoih obesiti!

Sveta oci, brao u Hristu! zavika Teodos. I ja sam sveteno

lice, kaluer! Nisam izdajnik. Ovde sam namamljen na re! Izdajnik jeovaj bezboni vitez! Ja sam Teodos, progonjeni kaluer, zbog nepravdekoju sam propatio od zlih ljudi, nazvan Mukotrpni. Spreman sam dabosonog otpeaim u Jerusalim i padnem licem na sveti grob.

Kaluer prie Beluu i primiui mu svoje asketsko lice ree: Kaluera hoe da obesi? On je apostat, otpadnik! Isteran iz manastira Studenice. Sad je

razbojnik. Onda ga odvedi svome gospodaru da mu sudi.

Kaluer okrenu lice prema nebu i stade apatom izgovarati molitvesnurajui zrna na brojanicama Najposle kao za sebe progovori:


15/189

15

Dosta smo se nagledali kako Turci ubijaju hriane. Neetevaljda dozvoliti da svoje poglede oskrnavimo gledajui kako hrianskivitezovi ubijaju kaluere? Isus je na krstu oprostio razbojniku...

Dragutin Levoruki se obrati Beluu:

Posluaj rei boijeg ugodnika! Pred nama i pred kaluerimanee obesiti ove ljude! Bez suda nijednog ne sme ubiti!Belu baci pogled po ozbiljnim licima odmetnika i pomisli da je bolje

da popusti. On dade znak oklopnicima. Teodosa i njegove drugove svezanim rukama popee na konje.

Uskoro se povorka otee putem.Sumrak se spustio na zemlju. Zrela trava odavala je miris sena.

Popci su otpoinjali veernju pesmu. Nad rekom se meala izmaglica stoplotom koja je izbijala iz ispucale zemlje i strujala. Jaruga i planinska

kosa dobile su tajanstveni izgled noi. Na nebu po

ee da bleskajuzvezde. Kraguji, utei krilima, sablasno su suavali krugove

spremajui se da padnu na grane hrasta. Poslednji konjanici zamicali suiza okuke na pranjavom putu.

Belu zapodenu razgovor s kaluerima. Vitez doznade da se prvikaluer sprema da ide u Svetu Goru u manastir Hilendar.

Ja sam smerni rab Grigorije Camblak6 ree kaluer a ovoje moj pratilac Dimitrije. On se zavetovao na utanje. Trei je begunacKonstantin Kosteniki, zvani Filozof7. On je svetovnjak.

Dimitrije je natmureno gledao u svoje prekrtene ruke na trbuhu.Konstantin ree:

Zahvaljujemo vam na bratskom prijemu. Ako nam se ukaeprilika, umeemo da vam se dostojno oduimo.

Kolona ratnika je utonula u mrak. Konji su frktali striui" uima ispoticali se o dombe i kamenje na putu. Mazge bugarskih begunacaile su oprezno, lisiijim hodom. Nekoliko ratnika koji su u tom krajupoznavali renu dolinu, konjske puteve, klisure i staze, izjahali sunapred. Oni su znali gde se nalaze turske postaje i obilazili ih vodeipovorku kroz umu. Belu je eleo da po svaku cenu izbegne sukob s

Turcima i da svome gospodaru odvede u Pritinu celu grupu odmetnika.Iza grebena Stare planine izvalja se pun mesec i osvetli put, malu

reku, vrbe i topole na njenim obalama. Na zaelju kolone bila je grupaoklopnika koji su okruili Teodosa i njegove odmetnike. Vezanih ruku zaobluje sedla jahali su sunji bacajui mrke poglede na svoje pratioce.

Ama, vide li, Spasenija otpoe Teodos kako se imenjihovog gospodara dobro sloilo sa ivotinjom koja se isto tako naziva?Ostala psina iva posle sloma na Kosovu da ini Srbima zla svakojaka!

Jeste odvrati jednouhi mladi. Srbin je astan, hrabar i

divan vitez, ali kad se napsi na svog blinjeg, nema goreg zlotvora! U pravu si, rode! Ali kad stignemo u Pritinu, izazvau na


16/189

16

megdan tog njihovog vuka u lisiijoj koi. Nee se on tui s tobom! ree stotinar Sredoje. E, a zbog ega? iskrivi usta Spasenija. Moda se boji da

mu ne poderem dolamu?

Ne pristoji se vitezu da se tue s lopovima sebrima! Pa da! Gde bi takav junak udario na Teodosa Mukotrpnog! Alisve mi se ini da je to pas koji za pete ujeda.

Ne kaljaj dostojanstvo Vuka Brankovia, psino! viknu stotinar iudari ga pesnicom meu pleke.

Kuku, Spasenija, ta smo doekali! zavapi Teodos. Suzee mi udariti na oi, srce e mi prepui od jada to ne mogu daoslobodim desnu ruku da se krstim i da prokunem i Belua i Vuka idebelog Sredoja! Moje kletve prima gospod u svako doba!

Apage, satana

8

! krstei se promrmlja stotinar. itau vam zaupokojene molitve da pomrete pre roka! dodade

Teodos. To, to isklibi se Zorilo. Neka umru pre nego to nas obese!Spasenija se ispravi na sedlu i obrati se stotinaru: Ne krgui zubima i ne bei oi, meko! Mi se ne plaimo.U sredini povorke jahali su monasi iz Bugarske sa skrtenim

rukama na trbuhu i mrmljali molitve. Desno i levo od njih jezdili su Belu iKonstantin. Gledajui njihova asketska lica osvetljena meseinom,bleda, izmuena i zarasla u bradu, Beluu se inilo da je pored njih podzatitom boga.

Vae molitve uvaju od svakog zla ree. Ko je pod vaimokriljem nita ravo ne moe da ga snae.

Moe ga snai ako u svojim grudima nosi pakosno srce reesvetovnjak Konstantin.

uborenje reice na brzacima ulo se kao apat samrtnika. Izdaljine je dopirao lave pasa i meao se sa zavijanjem kukumavke.

Monah Camblak zagleda seu Beluevo lice. Tvoj gospodar Vuk Brankovi svakako je uestvovao u bici na

Kosovu? ree. Da. Borio se i sad se sprema za novu vojnu protiv Turaka. A Stefan, sin kneza Lazara? On je turski vazal.Monah se zamisli. Oi mu blesnue a nozdrve na tankom nosu

poee da se ire: Ova e zemlja ogresti u bratoubilaki rat, najvee prokletstvo

koje gospod alje meu ljude radi nekih viih smerova! ree. Jedanvitez potpisuje ugovor o vazalstvu s Turcima, a drugi sprema vojsku da s

njima ratuje! Zet i urak otre noeve da napadaju jedan drugog!9


17/189

17

*

Pogibija na Kosovu polju onemoguila je svaku pomisao na

samostalno delovanje u Srbiji. Feudalni gospodari koji su ostali ivi posleboja produili su meusobno kokanje, svaali se i tukli. Nepoverenje jeraslo. Surevnjivost i mrnja stvarali su sve vei jaz izmeu velikaa. Paipak svi su uviali da im se valja opredeliti na stranu Turaka ili Maara.Okolnosti su im davale nade da e moi ostati gospodari na svomedobru, Jer su se i Turci i Maari otimali da budu zatitnici pobeene iobezglavljene Srbije. Bajazit Munjeviti hteo je da ima osiguran put prekoTrakije do Dunava, odatle i za centralnu Evropu. SigismundLuksemburki eleo je da od Srbije stvori odbrambeni bedem protiv

Turaka. On je veuneo u svoju titulu Rascia nostrum regnum.10

Tako se u Srbiji pojavie dve izrazite stranke.Jednoj su pripadali oni koji su nekad uivali u monoj Duanovoj

dravi, pre i posle smrti velikoga cara. Moni i ponositi feudalnigospodari seali su se s bolom u dui prolosti kada su, vukui svaki nasvoju stranu, gurali dravu u propast. Ali, u elji da sauvaju svojegospodstvo i imanje, govorili su da je dolo vreme kad se mora voditirauna o ivotnom opstanku, klanjali se senima kosovskih junaka ioseali naklonost prema kneginji Milici i njenim sinovima, Stefanu i Vuku,

opravdavali njihovu politiku, iako su znali koliko je muan i nepopularannjihov stav. Govorili su da Stefan mora uz Turke i to ne svojom voljom,

nego pod nudom11.Meutim, oni drugi bili su vatrene pristalice saveza s Maarima.

Borbeni i uvek spremni, jedva su ekali da se late oruja i krenu naTurke. Ponosni do bahatosti, govorili su da nije sve svreno na Kosovupolju. Oni su, s ostalim hrianskim vitezovima, spremali vojsku zakonani obraun s Turcima. Na elu ove grupe bio je Vuk Brankovi,vitez ije namere nikome nisu bile potpuno jasne.

Nemajui poverenja ni u koga, ak ni u svoje oklopnike, Vuk jeodluio da pokupi druine odmetnika, da od razbojnika sastavi vojskukoja e mu biti pokorna.

Te godine Bajazit Munjevita zauzeo je veliki deo Bugarske sprestonicom Trnovom i poeo da se priprema za obraun s vlakimvojvodom Jovanom Mirom i ugarskim kraljem Sigismundom.

*


18/189

18

Belueva povorka pribliavala se jednom selu. Iz uvale se ulolajanje pasa, dovikivanja ljudi i lupanje u klepala. Sebri, naoruanikopljima, sekirama i motkama, izioe pred ratnike. Prema meseevojsvetlosti, njihova koata lica obrasla u kosu i bradu izgledala su

avetinjski bleda. Seljaci, zbijeni u gomilu, bili su spremni da jurnu nadoljake i da se bore do smrti. Bog s vama, dobri ljudi! viknu Belu. Zar ete napasti

srpske vitezove? S nama su i dva kaluera. Oni e vas blagosloviti.Sebri bacie oruje, skidoe kape i stadoe lagano prilaziti

kaluerima i ljubiti im ruke.Potujui zakon gostoprimstva sebri su se trudili da to bolje

doekaju srpske vitezove, a osobito monahe, do ijeg im je blagoslovamnogo stalo.

Stareina naselja, snaan postariji sebar, govorio je pravdajui se: Mi sad eto... Stalno smo u pripravnosti. Proulo se da turski

odredi krstare po Srbiji i hvataju razbojnike... Pa se bojite da i vas... otpoe Belu. Pa se bojimo... jer dok ti Turinu dokae da nisi razbojnik, ode

glava!Posle uobiajenih priprema, dogovaranja i dovikivanja, sebri

smestie u svoje najbolje kolibe dva kaluera, svetovnjaka Konstantina,Belua i jo nekoliko vitezova. Ostali ratnici polegae po slami ispoddrvea. Straari povezae jednog uz drugog. Teodosa i njegove drugovei naredie im da legnu.

U toploj letnjoj noi uskoro sve utonu u san.


19/189

19

Glava trea

Kolibe i daare, posivele od praine, leale su u dolini gde sesastaju dve Morave, Zapadna i Juna. Postavljene bez ikakva reda,izgledalo je da su razbacane. Tu su nekad boravili Tevtoni 12, vadilikamen iz oblinjeg brda i zidali Stala, grad s visokom kulom,osmatranicama, debelim zidovima, postajama za orunike, magazama ikonjunicama. Tevtoni su ili s gradnje na gradnju, od rudnika dorudnika, pravili naselja i ostavljali ih za sobom pored dovrenih gradova,kula, otvorenih rudnika, kamenoloma i mostova.

U naselju ispod Stalaa iveli su sebri teaci, koji su nekad bilipastiri13 ije su se ovce irile i plandovale po proplancima planineJastrepca. Dobrotom gospodara Prijezde, vojvode od Stalaa, spustili suse pastiri u dolinu dveju reka i dobili status teaka. I pored toga njihoveovce i krave pasle su sonu travu po obalama Zapadne i June Morave.Naputene kolibe su doterali, nove dogradili i stvorili naselje. Obilatimrodom sa dobrih njiva izmeu reka ispunjavali su obaveze prema

gospodaru, a isto tako i sami, bar donekle, pristojno iveli.Na zagasitoplavom nebu letnjeg predveerja ocrtavale su se ivice

zidova i visoka kula grada Stalaa. Na uzbrdici, s osojne strane, izmeuogorelih panjeva rasla je sitnogorica. Kroz nju je vijugao peaki putiprema gradskim vratima. Ta vrata, napravljena od hrastovih greda, bilasu nabijena avlima s glavom kao detinja pesnica. Glavni ulaz u grad bioje sa suprotne strane.

Iz naselja se ula rika marve i blejanje ovaca pred muu idovikivanje ljudi i ena. Sebri su se u grupama vraali s polja. Premoreni

radom i izmodeni egom koja ih je ceo dan pekla, tromo su ili popranjavu putu.Poslednji sunevi zraci iezavali su iza plavkastih planinskih

grebena. Iz gustih vrbaka i topoljara sipio je treperavi suton. Na visokojkuli grada blesnu prva buktinja. Prodorni zvuk roga objavi da je dan naizmaku i da none strae treba da stupe na svoja mesta. U naselju seagor stiavao. Meutim, odnekud se uo topot konjskih kopita i drugirog. Sebri, koji su sedeli ispred kolibe stareine naselja, uzbunie se.Glas roga bio im je nepoznat. Svi se rastrae po svojim .kolibama,

doepae lukove, strele i koplja, i kriju

i se iza ive ograde, desno i levood puta, ispred ulaza u naselje, napravie zasedu.


20/189

20

Na putu se pojavie konjanici. Prvi, na golemu konju, u oklopu i salemom, imao je na titu oznake: brojanice i no. Njegovih devetpratilaca bili su u ianim grudnjacima i s kacigama.

Nikad ovakve nismo videli! proapta stareina naselja Timotej.

Koja li su vera? Moda su krstai? dodade njegov sused Prokopije. Kakvi krstai! Prolo je to vreme!Sebri, naviknuti na zasede i prepade, kao utvare istrae iza trnja i

sklopie krug oko doljaka. S naperenim kopljima u konjske trbuhe inategnutim lukovima sa strelom na tetivi u mestu zaustavie viteza injegove pratioce.

Ko ste? Kuda ete... Dole s konja! zavikae. Spustite oruje, sebri! ree vitez. Od nas vam nikakvo zlo

ne preti. Potujte putnika hrianina i ukaite mu gostoprimstvo kojim suse vai preci oduvek ponosili.

Istina je, ponosili su se! ree Timotej gledajui po drugovima. I mi se ponosimo.

Ponosili su se, nema ta! dodade Prokopije. Ponosili su se umea se i trei sebar ali su znali koga

primaju pod svoj krov... Sjaite, predajte nam oruje pa moete u naenaselje.

Tako je! zavikae sebri. Dodo je u pravu!Dodo, brkati ratnik kome je strela na Kosovu izbila desno oko,

prui ruku da uhvati za voice viteeva konja.Ali jedan od pratilaca, kome je na titu bio naslikan gavran, istre

iza pasa sekiru: Molimo vae gostoprimstvo ree ne poviavajui glas ali

ako nam se ispreite na putu, jo kako umemo da prokrimo sebi prolaz!Zar ne vidite da smo Srbi?

Jeste! Srbi su, nema ta! Da ih pustimo? ree Timotej.Sebri se stadoe doaptavati. Vitez na golemu konju se nasmeja: Ivane ree svome pratiocu ostavi sekiru. Ovde je potrebnija

lepa re. Primamo vas u svoje naselje! viknu Timotej. Neka je slava

Hristu spasitelju, primamo vas na so i hleb.Povorka krete polako prema naselju. Neka oprosti tvoje svetlo lice! pravdao se Timotej. Posle

nesree na Kosovu na sve strane niu razbojnike druine. ovek nikadnije siguran za svoju glavu! ujem da su i Turci sad poeli da ih gone!

A Turaka se ne bojite? upita vitez. Pa pribojavamo se, premda u poslednje vreme ine manje zla.

Ja. Ja! rasejano odvrati vitez. Nego, mi bismo jo veerasda uemo u grad ako se moe?


21/189

21

Ne moe! odvrati sebar. Vidi, kad se upali buktinja na onojvisokoj kuli, a onda ni maka ne moe u grad. Tako je naredio gospodar.

Ko je gospodar? Vojvoda Prijezda... Kad on nije u gradu, samo se danju otvaraju

kapije. Kud je otiao? Valjda prema Kruevcu, da obie kneza Stefana.Buktinja na kuli svetlela je kao zvezda. Sebri su ili pored konjanika

zapodevajui razgovor. Mi smo iz Vrdnika ree jedan konjanik Srbi. Pre osam dana

napustili smo svoju kulu. I kud ste poli?Prvi konjanik outa, ali drugi dobaci:

Idemo da traimo pamet koju nikad nismo ni imali. Mir tamo! viknu Ivan. Neete je nai dobaci Dodo ali ete izgubiti glave. udim

se da ste i dovde doprli.U naselju se sebri zaudie. Vitez je skinuo s glave lem i dodao ga

jednom svom ratniku. Velikomuenici i boiji ugodnici! uzviknu Dodo. Nisi valjda

vitez lutalica? Svako udo ovuda je prolazilo, ali ovo sad prvi put!Vitez nije imao ni dvadeset tri godine. Njegovo mlado lice odudaralo

je od snanih veatih i brkatih pratilaca. Navuklo oklop na sebe tek to je izmilelo iz kolevke! tiho ree

Timotej. Vala ba! dobaci Dodo glasnije. Kud li je krenulo?Vitez se smeio na sebre i ne pomiljajui da se ljuti.Konjanici posedae za veliki sto ispred kolibe stareine naselja. Dve

buktinje svetlele su im dok su veerali.Vitez je prenoio u naselju i sutradan uao u grad. Doekala ga je

Prijezdina mati, stara vojvotkinja i njena ki Roksana, crnomanjastadevojka lepa i stasita, s dugim pletenicama:

Vitez sjaha s konja i pokloni se: Ja sam Toma od Rascije ree. Jo blaenopoiveg kralja

Stefana Uroa moji preci su sluili, nosili grbove i borili se za njegovukrunu... Klanjam se pred licem svetle vojvotkinje i srean sam to mi sedala prilika da vam ukaem svoje potovanje!

Vojvotkinja i njena ki zgledale su se udei se lepim reima koje jemladi vitez izgovorio.

Kakav vitez! Pravi riter! uzdahnu Roksana, koja je u Kruevcuna dvoru Stefanovom sluala prie o riterskoj otmenosti tamo na

zapadu. Molimo na so i hleb! ree stara vojvotkinja.


22/189

22

U prostranoj trpezariji sa zidovima ukraenim tepisima i freskamakoje su predstavljale scene iz ivota svetaca bila je udobna hladovina.Tu su obilato dorukovali vojvotkinja, Roksana, Toma i njegov titonoaIvan Slugan, vlastelin koji je tvrdio da je jedan njegov predak sluio na

dvoru lino cara Duana.Posle obeda Toma progovori: Zahvaljujem vam na gostoprimstvu alei to gospodar nije tu. Otiao je u Kruevac. Treba da ide sa Stefanom u Pritinu da

poseti Vuka Brankovia ree vojvotkinja. Taj vitez ih je hitno pozvaona savetovanje. Prema tome, dobri moj, ako pouri, moe ga zatei uKruevcu, a u Pritini e svakako nai obojicu.

Preko lica mladoga viteza prelete senka nezadovoljstva. On senamrti i stisnutih usta progovori:

Zadravam se... Nevolja je u tome to moram da obiem i drugegradove. Stii u svakako i u Pritinu, jer nosim pismo za Vuka

Brankovia. Meni moe rei sve to ti lei na dui ree stara gospoa.

Kad moj sin nije tu, ja sam gospodar. Dakle, moe govoriti. Molim da imoja ki Roksana, prisustvuje naem razgovoru.

Vojvotkinja dade znak slugama da se udalje. Vitez otpoe: Moj gospodar je kralj Sigismund Luksemburki. Njegova svetla

kruna pokriva narode mone i nepobedive koji se bore za veru Hristovu ispas sveta od anadolske poplave. Vitezovi iz Poljske, Nemake,Francuske, Engleske i drugih zemalja spremaju se za obraun sBajazitom Munjevitim i nameravaju da njegove Agarjane unite iliproteraju u Aziju.

To su krupne rei, vitee! ree stara gospoa. Ti sad ideod grada do grada i raspaljuje duhove protiv Turaka?

Tako je! Treba i vi Srbi iz Srbije da date svoj doprinos za spas islobodu hrianskih naroda.

Vojvotkinja se osmehnu. A da li zna da je mladi knez Stefan zakljuio s Bajazitom mir i

ugovor o vazalstvu?Toma ne odgovori, ali se u razgovor utae njegov titonoa Ivan

Slugan: Knez Stefan nikog nije pitao kad je primao tursko vazalstvo! A koga je trebalo da pita? Vas to sluite tuina ili da trai

dozvolu od ugarskog kralja? Njegov potpis i peat ne priznaje niko van granice Srbije!

dodade Toma.Stara gospoa preblede. Uzdravajui gnev, usiljeno se nasmei:

Dobri moji mladii, vi ete to ve rei Stefanu. On e vas boljerazumeti.


23/189

23

Moj put kroz Srbiju ima trostruki cilj ree Toma. Ii u odgrada do grada i trudiu se da pokrenem sve to u grudima nosi junakosrce. To mi je naloio kralj Sigismund i boriu se za njega, jer je onistiniti borac za hriansku veru i slobodu i zatitnik svih naroda u Evropi.

Njega i papa blagosilja. Tako! saaljivo se nasmei gospoa. Mora biti da su Turciestoko ugrozili i njegove zemlje kad se setio i nas posle pustoi naKosovu. Vojvotkinja, presecajui mladie otrim pogledom, nastavi:

Gde je bio taj hrianski kralj sa papom i svojim vitezovima preetiri godine kad je turska sila navalila na Srbiju? ekaj, ne prekidaj me!I gde ste bili vi, Srbi, to sluite u njegovoj vojsci?

Gospoo, to su uvredljive rei! dobaci Ivan Slugan. Morate ih podneti, prijatelju! One su istinite i opravdanja nema!

Niste mogli da doete na Kosovo Jer ste morali da

uvate svetlu krunukralja Sigismunda Luksemburkog. Taj zatitnik hrianstva posle

nae propasti upao je u Srbiju14. Njegovi ratnici tom prilikom nisu se banajbolje ponaali.

Gospoo! planu Slugan. Pljakali su, mladi vitee, palili, pustoili i ubijali srpske seljake. Hteo bih da objasnim... otpoe Toma. Ne treba objanjavati! presee gospoa! Nama je to bolje

poznato. Plemenita gospoo ree Slugan naa je dunost da vidimo

kakvo je ovde raspoloenje prema Turcima. To moete. Ono to je ostalo u ivotu posle Kosova osea se

kao da je kugu prekuilo. Neete vi ovde nai ljude koji e se boriti zavaega kralja.

To emo videti! dobaci Toma. Nareeno mi je da svedoznam to se odnosi na Nikolu Altomanovia.

Ko ti je to naredio? Moj gospodar, kralj... Tvoj kralj se mnogo brine o stvarima koje ne bi trebalo da ga se

tiu! Naslednik Altomanovievih zemalja je ljubimac kraljev. Lepo i plemenito! ree gospoa. Kraljeva je elja nastavi

Toma da Altomanoviev naslednik dobije svoju zemlju. Osim toga,namerava da kazni pljakae koji su je oteli.

Pljakae? namrti se vojvotkinja. uvaj se da tu re ne izgovori pred knezom Stefanom...

Uostalom, knez Lazar je poginuo na Kosovu, a kralj Tvrtko umro pre dvegodine.

Ostali su naslednici dobaci Slugan. Na kralj e ih prisiliti da vrate posede onome koji jedini ima


24/189

24

pravo na njih. Zaista velikoduan kralj! ree suho vojvotkinja. Jeste, velike

posede imao je Nikola, sin Altomanov. Pruali su se od Kotora doRudnika. I on i njegov otac bili su vitezovi na zlu glasu, omrznuti od

suseda, ak i od svoje vlastele. Bili su nepoteni, svaalice i uvek gotovina nasilja. Da bi sramota bila jo vea, nosili su titulu upana... Neprekidajte me, momci, jer ovo to vam govorim suta je istina... Nikola jeod svoje strine oteo zemlje oko Dubrovnika, a nju i njene sinoveDobrivoja i Stevana uhvatio i bacio u tamnicu gde su amili sedamgodina. S knezom Lazarom bio je u neprekidnoj svai dok mu nije oteoRudnik s okolinom. Uprkos tome. Lazar mu je ponudio izmirenje.Dogovor je bio da se nau sa po pet nenaoruanih ljudi na ivici jedneume. Meutim, Lazar je odrao re, a Nikolini ljudi doepaju oruje koje

su ranije sakrili ispod snega, napadnu Lazara, teko ga obrane u ubijunjegova dva vlastelina. Takav je bio Nikola Altomanovi. Sukobi,zasede i podmukli prepadi od strane njegove nisu prestajali, sve dok nijedozlogrdilo i knezu i kralju Tvrtku. Tvrtko i Lazar krenu vojsku i podlogviteza potuku kod Uica, uhvate ga i oslepe. Sad Nikola, ako je jo uivotu okajava svoje grehove u jednom manastiru u Zeti... Ispriaj ovonjegovom nasledniku, svakako vitezu na glasu, pa neka se ponosisvojim pretkom!

Mladi vitez pouta neko vreme. Njegov uznemireni pogled nekolikoputa u toku prianja pade na Slugana. Najposle ree:

Hvala, gospo. Ispriau to svome prijatelju, naslednikuAltomanovia, a isto tako i kralju ree Toma ustajui. Sad moramoda nastavimo put.

Toma i njegov titonoa izaoe da narede svojim pratiocima dasedlaju konje.

ta veli, keri? ree stara gospoa. Kako ti se svia Tomaod Rascije? Dosad smo bili Srbi, a otkako nai ljudi slue tuinu, postalismo Rasci... Da li zna ko je on?

Ne znam! A ti?

Mislim da znam. On je taj naslednik Altomanovia. Ima on jednogstrica koji se zove Toma. Taj je nestao posle propasti Nikoline. Po svojprilici on je sin toga Tome... Doao da trai svoja prava na zemlju kojamoda sutra nee biti niija.

Zato? Zato to svakoga asa moemo postati tursko roblje.Devojka obori glavu i utke izae iz odaje.Mladi vitez Toma ne otputova toga dana. Dok su se njegovi ljudi

pripremali, dojurie glasnici na premorenim konjima. Oni saoptie staroj

vojvotkinji da su Turci napali grad Bolvan, da ga opsedaju i da vreestoke napade.


25/189

25

Turci napadaju, opsedaju, juriaju? upita zaprepaenagospoa.

Opsedaju, napadaju! ree najstariji glasnik. Naselja suispod grada spalili i sve ivo stavljaju pod ma... Drugi idu desnom

obalom Morave i vesu kod unisa. Kod unisa! Na oruje... Svi na oruje! razvika se vojvotkinja.Ratnici se uurbae. Truba zasvira uzbunu. Na taj glas sebri u

naselju doepae oruje i pojurie prema kolibi svoga stareine. Oni napoljima i njivama pobacae kose i motike i trkom krenue prema naselju.

ta je? Uzbuna! Odakle dolazi neprijatelj? Turci... Turci dolaze... Sebri brao uzviknu Timotej uzbuna je u gradu. Sigurno

Turci dolaze! I dosad su dolazili i prolazili, ali nije bilo uzbune!Hrastova kapija prema naselju otvori se. Na njoj se pojavi telal.

Sebri se smesta utiae. Zaokruivi usta, akama, telal se razvika: ujte i poujte, sebri teaci! Idu Turci... Idu Turci... Ve su kodunisa... Svi u grad! Svi u grad! ene i deca u planinu a ljudi u grad.Ponesite oruje i hranu... Terajte stoku u planine, a vi u grad!

U naselju nastade pometnja. Timotej dohvati rog i iz sve snagestade da duva. Davao je znak pastirima, rasturenim du renih obala, dastoku oteraju u planine. Drugi su urili svojim kolibama da pripremeoruje i hranu. ene, skupivi decu, uskoro napustie naselje izamakoe u umu. Povorka sebara otee se putiem uzbrdo, premakapiji na gradu.

Vojvotkinja otposla tri glasnika prema Kruevcu da obavesteStefana i Prijezdu. Gledajui kako jezde na brzim konjima, gospoa seprekrsti:

Ako bog da da ih zateknu tamo! ree. Majko, moda e ih sresti na putu? dobaci Roksana pa,

obrativi se Tomi, dodade: Eto vam kako izgleda u Srbiji! O tome moete izvestiti svoga

kralja, ako vam poe za rukom da iznesete itavu glavu. Ne uzbuuj se, lepa device! odvrati Toma. Vitezovo je da

ratuje, a kad e poginuti, to stoji u boijoj ruci... Nego, koliko imateratnika u gradu?

Sedamdeset, i sto dvadeset sebara. I nas deset dodade vitez. Ukupno dvesta. Voda, hrana?

Kako s tim stojite? Imamo dva bunara i hrane za tri meseca. Onda je sve u redu! umea se Slugan. Boriemo se i izdrati navalu. Za to vreme moe se desiti tota! ta, na primer? nasmejao se Toma.

Moe da crkne kamila ili da umre sultan15

. Ili da zavlada kuga, ili da se desi zemljotres! dobaci Toma.


26/189

26

Moe, sve moe! Ali s nama je bog! isprsi se Slugan. A s Turcima Alah! dodade Toma. Videemo ko e koga po

glavi! Hrabri ste! nasmeja se devojka. A ta emo ako Turci

prou pored grada i odu dalje? Samo neka idu odvrati Slugan. Neemo plakati za njima.Ali ako nam svrate u pohode, zaalie to su zagrizli gradske zidove!

Meutim, poee da pristiu i begunci, veinom ljudi pod orujemna konjima i peice. Oni rekoe da su ene i decu poslali u planine,znajui da se Turci skoro uvek dre drumova. Nia vlastela, posednicimanjih gospodarstava, sebri teaci i pastiri, iako zastraeni, ponudie sevojvotkinji da ih uvrsti meu branioce grada.

Gde su Turci? upita vojvotkinja.

Ostavili smo ih kod unisa i pobegli ovamo. Koliko ih ima? Najmanje hiljadu! odgovori jedan vlastelin. Svi su na

konjima. Gde se srue, ostavie za sobom pusto!Druga grupa begunaca dojuri kao bez due. etrdeset konjanika

skoro zaguie gradska vrata. Bog s vama, ljudi! viknu vojvotkinja. Strah vas je izbezumio! Turci... Turci idu! zavikae begunci. Idu za nama! Samo to

nisu stigli... Kakva velianstvena slika straha! ree Toma. Kao da ih glavom goni Bajazit Munjeviti! dodade Slugan, pa

obrativi se ratnicima zavika: Ljudi, idemo u susret Turcima! Ko hoesa mnom?

Meu ratnicima i sebrima nastade agor. Predlog im je izgledaopreterano smeo.

Vitee ree vojvotkinja zar nije ludost sad napustiti grad? Potrebna su mi samo tri oveka odvrati Slugan. Da vidimo

koliko ima Turaka i gde su. Poveo bih svoje ljude, ali ne poznajem kraj. Dobro! ree gospoa. Idite i uvajte se da vas ne uhvate...

Timotej, Matija, Dodo! Izlazite iz gomile!Tri sebra izaoe i stadoe ispred Slugana. Pa, ovaj, mi, eto... Kad ba mora... Poi emo... ta tu ima! ive

nas nee uhvatiti! stadoe zanovetati sebri.Dadoe im lemove i dobre konje. Dodo zna turski! dobaci gospoa. Ushien sam zbog toga! odvrati Slugan, obode konja i protera

ga kroz irom otvorenu kapiju. Tri sebra krenue za njim.


27/189

27

Glava etvrta

Idui uzvodno desnom obalom June Morave, Slugan je posmatraotri pratioca udei se njihovom dranju. Muevni i ponositi, izgledalo jeda su srasli sa sedlom.

Sebri ste ree. A svako bi rekao da ste pravi ratnici. Bolji ratnici nego ratari odgovori Timotej. Otkako nastade

ovo posle Kosova, svako udo na nas: Turci, razbojnici i Ugri. I Ugri? upita Slugan. Bogme i oni! Priali su nam ljudi otud iz Grue da su Ugri gori od

Turaka. Ali nama, Srbima, sueno je da se nosimo sa svakom alom!Sebar pouta malo pa nastavi: Bog neka se smiluje dui naeg kneza i neka dodeli bolju sreu

mladome Stefanu. On, radi naeg dobra, udari na sebe turski jaram. Amoglo mu se da ode u beli svet, da poivi rahat. Zbog njega Turke vie ine napadamo, osim kad oni nas, kao ovo sad, zapodevaju. Ondadoepamo oruje, ia ko koga! Je li tako, brao!

Tako je! rekoe Dodo i Matija. Timotej izvadi iz torbe komadhleba i poe da jede. Na njega se ugledae i ostala dva sebra.

Nas trojica i na Kosovu smo bili ree Matija i vratili se u slavuboiju ivi i zdravi. Samo to je turska strela izbila oko ovome Dodou,kao to vidi.

U poslednje vreme utae se Dodo kao da se malo smirilo,a mi navikli da ratujemo, pa se oseam kao pas na lancu.

Vi bi da ratujete? ree vitez. Volimo da nosimo oruje pa bi i da ratujemo.

Protiv Turaka? Protiv njih osobito.Onda u vas povesti sa sobom. Ugarski kralj zakleo se na sveto

pismo da ne miruje dok ne uniti sve Turke. On e vam i plaati. Zar mnogo plaa? upita Timotej. Plaati? Da branimo njegovu zemlju? ree Matija. Uz njega braniete i svoju.Sebri se stadoe zgledati. Neemo! rekoe uglas. Sluiemo Stefanu.

Ali on nee rat s Turcima. Lazareva krv da nee rat s Turcima! isprei se Dodo.


28/189

28

eka on samo vreme. Beae Turin ispred njega kao zver! Nego, jesi livideo kadgod njegove oi.

Nisam! Nee ih ni videti! U njih se ne da pogledati. Kad stane pred

njegovo lice, spopadne te neka klonulost... Ako izdri Stefanov pogled,evo ti sekire pa me udri unikom posred glave! More, i vlastela obara oipred njim.

Ali bilo je vreme veda budu oprezniji. Sretoe nove izbeglice. Ko ste i kuda ete? viknu Timotej. O, Timo, kume! Bei, ako u boga veruje! Eto Turaka za nama!

dobaci jedan starac jaui na magarcu. Ej, kum-Proko! odvrati Timotej. Opet zlo vreme

doekasmo... Nego pregazite reku iza onog lakta pa u umu.

To ba i hoemo! doviknu starac i oinu magare. Ovo malozakasa pa opet poe hodom.

Od ege reka je opliala, smanjila se u koritu i ostavila po obalamananose, peane sprudove i beo, valjkasti ljunak. etiri konjanikajezdila su uzvodno prebacujui se s obale na obalu i krijui se izmeubunova po gustim vrbacima i topoljarima.

Putem protutnja jo nekoliko begunaca na konjima ostavljajui zasobom oblak praine.

Na levu obalu! doviknu Slugan pratiocima.Pregazivi jo jednom reku, konjanici utonue u visoko ipraje.Na putu iza okuke pojavie se Turci. Bilo ih je svega est, svi na

dobrim konjima. Ili su lagano i oprezno gledajui desno i levo. Boje se zasede! ree Timotej.Iz daljine je dopirao agor, topot konjskih kopita i rika marve. Ovo im je izvidnica! Lepo e se provesti! proapta Slugan

stavljajui strelu na tetivu. Tri sebra vesu zatezala lukove.Turska izvidnica se lagano primicala. Ne odajui glasa od sebe

ratnici dooe na pedesetak koraka od zasede. etiri tetive prasnue.Dva Turina klonue na sedlima i svalie se na zemlju. Jedan konj,

pogoen strelom u grlo, propinjui se i skaui po putu, zbaci sa sebejahaa i kao pomaman jurnu u stranu. Turin, ne znajui odakle mu pretiopasnost, izbezumljen od straha udari na reku, pregazi je i nalete nazasedu. Slugan ga klepnu dralicom od sekire po glavi.

Tako, mladiu! ree. Kod nas e ti biti kao na majinomkrilu!

Meutim, tri zaostala Turina okrenue konje i udarie natrag.Slugan stavi ispred sebe onesveslog zarobljenika. Napred, sebri! ree. Ovaj jezik progovorie u ime cele

turske ordije!Kad stigoe do puta koji vodi uz breg prema gradu, gomila turskih


29/189

29

konjanika veih je izdaleka zasipala strelama.Ratnici sa zidova ugledae Turke. U gradu je sve bilo spremno za

odbranu. Vitez Toma i njegovi pratioci izmeae se sa vlastelom isebrima hrabrei ih svojim samopouzdanjem.

Slugan i vojvotkinja stadoe sasluavati zarobljenika. Ratnik se uzput osvestio, ali, oseajui pod grlom viteev no, nije ni pokuavao dase otme.

Zarobljeni Turin nije znao turski nego arbanaki. To se doznalokad mu Slugan prinese eravicu uz tabane. Meutim, Dodo je razumeoi taj jezik.

Vojvotkinja sa uasom doznade da napadai pripadajuozloglaenom Arbanasu Dimitriju Jonimi16.

Otkud ak ovde da stignu prokletnici! uzviknu gospoa pa se

okrenu Dodou: Pitaj ga ko im je stareina. Stareina im je Husein Anadolac, koga je zapovednik Skadraposlao da goni po Srbiji razbojnike druine prevede Dodo.

Slugan i vojvotkinja s olakanjem uvidee da nemaju posla scarskim Turcima.

Nisu carski ree stara gospoa ali sam ula za njih da sukrvoloni kao divlje zveri. I ba njih je turski namesnik u Skadru poslaoda gone razbojnike!

Napadai su nagrnuli u naselje ispod grada. Jedni su hvatalikokoke i jurili prasad, drugi palili stogove sena i slame, trei su vezivalizarobljene sebre koje su uz put pohvatali. Na nekoliko dugakihkonopaca bilo ih je povezano preko dve stotine. Uskoro poee daizbijaju dimovi iz koliba i daara.

Ratnici i sebri, krguui zubima od besa, gledali su sa zidovagrada kako vatra prodire njihovu zlehudu imovinu.

Roksana je stajala pored Tome. Sa suzama u oima i krei rukeobrati se vitezu:

Zar e ovaj zloin ostati nekanjen?Toma je uhvati za ruku:

Lepa gospo ree razbojnici e svojom krvlju iskupiti zloin.Jo danas e videti ta mogu vitezovi plemenitog kralja Sigismunda!

Moja zahvalnost nee biti manja od vae hrabrosti.Vitez oseti kako mu srce jae zakuca. Smeei se ree: Iz tvojih oiju izbija plemenitost kakvu dosad nisam video. ta je moja prostota prema divnim gospoama tamo u Budimu!

odvrati devojka crvenei. Mile su mi tvoje rei i viteko ponaanje,ali, molim te, neka tvoja naklonost prema meni bude prolazna. Osimpotovanja koje je vitezu uroeno prema eni, ja od tebe ne oekujem

nita! Uiniu sve to hoe! vatreno odgovori Toma. Reci svoju


30/189

30

elju!Devojka obori glavu: Moja elja je jednostavna, ali za mene mnogo znai: Srbin si i

molim te da to ostane do kraja ivota.

Ovi Turci uopte nisu Turci! ree Slugan prilazei im. Nego? prenu se Toma. Arbanasi. Razbojnici Bajazitovog vazala Dimitrija Jonime. Hvala bogu! odvrati devojka.Podne je prevalilo a napadai nisu ni pomiljali da juriaju na grad. Palikue i lopovi! ree Slugan briui rukavom znojavo lice.

Uzalud nas pri sunce i bije jara od ugrejanih zidova. Oklop mi sezagrejao... Oseam da se kuvam na tihoj vatri.

Savetujui se s vojvotkinjom odluie da na zidovima ostane mali

broj ratnika, dovoljan da motri na pokrete napadaa. Ostali se povukoeu hladovinu.

Podalje od naselja, koje se pretvori u pepeo, napadai su seulogorili. Jedni su se izleavali u hladu ispod brestova, drugi se kupali ureci, trei se kockali, a ostali, gonei konje ispred sebe, otumaraenizvodno obalom reke.

Uagrenih oiju od uzbuenja gledao je Toma protivniki tabor. Mnogo ih je! ree Slugan kao da pogaa njegove misli.

Koliko su sigurni u svoju snagu, nisu nas ak ni opkolili! Moda ekajuda nas strah nagna da napustimo grad?

Da, potpuno su sigurni! odvrati Toma. Zbog toga emo ihnoas iznenaditi.

Ako oni ne iznenade nas predvee! Onda emo ih se sa zidova namlatiti do mile volje. Ratnici i sebri

u gradu dobili su ubojne sekire. Divota! trljajui ruke odvrati Slugan. A kad misli da e

otpoeti vaar? Noas, svakako! ta je, momci? prie im vojvotkinja. Nai gosti ba planduju

u hladovini? Ne misle da nas napadnu? Napaemo mi njih! Noas emo napraviti prepad ree Toma. To je ludost! Sa sebrima i dobeglom vlastelom nemamo u gradu

vie od etiri stotine ljudi. Ne elim da ostanem bez odbrane. Nama je dosta i polovina dobaci Slugan.Gospoa se zamisli: Znam ja ree da je vama, vitezovima, pamet u pesnici.

Plahoviti ste i nestrpljivi. I moj Prijezda je takav... Naposletku, idite!Napravite prepad ako vam se ljudi dobrovoljno jave.

Za prepad se prijavilo sto osamdeset ratnika. Izii emo na malu kapiju u vreme tree smene strae ree


31/189

31

Toma. Poneemo samo noeve i sekire. Krenuemo peice niz stazu,jedan za drugim, a onda juri.

Pobogu, ljudi uzviknu Roksana njih je pet puta vie! Sviete izginuti.

Ratnici su netremice gledali u mladog viteza, a on naglaavajuisvaku redobaci: Da se ne bismo u mraku izmeu sebe klali, pokli e nam biti

brojanice-no. Brojanice-no! ponovie ratnici. A sad ree Slugan da li je majka rodila nekoga od vas sa

dve glave, da jednapreali i u prvi mrak sie niz breg i izvidi gde su imstrae?

Ja u poi javi se Dodo.

I ja... I ja... zau se jo nekoliko glasova. Onda, s boijom pomoi ree Toma.

Samo Dodo i Matija! viknu vojvotkinja. Oni su najvetiji utom poslu, jer su nekad pripadali razbojnikoj druini TeodosaMukotrpnog.

Bilo pa prolo! odmahnu rukom Matija. Ubijali ste! umea se Roksana. Ne poriemo odvrati Dodo. Ali nas je Teodos redovno

ispovedao i istio nas od grehova. On je boiji ovek!U neprijateljskom taboru poele su da odjekuju sekire i ulo se

stropotavanje drveta. Prave opsadne maine! ree Slugan. Izgleda da napad na

grad nee izvriti pre sutranjeg dana.Mrak se naglo sputao. U protivnikom taboru vatre su postajale

svetlije. Otud se ula pesma, pijana i raskalana. Zatretae goevi izurle. Turci i Arbanasi otpoinjali su veselje. Oko najvee vatre igralo jekolo. Izduene senke ljudi poigravale su. Dozivanje, podvikivanje ljudi,vrisak ena i grohotan smeh odjekivali su u noi. Dim mnogih vatri visioje nad ravnicom izmeu dve reke.

Ratnici i sebri na zidovima tiho su razgovarali motrei niz bedem.Osim buktinje na visokoj kuli sve je bilo u mraku. inilo se da je gradutonuo u san.

Dodo i Matija mugnue na mala vrata i krenue niz brdo izme ugustih bunova. Prikradajui se, uskoro zaue razgovor. Straari sugovorili turskim jezikom. Sebri, vukui se po zemlji, od buna do buna,pribliavali su se mestu odakle su dopirali glasovi. Dodo laganorazmae granice na bunu iza koga je leao. Nekoliko koraka udaljenisedeli su na jednoj kladi straari. Dve siluete crnele su se u mraku.

Sebar razabra rei: Grad ima slabu posadu ree jedan straar. Begunci koji su se


32/189

32

ispred nas sklanjali uveali su strah kod branilaca. Eh odvrati drugi na efendija vie voli da se poigrava sa

seljakim enama i devojkama nego da napada na grad. Pre sutranjegpopodneva nee biti Juria.

Nee ree prvi straar pa dodade: Srea je to Stefan,srpski knez, nije u Kruevcu. Zlo bi, bogme, bilo kad bi nas on napao!Na gazi je obaveten od uhoda da je Jue napustio grad i s vojskomotiao na jug. Da smo se sreli s njim, Alaha mi, bilo bi krvi i mrtvih glava.

Nema smene! odvrati drugi straar zevajui. Oi mi sesklapaju od umora.

Dodo utinu Matiju za miicu i apnu mu na uho: Ti desnog, ja levog!Sebri iskoie iza buna i u dva skoka naoe se ispred straara.

Alah! dreknu jedan i umue. Drugi zakrklja i pade na le

a.Dodo i Matija odvukoe leeve i sklonie ih iza bunja. Onda

pooe stazom uzbrdo i uskoro se naoe u gradu.Vojvotkinja se lupi akom po elu kad doznade da je Stefan

napustio Kruevac. I moj Prijezda je otiao s njim! ree. Neka nam je bog na pomoi!Toma i Slugan, doznavi da su straari uklonjeni, odluie da ne

ekaju pono. Oni skupie dobrovoljce i uskoro, jedan za drugim, ratnicise spustie niz stazu. U podnoju brega podelie se u tri grupe: prvu jepredvodio Toma, drugu Matija, a treu Dodo.

Ko udara prvi? upita Slugan. Svi u isti mah! odvrati Toma.Matija zagazi u reku, njegovi drugovi za njim; Dodo okrete desno,

podnojem brega, a Toma poe prema izgorelom naselju.Kreui se pobauljke u pravcu najvee vatre u taboru, Tomina

grupa je lagano odmicala. ekaj! proapta Slugan hvatajui Tomu za ruku. ujem

korake...

Zemlji... Zemlji! tiho se prenese od usta do usta.Prema svetlosti vatre ocrtavalo se est turskih ratnika. To su

straari koji su poli da izvre smenu pod bedemom. Idui bezbrino,skoro nagazie na Tomu i Slugana. Za trenutak nastade komeanje.Nekoliko krikova odjeknue, ali ih zagluie goevi i zurle. Vitez i njegovipratioci produie put.

U taboru napadaa vreva je poela da se stiava. Sa sedlima ispodglave i pokriveni ebadima i ogrtaima neki ratnici su uveliko spavaliispod drvea. Samo kod najvee vatre jo je vrelo. Tu su se, nataknuta

na ranjeve, pekla dva vola. Odatle se neprekidno ulo udaranje u goipitanje zurle. Voa napadake horde Husein Anadolac, koata ljudina,


33/189

33

za glavu vii meu najviima, izdirao se na svoje ljude izdajui imnareenja.

Meutim suprotno od grada, s druge strane reke, zau se graja,zveket oruja, povici i zapomaganje. Matija sa svojom grupom naiao je

na mesto gde su Turci smestili zarobljene sebre. Kivni na napadae,Matija i njegovi ratnici napravie strahoviti pokolj. Najpre poubijaestraare, onda navalie na pospane i bunovne Turke i Arbanase, mnogepobie, ostale naterae u bekstvo. Prepad je bio toliko neoekivan damnogi popadae pod udarcima noeva i sekira pre nego to se setie dadohvate oruje. Dve stotine sebara, svi osloboeni od veza, doepaerazbacano oruje, drvlje i kamenje koje im je bilo na dohvat i kaopomamni jurnue u gomilu Turaka.

Brojanice-no... Brojanice-no! odjekivalo je po bojitu.

Gomile Turaka i Arbanasa, beei naletee na Dodoa, drugepognae Toma i Slugan. Osloboeni sebri kidisali su kao divlje zveri i

probijali se kroz gomilu neprijatelja. Oni se probie kroz tabor i upadoeu kotlinu gde su Dodoevi ratnici doekivali begunce.

Prema svetlosti vatre Toma ugleda zapovednika horde. HuseinAnadolac, drei golu sablju u desnoj ruci a u levoj topuz, vikao je nasav glas. Oko njega se okupilo preko stotinu ratnika, sad vepribranih iornih za borbu. Ta grupa je davala estok otpor.

Toma napade turskog zapovednika. Doekujui sekiru na topuz iodbijajui udarce, Husein je vitlao sabljom oko viteeve glave. Slugan seuveliko borio s njegovim titonoom. Ostali sebri i ratnici iz gradanapadali su svom estinom na turski ubojni red. Iako bez lema i oklopa,Turin se veto branio. Njegova sablja nekoliko puta okrznu mladogviteza, a udarac topuza zveknu o lem. Toma se povede i umalo nepade. Ali udarac, dat iskosa, izgubio je snagu.

Ratnici, tukui se i gonei jedni druge, izgazie vatru i borba senastavi u mraku. Guanje, jauci i beanje stvorie zabunu. Meutim,turski ratnici koji su se u poetku razbeali pohrlie prema mestu gde suse najvie uli jauci i zveket oruja. Uskoro je oko Huseina bilo preko tri

stotine Turaka.Sebri su estoko juriali, ali, obuzeti besom i nedovoljno veti u

rukovanju orujem, ginuli su na sve strane. Ratnici i Tomini ljudi borili suse ne pomiljajui da se povlae.

Odjednom se iznad grada pojavi pun mesec i obasja bojite. Svi emo izginuti! dreknu Slugan i zadade smrtonosni udarac

Huseinovom titonoi. Onda napade drugog, obori ga i jurnu na treeg.Toma je iz napada preao u odbranu. Poseen po licu i desnoj ruci,

mladi vitez je s mukom odolevao gorostasnom Azijatu.

Povlaite se prema bregu! povika vitez pa i sam poe da sepovlai.


34/189

34

Bojite osvetljeno meseinom bilo je pregledno. Turci i Arbanasi,videi da se broj neprijatelja smanjio, svojski su napadali. Tomi pritee upomo Dodo. Pored njega borilo se dvadesetak ljudi. I Matija se sasvojim odredom provukao. Ali osloboeni sebri nestali su u noi. Jedni

su izginuli borei se, ostali, dohvativi se puta, razbeali su se po kotlini.Toma je desnom rukom poturao sekiru i odbijao udarce, a u levojdrao rog na usnama i duvao iz sve snage. Davao je znak svojim ljudimada se povlae prema bregu. I ratnici, borei se, povlaili su se lagano. Aliko god je okrenuo lea neprijatelju, ginuo je. Ve proreeni ratnici izgrada i sebri brektali su od umora.

Zbijajte se u gomilu! U gomilu! vikao je Slugan.Jedan Arbanas pritra Tomi i s lea ga udari noem. Ali oklop

zveknu a no se prebi. U isto vreme Dodoeva sekira se spusti na glavu

razbojnika. Brojanice-no... Brojanice-no! jo uvek se ulo na bojitu.Turci i Arbanasi, ve sigurni u svoju pobedu, napadali su svom

snagom. Svrstani u ubojni red, zadavali su precizne udarce i stopu postopu potiskivali protivnike.

Toma i Slugan izgubie nadu na spasenje. Na bojitu su se sveee uli povici:

U ime Hrista spasa! Osvetite me, brao!Dodo, Matija i Timotej najvie su jada zadavali protivniku. Nagi do

pojasa, sa razbaruenom kosom i bradom i isprskani krvlju, upadali su uguste redove Turaka zadajui sekirama strahovite udarce.

Sebri brao vikao je Timotej skupo prodajte svoje glave!Odjednom u kotlini pisnu truba. Na putu se pojavi zbijena eta

konjanika. Osvetljeni meseinom, videli su se kao na dlanu. Napred jejezdio vitez u sjajnom oklopu, bez lema na glavi. Duga kosa pala mu jeu uvojcima po ramenima.

Vitez izdade svojima kratko nareenje, spusti koplje konju izmeuuiju i jurnu u mete. Njegovi pratioci potekoe za njim. Na ravniciizmeu dve reke nastade kovitlanje. Preneraeni glasovi zaparae no.

Horda Turaka i Arbanasa zdruzgana je. Ako ovo nije bila pomou pravi as, onda smo mi najnezahvalniji

ljudi! ree Slugan, diui se iza buna izmeu ratnika i sebara koji suse sklonili ispred navale vitezova.

Stefan... Stefan! Na gospodar Stefan! zagrajae sebri.


35/189

35

Glava peta

Na zidovima grada plamtele su buktinje u znak pobede, a u ast islavu kneza Stefana i vojvode Prijezde, gospodara Stalaa.

Ratnici i sebri vraali su se u grad stazom izmeu bunova i prolazilikroz malu kapiju. Slugan ih je prebrojavao prema svetlosti buktinje. Odsto osamdeset ljudi vratilo se sedamdeset i dva oveka. Izranjavljeni,krvavi i s groznicom u oima, izgledali su kao razbijeno krdo.

Vojvotkinja i Roksana prihvatie ih svesrdno. Sluge se ustumaraedonosei ubruse i vedrice s vodom da ranjenicima ispiraju rane. Jedanstari sebar, najuveniji ranar u tom kraju, spremao je meleme i kuvanetrave u ulju.

Roksana pritra Tomi. Na lepom licu mladog viteza zjapila je ranana kojoj se zgruala krv. I desna ruka bila mu je poseena.

Devojka i Slugan odvedoe ranjenog viteza u lonicu, skidoe muoklop i stavie ga na postelju. Ispirajui mu ranu hladnom vodom izapajajui ga vinom, Roksana je govorila:

Vae junatvo u pesmu e ui. Dostojni ste vitezova poginulih naKosovu.

Stefan... Stefan! aputao je Toma. Kakav vitez! Kakvasnaga! Bez njega bismo svi izginuli!

Gromovnik! Pravi gromovnik! dodade Slugan. Svojim samoima gledao kako se ispred njega razmiu turski redovi i bee ustrmoglav. Uleteo je u gomilu neprijatelja kao kobac meu vorke.

Va podvig nije manji! ree Roksana.Posle bitke Stefan, Radii Mihailo, predvoeni Prijezdom, uoe u

grad. Njihova vojska, oko tri stotine oklopnika, ostala je u kotlini,utaborila se i spremila da tu prenoi.Stara vojvotkinja plaui je grlila etiri viteza. Bog vas je poslao! ree. ta bi bilo od nas da niste stigli na

vreme! Jue u podne poli smo iz Kruevca odvrati Prijezda. Uz

put smo naili na sebre koji su beali desno i levo ispred razbojnikehorde. Doznali smo da su Turci i Arbanasi napali grad Bolvan. Nisu gazauzeli, ali su opustoili ceo kraj. Begunci nam rekoe da su napadai

krenuli niz Moravu. Morali smo njihovim tragom dodade Stefan. Izgubili smo u


36/189

36

vremenu, ali u dobri as. Vuk nas oekuje u Pritini. Stefane, bog te blagoslovio! ree vojvotkinja. I tebe i tvoj dom! odvrati vitez pa se okrete sebrima koji su

uagrenim oima od zahvalnosti i divljenja gledali u njega:

Sebri, teaci i pastiri... vama je priinjena najvea teta: izgubiliste mnoge drugove u bici i spaljeno vam je naselje. Dole u ravniciizmeu dve reke lee gomile pljakaa. Sutra zorom pokupite njihovuopremu, novac i oruje, a mrtve pokopajte. Imaete dobar plen.Osmehnuvi se, vitez dodade:

To vam je nagrada za izgorelo naselje, a mrtve drugove nikovam ne moe nadoknaditi. itajte molitve za pokoj njihovih dua.

iveo Stefan! iveo na otac! zagrajae sebri.titonoa mu je skinuo oklop i narukvice.

Stefan je tada imao dvadeset i tri godine. Njegovo stasito i gipkotelo odavalo je otmenost. Lice mu je bilo bledunjavo, nos pravilan. Okousta lebdeo mu je osmejak. Ispod izvijenih obrva bleskala su dva krupnaoka kestenjaste boje. Vitez je imao oi iz kojih je zrailo potenje,dostojanstvo i odvanost. U to vreme plemii i sebri su priali danajodvaniji i najdrskiji vitezovi obaraju pogled pred Stefanom. Tanki,mladiki brkovi i mekana brada, tek uobliena, dopunjavali su lepotunjegova lica.

Prijezda, Radi i Mihailo, iako mladi, bili su vitezovi na glasu iStefanovi pratioci i prijatelji. Stari ratnici koji su preiveli Kosovo,onemoali od napora i rana, i dotrajavali ivot, plaui su govorili:

Pod turskom sekirom pala je gorostasna uma, ali gle, iz panjevaizbijaju izdanci! Raste nova gora, gusta i bujna. Nju nee niko oboriti!

Prijezda je bio demekast vitez, plah i hrabar do bezumlja. Radi iMihailo imali su nadimak krstai jer su nosili maeve nasleene oddedova koji su se nekad, uz zapadne vitezove, borili za veru i Hristovgrob. Mladi i naoiti, bili su poznati kao nenadmani borci na mau,koplju i ubojnoj sekiri.

Te noi, u toku borbe, Radi se sukobio s Huseinom Anadolcem,

voom napadaa, oborio ga udarcem maa pljotimice po glavi izarobio.

U prostranoj trpezariji, posle veere, vojvotkinja stade hvaliti Tomu iSlugana:

Jutros doli iz bela sveta, a noas napravie prepad na Turke iArbanase. Kakvi divni mladii! Kakvi junaci!

Odakle su doli? upita Prijezda. Iz Ugarske. Slue kralja Sigismunda. Pravi vitezovi, riteri. Onaj

glavni zove se Toma od Rascije. Ima na titu oznaku brojanice i no.

Drugi, njegov prijatelj, Ivan Slugan, kae da je neki njegov predak dvoriocara Duana. Na njegovom titu je naslikan gavran na crvenom pozau.


37/189

37

Da li je teko ranjen? upita Stefan. Ne verujem. Dobio je posekotine po obrazu i desnoj ruci. Ako je doao da die bunu protiv Turaka, baciu ga u tamnicu

ree Prijezda.

U tamnicu ga nee baciti, sinko! odvrati vojvotkinja. Doksam ja iva, niko nee pokazivati prstom na ovaj grad i za njegovegospodare govoriti da su nezahvalni i da ne potuju zakongostoprimstva.

Jo nismo estito ni odahnuli od pogibije na Kosovu, a teevropske ale guraju nas pod turski ma! dobaci Prijezda pa dodade:

Samo slepac ne vidi da sad nije vreme da se s Bajazitom ratuje. Gospodaru! doviknu jedan sluga s vrata. Voa pljakaa,

Husein Anadolac, osvestio se i trai da jede.

Dau ja njemu! planu Prijezda. Osam dana hleba i vodenee okusiti!

Stefan mu stavi ruku na rame: Polako, brate! ree. Treba s njim razgovarati. Jo ne

znamo ni ko ga je poslao da vri pljakanje i ubijanje, ni odakle.Obrativi se sluzi, ree:

Dovedi ga!Uskoro u odaju ue Husein, kosooki Anadolac, snana ljudina,

kukasta nosa i oiju kao u grabljivice. Tanki brkovi i retka bradica pravilisu crni veni oko njegovih debelih usana. Ratnik stade nasred odajeraskreivi noge. Iz utih beonjaa izbijala mu je zloba. etiri straara saisukanim maevima smesta ga zaokruie.

Prijezda iskapi jedan poveliki pehar s vinom i prie sunju: Psino! ree. Ko te je poslao da napada moj grad?Anadolac iskrivi usta u prezrivi osmeh. Zmijo azijatska! krgutnu zubima vojvoda. Konjima u te

raskinuti! Ovakvog avola u ivotu nisam video! Gleda me kao da sam janjegov rob!

Moj Prijezda! dobaci vojvotkinja. Tvoja plahovitost najposle

e te oterati u propast! Zar ne vidi da taj ovek ne zna srpski! Prijezdase lupi akama po elu:

Istina je! Ne zna srpski! ree. Privedite Turina blie! doviknu Stefan slugama. Zato si doveo svoje ratnike u Srbiju? upita ga na turskom

jeziku. Je li te ko poslao, ili si samovoljno digao vojsku protiv nas? Ja sam jenier17 odvrati Turin. Lae! grmnu Prijezda. Janiari su peaci! Vi ste doli na

konjima.

Moji ratnici slue padiaha Bajazita Munjevitog, pogaajunjegove elje i ispunjavaju ih. Zbog toga nam je dozvoljeno sve. Tako


38/189

38

kau. Ko kae? ahin, zapovednik Skadra. On nas je poslao da unitavamo

razbojnike druine po Srbiji, jer je obaveten da su se poele skupljati

da udare na carske Turke. Gonimo ih u slavu sultana!Husein, obarajui pogled i gledajui nekud ustranu, stade sepremetati s noge na nogu.

Emir ahin nastavi pouzdano zna da je to istina, jer jeobaveten od uhoda hriana... Moj pravi gospodar je Dimitrije Jonima,slavni ratnik. Njega je otac Mletake Republike bogato ucenio ponosno zavri Turin.

Stefan se obrati vitezovima: Ratnik pripada razbojnikoj druini Dimitrija Jonime... Moda e

dati bog da se jednom sretnem s njim! ahin, zapovednik Skadra,naredio je, ili dozvolio, tome vitezu da poalje svoje ratnike kojima jedozvoljeno sve, jer se raunaju kao janiari18, da unitavaju razbojnikedruine po Srbiji.

Obrativi se sunju, Stefan ree: Da li ahin zna da i ja postojim na ovome svetu? To nam nije rekao! odvrati Turin gledajui ustranu. Lepo! A da li vam je naredio da palite naselja, da ubijate i robite

mirne sebre, da otimate devojke i da napadate na gradove? Nije, ali to se podrazumeva! Stefanovo lice postade blee, usne

mu se zategoe a iz oiju blesnu odsjaj od koga vitezove podioemarci. Dobro su oni znali ta taj pogled znai. Prepade se i Turin papromuca:

Alah je iznad nas. Njegova volja je naa sudbina!Stefan otpi vina iz pehara i, donekle smiren, prevede vitezovima

Huseinove rei: Jasno! planu Mihailo. Gomila razbojnika Dimitrija Jonime! I to

se radi pod pokroviteljstvom carevog namesnika u Skadru! ahin...ahin! vajkao se Stefan. Njegova zapovest, a izdavao mi a; za

prijatelja!Prijezda, vepijan, zakoluta oima, ispi pehar i tresnu njim o sto: Ko trai prijatelje meu Turcima i gore e doekati! ree.Zaprepaeni vitezovi upree pogled u Stefana. Ali na licu mladog

kneza ne pokaza se ni senka gneva. On uze komadi hleba sa stola,umoi ga u pehar s vinom i stavi u usta. Onda se obrati slugama:

Koliko ima zarobljenih razbojnika? Svega etrnaest. Stavite im okove. I ovoga odvedite i bacite ga u tamnicu.

Sluge izvedoe sunja, a Stefan se obrati Prijezdi: Ljubazni moj! Junatvo je velika vrlina, ali ima prilika kad je


39/189

39

pamet vea i potrebnija. Da li si razumeo? Jesam! ree vojvoda. Ali vode i hleba neu okusiti dokle

ovog razbojnika ne vidim na konopcu! Ne! odvrati Stefan. Na konopac e ahin i Dimitrije Jonima,

a ovoga emo poslati na dar sultanu Bajazitu.Tri viteza zaagorie odobravajui. Prijezda skoi i poljubi Stefana: Oprosti! ree. Lud sam i neobuzdan! Turci... Turci... Kao

mora pritiskuju mi duu! Moda e doi vreme kad e i za mora prestati! zamiljeno

ree knez, pa dodade: Prijezda, poao si sa mnom i ii e do kraja! Ali ako eli sad da

bije Turke, Vuk Brankovijedva e te doekati.Mladi knez pouta neko vreme gledajui iznad glava svojih

prijatelja: Onima na Kosovu ne zavidite! ree. Ne zavidim im ni ja.Izginuli su kao junaci. Ali sad je vee junatvo iveti! iveti i izdrati...Zar ne uviate: mi nosimo krst na svojim pleima, Golgota je na domaku,a vaskrs ko zna kad e doi!

Za stolom zavlada mrtva tiina. Stefane sine! plaui ree stara vojvotkinja. Zar niotkud

spasa?Stefan ne odgovori. I vitezove spopade tuga. Niz lice plavokosog

Mihaila slivale su se suze. Prijezda je glasno plakao.U odaju uoe Roksana, Toma i Slugan. Stefane, Prijezda... predstavljam vam dva velika junaka! ree

devojka. Oni su noas pokazali kako se treba asno boriti. Ranjenivitez je Toma od Rascije, a ovo je njegov drug i titonoa Ivan Slugan.

Vitezovi za stolom ljubazno pozdravie dva mlada ratnika, dadoeim mesto i stavie pehare ispred njih.

Znam kome pripadate, zato ste doli u Srbiju i kakav ste podviguinili! ree Stefan.

Zahvaljujem vam, mladii! dobaci Prijezda. Borili ste se

valjano. Nudim vam svoje prijateljstvo i kapije na mom gradu za vas euvek biti otvorene.

Toma uzbuenim glasom odgovori: Za nas je takvo prijateljstvo velika ast. Tamo u Ugarskoj, na

dvoru moga kralja, takva etiri viteza zablistala bi lepotom i vitekimvrlinama. Jer vae osobine upotpunjavaju dostojanstvo kojim se spravom dii svaki valjani vitez.

Kako lepo reeno! s oduevljenjem dobaci stara vojvotkinja. Lepo doista! ree Mihailo. Riteri na zapadu ive za ljubav,

junatvo i lepu re. Najlepe i najuzvienije ree vojvotkinja. Ona je s ponosom


40/189

40

smatrala da je Toma njen pronalazak.Roksana se smeila. Njene sjajne oi pokazivale su beskrajnu

radost.Vitezovi pozdravie i Slugana, a on im uzvrati na udan nain:

Vitezovi koji su dvorili cara Duana ree dali su mome dedinadimak Slugan. Ali u toku vremena nadimak se pretvorio u ime. Mojotac ga je nosio, nosim ga i ja. Moji preci nosili su na titu gavrana. Izpotovanja prema njima ne pristoji se da se te oznake odreknem. I neuse odrei sve dok mi jedan vladar pun dostojanstva, pred ijim sevrlinama klanjam, ne naredi da nedostojno ime zamenim i runu pticu nasvome titu premaem. Molio sam kralja Sigismunda da to uini. On senasmejao i dao mi deset zlatnika. To je bilo u Budimu pre godinu dana...Gospodo vitezovi, moje ims ne sadri u sebi trunke asti, a gavran

nikome nije doneo sreu! I ta sad eli? upita Stefan.

ta elim? Nateraj me da se odreknem nedostojnog imena i pticekoja nosi kob!

Ja ti nisam gospodar odvrati knez i ne elim da to budemdokle god ivi i vlada kralj Sigismund. Neka ti on, mesto zlatnika, dodelinovo ime i oznaku na titu. Stefan se obrati Tomi.

Tvoj kralj sprema vojsku protiv Turaka. Verovatno zna da samja Bajazitov vazal i nije zgodno da vrbuje nae ljude za svoga kralja.

Toma je utao. Turcima je dovoljan bilo kakav povod pa da nas napadnu

produi knez. Danas su izmislili razbojnike druine u Srbiji, sutra erei da se nai sebri i nia vlastela spremaju da preu Ugrima.

Razumem, shvatam! odvrati Toma. Otii u samo doPritine, do Vuka Brankovia.

Je li to elja tvoga kralja? Jeste. Imam pismo za toga viteza. Pismo? namrti se Stefan. Da li zna ta te eka ako Turci

nau kod tebe pismo ?

Znam: smrt na mukama.U odaji za trenutak nastade tiina. Onda Stefan, naglaavajui

svaku re, produi. Zabranjujem ti da u mojoj zemlji vrbuje sebre. Ako ti se koji vitez

prikljui, proglasiu ga za izdajnika i uceniti njegovu glavu... VukBrankovi nije turski vazal. U njegovu pokrajinu moe otii, ali tisavetujem da se to pre vrati svome kralju za koga te vezuje zakletva iviteka re. Vraaj se, mladiu, u svoje jato, jer se pribliava vreme kadniko nee biti siguran za svoj ivot.

Ja sam Srbin! ree Toma. Sluim svome narodu kakonajbolje znam i umem.


41/189

41

Stefan se osmehnu: Dokle god svaki misli da je najbolje ono to on radi, nee ova

zemlja procvetati. I nai oevi tako su mislili pa su doiveli najpre Maricu,pa onda Kosovo. Ako doe i trei poraz, od nas nee ostati nita!

Sigismund eli nae prijateljstvo, jer hoe da od Srbije stvori bedemprotiv Turaka, a Bajazit eli Dunav i osiguran put za Evropu. Obojica seotimaju za nae prijateljstvo. A mi, doterali smo dotle da smo se moraliopredeliti za Bajazita Ako ga izdamo, proi emo kao kralj iman itrnovska Bugarska... Tako stoji stvar za sada!

Za sada? Dokle? upita Prijezda. To bog zna... ekaemo... ekaemo svoj trenutak. Svaki ovek

ima u ivotu svoj trenutak. Ako ga oseta i iskoristi, uspeh mu je osiguran.Tako i narod. Prenagljenost moe biti isto tako ubitana kao i

zakanjenje... I jedno i drugo nosi promaaj koji obino postaje koban...Ali, dobri moji, sutra zorom kreemo za Pritinu... Plemeniti Tomo, ako

eli, moe poi s nama. Bie bezbedniji.Toma ustade hotei da se zahvali ali se povede i pade. Za trenutak

se svi uzbunie. Radi pritra onesveslom mladiu i stavi mu ruku nasrce.

Povratie se ree. Izgubio je mnogo krvi.Ivan i Roksana, uz pomodvojice slugu, ponee ranjenog viteza u

lonicu. Ostali, opratajui se, napustie odaju i pooe na poinak.


42/189

42

Glava esta

Sutradan u zoru vitezovi su bili na konjima. Oprostivi se sa staromvojvotkinjom i Roksanom, izaoe kroz veliku kapiju i spustie se ukotlinu, gde su ih oklopnici, spremni za put, oekivali.

Kad se povorka vitezova otee putem, uzvodno du Morave, sebrinavalie da izlaze iz grada, sjurie se niz padinu brda i odmah stadoepretresati leeve razbojnika, skidati s njih odela i obuu, skupljatirazbacano oruje i hvatati konje koji su pasli na obalama reke.

Po nareenju Stefanovu, Timotej, Matija i Dodo odmah stadoemeu svojima i sebrima koji su dan ranije dobegli u grad odabiratinajjae i najhrabrije. Skupivi stotinu, dadoe im opremu, oruje i konjekoje su pohvatali, pa uskoro i oni krenue za vitezovima.

Toma od Rascije, malaksao i u groznici, ostade u postelji podnegom Roksane i Slugana.

Idui putem uzvodno i ne tedei konje, oklopnici Stefanovisutradan po podne stigoe u Pritinu.

Vuk Brankovi, ve ovek u godinama, ali stamen i prkosan, snatutenim obrvama i naboranim licem, bio je sa celom svojomporodicom u Pritini. Neprekidna opasnost od Turaka nije zastrailaviteza, niti ga je nagnala da bei u Dubrovnik, gde mu je opstanak bioosiguran19. Uz njega su stalno bili ena Mara i sinovi Grgur, ura iLazar. U Pritinu je tada dola i kneginja Milica, sad ve kaluericaJevgenija. Obavetena da Vuk i Stefan treba da se nau i znajui kolikuvanost ima taj sastanak. Milica je dola u Pritinu. Zaklonivi svojuglavu kaluerskom kukuljicom, ula je u polumranu odaju u jednoj kuli i

iz nje nije izlazila.Mara se plaui baci u zagrljaj Stefanu: Brate, u kakvom vremenu ivimo! emu ovo vodi i ta emo jo

doekati? Vuk skuplja vojsku i sprema se da ratuje s Bajazitom. Ima linade da se iz ovog uda izbije na istinu?

Nema, zasad nema! slee Stefan ramenima. Vuk me jepozvao da mu se prikljuim i da s njim vodim neiskrene razgovore imrane poslove, a ja sam doao da ga savetujem da se toga okane i datebe i vaa tri sina to pre odvede u Dubrovnik. Jer njegova borba s

Turcima je ludost! Jeste, jeste! Svi to oseamo! zajeca Mara. Preklinjem te,


43/189

43

nagovori ga da napusti Pritinu!Pritina je tada bila puna svakojakog sveta. Odnekud su dolazili

vlasteoski posednici koji su se divili Vuku Brankoviu, zavisili od njega ibojali ga se. Njihove sluge, seljaci i robovi, vrveli su po gradu, pijanili po

krmama, svaali se i tukli. U sparnim letnjim noima spavali su na golojzemlji. Pojavie se i nekakvi vitezovi, zaputeni, surova izgleda ivarvarska ponaanja.

Na prostranom polju izvan grada bili su postavljeni atori. Mada jetu vrvelo od vojske, konjanika i peaka, nije bilo uobiajene larme,pesme i svirke. Sa lica tih ratnika izbijalo je nespokojstvo i strah.Izgledalo je da svakog trenutka oekuju napad. Vest

slavomir nastasijevic - despot stefan

Documents