Slobodan Jovanovi: O poluintelektualcuObjavljeno: 04.01.2014. - 09:29 Slobodan Jovanovi (1869-1958.) je bio pravnik, istoriar, knjievnik i politiar tadanje Kraljevine Jugoslavije, iji je znaaj nemjerljiv i danas. Iz njegovog bogatog knjievnog opusa izabrali smo dio iz knjige Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera, pod nazivom O poluintelektualcu. Izvod je aktuelan i taan i nakon pola vijeka od njegovog objavljivanja, a mi vam ga prenosimo u cjelosti. Autor: Slobodan Jovanovi Veliina slova:aaaUzimajui ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je ovek koji je uredno, pa moda ak i s vrlo dobrim uspehom svrio kolu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro nita. Bilo usled njegove uroene nesposobnosti ili zbog mana kolskog sistema, on nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. On sve ceni prema tome, koliko ta doprinosi uspehu u ivotu, a uspeh uzima u arijskom smislu, dakle, sasvim materijalistiki. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekraji te discipline povlae krivinu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekan kulturom, a sa olabavelom moralnom konicom, on ima sirove snage napretek. kolska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko miljenje o sebi samom.U drutvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uverenjem da trai samo svoje pravo, koje mu je kola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da nisu iva bia nego materijalne prepone. On je dobar lakta, izraz jedan koji je prodro u optu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualaca. Pretpostavimo da se u njemu probudila politika ambicija, i da je uspeo postati ministar. Taj poloaj mogao je ugrabiti samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu, i zato e smatrati da je to sada neto njegovo. Iz te svoje tekovine ili, bolje rei, plena gledae da izvue to vie linog ara. Bie korupciona, ali nee biti sasvim svestan toga fakta: toliko e mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad je uo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je: Ko je lud, da se odvaja od punog anka?! Njemu je izgledalo nepojmljivo da se ovek ne koristi ministarskim poloajem, kao to bi bilo nepojmljivo da ovek kraj punog anka ostane gladan. Politika ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politika. Ona se sastoji samo u tome, da se ovek kroz politiku obogati, i da na visokim poloajima progospoduje. On ne zna ni za kakve vie i optije ciljeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac politikog uspeha, vidi se kako je on moralno zakrljao. Pored poluintelektualca koji je uspeo, ima i poluintelektualac koji nije uspeo. Ve pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavljen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom poloaju tim je opasniji, to ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorenje ublaavali. To nije bilo sluajno da su mnogi ozlojeeni poluintelektualci otili u komuniste.Poluintelektualac je bolesna drutvena pojava, koja je obelodanila dve stvari:-da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i politikog obrasca, to se naroito osea onda kada uticaj ta dva obrasca stane slabiti,-da kola koja se ograniava na davanje znanja, bez uporednog vaspitavanja karaktera, nije u stanju spreiti pojavu takvog drutvenog tipa kao to je poluintelektualac.Nekoliko decenija kasnije, stie se utisak da su poluintelektualci, koje je Jovanovi prilino precizno uoio i definisao, uzeli politiki, kulturni i intelektualni primat u naem drutvu. Pitanje je samo da li emo nastaviti da ih primeujemo, svedoei o istinitosti jovanovieve procene, ili emo uraditi to bi svako zdravo drutvo: vratiti ih na intelektualne i drutvene margine gde im je i mesto. Tekst pruzet sa sajta moodiranje.com